Henepola Gunaratana MEDITACIJA ZA POETNIKE

SAMO ZA BESPLATNU DISTRIBUCIJU

Sabbadanam dhammadanam jinati Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Izdava Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad www.yu-budizam.com/srednjiput budizam@yahoo.com

Henepola Gunaratana

MEDITACIJA ZA POETNIKE

Prevod Branislav Kovaevi

SADRAJ

Meditacija zato se muiti? ta meditacija nije ta meditacija jeste Mentalni stav Praksa ta raditi sa telom? ta raditi sa umom? Pripremne vebe Kako se nositi sa problemma? Kako izai na kraj sa raznim smetnjama (1) Kako izai na kraj sa raznim smetnjama (1) Svesnost (sati) Svesnost i koncentracija Meditacija u svakodnevnom ivotu Ima li u svemu ovome neega i za mene?

7 13 21 29 33 43 47 63 71 85 91 105 115 123 133

Struktura tvojih meditacija 57

Poglavlje 1

MEDITACIJA ZATO SE MUITI

editacija nije laka. Ona zahteva vreme i energiju. Ona sem toga zahteva upornost, odlunost i disciplinu. Takoe, zahteva mnoge line osobine koje obino smatramo neugodnim i elimo izbei kad god je to mogue. Sve ovo moemo opisati jednom reju pronicljivost. Meditacija zahteva pronicljivost. Sigurno da je daleko lake zavaliti se u fotelju i gledati televiziju. Zato se muiti? Zato rasipati sve to vreme i energiju kada moemo da uivamo? Zato se muiti? Vrlo jednostavno. Zato to si ljudsko bie. I zbog te injenice da si ljudsko bie, ti si i naslednik izvesnog oseaja nezadovoljstva ivotom koji jednostavno ne nestaje. Moe ga za neko vreme potisnuti iz svesti. Moe sebe satima zabavljati, ali na kraju se on uvek vraa obino kada to najmanje oekuje. Kao kad iznenada, naizgled bez razloga, sedne, svede raune i shvati svoju stvarnu situaciju u ivotu. Sedi i odjednom shvati da ivot provodi tako to prolazi mimo njega. Dobro odrava fasadu. Nekako uspeva da povee konce i spolja gledano izgleda kao da je sve OK. Ali one periode oaja, ono vreme kada osea da u tebi sve poputa, to uva duboko u sebi. U konfuziji si. I ti to zna. Ali dobro skriva. U isto vreme, tamo dole ispod svega ovoga, zna da mora postojati neki drugi nain ivljenja, neki bolji nain da se gleda na ovaj svet, neki nain da se ivi potpunije. Sa tim ponekad doe u dodir sasvim sluajno. Dobije dobar posao. Zaljubi se. Pobedi u nekoj igri. I za kratko stvari su drugaije. ivot zadobije puninu i jasnou od kojih loa vremena i sva ona monotonija izblede u seanju. Cela tekstura iskustva se menja i sam sebi kae: Dobro je, uspeo sam; sada u biti srena. Ali onda i to sve nekako izbledi, nestane kao dim na vetru. Ostalo ti je samo seanje. To i neodreeni oseaj da neto ipak nije kako treba.


Ali u ovom ivotu zaista postoji itav jedan svet dubine i senzitivnosti; jedino to ga ti ne primeuje. I tako se na kraju osea izolovana. Osea se odvojena od slasti iskustva. Ne dotie zapravo ivot. Promauje ga. A onda ak i to nasluivanje bledi i ponovo si u toj istoj staroj stvarnosti. Svet izgleda kao uobiajeno, zaputeno mesto, koje je u najboljem sluaju dosadno. Lii ti na jedan emocionalni ringipil i dobar deo svog vremena provodi dole na zemlji, eznui za visinama. Dakle, u emu je problem sa tobom? Jesi li odlepila? Nisi. Jednostavno, ti si ljudsko bie. I pati od iste one bolesti kojom su inficirana mnoga druga ljudska bia. To je taj monstrum u svakom od nas, sa bezbroj ruku: hronina napetost, pomanjkanje istinske brige za druge, ukljuujui i tebi najblie, oseaj blokiranosti i emocionalnog mrtvila. Niko od nas nije potpuno imun na sve to. Moemo to poricati. Pokuavamo da ga potisnemo. Gradimo itav sistem kako da se od toga sakrijemo, pretvaramo se da ne postoji, odvlaimo sebi panju raznim ciljevima, projektima i titulama. Ali ono ipak nikako da nestane. Ono je uvek negde u osnovi svake misli i svakog doivljaja; tanini glasi negde u potiljku koji ne prestaje da govori: Jo nije dovoljno dobro. Mora to bolje. Mora biti bolja. To je taj monstrum, monstrum koji se u suptilnom obliku ispoljava svuda. Idi na utakmicu. Pogledaj navijae na tribinama. Posmatraj te iracionalne navale besa. Posmatraj kako nekontrolisana frustracija kuva u ljudima maskirana pod maskom navijanja ili odanosti klubu. Psovke, uvrede i neukroeni egoizam u ime lojalnosti timu. Pijanstvo, tue na tribinama. To su ljudi koji oajniki pokuavaju da oslobode tu napetost u sebi. To nisu ljudi koji oseaju mir. Pogledaj vesti na TV. Sluaj tekstove popularnih pesama. Nailazi na istu temu koja se neprekidno ponavlja u razliitim varijacijama. Ljubomora, patnja, nezadovoljstvo i napetost. ini se da je ivot neprekidna borba, ogroman uloen napor protiv njegovih udi. I ta je nae reenje za sve to nezadovoljstvo? Zaglibljeni smo u kad bih samo sindromu. Kad bih samo imao novca, tada bih samo bila srena. Kad bih samo nala nekog ko bi me zaista voleo, kad bih samo izgubila deset kila, kad bih samo imala plazma TV, akuzi i talasastu kosu i tako bez kraja i konca. Pa odakle dolazi sve to ubre? I to je jo vanije, ta u vezi sa tim mi moemo


da uradimo? Ono dolazi iz uslovljenosti naeg uma. Re je o dubokom, teko primetnom i svuda prisutnom klupku mentalnih navika, Gordijevom voru koji smo uvezali, malo-pomalo, i koji moemo raspetljati na isti nain, malo-pomalo. Moemo podesiti svoju svesnost, paljivo ieprkati svaki njegov komadi i izneti ga na svetlo dana. Moemo nesvesno uiniti svesnim, lagano, komad po komad. Sutina naeg iskustva jeste promena. Promena je neprekidna. Momenat za momentom ivot prolazi i nikada nije isti. Stalna promena jeste sutina ulnog sveta. Pojavi se misao u tvojoj glavi i, pola sekunde kasnije, ve je otila. Doe druga, i ona je otila. Zvuk ti zatreperi bubnu opnu i onda tiina. Otvori oi i svet pone da juria u tebe; zatvori kapke i nema ga vie. Ljudi dou u tvoj ivot i onda ga napuste. Prijatelji odlaze, roaci umiru. Tvoja srea ide nagore, pa nadole. Ponekad neto dobije, ali isto toliko esto i izgubi. Tome svemu nema kraja: promena, promena, promena. Ni dva trenutka nisu ista. U svemu tome nema nieg pogrenog. To je priroda ovog univerzuma. No ljudska kultura nas je nauila da nekim neobinim reakcijama na ovaj neprekidni tok kategorizujemo iskustva. Pokuavamo da svaki opaaj, svaku mentalnu promenu iz tog neprekidnog toka uguramo u jednu od tri mentalne fioke. Ovo je dobro, ovo je loe, ovo je neutralno. I onda, u zavisnosti od toga u koju smo ga fioku stavili, poinjemo da tu stvar gledamo kroz itav skup nauenih mentalnih reakcija. Ako je neki opaaj okarakterisan kao dobar, pokuava da istog trenutka zamrznemo vreme. Hvatamo se za tu misao, umiljavamo joj se, vrsto je drimo i pokuavamo da nam ne pobegne. Kada nam to ne poe za rukom, upinjemo se iz petnih ila da ponovimo ono iskustvo koje je izazvalo tu misao. Nazovimo tu naviku vezivanjem. Na drugoj strani uma lei kutija sa natpisom loe. Kada opazimo neto loe, pokuavamo da ga odgurnemo od sebe. Pokuavamo da ga poreknemo, odbacimo i otarasimo ga se na bilo koji nain. Borimo se protiv sopstvenog iskustva. Beimo od dela sebe. Nazovimo tu naviku odbacivanje. Izmeu ove dve reakcije lei neutralna fioka. Ovde trpamo sva ona iskustva koja nisu ni dobra ni loa. Ona su mlaka, neutralna, neinteresantna i dosadna. Spakujemo iskustvo u neutralnu fioku kako bismo mogli da ga ignoriemo, a onda panju


opet usmeravamo tamo gde je akcija, naime na na beskrajni krug elje i odbojnosti. Tako ova trea kategorija iskustva izgubi dobar deo svog udela u naem iskustvu. Nazovimo ga navikom ignorisanja. Direktan rezultat itavog ovog ludila jeste stalna trka bez kraja, neprekidna jurnjava za zadovoljstvima, neprekidno beanje pred bolom, neprekidno ignorisanje 90 odsto naeg iskustva. I onda se pitamo zato nam ivot izgleda tako bljutav. A problem nije u ivotu kao takvom, ve u sistemu koji ne funkcionie. Bez obzira koliko jurcao za zadovoljstvom i uspehom, ima situacija kada ne uspeva. Bez obzira koliko beao, ima situacija kada te bol ipak sustigne. A izmeu toga dvoga, ivot je toliko dosadan da bi najradije vritao. Umovi su nam krcati stavovima i kritikama. Podigli smo zidove svuda oko sebe i zarobljeni smo u zatvoru sopstvenih svianja i nesvianja. Patimo. Patnja je vana re u budistikom reniku. To je kljuni termin i treba ga dobro razumeti. Na pali jeziku to je re dukkha i ona ne oznaava samo agoniju tela, Ona oznaava i onaj duboki, teko odredljivi oseaj nezadovoljstva koji je deo svakog trenutka svesti i koji proizlazi direktno iz mentalne koloteine. Sutina ivota je patnja, govorio je Buda. Na prvi pogled to izgleda tako morbidno i pesimistiki. tavie, izgleda jednostavno netano. Ipak, mnogo je trenutaka kada smo sreni, zar ne? Ne, nema. Samo nam se ini... Srea i mir. To su zapravo osnovni ciljevi ovekove egzistencije. Svako od nas za tim traga. Nekada je to teko uvideti, jer je glavne ciljeve zatrpavamo itavim slojevima drugih, povrnijih ciljeva. elimo hranu, elimo novac, elimo seks, imetak i potovanje. ak sebi i govorimo da je ideja sree suvie apstraktna: Vidi, ja sam praktian tip. Samo mi daj dovoljno novca i kupiu sebi svaku sreu koja mi je potrebna. Naalost, to je jedan stav koji ne donosi rezultat. Ispitaj svaki od ovih ciljeva i ustanovie da su oni zapravo povrni. eli hranu. Zato? Zato to sam gladan. A gladan si. Pa ta? Pa, ako se najedem, neu vie biti gladan i tada u se dobro oseati. A tako! Dobro e se oseati! Dakle u tome je zapravo stvar. Za ime tragamo dakle nisu ti povrni ciljevi. Oni su samo sredstvo da se ostvari neto drugo. Mi zapravo tragamo za oseajem olakanja koji dolazi poto smo zadovoljili neki svoj nagon. Olakanje, oputanje, okonanje napetosti. Mir i srea; nema vie udnje.
10

Pa ta je onda ta srea? Za veinu nas, savrena srea je kad dobijemo sve to poelimo, kada sve kontroliemo, kad glumimo Cezara, kad itav svet plee kako mi dirigujemo. I opet, stvari ne funkcioniu na taj nain. Pogledaj ljude u istoriji koji su zaista imali takvu mo. To nisu bili sreni ljudi. Sasvim sigurno nisu bili u miru sa samim sobom. A zato? Zato to su se upinjali da kontroliu ovaj svet potpuno i apsolutno, a to nije mogue. eleli su da kontroliu sve ljude, a opet je uvek bilo onih koji su to odbijali. Nisu mogli da kontroliu ni sudbinu. Ipak su iz dana u dan starili i razboljevali se. Ipak su jednog dana morali da umru. Nikada ne moe da dobije sve to eli. To je nemogue. Sreo, postoji i druga opcija. Moe nauiti da kontrolie svoj um, da iskorai iz tog beskrajnog kruga udnje i mrnje. Moe nauiti da ne udi za tim to udi, da prepozna elju, ali da te ona ne kontrolie. To ne znai da e lei na put i pozvati svakoga da te pregazi. To znai da nastavlja da ivi ivot koji izgleda sasvim uobiajeno, ali ga ivi iz sasvim drugaijeg polazita. ini ono to svaka osoba mora da radi, ali si osloboen one opsesivne, neumoljive trke na koju te nagone tvoje elje. eli neto, ali ne mora za tim i da juri. Plai se neega, ali ne mora tu da stoji i cvokoe zubima. Takva vrsta mentalnog treninga je vrlo teka. potrebne su godine. Ali truditi se da kontroliemo sve jeste nemogu zadatak i ono to je teko mnogo je bolje ako ga uporedimo sa neim nemoguim. Meditacija se naziva Veliki uiteljem. Ona je proiujui pla men koji dejstvuje kroz razumevanje. to je to vae razumevanje ve e, to ste i sami fleksibilniji i tolerantniji. to je to razumevanje vee, to je i saoseanje u vama vee. Postajete poput savrenog roditelja ili idealnog uitelja. Spremni ste da oprostite i zaboravite. Oseate ljubav prema drugima zato to ih razumete. A razumete druge zato to ste razumeli sebe. Pogledali ste duboko unutra i videli iluziju o sopstvu, kao i svoje ljudske nedostatke. Videli ste sopstvenu ljudskost i nauili se opratanju i ljubavi. Kada ste otkrili saoseanje prema samom sebi, onda automatski dolazi i saoseanje za druge. Istrajan meditant uspeva da postigne produbljeno razumevanje ivota i neizbeno se prema svetu odnosi sa dubokom i nepodeljenom ljubavlju. Meditacija mnogo podsea na obradu zemlje. Da biste od ume napravili njivu, prvo morate da poseete drvee i povadite panje11

ve. Zatim orete zemlju i ubrite je. Na kraju bacate seme i anjete plodove. Da biste negovali sopstveni um, prvo morate da uklonite sve ono to vam se isprei na putu, iupate mu korene, tako da ne moe ponovo da raste. Zatim ubrite. Pumpate energiju i disciplinu u mentalno tlo. Na kraju sejete seme i potom anjete plod poverenja, morala, svesnosti i mudrosti. Svrha meditacije je, dakle, lina transformacija. Ulazite na jednom kraju puta meditacije, ali ste sasvim drugaiji na njegovom drugom kraju. Ona menja va karakter tako to vas ini osetljivijim, inei vas svesnijim sopstvenih misli, rei i postupaka. Vaa arogancija i antagonizmi lagano nestaju. Va um postaje stabilan i smiren. Time takav postaje i va ivot. Tako vas meditacija, izvoena na pravi nain, priprema vas za sve uspone i padove u ivotu. Ona smanjuje u vama tenziju, strahove i zabrinutost. Uznemirenost jenjava i strasti se smiruju. Stvari poinju da dolaze na svoje mesto i va ivot poinje da klizi umesto da zapinje. Sve ovo dogaa se zahvaljujui razumevanju... Poreana ovako, ovo su sve obeanja na ekranu tvog monitora. Postoji samo jedan nain da otkrije je li meditacija uopte vredna tvog napora. Naui da je pravilno izvodi i onda vebaj. Otkrij istinu sam za sebe, umesto da ti ju je drugi prepriavaju.

12

Poglavlje 2

TA MEDITACIJA NIJE
editacija je re. Ti si ve uo tu re, inae ni ne bi dolazio na ovu temu. Misaoni proces funkcionie kroz asocijacije i ti vezuje razne ideje uz re meditacija. Neke od njih su verovatno tane, dok su druge kojeta. Neke od njih se bolje uklapaju u druge sisteme meditacije i nemaju nita zajedniko sa budistikom meditacijom. Pre nego to krenem da objanjavam ta je to meditacija, bilo bi korisno proistiti naa neuronska kola od naslaga, kako bi nove informacije mogle da prolaze kroz njih nesmetano. Krenimo od najoiglednijeg. Neu te ovde poduavati da kontemplira sopstveni pupak ili da recituje svete stihove. Ti se ne bori sa demonima, niti kroti nevidljive energije. Nema arenih pojasa moi, niti treba da obrije glavu ili da nosi turban. ak ne mora ni da razdeli sve to ima i ode u manastir. U stvari, ukoliko ne ivi na nemoralan i haotian nain, verovatno moe da pone ovog trenutka i napravi izvestan progres. Zvui ohrabrujue, zar ne? A sada da vidimo koje su to glavne zablude vezane za meditaciju: ZABLUDA 1 Meditacija je samo tehnika relaksacije Re strailo ovde je re samo. Relaksacija jeste kljuna komponenta meditacije, ali meditacija budistikog tipa cilja ka mnogo viem cilju. Pa ipak, ova tvrdnja je u sutini tana za mnoge druge sisteme meditacije. Sve tehnike istiu vanost koncentracije uma, njegovo vezivanje za neki predmet ili oseaj. Radi to dovoljno odluno i temeljno i dostie duboku i prijatnu relaksaciju koja se struno naziva hana. To je stanje tako savrenog mira, koje izaziva oseaj zadovoljstva nedostinog bilo kojem normalnom stanju svesti. I ve13

ina sistema se zaustavlja upravo ovde. To je cilj i kada ga dostigne jednostavno ponavlja to iskustvo do kraja ivota. Ali ne i u okviru budistike meditacije, koja se naziva i vipassana. Vipassana traga za drugim ciljem svesnou. Koncentracija i relaksacija se smatraju neophodnim sastojcima svesnosti. One su nuni preduslovi, zgodne alatke i blagotvorni nuzproizvodi. Ali nisu cilj. Cilj jeste uvid. Vipassana meditacija jeste produbljena religijska praksa, iji cilj nije nita manje od proiavanja i transformacije tvog svakodnevnog ivota. O tome e vie rei biti kasnije. ZABLUDA 2 Meditacija znai padanje u trans I ovo moe vaiti za neke sisteme meditacije, ali ne i za budistiku. Meditacija uvida, vipassana, nije vrsta hipnoze. Ne pokuavate da ispraznite svoj um do stanja nesvesti. Ne pokuavate sebe da pretvorite u bezoseajnu glavicu kupusa. U stvari, istina je potpuno suprotna. Postajete sve vie i vie senzibilni u odnosu na svoje emocionalne promene. Upoznajete sebe sa sve veom jasnoom i preciznou. Kroz uenje ove tehnike javljaju se izvesna stanja koja posmatrau sa strane mogu izgledati sline transu. Ali su zapravo potpuno suprotno. U hipnotikom transu smo podloni tuoj kontroli, dok u dubokoj koncentraciji meditant ostave uglavnom pod sopstvenom kontrolom. Slinost je samo povrinska i sigurno da pojavljivanje takvih fenomena nije u vipassani neto od kljunog znaaja. Kao to je ve reeno, duboka koncentracija ili hana jeste alatka ili polazite na putu ka poveanoj svesnosti. Vipassana po definiciji znai negovanje svesnosti ili sposobnosti panje. Ako tokom meditacije poinjete da sve vie padate u nekakvo stanje transa, to je znak da ne meditirate na nain kako se ta re razume u budistikoj meditaciji. ZABLUDA 3 Meditacija je tajanstvena praksa koju nije mogue razumeti I opet, skoro tano, ali ne sasvim. Meditacija radi sa nivoima svesti koji lee dublje od simbolikog nivoa miljenja. Otuda, neke injenice o meditaciji jednostavno ne mogu biti saoptene reima. To meutim ne znai da ih je nemogue razumeti. Za razumevanje stvari postoje i dublji naini nego to su to rei. Razumete kako treba
14

da hodate. Verovatno ne moete tano da opiete reima kako se vai miici i nervna vlakna gre tokom hodanja. Ali to moete da uradite. Tako i meditaciju treba razumeti radei je. Ona nije neto to se ui kroz apstraktne pojmove. Ona nije neto o emu treba puno priati. Nju treba doiveti. Meditacija nije nekakva neutralna formula koja automatski daje predvidljive rezultate. Nikada ne moete detaljno predvideti ta e se dogoditi tokom meditacije. Ona je istraivanje i eksperiment; uvek nova avantura. Zapravo, kad steknete oseaj predvidljivosti i istovetnosti u svojoj praksi, moete to iskoristiti kao znak da ste negde skrenuli s puta i da idete pravo ka stagnaciji. Nauiti da na svaku sekundu gledamo kao da je prva i jedina sekunda u ovom univerzumu jeste kljuno za vipassana meditaciju. ZABLUDA 4 Cilj meditacije je da postanem psihiki supermen Ne, cilj meditacije je razvoj svesnosti. itanje misli nije na programu. Levitacija nije cilj. Cilj je oslobaanje. Postoji veza izmeu psihikih fenomena i meditacije, ali taj odnos je neto kompleksniji. Tokom prvih faza u razvoju meditanta takvi fenomeni se mogu, ali i ne moraju javiti. Neki ljudi mogu doiveti intuitivno razumevanje ili seanja iz prolih ivota; drugima se tako neto ne dogaa. U svakom sluaju, sve to se ne smatraju razvijenim i pouzdanim psihikim sposobnostima. Niti im treba pridavati preveliki znaaj. Takvi fenomeni mogu zapravo biti prilino opasni za neiskusnog meditanta, jer mogu biti prilino zavodljivi. Mogu se pretvoriti i u ego trip koji e nas odvui sa pravog puta. Najbolje to moete da uradite je da im ne pridajete vanost. Ako se pojave, super. Ako ne, i to je super. Postoji taka na putu meditanta kada moe upranjavati naroite vebe za razvoj psihikih moi. Ali je ona tek u poodmakloj fazi tog puta. Poto je dostigao vrlo duboke stupnjeve zadubljenja, meditant e biti dovoljno napredan da radi sa takvim silama bez opasnosti da mu se otmu kontroli ili da ga potpuno obuzmu. Tada e ih on razvijati strogo radi sluenja drugima. Dakle, sve se to dogaa tek posle nekoliko decenija vebanja. No, ne lupaj glavu oko toga. Samo se koncentrii na sve bolje razvijanje svesnosti. Ako ti u to polje svesnosti banu glasovi ili slike, samo ih registruj i pusti da odu svojim putem. Ne uplii se u njih.
15

ZABLUDA 5 Meditacija je opasna i promuurne osobe ne bi trebalo da se oko nje petljaju Sve je opasno. Krene preko ulice i moda te raspali autobus. Pod tuem si i, ooops, oklizne se i slomi ruku. Meditiraj i verovatno e uskomeati razliite neugodne stvari iz prolosti. Potisnuti materijal koji e bio zakopan neko vreme moe nas zaista uplaiti. Ali sve to moe doneti i mnogo koristi. Nijedna aktivnost nije bez rizika, ali to ne znai da treba da ivimo u tikvi. To nije ivot. To je prerana smrt. Sa opasnou je najlake nositi se ako otprilike znamo kolika je, gde emo verovatno na nju naleteti i kako da se sa njom nosimo kada se pojavi. I to je svrha ovih redova. Vipassana je razvijanje svesnosti. To samo po sebi nije opasno; naprotiv, poveana svesnost nas uva od opasnosti. Kada se pravilno izvodi, meditacija je vrlo blag i postepen proces. Krenite u nju lagano i bez gra, i onda e se vaa praksa razvijati vrlo prirodno. Nita ne treba forsirati. Kasnije, kada vam se posrei i naiete na kompetentnog uitelja, moi ete da ubrzate svoje napredovanje tako to ete odvojiti vreme za intenzivne kurseve meditacije. U poetku, meutim, neka akcenat budena oputenosti. Vebajte bez presije i sve e biti OK. ZABLUDA 6 Meditacija je za svece i askete, ne za obine ljude Ovaj stav naroito je dominantan u Aziji, gde su monasi i sveti ljudi okrueni ogromnim potovanjem koje se izraava na ritualni nain. Ovo je pomalo slino idolatriji prema filmskim zvezdama i sportskim junacima na Zapadu. Od takvih ljudi se prave stereotipi, pridaju im se nadljudski kvaliteti i osobine koje mogu da do kraja realizuju zaista samo retki. Kada je o meditaciji re, oekujemo da meditant mora biti neka izuzetno posveena osoba, iz ijih usta uz to teku samo med i mleko. No, ako imate kontakte sa ljudima koji meditiraju, brzo ete izgubiti ovakve iluzije. Tano je, naravno, da sveti ljudi meditiraju, ali oni to ne rade zato to su sveti ljudi, ve upravo obratno. Oni su sveti upravo zato to meditiraju. Oni su stigli tu gde jesu upravo uz pomo meditacije. I poeli su da meditiraju mnogo pre nego to su postali sveti. Ovo je vrlo vano. Velik broj ljudi misli da neko mora biti moralno apsolutno ist pre nego to se upusti u meditaciju. Ali to je kontradikcija. Moralnost zahteva izvestan ste16

pen mentalne kontrole. Ta kontrola je preduslov. Zato mentalno vebanje mora da doe na poetku. Inae, u budizmu postoje tri glavna elementa meditacije moral, koncentracija i mudrost. I ta tri elementa jaaju kako se praksa produbljuje. Svaki od njih utie na druga dva, tako da ih razvijate sve zajedno, a jedan po jedan. Kada posedujete mudrost da zaista razumete situaciju, automatski se javlja saoseanje prema svakoj strani koja je u nju ukljuena, a saoseanje znai da automatski obuzdavate sebe od svake misli, rei ili postupka koji bi mogao povrediti i vas i druge. Tako vae ponaanje samo od sebe postaje moralno. Samo kada ne razumete stvari dovoljno duboko, tada stvarate probleme. Ako ne uviate posledice sopstvenih dela, tada se sapletete. Neko ko eka da bude potpuno moralan da bi poeo da meditira,eka autobus koji nikada nee doi. Drevni mudraci kai da je on poput oveka koji da se okean potpuno smiri, kako bi se u njemu okupao. ZABLUDA 7 Meditacija je beanje od stvarnosti Netano. Meditacija je beanje ka stvarnosti. Ona vas ne izoluje od bola ivota. Ona vam omoguuje da tako duboko uronite u ivot i sve njegove vidove da probijate barijeru bola i odlazite izvan patnje. Vipassana je specifina praksa sa ciljem da se suoimo sa stvarnou, da do kraja iskusimo ivot kakav on jeste i nosimo upravo sa onim na ta na tom putu naiemo. Ona vam ujedno omoguuje da odgurnete u stranu sve iluzije i sebe oslobodite svih onih sitnih lai koje sve vreme sebi govorite. Ono to je tu tu je. Vi ste ono to jeste i samozavaravanje oko sopstvenih slabosti i motiva samo vas jo vre vezuje za taj toak iluzija. Vipassana meditacija nije pokuaj da zaboravite na sebe ili da prikrijete svoje probleme. Ona jeste uenje da sebe posmatrate i vidite upravo onakvima kakvi jeste. idite ta je tu i potpuno ga prihvatite. Tek tada moete da ga menjate. ZABLUDA 8 Meditacija je odlian nain da se otkai Pa, i da i ne. Meditacija stvara ponekad divni oseaj blaenstva. Ali to nije njena svrha i taj oseaj se ne javlja uvek. Sem toga, ako meditira imajui to na umu, anse za to se jo vie smanjuju nego kad meditira radi stvarnog cilja meditacije, a to je poveana svesnost.
17

Blaenstvo dolazi od oputanja, a oputanje dolazi od poputanja tenzije. Traganje za blaenstvom u meditaciji zapravo ponovo uvodi tenziju u itav proces, a to onda poremeti itav tok dogaaja. To je kvaka 22. Moe imati blaenstvo jedino ako ga ne lovi. Sem toga, ako su euforinost i dobri oseaji ono to trai, za to postoje i laki putevi. Moe ih pronai u kafiima i od onih sumornih likova to trguju po mranim okovima. Euforija nije cilj meditacije. Ona e se nekada javiti, ali je treba smatrati nuzproduktom. Ipak, to je vrlo prijatan sporedni efekat i on postaje sve ei to due meditira. ZABLUDA 9 Meditacija je sebina Svakako da ona tako izgleda. Meditant sedi na svom jastuetu. A jel dao krv? Nije. Je li zauzet pomaui rtvama prirodne nesree? Nije. Ali razmotrimo njegovu motivaciju. Zato on radi to to radi? Namera mu je da sopstveni um proisti od besa, predrasuda i zle namere. Aktivno je ukljuen u proces oslobaanja od pohlepe, napetosti, neosetljivosti. I upravo su to stvari koje ne daju njegovom saoseanju da se ispolji. Sve dok one nestanu, svako dobro delo koje uini e najee biti samo produetak njegovog ega i na due staza nee doneti neki boljitak. Povreivanje u ime pomaganja je jedna od najstarijih igara. Veliki inkvizitor panske inkvizicije bio je voen najuzvienijim meu motivima. Spaljivanje vetica raeno je za opte dobro. injenica je da smo sebiniji nego to to sebi priznajemo. Ego ima sposobnost da i najuzvienija dela pretvori u ubre samo ako mu pustimo na volju. Zato kroz meditaciju postajemo svesni upravo onakvih kakvi jesmo, budei se za sve one nebrojene suptilne naine na koje ispoljavamo svoju sebinost. Tek tada postajemo istinski nesebini. istiti sebe od sebinosti nije sebinost. ZABLUDA 10 Kad meditira, ti zapravo sedi i u glavi su ti neke uzviene misli Opet pogreno. Postoje sistemi kontemplacije u kojima se radi neto slino tome. Ali to nije budistika meditacija, to nije vipassana. Vipassana je praksa svesnosti. Svesnosti ega god da je tu, bilo da je re o vrhovnoj istini ili obinom treu. To to je tu, tu je. Naravno, uzviene estetske misli se mogu javiti tokom ove prakse. Svakako da
18

ih ne treba izbegavati. Ali ne treba ni tragati za njima. One su samo prijatan nuzefekat. Budistika meditacija je jednostavna praksa. Sastoji se od doivljavanja dogaaja u sopstvenom ivotu direktno, bez preferencija ili nekih mentalnih slika koje bismo u njih ubacivali. Meditacija je posmatranja sopstvenog ivota kako se odvija iz trenutka u trenutak, bez ikakvih predubeenja. ta naie, naie. Vrlo jednostavno. ZABLUDA 11 Nekoliko nedelja meditacije i svi moji problemi e nestati Sorry, meditacija nije ekspres lek za sve boljke. Odmah ete poeti da primeujete promene, ali zaista duboki efekti vas ekaju tek za koju godinu. Tako je ovaj svet konstruisan. Nita vredno ne postie se preko noi. Meditacija je u nekom pogledu teka. Zahteva disciplinu i ponekad je to bolan proces vebanja. Kod svakog sedenja stiete neki dobitak, ali svi ti rezultati su vrlo suptilni. Oni se dogaaju duboko u umu, da bi se tek kasnije manifestovali. I ako sedite i neprekidno izvirujete kad e da grune neka velika, brza promena, tada potpuno gubite iz vida sve one tanane promene. Onda se obeshrabrite, dignete ruke od svega i spremni ste da se zakunete da se nikakva promena nije ni dogodila. Kljuna stvar u svemu ovome jeste strpljenje. Strpljenje. Ako i ne nauite nita drugo od meditacije, nauiete se strpljenju. A to je jedna vrlo korisna lekcija.

