Beton Svojstva

STRUKTURA OVRSLOG BETONA
Formiranje strukture
(
(
)
)
I Poetna etapaetapa formiranja poetne
strukture, kada usled vezivanja cementa masa
sveeg betona poinje da prelazi u vrsto agre-
gatno stanje
II Etapa postepenog formiranja strukture ovrslog
betona, koju prati poveanje vrstoe betona
IIIEtapa stabilizacije strukture, kada se dostignuta
vrstoa betona tokom vremena bitnije ne menja
Makrostruktura
Makrostruktura
Na nivou makrostrukture, u betonu se jasno izdvajaju dva osnovna
strukturna elemenra:
Agregat,
Cementni kamen
S obzirom na to, moe se rei da je strukrura betona nehomogena,
a po svom tipu konglomeratina.
U masi ovrslog betona mogue je sasvim precizno izdvojiti i
kvantifikovati pojedine makrostrukturne elemrnte. U vezi s tim treba
poi od poznate jednaine zapremine:
v
a,a
+ v
a,cp
+ v
p
= 1
u kojoj je:
v
a,a
- apsolutna zapremina (zapremina zrna
1)
) agregata,
v
a,cp
- apsolutna zapremina (zapremina zrnaca) cementa i
v
p
zapremina zaostalih (ili namerno uvuenih) pora vazduha.
1
) Preutno se pretpostavlja da su zrna agregata 100% kompaktna (v
za
=v
a,a
)
Makrostruktura
Mikrostruktura
Gelska, kapilarna i ukupna poroznost betona
Mikrostruktura Gelska i kapilarna poroznost
Mikrostruktura Gelska i kpilarna poroznost
Mikrostruktura Gelska i kpilarna poroznost
Mikrostruktura
Kontaktni sloj zrno agregata cementni kamen
irina kontaktnog sloja: cca 0,06 mm (2-3 prenika zrna)
Povezivanje zrna agregata sa cementnim kamenom tesno
je povezano sa migracijom kalcijumhidroksida Ca (OH)
2
,
kao jednog od produkata hidratacije portland cementa
Kalcijumhidroksid se u vrlo velikom obimu deponuje na
povrinama zrnadelom kristalie, a delom prelazi u
CaCO
3
Ovi produkti uslovljavaju pojavu Vadervalsovih sila-
osnovnog faktora athezije izmeu cem. kamena i zrna
agregata
Ovaj kontaktni sloj ima neto veu poroznost od ostale
mase cementnog kamena, to uslovljava veu vodopro-
pustljivost u odnosu na cementni kamen i agregat, zbog
ega se esto naziva tranzitnom zonom!
Mikrostruktura Kontaktna zona
Razvoj hidratacione toplote u masi betona
Tokom procesa hidratacije dolazi do promene temperature
betona u okviru betonskih elemenata, u odnosu na
temperaturu betona pri ugraivanju
Ova promena temperature bitno zavisi od dimenzija
konstrukcijskih elemenata
Ako je Q
cn
(J/kg) toplota hidratacije cementa pri starosti
betona od n dana, S
c
=0,84 J/g, S
v
=4,2 J/g (spec. topl.
kapaciteti cementa i vode), porast temperature u masi
betona posle n dana bie:
v v c c a
nc c
b
S m S m m
Q m
T
+ +
= A
) (
D1
Slide 11
D1
Dusan, 3/22/2007
FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVA BETONA
Osnovni zakoni vrstoe betona
PROJEK
PROJEK
A
A
T
T
BETONSK
BETONSK
E
E
M
M
E
E
AVIN
AVIN
E
E
Odrei
Odrei
vanj
vanj
e potrebnog vodocementnog faktora
e potrebnog vodocementnog faktora
U formuli Beljajeva:
f
pc
klasa primenjenog cementa
k parametar zavisan od vrste
agregata, kako sledi:
- Reni: k=4,0
- Drobljeni: k=3,5
U formuli Ferea za vrednost
parametra k treba uzeti:
k = 250, za cement PC 32,5
Osnovni zakoni vrstoe betona
Formula Bolomej - a:
f
pc
klasa cementa,
A = 0,55 0,65 (u zavisnosti od MB i granulom. sastava agregata).
