Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja

Dr Branislava Kosti1, Miroslav Nadaki2, dipl. ing. master

ZNANJE U FUNKCIJI SISTEMSKOG UVOENJA OBRAUNA TOPLOTNE ENERGIJE NA OSNOVU MERENJA

Apstrakt: U tehnoloki nedovoljno razvijenim zemljama, u kojima se uvoenje energetski efikasnih tehnologija posmatra kao cilj po sebi, prisutno je predubeenje da je najvaniji segment uvoenja ovih tehnologija - obezbeivanje sredstava i nabavka novih tehnologija. Nasuporot tome, u tehnoloki razvijenim zemljama, efikasnost (pa i energetska) je sinonim za profitabilno poslovanje, gde nije najvanija visina sredstava koje je neophodno uloiti u kupovinu novih tehnologija, ve isplativost tog ulaganja. U skladu s tim, podjednaka panja se posveuje obezbeivanju energetski efikasnih tehnologija i preduslovima za profitabilno organizovanje procesa, koji se na tim tehnologijama zasnivaju. Pri tome, veoma vanu ulogu imaju: znanje o preduslovima za (uspeno) uvoenje novih tehnologija, znanje neophodno za njihovu uspenu implementaciju, kao i znanje o finansijskim i drugim efektima uvoenja energetski efikasnih tehnologija. U istraivanju na kome se rad zasniva, postavljena je hipoteza da je jedan od znaajnih razloga za nespremnost firmi i/ili okruenja za primenu novih energetski efikasnih tehnologija - nedostatak znanja o neophodnim preduslovima za sistemsku primenu ovih tehnologija, kao i nedostatak znanja o organizacionim i drugim zahetvima koje nove tehnologije nameu i pred preduzee i pred okruenje , u kome javna i javno-komunalna preduzea deluju. Na osnovu podataka prikupljenih u okviru projekta "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji - KfW4", u radu se analiziraju uzroci neprimenjivanja ugraenih novih tehnologija u nekoliko daljinskih sistema grejanja u Srbiji. Takoe, u radu se analiziraju metode koje je neophodno primeniti, ili usvojiti, kako bi se analizirani problemi prevazili. Kljune rei: energetska efikasnost, znanje, nove tehnologije. Ph.D. Branislava Kosti, Miroslav Nadaki, Mechanical engineer-master

KNOWLEDGE AS A FUNCTION FOR SYSTEM INTRODUCTION OF HEAT CONSUMPTION BASED BILING

Branislava Kosti, predava na Fakultetu tehnikih nauka u Novom sadu, studijski program Inenjerstvo i menadment medija; E-mail: hariseldon3@hotmail.com 2 Miroslav Nadaki, vlasnik i osniva Agencije za energetski inenjering i konsalting "Nadaki EC", meunarodni konsultant na projektima rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, projektima vezanim obnovljive izvore i energetsku efikasnosti zgrada; E-mail: banstolski@hotmail.com

