Rat ruza

Radila: Jovana Milovanovic Nastavnik: Aleksandar Sredojevic

Datum: 12.10.2010.

Rat ruza
* Ratovi ruza su vodjeni izmedju 1455. i 1485. godine,bili su isprekidani gradjanski rat koji se vodio oko engleskog prestola izmedju sledbenika Kuce Lankaster i kuce Jork. Obe kuce bile su ogranak kraljevske kuce Plantagenet, vukuci svoje poreklo od engleskog kralja Edvarda III. * Uzroci sukoba nalazili su se u suparnistvu izmedju dva ogranka dinastije Plantagenet, dve dinasticke kuce Lankaster i Jork, a koje je pocelo padom engleskog kralja RicardaII kojeg je s vlasti srusio njegov bratanac Henri Bolingbrouk, vojvoda od Lankastera, 1399. godine, a koji je bio unuk Edvarda III po njegovom trecem sinu Dzonu od Gaunta. Kako je krunu Edvarda III trebao prema redu prvenstva da nasledi drugi sin Lajonel, vojvoda od Klarensa, pobornici kuce Jork smatrali su da, po toj osnovi, kuci Jork pripada jace pravo na engleski presto. Stoga je pravo Henrija Bolingbrouka kasnije krunisanog kao Henrik IV na engleski presto, prema misljenju pobornika kuce Jork, stajalo na vrlo slabim temeljima. Vladavinu Lankastera pobornici Jorka su trpeli sve dok na vlast nesto kasnije nije dosao izrazito nepopularani i dusevno bolesni kralj Henri VI. Medjutim, unutar tog razdoblja bilo je nekoliko ustanaka, koji su uguseni, a u kojima su Jorkisti isticali svoje pravo na krunu. * Kada je 1413. umro kralj Henrik IV nasledio ga je njegov sin i naslednik Henri V. On je vladao vrlo kratko, a 1422. nasledio ga je dusevno bolesni i nesposobni sin Henri VI. 1

* Tokom vladavine Henrija VI, svi raniji teritorijalni dobici i engleske vojne pobede u Francuskoj (za vreme Henrija V) bile su anulirane i izgubljene. Henrija VI su dozivljavali kao slabog kralja. Neslaganja na dvoru odrazavala su se u celoj drzavi, gde je jacao partikularizam plemstva, a plemicke porodice ulazile su u sukobe zbog privatnih sukoba pri cemu su odredjene porodice jacale i pokazivale sve manje postovanja prema dvoru i vlasti kralja. To doba je zapamceno po mnogim privatnim ratovima vodjenim medju porodicama sto je stvorilo anarhicnu situaciju u zemlji i konacno pobunu protiv Henrija VI. U ove sukobe narocito su bili ukljuceni vojnici porazene engleske vojske u Francuskoj. * Rastuce drustveno nezadovoljstvo, otimanje hrane stanovnistvu od strane plemica s privatnim vojskama, te korupcija na dvoru Henrija VI, stvorili su klimu za izbijanje gradjanskog rata .Tokom 1453. Henri VI je doziveo prvi od nekoliko nastupa dusevne bolesti, pa je tokom novonastale situacije imenovano Regentsko vece, na celu sa mocnim i popularnim Ricardom Plantagenetom, vojvodom od Jorka kao Lordom Protektorom. Ricard je uskoro politicki i fizicki pasivizirao Lankastere na dvoru. Nakon sto se Henri VI 1455. oporavio, Ricard je isteran sa dvora na nagovor Henrijeve zene Margarete Anzujske. Margareta je izgradila savez protiv Ricarda od Jorka koji je bio prisiljen da mu se vojno suprotstavi, sto je dovelo 1455. do prve bitke u ratu dveju ruza, prve bitke kod Sv. Albansa koja je oznacila pocetak glavnog razdoblja oruzanog sukoba u Ratovima dveju ruza izmedju 1455. i 1489. 2