Formula Skramtajev-a:
) 5 , 0
1
(
5 , 0 1
28 ,
=
=
e e
e
pc pc k
f A f A f
) 5 , 0
1
(
: 40 , 0 : . , 5 , 2
1

) 5 , 0
1
(
: 40 , 0 : . , 5 , 2
1

2 28 ,
1 28 ,
+ =
s >
=
> s
e
e
e
e
e
e
pc k
pc k
f A f
tj Za
f A f
tj Za
Nije teko uoiti da je formula Skramtajev-a za sluaj 0,40 isto
to i formula Bolomej-a; drugim reima, Skramtajev je proirio formulu
Bolomej-a i za sluaj kada je 0,40.
vrstoa betona u funkciji vremena
Za beton sa istim portland cementom CEM I (puna linija),
Za beton sa kompozitnim portland kompozitnim cementom CEM II
(isprekidana linija)
Uticaj reima ovravanja na rast vrstoe vremenom
FIZIKO MEHANIKA SVOJSTVABETONA
Mehanizam loma betona
Kod kcke izloene silama
pritiska uticaj trenja je izraen
celom njenom visinom, ime su
poprene deformacije u velikoj
meri spreene (utegnuta je po
celoj svojoj visini)
Kod prizme se, kao to se sa ove
skice vidi, taj uticaj osea samo u
delovima prizme u blizini ploa
kojima je optereena, poprene
deformacije u srednjem delu se
slobodno odvijaju
Rezultat: Ispitivanjem betonske
prizme dobija se osetno nia
vrstoa nego kod kocke od istog
betona istih dimenzija u osnovi !
vrstoa pri pritisku Uticaj oblika i veliine uzorka
vrsoa Uticaj brzine nanoenja optereenja
FIZIKO-MEHANIKA SVOJSTVA BETONA
Uticaj klase cementa na rast vrstoe
1 PC 32,5
2 PC 42,5
3 PC 52,5
FIZI FIZI KO KO- -MEHANI MEHANI KA SVOJSTVA BETONA KA SVOJSTVA BETONA
Uticaj koli Uticaj koli ine cementa na rast ine cementa na rast vrsto vrsto e e
Uticaj temperature na rast i konanu vrstou betona
Uticaj temperature na rast vrstoe betona
Na slici su dati rezultati ispitivanja vrenih na GF 1988 godine
Uticaj temperature na rast i konanu vrstou betona
Rezultati sa prethodnog slajda dati kao rast vrstoe u funkciji temperature, a
pri raznim starostima betona u vreme ispitivanja
Marka betona prema BAB 87
Marka betona MB je nominalna (uslovna) vrstoa
betona pri pritisku izraena u MPa, koja se dobija
ispitivanjem betonskih kocki ivica 20 cm na 28
dana, a koja se zasniva na karakteristinoj vrstoi
pri fraktilu p=10%.
Za konstrukcije i elemente u oblasti betonskih i
armiranobetonskih konstrukcija koriste se marke
betona MB 10, MB 15, MB 20, MB 25, MB 30, MB
35, MB 40, MB 45, MB 50, MB 55 i MB 60.
Najnia marka betona za izradu armiranobeton-
skih elemenata i konstrukcija je MB 15.
Klasa, vrsta i partija betona prema BAB 87
Pojam klasa betona, koja se oznaava slovnim simbolima ili
brojevima, obuhvata ili samo marku betona MB (to je i najei
sluaj), ili marku betona i neka druga svojstva
vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza i dr.
Pod pojmom vrsta betona podrazumeva se beton jedne klase, ali
razliitog sastava
Partija betona je koliina iste klase i iste vrste betona, koja se
priprema i ugrauje pod jednakim uslovima, aRGQRVLVHLOLQDEHWRQ
ugraen u iste konstrukcijske elemente, ili u vie razliitih
konstrukcijskih elemenata na jednom objektu, ili, pak, na koliinu
betona ugraenu u elemente nekog objekta u odreenom
vremenskom periodu. Definisana je koliinom betona i brojem
uzoraka za dokazivanje marke betona. Koliina betona u jednoj
partiji ne treba da bude vea od koliine koja se moe ugraditi za
mesec dana. Broj uzoraka koji se odnosi na jednu partiju betona ne
moe biti manji od 3, niti vei od 30.
DOKAZIVANJE MARKE BETONA MB prema
BAB 87
Kriterijum 1
Partije betona od po 3, 6, 9, 12 ili 15 uzoraka
Svaki skup od po 3 rezultata (uzorka) mora
da ispuni sledea dva uslova:
m
3
> MB + k
1
x
1
> MB - 4 (MPa)
Za uhodanu proizvodnju: k
1
=k
2
=3 MPa,
Za neuhodanu proizvodnju: k
1
=4 MPa,
k
2
=2 MPa.