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja Abstract: In technologically underdeveloped countries, where the introduction of energy efficient technologies is perceived as a goal itself, present bias is that the most important segment in introduction of these technologies is - providing funding and procurement of new technologies. Contrary fact, in technologically advanced countries, the efficiency (including energetic efficiency) is a synonym for profitable business, where the amount of funds needed for investment in the purchase of new technology is not the most important, but the profitability of that investment. Accordingly, equal attention is paid to ensuring effective energy technologies and preconditions for profitable organization of processes that are based on these technologies. In addition, very important role is the knowledge of the prerequisites for (successful) introduction of new technologies and knowledge necessary for their successful implementation, as well as knowledge of financial and other effects of the introduction of energy efficient technologies. In the research on which this paper is based, it was hypothesized that one of the major reasons for the reluctance of companies and/or its surrounding for the application of new energy-efficient technologies is lack of knowledge about necessary preconditions for the systemic use of these technologies, and lack of knowledge about organizational and other requirements imposed by new technology to the company and the surrounding in which public and public-utility companies operate. Based on data gathered within the project "Rehabilitation of district heating system in Serbia - KfW4", this paper analyzes the causes of non-application of new technologies built into several remote heating systems in Serbia. Also, the paper analyzes the methods that need to be applied, or adopted, in order to overcome analyzed problems. Key words: energetic efficiency, knowledge, new technologies. 1. Uvod Implementacija novih tehnologija znai i implementaciju novih procesa rada, ije uvoenje podrazumeva funkcionalno planiranje, u skladu sa osnovnim ciljevima, sredstvima i preprekama koje treba savladati. Kada su u pitanju procesi koji se zasnivaju na merenju i poveanju energetske efikasnosti, osnovni problem koji prethodi svim ostalima je postizanje stabilne motivacije zaposlenih i podrka okruenja. Znaaj motivacionog faktora je veliki, jer se energetski efikasne tehnologije i na njima zasnovani procesi, ne uvode sa ciljem da se ree tekui/kratkoroni problemi, ve predstavljaju strateko opredeljenje, iji finansijski (i drugi nedvosmisleno merljivi efekti), nisu vidljivi neposredno nakon uvoenja. S druge strane, uvoenje energetski efikasnih procesa zahteva znaajna ulaganja, edukaciju i brojne promene u organizaciji koja ih uvodi, to u mnogim sredinama izaziva otpore. U zemljama tranzicije, u kojima su ulaganja u energetski efikasne procese znaajnim delom rezultat pomoi Evropske unije, ili drugih meunarodnih subjekata, otpor je tim vei, jer zaposleni (esto i rukovodstvo) imaju utisak da je uvoenje ovakvih procesa posledica nastojanja Evrope da privrede zemalja u tranziciji

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja to bre, esto bez voenja rauna o stvarnim posledicama, prilagodi svojim modelima. Druga grupa problema sa kojima je skopano uvoenje energetski efikasnih tehnologija i njima podobnih procesa rada, odnosi se na ekonomske, pravne, organizacione, kadrovske i ukupne sistemske karakteristike zemalja u tranziciji, po kojima se one bitno (ne retko i - sutinski) razlikuju od razvijenih zapadnih zemalja. Sagledavanje ovih problema/prepreka je zadatak studija izvodivosti i isplativosti, koje su podrazumevajui preduslov za odobravanje donacija, drugih vrsta pomoi i (povoljnih) kredita. Strani donatori i kreditori, posebno kada su to meunarodne institucije/organizacije (Evropska unija i njene organizacije/institucije, Svetska banka i slino) se u preliminarnim istraivanjima bave sagledavanjem strukture, sadraja i stanja veih tehniko-tehnolokih sistema, te mogunostima njihovog osavremenjavanja i popunjavanja, u skladu sa projektovanim potrebama u srednjoronom periodu. Pored toga, ova grupa investitora, kreditora ili donatora se u preliminarnim istraivanjima bavi stanjem u odreenim oblastima, koje su bitne za ukupno funkcionisanje zajednice (komunalni, obrazovni i slini sistemi), to predstavlja osnovu za kreiranje projekata kojima se uz minimum ulaganja postiu maksimalni efekti, koji treba da poslue kao primer i smernica za dalji rad u ovim sistemima. Paralelno sa tim, Evropska unija nastoji da, kroz meusobno relativno usklaene projekte, pokrene uvoenje odreenih stratekih opredeljenja i njihovu implementaciju (projekti vezani za energetsku efikasnost, osnaivanje nevladinih organizacija, jaanje lokalne samouprave, projekti vezani za rodnu ravnopravnost, zatite manjinskih zajednica i slino). Za sve ove projekte je zajedniko to to se u fazi preliminarnih istraivanja prevashodno ide na "pregled stanja", odnosno na beleenje resursa i onoga to, po merilima davaoca pomoi/kredita - nedostaje. Pri tome, pravac razvoja posmatranog sistema se ne preispituje, jer se podrazumeva da je unapred odreen reenjima primenjenim u "razvijenim zemljama". Kljuni nedostajui elemenat ovakvih preliminarnih istraivanja je mala osetljivost istraivakih instrumenata na specifine faktore ije delovanje moe omesti, a esto i onemoguiti, optimalnu implementaciju novih tehnologija i na njima zasnovanih procesa u organizacijama/sistemima, koji su primaoci pomoi ili kredita, odnosno drugih sredstava. Primena takvog instrumentarija, takoe, onemoguava pronalaenje specifinih reenja, ukoliko nisu ve primenjena u razvijenim zemljama. Ovaj rad se bavi znanjem, kao jednim od elemenata koji bitno utiu na efektivnost primene energetski efikasnih tehnologija. Posebna panja je posveena analizi strukture nedostajueg znanja, kao i metodama za prevazilaenje ovog problema. Rad se bavi specifinom oblau uvoenja energetski efikasnih procesa implantacijom merenja energije kao osnovi za primenu obrauna na osnovu merenja, to je preduslov za uvoenje mera tednje energije. 2. Uvoenje obrauna na osnovu merenja u daljinske sisteme grejanja u Srbiji Implementacija obrauna toplotne energije na osnovu merenja je sastavni deo stratekih planova Republike Srbije, tako da su od 2001. godine do danas, uinjeni

