Zdravstveni efekti gojaznosti Teak teret Gojaznost predstavlja veliki izazov za vlade i priliku za farmaceutske kompanije U vreme kada

ljudi nisu imali dovoljno za hranu, gojaznost je bio znak imunosti mada ni tada kao to ni sada nije predstavljao i znak zdravlja. Gojaznost se danas povezuje sa visokim krvnim pritiskom, visokim eerom, holesterolom i masnoom u krvi. Naunici ove faktore zajedno nazivaju metabolikim sindromom, koji poveava rizik od diabetesa, sranih i drugih bolesti. Najea mera gojaznosti je BMI (Body Mass Index) tj. indeks telesne mase i dobija se kao telesna teina podeljena sa kvadratom visine u metrima. Nije savrena mera jer kod olimpijskog dizaa tegova, visoki BMI je rezultat gustine miia a ne vika sala. Uostalom, naunici su zakljuili da je koliina vika masnih naslaga manje vano od rasporeda istih. Najopasnija vrsta gojaznosti je kada su masne naslage rasporeene oko struka - popularno reeno, krukasti oblik gojaznosti. Masno tkivo nije samo pasivno skladite ve ono lui i hormone, ukljuujui molekule koje izazivaju upale. Hronino upaljeni organi, zauzvrat, prestaju da funkcioniu normalno. Prezasieno masno tkivo takoe lui masne kiseline u organe gde im nije mesto, naroito u jetru. U najekstremnijim sluajevima nakupljanje masnoe moe dovesti do oteenja i prestanka rada jetre. Masna jetra nealkoholnog porekla je relativno nova pojava, termin je skovan tek 1986 godine. Po nekim procenama ovim stanjem je zahvaena jedna treina amerike populacije. Uticaj gojaznosti na nivo insulina je naroito zabrinjavajue. Guteraa proizvodi insulin, supstancu koja igra mnogo uloga u telu. Meu ostalima, isporuuje eer elijama i na taj nain ih snabdeva energijom. Meutim, upale i neprimereno skladitenje masnoa dovodi do toga da elije ne reaguju pravilno na hormone, izazivajui time insulinsku rezistenciju. Ovo dalje dovodi do toga da pakreas na silu lui sve vee i vee koliine insulina. Vremenom nivo eera u krvi pree granice normale i kod pacijenta se razvije eerna bolest. Visok nivo eera moe da dovede do slepila poto krvi sudovi nabreknu ili rastu na mrenjai, moe doi do oboljevanja bubrega poto su prirodni filteri tela prenapregnuti i konano do gubitka udova zbog oteenih nerava i krvnih sudova u njima. Previe insulina moe prouzrokovati tetu u telu i na druge naine. Gojazni diabetiari su skloniji izvesnim tipovima raka jer insulin snabdeva glukozom i kancerogene elije i time im pomae da se repliciraju. Epidemioloke studije potvruju skrivene opasnosti gojaznosti. U anketi u kojoj je uestvovalo preko 200 000 amerikih zdravstvenih radnika od 1970-ih godina, oni koji su se ugojili od 5 do 10 kg tokom izvesnog perioda bili su 3 puta skloniji da dobiju diabetes, visoki krvni pritisak i srane bolesti nego oni koji su drali svoju teinu pod kontrolom. Nisu sve kalorije identine. Veinu problema povezanih sa gojaznou prouzrokuje zaeerena hrana i posledine pojave prekomernog insulina, naroito injenica da podstie akumulaciju masti. WHO tvrdi da je viak masnih naslaga uzronik 44% sluajeva diabetesa, 23% ishemijskih bolesti srca i preko 40% pojedinih vrsta raka. Zemlje u razvoju se suoavaju sa jo veim problemima. Oko 80% smrtnih sluajeva od hroninih bolesti se javlja u siromanim zemljama i u zemljama sa osrednjim prihodima gde ljudi obolevaju od bolesti bogatih pre nego to su se izleili od bolesti siromanih. Ovi pacijenti umiru ranije od hroninih bolesti nego isti sloj ljudi u bogatim zemljama.

U sub-sahara zemljama Afrike, gojaznost majke je povezana sa poveanom stopom smrtnosti dece. U dravama sa visokom stopom HIV-a, postoji i dodatna komplikacija : neki lekovi protiv HIV-a ubrzavaju razvoj diabetesa. Kina ima poseban problem, ne zbog toga to je incidencija gojaznosti i diabetesa visoka, ve zato to na tako veliki broj stanovnika absolutan broj pacijenata jako velik i stopa oboljevanja i dalje raste. Za 92 miliona kineza se misli da imaju diabetes, iako je dijagnostifikovano samo kod 40 % istih. Leenje bolesti povezanih sa gojaznou ostaje osrednje u Kini, i gojaznost izbija na vrh spiska nepovoljnih faktora. Novi plan, objavljen nedavno, pokuava da navede ljude da vebaju vie, smanje svoju gojaznost i da se hrane bolje. Ovo zvui vie kao spisak elja nego kao ozbiljan plan. Brazilska vlada je prole godine poela besplatno da deli graanima lekove protiv visokog krvnog pritiska, diabetesa i astme. Standard & Poor, agencija za utvrivanje kreditnog rejtinga, procenjuje da trite diabetesa trenutno vredi 35 milijardi amerikih dolara i da e porasti na 58 milijardi do 2018-te godine, to predstavlja skok od 66%. Broj pacijeneta koji odlaze na dijalizu zbog prestanka rada bubrega moe da poraste za 6% godinje izmeu 2011 i 2020 godine prema proceni Bank of America Merril Lynch. Ovo znai mnogo dodatnih poslova za kompanije Fresenius Medical Care i DaVita koji su vodei proizvoai opreme za dijalizu. Slino, uticaj gojaznosti na srce e poveati obim poslovanja kompanijama kao to je Medtronic, koji je vodei proizvoa kardio spravica kao to su pejsmejkeri, srani zalisci i stentovi. Zdravstvena industrija je ve uloila milijarde dolara u razvoj leenja hroninih bolesti. Statini poput Lipitor-a, amerike farmaceutske kompanije Pfizer, pomau sniavanje tetnog holesterola. Diabetiari mogu zapoeti leenje sa metformin-om, jednim starijim lekom koji je sada osloboen autorskih prava i za koji se veruje da poboljava odgovor tela na insulin. Ako je to nedovoljno, pacijent moe da uzima humani insulin ili insulinske analoge novijeg datuma. Novo Nordisk, danska kompanija koja se specijalizovala za dijabetes, nastavlja da ulae u razvoj jednostavnijih i efikasnijih naina leenja. Novo Nordisk je najaktivnija strana farmaceutska kompanija u Kini. Obuila je 220,000 kineskih lekara od 2003 godine do sada i to se viestruko isplatilo. Novo Nordisk dri 62% kineskog trita lekova protiv diabetesa. Kompanija se iri i dublje u kinesku unutranjost. Bie puno posla i za dodatne lekare jer se do 2030 godine oekuje da e Kina imati 130 miliona diabetiara to je za 50% vie nego 2011 godine.