PROIZVODNJA PARADAJZA 1

Proizvodnja na otvorenom Proizvodnja paradajza na otvorenom ograniena je klimatskim uslvima, prvenstveno temepraturama, i mogua je samo u bezmraznom razdoblju. Rast i razvoj, do prvih zrelih plodova, moe trajati 90 do 110 dana. Prinos zavisi od perioda plodonoenja i temperatura u to vreme. Zeleni plodovi, koji su 2-3 dana izloeni temperaturi nioj od 5 0C, ne mogu vie sazreti. Zbog toga su vani uslovi, i u prolee, i poetkom jeseni. Orijentaciono razdoblje pojedinih faza rasta i razvitka vidi se iz tabele 4,(nalazi se u predhodnom tekstu "Fizioloki poremeaji paradajza") a zavisi, prvenstveno, od temeperatura i genotipa. * U ranoj direktnoj setvi u suboptimalnim uslovima Uzgojom rasada u zatienim prostorima, tokom est do devet nedelja, omoguava se, na otvorenom, due razdoblje plodonoenja i bolje iskoriavanje kapaciteta rodnosti kultivara. To je glavni razlog i glavna prednost proizvodnje iz rasada. Pored toga, znantno je manja potronja semena po jedinici povrine (150 do 200 g/ha), to nije zanemarljivo kod skupog, hibridnog semena, a omoguuje uzgoj ozime, ili prolene, pretkulture, kratke vegetacije pre saenja paradajza. Proizvodnja direktnom setvom na otvorenom, koristi se, najvie, za paradajz za preradu, a prednosti ima, prvenstveno, u podrujima s duim bezmraznim razdobljem. Uporeeno sa proizvodnjom iz rasada, plodonoenje kasnije zapoinje i krae traje. Uprkos veoj potronji semena, manji su trokovi proizvodnje po jedinici povrine. Proizvodnja rasada U poslednje vreme, rasad, sve ee, proizvode specijalizovani proizvodai u razliitim tipovima zatienih prostora, uz deliminu, ili kompletnu mehanizaciju radnih procesa. Rasad se proizvodi u razliitim tipovima saksija, to omoguava presaivanje i sa grudvom zemlje, ili supstrata. Time se izbegava zastoj u rastu zbog prilagoavanja posle rasaivanja. Za ranu proizvodnju, kada se seje krajem januara ili u februaru, obino se seje gusto, u sanduie (oko 2.000 biljaka/m2) i, u fazi otvorenih kotiledona ili prvih pravih listova, pikira se u vee saksije. Ve i za pikiranje, paradajz se moe sejati u sasvim male saksije (400-450 saksije u kontejneru veliine 60 x 40 cm), pa se biljica pikira ve sa grudvicom zemlje oko korena, to osigurava gotovo 100% primanje, a olakava i ubrzava rad. Tom tehnologijom proizvodnje rasada, racionalnije se koristi grejani prostor, pospeuje ranozrelost. Za kasniji uzgoj, moe se i direktno sejati u saksije. Veliina saksije, za pikiranje ili setvu, zavisi od planirane

veliine rasada. Koren mora dobro prorasti supstrat, ali se ne sme previe zgusnuti na zidovima saksije. Za rasad od 5 nedelja, ispitivani su uticaj zapremine saksije od 3,6, 13,6, 27,0, 37,1 i 80 cm3. Rasad iz saksije 37,1 i 80,0 cm3 procevatao je ranije i dao vei rani prinos, ali je vei ist prihod postignut s rasadom iz saksije 37,1 cm3 (bolje korienje grejanog zatienog prostora i manja koliina supstrata). Za vei i stariji rasad, potrebne su saksije jo vee zapremine. Istraivanja s pretklijavanjem semena paradajza regulatorom rasta na bazi triazola (paclobutrazol), to je pospeilo rast rasada, bolje primanje i rast posle rasaivanja, posebno u nepovoljnim uslovima. To je omoguilo ranije rasaivanje i raniji poetak berbe za 7 do 10 dana. Za ranu proizvodnju, rasad treba da ima 6 do 8 listova i, ve vidljiv, zametnuti cvetni grozd. Rasad paradajza moe se proizvoditi i na jednostavniji nain: u klijalitima, niskim tunelima, ili u visokim tunelima. U gredicama irine 1-1,2 m, seje se runo ili sejaicom, uz razmak redova 10-15 cm, i u redu 12-3 cm, to omoguava proizvodnju 25-400 biljaka/m2. Sl. 1 Nicanje paradajza.