19

Poglavlje 3

TA MEDITACIJA JESTE
editacija je re, a rei razliiti ljudi koriste na razliite naine. Ovo moe izgledati trivijalno, ali nije. Vrlo je vano tano odrediti ta neko podrazumeva pod reju koju koristi. Svaka poznata kultura razvila je, na primer, neku vrstu mentalne prakse koja se moe nazvati meditacijom. Sve zavisi od toga koliko je iroko definiete. Tehnike se takoe enormno razlikuju i nema smisla sve ih nabrajati. Zato da pogledamo ovde samo one prakse koje su najpoznatije na Zapadu i najlake se vezuju za pojam meditacije. Unutar judeo-hrianske tradicije nalazimo dve prakse koje se meusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Mo litva je direktno obraanje nekom duhovnom entitetu. Kontemplaci ja je dui period usmerenog razmiljanja o nekoj posebnoj temi, obino religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovita men talnog razvoja, obe te prakse su vebe koncentracije. Uobiajena poplava nasuminih misli je ograniena i um je omeen na jednu oblast delovanja. Rezultati su pak oni koje pronalazite bilo kojoj prak si koncentracije: duboki mir, usporavanje metabolizma i oseaj spo kojstva i blagostanja. Iz hinduistike tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takoe isto koncentrativna. Standardne osnovne vebe su fokusiranje um na jedan jedini objekat kamen, plamen svee, slog ili neto drugo, ne dozvoljavajui mu da bilo gde odluta. Poto je stekao osnovnu vetinu, jogi proiruje ovu praksu tako to se okree kompleksnijim objektima kao to su posebni stihovi, arene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje ista veba koncentracije. Unutar budistike tradicije koncentracija se takoe veoma ceni. Ali je dodat i jedan novi elemenat i potom veoma istaknut. Taj ele21

ment jeste svesnost. Svi oblici budistike meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristei koncentraciju kao alatku. Budistika tradicija je, meutim, vrlo kompleksna i postoji nekoliko posebnih puteva ka tom cilju. Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost istom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, to znai da izgurate iz polja svesti sve izuzev iste svesnosti tog sedenja. Ovo zvui vrlo jednostavno. Ali nije. Pokuajte pa ete videti koliko je zapravo teko. Drugi zen pristup se koristi u rinzai koli i to je izbacivanje uma iz ravnotee uobiajenog toka misli u istu svesnost. Ovo se radi tako to se ueniku da nereiva zagonetka koju treba da rei i to ga stavlja u uasnu situaciju. Poto ne moe da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u isto iskustvo sadanjeg trenutka. Nema nigde drugde gde bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilino naporno. Jo jedna strategija, tantriki budizam, ide skoro sasvim suprotnim putem. Svesna misao, barem ona koju obino imamo, jeste manifestacija ega, tog ja za koje obino misli da predstavlja tebe. Svesna misao je usko povezana sa pojmom sopstva. A taj pojam sopstva ili ego nije nita drugo do skup reakcija i mentalnih slika koje su na vetaki nain ubaene u tok iste svesnosti. Tantra nastoji da postigne istu svesnost razarajui tu sliku ega. Ovo se postie procesom vizualizacije. Ueniku se zadaje specifina religijska slika kao objekat meditacije, na primer neko boanstvo iz tantrikog panteona. On to onda ini toliko temeljno da i sam postaje taj entitet. Uklanja sopstveni identitet i stavlja na sebe drugi. Kao to i moete pomisliti, ovo zahteva dosta vremena, ali funkcionie. Tokom ovog procesa on je u stanju da posmatra na koji je nain ego konstruisan i postavljen na svoje mesto. Uoava arbitrarnu prirodu svakog ega, ukljuujui sopstveni, i izlazi iz okova tog ega. Odjednom se nae u stanju u kojem moe da ima ego ako tako poeli, ali moe i bez njega. Rezultat: ista svesnost. No, tantra ba i nije lak zalogaj. Vipassana je najstarija meu praksama budistike meditacije. Ovaj metod potie direktno iz Satipatthana sutte, govora koji se pripisuje Budi. Vipasana je direktno i postepeno razvijanje budnosti ili svesnosti. Ona se razvija korak po korak tokom vie godina. Uenikova panja se paljivo usmerava ka intenzivnom istraivanju
22

odreenih vidova sopstvenog iskustva. Meditant trenira da uoi sve vie i vie od svog ivotnog iskustva koje protie. Vipassana je blaga tehnika. Ali je isto tako vrlo, vrlo temeljna. To je jedan drevni i sistematizovani metod vebanja uma, skup vebi posveenih ka tome da postanete sve vie svesni svojih ivotnih iskustava. Ona je paljivo oslukivanje, mudro gledanje i paljivo testiranje. Uimo da omirie mo pomno, da dodirnemo potpuno i zaista posvetimo panju promenama koje se odigravaju u svakom od tih iskustava. Uimo da oslukujemo sopstvene misli, a da ipak ne budemo njima zarobljeni. Cilj prakse vipassane jeste da nauimo da uoimo istinu o prolaznosti, nedovoljnosti i ispraznosti svih pojava. Moda mislimo da sve ovo ve radimo, ali to je privid. To je oigledno na osnovu injenice da tako malo panje obraamo iskustvima sopstvenog ivota da izgleda kao da spavamo. Jednostavno ne obraamo dovoljno panje da bismo primetili da ne obraamo dovoljno panje. Jo jedna kvaka 22. Kroz proces svesnosti lagano postajemo svesni ta smo zapravo mi ispod te ego kulise. Budimo se za ivot kakav zaista jeste. On nije samo niz uspona i padova, eerlema i packi po prstima. To je samo iluzija. ivot ima mnogo dublju teksturu od toga ako ga bolje zagledamo i ako gledamo na pravu stranu. Vipassana je oblik mentalnog treninga koji e te nauiti da ovaj svet doivi na potpuno drugaiji nain. Otkrie po prvi put ta se zaista dogaa tebi, oko tebe i u tebi. Ona je proces samootkrivanja, aktivno istraivanje u kojem posmatra svoja iskustvu u isto vreme dok ti se i dogaaju. Ovoj praksi treba prii sa stavom: Nema veze ta sam do sada nauio. Zaboravi na teorije, predubeenja i stereotipe. Hou da razumem istinsku prirodu ivota. elim da znam kakvo je to zapravo iskustvo biti iv. elim da osetim istinski i najdublji kvalitet ivota, a ne samo da prihvatam tua objanjenja. elim da sve to lino vidim. Ako meditaciju veba sa ovakvim stavom, uspee. Ustanovie da stvari posmatra objektivno, kakve jesu kako teku i menjaju se iz trenutka u trenutak. Na taj nain ivot zadobija neverovatno bogatstvo, koje se ne moe opisati. Ono se mora iskusiti. U vipassana meditaciji razvijamo ovaj naroit nain gledanja na stvari. Sebe vebamo da vidimo stvarnost upravo onako kakva
23

jeste i taj naroiti nain nazivamo svesnou. Taj proces svesnosti je neto potpuno razliito od onoga to obino inimo. Mi obino zaista ne gledamo u ono to je pred nama. ivot vidimo kroz filter misli i pojmova, i zapravo te mentalne pojave smatramo stvarnou. bivamo toliko uronjeni u tu beskrajnu bujicu misli da stvarni ivot prolazi kraj nas neprimeen. Vreme provodimo zaokupljeni nekom aktivnou, opsednuti venim lovom na zadovoljstvo i nagradu, kao i venim beanjem od bola i neprijatnosti. Svu svoju energiju troimo na pokuaje da se oseamo to bolje, a da nekako uguimo svoje strahove. Neprekidno tragamo za sigurnou. U meuvremenu, svet stvarnih iskustava protie kraj nas a da ga nismo ni dodirnuli ni okusili. Tako u vipassana meditaciji sebe vebamo da ignoriemo konstantne podsticaje da nam bude to udobnije i umesto toga uranjamo u stvarnost. A glavna ironije je u tome da stvarni mir dolazi jedino onda kad prestane da ga lovi. Jo jedna kvaka 22. Kada se olabavi svoj nagon za udobnou, istinsko ispunjenje dolazi. Kada odustane od grozniavog lova na zadovoljstva ula, ukazuje se prava lepota ovog ivota. Kada nastoji da vidi stvarnost, neiskrivljenu iluzijom, zajedno sa svim njenim bolom i opasnosti, tek na toj taki stvarnu slobodu i sigurnost zadobija. Ovo nije tek samo jo jedna teorija koju treba da utuvi sebi u glavu. To je opaljiva stvarnost, stvar koju moe i treba da vidi sopstvenim oima. Budizam je star vie od 2500 godina i svaki sistem miljenja takve starosti ima dovoljno vremena da razvije slojeve i slojeve raznih uenja i rituala. Pa ipak, fundamentalni stav budizma jeste empirijski i antiautoritaran. Gotama Buda je bio izuzetno neortodoksna osoba i pravi antitradicionalista. On svoje uenje nije ponudio kao skup dogmi, ve pre kao skup podsticaja za svaku osobu da sama istrauje. Njegov poziv za svakoga bio je: Doi i vidi Tako vam svima savetujem da ovaj stav primenite na svaku re koju proitate u ovom tekstu. U njemu se ne iznose tvrdnje koje treba da prihvatite samo zato to ih pie nekakav autoritet. Slepa vera nema nikakve veze sa svim ovim. Ovde se govori o realnostima koje je mogue i sam videti. Vebajte da prilagodite svoj nain opaanja u skladu sa ovde datim instrukcijama i tada ete i sam videti. Tek to i samo to postavlja temelj vae vere. Meditacija uvida je u sutini praksa linog otkrivanja.
24

Poto je ovo reeno, na red dolazi i kratko objanjenje nekoliko kljunih postavki budistike filozofije. Ne pokuavam da budem iscrpan, jer su sve te stvari odlino obraene u nekim drugim knjigama. Ono to ovde bude izneseno u sutini slui da se bolje razume vipassana. Dakle, sa budistikog stanovita, mi ljudska bia ivimo na vrlo neobian nain. Prolazne stvari smatramo trajnima i pored toga to se oko nas sve menja. Taj proces promene je konstantan i vean. Dok ita ove rei, tvoje telo stari. Ali ti na to ne obraa panju. Kompjuter kraj kojeg satima sedi i svaa se po raznim forumima takoe stari. Zidovi oko tebe stare. Molekuli u tom kompjuteru i zidovima vibriraju ogromnom brzinom i materijal koji ih ini se menja, lagano razlae. Ti ni na to ne obraa panju. Malo pomalo i tvoje telo postaje smeurano i boli te. Zgrada u kojoj si puca i slee se. Onda tuguje za izgubljenom mladou ili kuka kad izgubi ono to si imao. Odakle taj bol dolazi? Dolazi upravo iz tvoje nepanje. Propustio si da malo bolje osmotri ivot. Propustio si da osmotri taj stalno promenljiv tok ovoga sveta kako prolazi. Umesto toga, stvorio si skup mentalnih konstrukcija, ja, kompjuter, zgrada i pretpostavio si da su to sve vrsti, stvarni entiteti. Pretpostavio si da e trajati zauvek. Ali nee. No mogue je da se prilagodi toj neprekidnoj promeni. Mogue je da naui da na svoj ivot gleda kao na jedno neprekidno kretanje. Mogue je da naui da vidi taj neprekid ni tog svake uslovljene stvari. Moe. To je samo pitanje vremena i vebanja. Nae ljudske navike su stvarno glupe na neki nain. Mi iskljuujemo 99% svih ulnih podraaja koje primimo, a onaj ostatak okamenimo u vidu izolovanih mentalnih objekata. Tada reagujemo na te mentalne objekte na programiran, naviknut nain. Primer: Sedi sam u tiini noi. U daljini zalaje pas, to samo po sebi nije ni dobro ni loe. U moru tiine poinju da do tebe dopiru talasi zvunih vibracija. Poinje da ih uje te divne, kompleksne zvune obrasce, koji se unutar tvog nervnog sistema pretvaraju u vibrirajue elektrine podraaje. Taj proces treba iskoristiti kao jedan doivljaj prolaznosti, nedovoljnosti i nesutastvenosti. Ali mi ljudi smo skloni da sve to ignoriemo. Umesto toga, okamenjujemo taj opaaj u mentalni objekat. Na njega lepimo nekakvu mentalnu sliku i kree serija emocionalnih i pojmovnih reakcija na nju. Opet
25

taj pas. Uvek laje nou. Kako je dosadan. Svake noi mi ne da da spavam. Neko treba neto da uradi oko toga. Moda da pozovem policiju. Ne, bolje intere. Ne, napisau jedno stvarno opako pismo vlasniku. Ma kakvi, nije vredno tolike gnjavae. Staviu epove za ui. Sve ovo su tek perceptivne i mentalne navike. Jo kao dete ui da ovako reaguje, tako to kopira reakcije onih oko sebe. Te reakcije nisu svojstvene strukturi nervnog sistema. Ali to nije jedini nain na koji naa mentalna mainerija moe da se upotrebi. Ono to jeste naueno moe biti i odueno. Prvi korak je da shvati ta ti to radi, u trenutku dok to radi, da se zaustavi i u tiini posmatra. Iz budistike perspektive, mi ljudi imamo naopak pogled na stvari. Gledamo u ono to je zapravo uzrok patnje i vidimo u tome sreu. A uzrok patnje je taj privlanost-odbojnost sindrom koji smo ve pominjali. Javi se neki opaaj. Moe biti bilo ta lepa devojka, zgodan dasa, brzi motorni amac, tip sa pitoljem, kamion koji juri na tebe, bilo ta. I ta god da je, prva sledea stvar koju uinimo je da reagujemo na taj stimulans oseanjem u vezi sa tim. Svia mi se. Ne svia mi se. Brine me to. Indiferentan sam. Uzmimo tako brigu. Suvie brinemo. Briga je sama po sebi problem. Briga je proces. Ona u sebi ima nekoliko koraka. Strepnja nije samo stanje u kojem ivimo, ona je procedura. I ono to treba da uradite jeste da pogledate sam poetak te procedure, one inicijalne faze pre nego to se itav proces zahuktao. A prva faza u tom lancu brige jeste ona privlanost-odbojnost reakcija. in neto iskrsne u naem umu, pokuavamo u mislima da ga zgrabimo ili da ga odgurnemo. I time se pokree reakcija brige. Na sreu, postoji jedna zgodna alatka koja se zove vipassana meditacija koju moe da iskoristi kako bi premostio itav ovaj mehanizam. Vipasana meditacija nas ui kako da sa velikom preciznou preispitamo itav svoj proces opaanja. Uimo da posmatramo nadolazak misli i opaaja sa oseanjem neuplitanja. Uimo da sopstvene reakcije na stimulanse posmatramo sa mirom i jasnoom. I tako poinjeno da vidimo sebe kako reagujemo a da se i sami ne upletemo i budemo poneseni tim reakcijama. Ta opsesivna priroda misli lagano slabi. I dalje moemo da stupamo u veze sa drugima. I dalje moemo da skoimo u stranu pred onim kamionom. Ali ni u jednoj ni u drugoj situaciji mi vie ne moramo da prolazimo kroz nekadanji pakao.
26

Takav beg od opsesivne prirode misli stvara u nama itav jedan novi pogled na stvarnost. To je jedna kompletna promena obrasca, promena mehanizma opaanja. I ona sa sobom donosi blaenstvo oslobaanja od opsesija. Zbog svega toga, budizam ovakav nain gledanja na stvari vidi kao ispravan pogled na ivot i budistiki tekstovi ga nazivaju vienjem stvari onakvim kakve one zaista jesu. Vipassana meditacija jeste skup procedura po kojima vebamo i one nas postepeno otvaraju za taj novi pogled na stvarnost kakva ona uistinu jeste. Zajedno sa takvim novim gledanjem na stvarnost ide i novo gledanje na taj kljuni vid stvarnost, a to je ja. Blie istraivanje pokazuje nam da smo sa tim ja uradili upravo isto ono to smo uradili i sa svim drugim percepcijama. Uzeli smo taj neprestani kovitlac misli, oseaja i opaaja i okamenili ga u jednu mentalnu konstrukciju. Onda smo na tu konstrukciju nalepili etiketu na kojoj pie: ja. I od tada pa nadalje ta je stvar odvojena od svih drugih stvari. Istrgli smo sebe iz ostatka tog procesa vene promene, a koji je zapravo ovaj svet. A onda patimo to oseamo usamljenost. Ignoriemo svoju uroenu povezanost sa svim drugim biima i odluujemo da ja mora pribaviti to vie toga za mene. Na kraju se udimo kako su ljudska bia tako pohlepna i bezoseajna. I tako u krug. Svako loe delo, svaki primer okrutnosti u ovom svetu izvire direktno iz tog lanog oseaja mene kao neega sutinski odvojenog od svega drugog to je tamo negde. Razvej iluziju tog jednog pojma i itav tvoj svet se menja. Ne oekuj, meutim, da to uini preko noi. Sav svoj dosadanji ivot proveo si gradei taj pojam, pojaavao ga svakom svojom milju, reju i delom sve te godine. One nee nestati odmah. Ali hoe ako tome posveti dovoljno vremena i dovoljno panje. Vipassana je proces u kojem se on postepeno rastvara. Malo pomalo, krnji ga ve time to ga samo posmatra. Taj ja pojam jeste proces. To je neto to mi sami stvaramo. I u vipassani uimo da upravo to uvidimo, da budemo svesni kada to inimo i kako to inimo. A onda se on pokrene i pone da bledi, nalik oblaku na vedrom nebu. Ostajemo u stanju kada moemo da ga i dalje stvaramo, ali i ne moramo, ta god da vie odgovara situaciji u kojoj smo. Prinuda je nestala. Sada imamo izbor. Naravno, sve su ovo kljuni uvidi. Svaki od njih je dalekoseno razumevanje nekog od temeljnih pitanja ovekove egzistencije.
27

Oni se ne dogaaju brzo, ni bez znatnog napora. Ali i ono to za to dobijamo i veliko. Oni vode do potpun transformacije tvog ivota. Svaki trenutak tvog ivota od tada pa nadalje jeste promenjen. Meditant koji stigne do te take stie savreno mentalno zdravlje, istu ljubav za svako ivo bie i potpuni prestanak svake patnje. To nije mali cilj. Ali na sreu ne mora da ide do samog kraja da bi osetio neke rezultate. Oni poinju odmah i gomilaju se tokom godina. to vie sedi, to vie ui o pravoj prirodi svoga ivota. to vie asova provede u meditaciji, vea je tvoja sposobnost da mirno posmatra svaki impuls i nameru, svaku misao i emociju u trenutku kad se izdie u umu. Tvoje napredovanje ka oslobaanju u direktnoj je srazmeri sa duinom sedenja na jastuetu za meditaciju. I moe da prekine kad god ti je dosta. nema tapa nad tvojom glavom, sem sopstvene elje za duhovnim usavravanjem, za poboljanjem kvaliteta ivota, svog i drugih. Vipassana meditacija je sama po sebi iskustvena stvar. Vebanjem meditacije postaje prijemiv za stvarne doivljaje u ivotu, za to kako stvari zaista izgledaju. Ne sedi i razvija nekakve suptilne, estetske misli o ivotu. Ti ivi. Vie nego bilo ta vipassana je uenje da ivimo.

28

Poglavlje 4

MENTALNI STAV

okom poslednjih sto godina zapadna nauka i fizika nainile su zapanjujua otkria. Mi smo deo sveta koji gledamo. Sam proces naeg posmatranja menja i stvari koje posmatramo. Na primer, elektron je jedna izuzetno mala stvar. Nije ga mogue videti bez instrumenata i ta aparatura odreuje ta e posmatra videti. Ako na elektron gledate na jedan nain, ini se kao estica, siuna loptica koja krui po svojoj putanji. Kada ga gledate na drugi nain, elektron se ini kao da je talas, nema u njemu nieg vrstog. Svetluca i treperi svuda unaokolo. A posmatra uestvuje u tom dogaaju ve samim procesom svog posmatranja. Ne postoji nain da izbegnemo tu interakciju. Istona nauka prepoznala je taj osnovni princip vrlo davno. Um je skup dogaaja i posmatra uestvuje u tim dogaajima svaki put kada pogleda unutra. Meditacija je takvo posmatranje sa uestvovanjem. Ono to gleda reaguje na taj proces gledanja. Ono to posmatra si ti i to ta e videti zavisi od toga kako gleda. Dakle, proces meditacije je krajnje delikatan, a rezultati apsolutno zavise od stanja uma meditanta. Mentalni stavovi koji e ovde biti nabrojani su kljuni za uspeh vebanja. Neki od njih su i ranije iznoeni, ali ih ovde dajem zajedno kao seriju pravila kojih se treba pridravati. 1. Nita ne oekuj: Samo sedi i vidi ta se dogaa. Tretiraj itavu stvar kao eksperiment. Zainteresuj se za sam taj eksperiment. Ali nemoj da ti misli odvue mozganje o tome kakvi e biti rezultati. Zato, nemoj da se brine oko bilo kakvih rezultata. Neka se meditacija kree sopstvenom brzinom i sopstvenim smerom. Neka te meditacija podui onome to ona eli da naui. Meditativna svesnost nastoji da vidi stvarnost tano onakvom kakva jeste. Bilo da to odgovara naim

29

oekivanjima ili ne, meditacija zahteva privremenu suspenziju svih naih unapred formiranih ubeenja i ideja. Moramo skloniti sa svog puta sva matanja, procene i tumaenja, dotle dok traje jedna sesija. Inae emo se stalno na njih saplitati. 2. Ne naprei se: Nita ne siluj, niti se naprei vie nego to ti prija. Meditacija nije agresivna. Nema nasilnog metoda. Neka tvoj napor bude prirodan i postojan. 3. Ne uri: Nema gde da uri, zato se opusti. Sedi na jastue i ostani tu kao da ima ceo dan na raspolaganju. Ako eli da razvije bilo ta vredno, za to je potrebno vreme. Strpljenje, strpljenje, strpljenje. 4. Ni za ta se ne vezuj i nita ne odbacuj: Neka doe ta ima da doe, prilagodi se tome, ta god da je. Ako ti se javi lepa slika, to je dobro. Ako ti se javi runa slika, i to je dobro. Na sve to gledaj kao na isto i ne potresaj se ta god da se pojavi. Ne bori se sa tim to doivljava, samo ga paljivo posmatraj. 5. Opusti se: Naui da plovi sa svakom promenom koja se javi. Olabavi malo kajase i opusti se. 6. Prihvati sve to naie: Prihvati svoja oseanja, ak i ona za koja bi voleo da ih nema. Prihvati svoja iskustva, ak i ona koja mrzi. Ne osuuj sebe to ima ljudske mane i nedostatke. Naui da sve pojave u umu vidi kao savreno prirodne i razumljive. Pokuaj da stvari prihvata, ali bez ocenjivanja, u svakom trenutku i kakve god da se prikau. 7. Budi blag sa sobom: Ne ganjaj sam sebe. Moda nisi savren, ali ti si sve sa ime treba da radi. Proces nastajanja onakvim kakav e biti zapoinje time to prvo sebe potpuno prihvati takvog kakav si sada. 8. Istrauj sam za sebe: Postavljaj pitanja o svemu. Nita ne uzimaj zdravo za gotovo. Ne veruj ni u ta samo zato to zvui mudro i posveeno ili zato to je to izjavio neki sveti ovek. Sam to za sebe proveri. To ne znai da treba da bude cinian, drzak ili bez potovanja. To samo znai da treba da oslanja na svoje iskustvo. Svaku
30

tvrdnju podvrgni test svog iskustva i neka ti rezultati tog testa budu putokaz ka istini. Meditacija uvida razvija se iz jedne unutranje tenje za buenjem za sve ono to jeste stvarno i za sticanjem oslobaajueg uvida u pravu strukturu egzistencije. Bez toga, itava praksa je povrna. 9. Svaki problem posmatraj kao izazov: Negativne stvari koje se pojave smatraj prilikama da ui i raste. Ne bei od njih, ne optuuj sebe, niti se pretvaraj da se nita ne dogaa. Ima problem? Super. Novi materijal za obradu. Raduje se, baci s ena posao i istrauj. 10. Ne mozgaj suvie: Nije neophodno da sve unapred smisli. Mozganje te nee osloboditi iz klopke. U meditaciji, um se prirodno proiuje svesnou, golom panjom bez onog unutranjeg komentatora koji nam neprekidno radi u glavi. Njegovo komentarisanje po navici nije ti neophodno da bi eliminisao one stvari koje te dre u ropstvu. Sve to jeste neophodno jeste jasna, nefiltrirana percepcija tih stvari, koje su i kako funkcioniu. Samo to je dovoljno da one budu razloene. Pojmovi i mozganje ti se samo ispree na putu. Ne misli puno, ve vidi. 11. Neka te ne fasciniraju kontrasti: Razlike meu ljudima postoje, ali insistiranje na njima je opasna rabota. Ako nismo pri tome obazrivi, to vodi direktno u egoizam. Uobiajeno ovekovo razmiljanje je puno pohlepe, zavist i gordost. ovek koji na ulici vidi drugog oveka moda istog trenutka pomisli: On bolje izgleda od mene. Momentalni rezultat ovoga je zavist i stid. Devojka koja vidi drugu devojku moda pomisli: Ja sam zgodnija od nje. Momentalni rezultat ovoga je gordost. Ovakva vrsta uporeivanja je navika i direktno vodi do loeg oseaja bilo koje vrste: pohlepa, zavist, gordost, ljubomora, mrnja. To je jedno loe mentalno stanje, ali mi to radimo sve vreme. Poredimo svoj izgleda sa drugima, svoj uspeh, svoja dostignua, imetak, novac ili IQ i sve to vodi do istog stanja otuenje, barijere izmeu ljudi i muni oseaji. Zadatak meditanta jeste da iskoreni ovu naviku tako to e je pomno ispitati i onda zameniti drugom. Umesto da lovi razlike izmeu sebe i drugih, meditant sebe veba da uoi slinosti. Svoju panju usmerava na one elemente koji su univerzalni za itav ivot, na stvari
31

koje e ga pribliiti drugima. Tako njegovo poreenje, ako ga uopte ima, vodi do oseanja srodnosti, a ne do oseanja otuenosti. Disanje je jedan univerzalan proces. Svi kimenjaci diu u sutini na isti nain. Svako ivo bie razmenjuje gasove sa svojom okolinom na ovaj ili onaj nain. To je jedan od razloga zato je disanje odabrano kao jedan od objekata fokusiranja u meditaciji. Meditantu se savetuje da istrauje proces sopstvenog disanja, kao sredstvo svoje povezanosti sa ostatkom celine ivota. Ovo ne znai da zatvaramo oi za sve razlike koje nas okruuju. Razlike postoje. To samo znai da umanjujemo znaaj kontraste i istiemo one univerzalne elemente koji su nam svima zajedniki. Preporuena procedura je sledea: Kada kao meditant uoimo neki objekat ula, ne treba da se na njemu zadrimo na uobiajen egotistiki nain. Pre bi trebalo da istraujemo sam proces opaanja. Trebalo bi da vidimo ta taj objekat ini naim ulima i naoj percepciji. Koji se oseaji javljaju i koje druge mentalne aktivnosti za njima slede. Treba da pratimo koje se promene deavaju u naoj svesti kao rezultat svega toga. I dok posmatramo sve te pojave, moramo biti svesni univerzalnosti onoga to vidimo. Onaj inicijalni opaaj e pokrenuti prijatne, neprijatne ili neutralne oseaje. To je univerzalni fenomen. On se odigrava u umovima miliona drugih kao o se to odigrava i u naem i to treba jasno da vidimo. Ako idemo za tim oseajima, mogu se javiti razliite reakcije. Moemo osetiti pohlepu, poudu ili ljubomoru. Moemo osetiti strah, brigu, nemir, ili dosadu. Sve te reakcije su univerzalne. A mi ih samo registrujemo i onda generalizujemo. Treba da shvatimo da su te reakcije normalan ljudski odgovor i da se mogu javiti i u bilo kome drugom. Praktikovanje ovakvog naina uporeivanja moe se u poetku uiniti forsiranim i vetakim, ali nije nita neprirodnije od onoga to obino radimo. Samo se na njega nismo navikli. Uz pomo vebanja, ovakva nova navika zamenjuje nae uobiajeno egoistiko uporeivanje i na duge staze poinjemo da je oseamo kao daleko prirodniju. Kao rezultat svega toga postajemo osoba sa daleko vie razumevanja. Vie nas nedostaci drugih ne dovode do vesa. Napredujemo ka harmoniji sa svime to ivi.