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja znaajni koraci ka uspostavljanju zakonskih preduslova za merenje energije u svim oblastima, a time i u oblasti daljinskog grejanja. U posmatranom periodu uinjeni su sledei znaajni pomaci: a) sainjena je zakonska regulativa koja podrava obraun na osnovu merenja (Zakon o energetici 2004. i dopuna 2011.), b) stvorena je pravna osnova da Odluku o isporuci toplotne energije, Pravila funkcionisanja sistema i Tarifni sistem sa metodologijom odreivanja cene donosi lokalna samouprava, na predlog toplana 1, c) ugraeno je oko 15.000 merila toplotne energije, u okviru razliitih donatorskih, kreditnih i drugih projekata. I pored ovih vanih koraka, koji su preduzeti od strane razliitih subjekata (drava, strani donatori/kreditori, toplane), od 52 toplane u Srbiji, po podacima Ministarstva energetike3 samo 10% primenjuje obraun na osnovu merenja na celom konzumu 2. 3. Rezultati istraivanja - zastupljenost obrauna na osnovu merenja u Srbiji Uzorak naeg istraivanja obuhvata 20 toplana, to ini 38,5% ukupnog broja toplana u Srbiji, ime je obezbeena kvantitativna reprezentativnost. Kvalitativna reprezentativnost je obezbeena razliitou toplana u pogledu starosti postrojenja, veliine instalisane snage i konzuma, broja i strukture zaposlenih, te stepena tehniko tehnolokog razvoja i opremljenosti. U posmatranom uzorku samo u 20% toplana je 100% zastupljen obraun na osnovu merenja (na svim podstanicama sistema su ugraena merila isporuke energije, sva merila se redovno oitavaju, a na osnovu tog merenja se vri obraun i naplata trokova grejanja za sve potroae), to je dvostruko vie nego u ukupnom skupu toplana, po podacima Ministarstva za 2011. godinu. Kod 10% toplana je ugraenost merila u toplotne podstanice takoe 100%, kao i procenat redovnog oitavanja, ali je procenet naplate na osnovu merenja jednak ili manji od 40%. U svim toplanama iz ove grupe, obraun na osnovu merenja se primenjuje kod poslovnih potroaa, a ne primenjuje se kod stambenih potroaa. Najee se obraun i naplata na osnovu merenja ne primenjuju ni kod jedne grupe stambenih postoaa, mada ima i toplana koje obraun na osnovu merenja primenjuju kod stambenih potroaa u porodinim kuama, a ne primenjuju u viestambenim objektima. Treu grupu ine toplane u kojima je procenat ugradnje merila jednak ili manji od 67%, a procenat naplate na osnovu merenja je manji od 10%. U posmatranom uzorku one ine 20%. etvrtu grupu ine toplane u kojima je procenat ugradnje merila jednak ili manji od 50%, a obraun je jednak ili manji od 10%. One ine 25% od ukupnog uzorka. Peta grupa se sastoji iz toplana u kojima je procenat ugradnje merila u toplotnim podstanicama jednak ili manji od 10%. U ovoj grupi se nalazi 10% toplana
3

Zbog estih promena u nazivu ministarstva Republike Srbije koje obuhvata i energetiku, u radu se koristi skraeni naziv.