Tokom rasta rasade u saksijama, ili u gredicama, bitni za ravnomeran rast i kvalitet rasada su: odravanje dnevnih i nonih temperatura to blie optimumu, odravanje ravnomerne vlage, provetravanje zatienog prostora, dobro osvetljenje i zatita od parazita. Vodei rauna o moguem roku rasaivanja, rasad proizdveden u uslovima blie optimalnim, bre e postii potrebnu veliinu (debljinu stabljke 5-7 mm, visinu 15-25 cm, sa po 5-9 listova). U tome je prednost rasada od specijalizovanih proizvoaa. Pre presaivanja, ili prodaje, rasad se mora prilagoditi spoljanjim uslovima. Preporuljivo je preventivno ga prskati protiv gljivinih oboljenja. Ako se rasaivanje, zbog vremenskih prilika, mora odloiti, rasad se moe skladititi nekoliko dana, pri temperaturi od 10-13 0C.

Tabela 1 . * Trajanje berbe zavisi od potranje na tritu i planu sadnje sledeeg useva.

Priprema zemljita za rasadu ili setvu Pradajz ima dubok koren i moe da koristi vlagu iz dubljih slojeva. Zbog toga se preporuuje dublja obrada zemljita (do oko 40 cm) da se rastrese i dublji sloj. Ako na povrini nije bila pretkultura, povrinskom obradom unitavaju se iznikli korovi. Za direktnu setvu formiraju se leje, a povrina leja, odrava se istom i rastresitom. Protiv korova se moe, pre rasaivanja ili setve, upotebiti za zemljite herbicid na bazi trifluralina, ili odgovarajui, koji ima dozvolu za primenu na paradajzu. Rasaivanje paradajza Paradajz se lako ukorenjuje, a na delu stabljike u zemljitu, brzo se razvije adventivno korenje. Zato se redovno sadi neto dublje, nego to je bio u na gredici, ili u saksiji. Kod nekih kultivata rasaivanjem do vrha saksije, do kotiledona i do prvih listova, ovim poslednjim postigao najbolji vegetativni rast, prinos i prosenu masu plodova. To tumai manjim temperaturnim ekstremima u zoni korena, uz bolji pristup vode i hraniva. Tamo gde je mogunost navodnjavanja ograniena, bolje je saditi uspravno, da glavni koren ide to dublje. Ako je rasad velik, moe se saditi koso, to pospeuje razvoj adventnog korenja, ali je glavnina korena u povrinskom sloju, gde su bolje fizke osobine zemljita i ima vie hraniva. Za takvu proizvodnju potrebno je ravnomerno snabdevanje vodom. Rasad proizveden u saksijama, i mladi rasad golog korena, mogu se uspeno saditi uz pomo mehanizacije. Razmak prilikom rasaivanja zavisi od kultivara, proizvodnoj nameni i raspoloivoj opremi.

Sl. 2 Gajenje paradajza pomou koleva.

Sl. 3 i 4 Gajenje paradajza na crvenoj foliji.

Indeterminantni i poludeterminantni kultivari, uzgajaju se uz potporu. Zbog nege useva i viestruke berbe, razmak redova je, obino, 80-100 cm, a razmak u redu, za ranu proizvodnju, 30-40 cm, a za proizvodnju u glavnoj sezoni 50-70 cm, kada se