32

Poglavlje 5

PRAKSA

ako postoje razliiti objekti meditacije, najtoplije preporuujem da krene sa fokusiranjem svoje celokupne panje na udaj i izdah, kako biste razvili izvestan stepen koncentracije. Imaj na umu da ti ne veba tehniku dubokog zadubljenja ili iste koncentracije. Ti veba svesnost, za koju ti je potrebno jedino odreen stepen koncentracije. eli da razvija onu svesnost koja kulminira u uvidu i mudrosti koja prepoznaje istinu kakav ona jeste. eli da upozna funkcionisanje tog svog kompleksa sainjenog od tema i uma, onakvog kakav jeste. eli da se oslobodi svih psiholokih uznemiravanja, kako bi tvoj ivot bio miran i srean. Um se ne moe proistiti bez vienja stvari kakve jesu. Videti stvari kakve zaista jesu je prilino bremenita i ambivalentna sintagma. Mnogi poetnici u meditaciji pitaju se ta ona zapravo znai, jer svako ko ima dobar vidi moe videti predmete kakvi oni jesu. Kada tu frazu koristimo u vezi sa uvidom koji dobijamo zahvaljujui meditaciji, ne mislimo na vienje povrine stvari svoji normalnim vidom, ve vienje stvari sa mudrou, onakve kakve su same po sebi. Videti stvari sa mudrou znai videti stvari unutar ovog naeg telo-um kompleksa, ali bez predrasuda i predubeenja koje izviru iz nae gramzivosti, mrnje i obmana. Obino, kada posmatramo svoj telo-um sklop skloni smo da skrivamo ili ignoriemo stvari koje nam nisu prijatne i da se zadravamo na stvarima koje su prijatne. Razlog tome je to su nai umovi uglavnom pod uticajem udnje, ogorenja i obmana. Na ego, sopstvo ili stavovi nam se ispreuju na putu i boje nae rasuivanje. Kada paljivo motrimo na oseaje na telu, ne treba da ih brkamo sa mentalnim konstrukcijama, jer oseaji na telu se mogu javiti bez ikakve veze sa umom. Na primer, sedimo udobno. Posle izve33

snog vremena, moda se u nama javi neki neugodan oseaj u leima ili u nogama. Um smesta registruje tu neugodnost i formira niz misli oko tog oseaja. Na toj taki, ne pokuavajui da pobrkamo taj oseaj sa mentalnim konstrukcijama, treba da izolujemo taj oseaj i posmatramo ga paljivo. Oseaj je jedan od sedam univerzalnih mentalnih elemenata. Ostalih est su kontakt, opaaj, panja, koncentracija, ivotna sila i volja. U nekom drugom trenutku emo moda imati odreenu emociju, kao to su recimo ogorenje, strah ili pouda. Tada treba da posmatramo tu emociju tano onako kakva je, ne pokuavajui da je zamenimo bilo ime drugim. Kada spojimo zajedno svoj oblik, oseaj, opaaj, mentalne konstrukcije i svest u jedno i pokuamo da ih sve posmatramo kao oseaj, tada postajemo zbunjeni, jer nismo u stanju da uvidimo izvor tog oseaja. Na cilj je uvid u doivljaj prolaznosti kako bismo prevazili svoje ogorenje; dubljim razumevanjem nesree prevazilazimo pohlepu u nama koja izaziva i nau nesreu; uvianjem da je ja tek iluzija prevazilazimo neznanje roeno iz uzimanja ega za ozbiljno, Prvo moramo sagledati um i telo da dve odvojene stvari. Kada ih razumemo kao odvojene, tek tada moemo uoiti i njihove dublje meusobne veze. I kako se izotrava na uvid, postajemo sve svesniji injenice da svi elementi meusobno sarauju kako bi radili zajedno. Nita ne moe postojati bez onog drugog. Tada nam je jasno pravo znaenje metafore o snanom oveku koji je slep i paralizovanom koji ima dobar vid. Nijedan od njih ne moe mnogo uiniti sam. Ali kada se paralizovani popne na lea slepome, u stanju su da se kreu i lako postignu svoje ciljeve. Slino ovome, telo ne moe nita da uini samo. Ono je poput cepanice koja nije u stanju da se pokrene ili da bilo ta drugo da uradi, izuzev da postane predmet prolaznosti, propadanja i nestanka. Um sam ne moe nita da uini bez podrke tela. Ali kada sa panjom motrimo i na telo i na um, vidimo koliko divnih stvari mogu da urade zajedniki. Sve dok sedimo na jednom mestu u prilici smo da sebi obezbedimo izvestan stepen sabranosti panje. Odemo na meditacijsko povlaenje i provedemo nekoliko dana ili meseci posmatrajui svoje oseaje, opaaje, bezbrojne misli i razliita stanja svesti moemo na kraju sebe uiniti mirnim i spokojnim. Ali obino nemamo toli34

ko vremena da budemo na jednom mestu i sve vreme meditiramo. Zato, moramo pronai naine kako da svesnost vebamo u svakodnevnom ivotu, a kako bismo bili u stanju da se nosimo sa raznim nepredvienim stvarima koje nas zadese. Ono sa ime se suoavamo svakoga dana jeste nepredvidivo. Stvari se dogaaju zbog mnotva uzroka i stanja, poto ivimo u jednom uslovljenom i nestabilnom svetu. Svesnost je naa prva pomo, koji nam je u svakom trenutku na raspolaganju. Kada smo u situaciji u kojoj osetimo odbojnost, ako paljivo istraimo sopstveni um, otkriemo neke gorke istine o sebi. Na primer, da smo sebini; da smo egoisti; da smo vezani za svoj ego i svoje stavove; da mislimo da smo samo mi u pravu, a svi ostali gree; da smo puni predrasuda; i u korenu svega toga, d ami zapravo ne volimo sami sebe. Ovakvo jedno otkrie, iako gorko, ipak je jedno dragoceno iskustvo. Na duge staze, takvo jedno otkrie oslobaa nas iz duboko ukorenjene psiholoke i duhovne patnje. NA CILJ Kao meditanti, svi mi moramo imati neki cilj, jer ako ga nemamo, samo emo tumarati u mraku, slepo sledei neije instrukcije o meditaciji. Svakako da za sve ono to inimo svesno i svojom voljom mora postojati cilj. Cilj za vipassana meditante nije da postanu prosvetljeni pre drugih ili da imaju vie moi ili da zarade vie nego drugi. Meditanti se ne takmie meu sobom ko je svesniji. Na cilj jeste da dostignemo savrenstvo svih onih plemenitih i korisnih kvaliteta koji postoje latentno u naoj podsvesti. Takav cilj se sastoji od pet elemenata: proiavanje uma, prevazilaenje tuge i alopojki, prevazilaenje bola i uznemirenosti, sleenje pravog puta koji vodi do dostizanja venog mira, kao i dostizanje sree koja je plod tog puta. Imajui na umu taj petostruki cilj, moemo s poverenjem istrajati na putu, s punim poverenjem da emo stii i do cilja. PRAKSA Kada jednom sedne, ne menjaj poloaj sve dok ne istekne vreme koje si odredio na poetku. Pretpostavimo da si ipak promenio poloaj, poto je ostao neudoban i zauzeo drugi. I posle nekog vremena
35

i ovaj novi poloaj postaje neudoban. Onda poen da razmilja o novom, koji opet malo kasnije postaje neudoban. Dakle, moe se tako neprestano mrdati dokle god si na jastuetu za meditaciju i tako nee dostii neki dublji i znaajaniji nivo koncentracije. Zato, mora dati sve od sebe da se ne pomera. Kasnije emo malo vie razmotriti kako se nositi sa bolom. Da bi zbegao pomeranje, odredi na poetku meditacije koliko dugo e sedeti. Ako nisi nikada do sada meditirao, poni sa periodima ne duim od dvadeset minuta. Kako ponavlja vebu, moe postepeno produavati to vreme. Duina sedenja zavisi naravno i od toga koliko vremena ima na raspolaganju i koliko dugo si u stanju da sedi a da bol ne postane neizdriv. Ne treba da pravimo bilo kakav red vonje po kojem emo stii do cilja, jer napredovanje zavisi od naeg razumevanja i razvoja duhovnih sposobnosti. Moramo marljivo raditi da stignemo do cilja, bez nekog preciznog odreivanja termina. Kad budemo spremni, stii emo na njega. Sve to treba d auradimo jeste da sebe pripremimo za to dostignue. Posto si umirio telo, zatvori oi. Na um je slian posudi sa vodom u kojoj ima mulja. to tu posudu due odravate mirnom, vie e se mulja nataloiti na dnu i voda e biti bistrija. Slino tome, ako uspe da telo odri mirnim i fokusira svu panju na objekat svoje meditacije, tvoj um se smiruje i tada poinje da osea blaenstvo meditacije. Da bismo se pripremili za ovakvo jedno dostignue, moramo svoj um odravati u sadanjem trenutku. A taj sadanji trenutak se menja tako brzo da obian posmatra kao da uopte ni ne primeuje njegovo postojanje. Svaki trenutak jeste trenutak nekih dogaaja i nijedan trenutak ne proe bez nekog dogaaja. Mi ne moemo uoiti trenutak bez uoavanja dogaaja koji se odigravaju u tom trenutku. Otuda, trenutak na koji pokuavamo da posvetimo golu panju jeste sadanji trenutak. Na um prolazi kroz seriju dogaaja kao kroz seriju slika koje prolaze kroz projektor. Neke od tih slika dolaze iz naih prolih doivljaja, a druge su naa matanja o stvarima koje planiramo da radimo u budunosti. Um nikada ne moe biti fokusiran bez nekog mentalnog objekta. Zato svom umu moramo dati neki objekat koji nam je uvek pri
36

ruci. Jedan takav objekat je na dah. Um ne mora suvie da se napree kako bi pronaao dah. U svakom momentu dah struji u i van kroz nae nozdrve. Kako se nae vebanje meditacije uvida odvija u svakom trenutku kad smo budni, umu je lako da se fokusira na dah, jer je taj dah upadljiviji i postojaniji nego bilo koji drugi objekat. Poto smo seli na ranije opisan nain i svakome uputili svoju prijateljsku ljubav, tri puta duboko udahnemo. Posle toga nastavi da die normalno, doputajui da se udasi i izdasi odvijaju slobodno, bez naprezanja, a panju fokusiran na ivicu nozdrva. Jednostavno posmatraj oseaj koji pri ima pri ulaenju i izlaenju vazduha. Posle udaha i pre nego to krene da izdie, postoji mala pauza. Uoi je i uoi poetak izdaha. Kada je izdah zavren, postoji druga kratka pauza pre nego to udah pone. Uoi tu kratku pauzu, takoe. To znai da pri disanju postoje dve kratke pauze jedna na kraju udaha i druga na kraju izdaha. Te dve pauze se odigravaju u tako kratkom vremenu da ih moda i nisi svestan. Ali kada si svestan, moe da ih primeti. Ne moj da verbalizuje ili konceptualizuje bilo ta. Samo posmatraj udah i izdah, bez da u sebi ponavlja: ja udiem ili ja izdiem. Kad jednom panju fokusira na disanje, ignorii svaku misao, seanje, zvuk, miris, ukus itd. i fokusiraj svu svoju panju samo na dah, ni na ta drugo. Na poetku i udasi i izdasi su kratki, poto ni telo ni um jo nisu smireni i relaksirani. Uoi kakav je oseaj tako kratkog udisanja i kratkog izdisanja tu dok se dogaaju i nemoj u sebi da govori: kratak udah ili kratak izdah.Kako istrajava u tom opaanju kratkog udaha i kratkog izdaha tvoje telo i um postaju relativno mirni. Tada se i tvoj dah produuje. Uoi kakav je oseaj kad tako dugo udie i izdie, ali nemoj u sebi da govori: dug udah ili dug izdah. Onda obrati panju na itav proces disanja, od poetka do kraja. Pri tome dah postaje jo suptilniji, a um i telo jo mirniji nego ranije. Uoi taj oseaj mira i spokojstva koje dolazi od disanja. TA RADITI KADA UM LUTA? Uprkos tvom postojanom naporu da um odri na dahu, on esto odluta. Moe se okrenuti prolim iskustvima i iznenada uhvati sebe kako se sea mesta na kojima si bio, ljudi koje si sreo, prijatelja sa
37

kojima se ve dugo nisi video, knjige koju si davno proitao, ukusa jueranjeg obroka i tako dalje. im primeti da um nije sa dahom, lagano ga vrati na objekat meditacije i tu ga zadri. Meutim, za nekoliko trenutaka moda e poeti da razmilja o tome kako treba da plati raune, kako treba da telefonira, napie mejl nekome, pospremi stvari u sobi, ode u kupovinu, na urku ili da planira vikend. I opet, im primeti da su te misli obuzele, vrati panju na prvobitni objekat. A sada sledi nekoliko sugestija koje e ti pomoi da stekne koncentraciju neophodnu za praktikovanje pune svesnosti. 1. Brojanje U situaciji kao to je gore opisana moe pomoi brojanje. Svrha brojanja je jednostavno da fokusira um na dah. Kad je on jednom fokusiran, prestani da broji. Ono je samo sredstvo za postizanje koncentracije. Naravno, broji u sebi, bez ikakvog zvuka. Evo na koji nain moe da broji. a) Dok udie broj jedan, jedan, jedan, jedan... sve dok plua nisu sasvim napunjena vazduhom. Dok izdie broj dva, dva, dva, dva... sve dok se plua sasvim ne isprazne. Onda kod narednog udaha broji tri, tri, tri, tri... dok s eplua ponovo ne napune i dok izdie broji etiri, etiri, etiri, etiri... dok se plua ne isprazne. Broj tako sve do deset i ponovi onoliko puta koliko je neophodno da bi um odrao fokusiranim na dah. b) Drugi metod brojanja jeste brzo brojanje do deset. Dok broji jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet, deset udahni, i opet dok izbroji jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet, deset izdahni. To znai da sa jednim udahom izbroji do deset i isto tako sa jednim izdahom. Ponovi ovakav nain brojanja onoliko puta koliko je neophodno da um ostane fokusiran na dah. c) Trei metod brojanja jeste brojanje u intervalima, sve do deset. U ovom sluaju broji jedan, dva, tri, etiri, pet (samo do pet) pri udahu i onda izbroji jedan, dva, tri, etiri, pet, est (samo do est) pri izdahu. Pri sledeem udahu broji jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam (samo do sedam), a pri izdahu jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam. Sledei udah broji do devet, a izdah do deset. I
38

tako ponavlja ovaj nain brojanja onoliko puta koliko je nuno da um fokusira na dah. d) etvrti metod je da udahne duboko. Kad su plua puna, odbroj u sebi jedan i zatim potpuno izdahni i u sebi odbroj dva. Ponovo duboko udahni i odbroj tri, pa potpuno izdahni. Kad su plua potpuno ispranjena, u sebi odbroj etiri. Broj dah na ovaj nain do deset. Onda broj unazad od deset do jedan. Zatim ponovo od jedan do deset itd. e) Peti metod jeste da spoji udah i izdah. Izdahni i u sebi odbroj jedan. Zatim e i udah i izdah brojati kao jedan. Ponovo udahni i izdahni, pa u sebi odbroj dva. Ovakav nain brojanja ide samo do pet i potom unazad od pet do jedan. Ponavlja ovaj metod brojanja sve dok dah ne postane rafiniran i skoro neprimetan. Ne zaboravi da nije obavezno da sve vreme broji. im ti se um ustali na vrhovima nozdrva, gde ih strujanje vazduha dodiruje, i kad pone da osea da ti je disanje toliko rafinirano i stiano da ne moe da jasno razdvoji udah i izdah, prestani da broji. Brojanje se koristi samo kao veba um da se skoncentrie na jedan objekat. 2. Fokusiraj svoj um poput stolara Stolar povue pravu liniju na dasci koju hoe da presee. Tada krene da see tu dasku testerom du te linije. On pti tome ne gleda u zupce testere koji ulaze i izlaze iz daske. Umesto toga, on fokusira svu svoju panju na onu liniju koju je povukao, kako bi testera ila tano po njoj. Slino ovome, ne pokrei centar panje zajedno sa dahom, ve ga dri upravo na onoj taki gde osea struju vazduha da dodiruje ivice nozdrva. 3. Neka tvoj um bude poput vratara Vratar ne obraa mnogo panje na detalje vezane za ljude koji ulaze u zgradu. Sve to on treba da uradi je da registruje ljude koji ulaze i izlaze kroz glavnu kapiju. Slino ovome, kada se koncentrie, ne obraaj panju na bilo kakve detalje svoga iskustva. Jednostavno uoi oseaj koji ima na nozdrvama dok udie i izdie vazduh.
39

Kako bude nastavljao da veba, um i telo postaju tako laki da e moda osetiti kao da lebdi u vazduhu ili pluta na vodi. Moe ti se dogoditi ak da ima oseaj kao da ti telo poskakuje. Kada se grubi oseaju tvojih udaha i izdaha izgube, javlja se suptilnije disanje. I upravo taj suptilni dah je objekat na koji se tvoj um fokusira. To je meta ili znak koncentracije. Taj prvi znak e kasnije zamenjivati sve suptilniji i suptilniji znak. Ta suptilnost se moe uporediti sa zvukom zvona. Kada se udari zvono velikim gvozdenim maljem, prvo uje snaan zvuk. Kako se taj zvuk gubi, on postaje sve suptilniji. Slino tome, udah i izdah u poetku se javljaju kao grub znak. kako odrava panju na njemu, taj znak postaje sve tananiji. No pri tome svest ostaje i dalje potpuno fokusirana na ivice nozdrva. Neki drugi objekti meditacije postaju sve jasniji kako se znak razvija. Ali kod daha je obrnuto, on postaje sve suptilniji. Zbog toga moe se desiti da u nekom trenutku vie ni ne primeuje svoj dah. Nemoj se razoarati zato to misli da si izgubio dah ili da se nita ne dogaa sa tvojom praksom meditacije. Ne brini. Budi svestan i odluan da vrati oseaj daha ponovo na ivicu nozdrva. To su periodi kada treba da veba jo upornije, balansirajui svoju energiju, poverenje, svesnost, koncentraciju i mudrost. Da bismo ujedinili svoj um sa sadanjim trenutkom, moramo kao vezu pronai neto to se dogaa u tom trenutku. Meutim, nije mogue da um fokusira na svaki od tih promenljivih trenutaka bez odreenog stepena koncentracije uz pomo kojeg ga prati. Kada je jednom ta koncentracija ojaala, moe je koristiti za fokusiranje panje na bilo ta to doivljava dizanje i sputanje stomaka pri disanju, dizanje i sputanje grudnog koa, nastanak i prestanak nekog oseaja, dolazak i prolazak neke misli i tako dalje. I tu smo sada ve na polju meditacije uvida. Da bi napravio napredak u meditaciji uvida, potrebno ti je ovo odravanje koncentracije iz trenutka u trenutak. Zapravo, to ti je jedino i potrebno, zato to sve to doivljava traje tek jedan trenutak. Kada takvo koncentrisano stanje uma fokusira na promene koje se odigravaju u samom tom umu ili u telu, uoava da je samo disanje fiziki deo procesa, a da su oseaj daha, svest o tom oseaju, kao i svest njemu kao objektu meditacije mentalni delovi. Kako ih uoava, moe takoe da uoi da se oni sve vreme menjaju. U telu se
40

javljaju najrazliitiji tipovi oseaja sem oseaja disanja. Posmatraj ih na onom mestu na telu na kojem se jave. Ne pokuavaj da vetaki izazove neki oseaj koji nije prirodno prisutan u nekom delu tela. Ali zato uoi svaki onaj koji se prirodno javi. I sve to treba da uoi u svim tim pojavama jeste nestalnost, prolaznost, nedovoljnost i prazninu u svakom od tih iskustava bez obzira jesu li mentalne ili fizike prirode. Kako se svesnost razvija, tvoje nezadovoljstvo stalnim promenama, averzija prema neprijatnim iskustvima, tvoja glad za prijatnim iskustvima i pojam postojanja vrstog sopstva, ja ili ega, bie zamenjeni jednom dubljom sveu o nepostojanosti, nedovoljnosti i ispraznosti pojava sa kojima se susree. Ovo znanje o stvarnosti steeno na osnovu linog iskustva pomae ti da zauzme mirniji, uravnoteeniji i zreliji stav prema sopstvenom ivotu. Uvidee da se ono za ta si nekada smatrao da je trajno, zapravo menja takvom nezamislivom brzinom d ani tvoj um nije u stanju da ide ukorak sa tom promenom. Ipak, bie u stanju da uoi mnoge od tih promena. Proniknue dublje u injenice nepostojanosti i iluzije sopstva. Takav jedan uvid pokazae ti put ka miru, sreu i obezbediti mudrost da se nosi sa problemima u svom svakodnevnom ivotu.

41

Poglavlje 6

TA RADITI SA TELOM?

raksa meditacije odvija se ve nekoliko hiljada godina. I to je ini se dovoljno vremena za eksperimentisanje, tako da su procedure sasvim detaljno razraene. Budistiki tip ove prakse oduvek je uoavala da su um i telo usko povezani i da utiu jedno na drugo. Zbog toga, postoji nekoliko preporuka u vezi sa telom, koje e ti umnogome pomoi u ovladavanju ovom vetinom. I zato ih se treba pridravati. Nemoj, meutim, zaboraviti da su te preporuke tek pomo u vebanju. Nemoj brkati stvari. Meditacija ne znai sedenje u lotos poloaju. Ona je vetina um,a ne tela. Zato ju je mogue vebati gde god poeli. No, poloaji za meditaciju koji se preporuuju pomoi e ti da lake naui ovu vetinu i oni ubrzavaju tvoje napredovanje i razvoj. Zato ih i koristi. OPTA PRAVILA

Svrha razliitih poloaja je trostruka. Prvo, oni obezbeuju oseaj stabilnosti tela. To ti omoguuje da panju pomeri sa pitanja balansa i umora miia i koncentraciju usredsredi na formalni objekat meditacije. Drugo, oni smanjuju potrebu za pomeranjem tela, a to se onda reflektuje i na postojanost uma. Ovim stvara dobro utemeljenu i ravnomernu koncentraciju. Tree, preporueni poloaji ti omoguuju sedenje tokom dueg perioda, a da ne popusti pred tri glavna neprijatelja svakog meditanta bolom, napetou u miiima i pospanou. Najvanija stvar je da sedi sa ispravljenim leima. Kima treba da je uspravna, a glava u liniji sa njom. Meutim, to ne znai da treba da smo ukoeni, ve upravo da opustimo to je mogue vie miia lea, ramena i vrata. Nisi ti neki drveni vojnik ili Budina statua. Sedi sa oseajem lakoe i oputenosti. Iako je kima ispravljena, ostatak
43

tela visi poput odela na vealici u ormaru. Da bi postigao ovakvo stanje, potrebno je malo eksperimentisanja. Mi i inae obino sedimo ili hodamo suvie ukoeno, tako da je to ve postala navika od koje se moe oduiti. Cilj ti je da zauzme poloaj u kojem moe da sedi sve vreme odreeno za meditaciju i to bez pomeranja. U poetku, verovatno e ti biti malo neobino da sedi sa tako ispravljenim leima. Ali navii e se. Potrebno je malo vebanja, jer je uspravan poloaj tela vaan. To je ono to je u fiziologiji poznato kao poloaj buenja i sa njim ide i mentalna budnost. Ako se poguri, time samo priziva pospanost. Podjednako je vano i na emu sedi. Bie ti potrebna stolica ili jastue, zavisi od poloaja za koji si se odluio, a i vrstinu povrine na kojoj sedi treba dobro odabrati. Suvie mekana povrina te mami da zaspi. Suvie tvrda ti stvara vie bola nego to je to neophodno. ODEA Odea koju nosi pri meditiranju treba da je komotna i meka. Ako spreava krvotok ili pritiska neki nerv, posledica je bol i/ili utrnulost koju ponekad oznaavamo frazom noge su zaspale. Ako nosi kai, olabavi ga. Ne nosi uzane ili pantalone nainjene od debelog materijala. Duga suknja je takoe pogodna za ene. Komotan donji deo trenerice od tankog i elastinog materijala je pogodan za svakoga. Takoe, skini cipele, a ako su ti arape uzane i steu te, skini i njih. TRADICIONALNI POLOAJI Ako sedi na podu u tradicionalnom azijskom stilu, potrebno ti je jastue da ti izdigne kimu. Odaberi neko koje je tvre i barem 78 santimetara debljine kada na njega sedne. Sedni blie prednjoj ivici jastueta, a ukrtene noge su poloene na pod. Ako na podu ima tepih, to moe biti dovoljno kao meka podloga za potkolenice i stopala. Ako ga nema, verovatno e ti trebati neka prostirka ispod nogu. Savijeno ebe sasvim odgovara. Nemoj se zavaliti unatrag na jastuetu. Time njegov prednji deo pritiska karlicu i nerve u njoj, to e ubrzo izazvati bol. Ima vie naina na koji moe da savije noge. Ovde se daju etiri, poev od onog najnepovoljnijeg.
44

1. Krojaki sed: desno stopalo je podvueno pod levo koleno i levo stopalo je podvueno pod desno stopalo. 2. Burmanski stil: obe noge lee ravno na podu, od kolena do stopala. One su paralelne meusobno i jedna ispred druge. 3. Polulotos: oba kolena dodiruju pod. Jedna potkolenica i stopalo lee ravno na drugoj nozi 4. Pun lotos: Oba kolena dodiruju pod, a potkolenice su ukrtene. Levo stopalo je na desnoj butini, a desno stopalo na levoj. U svakom od ovih poloaja jedna aka lei u drugoj i obe su poloene u krilo, a dlanovi okrenuti nagore. Zglobovi ake su lagano savijeni i lee na butini. Ovakav poloaj ruku obezbeuje vrsto ojaanje za gornji deo tela. Ne stei miie ramena ili vrata. Opusti ruke. Dijafragma je oputena i neka se ne stvara napetost u predelu stomaka. Brada je sasvim malo sputena nadole. Oi su ili otvorene ili zatvorene. Ako su otvorene, pogled fokusiraj na taku na podu, otprilike na metar od sebe. Ne gleda ni u ta odreeno. Samo svoj pogled zadrava na jednoj taki na kojoj nema nieg posebno zanimljivog da s evidi i to ti zapravo omoguuje i da zaboravi na ono u ta gleda. Ne naprei oi, ne koi one miie. Opusti se, neka telo bude u svom prirodnom poloaju i gipko. Neka visi na uspravne kime poput lutke u lutkarskom pozoritu. Polu ili potpuni lotos su tradicionalni poloaji za meditaciju u Aziji. Kad jednom zauzmemo takav poloaj, moe biti nepokretni vrlo dugo. Ali poto oni zahtevaju i odreeni elastinost nogu, ne moe svako da ih zauzme. Sem toga, glavni kriterijum po kojem bira poloaj za sebe nije ta drugi o njemu kau, ve tvoja udobnost. Odaberi poloaj koji ti omoguuje da sedi to je due mogue bez bolova i bez pomeranja. Eksperimentii sa razliitim poloajima. Sa vebanjem i tetive e se olabaviti i postati elastinije. I onda moe, ako eli, lagano da veba ka punom lotou. KORIENJE STOLICE Sedenje na podu ti moda nee odgovarati zbog bolova ili nekog drugog razloga. Nema problema. Uvek moe da iskoristi stolicu. Uzmi jednu sa ravnim i ne suvie mekanim sedalom, kao i bez na45

slona za ruke. Najbolje je sedeti tako da ti se lea ne oslanjaju na naslon. Stopala su ravna na podu i kolena blago razmaknuta. Kao i kod tradicionalnih poloaja, ake stavi u krilo, jednu u drugoj. Ne stei vratne i ramene miie i opusti ruke. Oi mogu biti ili otvorene ili zatvorene. Pri svakom od ovih poloaja ne zaboravi na svoj cilj. eli da postigne stanje potpunog fizikog mirovanja, a ipak ne eli da zaspi. Seti se analogije sa zamuenom vodom. Cilj ti je potpuno smirenje tela, iz kojeg e se roditi i odgovarajue mentalno stanje. Ali neophodno je i stanje fizike spremnosti, koje izaziva i stanje mentalne jasnoe koje ti je potrebno. Dakle, eksperimentii. Tvoje telo jeste alatka za stvaranje poeljni mentalnih stanja. Koristi ga na nain koji misli da je prikladan.