* Ricard,

vojvoda od Jorka vodio je male vojne snage prema Londonu i sa Henrijevim snagama susreo se kod Sv.Albansa, severno od Londona. 22.maja.1455.godine gde se odigrala relativno mala prva bitka kod Sv.Albansa, ali je bila prvi otvoreni sukob gradjanskog rata. Cilj Ricarda je bio ukloniti lose Henrijeve savetnike. Rezultat je bio lankasterski poraz. Nekoliko istaknutih lankasterskih vodja je poginulo, a kuca Jork i njihovi saveznici vratili su svoj uticaj, i neko vreme se cinilo da su obe sukobljene strane sokirane bitkom koja se odigrala i cinili su sve da bi se pomirile nastale politicke razlike. *Neprijateljstva su se nastavila septembra 1459.godine, u bici kod Blor Hita u Stafordsajeru, kada velika lankasterska vojska nije uspela da spreci Jorkiste predvodjene lordom Silezberijem da se spoje sa drugim snagama Jorka u Dvorcu Ludlou. Dvadesetak dana posle odigrala se sledeca bitka kod Ludford Bridza u kojoj su snage Lankastera odnele pobedu. Ricard od Jorka, Salizberi i grof od Vorvika su nakon bitke morali da pobegnu prema Kaleu. Kuca Lankaster je tada potpuno preuzela sveukupnu kontrolu, a Jorkisti su izmedju 1459. i 1460. poceli seriju napada iz pravca Kalea na englesku obalu izazivajuci pri tome haos i nered. 1460. Ricard od Jorka, Salizberi i Vorvik izvrsili su invaziju Engleske, i brzo nasli saveznike u Kentu i Londonu, gdje su i ranije uzivali siroku podrsku. U tome ih je podrzao i papski izaslanik, te su tako ohrabreni i vojno ojacani marsirali na sever.Henri VI je vodio vojsku na jugu dok je Margareta sa sinom princom Edvardom ostala na severu. Bitka kod Nortemptona koja se odigrala 10. jula 1460. i pretrpljeni poraz bili su katastrofa za kucu Lankaster. Vojska Jorkista predvodjena grofom od Vorvika, zbog izdaje u lankasterskim redovima, tesko je porazila vojsku Lankastera, pri cemu je bio zarobljen kralj Henri VI i odveden kao zatvorenik u London Tauer.

* Vojska Jorkista usla je u London na celu sa Ricardom od Jorka sa ceremonijom koja je obicno prilicila vladaru. Parlament se bio okupio i Ricard od Jorka je istakao svoje pravo na presto. Ali njegovi najveci saveznici lordovi Vorvik i Selizberi nisu se slagali sa njegovim zahtevom parlamentu. Oni u ovom trenutku nisu imali nameru da potpuno uklone Henrija nego ukloniti samo njegove uticajne savetnike iz klana Lankaster. Sledeci dan Ricard od Jorka je kao dokaz svog prava izneo detaljna rodoslovlja svoje porodice koja upucuju na to da on vuce poreklo od Lajonela od Klarensa, drugog sina Edvarda III. Parlament je pristao da uzme u razmatranje njegov zahtev, ali je ipak izglasao da Henri VI treba da ostane kralj. Kompromis je postignut u oktorbu 1460. donosenjem Zakona o saglasnosti koji je propisao da ce nakon Henrijeve smrti Ricard od Jorka naslediti krunu i oduzeo je pravo nasledstva Henrijevom sinu Edvardu. Ricard od Jorka je prihvatio ovaj kompromis. Henrijeva zena Margareta je zajedno sa sinom Edvardom bila izgnana iz Londona. * Ricard od Jorka zajedno sa lordom Salizberijem napustio je pred kraj 1460.godine. * London kako bi utvrdio svoje polozaje prema lankasterskim snagama na severu, koncentrisuci se blizu grada Jorka. Ricard od Jorka je predvodio odbrambene polozaje pored dvorca Sandal blizu Vejkfilda na Bozic 1460. Iako lankasterska vojska predvodjena Margaretom brojem dvostruko nadmasivala Ricardove snage 30.decembra 1460.,Ricard je zapovedio napuctanje dvorca i napad svim snagama. Njegova vojska u bici je razdvojena i potpuno porazena. Ova bitka je kasnije nazvana Bitkom kod Vejkfilda. Ricard od Jorka, Salizberi i mladji Ricardov 17-godisnji sin poginuli su u bici. Margareta je zapovedila da se glave sve trojice istaknu na ulazu u Jork.

POSLEDICE RATOVA DVEJU RUZA

* Surovost i velika stradanja u ratovima dveju ruza ostavila su teske i traumaticne posledice u engleskom drustvu, sto je omogucilo Henriku VII da, delujuci mirotvorno, ugusi nove pojave pobune i donese toliko zeljeni mir Engleskoj. Posledice rata manje su se odrazile na stalez trgovaca i druge staleze koji su ziveli od svog rada, buduci da su se bitke odvijale uglavnom u manje naseljenim delovima zemlje, a sve iz razloga sto bi obe strane, vodeci rat u naseljenim podrucjima, nastetile same sebi i imale sta da izgube, pa su traile resenje sukoba kroz brze i nepromisljene bitke medju vojskama. * Doba Ratova dveju Ruza, ciji su rezultat bile velike zrtve medju plemstvom, bilo je doba velikih drustvenih promena u feudalnoj Engleskoj. Ovo razdoblje je oslabio uticaj Engleske na kontinentalni deo Evrope, slabilo je snagu i uticaj plemstva i jacalo druge staleze u drustvu kao, na primer, sve jaci trgovacki stalez. * Ono je nagovestilo kraj srednjevekovnog razdoblja u Engleskoj i pocetak Novog veka i renesanse.