DOKAZIVANJE MARKE BETONA MB prema BAB 87
Kriterijum 2
Partije betona od 10 s n s 30 uzoraka
Standardna devijacija S
n
= S
n0
poznata, na
osnovu n
0
rezultata iz prethodnog perioda
(n
0
>30)
n rezultata ispitivanja mora da ispuni sledea dva
uslova:
m
n
> MB + 1,2 S
n0
(MPa)
x
1
> MB - 4 (MPa)
DOKAZIVANJE MARKE BETONA MB prema
BAB 87
Kriterijum 3
Partije betona od 15 s n s 30 uzoraka;
Standardna devijacija S
n
= S
n0
nije poznata
n rezultata mora da ispuni sledea dva uslova:
m
n
> MB + 1,3 S
n0
(MPa)
x
1
> MB 4 (MPa)
vrstoa pri zatezanju
Ispitivanje vrstoe betona pri zate-
zanju znatno je sloenije nego ispiti-
vanje vrstoe pri pritisku
Generalno, postoje 3 postupka ispi-
tivanja ove vrstoe:
Putem direktnog zatezanja a/,
Putem zatezanja pritiskom
po izvodnici (zatezanje
cepanjem) b/,
Putem savijanja (zatezanje
savijanjem) c/.
vrstoa betona pri zatezanju
viestruko je nia od vrstoe
pri pritisku: k = f
bz
/f
bp
Ispitivanje vrstoe betona pri
zatezanju putem opita direktnog
zatezanja
Na priloenoj skici prikazana je
praktina realizacija opita
direktnog zatezanja
vrstoa betona pri zatezanju putem linijskog pritiska po izvodnici
cilindra (vrstoa pri zatezanju cepanjem) vea je za 15-20% u odnosu
na vrstou dobijenu direktnim zatezanjem, tj. moe se kao dovoljno
tano napisati da je: f
z
/f
zc
~ 0,85
Praktina realizacija
ispitivanja vrstoe betona
pri zatezanju putem
linijskog pritiska po
izvodnici cilindra
(zatezanje cepanjem)
Ispitivanje vrstoe betona pri zatezanju putem savijanja vri se:
Savijanjem silom u sredini raspona
Savijanjem sa dve sile u treinama raspona
U oba sluaja dobijaju se znatno vee vrstoe nego ditekt. zatezanjem
z s z s z
f f
h b
M
f ) 22 , 2 67 , 1 (
6

2
=
=
vrstoa pri istom smicanju
Kao veza izmeu vrstoe pri smicanju i drugih vrstoa betona
mogu se koristiti sledei izrazi:
z s
z p s
f f
ili f f f
2
) 8 , 0 7 , 0 (

~
=
t
t
FIZI FIZI KO KO MEHANI MEHANI KA KA SVOJSTVA BETONA SVOJSTVA BETONA
vrsto vrsto a betona pri dinam a betona pri dinami i kom optere kom optere enju enju
VODONEPROPUSTLJIVOST BETONA VDP
Osnovni faktori uticaja
Propustljivost betona za vodu zavisi od:
Stepena hidratacije cementa,
Poroznosti cementnog kamena,
Strukture pora,
Svojstava cementa i agregata, pojedinano.
Mikrokapilari veliine ispod 10
-7
mm, a to su gelske pore,
praktino su nepropustljive za vodu.
Makrokapilari veliine preko 10
-7
mm, koje nastaju u cem. kame -
nu pri m
v
/m
c
> 0,40, imaju mo upijanja i proputanja vode, usled
pritiska, kapilarnog penjanja, osmotskog efekta i dr.
S obzirom na ovo, proizilazi da vodonepropustljivost betona u op -
tem sluaju zavisi od ukupne zapremine kapilarnih pora, njihovog
rasporeda, kao i od karaktera poroznosti (otvorena ili zazvorena).
Prema tome, na vodonepropustljivost betona moe se uticati
smanjivanjem vodocementnog faktora, stepenom hidratacije,
efikasnou ugraivanja, primenom aditiva zaptivaa.
Veliki znaaj za VDP imaju i mikroprsline (skupljanje,
temperaturne promene)
VODONEPROPUSTLJIVOST BETONA
Koeficijent filtracije
Vodonepropustljivost betona esto se ceni na osnovu veliine
koeficijenta filtracije (videti skicu i izraz dole desno). Na skici
dole levo: zavisnost koef. filtracije i vodocementnog faktora.
) / ( : h m
t S
a V
k filtracije t Koeficijen
p
v
f
A

=
Promena vodoneprostljivosti betona u funkciji starosti (levo)
i ema jednog od moguih postupaka ispitivanja (desno)
Prema vaeem domaem standardu JUS U.M1.015 za ispitivanje se koriste
NRFNHLYLFD15 ili 20 cm, odnosno cilindri 15x15 cm (izvaeni iz konstrukcije)
Uzorci se izlau pritiscima vode (kao na skici) i to: 48 h 1 bar, zatim 24 h
3 bar-a i jo 24 h 8 bar-i. Kao kriterijum slui projektom propisana visina
penjanja vode (videti i sledei slajd):
Merenje visine penjanja vode nakon zavrenog opita
Prema napred navedenom domaem standardu uzorci se nakon izla
ganja vodenim pritiscima (u ukupnom trajanju od 4 dana) cepaju po
sredini i na obe polovine meri se visina penjanja vode rezultat se za-
okruuje na bliih 5 mm.