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja iz uzorka, a meusobno se veoma razlikuju, kako po procentu oitavanja, tako i po procentu primene obrauna na osnovu merenja. Navedeni podaci ukazuju na to ugradnja novih tehnologija (u ovom sluaju merila) nije u direktnoj korelaciji sa njihovom primenom/korienjem (u ovom sluaju - sa procentom oitavanja, obrauna i naplate na osnovu merenja). Takoe, tehnika osposobljenost za korienje novih tehnologija nije u direktnoj korelaciji sa njihovim korienjem, o emu svedoi podatak da imamo znaajan procenat toplana koje imaju ugraena merila, redovno ih oitavaju, ali se na osnovu oitanog (i zabeleenog) merenja ne vri obraun, niti naplata. U nekim toplanama (oko 18%) se na osnovu merenja vri redovan obraun, ali se ne primenjuje u naplati, ve slui kao uporedni pokazatelj razlike u trokovima za grejanje na osnovu merenja i sadanjeg sistema paualne naplate na osnovu kvadrature grejanog prostora. Procena (na osnovu prosene cene merila i trokova ugradnje) upuuje na cifru od oko oko 3,2 miliona koliko je "zarobljeno" u merilima koja se ne koriste, emu treba dodati i izostanak planiranih uteda energije. 4. Nedostajue znanje kao uzrok nekorienja, ili neefikasnog korienja, novih tehnologija Za poetnu analizu su nam bile najzanimljivije toplane u kojima je stepen ugraenosti merila vei od polovine ukupnog broja toplotnih podstanica, a stepen obrauna i naplate na osnovu merenja obuhvata manje od polovine konzuma (tab.1). Tabela 1: Odnos stepena ugraenosti merila i stepena obrauna u grupi toplana koje imaju natpolovinu ugraenost merila, a naplata na osnovu merenja je ispod 1/2.
r.b. 1. 2. 3. 4. 5. 6. % ugraenih merila potronje 100% 100% 100% 89,5% 87% 67% % ugraenih merila koja se % obrauna na osnovu merenja, u redovno oitavaju odnosu na broj ugraenih merila 100% 100% 9% 100% 91% 100% 40% 0% 9% 6,6% 0% 9%

U ovoj grupi imamo 6 toplana (30% uzorka). U polovini njih je stepen ugradnje merila 100%, ali obraun na osnovu merenja ni u jednoj ne prelazi 40%. Posebno su zanimljive toplane u kojima su ugraana sva potrebna merila, sva se oitavaju, ali se obraun primenjuje na manje od polovine konzuma, ili se uopte ne primenjuje. Istu pojavu nalazimo i kod onih toplana gde je stepen ugraenosti merila iznad 67%, stepen oitavanja vei od 90%, a procenat naplate na osnovu obrauna ne prelazi 9%. Analizom podataka koje smo istraivanjem dobili za ovu grupu toplana markirali smo faktore koji su direktno povezani sa odsustvom korienja novih tehnologija (merila). To su, pre svega: funkcionalna osposobljenost toplana za primenu obrauna na osnovu merenja,

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja postojanje/nepostojanje lokalne pravne regulative za primenu obrauna na osnovu merenja, komunikaciona osposobljenosti, odnosno modeli i kvalitet komunikacije toplana sa ciljanim segmentima javnosti, koji omoguavaju ili spreavaju uvoenje novog modela obrauna. Ove faktore smo, zatim, analizirali u celom korpusu uzorka, kako bismo uporednom analizom sagledali njihovu povezanost sa procentom obrauna na osnovu merenja. Na taj nain je analizirana funkcionalna i komunikaciona osposobljenost toplana, to je predmet ovog rada, dok je postojanje/nepostojanje lokalne pravne regulative za primenu obrauna na osnovu merenja zaseban problem, koji nije mogao biti kvalitetno analiziran u radu sa ovom tematikom.
-