46

Poglavlje 7

TA RADITI SA UMOM?
editacija koju ovde uimo naziva se meditacija uvida. Kao to smo ve rekli, broj objekata meditacije skoro da je neogranien i ljudi su veliki broj njih koristili tokom istorije. ak i unutar vipassana traicije postoje varijacije. Ima uitelja meditacije koji ue da dah pratimo tako to posmatramo izdizanje i sputanje abdomena. Drugi preporuuju fokusiranje paynje na mesto gde telo pritiska jastue na kojem sedimo, zatim gde se jedna aka oslanja na drugu ili noga na nogu. Meutim, metod koji ovde objanjavamo smatra se najradicionalnijim i verovatno je onaj kojem je i Buda Gotama uio svoje uenike. Satipatthana sutta, Budin govor o sabranosti panje, kae da treba poeti sa fokusiranjen na dah i potom nastaviti sa opaanjem i svih drugih fizikih i mentalnih pojava kako se javljaju. Tako, sedimo i posmatramo kako vazduh vazduh ulazi i izlazi kroz nae nozdrve. Na prvi pogled, sve ovo izgleda krajnje udno i beskorisno. Pre nego to krenemo sa detaljnijim instrukcijama, razmotrimo zato prvo razloge zato uopte radimo to to radimo. Prvo pitanje koje nam se moe javiti jeste zato uopte vebati fokusiranost panje. Jer mi zapravo pokuavamo da razvijemo svoju svesnost. Zato ne bismo jednostavno samo seli i bili svesni ta god da se pojavi u umu? Zapravo, postoje i takve meditacije. One se nekad oznaavaju zajednikim terminom nestrukturisana meditacija i prilino su teke. Na um je vrlo lukav. Misao je sama po sebi jedna vrlo komplikovana procedura. Ali ono to je u tome problem jeste da vrlo lako bivamo zarobljeni, obuzeti i blokirani lancem misli. Jedna misao vodi do druge, a ova do tree i etvrte i tako u nedogled. Petnaest minuta kasnije iznenada se trgnemo i shvatimo da smo sve vreme proveli sanjarei o budunosti, moda obuzeti seksualnim fantazijama, brigama kako da platimo raune ili neim treim.
47

Postoji razlika izmeu toga biti svestan misli i misliti misao. Ta razlika jeste vrlo suptilna, ali i vrlo bitna. Ona je prvenstveno stvar oseaja ili teksture. Misao koje ste jednostavno svesni uz pomo gole panje izgleda drugaije po svojoj teksturi, po tom oseanju distance izmeu te misli i svesnosti koja je posmatra. Ona se izdie lako poput mehuria i pose izvesnog vremena prolazi ne podstiui nuno neku drugu u lancu. Uobiajena misao je da tako kaemo mnogo opipljivija. Ona je glomazna, zahtevna i obavezujua. Usisa vas u sebe i zagospodari sveu. Po samoj svojoj prirodi ona je opsesivna i direktno vodi ka sledeoj misli u tom lancu, pri emu nam se ini da izmeu njih ne postoji bilo kakav prekid. Ovakva misao takoe stvara odgovarajuu napetost u telu, kao to je miina kontrakcija ili ubrzavanje pulsa. Ali vi tu napetost neete osetiti sve dok se ona ne izdigne iznad praga bola, jer takva misao je takoe i pohlepna, ona uzima itavo polje vae panje i ne ostavlja nijedan njen deo koji bi uoio njezine efekte. Dakle, razlika izmeu biti svestan misli i misliti tu istu misao vrlo je stvarna. Ali i teka za uoavanje u uobiajenim okolnostima. Otuda nam je i neophodna koncentracija, kao alatka pogodna da tu razliku uoimo. Duboka koncentracija ima taj efekat da usporava misaoni proces, a ubrzava svesnost koja ga posmatra. Rezultat je otuda vea sposobnost istraivanja procesa miljenja. Koncentracija je na mikroskop kojim posmatramo mentalna stanja u sebi samima. Objekat panje koristimo da postignemo usredsreenost uma, praenu mirom i neprekinutom panjom. Bez takve fiksirane referentne take brzo se izgubimo, preplavljeni neprestanim talasima promena koje se odigravaju u umu. Dakle, dah koristimo kao objekat na koji se fokusiramo. On nam slui kao ta kljuna referentna taka od koje um odluta, pa joj se onda ponovo vraa. To lutanje ne moemo uoiti kao lutanje sve dok ne postoji neka taka u odnosu na koju um odluta. To je referentni okvir u kojem smo u prilici da posmatramo neprekidne promene i prekide koji se odvijaju sve vreme kao deo normalnog procesa miljenja. Drevni budistiki tekstovi pisani na jeziku pali porede meditaciju sa kroenjem divljeg slona. U ta davna vremena postupak je bio da se uhvaena ivotinja vee za neki stub i to jakim konopcem.
48

Kad to uradi, slon ba nije jako srean. On trubi i udara nogama o tlo, danima potee onaj konopac. Na kraju mu sine da ne moe da pobegne i onda legne na tlo pored onog stuba. Onda moe krenuti da ga hrani i da mu prilazi sa manje ili vie sigurnosti. Na kraju, kad se uveri da se sasvim smirio, moe ga ak i odvezati i krenuti da ga veba da obavlja razliite poslove. Na kraju dobije ukroenog slona od kojeg ima i neke koristi. U ovoj analogiji, divlji slon je tvoj divlji um, konopac je svesnost, a stub objekat meditacije, na dah. Ukroeni slon kojeg na kraju dobijemo je dobro istreniran, koncentrisani um koji potom moemo upotrebiti za izuzetno teak zadatak probijanja svih onih slojeva privida koji nam zamagljuju stvarnost. Dakle, meditacija je kroenje uma. Sledee pitanje na koje treba da odgovorimo je: Zato odabrati dah kao primarni objekat meditacije? Zato se ne bismo odluili za neto malo zanimljivije? Odgovora na ovo ima vie. Upotrebljiv objekat meditacije treba da onaj koji e poboljavati svesnost. Mora nam biti uvek pri ruci, lako dostupan i jeftin. Takoe, on treba da bude neto to nas nee ponovo upetljati u ona stanja uma kojih elimo da se oslobodimo, kao to su pohlepa, bes i obmana. Dah zadovoljava sve ove kriterije i mnoge druge. Dah je neto to je zajedniko svakom ljudskom biu. Svi ga nosimo sa sobom gde god da krenemo. On je uvek tu, uvek na raspolaganju, ne prestaje od trenutka kad se rodimo, pa do smrti, a nia nas ne kota. Dah je ne-pojmovni proces, stvar koja se moe iskusiti direktno, bez potrebe za razmiljanjem. Uz to, on je iv proces, jedan od vidova ivota koji se neprekidno menja. Disanje se odvija u ciklusima udah, izdah, udah, izdah. On je minijaturni model samog ivotnog ciklusa. Oseaj pri disanju je vrlo suptilan, pa ipak sasvim uoljiv kad jednom naui kako da ga oseti. Potrebno je malo napora da ga pronae. Pa ipak, svako to moe. Mora malo da se pomui oko toga, ali ne suvie. Zbog svih ovih razloga dah je zapravo idealan objekat meditacije. Disanje je obino spontan proces, odvija se sopstvenim ritmom, bez voljnog napora. Pa ipak, moemo ga po volji i usporavati i ubrzavati. Nainiti dugim i ravnomernim ili kratkim i isprekidanim. Balans izmeu spontanog disanja i prisilne manipulacije daha je vrlo delikatan. I tu se kriju lekcije o prirodi volje i elje koje treba
49

da nauimo. Imamo, takoe, i vrh nozdrva, koji moemo posmatrati kao neku vrstu prozora izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta. To je centralna taka i taka transfera energije, na kojoj stvar iz spoljanjeg sveta ulazi i postaje deo onoga to nazivamo ja i gde deo tog ja izlazi da bi se stopio sa spoljanjim svetom. Dakle, ovde postoji i lekcija o pojmu sopstva i tome kako ga formiramo, koju takoe treba da nauimo. Dah je fenomen zajedniki svim ivim biima. Istinski iskustveno razumevanje tog procesa te otuda pribliava i drugim ivim biima. Pokazuje ti tvoju uroenu povezanost sa svakim oblikom ivota. Konano, disanje je neto to se odvija u sadanjosti. Pod ovim mislim na to da se uvek odvija u ovde-i-sada. Mi inae, naravno, ne ivimo u sadanjosti. Vei deo vremena provodimo uhvaeni u seanja o prolim dogaajima ili gledajui u budunost, puni briga i planova. Dah nema nita od te drugo-vremenosti. Kada zaista posmatramo dah, automatski sebe vraamo u sadanjost. Izvlaimo se iz movare mentalnih slika u golo iskustvo ovde-i-sada. U tom smislu, dah je ivi iseak stvarnosti. Paljivo posmatranje jednog takvog minijaturnog modela ivota ve samo po sebi nudi nam uvide koji su primenljivi i na ostatak naeg iskustva. Prvi korak u korienju daha kao objekta meditacije jeste da ga pronae. Traga za fizikim oseajem dodira struje vazduha dok ulazi i izlazi kroz nozdrve. To je obino taka na unutranjem obodu nozdrva. No, tano mesto varira od osobe do osobe, u zavisnosti od oblika nosa. Da bi pronaao svoju taku, duboko uzdahni i posmatraj gde je oseaj najjai, da li je to obod nozdrva ili moda deo gornje usne neposredno ispod nosa. Sada izdahni i posmatraj osea li struju vazduha na toj taki. Kad si jednom locirao svoju taki, ne mrdaj od nje. Koristi je da svoju panju fiksira. Ako je ne odredi, poee zapravo da se kree zajedno sa dahom, gore-dole, neprekidno pokuavajui da sustigne dah, ali bez uspeha, jer on stalno menja pravac. Ako si ikada sekao neto testerom, onda ve zna trik. Kad se e, ne prati otricu testere napred-nazad. Brzo bi ti se od toga za vrtelo u glavi. Umesto toga fiksira panju na taku gde zupci seku drvo. Jedino tako moe sei u pravoj liniji. Kao meditant, isto tako fokusira panju na taku unutar nozdrva. Sa te uporine take u sta50

nju si da isprati itav ciklus disanja sa jasnom i sabranom panjom. Ne pokuavaj da na bilo koji nain kontrolie dah. Ovo nije veba disanja kakve se rade u jogi. Umesto toga, fokusiraj se na prirodan i spontan ritam disanja. Ne trudi se da ga regulie ili naglaava na bilo kakav nain. Veina poetnika ima sa ovim problem. Kako bi sebi pomogli da fokusiraju na oseaj, oni i nesvesno ponu dublje ili bre da diu. Posledica je vrtoglavica ili napetost koja uglavnom ome ta koncentraciju, pre nego to je pospeuje. Sve u svemu, ne poveavaj dubinu ili zvunost svog disanja. Ovo drugo je naroito vano kod grupne meditacije. Glasno disanje moe zaista iznervirati one oko tebe. Jednostavno pusti da dah tee prirodno, kad da si zaspao. Opusti se i neka se proces itav proces odvija sopstvenim ritmom. Sve ovo zvui lako, ali je komplikovanije nego to misli. Nemoj da te obeshrabri ako pone sam sebe da ometa raznim mislima. Umesto toga, koristi tu priliku da posmatra prirodu svoje svesti. Posmatraj delikatnu meuzavisnost izmeu daha, nagona da kontrolie dah i istovremeno nagona da prestane da ga kontrolie. Moda e ti itava ta situacija delovati frustrirajue neko vreme, ali je itavo to iskustvo dragoceno kao lekcija. I znaj da e ta situacija proi. Na kraju, proces disanja krenue sopstvenim ritmom i vie nee oseati u sebi impuls da ga regulie. Kad stigne na tu taku, moe sebi estitati to si nauio lekciju o svojoj neodoljivoj potrebi da kontrolie svet oko sebe i u sebi. Disanje, koje na prvi pogled delije toliko obino i nezanimljivo, zapravo je jedna vrlo kompleksna i fascinantna procedura. Ono je puno sasvim malih varijacija. Tu su udah i izdah, dugo disanje, kratko disanje, duboko disanje, plitko disanje, ravnomerno disanje i isprekidano disanje. Sve ove kategorije se kombinuju meusobno na najrazlitije naine. Pomno posmatraj dah. Prouavaj ga, zapravo. Pronai e velik broj varijacija i neprekidni ciklus ustaljenih obrazaca. On je poput nekakve simfonije. Ne posmatraj ga tek povrno. Mnogo se vie moe videti od pukog udaha i izdaha. Svaki dah ima poetak, sredinu i kraj. Svaki udah prolazi kroz proces roenja, rasta i smrti, ba kao i svaki izdah. Dubina i brzina tvog disanja menja se u skladu sa emocionalnim stanjem, mislima koje ti jure kroz glavu i zvucima koji do tebe dopiru. Prouavaj sve te fenomene. Otkrie da su zaista fascinantni.
51

Sve ovo, meutim, ne znai da ti zapravo sedi i u glavi vodi konverzaciju sa samim sobom: Ovo je kratak, isprekidan dah, a ovo je duboki, dugi dah. Ba me zanima koji je sledei! Ne, to nije vipassana. To je razmiljanje. Dogaae se i takve stvari, naroito dok si na poetku. I to je jedna prolazna faza. Samo uoi tu pojavu i vrati panju na posmatranje oseaja pri disanju. Mentalna ometanja e se ponovo javiti. Ali ti opet panju vrati na dah, opet i opet, opet i opet, koliko god bude trebalo da se ona, makar jedno vreme, vie ne pojavljuju. Kada pone sa ovakvim vebanjem, oekuj da se suoi i sa izvesnim potekoama. Um e ti stalno lutati, zujati unaokolo kao bumbar ili odjezditi ko zna u koje daljine. Probaj da se zbog toga ne brine suvie. Fenomen majmunskog uma je vrlo dobro poznat. To je neto sa ime je svaki iskusniji meditant morao da se izbori. Oni su u tome uspeli, na ovaj ili onaj nain, to znai da to moe i ti. Kada se dogodi, samo registruj injenicu da razmilja, sanjari, brine se ili ta ve radi. Blago, ali odluno, bez uzbuivanja ili kritikovanja sebe to si odlutala, samo se vrati tom jednostavnom fizikom oseaju pri disanju. Isto uini i sledei put i sledei... Negde tokom ovog procesa suoie se sa iznenadnim i okantnim uvianjem da si potpuno odlepila. Tvoj um je vritei i mrmljajui komar, lavina koja se u kovitlacu valja niz planinu, potpuno van kontrole. Nikakav problem. Nisi nita lua nego to si bila jue. Uvek si takva bila, samo to to nisi primeivala. Takoe, nisi nita aavija od bilo koga drugog u okolini. Jedina stvarna razlika jeste da si se suoila sa tom situacijom: a drugi nisu. Dakle oni se jo uvek oseaju relativno udobno. to ne znai da im je i bolje. Neznanje moe biti blaeno, ali ono ne vodi ka oslobaanju. Zato, neka te ovaj uvid ne obeshrabri. On je zapravo vaan korak, znak istinskog napretka. Ve sama injenica da si pogledala problemu ravno u oi znai da si na putu da iz njega izae. U nemom posmatranju daha postoje dva stanja koja treba izbegavati: zujanje i blejanje. Zujanje se najjasnije ispoljava kao fenomen majmunskog uma, o kojem smo malopre govorili. Blejanje je neto skoro potpuno suprotno tome, a re je o otupljivanju svesnosti. U najboljem sluaju to je jedna vrsta mentalnog vakuuma u kojem nema nikakve misli, nema opaanju daha, nema svesnosti bilo ega.
52

To je praznina, bezoblina mentalna siva zona slina snu bez snova. Blejanje je duboka rupa. Zaobii je. Vipassana meditacija je aktivna delatnost. Koncentracija je snana, energina panja na samo jednu stvar. Svesnost je sjajna, ista budnost. Samadhi i sati to su dve sposobnosti koje elimo da razvijamo. A blejanje je u suprotnosti sa obe. Kad je u najgoroj fazi, odvui e te u san. A u najboljoj bie jednostavno traenje vremena. Kada otkrije da si u stanju blejanja, samo registruj tu injenicu i vrati panju na oseaj daha. Posmatraj taktilne senzacije pri udahu. Oseti dodir struje vazduha pri izdahu. Udahni, izdahni i posmatraj ta se dogaa. Poto si to radila neko vreme nekoliko nedelja ili nekoliko meseci poee da taj dodir osea kao nekakav fiziki predmet. I tada samo nastavi taj proces; udii i izdii. Gledaj ta se deava. kako ti se koncentracija produbljuje, imae sve manje problema sa majmunskim umom. Dah e ti se usporiti i bie ti sve lake da ga prati, sa sve manje prekida. Poinje da doivljava stanje velikog mira, u kojem uiva potpunu slobodu od onih stvari koje zovemo psihikim iritacijama. Nema pohlepe, poude, zavisti, ljubomore ili mrnje. Uznemirenost nestaje. Strah iezava. I to je jedno lepo, isto, radosno stanje uma. Ono je privremeno i okonae se kada se okona i meditacija. Ali ak i ti kratki doivljaji e ti promeniti ivot. To nije oslobaanje, ali jeste poetni korak na putu koji vodi u tom pravcu. Meutim, ne oekuj da se to dogodi odmah. ak i ti poetni koraci trae neto vremena, napora i strpljenja. Meditacija nije takmienje. Postoji odreeni cilj. Ali ne postoji red vonje. I ono to radi jeste da kopa i kopa svoj put kroz slojeve iluzija prema uvianju krajnje istine iskustva. Ve sam taj proces je dovoljno fascinantan i ispunjava nas radou. U njemu kao takvom se moe uivati. Nema potrebe bilo gde da uri, Na kraju dobro obavljene meditacije osetie uzbudljivu sveinu uma. To je jedna umirujua, postojana i radosna energija koju potom moe primeniti na probleme svoje svakodnevice. Ve to je dovoljna nagrada. Meutim, svrha meditacije nije da se bavi problemima i ovakva sposobnost da se sa njima uhvati ukotac samo je usputni rezultat i takvom je treba i smatrati. Ukoliko suvie veliki naglasak stavi na ovaj aspekat meditacije, desie se da ti se i tokom meditacije
53

panja neprekidno okree ka tim problemima i time samo koncentraciju skree na sporedni kolosek. Ne razmiljaj o svojim problemima tokom vebanja. Vrlo blago, odgurni ih u stranu. Odmori se od svake brige i planiranja. Neka tvoja meditacija bude potpuni godinji odmor. Veruj sebi, veruj svojoj sposobnosti da se suoi sa tim stvarima kasnije, koristei energiju i sveinu uma koju si obezbedila tokom meditacije. Veruj sebi na taj nain i tako neto e se i dogoditi. Ne postavlja sebi ciljeve koji su preambiciozni Budi blaga sa sobom. Pokuava da prati sopstveni dah neprekidno i bez prekid. To ve zvui dovoljno lako da bi na poetku zapala u greku da sebe forsira kako bi bila dosledna i precizna. A to nije realno. Umesto toga, probaj da radi sa malim vremenskim periodima. Na poetku udaha donesi odluku da e pratiti dah samo tokom tog jednog udaha. ak i to nije tako lako, ali je izvodljivo. A onda, na poetku izdaha donesi odluku da e pratiti dah samo tokom tog jednog izdaha, itavom njegovom duinom. I opet e ti se esto desiti da odluta, ali budi istrajna u pokuajima. Svaki put kad se saplete, ponovo poni. I uvek idi jedan po jedan dah. To je nivo na kojem moe pobediti u ovoj igri. Dri se toga svea odluka sa svakim novim ciklusom disanja. Posmatraj svaki taj pojedinaan dah sa preciznou i panjom, slai ih jedan na drugi, sa novom odlukom u deliu sekunde. Samo na taj nain doi e na kraju do kontinuirane, neprekinute svesnosti. Sabranost panje na dah jeste svesnost sadanjeg trenutka. Kada je pravilno radi, svesna si jedino toga to se dogaa u sadanjosti. Ne osvre se i gleda unapred. Zaboravlja svoj poslednji dah i ne anticipira naredni. Kada udah tek poinje, ne gleda unapred ka njegovom kraju. Ne skae ka izdahu koji tek sledi. Ostaje upravo tu sa onim to se tog trenutka odigrava. Udah zapoinje i to je ono na ta obraa panju; to i nita drugo. Ova meditacije je zapravo jedan proces ponovnog vebanja uma. Stanje ka kojem stremi jeste ono u kojem si potpuno svesna svega to se dogaa u tvom perceptivnom univerzumu, upravo onako kako se deava, upravo onda kada se deava; potpuno, neprekinuta svesnost u sadanjosti. To je jedan neverovatno visok cilj i nije ga mogue postii odmah. Za njega je potrebno mnogo vebanja i zato
54

kreemo sa malim. Kreemo sa time da postanemo svesni jednog malog vremenskog odseka, jednog jedinog udaha. A kada uspe, time si stupila i na svoj put ka jednom potpuno novom doivljaju ivota.

55

Poglavlje 8

STRUKTURA TVOJIH MEDITACIJA

ve dovde bila je objanjavana uglavnom teorija. Bacimo se sada na stvarnu praksu. Kako zapravo radimo tu stvar koju zovemo meditacija? Kao prvo, mora da utvrdi raspored redovnog vebanja, odreeno vreme kada e raditi vipassana meditaciju i nita drugo. Kada si bila mala, nisi znala da hoda. Neko se silno potrudio da te naui toj vetini. Drao te je za ruke. Mnogo te ohrabrivao, pokazivao ti kako da stavi jedno stopalo ispred drugog, sve dok nisi bila u stanju da to sama radi. To vreme poduavanja predstavljalo je redovno vebanje vetine hodanja. Kod meditacije sledimo istu osnovnu proceduru. Odvojimo odreeno vreme, koje je specijalno posveeno te mentalne vetine koju nazivamo svesnost. Takoe u skladu sa tim ciljem ureujemo i svoju okolinu, taka da je to manje stvari koje nam odvlae panju. I to nije najlaka vetina na svetu koju bismo mogli odluiti da nauimo. itav ivot smo proveli razvijajui mentalne navike koje su u sutini potpuno suprotne idealu neprekinute svesnosti. Iupati se iz tih navika zahteva malo energije. Kao to smo ve rekli, nai umovi su poput flae blatnjave vode. Cilj meditacije je da proisti taj mulj, tako da moemo da vidimo kroz tu vodu. Najlaki nain da to uinimo jeste da je ostavimo na miru da se slegne. Odvojte dovoljno vremena i mulj e pasti na dno flae. I ostaje vam ista voda. U meditaciji, posveujemo dovoljno vremena tom procesu proiavanja. Posmatrano sa strane, sve to izgleda krajnje beskorisno. Sedimo tako prividno beskorisni poput cepanice. Meutim, unutra, u nama, dosta se toga deava. Mentalna orba se lagano razbistruje i na kraju ostaje nam jasnoa uma koja nas priprema da se nosimo sa dogaaji ma u naem ivotu koji nam tek predstoje.
57

To ne znai da ne moramo bilo ta da radimo kako bismo forsi rali to razbistravanje. To je jedan prirodan proces, koji se odvija sam od sebe. Ve samo mirno sedenje i svesnost uzrok su tom taloenju. Zapravo, bilo kakav napor uloen u ubrzavanje tog procesa zapravo je kontraproduktivan. Tada je to potiskivanje i to ne funkcionie. Pokuaj da neke stvari izbaci iz glave i time im samo dodaje novu energiju. Moda e uspeti privremeno, ali na due staze samo e ih uiniti snanijima. Sakrie se u nesvesno sve dok ne prestane da ih posmatra ,a onda e te zaskoiti nesposobnog da se sa njima bori. Najbolje metod razbistravanja mentalne tenosti jeste da je ostavi da to sama uradi. Ne dodaj bilo kakvu energiju celoj toj situaciji. Samo paljivo posmatraj mulj kako se vrti u krug, bez ikakvog uplitanja. Tada, kada se na kraju slegne, takav e i ostati. U meditaciji koristimo energinost, ali ne i silu. Na jedini napor jeste blaga, strpljiva svesnost. Period meditacije je poput preseka itavog tvog dana. Sve to ti se dogaa uskladiteno je u umu u istom obliku, mentalnom ili emo cionalnom. Tokom normalne aktivnosti toliko si ulovljena u sled dogaaja da osnovne stvari sa kojima ima posla retko bivaju temeljno obraene. Ostaju zakopane u nesvesnom, gde tinjaju, pene se i trunu. I onda se pita odakle sva ta napetost. Sav taj materijal izbija na povrinu u jednom ili drugom obliku tokom meditacije. Dobija priliku da ga dobro pogleda i ostavi za sobom. Period redovne meditacije odreujemo da bismo stvorili pogodno okruenje za ovo naputanje. Tako ponovo uspostavljamo svoju svesnost u pravilnim intervalima. Udaljujemo se od onih dogaaja koji neprekidno stimuliu na um. Okreemo se od svake aktivnosti koja drma nae emocije. Odlazimo na mirno mesto i sedimo nepomino, a onda sve krene da izbija na povrinu. Pa se onda smiruje. Na kraju, rezultat je ponovono punjenje baterija. Meditacija ponovo puni tvoju svesnost. GDE DA SEDI? Pronai sebi tiho mesto, usamljeno mesto, mesto gde te niko nee ometati. To ne mora da bude neko idealno mesto u sred ume ili na Himalajima. Otii na takva mesta je skoro nemogue za mnoge od nas, ali bi zato trebalo da nae mesto na kojem se osea ugodno i na kojem e biti na miru. To bi trebalo isto tako da bude mesto gde
58

drugi nee moi da te posmatraju, makar i kriom. Jer eli svu svoju panju da oslobodi za meditaciju, a ne da je rasipa na razmiljanje kako izgleda drugima. Pokuaj da pronae to je mogue tie mesto. Ne mora to da bude specijalno izolovana soba, ali postoje zvukovi koji nas zaista ometaju i njih treba izbegavati. Tu mislim pre svega na muziku i razgovor. Um je sklon da bude usisan tim zvukovima na sasvim nekontrolisan nain i onda od koncentracije nema nita. Postoje i neka tradicionalna pomagala koja moe upotrebiti da stvori odgovarajuu atmosferu. Prigueno svetlo u prostoriji i svea su lep prizor. Takoe i mirisni tapi. Zvonce koje kucne kad poinje i kad zavrava sedenje. Meutim, ne zaboravi, to su samo pomagala. Ona nekim ljudima obezbeuju ohrabrenje, ali ni u kom sluaju nisu sutina prakse. Verovatno e ti pomoi ako sedi uvek na istom mestu. Posebno mesto rezervisano samo za meditaciju koristi veini ljudi. Uskoro pone da to mesto povezuje sa mirom duboke koncentracije i onda ti to povezivanje pomae da bre ue u takvo stanje. Glavna stvar je sedeti na mestu za koje osea da potpomae tvoju praksu. To zahteva malo eksperimentisanja. Isprobaj nekoliko mesta i vidi gde se osea najkomotnije. Mnogim ljudima pomae ako sede sa grupom drugih meditanata. Disciplina redovne prakse je klju i veini ljudi je lake da sebe disciplinuju na taj nain to koriste energiju grupe kao jedno od pogonskih goriva, to unapred znaju raspored sedenja sa tom grupom. Dala si re da e sa njima vebati i od tebe se onda oekuje i da odri re. Na taj nain izbegava Ba sam sad zauzeta sindrom. Zato probaj da locira neku grupu meditanata u svojoj okolini. Nije mnogo bitno ako oni vebaju neku drugu vrstu meditacije, sve dok se ona obavlja u tiini. Sa druge strane, ako to okolnosti zahtevaju, probaj da bude samodovoljna u svojoj praksi. Ne oslanjaj se na grupu kao na svoju jedinu motivaciju da sedi. Ako ga radi kako treba, sedenje je zadovoljstvo. Grupu koristi kao pomono sredstvo, a ne kao glavni oslonac. KADA SEDETI? Najvanije pravilo ovde jeste ovo: Kada se radi o sedenju, opis budizma kao srednjeg puta je vrlo primeren. Ne preteruj. Ne zanemaruj.
59