Starost uzoraka na poetku ispitivanja treba da iznosi najmanje
28 dana.
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO M MRA RAZ ZA A
Definicija otpornosti i osnovni faktori uticaja Definicija otpornosti i osnovni faktori uticaja
Podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasienosti
vodom podnese viekratno smrzavanje i odmrzavanje
Razlog destrukcije betona su unutranji naponi u
kapilarama usled irenja leda, ija je zapremina za 9%
vea od zapremine vode od koje nastaje
U mikrokapilarama ispod 10
-7
(gelske pore) voda se ne
mrzne ni do 70
0
C, pa osnov neotpornosti betona na
mraz, kao i vodopropustljivosti, ine kapilarne pore u
betonu, kao posledica vodocementnog faktora > 0,40!
Prema tome, dovoljno visoka otpornost betona na mraz i u
ovom sluaju postie se primenom dovoljno niskih
vodocementnih faktora (primenom superplastifikatora),
kao i dodavanjem aeranata betonu
Nekompatibilnost koeficijenata termike dilatacije
agregata i cementnog kamena drugi je osnovni faktor
neotpornosti betona na dejstvo mraza
Klase otpornosti na dejstvo mraza i ispitivanje Klase otpornosti na dejstvo mraza i ispitivanje
Prema JUS-u, postoje sledee klase otpornosti betona na dejstvo
mraza: M-50, M-100, M-150, M-200, M-250 i M-300.
Destruktivni postupak (ispitivanjem vrstoe pri pritisku) i
Nedestruktivni postupak (ispitivanjem dinamikog modula
elastino-sti putem rezonantne frekvencije). Opis prvog postupka dat
je nie, a opis drugog postupka ispitivanja na sledeem slajdu!
Destruktivni postupak: Uzorci: Kocke ivica 15 ili 20 cm, ili cilindri
(kernovi) 15 i visine 15 cm, izvaeni iz konstrukcije. Osim za klasu
M-50, kada je potrebno 9 uzoraka (6 etalonskih i 3 koja se izlau
mrnjenju i kravljnju), za sve ostale klase-15 uzoraka (9 etalonskih i
6 koji se izlau mrnjenju i kravljnju)
Ispitivanje uzoraka koji se izlau mrnjenju i kravljnju: Prva 3
SRLVWHNX50 ciklusa manje od predvienog broja ciklusa, a druga
3 nakon isteka celog broja ciklusa za ispitivanu klasu
Ispitivanje etalonskih uzoraka: Prva 3 na poetku ispitivanja,
druga 3 QDNRQ50 ciklusa manje od predvienog broja ciklusa i
poslednja 3 po isteku celog broja ciklusa za ispitivanu klasu
Ispitivanje Ispitivanje
Nedestruktivni postupak:
3 prizme dimenzija 10/10/40 ili 12/12/36 cm, izlau se mrnjenju
i kravljnju, pri emu se pre poetka ispitivanja, kao i posle
svakih 50 ciklusa mrnjenja i kravljnja, ispituje dinamiki
modul elastinosti E
D
(odreivanjem rezonantne frekvencije f)
Kriterijumi za ocenu otpornosti betona na dejstvo mraza:
Kod destruktivnog postupka: vrstoa uzoraka izlaganih opitu
mrnjenje kravljenje, nakon broja ciklusa mrnjenja i kravljenja
za datu klasu, treba da iznosi najmanje 75% vrstoe etalonskih
uzoraka
Kod nedestruktivnog postupka: Dinamiki modul elastinosti
E
D
uzoraka izlaganih opitu mrnjenje kravljenje nakon broja
ciklusa mrnjenja i kravljenja za datu klasu, treba da iznosi
najmanje 75% dinamikog modula elastinosti istih uzoraka
na poetku ispitivanja
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO MRAZA
Ispitivanje
Sve uzorke, u oba postupka ispitivanja, treba 4 dana pre
poetka ispitivanja staviti u vodu, tako da budu u
potpunosti potopljeni (postupak zasienja vodom)
Ispitivanje otpornosti betona na dejstvo mraza, na
uzorcima uzetim od sveeg betona tokom izvoenja
radova, po pravilu zapoinje pri starosti betona od
najmanje 28 dana
Uzorci (kernovi) uzeti iz gotove konstrukcije ispituju se
pri starosti koja odgovara vremenu vaenja, ali, u
sluaju vaenja iz elemenata (konstrukcija) u izgradnji,
takoe ne pri starosti manjoj od 28 dana
Jedan ciklus smrzavanje odmrzavanje traje 4+4 asa
(tri ciklusa dnevno) ili 6+6 asova (2 ciklusa dnevno)
Ispitivanje Ispitivanje
Prilikom ovog ispitivanja treba voditi rauna o usporenom
prirastu vrstoe betona tokom smrzavanja, tj. o tome da
vrstoa etalonskih uzoraka, koji celo vreme ovravaju u
vodi temperature cca 20
0
C, raste bre nego vrstoa
uzoraka koji se naizmenino izlau mrnjenju na -20
0
C i
kravljenju u vodi, na cca 20
0
C
Iz tih razloga se mora odrediti tzv. ekvivalentna starost
etalonskih uzoraka. Domai standard nudi izraz za
sraunavanje ekvivalentne starosti t
e
etalonskih uzoraka:
t
e
= t
a
+ c n
i odgovarajuu tablicu u kojoj se daje vrednost koeficijen-
ta c u zavisnosti od broja ciklusa smrzavanja i odmrzava-
uja n u toku 24 asa (na sledeem slajdu)
Veliina t
a
u izrazu predstavlja starost uzoraka na poetku
ispitivanja
Ispitivanje Ispitivanje ekvivalentna starost etalonskih uzoraka ekvivalentna starost etalonskih uzoraka
t
e
= t
a
+ c n
Numeriki primer: Klasa M 150; t
a
= 28 dana; n = 2.