korite kultivari bujnijeg rasta. Determinantni kultivari obino se sade uz isti razmak redova, a u redu 30 do 40 cm. Posle rasaivanja, za indeterminantne kultivare, postavlja se potpora. To moe biti drveni kolac, ili dva do tri reda ice izmeu kolaca, na 3-4 m razmaka, ili jedan red ice, na predvienoj visini paradajza, na koju se biljke vezuju vezivom, koje se, postepeno, zavija oko biljke. Ponekad se i dva reda paradajza vezuju na jednu icu, ili se trska vezuje u piramidu, ali to nije preporuljivo, jer se tee kvalitetno sprovodi zatita od bolesti. Stabljika paradajza raste u debljinu i do 2,5 cm prenika, to se mora uzeti u obzir prilikom vezivanja. Za paradajz namenjen tritu, esto se primenjuje mal od crne PE folije, ispod koje se poloi sistem za navodnjavanje kapljanjem. Zemljite se, ispod crne folije, bolje zagreva, to pospeuje ranozrelost i spreava rast korova. U sluaju jaih padavina, manja je mogunost pucanja plodova, a kod ogranienog navodnjavanja, ne dolazi do vrne trulei. U poslednje vreme se koristi mal od pokrovnog useva. Pretkultura ozime grahorice, inkarnatske deteline, ili grahorice s rai, fiksira azot i reciklira hraniva preostala od prethodnog useva, to omoguuje smanjenje ubrenja za paradajz. Pre rasaivanja paradajza, pokrovni usev se poprska totalnim herbicidom, ili se pokosi, zatim usitni i ostavi na mestu, a paradajz se sadi u brazde. U ogledima, malom od pokrovnih useva, uz upola manje ubrenja azotom, potignut je vei prinos u odnosu na crnu PE foliju, a ranozrelost je, uz crnu foliju, bila vea. Mal od pokrovnog materijala omoguava i druge sisteme navodnajvanja. Ogledi u proizvodnju paradajza primenom mala od dlakave grahorice i inkarnatske deteline, u poreenju sa nepokrivenim zemljitem i malom od crne PE folije, u kontinetalnom podruju nisu potvrdili tako velike prednosti biljnog mala. Rani prinos je bio najvei uz primenu PE folije, a u ukupnom prinosu trinih plodova, nisu ustanovljene statistiki opravdane razlike. Inakrnatska detelina je bolje prezimila i dala veu biljnu masu nego dlakava grahorica, ali su obe kulture zadovolile u stvaranju sloja mala. Prednost daje biljnom malu u ekolokom sistemu proizvodnje paradajza. Sl. 5 Muliranje slamom.

Nega zasada paradajza U dobrim uslovima, paradajz ima bujan vegetativni rast, i posle rasaivanja brzo razvija postrane grane (za-perke) u pazuhu razvijenih listova. Kod indeterminanatnih kultivara, koji se gaje uz potporu, ti se zaperci odstranjuju rukom, noem ili makazama, kad narastu do 5 cm. Ta se mera zove jo i pinciranje. Za kasnije kultivare, ako se sade na vee razmake, moe se ostaviti zaperak ispod prvog cvetnog grozda, koji e, poto razvije 3 lista, dati novi cvetni grozd i jo jednu rodnu stabljiku, koja se vodi uz istu potporu. Ako se pinciranje ne sprovode na vreme, bujan vegetativni rast utie na smanjeno zametanje plodova, a plodovi koji se razviju, neto su sitniji. Kod ranijih kultivara, koji se sade na manje razmake u redu, odstranjuju se svi zaperci, a posle etvrtog ili petog grozda, ostave se tri lista i zakine se vrh. Ta mera omoguava da plodovi iz gornjih grozdova postignu podjednaku veliinu. Na manjim povrinama, esto se odstranjuju donji listovi, koji su poeli uteti i vie nemaju uticaj na snabdevanje asimilatima, a mogu biti zaraeni gljivinim bolestima. Determinantni kultivari se ne pinciraju. Oni sami zaustavljaju rast glavne stabljike, ali se postrane grane brzo razvijaju i posle nekoliko listova, u zavisnosti od poloaja grane, razvijaju cvetni grozd. Za determinantne kultivare, namenjene tritu, posebno je koristan mal od crne PE folije, jer plodovi nisu uprljani esticama zemljita. Ako se primenjuje folija prilikom meuredne obrade, biljke se malo zagrnu zemljom, da to due ostanu uspravne. Navodnjavanje paradajza Na dubokim, rastresitim, srednje tekim zemljitima, koren moe dosei i 150 cm dubine i prenik od oko 80 cm. Na peskovitim zemljitima, dosee dubinu od samo 60 do 80 cm. U prvom sluaju, ako je dobro sauvana zimska vlaga, uz pravilnu obradu tokom vegetacije, paradajz se moe proizvesti i bez navodnjavanja u sunom letnjem

periodu, ali e prinos biti neto manji. Na zemljitima manjeg kapaciteta za vodu, i tokom sunog letnjeg perioda, za uspenu proizvodnju paradajza, potrebno je navodnjavanje. Pre rasaivanja zemljite treba navlaiti do dubine, do koje se oekuje razvoj korena. Za vreme rasaivanja, dodaje se samo hranjivi rastvor 8 -24-0, 10 cm3 na 1 m reda, za poetak rasta. Kad se rasad primi, obino ne treba navodnjavati, dve do tri nedelje, ili vie. Sl. 6 Navodnjavanje paradajza.

