I.

ZADATAK

ANALIZA VREMENA
Analiza vremena po metodi ocene i revizije programa (PERT)

9. Za proejkat iji je spisak aktivnosti dat u tabeli T.4.3.1.9. izvriti analizu strukture (sastaviti listu aktivnosti, nacrtati mreni dijagram, numerisati mreni dijagram), analizu vremena po metodi PERT (odrediti oekivana vremena trajanja aktivnosti i varijanse, odrediti najranija i najiskrenija vremena nastupanja dogaaja, izraunati vremenske rezerve i odrediti kritiani put) i odrediti verovatnou da e zavriti dogaaj aktivnosti K nastupiti posle 18 vremenskih jedinica. T.4.3.1.9. Aktivnosti A B C D E F G H I J K L M N Vreme trajanja aktivnosti optimistiko 3 5 1 2 1 3 4 6 3 1 1 4 1 1 najverovatnije 6 5 4 5 2 5 4 6 3 2 2 6 1 4 pesimistiko 9 5 7 5 6 7 6 6 3 6 3 8 1 4 Poinje zavretkom aktivnosti

A A B, C, E C D D F F, G I, J I, J K, M

Sastavljamo listu aktivnosti, a zati crtamo i numeriemo mreni dijagram (T.1.1.). T.1.1. A B A B C D E F G H I J K L M N C D E F G H X X X X X X X X X X X X X X X X X I J K L M N

Prethodnom koraku imali smo zadate polazne podatke (aij, mij, bij), tako da moemo izraunati oekivano vreme trajanja aktivnosti (( ) ) i varijansa ( ) prema sldeim obrascima: ( ) ( )

Izraunate podatke unosimo u novu tabelu (T.1.2.) T.1.2. Izracunati Polazni podaci podaci i-j aij cij bij (te)ij ij 1 1 1 2 2 5 3 4 4 6 7 8 8 9 2 5 3 4 5 6 7 10 8 8 9 10 9 10 3 5 1 2 1 3 4 6 3 1 1 4 1 1 6 5 4 5 2 5 4 6 3 2 2 6 1 4 9 5 7 5 6 7 6 6 3 6 3 8 1 4 6 5 4 4.5 2.5 5 4.33 6 3 2.5 2 6 1 3.5 1 0 1 0.25 0.7 0.44 0.11 0 0 0.7 0.11 0.11 0 0.25

Zatim se izraunavaju i upisuju najranija vremena nastupanja dogaaja u smeru numerisanja dogaaja od 1 do 10 prema obrascima: ( ) ( ) ( ) ( ) *( ) ( ) + U sledeem koraku izraunavaju se i upisuju najkasnija vremena nastupanja dogaaja u smeru suprotnom od smera numerisanja dogaaja od 10 do 1 prema obrascima: ( ) ( ) ( ) ( ) *( ) ( ) +

Postoje dva kritina puta: - prvi kritian put: (1-5), (5-6), (6-8), (8-10). - drugi nkritian put: (1-3), (3-5), (5-6), (6-8), (8-10). Verovatnoa odigravanja dogaaja 9 u planiranom roku (Ts)9=18 vremenskih jedinica odreuje se tako to se prvo izraunava faktor verovatnoe: T.1.3. (TE)i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 6 4 10.5 8.5 13.5 8.33 16 17 22 (TL)i 0 6 4 13 8.5 13.5 16.5 16 18.5 22 (S)i 0 0 0 2.5 0 0 8.17 0 1.5 0 ( ) ( )

Kako je verovatnoa Z9<0, verovatnoa se izraunava prema P9(1,1953). Interpulacijom izmeu vrednosti Z=1.1 i Z=1.2, dobija se: ( ( ( Verovatnoa je ( ) ) ) ( ( ) =0,88393 ( ) ) )

II. ZADATAK

LINEARNO PROGRAMIRANJE
Odreivanje minimuma cilja

3. Rashladno sredstvo mora da sadri najmanje 18 jedinica rastvora R1, 16 jedinica rastvora R2 i 24 jedinice rastvora R3. Za njegovu proizvodnju se koriste dve komponente K1 i K2 ija je jedinina cena i sadraj sva tri rastvora prijazani u tabeli. Odrediti razmeru komponenti tako da trokovi proizvodnje rashladnog sredstva budu najmanji.
K1 R1 R2 R3 cena 6 2 2 8 K2 2 4 12 12