Prvo ispitivanje - posle 150-50 =100 ciklusa:
- Prava starost uzoraka: t=28+100/2=28+50=78 dana
- Ekvivalentna starost: t
e
=28+0,35100=28+35=63 dana
Drugo ispitivanje - posle svih 150 ciklusa:
- Prava starost uzoraka: t=28+150/2=28+75=103 dana
- Ekvivalentna starost: t
e
=28+0,35150=28+52,5=63
dana
0,80 0,80 0,35 0,35 0,20 0,20
Jedan ciklus dnevno Jedan ciklus dnevno Dva ciklusa dnevno Dva ciklusa dnevno Tri ciklusa dnevno Tri ciklusa dnevno
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO
MRAZA I SOLI
Vrlo esto se namee potreba ispitivanja betona na dejstvo
mraza izloenog istovremeno i uticaju soli (NaCl) za
odmrzavanje. Postupak se sastoji u procesu smrzavanja i
odmrzavanja uzoraka ija je gornja povrina podvrgnuta
delovanju troprocentnog rastvora NaCl
Propisani uzorci se na nain definisan standardom JUS
U.M1.055 podvrgavaju delovanju ovakvog rastvora, pa se
nakon toga izlau u 25 ciklusa naizmeninom mrnjenju u
trajanju 16-18 h na temperaturi cca -20
0
C i kravljenju na
sobnoj temperaturi 6-8 h
Na kraju ovakvog ispitivanja registruje se gubitak mase i
dubina ljuenja povrine betona koja je bila pod uticajem
rastvora soli
Kriterijumi degradacije dati su u tablici na sledeem slajdu
OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO OTPORNOST BETONA NA DEJSTVO
M MRA RAZ ZA A I SOLI I SOLI
OTPORNOST BETONA NA HABANJE
Kod ove vrste otpornosti osnovno je da beton ima dovoljnu
vrstou i tvrdou u povrinskom sloju, koji je neposredno
izloen delovanju habanja
Pored agregata, koji sam po sebi mora da bude dovoljno
otporan na ovaj uticaj, potrebno je primeniti cemente visokih
klasa i niske vodo-cementne faktore. Preimustvo ima
drobljeni agregat, pri emu treba teiti optimalnom ueu
krupnih frakcija, uz minimalno potrebno uee sitnih
Mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori, radi
smanjenja koliine vode, poto se ni u kom sluaju ne sme
dozvoliti izdvajanje cementne paste na povrini
Uzorci za ispitivanje su kocke ivica 7,07 cm, izrezani iz nekog
veeg komada betona, ili kocke ivica 10 cm uzete od sveeg
betona
U naoj regulativi za sada ne postoje kriterijumi za ovu vrstu
otpornosti koriste se analogije sa prirodnim kamenom
OTPORNOST BETONA NA HEMIJSKE UTICAJE OTPORNOST BETONA NA HEMIJSKE UTICAJE
U najveoj meri zavisi od hemijske otpornosti upotrebljenog
cementa i ostvarene kompaktnosti betona
To znai da treba dobiti cementni kamen sa mini-malnom
poroznou, a to se moe postii primenom dovoljno niskih
vodementnih faktora
to nii vodocemntni faktori, uz uslov da agregat i voda ne
sadre vie od maksimalno dozvoljenih procenata hlorida
(agregat: 0,10% za armirane, odnosno 0,02% za prethodno
napregnute konstrukcije; voda: 0,03% za armirane, odnosno
0,01% za prethodno napregnute konstrukcije), istovremeno
garantuje i dobru otpornost konstrukcija na hemijske uticaje
Pri istovremenom delovanju sulfata i hlorida (morska voda),
umesto sulfatno otpornih PC (C
3
A s 3,5%), prednost treba dati
cementima sa umerenim sadrajem C
3
A (8-10%), poto viak
ovog vetakog minerala, koji nije reagovao sa SO
3,
ima
sposobnost vezivanja slobodnih hlorida (CIRIA, 1984.)