Posle toga, u zavisnosti od zemljita i temperatura, navodnjava se svakih 5 -10 dana, ako se navodnjava brazdama, 10-14 dana kienjem, ili svakih 2-5 dana sistemom kapljanja. Sama biljka moe upozoriti na potrebu za navodnjavanjem. Kod dovoljne snabdevenosti tkiva vodom, koncentracija soka prvih 6 otvorenih listova u 8 sati ujutru, merena refraktometrom, iznosi 7,5 do 11,8%. Navodnjavanje je bilo najracionalnije kad je koncentracija soka bila 8%. U sistemu kapljanjem potrebno 2.000 do 6.000 m3/ha u sunim uslovima, a u ekstremno sunim uslovima i do 10.000 m3/ha. Berba i prinosi paradajza Paradajz, za trite i za upotrebu u sveem stanju, bere se runo i u vie navrata. U zavisnosti od udaljenosti i zahteva trita, plod se bere s peteljkom i zelenim listiima ake, ili bez nje. U prodaji, svei zeleni listii ake, pokazuju da li je plod svee ubran, to kupci cene. Pritom, treba paziti da petejke ne oteuju susedne plodove. Plodovi paradajza slau se u ambalau, samo u jedan red, sa peteljkama prema gore, ili najvie u dva reda, pri emu je donji red okrenut peteljkama nadole. Plodovi se beru u tehnolokoj zrelosti - koja se obino definie kao: crvena, ruiasta, prelazna (uta) i zelena zrelost u zavisnosti od udaljenosti trita i namene. Potpuno razvijeni plodovi, ali jo zeleni, mogu naknadno dozreti i postii zadovoljavajui kvalitet. Da li je plod postigao zelenu zrelost moe se proveriti tako to se plod

popreno presee, pa ako se pritom ne prereu semenke, moe naknadno dozreti. Ipak, plodovi koji su postigli punu zrelost na biljci (crveni) imaju najbolja organoleptika svojstva. Meutim, oni najbre prezrevaju, postaju mekani, pa se takvi plodovi, po pravilu, beru samo za blia trita. Plodovi koji su poeli menjati boju (prelazni), mogu se skladititi, na 10 0C do 14 dana, a neki kultivari i due, ali posle toga, na temperaturi 18-20 0C, brzo postignu crvenu boju. Ruiasti plodovi, mogu se drati na temperaturi od 12-15 0C, do 12 dana. Poto postignu crvenu boju na 18-20 OC, mogu zadrati zadovoljavajui kvalitet jo 5-10 dana. Ako kupac trai odreenu zrelost, bere se ee, 2 do 3 puta nedeljno, a ako se bere jednom nedeljno, plodovi se sortiraju po boji i veliini. Berba paradajza u zelenoj zrelosti, kod nas, dolazi u obzir samo pri kraju sezone, da se izbegnu gubici u sluaju pada temperature. U poslednje vreme, sve popularniji su kultivari tzv. long life i long keeping. Plodovi prvih imaju sposobnost da, poto pocrvene, mogu ostati na biljci do tri nedelje. Slika. 7

To omogucava da se beru celi grozdovi, to ubrzava berbu, a ne utie bitno na kvalitet plodova. Kultivari sa osobinama duge izdrljivosti, imaju smanjenu aktivnost poligalakturonaze i zbog toga sporije omekavaju, ali se moraju brati u crveoj zrelosti, jer naknadno ne mogu da postignu intenzivno crvenu boju. Za kultivar iz ove grupe, ustanovljeno je vii nivo poliamina (inhibitora starenja) i nii nivo etilena. Sl. 8 Paradajz tipa long life (u sredini slike) u poreenju sa drugim kultivarima.

Savremeni kultivari imaju vrlo veliki kapacitet rodnosti. Kod proizvodnje na otvorenom, iz rasada, u zavisnosti od klimatskih uslova, odnosno duine razdoblja berbe i tehnologije proizvodnje, moe se postii prinos od 30 do 80 t/ha.