Reenje:
U linearnom programiranju mogu se formirati dva intezivna matematika modela: primarni i dualni. Ako se u primarnom matematikom modelu (primeru) odreuje minimum funkcije cilja, onda se u dualovom matematikom modelu trai maksimum te funkcije i obrtno. Funkcija cilja glasi:
( )

uz ogranienja:

C1=8 a11=6 a21=6 a31=6

C2=12 a12=2 a22=4 a32=12

b1=18 b2=16 b3=24

Dualni matematiki model ima 3 promenljive y1, y2, y3, jer primer ima 3 ogranienja:
( )

sistem ogranienja je:

Kako funkcija cilja ima m = 3 promenljive, a sistemi ogranienja ima k = 2 nejednaine, dodaju se 2 izravnavajue promenljive, pa je matematiki model:
( )

sistem ogranienja je:

i uslovi negativnosti: y10, y20, y30, y40, y50. Poetna simplek tabela ST bj BB 0 0 YB y4 y5 j-bj 0 Y0 8 12 0
(0)

je: 18 Y1 6 2 -18 16 Y2 2 4 -16 24 Y3 2 12 -24 0 Y4 1 0 0 0 Y5 0 1 0 4 1

Prvi red ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

Drugi red (vodei)

( ( (

) ) )

( ( ( ) )

Simplek tabela ST(1) je: bj BB 0 24 YB y4 y3 j-bj 0 Y0 6 1 24 18 Y1 5.67 0.167 -14 16 Y2 1.34 0.34 -8 24 Y3 0 1 0 0 Y4 1 0 0 0 Y5 -0.167 0.34 2 1.06 5.98

Prvi red (vodei) (

Drugi red ) ( ( ( ( ) ) ( ) ) )

) ( ( ) )

( (

) ) ( )

10

Simplek tabela ST(2) je: bj BB 14 24 YB y1 y3 j-bj 0 Y0 1.06 0.83 39 18 Y1 1 0 0 16 Y2 0.24 0.3 -5 24 Y3 0 1 0 0 Y4 0.18 -0.03 2.5 0 Y5 -0.03 0.9 1.6 4.42 2.7

Prvi red ( ( ) ( ( ) ( ( ) ) ) )

Drugi red (vodei)

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

11

Simplek tabela ST(3) je: bj BB 14 5 YB y1 y2 j-bj 0 Y0 1.06 2.8 53 18 Y1 1 0 0 16 Y2 0 0 0 24 Y3 -0.8 3.34 16.7 0 Y4 0.204 -0.1 2 0 Y5 -0.75 3 16.5

Poto u skupu j-bj ( j > 0) nema negativnih vrednosti, funkcija cilja optimalnu vrednost:
( ) ( ) ( ) ( )

( )

dobija

za ( odnosno: ) ( )

12

III. ZADATAK

NELINEARNO PROGRAMIRANJE
Standardna gradijentna metoda

13

1. Primenom gradijentne metode odrediti maksimum funkcije:

( )

Za poetnu taku uzeti X(0)=(0, 0).

Reenje:
k=0 Odreuju se parcijalni izvodi:
( )

( )

U ovom zadatku neemo birati proizvoljno poetnu taku zato jer nam je zadata.
( ) ( )

Vrednost funkcije je:

( )

Izraunavaju se vrednosti parcijalnih izvoda:

( ) ( )

( )

( )

Parcijalni izvodi nisu jednaki nuli, izraunava se optimalni korak:

( ) ( ) ( ) ( )

14

( )

( ) ( )

)
( )

Na optimalni korak bie h = 0,25. Izraunava se nova taka:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

k 0 1

F(X(K)) 0

X1(K) 0 1

X2(K) 0 2

d1(K) 4

d2(K) 8

h(K) 0.25

k=1 Vrednost funkcije je:

( )

Izraunavaju se vrednosti parcijalnih izvoda:

( ) ( )

( )

( )

15

k 0 1

F(X(K)) 0 2 2

X1(K) 0 1 1

X2(K) 0 2 2

d1(K) 4 0

d2(K) 8 0

h(K) 0.25

Parcijalni izvodi su jednaki nuli, pa je optimalno reenje vrednost funkcije je ( )

, a maksimalna

16