DEFORMACIJE BETONA POD UTICAJEM
KRATKOTRAJNIH OPTEREENJA
DEFORMACIJE BETONA POD UTICAJEM DEFORMACIJE BETONA POD UTICAJEM
KRATKOTRAJNIH OPTERE KRATKOTRAJNIH OPTERE ENJA ENJA
Kod reavanja praktinih problema, za odreivanje modula elastinosti
moe se koristiti i empirijska zavisnost data prema Pravilniku BAB 87
Iz prilornog dijagrama
je lako uoiti da je u pod-
ruju linearne zavisnosti
napona i dilatacija odnos
poprenih i podunih
dilatacija konstantan, tj.
=
pop
/
pod
= const
( Poasonov koeficijent)
Vrednost Poasonovog
koeficijenta u tom podruju
iznosi = 0,15 0,25
Vrednost ovog koeficijenta
neposredno pred lom iznosi
l
~ 0,50
REOLOKA SVOJSTVA OVRSLOG BETONA
SKUPLJANJE BETONA
- Skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda
vezivanja cementa plastino skupljanje,
- Skupljanje usled kontrakcije produkata
hidratacije hidrataciono skupljanje,
- Skupljanje nakon zavretka procesa vezivanja
cementa (skupljanje usled suenja ili hidraulino
skupljanje).
TEENJE BETONA
RELAKSACIJA BETONA
REOLO REOLO KA SVOJSTVA KA SVOJSTVA O O VRSLOG BETONA VRSLOG BETONA
Skupljanje betona:
Skupljanje betona: Plasti Plasti no skupljanje no skupljanje
REOLOKA SVOJSTVA OVRSLOG BETONA
Skupljanje betona: Hidrataciono i hidraulino skupljanje
Od tri komponente skupljanja,
samo dve - hidrataciono i hidra-
ulino skupljanje - obuhvataju
se (registruju) tokom postupka
ispitivanja skupljanja
Plastino skupljanje, koje se
u potpunosti obavi tokom proce-
sa vezivanja cementa u betonuu,
ne moe biti obuhvaeno ovim
standardnim postupkom
ispitivanja videti u nastavku
Ispitivanje skupljanja
Skupljanje betona
Skupljanje betona
Skupljanje betona
Skupljanje betona
:
: Ispitivanje Ispitivanje
Ispitivanje skupljanja vri se
na prizmatinim ili cilindri-
nim uzorcima, kod kojih je
h/d = 2 4 (min 3 uzorka).
Nakon izrade i vaenja iz
kalupa (24 h nakon izrade)
uzorci se stavjaju u pijau
vodu, gde stoje 48 h.
3RVOHYDHQMDL]YRGH(72 h
nakon izrade) uzorci se dalje
dre u kondicioniranim uslo-
vima: T=20
0
C, H=40, 70 ili
90%).
Prvo oitavanje, prema tome,
vri se na 72 h, zatim na 4
dana, na 7, 14, 21 i 28 dana i
dalje jednom meseno (naj
manje 3 meseca).