Proizvodnja u zatienim prostorima U zatienim prostorima, mogue je produiti sezonu proizvodnje paradajza, od nekoliko nedelja, do celogodinje proizvodnje. Izbor tipa zatienog prostora zavisi od vrednosti investicije, trokova odravanja potrebne klime u zatienom prostoru i dela prinosa paradajza, koji se moe postii, u vreme kad na otvorenom jo ne sazreva. Ve najjednostavnijom zatitom, pokrivanjem redova zasaenog paradajza niskim tunelima od PE folije, moe se postii neto raniji poetak berbe. Vee su mogunosti, proizvodnjom u visokim tunelima bez grejanja, ili s dopunskim grejanjem, kada su spoljne temperature nie od 5 0C. U veim prostorima, plastenicima i staklenicima, gde se moe zagrevati do potrebnih temperatura za normalan rast i razvoj, paradajz se moe proizvoditi tokom cele godine. Rokovi proizvodnje usklauju se sa dnevnom koliinom svetla i eljenim razdobljem berbe. Za proizvodnju paradajza u zatienim prostorima poeljno je: to vei intenzitet svetla u jesen, zimi i u prolee; blage zimske temperature; retke oluje i jaki vetrovi, grad, veliki snegovi; niska vlaga vazduha tokom leta, to omoguava dobro hlaenje; jeftini izvor energenata za grejanje; stabilna elektrina struja (bez prekida); dobar izvor kvalitetne vode i, kao najvanije, odgovarajue trite. Imajui sve to u vidu, za proizvodnju paradajza u zatienim prostorima, prednost kod nas ima toplija podruja, uz paljiv izbor lokacije zatiene od vetra, i dobro snebdevanje vodom. To ne iskljuuje proizvodnju i u drugim podrujima, ali uz neto vee trokove i izbor odgovarajuih rokova proizvodnje. Rokovi proizvodnje mogu biti razliiti, a zavise od kultivara, ekolokih i ekonomskih uslova. Izbor kultivara U zatienim prostorima proizvode se, gotovo iskljuivo, indeterminantni kultivari, F1 hibridi, nemenjeni za staklenike, plastenike i tunele, ili za tunele i proizvodnju na otvorenom. To se, u katalozima semenarskih firmi, uvek naglaava. Od glavnih osobina trai se: ranozrelost, bujnost rasta, kratke internodije i dobra pokrivenost ploda liem. Poeljno je da je zrenje plodova na grozdu ujednaeno, da su plodovi intenzivno crvene boje, dobre konzistencije, organoleprike ocene i dobre odrivosti. Sve vie se trae kultivari krupnijih plodova, prosene teine vee od 100 g, dobre tolerantnosti na pucanje i otpornosti na zasoljenost. Za proizvodnju u tunelima i plastenicima, vana je otpornost na suboptimalne temperature i vlagu vazduha. U katalozima se uvek naglaava otpornost na bolesti i nematode (TMV virus mozaika paradajza, Cladosporium, Verticilium, Fusarium, Nematode i Stemphylium). Specifinosti proizvodnje u zatienim prostorima

Proizvodnja rasada Da se, to vie, skrati razdoblje do berbe, u proizvodnji rasade paradajza, nastoji se da se postignu optimalni uslovi. Od setve u sanduie ili kontejnere, sa 400 do 450 saksija, do nicanja, odrava se temperatura od 20 do 25 0C. Posle otvaranja kotiledona, pikira se u kontejnere vecih saksija, ili u lone od 500 cm3, u zavisnosti od planiranog razdoblja proizvodnje, koje moe biti 40 do 90 dana. Posle primanja, i pojave prvog lista, moe se sniziti temperatura na 11 do 13 0C tokom 10 dana do 3 nedelje (pri slabijem osvetljenju, due), do razvoja drugog lista. U to vreme se zamee prvi cvetni grozd. Nie temperature dovode do veih kotiledona, deblje stabljike, manjeg broja listova do prve cvasti i veeg broja cvetova na prvoj i drugoj cvasti. Dopunsko osvetljenje od 3 do 5klx/m2, moe skratiti vreme proizvodnje rasada do jedne treine. Dobar rasad ima, najmanje, 20 g, 7 razvijenih listova i, ve vidljiv, zametak cvasti. Priprema za rasaivanje Da se izbegnu bolesti i tetoine, koji od prethodnog useva mogu ostatu u zemljitu, jednom godinje, sprovodi se termika, ili hemijska sterilizacija zemljita. Za dobar razvoj korena paradajza, potrebna je duboka obrada zemljita, do 30 cm. Pored ubrenja zrelim stajskim ubrivom (40 do 100 t/ha), mineralna ubriva se dodaju na osnovu analize celog profila zemljita. U pripremi za rasaivanje, zemljite se, po potrebi, navlai i povrinski obradi frezom, ili drugim, odgovarajuim oruem. Rasaivanje paradajza U zavisnosti od bujnosti kultivara i planirane duine proizvodnje, sade se 3 do 4 biljke/m2. Teorijski, to znai da je razmak redova 80 cm, a izmeu biljaka u redu 30 do 40 cm. Meutim, ee se sadi u dvorede trake. Tada je, svaki drugi meuredni razmak, 90 do 100 cm, a koristi se kao prolaz za negu useva i berbu, a sledei je 60 do 70 cm. U vreme saenja temperatura zemljita treba da bude via od 14 0C, ali bolje je da je via od 16 0C. Na markirana mesta, rasad se sadi tako da gornja povrina grudve supstrata bude na nivou zemljita, a zatim se dobro zalije. Nega zasada paradajza Pre rasaivanja, na armaturu zatienog prostora, iznad svakog reda paradajza, postavlja se pocinkovana ica debljine 2 do 3 mm. Na nju se vezuje plastino vezovo, iznad svake biljke. Drugi kraj veziva, obmotava se, bez zatezanja, dva do ti puta, oko stabljike pri povrini zemljita. Kako paradajz raste, tako se vrh biljke, postepeno, obmotava oko veziva.

