Porodina farma u svinjarstvu

Za razliku od seoskog domainstva koje svinje proizvode za sopstvene potrebe i eventualnu prodaju vika proizvoda, porodina farma je trajno orijentisana na robnu proizvodnju koja porodici obezbeuje egzistenciju. Uslov za opstanak na tritu je konkurentna i to je mogue jeftinija proizvodnja. Finansijski rezultat zavisi od proizvodnosti ivotinja (veliina legla, dnevni prirast, utroak hrane u tovu itd), produktivnosti rada (broj grla koje opsluuje jedan radnik), utroka energije za grejanje i hlaenje objekata, a posebno od trokova izgradnje (cena povrine smetajnog prostora po proizvedenom tovljeniku telesne mase 110-120 kg). Da bi se navedena pitanja reila, mora se razraditi tehnoloki postupak koji obuhvata sve poslove, postupke i primenjena tehnika i graevinska reenja poev od lokacije farme, naina dranja i smetaja svinja, pa preko razmnoavanja, odgoja prasadi, ishrane u tovu do isporuke i transporta svinja. Pojam tehnologije obuhvata i sve postupke oko odravanja higijene i zdravstvene zatite svinja, ali i zatite ovekove okoline (izubravanje i tretman stajnjaka), postupke u vezi obezbeenja uslova da se ivotinje oseaju udobno (welfare) kao i poslove i reenja koja obezbeuju oveku-farmeru bezbedne i optimalne uslove za rad. Nije realno oekivati da farmer moe da rei sve to se danas zahteva u proizvodnji svinja koje bi po kvalitetu i proizvodnoj ceni bile konkurentne na tritu, ve za taj posao treba da obezbedi strunu pomoc. Kod izgradnje nove farme, kao i za veu adaptaciju postojee, potr ebno je izvriti obimne pripreme i konsultacije: 1. Uraditi projektni zadatak odnosno idejno reenje. 2. Izradu glavnog projekta poveriti specijalizovanoj projektantskoj firmi. Uslov za poveravanje posla nikako ne sme da bude ponuena cena, ve uvid u refe rentne farme projektanta. 3. Obezbediti pozitivnu recenziju glavnog projekta kompetentnih strunjaka. 4. Traiti vie ponuda za izgradnju farme i odabrati izvoaa na osnovu njegovih referenci. 5. Obezbediti nadzorni organ kako bi se izbegli svi mogui pro pusti pri izgradnji farme. 6. Po zavretku izgradnje obezbediti tim kompetetnih strunjaka za tehniki prijem farme. Da bi se projektni zadatak uspeno pripremio treba doneti niz odluka a najvanije su: Izbor tipa farme Farma moe biti otvorenog tipa, to znai da farmer kupuje sav, ili vei deo priplodnog podmlatka, ili dokupljuje tovljenike. Prednost je to se gradi manje objekata pa su manji trokovi, a nedostak je zdravstveni rizik zbog unoenja grla sa strane, esto sa pijace. Isti je sluaj i sa farmama koje se bave tovom kupljene prasadi. Zbog toga se, mada je investicija vea, preporuuje izgradnja farme zatvorenog tipa koja dri sve kategorije svinja. Prednost je to su sopstvena prasad boljeg kvaliteta (selekcijski rad), a njihova cena je stabilnij a jer nije izloena stihiji trita. U poslednje vreme pojavljuju se novi tipovi porodinih farmi. Primer je farma za pripremni tov, ija je funkcija da prasad prikupljenu od vie farmera, pripreme za isporuku u centralno, vee tovilite, to smanjuje rizi k od pojave bolesti, a tovljenici postiu bolje rezultate. Jo interesantnija je organizacija sa centralnim smetajem krmaa na velikom pogonu (omoguena bolja selekcija i kvalitetan pripust) i praenje krmaa u manjim "satelitskim" prasilitima (obezbeen a vea prisutnost i panja tokom praenja i odgoja prasadi). Posebno je bitno da se na takvoj farmi izmeu dva turnusa moe napraviti pauza, to je dobro i sa zdravstvenog aspekta (odleavanje objekta), ali i kvaliteta rada (porodica i zaposleni radnici mogu da koriste odmor odnosno pauzu u radu). Izbor lokacije Pored ve, manje-vie, poznatih uslova da se farma gradi na oceditom zemljitu, s blagim nagibom i bez visokih podzemnih voda, uz dobre prilazne puteve i u blizini elektrinih vodova, da je zatien a drvoredom od jakih vetrova, posebno treba obratiti panju na pravce duvanja vetrova (rua vetra) i mesto za lagerovanje vrstog ili tenog stajnjaka. Bitan je i uslov da prostor oko farme omoguava dogradnju i proirenje farme. Planiranje smetajnog prostora.Izgradnja savremene farme s potrebnom opremom zahteva veliko ulaganje. Zbog toga treba nastojati da se smetajni prostor to bolje koristi. Smanjenje smetajnog prostora po grlu moe se postii:

 Primenom odgovarajue tehnologije (skraenje dojnog pe rioda, odgajanjem prasadi u velikim grupama, individualnim dranjem krmaa, tovom svinja u dve faze: predtov i tov, korienjem reetkastog poda u tovilitu i dr); Visinom proizvodnje (vei broj ivoroene prasadi po leglu i manji gubici omoguavaju dra nje manjeg broja krmaa, veci prirast u tovu skrauje vreme korienja boksa i dr); Redovnim prasenjem krmaa (u sluaju veeg poraanja u jednom periodu krmae se ne prase, a u sledeem se prasi vei broj, to zahteva vie rezervnih boksova); Odgovarajuim rasporedom boksova (izbegavanjem nepotrebnih hodnika smanjuje se ukupna, bruto povrina smetajnog prostora po grlu). Nain planiranja prikazuje se na primeru farme za proizvodnju 200 tovljenika godinje sa savremenom tehnologijom to podrazumeva: individulano dranje krmaa, dojni period 28 dana, odgoj prasadi u kavezima, tov u dve faze predtov od 22 do 60 i zavrni tov od 60 do 100 kg i sa proizvodnim pokazateljima: 16 tovljenika po krmai godinje, 19% gubitaka (15% prasad na sisi i po 2% u odgoju prasadi i tovu), 9,5 ivoroene prasadi po leglu, dnevni prirast u tovu 560 g. Napomena: Za planiranje se koriste pokazatelji koji su nii od uobiajenih koji se danas postiu u proizvodnji na savremenoj porodinoj na savremenoj porodinoj farmi, jer se tako sigurnije obezbeuje planiran obim proizvodnje. Tako npr. S planom od 10,5 ivoroene prasadi po leglu broj potrebnih krmaa je manji, pa ako doe do podbaaja u proizvodnji farma e ostati bez prasadi, odnosno nee moci da isporui planiran broj to vljenika. a. Planiranje broja svinja po kategorijama Broj krmaa = 200 tovljenika : 16 tovljenika po krmai godinje =12,5 krmaa. Usvaja se dranje 13 krmaa. Broj opraene prasadi = 200 tovljenika + 19% gubitaka = 238 prasadi. Usvaja se proizvodnja 240 ivoroenih prasadi. Broj praenja = 240 prasadi : 9,5 ivo roene prasadi po leglu = 25,3 praenja. Usvaja se 26 praenja. Broj zaluene prasadi = 240 oprasene 15% gubitaka = 204 zaluene prasadi. b. Planiranje broja boksova i mesta Broj boksova za prasenje = 26 planirana praenja 40 dana korienje boksa (28 dana dojenja a ostatak za pripremu krmae za praenje i pranje boksa po zaluenju) : 365 (dana u godini)= 2,8 krmae u prasilitu svaki dan. Radi sigurnosti usvaja se izgradnja 4boksa za praenje. Broj mesta za suprasne krmae = 26 planiranih suprasnosti x 110 dana korienja mesta : 365 = 7,8 Radi sigurnosti planira se izgradnja 9 mesta. Broj mesta u kavezima = 204 planirana zaluena praseta 60 dana korienja : 365 = 33,5 Usvaja se nabavka 4 kaveza sa po 10 mesta, ukupno 40 mesta. Broj mesta u tovilitu = 200 planiranih tovljenika 140 dana korienja boksa : 365 = 76,7 tovljenika u tovilitu svakog dana. Usvaja se izgradnja 80 mesta. Grade se 2 boksa za predtov s po 20 grla u boksu i 4 boksa s po 10 grla u boksu. NAPOMENA: Pri planiranju broja mesta i boksova za male farme treba obezbediti vie rezervnih boksova zbog povaanja i neravnomernog praenja krmaa. c. Planiranje izgleda i veliine objekata Farma za godinju proizvodnju 200 tovljenika, prikazana u primeru, moe da se izgradi kao jedan objekat izdeljen na odeljenja: prasilite, odgajivalite, krmaarnik i tovilite. Ukupna duina je 12 a irina 6 metara. U sluaju da se eli da se odvoji tovilite duina svakog objekta je 24 m. Materijal za gradnju objekata (primer) Zidovi objekata su od blokova, betonska serklaa, ukupna visina 2,25 m. Krov je pokriven limom, sa izolacijom od 5 cm trske koja se radi zatite pokriva valovitom plastikom. Na podunim zidovima ugrauju se metalni prozori. P o potrebi se ugrauje ventilacija. Dodatni izvor toplote za prasad u prasilitu je topli pod grejan vodom. Ishrana svinja je suvom smeom iz valova. Teni stajnjak se uklanja kanalom ispod reetkastog dela boksa koji se zavrava septikom jamom. Napajanje svinja je nipl cuclom. Brzina protoka vode je oko 0,7 l/min.

Ostala oprema (primer) Japaner ili samoistovarna kolica za distribuciju hrane, pumpa za pranje i dezinfekciju sa visokim pritiskom, stona vaga, cisterna za osoku, traktor srednje snage, utovar na rampa, veterinarska oprema, oprema za obeleavanje svinja i drugo. Infrastruktura (primer) Ograda oko farme, interne saobraajnice, bunar sa hidroforom, elektrina instalacija sa osvetljenjem dvorita, ozelenjavanje povrina, prostorija za presvlaenj e radnika, manja kancelarija koja je i veterinarski punkt i objekat za uginule ivotinja. Na kolskom ulazu postavlja se dezobarijera, duine 8 m, dubine 0,25 m. Na peakom ulazu dezobarijera je dubine 23 cm.