To znai da ne treba da sedne kad god ti padne pamet. Vano je da ima raspored vebanja i sledi ga sa blagom, strpljivom istrajnou. Pravljenje rasporeda predstavlja ohrabrenje. Ako, meutim, ustanovi da tvoj raspored vie nije ohrabrenje, ve je postao teret, onda neto nije u redu. Meditacija nije dunost, niti obaveza. Meditacija je psiholoka aktivnost. Radie sa sirovim materijalom oseaja i emocija. Shodno tome, to je jedna aktivnost vrlo osetljiva prema odnosu sa kojim se obavlja. Ono to oekuje e najverovatnije i dobiti. Zato e ti vebanje najbolje ii kad se raduje sedenju. Ako seda oekujui gnjavau, onda e se to najverovatnije i dogoditi. Zato, odredi ritam kojim e meditirati, onaj koji moe i da postigne. Budi realna. Nastoj da se on uklopi u tvoje ostale obaveze. I ako vremenom pone da se osea kao da vue kola na uzbrdici, promeni neto. Meditacija rano ujutro kao prva stvar kad ustane je odlina stvar. Um ti je sve, pre nego to uroni u obaveze. Jutarnja meditacija je lep nain da zapone dan. Ona te fokusira i priprema da se efikasno nosi sa stvarima oje te oekuju. Kroz ostatak dana prolazi malo lake. postaraj se samo da se dobro razbudi. Nee ba mnogo napredovati ako sedi i glava ti malo-malo padne od pospanosti. Zato, dobro se naspavaj. Umij se ili istuiraj pre nego to krene. Moda ti prija i malo fizikih vebi da pospei cirkulaciju. Uradi sve to je potrebno da se sasvim razbudi, tek potom sedi da meditira. Nemoj, meutim sebi dopustiti da te odmah ujutru zaokupe svakodnevne obaveze. Suvie je lako zaboraviti na sedenje. Zato neka ti meditacija bude prva stvar koju uradi ujutro. Vee je drugi najbolji izbor za meditaciju. Um ti je prepun onog mentalnog ubreta koje se nagomilalo tokom dana i odlino je osloboditi se tog tovara pre nego to zaspi. Meditacija e ti proistiti i osveiti um. Ponovo uspostavi svesnost i tvoj san e biti pravi san. Kada tek poinje sa meditacijom, jednom dnevno je dovoljno. Ako ti se meditira ee, i to je u redu, ali nemoj preterivati. Kod novih meditanata dobro je poznat takozvani kamikaza fenomen. Krenu sa petnaest sati prakse dnevno tokom nekoliko nedelja, a onda ih stvarni svet sustigne. I postanu ubeeni da ta meditacija oduzima suvie vremena. Zahteva prevelike rtve. I da oni nemaju dovoljno vremena za nju. Ne upadaj u tu zamku. Nemoj da sagori prve nedelje. Opusti se. Neka tvoj napor bude ravnomeran i postojan. Daj
60

sebi vremena da meditaciju ukljui u svoj redovan ivot i neka tvoje vebanje snai postepeno i stalno. Kako tvoje zanimanje za meditaciju raste, uoie kako u svom dnevnom rasporedu sama pravi sve vie prostora za vebanje. To se deava spontano, uglavnom samo od sebe nije potrebna neka velika sila. Iskusni meditanti dou do tri do etiri sata vebanja dnevno. Oni ive uobiajenim ivotom u istom takvom svetu kakav je i na, ali im to ipak uspeva. I oni u tome uivaju. Do toga se stie na vrlo prirodan nain. KOLIKO DUGO SEDETI? Slino pravilo vai i ovde: sedi onoliko dugo koliko moe, ali ne preteruj. Veina poetnika krene sa dvadeset ili trideset minuta. U poetku je teko sedeti due od toga i imati neki rezultat. Sam sedei poloaj je neuobiajen za Zapadnjake i treba malo vremena dok se telo ne privikne. I mentalne vetine su podjednako neuobiajene, pa i tu treba vremena za prilagoavanje. Kako se privikava na nain rada, moe lagano produavati i vreme meditacije. Posle otprilike godinu dana redovnog vebanja trebalo bi da moe da sedi i itav sat bez problema. Ovde je, meutim, jedna vana napomena. Vipassana meditacija nije nikakva forma asketizma. Samomuenje nije cilj. Mi samo pokuavamo da negujemo svesnost, a ne bol. Odreena doza bola jeste neizbena, naroito u nogama. Kasnije emo vie govoriti o bolu. Postoje odreene tehnike i stavovi koje e nauiti da bi se nosila sa neprijatnou. itava poenta je u ovome: ovde se ne radi ni o kakvom takmienju u izdrljivosti. Nikome nita ne mora da dokazuje. Zato ne forsiraj sebe da sedi i pored bola koji te razdire, samo zato da bi posle mogla da kae kako si sedela itav sat. To je onda samo beskorisno vebanje ega. I ne preteruj na poetku. Zna svoje mogunosti i nemoj sebe da prekoreva zato to ne moe da sedi zauvek, kao stena. Kako meditacija postepeno sve vie postaje deo tvog ivota, moda e otkriti da si u stanju da sedi i vie od jednog sata. Kako god bilo, jednostavno odredi koja ti duina odgovara u ovoj fazi ivota. I onda samo dodaj jo pet minuta i to je to.
61

Ne postoji bilo kakvo vrsto pravilo oko duine sedenja. ak i ako si se ustalila na nekom svom minimumu, bie dana kada e ti biti nemogue da sedi toliko dugo. To ne znai da treba da preskoi itavo sedenje. Jer klju uspeha je da sedi redovno. ak i deset minuta meditacije moe ti dobro doi. Po pravilo duinu svakog sedenja odreuje pre nego to sedne. Nemoj to da radi dok meditira. Suvie je lako popustiti pred nemirom, a upravo taj nemir je jedna od glavnih stvari koje elimo da nauimo da posmatramo sa panjom. Zato, odlui se za realistinu varijantu i onda je se dri. Nekad e sebe uhvatiti kako svaki as gleda koliko ti je jo vremena ostalo. To nije meditacija to je posmatranje sata. Ne gledaj na sat sve dok ne misli da je itavo vreme prolo. Zapravo, ne mora da gleda na sat uopte, barem ne svaki put kad meditira. Ne postoji magina duina sedenja. Najbolje je, meutim, odrediti minimum. Ako to ne uini, uglavnom e sedeti sve krae i krae. Odjurie svaki put kad se pojavi neto neprijatno ili kad oseti nervozu. To nije dobro. Jer ta iskustva su neto najvrednije sa ime meditant moe da se suoi, ali samo ako kroz njih proe sedei. Mora nauiti da ih posmatra mirno i jasno. Posmatraj ih sa panjom. Kada to uradi dovoljan broj puta, prestaje da bude njihov zarobljenik. Vidi ta su one zapravo: samo impulsi, koji se jave i nestanu, samo delovi jedne predstave koja se odvija pred tvojim oima. I kao rezultat toga, tvoj ivot poinje da tee mnogo ravnomernije. Disciplina je teka re za mnoge od nas. Odmah priziva slike nekoga ko nam stoji nad glavom sa prutom i govori gde smo pogreili. Ali samodisciplina je neto drugo. Ona je vetina pronicanja kroz uplju viku tvojih impulsa i otkrivanje njihove tajne. Oni nemaju mo nad tobom. Sve je to tek predstava, obmana. Tvoji nagoni vrite i viu na tebe; oni ti laskaju; oni ti se ulaguju; oni ti prete; ali zapravo nemaju nikakav tap. Ti im poputa iz navike. Poputa jer se nikada zapravo nisi potrudila da vidi ta je iza pretnje. A tamo je sve prazno. I samo je jedan put da naui tu lekciju. Rei koje ita to ne mogu uiniti umesto tebe. Ali pogledaj u sebe i posmatraj sav taj materijal koji navire nervoza, strepnja, nestrpljivost, bol samo ga posmatraj kako izranja i nemoj se uplitati u to. A onda e uslediti veliko iznenaenje sve to se pojavilo jednostavno nestaje. Rodi se i umre. To je sve. Postoji jo jedan naziv za samodisciplinu. To je strpljenje.
62

Poglavlje 9

PRIPREMNE VEBE
theravada budistikim zemljama tradicija je da se svaka meditacija zapone recitovanjem odreenih stihova. Kod nas na Zapadu takva praksa najee izaziva uenje, podozrenje, ali i odbacivanje kao besmisleni ritual i nita vie. Ovi takozvani rituali, meutim, stvarale su i rafinirale generacije vrlo posveenih mukaraca i ena, tako da oni imaju jednu sasvim praktinu svrhu. Otuda verovatno zasluuju da o njima ipak malo ozbiljnije razmislimo. Buda je u svom vremenu smatran nekom vrstom buntovnika. Roen je u jednom preterano ritualizovanom drutvu i njegove ideje su se ustaljenoj hijerarhiji tog doba inile kao krajnje ikonoklastike. U mnogim prilikama on je odbacivao korienje rituala samo radi njih samih i bio je sasvim odluan u tome. Ovo ipak ne znai da ritual nema svoje mesto. To samo znai da te ritual sam po sebi, obavljen kao neto to se iscrpljuje tim inom, nee izbaviti iz klopke. Zapravo, i samo takvo njegovo izvoenje jeste deo klopke. Ako veruje da puko recitovanje rei moe da te spase, tada samo uveava svoju zavisnost od tih rei i pojmova. I sve to te samo jo vie udaljuje od nemog posmatranja stvarnosti, umesto da te pribliuje. Otuda, formule koje slede treba praktikovati sa jasnim razumevanjem toga ta su one i emu slue. One nisu molitve, niti su mantre. One nisu magijske formule. One su sredstva psiholokog proienja koja zahtevaju tvoje aktivno mentalno uee da bi bile efikasne. Mrmljanje rei bez neke svesne namere je beskorisno. Vipassana meditacija jeste delikatna psiholoka aktivnost i mentalni stav onoga ko je veba igra kljunu ulogu u dolasku do uspeha. Ova tehnika daje najbolje rezultate u atmosferi mirnog, blagonaklonog pouzdanja. I svaka izgovorena re stvorena je sa namerom da podstakne jedan takav stav.
63

Kada se pravilno upotrebljavaju, ove rei mogu posluiti kao delotvoran alat na putu ka oslobaanju. TROSTRUKO VOSTVO Meditacija nije lak posao. To je jedna sama po sebi individualna aktivnost. Osoba se sama bori sa neverovatno monim silama, koje su delimino deo strukture upravo onog uma koji i radi meditaciju. Kada se zaista upusti u nju, na kraju se nae suoena sa okantnim saznanjem. Jednoga dana pogledae u sebe i shvatiti punu veliinu toga protiv ega zapravo ide. Ono to pokuava da probije ini se kao vrst zid. I tako, sedi tu, zuri u tu graevinu i kae sama sebi: Ovo? Ja treba da proem kroz ovo? Ali to je nemogue! To je sve to postoji. To je itav svet. To je sve to koristim da samu sebe definiem i razumem sve oko sebe. Ako to uklonim, itav svet e se raspasti i ja u umreti. ne mogu kroz to proi. jednostavno ne mogu. To je oseaj koji moe da uplai, oseaj usamljenosti. Osea se: Tu sam potpuno sama, pokuavajui da udarim neto toliko ogromno da ga ne moe ni zamisliti. Da bi neutralisala jedan takav oseaj, korisno je znati da nisi sama. I drugi su ve prolazili tim putem. Naili su na istu barijeru i prokrili su sebi put do svetlosti.. Oni su postavili pravila uz pomo kojih itav posao moe biti uraen i ujedinili su se u bratstvo meusobnog ohrabrivanja i podrke. Buda je proao kroz isti taj zid,a za njim su ili mnogi drugi. Za sobom je ostavio jasne instrukcije u vidu Uenja (Dhamme), ako bi nam posluilo kao vodi na istom tom putu. I osnovao je zajednicu (sangha) svojih uenika, monaha i monahinja, da bi sauvali taj put i jedni druge pomagali dok njime idu. Ti zato nisi sama i itava situacija je daleko od beznadene. Za meditaciju je potrebna energija. Neophodna ti je hrabrost da bi se suoila sa nekim prilino tekim mentalnim pojavama i mo razluivanja kako bi ostala da sedi i kroz razna neprijatna mentalna stanja. Lenjost ti u tome jednostavno nee pomoi. Kako bi akumulirala energiju za ovaj posao, ponovo u sebi sledee rei. Oseti nameru kojom te rei ispunjava. Zaista misli ono to govori. Upravo kreem istom onom stazom kojom je hodao i Buda i njegovi veliki i sveti uenici. Neznalica ne moe ii ovim putem. Neka snaga u meni pobedi. Neka mi uspeh donese.
64

SVEOPTA LJUBAV Vipassana meditacija je veba u sabranosti panje, dakle u svesnosti lienog ja. Ona je procedura u kojoj e ego biti iskorenjen zahvaljujui prodornom pogledu sabranosti. Onaj ko veba, poinje to da radi u trenutku kada ego potpuno gospodari i umom i telom. A onda, kako panja posmatra ego-funkciju, ona prodire do korena tog mehanizma i rasklapa ga deo po deo. U svemu ovome, meutim, postoji prava kvaka-22. Svesnost je funkcija bez ega. Ako poinjemo sa take na kojoj ego sve potpuno kontrolie, kako uopte dolazimo do svesnosti neophodne da se itav proces pokrene? U svakom trenutku postoji makar malo svesnosti. Pravi problem je u tome da je dovoljno prikupimo kako bi bila efikasna. Za to moemo koristiti jednu mudru taktiku. Moemo oslabiti one vidove ega koji najvie tete, tako da panja ima manje prepreka koje mora da savlada. Pohlepa i mrnja su primarne manifestacije ego procesa. Sve dok su grabljenje i odbacivanje dominantni u umu, panja e imati vrlo teak zadatak. Posledice toga je vrlo lako uoiti. Ako sedne da meditira a tobom besni neka opsesivna vezanost, otkriva da nigde ne moe da stigne. Ako te recimo opseda kovanje planova kako da zaradi vie para, verovatno e sve vreme sedenja zapravo provesti u razmiljanju o tome. Ako jo besni zato to te je neko malopre uvredio, to e potpuno zaokupiti tvoj um. A dan vremenski ogranien i vreme koje posveti meditaciji ti je zaista dragoceno. Zato bi ga onda tek tako protraila na neto to nema efekta? Theravada budizam razvio je koristan alat kojim e moi da ukloni te barijere u svom umu, barem privremeno, kako bi mogla da nastavi da kopa i trajno ukloni korene. Tako moe koristiit jednu ideju kako bi neutralisala neku drugu. Moe negativnu emociju izbalansirati nekom pozitivnom. Davanje je suprotnost pohlepi. Dobronamernost je suprotnost mrnji. I ovo dobro upamti: ovde se ne radi o nekakvom pokuaju da sebe oslobodi pomou autohipnoze. Ne moe da uslovljava prosvetljenje. Nirvana je jedno neuslovljeno stanje. Osloboen ovek e zaista biti velikoduan i dobronameran, a ne zato to je uslovljen da takav bude. On e takav biti isto kao manifestacija sopstvene osnovne prirode, koja vie nije inhibinirana egom. Dakle, ovde se ne radi o uslovljavanju. Ovo je jedan isto psiholoki lek. Ako ga
65

uzme u skladu sa uputstvima, predstavljae privremeno olakanje od simptoma bolesti od koje trenutno pati. A zatim se moe baciti na uklanjanje i same bolesti. Poinje otklanjanjem misli ispunjenih mrnjom i prekorevanja prema samoj sebi. Doputa dobrim mislima i dobrim eljma da teku prema tebi, to je relativno lako. Zatim to ini u odnosu na ljude koji su ti najblii. Postepeno, taj krug sve vie iri na svoje prijatelje, preko ljudi prema kojima si ravnoduna, pa sve dok u taj tok emocija ne ukljui i svoje neprijatelje i sva druga iva bia gde god da su. Ako se ipsravno radi, ova tehnika moe biti sama po sebi jedna vrlo mona i transformativna veba. Na poetku svake meditacije reci nekoliko reenica samoj sebi. Zaista oseti njihovu nameru: Neka ja budem dobro, srena i mirna. Neka me nita ne povredi. Neka me ne zadese potekoe. Neka me ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imam uspeh. Neka takoe imam strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoim i prevladam svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka moji roditelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka moji uitelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka moji srodnici budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka moji prijatelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan
66

problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka svi ljudi koje ne poznajem budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka moji neprijatelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Neka sva bia budu dobro, srena i mirna. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Kada si jednom odrecitovala ove rei, odloi sa strane sve probleme i konflikte tokom ove vebe. Samo spusti taj tovar. Ako ti se on ipak javi tokom meditacije kasnije, smatraj ga onim to i jeste, samo ometanje. Praktikovanje sveopte ljubavi se takoe preporuuje za vreme pre nego to zaspi i neposredno poto si se probudila. Kau da pomae da bolje spava i da spreava none more. Takoe olakava ustajanje ujutro. I ini te prijateljskijom i otvorenijom prema svakome, prijatelju ili neprijatelju, ljudskom ili nekom drugom. Najtetnija ometajua stvar koja moe da s ejavi u umu, naroito u vreme kada je um utihnuo, jeste ogorenje. Moda oseti ozlojeenost kad se seti nekog dogaaja koji ti je prouzrokovao psiholoki ili fiziki bol. Takvo iskustvo moe izazvati nelagodu, napetost, uznemirenost i brigu. Moda nisi u stanju da nastavi da dalje sedi i doivljava takvo stanje uma. Zato, najtoplije preporuujem da svaku svoju meditaciju pone stvaranje oseaja univerzalne ljubavi.
67

Moda ti ba nije jasno kako je mogue eleti: Neka moji neprijatelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave. Mora zapamtiti da sveoptu ljubav veba radi proienja sopstvenog uma, ba kao to meditira radi sopstvenog mira i oslobaanja od bola i patnje. Dok razvija sveoptu ljubav u sebi, u stanju si da postupa na najprijateljskiji nain, bez ikakvih predubeenja, diskriminacije ili mrnje. Tvoje plemenito ponaanje omoguuje ti da pomogne drugima na najpraktiniji nain, kako bi i oni smanjili sopstveni bol i patnju. Saoseajni ljudi su oni koji su u stanju da pomau i drugima. Saoseanje je ispoljavanje prijateljske ljubavi u praksi, jer onaj u kome nema prijateljske ljubavi ne moe ni da pomogne drugome. Plemenito ponaanje znai ponaanje na najprijateljskiji nain. Ponaanje obuhvata tvoje misli, govor i postupke. Ako je ovakvo trostruko ispoljavanje tvog ponaanja kontradiktorno, onda neto nije u redu i kontradiktorno ponaanje ne moe biti plemenito ponaanje. Sa druge strane, pragmatino govorei, mnogo je bolje negovati plemenitu misao: Neka sva bia budu srenog uma, nego misao: Mrzim ga. Naa plemenita misao ispoljie se jednoga dana kroz plemeniti postupak, dok e se misao mrnje neminovno izroditi u loe postupke. Zapamti da tvoje misli bivaju transformisane u rei i postupke, kako bi nam donele eljeni rezultat. Misao prevedena u akciju u stanju je da donese opipljiv rezultat. Zato uvek treba da govori i radi stvari skoncentrisana na prijateljsku ljubav. Ako govori o ljubavi, a ponaa se na sasvim suprotan nain, izlae se kritici mudrijih od sebe. Kako se razvija sabranost panje na prijateljsku ljubav, tvoje misli, rei i postupci postaju sve blai, prijatniji, smisleniji, istinitiji i korisniji, kako za tebe, tako i za druge. Ako tvoje misli, rei i dela tete tebi, drugima ili obema stranama, mora se zapitati da li si zaista sabrana na ljubav. isto iz praktinog ugla gledano, ako su svi tvoji neprijatelji dobro, sreni i mirni, tada ti zapravo i nema neprijatelja. Ako su lieni problema, bola, patnje, tuge, neuroza, psihoza, paranoje, straha,
68

tenzije, nespokojstva itd., oni ti ni nee biti neprijatelji. Praktino reenje za tvoje neprijatelje je da im pomogne da prevaziu svoje probleme, tako da i ti moe da ivi u miru i srei. U stvari, ako moe, treba da ispuni umove svih svojih neprijatelja prijateljskom ljubavlju i navede ih da shvate ta zaista znai mir, tako da i ti moe da ivi u miru i srei. to su vie obuzeti neurozom, psihozom, strahom, tenzijom, nespokojstvom itd., to e vie nevolja, bola i patnje prouzrokovati u ovome svetui. Ako uspe da zlobnu i iskvarenu osobu pretvori u svetog i plemenitog oveka, tada si nainila udo. Zato razvijajmo u sebi takvu mudrost i ljubav kako bismo bili u stanju da zle umove preobraamo u blagoslovene umove. Kada nekog mrzi, ti razmilja: Neka bude ruan. Neka ga savladaju bolovi. Neka nema budunosti. Neka ne bude bogat. Neka ne bude poznat. Neka nema prijatelja. Neka se, posle smrti, ponovo rodi u paklu. Meutim, od svega zapravo tvoje telo generie takvu tetnu hemiju da poinje da osea bolove, puls ti skae, napeta si, menja ti se izraz lica, gubi apetit, ne moe da spava i drugi te doivljavaju kao vrlo neprijatnu osobu. Ti zapravo doivljava upravo one stvari koje eli svome neprijatelju. Takoe nisi u stanju da stvari vidi realno. Um ti je poput kljuale vode. Ili si pre nalik pacijentu koji boluje od izliva ui, pa mu bilo kakva ukusna hrana ima bljutav ukus. Slino tome, nisi u stanju da ceni neiju pojavu, dela, uspehe itd. Sve dok si u takvom stanju, nisi u stanju ni da meditira. Zato ti zaista preporuujem da veba prijateljsku ljubav pre nego to se upusti u ozbiljnije vebanje meditacije. Ponavljaj gornje pasuse vrlo sabrano i sa razumevanjem. Dok ih recituje, oseaj istinsku ljubav prvo u sebi, a onda je deli sa drugima, jer ne moe sa drugima da deli neto ega u tebi nema. Ali zapamti, ovo nisu magine formule. One ne rade same od sebe. Ako ih tako koristi, samo trai i vreme i energiju. Ali ako se zaista uivi u te rei i u njih uloi sopstvenu energiju, tada e ti dobro posluiti. Isprobaj ih. Sama se uveri.

69

Poglavlje 10

KAKO SE NOSITI SA PROBLEMIMA?

okom meditacije e naii i na probleme. Svako naie. Ti problemi imaju sve oblike i veliine i jedina stvar u koju moe biti apsolutno sigurna kad je re o problemima jeste da e ih imati. Glavni trik sa preprekama jeste zauzeti pravi stav. Potekoe su neodvojivi deo tvog vebanja. One nisu neto to treba izbegavati. Njih treba koristiti. One su dragocene prilike za uenje. Razlog zato smo se svi zaglibili u ovom mulju ivota jeste to to neprekidno beimo od svojih problema i jurcamo za eljama. Meditacija nam obezbeuje laboratorijsku situaciju u kojom moemo da istraujemo taj sindrom i kreiramo strategije kako da se sa time nosimo. Razliite smetnje i nezgodacije koje se javljaju tokom meditacije samo su ito za mlin. One su materijal sa kojim radimo. Nema zadovoljstva bez odreene doze bola. Nema bola bez odreene doze zadovoljstva. ivot je sastavljen od radosti i tuge. One idu ruku pod ruku. Ni meditacija u tome nije izuzetak. Doivee lepe i rune trenutke, ushienja i oajanja. Zato nemoj biti iznenaena kad naleti na neko iskustvo koje ti se ini nalik zidu od cigle. Ne misli da si neto posebno. Svaki iskusniji meditant je naletao na svoje zidove od cigle. One se podiu uvek iznova. Samo ih oekuj i bude spremna da se sa tim suoi. Tvoja sposobnost da se nosi sa problemom zavisi od tvog stava. Ako si u stanju da naui da te potekoe smatra svojim ansama, ansama da razvije svoju praksu, tada e napredovati. Ta sposobnost da se nosi sa stvarima koje iskrsnu tokom meditacije prenee se u na ostatak tvog ivota i pomoi da izgladi i velike neravnine koje te zaista mue. Ako pak nastoji da izbegne ba svaku muku tokom meditacije, time samo ojaava naviku zbog koje ti je i do sada ivot izgledao nepodnoljiv.
71

Kljuno je nauiti da se suoi sa manje prijatnom stranom ivota. Na posao kao meditanata jeste da nauimo da budemo strpljivi sa samima sobom, da sebe vidimo na objektivan nain, zajedno sa svim svojim tugama i manama. Moramo nauiti da budemo ljubazni prema sebi. Na duge staze, izbegavanje neprijatnosti jeste vrlo neljubazna stvar prema sebi. Paradoks je da ljubaznost u sebe ukljuuje suoavanje sa neprijatnostima kada se pojave. Omiljena ovekova strategija baratanja sa potekoom jeste autosugestija: kad neto krene naopako, ubeuje sebe da se to ne dogaa ili ubeuje sebe da je to ba prijatno, a ne neprijatno. Budina taktika je upravo suprotna. Umesto prikrivanja ili maskiranja, Budino uenje te podstie da to pomno proui. Budizam savetuje da ne ubacuje oseanja koja zapravo nema ili izbegava ona oseanja koja ima. Ako si potitena, potitena si; to je stvarnost, to je ono to se dogaa, i zato suoi se sa tim. Pogledaj ga pravo u oi i nemoj da trepe. Kada stvari idu loe, istrauj tu ravost, posmatraj je s panjom, prouavaj taj fenomen i naui kako on funkcionie. Put iz klopke vodi preko prouavanja upravo te klopke, otkrivanja kako je napravljena. To ini tako to stvar razlae na sastavne delove. Klopka te vie ne moe drati zarobljenu ako je rasklopljena. I rezultat je sloboda. Ovo je kljuna taka, ali je meu najslabije shvaenim vidovima budistike filozofije. Oni koji budizam prouavaju na povran nain, spremni su da brzo zakljue kako je re o jednom pesimistikom uenju, koje veito gusla o neprijatnim stranama ivota kao to je patnja, podstie nas da se suoavamo sa munim realnostima kao to su bol, smrt i bolest. Budistiki mislioci ne smatraju sebe pesimistima naprotiv. Bol postoji u ovom svetu; izvesna koliina je neizbena. I uenje kako da se sa tim nosimo nije pesimizam, ve vrlo pragmatini oblik optimizma. Kako bi podnela smrt svog suprunika? Kako bi se oseala kada bi sutra izgubila majku? Sestru ili bliskog prijatelja? Pretpostavimo da izgubi posao, uteevinu ili zdravlje, da li bi mogla podneti situaciju da ostatak ivota provede u invalidskim kolicima? I kako e se suoiti sa sopstvenom smru kada za to doe vreme? Moe biti poteena veine od ovih nevolja, ali ne i svih. Veina nas izgubi prijatelje i roake u nekom trenutku svog ivota; svako od nas se razboli s vremena na vreme; i svi emo umreti jednoga dana. Moe neizmerno patiti zbog ovih stvari, a moe se i otvoreno suoiti sa njima izbor je na tebi.
72