4.1. Nedostajue znanje o specifinim problemima i preprekama Na pitanje da li je njihova Toplana funkcionalno osposobljena za primenu obrauna na osnovu merneja, 80% toplana dalo je potvrdan odgovor, pri emu pojam "funkcionalna osposobljenost" nije detaljnije razraivan. Samo 10% toplana smatra da njihova organizacija nije funkcionalno osposobljena za primenu novog obrauna, dok isti procenat toplana tvrdi da je osposobljavanje u toku (10%). U sledeoj fazi istraivanja, razradom funkcionalne osposobljenosti na elemente koji je realno sainjavaju, doli smo do podataka o stvarnoj osposobljenosti toplana za novi model obrauna. Funkcionalna osposobljenost je podeljena na sledee segmente: a) kadrovska, organizaciona i procesna osposobljenost za pojedine procese (evidencija, kontrola, badarenje i odravanje merila, oitavanje potronje, provera oitavanja, logika kontrola, obraun na osnovu merenja i formiranje rauna), b) postojanje ureene baze podataka potroaa, c) povezanost podataka iz baze potroaa sa odgovarajuim merilima, d) posedovanje i primena odgovarajueg softvera. Odgovori na pitanja o prisustvu/odsustvu razraenih elemenata funkcionalne osposobljenosti ukazuje na to da u veini toplana (60%) nije postojala jasna svest o tome ta je sve potrebno da bi se uveo obraun na osnovu merenja, jer se kod 60% toplana znaajno razlikuju odgovori na opte pitanje o funkcionalnoj spremnosti od odgovora na pitanje o prisustvu/odsustvu konkretnih elemenata funkcionalne osposobljenosti. Tako, samo 30% toplana ima podatke o potroaima koji su direktno povezani sa podacima o rezultatima merenja u toplotnim podstanicama, odnosno - u 70% toplana ti podaci nisu "upareni". Drugim reima, merenje i oitavanje se vre u veini toplana, podaci se smetaju u bazu podataka, ali ti podaci nisu direktno spojeni sa podacima o potroaima na iju potronju se podaci odnose. Ova nepovezanost baza podataka potroaa i rezultata merenja je problem koji nije prevashodno softverske prirode, ve posledica neaurnog i neadekvatnog prikljuenja potroaa na sistem daljinskog grejanja. Veina potroaa je, naime, prikljuivana na sistem u vremenu kada nije bilo vano koji deo zgrade, ili koji objekat , je povezan na koju toplotnu podstanicu, poto su svi potroai snabdevani iz istog izvora i svi paualno plaali za grejanje, a ne za energiju. Kao posledica toga, svaka toplana je pre primene obrauna na osnovu merenja primorana da napravi reviziju svih tehnikih podataka o