Postrani izbojci (zaperci), duine 5 do 8 cm, odstranjuju se (pinciraju), najmanje, jednom nedeljno. Oko 50 dana pre planiranog zavretka berbe, odstranjuje se vegetativni vrh biljke, a iznad zadnje zametnute cvasti, ostavljaju se tri lista. U duem razdoblju proizvodnje, biljka naraste do nosive ice. Tada se moe prebaciti preko ice i pustiti da slobodno visi, ili se prebaci na susedni red, poput pergole. Deo stabljike, koji vie nema ni lia ni plodova, moe se polei po zemljitu, a aktivni deo biljke, ponovo uspraviti do ice. Svi stari, uti listovi, od povrine zemljita navie, postepeno se reu i odnose iz zatienog prostora. Tokom rasta, odrava se dnevna temperatura od 18 do 25 0C, a nona nia za 6 do 7 0C. Kad je temeperatura, u zatienom prostoru, via od 30 0C, treba je odmah sniziti, provetravanjem, ili zamagljivanjem. Vlanost zemljita se, navodnjavanjem, odrava na nivou 70 do 85% poljskog vodnog kapaciteta. Za vreme kratkih dana, navodnjava se jednom nedeljno ili ree, a za vreme toplijih i sunanih dana, i tokom plodonoenja, najmanje dva puta nedeljno. Posle rasaivanja, navodnjava se sa 10 do 15, a kasnije 20 do 30 lit/m2. Poeljno je da temperatura vode bude oko 18 0C. Najprikladniji je sistem navodnjavanja kapljanjem, kojim se moe i prihranjivati. Prva prihrana se sprovodi u stadijumui tree ili etvrte cvasti, a kasnije se ponavlja svakih deset dana. Obino se koriste teno NPK ubrivo formulacije 10:5:4, sa dodatkom mikroelemenata B, Cu, Fe, Mn, i Zn, u prosenoj koliini od 100 l/ha. Zbog intenzivne fotosinteze, tokom dana, koliina CO2 u vazduhu se smanjuje. Primena CO2 do 0,1 volumnih procenata, za vreme najsvetlijeg dela dana (od 10 do 16 sati), moe pozitivno uticati na rast i rani prinos paradajza. Za pospeivanje opraivanja i oplodnje, u zatienim prostorima gde nema vetra, primenjuju se mehaniki nadraaji potresanjem armature, a u zimskim uslovima, cvatsti se, pojedinano, potresaju baterijskim vibratorom, dva do tri puta nedeljno. U poslednje vreme, za to se koriste bumbari, koji bolje podnose zatvoreni prostor od pela. Sl. 9 Gajenje paradajza u saksijama.

Sl. 10 Gajenje paradajza u kockama kamene vune - hidroponija.

Na 1 ha zatvorenog prostora, potrebno je 5 do 7 drutava bumbara, koji su aktivni 8 do 10 nedelja. Prema istraivanjima, u jednom minutu, bumbar poseti proseno 4,7 cveta. Tim nainom je postignut 17% vei prinos paradajza. Kultivacija ireg meurednog razmaka, sprovodi se svake dve do tri nedelje, a runo se plevi korov meu biljkama. Protiv gljivinih bolesti prska se odgovarajuim fungicidima, vodei rauna o karenci u vreme berbe. Mogua je pojava vie vrsta tetoina, koji se suzbijaju tek posle njihove pojave. Berba i prinosi