Bol jeste neizbean, ali patnja nije. Bol i patnja su dve razliite ivotinje. Ako bilo koja od nabrojanih nevolja pomuti stanje tvog uma, tada pati. Navika koja trenutno kontrolie tvoj um prikovae te u tom stanju patnje i nee ti biti spasa. Malo vremena investirano u uenje nekih od alternativa ovakvim navikama jeste odlino investirano vreme. Veina ljudskih bia vei deo svoje energije utroi svoju energiju u pronalaenje naina da uvea svoje zadovoljstvo i umanji bol. Budizam ne savetuje da takvu aktivnost potpuno obustavite. Niko ti ne kae da sve to ima treba da razdeli ili da traga za to vie bola, ali ti zato budizam savetuje da jedan deo svog vremena uloi u uenje kako da se nosi sa neprijatnostima, zato to izvesna koliina bola jeste neizvesna. Kad vidi kamion koji juri prema tebi, na svaki nain gledaj da skoi u stranu. Ali u drugim prilikama provedi neko vreme i u meditaciji. Uenje kako da se suoimo sa neprijatnim jedini je nain da preivi i onaj kamion koji nisi videla. Tokom vebanja javie se problemi. Neki od njih bie fizike, neki drugi emocionalne prirode, dok e trei poticati od tvojih stavova. Prema svima njima treba da zna kako da se postavi i svaki trai tvoju specifinu reakciju. Ali ujedno, svaki od njih je i prilika da sebe oslobodi. PROBLEM 1 Fiziki bol Niko ne voli bol, pa ipak ga svako ima pre ili kasnije. To je jedno od najrairenijih iskustava u ivotu i obavezno e se javiti i tokom tvoje meditacije. Suoavanje sa bolom je proces koji ima dve faze. Prva, oslobodi se bola, ako je to mogue, ili ga se barem oslobodi to je mogue vie. Zatim, ako ga je jo ostalo, koristi ga kao objekat meditacije. Prvi korak je fizika faza. Moda je bol uzrokovan nekom boleu, glavoboljom, temperaturom, modricom ili neim drugim. U tom sluaju, primeni standardni medicinski tretman pre nego to sedne da meditira: uzmi svoj lek, izmasiraj se, uradi ono to i inae uradi u takvim situacijama. Zatim su tu i specifini bolovi vezani za sedei poloaj. Ako nikada do sada nisi provodila vreme sedei na podu, bie ti potrebno neko vreme prilagoavanja. Ali izvesna doza neugode je neizbena. U zavisnosti od mesta bola je i tretman. Ako je bol u nogama ili kolenima, proveri svoje pantalone. Ako su od grubog
73

i debelog materijala, moda je problem u tome. Probaj da ih zameni. Proveri takoe jastue na kojem sedi. Trebalo bi da je debelo 8-10 santimetara kad na njega sedne. Ako je bol oko struka, probaj da popusti kai ili ukur. Ako oseti bolove u krstima, verovatno ti je poloaj nepravilan. Pogurenost nikada nee biti udobna, zato se ispravi. Ne budi napeta i ukoena, ali dri kimu uspravnom. Bol u vratu ili gornjem delu lea ima nekoliko razloga. Prvi je nepravilan poloaj ruku. One bi trebalo da budu ugodno smetene u krilu. Ne dii ih prema struku. Opusti miie ruku i vrata. Ne dozvoli da ti glava klone napred. Dri je podignutom i u liniji sa ostalim delom kime. Poto si sve ovo popravila, moda e jo uvek osetiti ponegde bol. Ako je tako, prei na fazu broj dva. Naini bol objektom svoje meditacije. Ne skai na noge i ne uzbuuj se. Samo mirno posmatraj taj bol. Ako se bol pojavi kasnije tokom meditacije, osetie kako ti odvlai panju sa daha. Ne odupiri se. Neka tvoja panja lagano sklizne ka tom istom oseaju. Potpuno ui u bol. Ne blokiraj to iskustvo. Istri taj oseaj. Prevazii uobiajenu reakciju izbegavanja i ui u isti oseaj koji lei ispod nje. Otkrie da tu postoje dve stvari. Prva je jednostavni oseaj sam bol. A druga je tvoj otpor tom oseaju. Ta reakcija otpora je delom mentalna, a delom fizika. Fiziki deo se sastoji od grenja miia u i oko podruja bola. Opusti te miie. Prei ih jednog po jednog i svaki potpuno opusti. Ve samo taj korak e verovatno znatno umanjiti bol. A onda prei na mentalnu stranu otpora. Ba kao to se gri fiziki, tako se gri i psiholoki. Pokuava mentalno da zatrpa taj oseaj bola, da ga pokrije neim i izbaci iz polja svesti. To je jedno nemo odbacivanje. Jedan ne volim taj oseaj ili odlazi-stav. On je vrlo suptilan. Ali je tu i pronai e ga ako bolje zagleda. Lociraj ga i, takoe, opusti. Ovaj poslednji deo je vrlo suptilan. Zapravo ne postoje rei koje bi precizno opisale ovu akciju. Najbolji nain da je razumemo jeste putem analogije. Pogledaj ta si uradila sa onim zgrenim miiima i prevedi taj postupak na mentalnu sferu; opusti um na isti nain na koji oputa i telo. Budizam prepoznaje tesnu vezu izmeu tela i uma. Ovo je takva istina da mnogi ljudi u ovom oputanju i nee videti proceduru koja se sastoji iz dva koraka. Za njih opustiti telo znai opustiti um i obrnuto. Takvi ljudi kompletno oputanje, men74

talno i fiziko, doivljavaju kao jedinstven proces. U svakom sluaju, potpuno se opusti sve dok tvoja svesnost ne pree tu barijeru otpora i opusti se u istom toku senzacija koji protie ispod te barijere. A nju si sama podigla. Ona se moe posmatrati i kao jaz, izmeu tebe i drugih. Ona je granica izmeu ja i bol. Rastvori tu barijeru i razdvojenost nestaje. Usporava u tom moru nastajuih senzacija i spaja se sa bolom. Postaje taj bol. Posmatra ga kako slabi i pojaava se i onda se dogodi neto iznenaujue. Vie te ne povreuje. Patnja je prestala. Ostaje samo bol, jedan doivljaj, nita vie. To ja koje je bilo povreeno nestalo je. A rezultat je sloboda od bola. Ovo je jedan proces koji se odigrava postupno. U poetku realno je da e uspeti samo sa malim bolom, a biti pobeena onim velikima. I kao i veina naih vetina, ona se razvija sa iskustvom. to vie veba, to vie bola moe da savlada. I molim te da ovo jako dobro razume. Nema mesta mazohizmu, o tome nije re ovde. Nije stvar u samopovreivanju. Ovo je veba svesnosti, a ne samomuenja. Ako bol postane nepodnoljiv, slobodno se pomeri, ali uini to lagano i svesno. Posmatraj svoje pokrete. Osti kakav je to oseaj kad se pomera. Posmatraj kakav to efekat ima na bol. Posmatraj kako se bol smanjuje. Ipak, pokuaj da se ne pomera previe. to se manje pomeramo, to nam je lake da ostanemo potpuno sabrani. Novi meditanti ponekad kau da im je teko da zadre panju ako oseaju bol. Ova potekoa proizlazi iz nerazumevanja. Ovi praktikanti zamiljaju svesnost kao neto razliito od iskustva bola. Ali nije. Svesnost nikada ne postoji sama za sebe. Ona uvek ima neki objekat i svaki od tih objekata je podjednako dobar. Bol je mentalno stanje. Moe biti svesna bola, ba kao to si svesna i disanja. Pravila koja smo ranije pominjali u poglavlju Mentalni stav vae za bol ba kao to vae i za svako drugo mentalno stanje. Mora paziti da ne preuveliava oseaj, ali ni da ga ne zapostavlja. Nemoj mu nita dodavati, ali nemoj ni da propusti nijedan njegov deo. Ne zamuuj isto iskustvo pojmovima ili slikama ili zakljuivanjima. I odravaj svesnost samo u sadanjem trenutku, samo na tom bolu, tako da ti ne promakne ni njegov poetak, ni njegov kraj. Bol koji ne obasjamo jasnim svetlom svesnosti ima ansu da pokrene emocionalne reakcije kao to su strah, strepnja i bes. Ako se na njega gleda na pravi nain, tada nemamo takve reakcije. On e biti samo jedna
75

senzacija, jednostavna energija. Kada jednom naui ovu tehniku sa fizikim bolom, tada je moe generalizovati i na svako drugo iskustvo u ivotu. Moe je iskoristiti sa svakim neprijatnim oseajem. Ono to deluje kod bola delovae isto tako i kod strepnje ili hronine depresije. Ova tehnika je jedna od najkorisnijih i najprimenljivijih vetina u ivotu. A naziva se strpljenje. PROBLEM 2 Uspavane noge esto se kod poetnika dogaa da im noge zaspu, tj. da utrnu i postanu neosetljive tokom meditacije. Jednostavno nisu naviknute na ukrteni poloaj. Neki ljudi se zbog toga vrlo uznemire. Oseaju da odmah moraju ustati i proetati. Nekima pada na pamet pomisao da e dobiti gangrenu zbog slabije cirkulacije. Ali ta utrnulost nije neto zbog ega bi se trebalo brinuti. Ona se dogaa zbog pritiskanja nerva, ne zbog pomanjkanja cirkulacije. Ne moe otetiti tkivu nogu samo od sedenja. Zato se opusti. Kada ti noge utrnu tokom meditacije, paljivo osmotri taj oseaj. On moe biti neugodan, ali nije bolan sve dok ne postane napeta. Samo ostani mirna i posmatraj ga. Ako je zaista neophodno, sa panjom i lagano promeni poloaj i sve vreme motri kakvo je stanje uma pre i posle tog premetanja. Inae, sa redovnom praksom i ovaj problem e polako nestajati. Telo ti se jednostavno prilagodi svakodnevnom vebanju. Tada si u stanju da sedi i due vremenske periode bez ikakve utrnulosti. PROBLEM 3 udni oseaji Ljudi doivljavaju najrazliitije oseaje tokom meditacije. Nekog spopane svrab. Drugi oseaju golicanje, duboku relaksaciju, lakou ili kao da plutaju. Moe se osetiti kao da raste ili se smanjuje ili da se uspinje u vazduh. Poetnici se obino vrlo uzbude kod takvih oseaja. Ne brini, nema mnogo anse da e poeti da levitira uskoro. Kako se oputa, nervni sistem jednostavno poinje mnogo efikasnije da provodi ulne signale. Velike koliine do tada blokiranih informacija naviru, stvaraju i na taj nain razne neobine senzacije. Ovo nema neko posebno znaenje. Radi se samo o oseaju. Zato ostani kod svoje uobiajene tehnike. Gledaj te senzacije kako dolaze i prolaze. Ne upetljavaj se u njih.
76

PROBLEM 4 Pospanost Potpuno je normalno da oseti pospanost toko meditiranja. Postaje vrlo smirena i oputena. I upravo to i treba da se dogodi. Na nesreu, mi ovakvo divno stanje doivimo jedino kad tonemo u san, te ponemo i da ga povezujemo sa tim procesom. I tako prirodno pone da tone. Kad shvati ta se dogaa, primeni svesnost i na samo to stanje pospanosti. Pospanost ima odreene karakteristike. Ono utie na tvoj proces miljenja. Otkrij na koji nain.Ono sa sobom donosi o odreene telesne senzacije. Lociraj i njih. Istraivaka svesnost je direktna suprotnost pospanosti i ona e je ukloniti. Ako se to ipak ne dogodi, onda moe razmotriti nije li uzrok tvoje pospanosti fizike prirode. Istrai to i u skladu sa timi postupi. Ako se upravo dobro jela, onda to moe biti uzrok. Pre meditacije je najbolje jesti to manje. Ili saekaj jedan sat posle obilnog obroka. I nemoj da previdi oigledne stvari. Ako si do malopre naporno radila, prirodno je da si umorna. Isto je i ako si prethodne noi spavala tek nekoliko sati. Vodi rauna o potrebama svoga tela i zadovolji ih. Tek onda sedi da meditira. Ali tada ne poputaj pred pospanou. Ostani budna i sabrana, jer su pospanost i meditativna koncentracije dve dijametralno suprotne stvari. Nikakav novi uvid nee stei spavanjem, samo od meditacije. Ako ti se zaista spava, duboko udahni i zadri ga to due moe. Potom lagano izdahni. Ponovo duboko udahni, opet to due zadri dah i onda lagano izdahni. Ponavljaj ovu vebu dok se telo ne razbudi i pospanost ne iezne. Tada se vrati normalnom ritmu disanja. PROBLEM 5 Nesposobnost da se skoncentrie Suvie aktivna panja koja skae sa jedne teme na drugu je neto to svako doivljava s vremena na vreme. O ovome e biti rei malo kasnije, u narednom poglavlju koje govori o razliitim vrstama ometanja. Meutim, treba takoe da zna da postoje i neki spoljanji faktori koji doprinose ovoj pojavi. A njih je najbolje reavati jednostavnim prilagoavanjem svog rasporeda meditacija. Mentalne slike su mona stvar. U umu mogu da ostanu vrlo dugo. I sve pripovetke su zapravo direktna manipulacija ovakvim materijalom, a ako je pisac dobro uradio svoj posao, likovi i scene koje je doarao imaju
77

moan i trajan efekat na um. Ako si gledala najbolji film godine, meditacija koja potom usledi prepuna je slika iz filma. Ako si na pola itanja najnapetijeg horor romana koji si ikada proitala, nije udno ako tokom meditacije ponu da iskau udovita. Zato promeni redosled. Prvo meditiraj. Potom itaj ili idi u bioskop. Drugi uticajan faktor jeste tvoje emocionalno stanje. Ako postoji neki stvarni konflikt u tvom ivotu, ta uznemirenost e se preneti i u meditaciju. Pokuaj da rei svakodnevne konflikte pre meditacije, ako je ikako mogue. ivot e se odvijati mirnije i nee gubiti vreme umesto da veba. Ali nemoj koristiti ovaj savet kao razlog da ne meditira. Nekad pre nego to sedne nisi u stanju da rei svako pitanje koje iskrsne. Ne mari, ipak sedi. Iskoristi meditaciju da se oslobodi svih egocentinih stavova koji te dre zarobljenu unutar svojih ogranienih vidika. Ti preblome e kasnije biti mnogo lake reeni. A ima dana kada se ini kao da um jednostavno ne moe da se smiri, iako ne moe da otkrije niakkav opiljiv razlog tome. Seti se ciklinih promena o kojima smo govorili ranije. Meditacije ide u takvim ciklusima. Ima dobre dane i ima loe dane. Vipassana meditacija je prvenstveno veba svesnosti. Pranjenje uma nije toliko bitno koliko je to biti svestan onoga to ini um. Ako um skae unaokolo i ne moe nikako da ga zaustavi, samo ga posmatraj. Sve si to ti. A rezultat e biti jo jedan korak napred u tom putovanju koje se zove samoistraivanje. Povrh svega, nemoj biti frustrirana neprekidnim naklapanjem tvog uma. To kloparanje je samo jo jedna stvar koju treba da bude svesna. PROBLEM 6 Dosada Teko je i zamisliti bilo ta to je samo po sebi dosadnije od nepominog sedenja jedan sat, a da nita ne radi sem da pokuava da oseti kako vazduh ulazi i izlazi iz tvog nosa. Tokom meditacije esto e se sretati sa dosadom. Kao i svako drugi. Dosada je mentalno stanje i tako se sa njom treba i odnositi. Nekoliko jednostavnih strategija moe ti pomoi. Taktika A. Uspostavi ponovo pravu svesnost Ako ti dah izgleda krajnje otupljujuom stvari za neprekidno posmatranje, moe biti sigurna u jednu stvar: prestala si da taj pro78

ces posmatra sa istinskom panjom. Panja nikada nije dosadna. Pogledaj jo jednom. Ne pretpostavljaj unapred da zna ta je to dah. Ne uzimaj zdravo za gotovo da si ve videla sve to ima da se vidi. Ako to ini, ti onda samo stvara pojmove o itavom procesu. Ne posmatra ivu stvarnost. Kada si jasno svesna daha ili bilo ega drugog, to nikada nije dosadno. Svesnost na sve gleda oima deteta, sa oseajem uenja. Svesnost svaki momenat vidi kao da je prvi i jedini momenat u univerzumu. Zato, pogledaj jo jednom. Taktika B. Posmatraj mentalno stanje u kojem si Paljivo osmotri to svoje stanje dosade. Kako izgleda? Iz kojih se mentalnih komponenti sastoji? Javlja li se bilo kakav fiziki oseaj? Kako dosada utie na tvoj proces razmiljanja? Pogledaj dosadu novim oima, kao da to stanje nikada do sada nisi doivela. PROBLEM 7 Strah Tokom meditacije ponekad nas obuzme strah bez ikakvog vidljivog razloga. To je est sluaj, a razlozi mogu biti mnogobrojni. Moda osea efekte neega to si nekada davno potisnula. Zapamti, misao se uvek prvo javi u podsvesnom. Emocionalni sadraji koji idu uz misli esto se probiju u svest mnogo pre nego to sama misao ispliva na povrinu. Ako uspe da odsedi taj strah koji te obuzima, i to seanje koje ga je pokrenulo e lagano isplivati na povrinu i bie u stanju da ga podnese. Ili se moda suoava sa onim strahom od kojeg i svi mi ostali patimo: strah od nepoznatog. Na jednoj taki svog meditativnog puta trgnue se pred ozbiljnou onoga to ini. Ti zapravo rui zid iluzije kojom si oduvek sama sebi objanjavala ivot i titila se od jakog plamena stvarnosti. Na putu si da se sretne oi u oi sa krajnjom istinom. To plai. Ali to treba uiniti pre ili kasnije. Zato, samo pravo napred. Trea je mogunost da sama stvara strah koji osea. Moda potie od nepravilne koncentracije. Moda ima podsvesni program da istrai ta god iskopa. Tako, kada se pojavi neka zastraujua fantazija, koncentracija se fiksira na nju i onda se ta fantazija zapravo hrani energijom tvoje panje i od nje samo jo vie raste. Pravi problem ovde jeste slaba panja. Ako je svesnost ojaala, ona bi uoila tu promenu objekta panje im se dogodi i sredila tu situaciju na
79

uobiajen nain. Bez obzira ta je uzrok tvog straha, lek je svesnost. Posmatraj strah tano onakvog kakav jeste. Ne vezuj se za njega. Samo ga posmatraj kako nadolazi i raste. Prouavaj kakav efekat na tebe ima. Postani svesna kako se pri tome osea i ta se dogaa sa tvojim telom. Kada te zarobe zastraujue fantazije, samo itavu tu situaciju paljivo posmatraj. Posmatraj slike kao slike. Vidi seanja kao seanja. Zapazi emocionalne reakcije koje sve to prate i bude svesna ta su zapravo one. Stani postrani od itavog tog procesa i ne daj da te usisa u sebe. itavu tu dinamiku gledaj kao neki zainteresovani prolaznik. to je jo vanije. ne opiri se itavoj toj situaciji. Ne pokuavaj da potisne seanja, oseaje ili fantazije. Samo se skloni sa puta i pusti da itav taj kovitlac protutnji i postane deo prolosti. On ne moe da te povredi. To je samo seanje. To je samo fantazija. Nita vie do obian strah. Kada tako dopusti strahu da u areni pune svesnosti pree itav svoj put, on nee ponovo potonuti u nesvesno. Nee se kasnije vratiti da te opet progoni. Otii e zauvek. PROBLEM 8 Uznemirenost Nemir je esto samo maska za neko dublje iskustvo koje se odigrava u nesvesnom. Mi ljudi smo vrlo talentovani za potiskivanje raznih stvari. Umesto da se suoimo sa nekom neprijatnom milju koju doivljavamo, mi pokuavamo da je zakopamo. I nadamo se da smo time obavili posao. Naalost, obino ne uspevamo u tome, barem ne sasvim. Sakrijemo misao, ali mentalna energija koju upotrebimo da bismo je maskirali ostaje i deluje. Posledica je onaj oseaj nespokojstva koji nazivamo uznemirenou ili nemirom. Ne postoji neto u ta bi mogla da upre prstom. Ali se ne osea mirnom. Ne moe da se opusti. Ne dopusti da to vlada tobom. Ne skai na noge d abi pobegla. I ne bori se sa time u pokuaju da ga otera. Dopusti mu da tu bude i pomno ga posmatraj. Tada e potisnuti materijal lagano isploviti na povrinu i otkrie ta je to to te je uznemiravalo. Neprijatno iskustvo koje si pokuavala da izbegne moe biti bilo ta: oseaj krivice, lakomost ili neki drugi problem. Moe se manifestovati kao bol niskog intenziteta ili prvi simptomi neke obine bolesti. ta god da je, dopusti mu da se probije u svest i dobro ga pogledaj. Ako samo sedi mirno i posmatra svoj emir, on e vreme80

nom proi. Mirno sedenje tokom perioda nemira predstavlja mali proboj u tvojoj praksi meditacije. Ono e te poduiti mnogim stvarima. Ustanovie da je ta uznemirenost zapravo pre jedno povrno mentalno stanje. Ona je sama po sebi efemerna. Ona dolazi i prolazi. I nema nikakvu vlast nad tobom. PROBLEM 9 Preteran napor Napredni meditanti su obino vrlo srdani ljudi. Oni poseduju jedno od najveih ljudskih blaga, oseaj za humor. Nije to ona banalna aljivost kao u TV serijama. Radi se o istinskom oseaju za humor. U stanju su da se smeju sopstvenim neuspesima. Izruguju se sopstvenim nedaama. Poetnici u meditaciji su esto preozbiljni i zabrinuti oko sopstvene dobrobiti. Vano je nauiti da olabavimo stvari, da se opustimo tokom meditacije. Neophodno je da naui da posmatra objektivno ta god da se dogaa. To nisi u stanju ako si napeta i stremi negde, ako sve to to radi uzima preozbiljno. Novi meditanti su obino suvie zaokupljeni rezultatima. Prepuni su ogromnih i preteranih oekivanja. Jednostavno uskoe u praksu i odmah oekuju rezultat. Siluju celu stvar. Napeti su. Znoje se i upinju, a sve postaje uasno mrano i ozbiljno. I upravo to stanje tenzije je potpuna suprotnost svesnosti. Onda nije ni udo to postiu tako malo. Na kraju odlue da meditacija i nije neto uzbudljiva. Nije im pruila ono to ele. unu je u stranu i zaborave na nju. Treba naglasiti da o meditaciji ui samo tako to meditira. O emu se uopte radi kod meditacije i kuda ona vodi ui jedino kroz direktno iskustvo same te prakse. Zato poetnik i ne zna kuda ide, jer nije ni razvio oseaj gde ga njegova praksa vodi. Oekivanja novajlije su sama po sebi nerealistina i nezasnovana na injenicama. Uzdanje u prebrze rezultate postaje prepreka samo po sebi i vodi ka rigidnosti i nezadovoljstvu, oseaju krivice i sopstvene nekompetentnosti. Kad ulae prevelik napor, praksa postaje mehanika i neutralie svesnost i pre nego to se ona pojavi. Zato ti od sveg srca savetujem da sve to odbaci. Odbaci svoja oekivanja i stremljenja. Jednostavno meditiraj sa postojanim i izbalansiranim naporom. Uivaj u meditaciji i ne optereuj sebe naprezanjem i borbom. Samo budi svesna i opusti se. Sama meditacija e se pobrinuti o budunosti.
81

PROBLEM 10 Obeshrabrenost Ishod prevelikog napora jeste frustracija. U stanju si napetosti. Smatra da ne pravih onaj nepredak koji si oekivala i tako se obeshrabri. To je sasvim prirodan ciklus, ali ga je ipak mogue izbei. Izvor problema je stremljenje ka nerealnim ciljevima. To je vrlo est sindrom i uprkos svim savetima, moda e ustanoviti da se to i tebi dogaa. No, postoji reenje. Ako se obeshrabri, samo jasno posmatraj stanje svog uma. Nita ne dodaj svemu tome. Samo posmatraj. Oseaj neuspeha je samo jo jedna efemerna emocionalna reakcija. Ako se u nju uplete, tada je samo hrani svojom energijom i ona postaje sve burnija. No, ako jednostavno ostane postrani i posmatra, taj oseaj lagano prolazi. Ako si obeshrabrena svojim navodnim neuspehom u meditaciji, sa tim je posebno lako pozabaviti se. Osea da ti meditacija loe ide. Trudi se, ali ne uspeva da ostane svesna. Pa onda jednostavno budi svesna tog oseaja neuspeha. I tim jednostavnim korakom ponovo uspostavlja kontinuitet svesnosti. Od razloga tog oseaja neuspeha ne ostaje nita drugo do seanja. U meditaciji ne postoji neuspeh. Postoje zastoji i potekoe. Ali nema neuspeha, barem dotle dok od svega potpuno ne digne ruke. ak i ako si provela punih dvadeset godina a da nisi stigla bilo gde, ipak si u stanju da bude svesna svake sekunde za koju se odlui. To zavisi samo od tvoje odluke. A obeshrabrenost je samo jo jedan od mnogih naina da bude rastresena, a ne fokusirana. Kad ti ovo postane jasno, i to je jedan akt svesnosti. Zato samo nastavi taj proces. Ne daj da te skrene sa puta jedna obina emocionalna reakcija. PROBLEM 11 Otpor prema meditaciji Ima dana kad ti se ne meditira. I sama pomisao na nju ti se ini nepodnoljivom. Proputanje jednog sedenja i nije toliko bitno, ali vrlo lako preraste u naviku. Mudrije je probiti se kroz taj otpor, nego stati pred njim. kako god da ti je, jednostavno sedi. Posmatraj taj oseaj odbojnosti. U veini sluajeva to je samo jo jedan prolazni oseaj, oblaak koji e ispariti upravo tu pred tvojim oima. Pet minuta poto si sela, njega vie nema. U drugim sluajevima stvara ga loe raspoloenje koje te je obuzelo tog dana i onda traje neto due.
82

Pa ipak, i u tom sluaju prolazi. I bolje je osloboditi ga se tokom dvadeset ili trideset minuta meditacije, nego da ga nosi u sebi unaokolo i da ti upropasti i ostatak dana. U nekim drugim situacijama, ovaj otpor nastaje zbog neke potekoe koju ima sa samom praksom. Moda zna, a moda i ne kakva je to potekoa. Ako ti je problem poznat, pozabavi se njim uz pomo jedne od tehnika objanjenim u delu Kako izai na kraj sa smetnjama koje sledi neto kasnije. Kada jednom rei taj problem i otpor e nestati. Ako je problem nepoznat, onda e morati da se sa njim upozna. Jednostavno odsedi i pored otpora i paljivo ga posmatraj. On e pre ili kasnije proi. I onda e problem koji ga je izazvao verovatno isplivati na povrinu, tako da i njega moe da uoi. Ako je otpor prema meditaciji uobiajeni deo tvoje prakse, tada bi to moglo da ukae na neku suptilnu bazinu greku u tvom stavu. Meditacija nije nikakav ritual koji se obavlja u odgovarajuem poloaju tela. Ona nije ni bolna veba ili period prisilne dosade. A nije ni muna, kruta obaveza. Meditacija jeste svesnost. Ona je novi nain vienja i jedan oblik igre. Meditacija je tvoj prijatelj. Tako i gledaj na nju i otpor e nestati poput dima na letnjem vetru. Ako isproba sve ove mogunosti i otpor i dalje ostaje, onda je to problem. Postoje razni metafiziki vorovi u koje se meditant zapetlja i koji daleko prevazilaze obim ovakvog jednog razmatranja. Nije uobiajeno za nove meditante da im se tako neto dogodi, ali je mogue. Ne odustaj. Potrai pomo nekog iskusnijeg. Potrai kvalifikovanog uitelja vipassana meditacije i zamoli ga da ti pomogne u reavanju problema. Takvi ljudi upravo zbog toga i postoje. PROBLEM 12 Blokiranost ili otupelost Ve smo pominjali fenomen uspavanosti uma. Ali trebalo bi paziti na jedan poseban put koji vodi do takvog stanja. Mentalna otupelost moe se pojaviti kao neeljeni nuzproizvod produbljene koncentracije. Kako se tvoj uvid produbljuje, miii se sve vie oputaju, a nervna transmisija menja. Ovo u telu stvara oseaj vrlo velike smirenosti i lakoe. Osea se vrlo mirnom i na neki nain odvojenom od tela. I lako svoju panju usmerava samo na dah. Ali kako se ovakvo stanje produava, prijatni oseaji se pojaavaju i sada ti odvlae panju sa daha. Poinje da zaista uiva u tom stanju, a
83

svesnost opada. Panja se polako raspruje, tumarajui bezbrino u oblacima blaenstva. I krajnji ishod je jedno vrlo neskoncentrisano stanje, neka vrsta ekstatike otupelosti. Lek za ovo je, naravno, svesnost. Panji posmatraj sve te pojave i oni e lagano iileti. Kada se pojavi oseaj blaenstva, prihvati ga. Nema potrebe da ga izbegava, ali ne daj da te ono proguta. To je jedan fiziki oseaj i tako se prema njemu i odnosi. Na oseaje gledaj kao na oseaje. Na otupelost gledaj kao na otupelost. Posmatraj ih dok nastaju i posmatraj ih dok nestaju. Ne uplii s eu njih. Tokom meditacije e imati problema. Svako ih ima. Moe ih tretirati ili kao samrtne muke ili kao izazove na koje treba treba odgovoriti. Ako ih smatra teretom, tvoja patnja samo e se uveavati. Ako ih smatra ansama da ui i raste, tada je tvoj duhovni razvoj neogranien.