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja potroaima, instalisanoj snazi i mestu njihovog prikljuenja na sistem. Ni jedna od toplana u Srbiji toga nije bila svesna pre poetka konkretnih priprema za primenu obrauna na osnovu merenja. U veini toplana ovaj problem je bio jedna od znaajnih prepreka za pravovremeno uvoenje obrauna na osnovu merenja. Veoma znaajan je i podatak da u veini toplana ne postoji praksa, niti svest o potrebi postojanja, sistema kontrole izmerenih podataka (najvei procenat toplana ne vri ni osnovnu logiku, odnosno uporednu, kontrolu). Takoe, samo 35% toplana ima adekvatan softver za novi model obrauna, uprkos znaajnom stepenu ugradnje merila. Ovaj podatak nas upuuje na ozbiljnu nepripremljenost toplana za prelazak na obraun na osnovu merenja, emu u prilog govori i podatak da samo u 40% toplana postoje razraene procedure za uvoenje ovog modela obrauna. Iz navedenih podataka moemo zakljuiti da u veini toplana nije pre ugradnje merila postignuta osnovna funkcionalna osposobljenost za primenu ovog modela obrauna. Ta neosposobljenost je, kod veine, konstatovana tek nakon ugradnje merila, kada toplane i pokuavaju da je prevaziu, to ozbiljno oteava i usporava primenu obrauna na osnovu merenja. Poseban problem ini to to ni davaoci pomoi/kredita, ni njeni primaoci , nisu pravovremeno shvatili ta je konkretnim toplanama neophodno u cilju ospobljavanja za primenu novog obrauna. Donatori/kreditori to nisu razumeli, jer u preliminarnim istraivanjima i studijama nisu uspeli da markiraju specifinosti u radu srpskih toplana (dugotrajno postojanje paualnog sistema obrauna; neureeni modeli prikljuenja; baze podataka potroaa neusklaene sa tehnikim podacima, a kasnije i sa merilima; nespremnost stanara u viestambenim objektima na kolektivno ugovaranje), po kojima su se one razlikovale od toplana u razvijenim evropskim zemljama, koje su oduvek merile potronju svih vidova energije. Primaoci pomoi, kredita i donacija nisu shvatili ta e sve biti potrebno da bi toplane u Srbiji mogle da primene novi model obrauna, jer se njihova edukacija prevashodno odnosila na edukaciju za rukovanje/korienje merila, a ne na ukupan proces primene novog modela obrauna. S druge strane, ak i taj vid edukacije je bio delimino manjkav, jer nae istraivanje pokazuje da izmeu 20% i 35% toplana nije kvalitetno osposobljeno za tehniku primenu merenja i oitavanja (razliku od 15% ine toplane u kojima je u vreme istraivanja bio u toku neki vid osposobljavanja). Drugim reima: ni toplane, ni Ministartsvo, ni strani donatori/kreditori nisu imali znanja o funkcionalnim preprekama koje e u nekim toplanama usporiti, a u nekima potpuno zaustaviti primenu obrauna na osnovu merenja. Rezultat toga je izostanak "znanja o (potrebnom) znanju", odnosno - izostanak znanja o neophodnim radnjama koje je potrebno preduzeti u okviru priprema za implantaciju i primenu nove tehnologije. 4.2. Komunikacione prepreke i nedostatak znanja o znaaju strategija, metoda i tehnika komunikacije za implantaciju obrauna na osnovu merenja Uvoenje novog modela obrauna uvek podrazumeva neophodnost pripreme, informisanja i motivisanja potroaa za njegovu primenu. U posmatranom sluaju, to

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja podrazumeva korienje svih raspoloivih modela komunikacije sa veoma razliitim segmentima javnosti: a) osnivaem (lokalna samouprava), b) potroaima, c) zaposlenima u toplanama, d) najirim javnim mnenjem. Zbog sloene strukture potroaa, pre definisanja plana kampanje, toplane moraju izvriti segmentiranje javnosti (podela potroaa na stambene u privatnim kuama, stambene u viestambenim zgradama, poslovne potroae u viestambenim zgradama, poslovne potroae u zasebnim poslovnim objektima, javne institucije i slino). Svaki od segmenata javnosti je u specifinom poloaju u odnosu na toplanu, jer ima specifine probleme i stvarna ili pretpostavljena iskustva i oekivanja od novog modela obrauna. Stoga svaki od ovih segmenata javnosti zahteva i posebnu razradu metoda, tehnika i strategija komunikacije koji e obezbediti optimalnu motivaciju te grupe potroaa. Preduslov za sve to je postojanje razraenih metoda komunikacije sa potroaima, uz njihovu adekvatnu efikasnost i frekvenciju primene ("komunikaciona mapa"). U tabeli 2 pokazana je uestalost komunikacije toplana sa potroaima putem medija masovnih komunikacija i telefona, a u tabeli 3, uestalost ostalih metoda komunikacije.4 Tabela 2: Uestalost komunikacije toplana sa potroaima putem medija masovnih komunikacija i telefona
Slanje Informacija Telefonski Telefonski Obevetenje SMS Konferencija Saoptenje na razgovor razgovor na sajtu poruke za novinare za medije drutvenoj na poziv na poziv Metod Toplane od strane mrei potroaa Toplane komunikacije Toplane Uestalost komunikacije 2,45 3,55 2,06 0,18 0,44 5,65 4,15