REOLO
REOLO
KA SVOJSTVA
KA SVOJSTVA
O
O
VRSLOG
VRSLOG
BETONA
BETONA
Skupljanje betona
Skupljanje betona
:
:
Ispitivanje
Ispitivanje
Prva 3 dana, dok uzorci stoje u vodi, beton ima izvesno bubrenje
(koje ostaje neregistrovano)
Te
Te
enje betona
enje betona
Te
Te
enje betona
enje betona
Te Te enje betona enje betona
Te
Te
enje betona
enje betona
ISPITIVANJE BETONA BEZ RAZARANJA
Uvodne napomene
Kao to je naglaeno u optem delu (G. Materijali 1), za
primenu ovih metoda od najveeg je znaaja definisanje
pouzdanih zavisnosti izmeu merenih fizikih veliina
odabranom metodom i svojstva materijala koje se eli
ispitati
Ove zavisnosti dobijaju se paralelnim ispitivanjem bez
razaranja (najee na gotovim konstrukcijama) i
laboratoriskim ispitivanjem eljenog svojstva betona sa
razaranjem, na posebnim uzorcima
Uzorci (etalonski uzorci) ili se posebno za tu svrhu
izrauju od sveeg betona, ili se, to je ei sluaj, vade iz
ispitivane konstrukcije po okonanju nedestruktivnog
ispitivanja i odgovarajue statistike obrade dobijenih
rezultata
Uvodne napomene
Matematiko definisanje funkcionalnih zavisnosti
najee se sprovodi primenom metode najmanjih
kvadrata, pri emu kao merilo ostvarene tanosti
aproksimacije sraunava koeficijent korelacije r
2
ili
relativna srednja devijacija S
no
:
Za dobijanje pouzdanih zavisnosti, razume se,
potreban je vei broj ovakvih uzoraka, u zavisnosti od
veliine ispitivanog elementa ili konstrukcije i znaaja
samog ispitivanja
Metoda ultrazvuka
Ova metoda, zajedno sa metodom sklerometra, spada u dve najvie
primenjivane metode za definisanje vrstoe pri pritisku betona
(naknadno dokazivanje marke betona)
Osim za ispitivanje vrstoe, metoda ultrazvuka se vrlo uspeno
primenjuje za definisanje dinamikog modula elastinosti i u
defektoskopiji betona
Za ispitivanje vrstoe najee se koriste predajnici ultrazvunih
impulsa frekvencije 50-150 kHz. Kako je brzina ultrazvuka v
funkcija zapreminske mase, odnosno ostvarene kompaktnosti
betona, to se ona kod betona kree u dosta irokim granicama,
2000-5000 m/s. Smatra se da je brzina v=3500 m/s donja granica
brzine za kvalitetne betone
vrstoa betona e po pravilu biti vea kod betona vee kompakt-
nosti (manje poroznosti). Ovo pravilo, meutim, vai samo ako
postoji zadovoljavajua athezija izmeu cementnog kamena i zrna
agregata. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, mogu se dobiti i vrlo
niske vrstoe betona i pri relativno visokim brzinama ultrazvuka
Metoda ultrazvuka
Osim slabe athezije izmeu cementnog kamena i zrna agregata,
koja na brzinu ultrazvuka nema uticaja, brzina ultrazvuka takoe
ne moe da registruje vee vrstoe u sluaju primene cementa
viih klasa
Iz tog razloga, za definisanje zavisnosti brzina-vrstoa: f
p
= f
p
(v),
u sluaju kada se ne zna pouzdano koji je cement primenjen u
konkretnom sluaju, bolje je uzorke uzimati vaenjem iz
konstrukcije (kernovi), nego primenjivati unapred utvrene tzv.
kalibracione krive, dobijene od posebno izraenih uzoraka
Oblici funkcije f
p
= f
p
(v) mogu da budu razliiti, kao:
- f
p
(v)=a
1
v
2
+a
2
v+a
3
(1),
- f
p
(v)=a v
b
(2),
- f
p
(v)=a e
bv
(3) i drugi
U najveem broju sluajeva ispitivanja u praksi, eksponencijalna
funkcija oblik (3), ini se, daje najbolje rezultate (v. i sled. slajd)
Metoda ultrazvuka
Kod zavisnosti f
k
-v
eksponencijalna funkcija
obino daje najbolje rezultate
Danas svakako najire primenjivana
ultrazvuna aparatura je upravo
engleska aparatura PUNDIT
Metoda rezonantne frekvencije
Ova metoda najvie se primenjuje za odreivanje dinamikog
modula elastinosti E
D
, ali se isto tako moe primeniti i za
odreivanje vrstoe f
p
, zapreminske mase i dr.