84

Poglavlje 11

KAKO IZAI NA KRAJ SA RAZNIM SMETNJAMA (I)

re ili kasnije, svaki meditant naie na smetnje tokom vebanja i potrebni su razliiti metodi da bi se sa njima nosio. Vie je dobrih strategija da te vrate na pravi put bre no to bi to uinilo pokuavanje da sebi prokri put istom snagom volje. Koncentracija i svesnost idu ruku pod ruku. Jedna drugu dopunjuju. Ako je jedna slaba, to e na kraju uticati i na drugu. Loe dane obino karakterie loa koncentracija. Um ti jednostavno luta svuda unaokolo. Potreban ti je metod za ponovono uspostavljanje koncentracije, ak i kad se suoi sa mentalnim potekoama. Na sreu, on postoji. Zapravo, moe odabrati izmeu vie tradicionalnih praktinih manevara. MANEVAR 1 Merenje vremena Ova prva tehnika ve je bila pokrivena u jednom od ranijih nastavaka. Smetnja te je odvukla sa fokusiranosti na dah i iznenada shvata da sanjari o neemu. Trik je u tome da se potpuno izvue iz toga, kako bi bila u stanju da se sa punom panjom vrati dahu. To ini tako to odmerava duinu vremena koje si bila odsutna. Nije to precizno merenje. ne treba ti tana cifra, ve gruba procena. Moe je izraziti u minutima ili poev od nekog dogaaja. Jednostavno sebi kae: Dobro, bila sam ometena oko dva minuta ili od kada je pas zalajao ili od kada sam poela da razmiljam o zubaru. Kad pone da veba ovu tehniku, radie to tako to govori sama sebi. A kad uvrsti ovu naviku, moe to da ostavi i itava akcija se odvija bez rei i vrlo brzo. itava ideja, podsetnik, jeste da se izvue iz smetnje i vrati se na dah. A izvlai se iz misli tako to nju samu naini predmetom istraivanja dovoljno dugo da razabere pribli85

no vreme njezinog trajanja. Sama duina intervala nije bitna. Kad se jednom oslobodi smetnje, odloi itavu stvar sa strane i nastavi da posmatra dah. Ne vezuj se za procenjivanje vremena i ne gubi previe vremena na to. MANEVAR 2 Duboko disanje Kad ti je um nemiran i misli podivljaju, esto moe da ponovo uspostavi sabranost panje sa nekoliko brzih i dubokih udaha i izdaha. Snano udahni i isto tako ga ispusti. Ovim se pojaava oseaj unutar nozdrva i olakava fokusiranje. Uloi napor volje i malo sile u svoju panju. Prikuj je za taku fokusa panje i saekaj dok se sama tu ne ustali. MANEVAR 3 Brojanje Brojanje udaha i izdaha je klasina tehnika. Neke kole poduavaju ovo kao svoju primarnu taktiku. Vipassana je koristi kao pomonu tehniku, za uspostavljanje poremeene panje i za jaanje koncentracije. Kao to je ranije razmatrano, dah moe brojati na vie nain. Ali imaj na umu da panju odrava na dahu. Verovatno e primetiti promenu kad zavri sa brojanjem. Dah se usporava ili postaje vrlo lak i rafiniran. To je fizioloki signal da je koncentracija postala ustaljena. Na toj taki dah je toliko lak ili brz ili blag da nisi u stanju da jasno razlikuje udah od izdaha. ini ti se kao da se stapaju jedan u drugi. U tom sluaju moe i jedan i drugi brojati kao jedan ciklus. Nastavi taj proces brojanja, ali samo do pet i onda kreni ispoetka. Kada brojanje postane smetnja, prei na sledei korak. Ostavi po strani brojeve i zaboravi na pojmove udaha i izdaha. Uroni u istu oseaj disanja. Udah se stapa sa izdahom. Jedan ciklus se stapa sa narednim u jedan besprekidni ciklus istog, glatkog toka. MANEVAR 4 Metod udaha i izdaha Ovo je jedna alternativa brojanju udaha i izdaha i funkcionie na sasvim slian nain. Jednostavno usmerite panju na dah i u sebi svaku fazu oznaite reina: udah... izdah... udah... izdah. Nastavite ovaj proces sve dok vam vie nisu potrebne ove rei i onda ih odloite sa strane.
86

MANEVAR 5 Ponitavanje jedne misli drugom Neke misli jednostavno nee da ti izau iz glave. Mi ljudi smo ba opsesivna bia. To je jedan od naih najveih problema. Skloni smo da se zablesavimo oko neke stvari kao to su recimo seksualne fantazije, brige ili ambicije. Hranimo te misli godinama i dajemo im mnogo prilika da bujaju poigravajui se njima kad god smo dokoni. A onda, kad sednemo da meditiramo, nareujemo im da se sklone i ostave nas na miru. Nije ba neko iznenaenje da nas u takvim situacijama ne sluaju. Uporne misli kao to su te zahtevaju direktan prilaz, klasini frontalni napad. Budistika psihologija razvila je naroit sistem klasifikacije. Umesto da misli dele na dobre i loe, budistiki mislioci ih radije smatraju korisnim i beskorisnim. Beskorisna misao je ona povezana sa pohlepom, mrnjom i obmanutou. To su misli koje um najlake pretvara u opsesije. One su beskorisne u smislu da te odvode od cilja osloboenja. Korisne misli, sa druge strane, jesu one povezane sa velikodunou, saoseanjem i mudrou. One su korisne u smislu da mogu biti iskoriene kao specifini lekovi za beskorisne misli i tako ti mogu pomoi u napredovanju ka osloboenju. Ti ne moe da uslovljava osloboenje. Ono nije stanje stvoreno na osnovu misli. Niti moe da uslovljava line kvalitete koje osloboenje stvara. Misao o dobronamernosti moe podseati na dobronamernost, ali ona nije to zaista. Ona e se slomiti pod pritiskom. Misli o saoseanju stvaraju samo povrno saoseanje. Otuda, ove korisne misli te nee same po sebi osloboditi iz klopke. One su korisne jedino ako se iskoriste kao protivotrov za sve otrove beskorisnih misli. Misli o velikodunosti mogu privremeno neutralisati pohlepu. One je bace pod tepih dovoljno dugo da svesnost obavi svoj posao bez ometanja. A onda, kada je svesnost prodrla do korena ego-procesa, pohlepa isparava i javlja se istinska velikodunost. Ovaj princip se moe iskoristiti u svakodnevnoj meditaciji. Ukoliko te mui odreena vrsta opsesije, moe je neutralisati stvarajui njezinu suprotnost. Evo primera: Ako apsolutno mrzi Nikolu i u mislima ti se neprekidno javlja njegov lik, pokuaj da prema njemu usmeri tok ljubavi i prijateljstva. Verovatno e se osloboditi te mentalne slike koja te je proganjala. I tada e moi da nastavi sa meditacijom.
87

Meutim, ponekad sama ova taktika ne deluje. Opsesija je jednostavno prevelika. U tom sluaju mora da malo smanji njen pritisak, pre nego to uspe da je izbalansira. Ovo je situacija u kojoj oseaj krivice, jedna od ovekovih najmunijih emocija, konano slui svojoj svrsi. Dobro se zagledaj u tu emocionalnu reakciju koje pokuava da se otrese. Zapravo, prouio je. Uvidi kako te ona navodi da se osea. Vidi ta ona ini od tvog ivota, sree, zdravlja i odnosa sa drugima. Pokuaj da uvidi kakvom te ini u oima drugih. Pogledaj na koji nain spreava tvoje napredovanje ka osloboenju. Budistiki kanon te zaista podstie da ovo temeljno uradi. Savetuje ti da oseti isto ono gaenje i ponienje kao da eta okolo nosei na glavi koveg u kojoj je uginula ivotinja koja se raspada. To je zaista vredno pravog gaenja. Ovaj korak sam po sebi moe reiti problem. Ali ako ne, onda jo jednom ostatke opsesije izbalansiraj generiui njoj suprotnu emociju. Misli o pohlepi pokrivaju sve povezano sa udnjom, od otvorene lakomosti za materijalnim stvarima, pa sve tamo do suptilne potrebe da nas potuju kao moralnu osobu. Misli o mrnji kreu se u rasponu od sitniavosti do ubilake razjarenosti. Obmana pokriva sve od sanjarenja do stvarnih halucinacija. Velikodunost ponitava pohlepu. Dobronamernost i saoseanje ponitavaju mrnju. Za svaku od uznemirujuih misli moe pronai protivotrov, samo ako malo o njoj razmisli. MANEVAR 6 Podseti se svog cilja Dogodi se da ti neto padne na pamet, naizgled sluajno. Rei, izrazi ili cele reenice izrone iz nesvesnog bez nekog vidljivog razloga. Pojave se slike i projure ti kroz glavu. I to moe biti nekad sasvim uznemirujue iskustvo. Um izgleda kao zastava koja lepra na vetru. Juri napred-nazad nalik talasima to udaraju o obalu. I esto, u takvim trenucima, dovoljno je podsetiti se zato si ovde. Moe sama sebi rei: Ne sedim ovde da bih straila vreme na ove misli. Ja sam ovde da bih um fokusirala na dah, koji je univerzalan i zajedniki svim ivim biima. Ponekad e ti se um smiriti i pre nego to zavri ovaj monolog. U drugim prilikama e moda morati da ga ponovi nekoliko puta pre nego to uspe da fokus ponovo zadri na dahu.
88

Ove tehnike moe koristiti pojedinano ili u kombinaciji sa nekom od ostalih. Kada se na pravi nain primene, one ine jedan vrlo efikasan arsenal sa bitku koju treba da dobije protiv majmunskog uma.

89

Poglavlje 12

KAKO IZAI NA KRAJ SA RAZNIM SMETNJAMA (II)

tako, sela si da meditira. Sve ide ne moe biti bolje. Telo se potpuno umirilo i um je sasvim miran. Jednostavno, kao klizi zajedno sa tokom disanja, udah, izdah, udah, izdah... smirena, vedra, skoncentrisana. Sve je savreno. A onda, potpuno neoekivano, neto potpuno drugaije pojavi se u tvom umu: Eh, da mi je sada jedan sladoled. To je, oigledno, smetnja. To nije ono to bi trebalo da radi. Uoava to i vraa sebe natrag na dah, natrag u onaj mirni tok, udah, izdah, udah... A onda opet: Jesam li platila raun za ovaj mesec?Jo jedna smetnja. Uoava i ovu i gura sebe natrag, tamo gde si bila: udah, izdah, udah, izdah... Poeo je da se prikazuj onaj novi film. Moda bi mogla da odem u utorak da ga pogledam. Ne, ne u utorak, eka me mnogo posla u sredu. etvrtak je bolji... Jo jedna smetnja. Izvlai se iz nje i vraa se na dah, samo to nikada do njega ne stie, jer ti pre toga taj glas u glavi govori: Kako me bole lea! I tako u krug. Bez prestanka, smetnja za smetnjom, kao da im nema kraja. Kakva muka. Ali zapravo je sve u tome. Ova ometanja su u stvari jako vana. I klju je da naui kako prema njima da se odnosi. Da naui da ih primeti, ali da njima ne bude zarobljena. Upravo zato smo ovde. To lutanje u mislima je svakako neprijatno. Ali je to i normalan nain funkcionisanja naeg uma. Ne razmiljaj o njemu kao o neprijatelju. I ako eli da menja neto, prvo to treba da uradi je da ga vidi onakvog kakvo jeste. Kada prvi put sedne da bi se skoncentrisala na dah, zaprepastie te koliko je tvoj up neprekidno u pokretu. Skae na sve strane. Propinje i rita. Lovi sopstveni rep. Blebee. Razmilja. Fantazira i sanja budan. Nemoj se zbog toga deprimirati. Sve je to prirodno. Kada
91

ti um odluta sa predmeta meditacije, samo paljivo posmatraj to to ga je omelo. Kada govorimo o smetnjama u meditaciji uvida, tada govorimo zapravo o svakoj onoj preokupaciji koja je panju odvukla od daha. I ovim se postavlja novo, vano pravilo za tvoju meditaciju. Kada se pojavi bilo kakvo mentalno stanje dovoljno snano da te odvue od objekta meditacije, na kratko prebaci svoju panju na samu tu smetnju. Naini od nje privremeni objekat meditacije. Ovde obrati panju na re privremeni. Ona je vrlo vana. Ne savetujem ti da u sred vebe menja tehniku. Ne oekuje s eod tebe da svake tri sekunde uvodi novi objekat meditacije. Dah e uvek biti tvoj primarni fokus. Panju preusmerava na smetnju tek toliko dugo koliko je dovoljno da uoi njezine specifine karakteristike. ta je ona? Koliko je snana? I koliko dugo traje? im si u sebi odgovorila na ova pitanja, zavrila si istraivanje smetnje i vraa panju na dah. I ovde obrati panju na izraz u sebi. Ova pitanja nisu poziv na novo mentalno naklapanje. Ono bi te odvelo u pogrenom smeru, ka jo vie razmiljanja. A zapravo elim da se udalji od razmiljanja, a priblii direktnom, nemom i nepojmovnom iskustvu disanja. Ova pitanja su sainjena tako da te oslobode smetnje i daju ti uvid u njezinu prirodu, a ne da se jo dublje u nju zaglibi. Uz njihovu pomo postae osetljivija za ono to te ometa i time e se toga lake i osloboditi a sve u isto vreme. Evo problema: Kada se smetnja ili bilo kakvo mentalno stanje javi u umu, ono je prvo niklo u podsvesti. I odmah sledeeg trenutka pojavljuje se i u svesti. Ali taj deli sekunde je vrlo vaan, jer je dovoljan da se javi i vezivanje. Vezivanje se odigrava skoro momentalno i to ve na nivou nesvesnog. Tako da kada to vezivanje stigne do nivoa svesnog prepoznavanja, ve smo poeli njime zarobljeni. I sasvim je prirodno da jednostavno nastavimo taj proces, sve se vie zaglibljujui u smetnju kako nastavljamo da je posmatramo. U tom trenutku ve mislimo misao, umesto da je posmatramo sa golom panjom. itav ovaj sled odigrava se u trenutku. I tako imamo problem. Kada postanemo svesni smetnje, mi smo u velikoj meri ve njome obuzeti. Naa tri pitanja: ta je to?, Koliko je snano? I koliko dugo traje? jesu jedan mudar lek za ovu posebnu boljku. Da bismo na ta pitanja odgovorili, moramo utvrditi kvalitet te konkretne smetnje. A da bi92

smo to uradili, moramo se od nje odvojiti i posmatrati je objektivno. Moramo prestati da mislimo misao ili oseamo oseaj, kako bi ga posmatrali kao objekat ispitivanja Ve sam taj proces jeste jedna veba u sabranosti panje, u neukljuenoj, odvojenoj svesnosti. Tako je stisak smetnje olabavljen i naa panja ponovo kontrolie stvar. Na ovoj taki, panja ini blagi prelaz ka svojoj primarnoj taki fokusa, dakle vraamo se na dah. Kada pone da veba ovu tehniku, verovatno e morati da je radi uz pomo rei. Postavljae sebi pitanja verbalno i odgovor e formulisati verbalno. Meutim, nee dugo trebati da shvati da ti rei i nisu potrebne. kada jednom kod sebe stvori naviku, jednostavno registruje smetnju, registruje njezine karakteristike i vraa se disanju. itav taj proces postaje potpuno nepojmovni i vrlo brz. Ta smetnja moe biti bilo ta: zvuk, oseaj, emocija, fantazija, bilo ta. I ta god da je, ne pokuavaj da ga potisne. Ne pokuavaj da ga na silu izbaci iz svog uma. Nema potrebe da to radi. Samo ga paljivo posmatraj. Bez rei istrauj tu smetnju i ona e sama od sebe proi. I otkrie kako ti panja bez napora prelazi natrag na dah. I ne osuuj sebe zato to si bila pometena. Smetnje su prirodna stvar. Dou i prou. I pored ovog mudrog saveta, ti e ipak sebe osuivati. I to je prirodno. tada samo posmatraj taj proces osuivanja kao jo jednu smetnju i potom se vrati dahu. Posmatraj sled dogaaja: Disanje. Disanje. Javlja se ometajua misao. Usled nje nastaje i frustracija. Prebacuje sebi za to to ti je panja poremeena. Uoava to samoprebacivanje. Vraa se dahu. Disanje. Disanje. To je jedan zaista vrlo prirodan ciklus, koji se odvija sam od sebe ako sve radi kako treba. itav trik je, naravno, u strpljenju. Ako si u stanju da naui da posmatra ova ometanja a da se u njih ne uplete, onda je sve vrlo lako. Samo proklizi kroz smetnju i panja ti se vraa lako vraa na dah. Naravno, isto ta smetnja moe ponovo iskrsnuti ve narednog trenutka. Ako se to dogodi, posmatraj to sa panjom. Ako ima posla sa nekim starim, duboko ukorenjenim obrascem miljenja, to sve moe potrajati, ponekad i godinama. Ne uzbuuj se. I to je prirodno. Samo promatraj smetnju i onda se vrati na dah. Ne bori se sa tim mislima koje te ometaju. Ne upinji se i ne bori se. I najmanji deli energije koji uloi u taj otpor
93

ide direktno u taj misaoni kompleks i ini ga jo jaim. Dakle, ne pokuavaj da te misli silom izbaci iz glave. To je borba u kojoj si osuena na poraz. Samo paljivo i uporno posmatraj smetnju i ona e na kraju uminuti. To je vrlo udno, ali to vie gole panje posveuje svojim smetnjama, to slabije one postaju. Osmatraj ih dovoljno dugo i dovoljno esto uz pomo gole panje, bez uplitanja, i nestae zauvek. Bori se sa njima i odmah jaaju. Sabranost panje jeste funkcija koja razoruava smetnje, na slian nain kao to ekspert za eksploziv demontira bombu. Slabe smetnje se razoruavaju ve na prvi pogled. Obasjaj ih svetlom svesnosti i odmah ispare, da se nikada vie ne vrate. Duboko ukorenjeni, esto ponavljani obrasci misli zahtevaju konstantnu sabranost, koju treba primenjivati onoliko puta koliko je to potrebno da bi pritisak popustio. Smetnje su zaista tigrovi od papira. One same po sebi nemaju snagu. Potrebno im je da ih stalno hrani ili umiru. Ako odbije da ih hrani svojim strahom, besom i pohlepom, one blede. Sabranost panje najvaniji deo meditacije. To je glavna stvar koju pokuava da razvije. Sve u svemu, zaista uopte nema potrebe da se bori protiv ometanja. Kljuna stvar je da bude svesna onoga to se dogaa, a ne da kontrolie to to se dogaa. I zapamti, tvoj alat je koncentracija. Ona je u sprezi sa golom panjom. Sa stanovita sabranosti, zapravo i ne postoji takva stvar kao to je smetnja. ta god da se javi u umu, gleda na to kao na jo jednu priliku da neguje sabranost. Dah, zapamti, jeste proizvoljno odabrana taka fokusa i koristi je kao primarni objekat panje. Smetnje se koriste kao sekundarni objekti panje. One su svakako isto toliko deo stvarnosti kao i dah. Zapravo nije mnogo bitno ta je objekat panje. Moe biti svesna daha, a moe biti svesna i neke smetnje. Moe biti svesna injenice da ti je um miran, a koncentracija jaka, kao to moe biti svesna i injenice da ti je koncentracija u fronclama, a um u potpunoj konfuziji. Sve je to sabranost panje. Samo je odravaj i iz toga e na kraju proizai koncentracija. Cilj meditacije nije da se skoncentrie na dah, bez prekida, zauvek. To bi samo po sebi bio potpuno besmislen cilj. Svrha meditacije nije da postigne savreno miran i vedar um. Iako je to divno stanje, ono samo po sebi ne vodi do osloboenja. Cilj meditacije jeste da dostigne neprekidnu svesnost. Svesnost i samo svesnost donosi probuenje.
94

Ometanja dolaze u svim veliinama, oblicima i ukusima. Budistika filozofija ih je organizovala u nekoliko kategorija. Jedna od njih jeste kategorija prepreka. Nazivaju se preprekama zato to blokiraju tvoj razvoj obe komponente meditacije: svesnosti i koncentracije. I malo upozorenje kod ovog termina. re prepreka nosi u sebi negativnu konotaciju i zaista su to stanja uma koja elimo da iskorenimo. To, meutim, ne znai da ih treba potisnuti ili osuivati. Uzmimo pohlepu kao primer. elimo da izbegnemo produavanja bilo kojeg stanja pohlepe koje se pojavi, poto nastavljanje tog stanja vodi u vezivanje i patnju. To ne znai da tu misao nastoji da izgura iz uma kad se pojavi. Jednostavno odbija da je ohrabruje da u njemu ostane. Doputamo joj da doe i da ode. Kada je prvi put primetimo uz pomo gole panje, ne prosuujemo je ili vrednujemo. Samo stanemo pozadi i posmatramo je kako narasta. Ne pomaemo joj, niti je ometamo, ne uputamo se u dijalog sa njom. Tako ona ostaje dokle treba da ostane. I o njoj uimo koliko god je mogue dokle je tu. Posmatramo ta to pohlepa radi. Posmatramo kakve nam probleme stvara i kako optereuje i druge. Uoavamo kako nas neprekidno dri nezadovoljnima, zauvek u stanju neispunjenih oekivanja. Zahvaljujui ovom iskustvu iz prve ruke, intuitivno osea da pohlepa i nije najbolji nain da vodi svoj ivot. I u tom saznanju nema bilo kakve teorije, ve isto iskustvo. Sa svakom od prepreka na koje naie nosi se na isti nain. I sada emo ih ovde razmotriti jednu po jednu. udnja: Pretpostavimo da ti je tokom meditacije panju odvuklo neko prijatno iskustvo. To moe biti matanje o neem primamljivom ili misao pokrenuta tatinom. Moe biti oseaj sopstvene vanosti. Moe biti misao ljubavi ili pak fiziko oseanje blaenstva koje dolazi od samog doivljaja meditacije. ta god da je, iza njega sledi stanje udnje da dobije to o emu si matala ili da produi ono iskustvo koje trenutno ima. Kakva god bila njena priroda, sa udnjom treba da se ponaa na sledei nain. Uoi misao ili oseaj dok nadolazi. Uoi mentalno stanje udnje koje ga prati kao sasvim odvojena stvar. Uoi taan domet ili stepen te udnje. Potom posmatraj koliko dugo traje i trenutak kada na kraju nestaje. Kada si sa tim zavrila, vrati panju na disanje.
95

Odbojnost: Pretpostavimo da te je uznemirilo neko negativno iskustvo. To moe biti neto ega se plai ili zbog ega esto brine. To moe biti oseaj krivice, depresija ili bol. Kakva god bila priroda oseaja ili misli, ustanovie da je odbacuje od sebe ili potiskuje tako to se upinje da je izbegne, suprotstavi joj se ili porekne njeno postojanje. I ovde je postupak u sutini isti. Posmatraj nastajanje misli ili oseaja. Uoi stanje odbacivanja koje za tim dolazi. Odmeri stepen tog odbacivanja. Vidi koliko dugo traje i kada nestaje. Potom panju vrati na ritam disanja. Letargija: Letargija se javlja u razliitim stupnjevima i intenzitetima, koji se kreu u rasponu od blage inertnosti do totalne otupelosti. Ovde govorimo o mentalno stanju, ne o fizikom. Pospanost ili fiziki zamor su neto sasvim drugo i u budistikom sistemu klasifikacije bili bi svrstani u fizike oseaje. Mentalna letargija je blia odbojnosti, utoliko to je to jedan od lukavijih naina uma da izbegne stvari koje su za njega neprijatne. Letargija je neka vrsta iskljuivanja mentalnog aparata, guenja ulne i kognitivne aktivnosti. To je jedna vrsta prinudne gluposti koja se maskira kao pospanost. Sa ovim se nije lako nositi, poto njezino prisustvo direktno ide nasuprot upotrebe svesnosti. Letargija je skoro potpuna suprotnost svesnosti. Pa ipak, svesnost je lek i za ovu prepreku i to postupajui na isti nain. Uoi stanje inertnosti kada se pojavi i uoi njezin domet i intenzitet. Uoi kada nastaje, koliko dugo traje i kada prolazi. Jedina stvar koja je karakteristina ovde jeste veliki znaaj koji ima rano detektovanje ovog fenomena. Mora ga detektovati na samom poetku i smesta ga zapljusnuti velikom dozom iste svesnosti. Ako mu dopusti da uhvati koren, njegov rast e verovatno nadjaati tvoju snagu svesnosti. A kad letargija pobedi, posledica je letargian um ili ak moda i zaspi tokom meditacije. Nemir: Stanja nespokojstva i zabrinutosti jesu izrazi mentalnog nemira. Um neprekidno juri unaokolo, odbija da se skrasi na bilo emu. Mogue je da jednu istu stvar vrti u glavi bez prestanka. Ali je i tada oseaj nespokojstva dominantna komponenta. Tvoj um jednostavno odbija da se zaustavi. Nalik je zahuktaloj lokomotivi. Lek za ovo stanje ima isti osnovni obrazac. Uznemirenost podstie nastanak odreenog oseaja u svesti. Moe to nazvati njenim karakterom
96

ili teksturom. Kako god da ga zove, taj oseaj nemira jeste tu kao jedna karakteristika svesti koju je mogue jasno odrediti. Potrai je u sebi. Kad si je jednom uoila, uoi koliko je ovladala tobom. Uoi kako se razvija. Posmatraj koliko dugo traje i vidi kada pone da slabi i nestaje. Potom panju vrati na dah. Sumnja: Sumnje stvaraju sasvim specifian oseaj u naoj svesti. Budistiki Kanon za nju pominje vrlo lepo poreenje. Ona je poput oveka koji luta pustinjom i naie na neobeleenu raskrsnicu. Kojim putem da krene? Nikako ne moe da odlui. I tako on stoji tu i koleba se. Jedan od najeih oblika u kojem se javlja tokom meditacije je unutranji dijalog koji se odvija otprilike ovako: ta ja zapravo radim samo ovako sedei? Hou li uopte imati neke koristi od ovoga? Ah, pa naravno da hou Ovo je dobro za mene. U knjizi tako pie. Ali ovo je bez veze. Samo gubim vreme. Ne, neu odustati. Rekla sam da u to uraditi i uradiu. Je li ovo samo moj inat? Ne znam. Jednostavno ne znam. Ne uleu u ovu zamku. To je samo jo jedna od prepreka. Jo jedna od dimnih zavesa koju pravi um, da bi te spreio da postane svesna onoga to se dogaa. Da bi se nosila sa sumnjom, samo postani svesna tog mentalnog stanja kolebanja kao jednog objekta koji istrauje. Ne daj da te ono zarobi. Izai iz njega i pogledaj ga. Vidi koliko je jako. Vidi kad se javlja i koliko dugo traje. Zatim ga posmatraj kako slabi i vrati se na disanje. Ovo je opti obrazac koji e koristiti kod bilo kakve smetnje da se javi. Pod smetnjom, zapamti, podrazumevamo bilo koje mentalno stanje koje se javi u umu i ometa meditaciju. Neke od njih su vrlo suptilne. Korisno je nabrojati neke od mogunosti. Negativna stanja je relativno lako uoiti: nesigurnost, strah, bes, depresija, uznemirenost i frustracija. udnje i elje je malo tee primetiti, zato to one mogu da se odnose na stvari koje obino smatramo povoljnim ili plemenitim. Moe osetiti elju da sebe usavri. Moe osetiti udnju da poseduje to vie vrline. ak moe razviti vezanost za stanje blaenstva koje oseti tokom meditacije. Pomalo je teko odvojiti se od takvih altruistikih oseanja. Ali, na kraju, i ona se esto svode na pohlepu, na e za zadovoljstvom, na jedan malo sofisticiraniji nain da um izbegne realnost sadanjeg trenutka.
97