Tabela 3: Uestalost ostalih modela komunikacije toplana sa potroaima

Metod komunikacije Uestalost komunikacije Slanje dopisa svim potroaima 2,85 Dopisi grupi potroaa 3,1 Dopisi pojedinanim potroaima 3,95 Sastanak sa skuptinama stanara 2,1 Dolazak potroaa u Toplanu 5

Iz navedenih podataka vidi se da toplane u komunikacionom pogledu uopte nisu pripremljene za komunikacioni izazov kakav je uvoenje novog modela obrauna za sve potroae. Veoma je primetan izostanak savremenih, za organizaciju neoptereujuih modela komunikacije, koji obezbeuju permanentnu informisanost komitenata, uz minimum angaovanja same organizacije (komunikacija putem internet sajta, komunikacija putem drutvenih mrea, slanje SMS poruka i slino). Ovi modeli komunikacije su, ili potpuno odsutni, ili se javljaju jednom do tri puta godinje. Takoe, uobiajeni modeli komunikacije sa potroaima putem medija
4

Legenda za tebele 2 i 3: Nikada= 0, Veoma retko (1-2 puta godinje) = 1, Retko (3-4 puta godinje) = 2, Samo povodom kriznih i znaajnih dogaaja = 3, esto (najmanje 1 meseno) = 4, Veoma esto (najmanje 1 nedeljno) = 5 , Gotovo svakodnevno = 6.

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja masovnih komunikacija, u veini toplana nisu kvalitetno uspostavljeni, o emu svedoi premali broj konferencija za novinare tokom godine (uestalost 2,45). Pri tome treba imati u vidu da konferencije za novinare, za razliku od saoptenja, rezultiraju kompleksnijom informacijom i omoguavaju veu fleksibilnost medija u njihovom plasmanu, kao i primenu metoda audio-vizuelne komunikacije (video prilozi sa izjavama rukovodstva toplana, strunjaka i slino). Takvi efekti neminovno izostaju kod saoptenja, mada su posebno vani za sve energetske sisteme, koji zahtevaju upotrebu efikasnih modela komunikacije srednje i vee kontrolabilnosti 3. Stoga ee opredeljivanje toplana za saoptenja upuena medijima kao model komunikacije sa potroaima (3,55), ukazuje na nedovoljnu osposobljenost za sadrajnu indirektnu komunikaciju sa potroaima. Ostali modeli komunikacija i njihova uestalost ukazuju na brojne probleme u komunikaciji sa potroaima, koji svakodnevno zovu toplanu (uestalost 5,65). Takoe, toplana nema razvijen sistem komunikacije sa dunicima, jer je uestalost telefonskih poziva toplane 4,15 a odnosi se gotovo iskljuivo na opominjanje potroaa (onih kojima toplana direktno naplauje, to je u veini sluajeva oko 30% konzuma i obuhvata poslovne potroae). Za stvaranje komunikacijsko-informativne osnove za primenu novog metoda obrauna posebno je vana izuzetno mala (kod veine toplana potpuno izostavljena) praksa komunikacije sa skuptinama stanara (2,1), koji moraju biti nosioci implantacije ovog modela obrauna za potroae i viestambenim zgradama, koji ine veinu. Ukupna komunikacija sa bilo kojim grupama potroaa, kao posebna aktivnost je, takoe, na niskom nivou, to potvruje izostanak segmentiranja javnosti. 5. Zakljuak Primena obrauna na osnovu merenja u daljinskim sistemima grejanja Srbiji, otpoeta kao projekat pre vie od jedne decenije, rezultirala je ugradnjom znaajnog broja od potrebnih merila (isporuene) toplotne nergije, ali je kao praksa ostvarena samo u malom broju toplana. Razloga za usporenu i sa mnogim problemima skopanu primenu obrauna na osnovu merenja ima vie, a u ovom radu je analizirana jedna grupa takvih problema. U radu se iznose dokazi, do kojih se dolo tokom istraivanja u okviru KfW4 projekta, da je jedan od osnovnih razloga za zastoj u uvoenju novog modela obrauna - sutinska neospobljenost toplana za primenu obrauna na osnovu merenja. Neosposobljenost toplana za obraun na osnovu merenja, izmeu ostalog, je i rezultat neshvatanja sistemskih specifinosti koje karakteriu funkcionisanje toplana u Srbiji (dugotrajno postojanje paualnog sistema obrauna; neureeni modeli prikljuenja; baze podataka potroaa neusklaene sa tehnikim podacima, a kasnije i sa merilima; nespremnost stanara u viestambenim objektima na kolektivno ugovaranje), iz ega je proizalo i nerazumevanje neophodnih promena koje toplane moraju preduzeti u cilju osposobljavanja za primenu novih tehnologija. Tek nakon uvoenja novih tehnologija (merila), toplane i njihovi donatori/kreditori, a na kraju i drava Srbija, koja taj projekat podrava i podupire, poinju da shvataju da su problemi sa kojima se toplane suoavaju veoma realni i