U zavisnosti od duine vremena od berbe do prodaje, paradajz se bere u crvenoj, ili narandastoj zrelosti, s akom i delom peteljke ploda. Bere se dva do tri puta nedeljno, a na vrhuncu sezone, tokom toplog vremena, i ee. Plodovi se, to pre, odnose u sortirnice, gde su temperature nie, kalibriraju se, pakuju u kutije ili plitke gajbice, u jednom sloju, s akom prema gore. Prinos paradajza zavisi od sezone i duine proizvodnje, a moe se postii od 15 do 50 kg/m2. Proizvodnja paradajza bez zemljita Jo od ezdesetih godina prolog veka, razvijeno je vie razliitih sistema proizvodnje paradajza bez zemljita. Danas su ti sistemi, primenom savremene tehnike, dovedeni gotovo do savrenstva. U zatienim prostorima, u kojima se mogu dobro podesiti glavni faktori sredine: temperatura vazduha i zone korena, relativna vlanost i cirkulacija vazduha, koncentracija CO2, dopunsko osvetljenje, mogua je proiozvodnja paradajza na inertnom supstratu u hranjivom rastvoru. Time se izbegava potreba dezinfekcije zemljita u zatienom prostoru - koja izaziva odreene promene u zemljitu - analiza zemljita, povremeno ispiranje zemljita - i gubitak hraniva u podzemne vode - a smanjuje se i mogunost pojave bolesti. Na osnovu saznanja o fiziolokim procesima tokom rasta i plodonoenja paradajza, i potrebe za hranivima za skladan razvoj, u interakciji s faktorima sredine, trajanjem i intenzitetom svetlosti, temperaturom i vlagom vazduha, razraene su detaljne formulacije hranjivih rastvora. Razliiti su sistemi, tehnoloka i tehnika reenja. U poslednje vreme, najvie se primenjuje sledei sistem: Biljke se uzgajaju na inertnom supstratu, najee kamenoj vuni. Iz rezervoara, u zatienom prostoru ili izvan njega, u zatvorenom sistemu, kroz supstrat cirkulie hranjivi rastvor, i vraa se nazad u rezervoar. Ceo proces se vodi komjuterski. Uz sve navedene mere, ovim nainom se moe, maksimalno, iskoristiti kapacitat rodnosti kultivara paradajza. Specifinosti proizvodnje paradajza za preradu U svetu, najvie se paradajza za preradu proizvodi u USA, gde se godinje proizvede oko 10 miliona tona, na oko 150.000 ha, uz prinos od 60 do 70 t/ha. To ne bi bilo mogue bez primene mehanizacije od setve, do berbe. Poetkom ezdesetih godina, konstruisani su prvi kombajni za berbu paradajza, a jo pre toga, zapoela je selekcija kultivara, prikladnih za proizvodnju direktnom setvom, uz mehanizovanu berbu. Neprekidnim poboljavanjem kultivara, tehnologije i tehnike, do dananjih dana,

takva proizvodnja paradajza za preradu proirena je po celom svetu, gde to klimatske i ekoloke prilike omoguavaju. Osnovni klimatski uslovi su: to dui bezmrazni period, to manje padavina u vreme zrelosti i berbe paradajza, uz mogunost navodnjavanja. Prednost imaju laka zemljita, bolje strukture, koja se bre zagrevaju u prolee, a omoguavaju pravovremeno izvoenje agrotehnikih mera tekom mehanizacijom.

Na fino pripremljenoj povrini leje, seje se plitko, na 1,5 do 2 cm, to omoguava bre i ujednaenije nicanje. Tokom vegetacije ivice leja se kultiviu, a kad biljke narastu 15 do 20 cm, malo se zagrnu da due ostanu uspravne. Navodnjavanje i prihrana su bitni faktori visokih prinosa paradajza za konzervisanje, naroito u aridnim podrujima. U nekim dravama je postignut prinos od 200 t/ha, uz navodnjavanje kapljanjem ispod povrine zemljita, i odgovarajuom prihranom prema potrebama biljke, tokom rasta i plodonoenja. Uz evapotranspiraciju od 710 mm, postignut je 31 kg paradajza/m3 vode. U semihumidnim podrujima, i sa manje navodnjavanja, mogu se postii zadovoljavajui rezultati (ogledu Maarskoj). U razdoblju, u etiri godine, zahvaljujui koliini i rasporedu padavina, navodnjavanje nije bilo potrebno. Vrste navodnjavanja, u tabeli bile su sledee: 1 - bez navodnjavanja, 2 jednokratno navodnjavanje sa 40 mm, u prvom kritinom razdoblju (obino junu), 3 jednokratno navodnjavanje s 40 mm u dugom kritinom razdoblju (rast plodova, obino u julu), 4 redovno navodnjavanje prema vlazi zemljita, 2 do 6 puta tokom vegetacije, s ukupnom koliinom vode 80-240 mm. Tabela. Uticaj navodnjavanja i kultivara na prinos i kvlaitet paradajza za preradu.