U sluaju odreivanja dinamikog modula elastinosti betona
E
D
, meri se najee frekvencija longitudinalnih oscilacija
prizmatinih i cilindrinih uzoraka, kada se vrednost E
D
sraunava iz izraza:
E
D
=4f
2
l
2
10
-6
(u MPa, za f u 1/s, l u m i u kg/m
3
)
U datom izrazu f je izmerena rezonantna frekvencija, l duina
prizme ili visina cilindra, a zapreminska masa betona
izmerena na uzorku (dispozicija za ovo ispitivanje prikazana je
na sledeem slajdu). Statiki modul elastinosti E, u odnosu na
koji je vrednost E
D
vea za 20 do 30%, tada se sraunava iz
izraza:
E=1,25E
D
19 (MPa)
Metoda rezonantne frekvencije
Dispozicija za ispitivanje rezonantne frekvencije
- Postolje za koje je privrena prizma koja se izlae vibracijama (levo),
- Kutija sa oscilatorom, analognim indikatorom maksimalne amplitude oscila-
cija i digitalnim displejom za oitavanje rezonantne frekvencije f (desno)
ISPITIVANJE BETONA BE ISPITIVANJE BETONA BEZ RAZARANJA Z RAZARANJA
Metode merenja povr Metode merenja povr inske tvrdo inske tvrdo e e
Kao to je napred navedeno, ova metoda, kao i metoda
ultrazvuka, najire se primenjuje kod ispitivanja betona
Merenjem povrinske tvrdoe na principu otskoka
(sklerometar mitov aki), na vrlo jednostavan nain
se (uz definisanje zavisnosti povrinska tvrdoa vrstoa)
moe odrediti vrstoa pri pritisku na velikom broju
mernih mesta u konstrukciji
Definisanje zavisnosti povrinska tvrdoa vrstoa ima
nedostataka, ali se i pored toga, zbog jednostavnosti mere-
nja povrinske tvrdoe, najvie primenjuju za ispitivanje
vrstoe pri pritisku betona na licu mesta, u konstrukciji
Glavni nedostaci ove metode vezani su za injenicu da se
merenja vre na povrinama elemenata, gde beton, u
optem sluaju, ima niu vrstou nego masa betona u
unutranjosti, iz sledeih razloga (v. sledei slajd):
Metode merenja povrinske tvrdoe
Usled neizbenog efekta zida,
Usled nemogunosti dobrog vibriranja sveeg betona u
relativno tankim, zatitnim slojevima betona izmeu armature i
oplate
Usled slabije nege, koja se po pravilu sprovodi kvaenjem
povrina betonskih elemenata
Jedan od nedostataka je i velika disperzija rezultata od jednog
do drugog mesta oitavanja, ali se taj nedostatak lako
eliminie, oitavanjem na veem broju mesta (20-25), u okviru
unapred pripremljene ortogonalne mree, za svako merno
mesto na ispitivanom elementu u konstrukciji. Ovako dobijen
rezultat ispitivanja, definie se kao indeks sklerometra
Ova metoda je, zajedno sa metodom ultrazvuka, domaim
standardom JUS U.M1.048, usvojena kao zvanina metoda za
naknadno definisanje vrstoe betona, tj. za ocenu marke
betona MB, u gotovim konstrukcijama (u kombinaciji sa
destruktivnim ispitivanjem kocki primena kalibracione krive)
Za odreivanje vrstoe pri pritisku, na osnovu merenja
povrinske tvrdoe betona, kod nas se najee koriste dve
metode:
- Metoda HPS, koja predstavlja poznatu Brinelovu metodu
za ispitivanje elika, modifikovanu za potrebe ispitivanja
povrinske tvrdoe, odnosno vrstoe pri pritisku, betona.
Postupak se bazira na merenju prenika otiska kuglice (10
mm), aplicirane odreenim udarnim radom aparature. U
praksi se ree primenjuje, zbog tekoe tanog merenja
prenika otiska na povrini betona (krunjenje po obodu),
- Metoda mitovog ekia (sklerometra), koja se zasniva na
merenju veliine elastinog otskoka udarne mase, koja se
nalazi u sastavu primenjene aparature. Ovaj drugi postupak u
praksi se mnogo ee primenjuje, nego metoda HPS).
Fotografija aparature tipa Proceq sa automatskim pisaem (levo),
Skica podunog preseka aparature (desno)
Na slici desno: 1 udarni valjak, 2 udarna opruga,
3 udarna masa, 4 strelica na skali (5), koja se nalazi
na spoljnoj strani aparature (kod aparature sa pisaem,
ova strelica belei visinu otskoka na posebnom papiru)
Dijagram (proizvoaa) za odreivanje vrstoe pri ritisku, u zavis -
nosti od indeksa sklerometra i poloaja ose aparata pri merenju
Magnetne metode
Magnetne metode
Metode lokalne destrukcije
Postoji vei broj metoda za ocenu vrstoe betona koje se
zasnivaju na merenju sile, potrebne da se sa povrine
betonskog elementa otkineNRPDGEHWRQDRGUHHQH
veliine
Jedan od takvih postupaka, koji je poznat pod imenom
Pulaut (Pool Out), prikazan je dvema skicama na
narednom slajdu
Ankeri mogu biti ubetonirani u element (slika levo pod
a) ili kasnije, kada beton ovrsne, ubacivanjem u
izbuenu rupu na povrini elementa (slika levo pod b)
Specijalnim ureajem za apliciranje i oitavanje optere-
enja se zatim ovakav anker upa, zajedno sa delom
betona, kako pokazuje skica desno. Na bazi paralelnih
ispitivanja moe se definisati zavisnost izmeu sile upanja
Z i vrstoe pri pritisku betona f
k
: f
k
= f
k
(Z)
Metode lokalne destrukcije
ISPITIVANJE BETONA SA RAZARANJEM
Elektrina buea garnitura (levo) i vaenje izbuenog
cilindra (kerna) iz betonske ploe (desno)
Mala elektrina buea garnitura
Mala elektrina buea garnitura

Beton Svojstva

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Beton Svojstva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRUKTURA OVRSLOG BETONA

You might also like