SEMINARSKI RAD

Predmet:Osnovi informatike Tema:Multimedija

Mentor: Prof.Dr.Emru Azizovi Student: Almina Dogovi

Prizren, 2013

Uvod
Multimedija je naziv za one medije koji su kombinacija vie razliitih medija.

TEKST

Medije moemo podeliti na nekoliko djelova u zavisnosti od toga kakav oblik podaci poprimaju. Koritenje zvuka, slika, animacija i video zapisa ubrzava i olakava prenos informacija, a tako postoje: 1) tampani materijal 2) Audio-vizuelni mediji 3) Mreni mediji 4) Vizuelni mediji 5) Auditivni mediji

ANIMACIJA MULTIMEDIJA

SLIKA

VIDEO

ZVUK

1. Multimedija
Rije multimedija se sastoji od dva djela. Prvi deo,

multi znai raznoliko (engl. variety). Drugi deo, media, u latinskom jeziku oznaava mnoinu pojma medij. Na taj nain moe se doi do sljedee definicije multimedije: Multimedija je nain komuniciranja u kojem se koristi vie naina prikaza podataka. Ti naini prikaza podataka ukljuuju zvuk, sliku, video, animaciju.

1.1. tampani mediji

U tampane materijale spadaju: knjige; specijalno napisani tekstovi za uenje; zbirke zadataka koje se koriste uz audio ili video trake, pri radu na raunaru; tekstovi za samostalan rad; mape, liste, fotografije, posteri; iseci iz novina, urnala, magazina; runo pisani tekst koje razmenjuju uenici i mentor

1.2. Audio-vizuelni mediji

Audio-vizuelne medije ine:
audio kasete i diskovi; emitovanje naunih programa na radiju;

slajdovi ili filmovi ( kratkometrani );

film; video kasete; emitovanje obrazovnog programa na televiziji; ineraktivni video;

 Kompjuteri u dananje

vrijeme predstavljaju kljuni medij za uenje. Da su kompjuteri efikasna nastavna sredstva koja omoguavaju kontrolu, regulisanje i upravljanje nastavom i uenjem, pokazuju i najnovija istraivanja u svetu.

 Pred kompjuterom su svi uenici jednaki. Ovde ne moe

doi do greaka prilikom ocenjivanja njihovog rada. Kompjuteri mogu da budu programirani da se koriste u uenju na tri naina: poduavanje, simulacija i aktiviranje podataka

1.2.1. Projektor
Kompaktan ureaj za reprodukciju video signala sa

raunara i video sistema na ekran, uz mogunost reprodukcije tonskog signala (u tome se ogleda multimedijalnost u odnosu na klasine projektore koji slue samo za reprodukciju video signala). Primenjuje se kod prezentacija i obuka, u marketingu (promocija novih proizvoda), u obrazovanju i nastavi, gde uspeno zamenjuje prevaziene klasine uslove rada.

1.2.2. Interaktivna tabla

U naim kolama od nedavno

se koristi i interaktivna elektronska tabla. Ova tabla poboljava i kvalitet nastave, ini je oiglednom i interaktivnom to je posebno znaajno za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Svoju primenu ona nalazi kako u nastavi obaveznih nastavnih predmeta tako i u nastavi izbornih nastavnih predmeta i vannastavnih aktivnosti.

1.3. Mreni mediji

U okviru mrenih medija spadaju:
telefonski razgovori uenika i mentora + pismena

komunikacija; telefonski razgovori izmeu uenika; otvorene telefonske linije gde istovremeno komunicira vie uenika sa ili bez tutora; video komuniciranje; komunikacija preko raunara; virtuelni kabineti i univeziteti.

 Telekonferencing- ili komunikacija preko elektronskih

medija je medij koji slui za uenje i prenos informacija tj. on dozvoljava ueniku da direktno komunicira sa uenicima i mentorom na daljinu. Postoje tri tipa ovakvog komuniciranja: audio konferencija; video konferencija
kompjuter konferencija.

 Audio konferencija se

esto koristi u uenju kao sredstvo preko koga autor moe da kontaktira one koji samostalno ue.

 Video konferencija ima

princip rada slian prethodnom obliku komuniciranja, ali ( uz mnogo vee trokove ) uenici mogu da vide jedni druge i materijal koji koriste na TV- monitorima.

 Konferencija pomou

kompjutera gde uesnici meusobno komuniciraju preko mree PC-a ( obino vezanih preko javnih telefonskih linija ). Za razliku od prva dva oblika komunikacija, ovde nije uobiajno direktno kontaktiranje. Zbog toga ovaj nain daje korisnicima vie vremena da razmisle o onome to su drugi rekli i odgovore na njihova pitanja

Zakljuak
Multimedije omoguavaju znatno poboljanje procesa

nastave i uenja. Svrha ovih oblika organizacije nastave je da se prevaziu ogranienosti klasine nastave, da se smelije unosi obrazovna tehnologija, da se nastava podri organizacijski i sadrajno na vii stupanj. Sa aspekta geneze medija koji se koriste za obrazovanje mogu se selektovati u sledee grupe: tampani mediji, audio-vizuelni mediji, mreni mediji, vizuelni mediji i auditivni mediji. Svaki od ovih medija je na svoj nain doprineo usvravanju i poboljanju nastavnog procesa i samog uenja.