Pored prihrane i navodnjavanja, najvanija mera je preventivna zatita od bolesti, da se, do berbe, sauva zdravo lie. Mehanizovana berba jednokratna je i destruktivna. Biljke se podreu neposredno ispod povrine zemljita i transportuju do ureaja koji odvaja plodove od stabljike. Plodovi se sortiraju, ili na samom kombajnu, ili u kasnijem postupku, a zeleni, bolesni i oteeni plodovi se odbacuju. Iz toga se vidi da je optimalni momenat za mehanizovanu berbu, kada 90% plodova postigne crvenu i ruiastu zrelost, a to je 25 do 35 dana posle poetka zrenja plodova. esto se, iz razliitih razloga, ne moe ekati toliko dugo. Berba je, takoe, opravdana kada je 70% plodova crveno i ruiasto. Vrlo je vano da ne bude vie od 5% prezrelih plodova, koji pri odvajanju plodova budu zgnjeeni, a njihov sok, na ostale plodove, privlai vinske muice, to moe biti problem u preradi. Zato je vano, na prosenim uzorcima, pratiti proces zrenja. Ubrani plodovi se, obino, prevoze u rasutom stanju, u sloju do visine od 1,5 m, ali tada moraju, odmah, ui u preradu. Sl. 11 Berba industrijskog paradajza sa kombajnom.

Dorada, pakovanje i skladitenje Pradajz za trite mora biti zdrav, neoteen, vrst, ujednaene boje i veliine. U prihvatnim centrima, paradajz prolazi liniju pranja i brisanja mekim rotacionim etkama. Posle toga se sortira, po veliini i po boji. Sortiranje po veliini, najece je mainsko, na osnovu obima, ili mase ploda, a po boji se moe sortirati fotocelijama, na osnovu refleksije svetla. Pakuje se u plitke kartonske, ili plastine kutije, dimenzija 40x30x15 cm, sa 6 kg, ili 60x40x13 cm sa 10 kg. Za rani paradajz, ponekad se koristi papirna i plastina mrea, nalik na sae, ime se svaki plod odvoji u posebnu komoricu, a pojedini plodovi se, dodatno, zamotaju u meki papir, privlane boje.

Slino se opremaju i pojedinana pakovanja po 0,5 ili 1 kg, za prodaju u samouslugama. Norme kvaliteta paradajza za trite, na Evropskom tritu, predvidaju dve klase: 1. Ekstra: oblik i izgled ploda tipian za kultivar, sa vrstim mesom, bez zelenog prstena oko kaliksa i drugih znakova fiziolokih poremeaja, osim lakih povrinskih nepravilnosti. Sortiranje po veliini, sprovodi se na osnovu prenika, osim trenjara. Najmanji prenik za okrugle i rebraste plodove: 35 mm, a za ovalne plodove 30 mm. Sortiranje: 30 do 35 mm (za ovalne), 35 do 40 mm za okrugle, 40 do 47 mm, 47 do 57 mm,57 do 67 mm, 67 do 82 mm, 82 do 102 mm i, preko 102 mm. Toleranicja: po kvalitetu 5% klase I, izuzetno 10% po veliini nie kategorije, ali najnia 33 mm, odnosno 28 mm za ovalne plodove. I. klasa: plovodi tipini za kultivar, bez nezaraslih pukotina i vidljivog zelenog prstena. Doputena su manja odstupanja u obliku, boji, pokoici, pa i mala pritisnutiost. Rebrasti plodovi mogu imati zarasle pukotine, do 1 cm, manje nepravilnosti, kalus na vrhu ploda do 1 cm2 povrine, zarasle koncentrine pukotine koje ne prelaze 2/3 prenika ploda. Sortiranje je isto kao i za klasi ekstra. Paradajz se skladiti samo izuzetno, ako se ne moe odmah prodati. Pri optimalnim uslovima, na tempraturi od 13 0C i pri 75-80% relativne vlage vazduha, moe se odrati do dve nedelje, a da ne izgubi boju i sjaj. Paradajz se moe odrati i due, na temperaturi od 10 0C, ali tada plod postaje kiseo i branav, aromatine materije se gube, a moe nastati i neujednaena obojenost, udubljene pege, ili strani ukus, posebno ako skladite nije dobro provetravano.