Znanje u funkciji sistemskog uvoenja obrauna toplotne energije na osnovu merenja zasnovani na prethodnom viegodinjem modelu rada, koji je u tom vremenu bio odriv i sistemski podran. Nedostatak znanja o karakteristikama koje neki daljinski sistem grejanja mora imati da bi se u njemu mogao primeniti obraun na osnovu merenja, kao i nedostatak znanja o specifinoj poziciji daljinskih sistema grejanja u Srbiji (u vlasnikom smislu, u smislu odnosa sa "osnivaem" koji nije vlasnik i nije upravlja, ali jeste u poziciji da odluuje o svim bitnim elementima poslovanja toplana i slino), doveli su do prenebregavanja obimnih radnji koje su morale prethoditi nabavci i ugradnji merila u toplotne podstanice. Krajem 2012. godine, u vreme kada drava nastoji da daljom razradom zakona i propisa indirektno prisili toplane na primenu obrauna na osnovu merenja, same toplane percipiraju situaciju kao neizvesnu i nelagodnu, dok su potroai zbunjeni i veinom negativno orijentisani prema novom modelu obrauna, prema kome nemaju poverenja. Jedan od bitnih uzroka ovakvog stava potroaa, takoe ima svoj koren u nedostatku znanja sa kojim se ulo u proces obrauna na osnovu merenja. U ovom sluaju radi se o slanju neadekvatnih, protivrenih, esto i netanih poruka potroaima - kako od strane toplana, tako i od strane lokalne samouprave i drave. U ovom momen tu toplane su u komunikacionom pogledu u velikoj meri nespremne da preokrenu raspoloenje potroaa prema novom modelu obrauna, jer ne raspolau adekvatnim znanjima i iskustvima u pogledu optimalnih modela komunikacije sa potroaima, kojima bi se potroai motivisali, a njihov negativni stav pretvorio u pozitivan. Naknadno steeno znanje o problemima i njihovim uzrocima omoguie njiihovo postepeno savladavanje, uz mnogo vie vremena, trokova i problema, nego to bi ih bilo da je to znanje bilo steeno (i upotrebljeno) blagovremeno. 6. Literatura 1 Republika Srbija: Zakon o energetici, Slubeni glasnik RS, br. 84/2004, od 24.7.2004. godine. 2 B. Kosti, M. Nadaki: Implementation problems of billing based on measurement in Serbia, Scientific and Professional Journal for Air-Conditioning, Heating and Refrigeration (KGH), ISSN 0305-1426, Vol 41, number 4/2012, COBISS.SR-ID 4614402. 3 B. Kosti: Crisis communication of modern energetic systems with media, Metalurgia International, ISSN 1582-2214, Romanian Metallurgical Foundation Scientific Publishing House, 2012.