Najkomplikovanija od svega. meutim, jesu ona istinski pozitivna mentalna stanja koja se i neprimetno uunjaju u tvoju meditaciju. Srea, mir, unutranje spokojstvo, saoseanje i samilost za sva bia ovog sveta. Ta mentalna stanja su tako slatka i tako dobronamerna da jedva da se usuuje da s ei od njih distancira. Jer ti to stvara oseaj da si izdala oveanstvo. A nema uopte potrebe da se tako osea. Ovo ne znai savet da odbaci ovakva stanja uma ili da postane bezduni robot. Mi samo hoemo da i ta stanja vidimo onakvim kakva ona jesu. Samo mentalna stanja. I ona dou i prou. Ona nastanu i onda nestanu. Kako nastavlja da meditira, takva stanja e se javljati sve ee. Trik je ne postati vezana za njih. Samo svako od njih uoi kako se javlja. Vidi ta je, koliko je jako i koliko dugo traje. Potom ih posmatraj kako nastavljaju svoj put. Sve je to vie prolazna predstava tvog mentalnog univerzuma. Kao to dizanje prolazi kroz faze, isto se dogaa i sa mentalnim stanjima. Svaki udah ima poetak, sredinu i kraj. Svako mentalno stanje ima roenje, rast i opadanje. Nastoj da te faze jasno vidi. Meutim, to nije lako. Kao to smo ve primetili, svaka misao ili oseaj prvo se zainje u nesvesnom delu uma i tek kasnije se die na svesni nivo. Obino postajemo svesni takvih stvari tek poto su pristigle u svest i tu se zadrale neko vreme. Zapravo, smetnji postajemo svesni tek kada je ve oslabio njihov pritisak na nas i one same poele da nestaju. Tek na toj taki nas iznenadi saznanje da smo bili odlutali negde, sanjarili, fantazirali ili ve negde odlutali. Oigledno da je ovo suvie kasno u itavom ovom lancu dogaaja. Ovaj fenomen moemo nazvati hvatanjem lava za rep, a to je jedan ne ba pametan potez. Slino suoavanju sa opasnom zverkom, moramo mentalnim stanjima prii odnapred. Uz mnogo strpljenja nauiemo da da ih prepoznamo kako se postepeno uzdiu iz dubljih nivoa naeg svesnog uma. Poto se mentalna stanja prvo formiraju u nesvesnom, da bi potpuno pratila nastanak nekog od tih stanja, morala bi da svoju svesnost proiri i na ovo podruje nesvesnog. To je jako teko, jer nisi u stanju da vidi ta se dogaa tamo dole, barem ne na onaj nain na koji moe da vidi svesnu misao. Meutim, moe nauiti da oseti onaj nejasni oseaj komeanja koji je neka vrsta najave onoga to se iza brda valja. To naravno dolazi sa vebanjem i ta sposobnost je jo
98

jedan rezultat dubokog mira koncentracije. Koncentracija zapravo usporava uzdizanje tih mentalnih stanja i obezbeuje ti vreme da oseti svako od njih kako se uzdie iz nesvesnog, ak i pre nego to ih uoi u polju svesnosti. Koncentracija ti pomae da svoju svesnost proiri i na tu uskomeanu tamu iz koje misao i oseanja izranjaju. Kako produbljuje mo koncentracije, stie i sposobnost da vidi misli i oseaje kako se uzdiu lagano, nalik mehuriima, svaki sam za sebe i sa prostorom izmeu njih. Oni bujaju kao da ih na filmu gleda u slow motion-u. Zadre se u svesti neko vreme i onda odplutaju dalje. Ovakva primena svesnosti na mentalna stanja jeste jedna precizna operacija. Ovo naroito vai za oseaje ili emocije, jer vrlo lako dodajemo jo neto onome to je ve tu. A isto je tako lako ne posvetiti tome dovoljno panje, osetiti ga delimino, ali ne do kraja. Ideal kojem teimo jeste da doivimo svako mentalno stanje do kraja, potpuno, onakvo kakvo jeste, ne dodajui mu bilo ta, niti proputajui. Uzmimo kao primer bol u nozi. Tu je re zapravo o istom oseaju. On se neprekidno menja, nikada nije iz trenutka isti. Pomera se sa jednog mesta na drugi i njegov intenzitet jaa i slabi. Bol nije nikakva stvar. On je jedan dogaaj. I ne bi na njega trebalo stavljati bilo kakvu etiketu, vezivati za njega neki pojam. ista, niim neometana svesnost ovog dogaaja doivie ga jednostavno kao obrazac proticanja energije i nita vie. Nikakva misao, niti odbacivanje. Samo energija. Ve vrlo rano u svom vebanju trebalo bi da promisli o svojim pretpostavkama koje stoje u osnovi malopre pomenutog etiketiranja, konceptualizacije. Veinu nas je u koli dobijala dobre ocene zbog sposobnosti da logiki baratamo mentalnim fenomenima ili pojmovima. Svoju karijeru, dobar deo uspeha u svakodnevnom ivotu, skladne odnosi sa drugim ljudima mi vidimo najveim delom kao rezultat svoje sposobnosti da manipuliemo pojmovima. Meutim, pri razvijanju svesnosti mi privremeno obustavljamo taj proces konceptualizacije i fokusiramo se na istu prirodu mentalnih pojava. Tokom meditacije nastojimo da doivimo un ba pred-konceptualnom nivou. Ali ljudski um takve situacije opet konceptualizuje kao bolne. I onda sebe uhvati kako o tome razmilja kao o bolu. To je jedan pojam. To je etiketa, neto to je dodato samo oseaju. I onda
99

nastavlja da gradi mentalnu sliku, predstavu bola, vidi njegov oblik. Moda zamilja konturu noge i na njoj bolno mesto oznaeno nekom jarkom bojom. To je vrlo kreativno i strano zabavno, ali ne i ono to mi elimo. To su sve pojmovi stavljeni povrh ive stvarnosti. I onda e najverovatnije poeti da razmilja: Ja oseam bol u nozi. A to ja jeste pojam. To je jedan dodatak u odnosu na isto iskustvo. Kada u itav ovaj proces ukljui to ja, tada gradi pojmovni jaz izmeu stvarnost i svesnosti koja posmatra tu stvarnost. Misli kao to su ja ili moje nemaju mesta u direktnoj svesnosti. One su suvian dodatak i to vrlo nezgodan. Kada u itavu sliku unese to ja, to znai da se identifikuje sa tim bolom. Samo mu dodaje na znaaju. Ako iz itave operacije izostavi ja, bol nije bolan. To je samo erupcija iste energije. ak moe biti i lep. Ako se ipak u tom iskustvu bola ili bilo kojem drugom oseaju pojavi to ja, tada ga samo sa punom panjom posmatraj. Primeni golu panju na taj fenomen svog poistoveivanja sa bolom. Opta ideja je, meutim, krajnje jednostavna. eli da zaista vidi svaku senzaciju, bilo da je bol, blaenstvo ili dosada. eli da tu stvar doivi do kraja u njenom prirodnom i neizmenjenom obliku. A do toga vodi samo jedan put. Mora imati vrlo precizan tajming. Svesnost mora precizno uskladiti sa nastankom te senzacije. Ako je ulovi tek malo kasnije, proputa poetak. Nee je sagledati u celini. Ako ostane okrenut nekoj senzaciji i poto je ona otila svojim putem, tada ti vie ne gleda stvarnost, ve seanja. Sama stvar je nestala i drei se jo uvek tog seanja zapravo proputa da uoi nastanak sledee senzacije. Sve ovo je jedna delikatna operacija. Mota neprekidno da krstari upravo ovde, u sadanjem trenutku, presreui stvari i doputajui im da ode kada za to doe vreme, a sve to bez ikakvog oklevanja. Sve to zahteva vrlo blag dodir, ne grevito stezanje. Tvoj odnos prema senzaciji nikada ne treba da bude odnos prema prolosti ili budunosti, ve prema tom jednostavnom i neposrednom sada. ovekov um nastoji da svaku pojavu prevede u pojmove i tokom evolucije stvorio je vrlo otroumnih naina za to. I najjednostavniji oseaj pokrenue itavu bujicu pojmovnog razmiljanja, samo ako to dopustite umu. Uzmimo na primer ulo sluha. Sedi u meditaciji i
100

nekom u susednoj prostoriji ispadne tanjir iz ruku i razlupa se o pod. Taj zvuk stie do tvog uha. Istog trenutka ti vidi sliku te prostorije. Verovatno vidi i tu osobu kako joj tanjir ispada iz ruku. Ako je to za tebe poznato okruenje, recimo u sopstvenoj si kui, verovatno e u glavi imati film u 3 dimenzije i u tehnikoloru te osobe i njezine nezgode. itava ta epizoda se istog trenutka odvija u tvojoj svesti. Iz tvog podsvesnog iskae tako ivopisna i uverljiva da ti sve drugo ukloni iz vidnog polja. A ta se dogodilo sa izvornom senzacijom, istim iskustvom sluanja? Izgubila se u itavoj toj gunguli, potpuno preplavljena i zaboravljena. Tako smo zaboravili na stvarnost. I uli u svet fantazije. Evo jo jednog primera: Sedi u meditaciji i zvuk dopre do tvog uha. To je neki neodreeni zvuk, neka vrsta utanja, koja bi mogla biti bilo ta. I ono to se zatim dogaa je verovatno neto slino ovome. ta je to? Ko je to? Odakle dolazi taj zvuk? Koliko je daleko od mene? Je li opasno? I tako dalje u beskraj, bez odgovora, ali sa raznim plodovima mate. Konceptualizacija je jedan vrlo lukav protivnik. On se uunja u tvoje iskustvo i jednostavno ga preotme. Kada tokom meditacije uje neki zvuk, obrati panju na samo iskustvo sluanja. Samo na to. Ono to se zaista dogaa je toliko jednostavno da moemo lako da ga previdimo i to nam se najee i dogaa. Zvuni talasi udaraju u bubnu opnu po odreenom, jedinstvenom obrascu. Ti talasi se pretvaraju u elektrine impulse unutar mozga, da bih ih svest prepoznala kao odreeni zvuni obrazac. To je sve. Nema nikakvih slika. Nema filmova u umu. Ni pojmova. Nema unutranjeg dijaloga. Samo buka. Stvarnost je elegantno jednostavna i neukraena. Kada uje zvuk, budi svesna samog procesa sluanja. Sve ostalo je samo galama koju si sama dodala. Odbaci je. Isto ovo pravilo odnosi se i na svaku drugu senzaciju, svaku emociju, svako iskustvo koje ti se moe dogoditi. Pomno posmatraj sopstveno iskustvo. Prokopaj kroz slojeve mentalnih trica i kuina i vidi ta je zapravo ispod svega toga. Bie zapanjena koliko je to na ta naie jednostavno, ali i prekrasno u isto vreme. Ima prilika kada te zapljusne vie senzacije u isto vreme. Moda se javi misao pokrenuta strahom, gr u stomaku, bol u leima i svrab u levom uvetu, sve u isto vreme. Neka te to ne zbuni. Nemoj da izbezumljeno skae sa jednog na drugo ili stoji paralisana, ne znajui
101

na ta pre da obrati panju. Jedna od tih senzacija e biti najjaa. Samo se otvori i najistrajniji od ovih fenomena e se probiti i zatraiti tvoju panju. Posveti mu panju taman dovoljno dugo da uoi kako slabi i nestaje. Potom se vrati na disanje. Ako se pojavi neto drugo, pusta ga da ti prie. Kada i ono proe, vrati se na dah. Ovaj proces, meutim, moe imati i svoju drugu krajnost. Nemoj sedeti i ekati da vidi koja je sledea stvar koje e postati svesna. Svoju panju dri na disanju sve dok se neto ne probije kroz nju i povue je na drugu stranu. Kad oseti da se to dogaa, ne opiri se. Dopusti da tvoja panja prirodno potee ka tome to ju je povuklo i dri je na njemu dok ta smetnja ne ispari. Onda s evrati na poetnu poziciju, a to je dah. Ne tragaj dalje za drugim fizikim i mentalnim fenomenima. Samo se vrati disanju. Pusti njih neka oni dou k tebi. Bie situacija, naravno, kad e potpuno odlutati. ak i posle dugog vebanja uhvati sebe iznenada kako se budi, shvatajui da si ve neko vreme svuda drugde samo ne tu gde je tvoje telo. Neka te to ne obeshrabri. Priznaj sebi ta se dogodilo i zaustavi se opet na dahu. Neka nijednog razloga za bilo kakvu negativnu reakciju. Ve i samo uvianje da si bila odlutala je hvale vredan korak i znak da si ponovo uspostavila svesnost. Pa zato bi onda sebe kritikovala? Jer ovo i jeste vebanje iste svesnosti. Svesnost se razvija vebanjem svesnosti. To je isto kao kod vebanja miia. Svaki put kad ih veba, oni malo porastu. Malo su jai. Isto tako, kad god se trgne i shvati da si odlutala, to znai da jo malo popravila svoju snagu svesnosti. To znai da si pobedila. I vrati se dahu bez ikakvog oseanja krivice. Meutim, taj oseaj krivice je neto to si u sebi razvila uslovljavanjem i on se dugo moe javljati ali shvati da je i on samo jedna mentalna navika. Ako osea da si sve vie frustrirana svojim navodnim neuspesima u meditaciji, ako se oseti obeshrabrenom ili sama sebi prebacuje, samo to posmatraj sa golom panjom. Jer i to sve je samo jo jedna stvar koja ti odvlai panju i nita vie. Pa posveti joj malo panje i posmatraj kako vremenom slabi, te se vrati na dah. Pravila koja su upravo ovde izloili mogu se i treba da ih primenio dosledno na sva svoja mentalna stanja. Uskoro e se uveriti da je ovo jedno krajnje okrutno uputstvo. Re je o najteem zadatku koji e ikada imati pred sobom. Otkrie da si spremna da ovu tehniku
102

primeni na jedan deo svojih iskustava, ali da ti izgleda potpuno nemogue da je upotrebi kada su u pitanju neki drugi delovi. Meditacija pomalo lii na neku vrstu mentalne kiseline. Ona lagano razgradi sve na ta je nanesemo. Mi ljudi smo vrlo neobina bia. Volimo ukus odreenih otrova i uporno nastavljamo da ih jedemo i onda kad nas ubijaju. One misli za koje smo vezani jesu otrovi. Tako e otkriti da si vrlo marljiva u otkopavanju nekih ve davno zaboravljenih, dok se neke druge ne usuuje ni da dirne. Takvi smo mi ljudi. Vipassana meditacija nije nikakva igra. Jasna svesnost vie je od neke razbibrige. Ona jeste put nagore i to dalje iz ivog blata u kojem smo se svi zaglibili, iz movare naih udnji i mrnji. Relativno je lako primeniti svesnost na one nezgodnije vidove svoje linosti. I kada jednom sopstvenim oima vidi kako strah ili depresija isparavaju pod vrelim, intenzivnim snopom svesnosti, poelee da to pre ponovi taj proces. Takva su neprijatna mentalna stanja. Bole nas. I eli da se oslobodi takvih stvari, zato to te uznemiravaju. Daleko je tei zadatak primeniti isti ovaj proces na ona mentalna stanja koja su ti prijatna i smatra ih vrednim da ih neguje, kao to su patriotizam, roditeljska brinost ili istinska ljubav. Ali i to je podjednako vano. Pozitivne vezanosti te dre zaglibljenu podjednako efikasno kao i negativne vezanosti. Ako marljivo veba vipassana meditaciju, moe se izdii iznad tog gliba dovoljno visoko da bude u stanju da die makar malo lake . Vipassana meditacija jeste put ka nirvani. I sudei po reima onih koji su daleko odmakli ka tom uzvienom cilju, svaki napor uloen u tom pravcu zaista se isplati.

103

Poglavlje 13

SVESNOST (sati)

vesnost je prevod pali rei sati. Sati oznaava aktivnost. A ta tano? Na ovo nema preciznog odgovora, barem ne verbalni. Rei su pronalazak simbolikog nivoa uma i one opisuju realnosti kojima se bavi simboliko miljenje. Svesnost je pred-simbolika. Ona nije okovana logikom. Pa ipak, svesnost se moe iskusiti prilino lako i moe se opisati, sve dok ima na umu da su rei tek prst koji pokazuje ka Mesecu. One nisu i sam Mesec. Stvarno iskustvo lei izvan rei i iznad simbola. Svesnost se moe opisati potpuno razliitim terminima od onih koji e biti upotrebljeni ovde i svaki od tih opisa ipak moe biti taan. Svesnost jeste suptilni proces koji koristi i u ovom trenutku. injenica d ataj proces lei izvan rei ne ini ga nestvarnim upravo obrnuto. Svesnost jeste upravo ona stvarnost na osnovu koje nastaju te rei i rei koje za njom slede samo su bleda senka te stvarnosti. Dakle, vano je razumeti da sve to ovde sledi jeste analogija. Ono ne moe stii biti mnogo dalje od verbalne logike. Ali ti moe da je iskusi. Tehnika meditacije nazvana vipassana (uvid), koju je uveo Buda pre nekih dvadeset pet vekova, jeste skup mentalnih aktivnosti sa specifinim ciljem da se doivi stanje neprekinute svesnosti. Kada prvi put postane svesna neega, prvo postoji jedno prolazno stanje iste svesnosti, pre nego to pone da konceptualizuje tu stvar, pre nego to je identifikuje. Obino, to stanje je vrlo kratko. Ono je deli sekunde u kojem pogled fokusira na neku stvar, u kojem svoj um fokusira na nju, neposredno pre nego to je objetivizuje, na nju nalepi etiketu i odvoji je od ostataka egzistencije. Ono se dogaa upravo pre nego to o toj stvari pone da razmilja pre nego to tvoj uma kae: Ovo je stolica. Taj tanani, meko fokusirani trenutak jeste svesnost. U tom deliu sekunde stvar doiv105

ljava kao ne-stvar. To je trenutak istog iskustva, koje je u vezi sa ostatkom stvarnosti, a ne odvojeno od nje. Svesnost je vrlo slina onome to vidi svojim perifernim pogledom, nasuprot onome na to je taj pogled fokusiran. Pa ipak, taj momenat meke, nefokusirane svesnosti sadri jednu vrlo duboku vrstu znanja, koja se gubi im fokusira svoj um i njegov objekat objektivizuje u neku stvar. U procesu uobiajene percepcije, faza iste svesnosti je toliko kratka da je skoro neprimetna. Razvili smo naviku da svoju panju straimo na sve preostale korake, fokusirajui se na percepciju, prepoznavanje te percepcije, njeno imenovanje i, najvie, upetljavanje u beskrajni niz simbolikog miljenja o njoj. A onaj izvorni momenat svesnost je proleteo. Zato je svrha vipassana meditacije da nas osposobi da produimo taj trenutak svesnosti. Kada, koristei pravu tehniku, uspe da produi period svesnosti, otkriva koliko je to iskustvo duboko i sve to menja itav tvoj pogled na svet oko sebe. Meutim, to stanje percepcije treba nauiti i za to je potrebno redovno vebanje. Kada jednom naui tehniku, otkrivae da svesnost poseduje mnoge zanimljive vidove. KARAKTERISTIKE SVESNOSTI Svesnost je misao-ogledalo. Ona odraava samo ono to se deava u ovom trenutku i to upravo onako kako se deava. Bez ikakvih predubeenja. Svesnost je posmatranje bez komentarisanja. Ona je ta sposobnost uma da posmatra, a da ne kritikuje. Uz pomo ovakve sposobnosti vidimo stvari bez ikakvog filtera osuivanja ili odbacivanja. Nita nas ne iznenauje. Negujemo izbalansirano interesovanje za stvari tano onakve kakve su u svom prirodnom stanju. Ne donosimo bilo kakve odluke, ne zauzimamo stavove. Samo posmatramo. Obratite panju da kada ovo kaemo imamo na umu da meditant svoja iskustva posmatra upravo na onaj nain kao to naunik posmatra neki predmet pod mikroskopom, bez ikakvih unapred izvedenih zakljuaka, ve se trudi da taj predmet vidi tano onakvim kakav jeste. Na isti nain nain meditant uoava prolaznost, nedovoljnost i bezlinost. Psiholoki je nemogue za nas da objektivno posmatramo ono to se odigrava u nama ukoliko u isto vreme ne prihvatimo dogaa106

nje razliitih stanja u naem umu. Da bismo posmatrali sopstveni strah, moramo prihvatiti injenicu da se bojimo. Ne moemo istraivati svoju depresiju bez njenog potpunog prihvatanja. Isto vai za nervozu i uznemirenost, frustraciju i sva druga neprijatna emocionalna stanja. Ne moe neto do kraja istraiti ako si zauzeta njegovim poricanjem. kakvo god iskustvo da nas zadesi, svesnost ga samo prihvata. Ono je jednostavno samo jo jedna injenica ivota, samo jo jedna stvar koje treba biti svestan. Nema gordosti, nema stida, nita lino nije na kocki to to je tu, tu je. Svesnost je jedno nepristrasno motrenje. Ono ne bira jednu ili drugu stranu. Ono se ne lepi za to to vidi. Samo ga opaa. Svesnost ne postaje opinjena dobrim mentalnim stanjima. Ona ne pokuava da gurne pod tepih loa mentalna stanja. Nema vezivanja za prijatno, ni beanja od neprijatnog. Svesnost sve doivljaje smatra ravnopravnim, sve misli smatra ravnopravnim, sve oseaje smatra ravnopravnim. Nita nije potisnuto. Nita nije istaknuto. Svesnost nema favorite. Svesnost je ne-pojmovna. Nazivaju je i gola panja. Ona nije razmiljanje. Ona se ne uplie u misli i pojmove. Ne zabavlja se idejama, ocenama ili seanjima. Ona samo gleda. Svesnost registruje doivljaje, ali ih ne uporeuje meusobno. Ne stavlja etikete na njih, niti ih kategorizuje. Ona ih sve posmatra kao da se dogaaju po prvi put u ivotu. Nije analiza zasnovana na promiljanju i seanju. Pre je direktno i neposredno iskustvo, ta god da se dogaa, bez posredovanja misli. Unutar toka percepcije ona dolazi pre misli. Svesnost je svesna sadanjeg trenutka. Dogaa se u ovde i sada. Motrenje onoga to se upravo ovde dogaa, u sadanjosti. I zauvek ostaje u sadanjem trenutku, veno na vrhu tog neprekidnog talasa vremena koje prolazi. Ako se seti svog uitelja iz drugog razreda, to je seanje. Kada zatim postane svesna da se sea uitelja iz drugog razreda, to je svesnost. Ako zatim konceptualizuje itav ovaj proces i sama sebi kae: Ah, seam se, to je razmiljanje. Svesnost je ne-egoistina budnost. Odigrava se bez samoreferencija. Uz pomo svesnosti vidimo sve pojave bez oslanjanja na pojmove kao to su ja i moje. Na primer, pretpostavimo da se u tvojoj levoj nozi javi bol. Uobiajena svest bi rekla: Imam bol. Koristei svesnost, mogue je da samo registrujemo taj oseaj kao
107

oseaj. Ne moramo da dodajemo jo taj dodatni pojam ja. Svesnost nas zaustavlja da bilo ta dodajemo tom oseaju ili da od njega oduzimamo. Nita ne ulepavamo. Nita ne istiemo. Samo posmatramo tano ono to je pred nama bez iskrivljavanja. Svesnost jeste registrovanje promene. Ona je posmatranje neprekidnog toka iskustva. Ona je posmatranje stvari kako se menjaju. Ona je vienje roenja, rasta i zrelosti svih pojava. Ona je posmatranje tih pojava kako propadaju i umiru. Svesnost je posmatranje stvari iz trenutka u trenutak, neprekidno. Ona je posmatranje svih fenomena fizikih, mentalnih ili emocionalnih svega onoga to u ovom trenutku zaokuplja na um. Samo se zavalimo i posmatramo predstavu. Svesnost je motrenje osnovne prirode svakog prolaznog fenomena. Ona je gledanje stvari kako nastaju i nestaju. Ona je i uoavanje kako se zbog te stvari oseamo i kako na nju reagujemo. Ona je i zapaanje kako ta stvar utie na druge. U stanju svesnosti mi smo nepristrasni posmatra, iji je jedini posao da neprekidno registruje predstavu koja se odvija u naem unutranjem univerzumu. Molim vas da dobro zapamtite ovu poslednju reenicu. Kada smo svesni, posmatramo univerzum u sebi. Meditant koji razvija sposobnost svesnosti nije zainteresovan za spoljanji svet. On jeste u njemu, ali kod meditacije polje naeg prouavanja je sopstveno iskustvo, sopstvene misli, oseanja i opaanja. U meditaciji mi smo sami svoja laboratorija. Taj univerzum u nama sadri jedan ogroman fond informacija, koje se sastoje od odraza spoljanjeg sveta ali i mnogo vie od toga. Prouavanje tog materijala vodi nas do potpune slobode. Meditacija jeste aktivno posmatranje. Meditant je i uesnik i posmatra u isto vreme. Ako posmatramo sopstvene emocije ili fizike senzacije, mi ih u isto vreme i oseamo. Svesnost meutim nije intelektualiziranje. Ona je samo svesnost. Svesnost jeste objektivna, ali nije gladna i bezoseajna. Ona je budni doivljaj ivota, ivo uee u procesu ivljenja koji se neprekidno odvija. Svesnost je izuzetno teko definisati reima ne zato to je kompleksna, ve zato to je suvie jednostavna i otvorena. Isti problem javlja s eu svakoj oblasti ovekovog iskustva. Najosnovniji pojam je uvek i najtee jasno definisati. Pogledajte u renik i videete jasan primer. Duge rei obino imaju kratko objanjenje, ali za sasvim jednostavne rei kao to je ja ili jesam ono je mnogo due. I u
108

fizici funkcije koje je najtee objasniti su one najosnovnije one koje se tiu fundamentalnih karakteristika kvantne mehanike. Svesnost je predsimbolika funkcija. Moete se itav dan igrati sa reimasimbolima,a li nikada neete uspeti da je do kraja definiete. Nikada ne moemo do kraja izraziti njezinu prirodu. Meutim, moemo rei ta ona jeste. TRI OSNOVNE AKTIVNOSTI Postoje tri osnovne aktivnosti svesnosti. Moemo te aktivnosti koristiti kao funkcionalne definicije ovog pojma: (a) svesnost nas podsea na ono to bi trebalo da radimo; (b) ona vidi stvari kakve one zaista jesu i (c) ona vidi pravu prirodu svih pojava. Razmotrimo svaku od ovih definicija malo podrobnije. (a) Svesnost nas podsea na ono to bi trebalo da radimo. U meditaciji ti svoju panju usmerava na jednu stvar. Kada ti um odluta izvan fokusa, svesnost je ta koja te podsea da je um odlutao i ta bi zapravo trebalo da radi. Svesnost je ta koja um vraa natrag na objekat meditacije. Sve se ovo deava u trenutku i bez unutranjeg dijaloga. Svesnost nije razmiljanje. Ponavljano praktikovanje meditacije uspostavlja ovu funkciju kao mentalnu naviku , koja onda traje tokom ostatka ivota. Ozbiljan meditant primenjuje golu panju sve vreme, tokom itavog dana, bez obzira da li sedi i meditira ili radi bilo ta drugo. Ovo je vrlo uzvien ideal kojem oni koji meditiraju mogu posvetiti godine, ak decenije pre nego to ga dostignu. Naa navika upetljavanja u misli formirala se godinama i ta navika je vrlo ilava. Jedini nain da je se oslobodimo jeste da budemo isto toliko istrajni i u negovanju konstantne svesnosti. Ako postoji svesnost, ti e primetiti kad si zaglavljena u nekom obrascu starog, naviknutog miljenja. I ve samo to zapaanje omoguuje ti da iskorai iz tog procesa i oslobodi ga se. Svesnost se potom vraa svom pravom mestu fokusa. Ako u tom trenutku sedi i meditira, onda e to biti neki ranije odabrani objekat tvoje meditacije. Ako si izvan perioda formalne meditacije, onda e to biti ista primena gole panje, isto zapaanje ta god da se pojavi, bez uplitanja u to -- Ah evo ga opet... i opet, i opet... i opet.
109

Svesnost je u isto vreme i gola panja i funkcija podseanja samoga sebe da se vratimo stanju gole panje ukoliko smo ga napustili. Gola panja jeste zapaanje. Ona se ponovo uspostavlja jednostavnim zapaanjem da je nema. im uoite da ne zapaate, tada po definiciji u stvari ve zapaate, te se time vraate na golu panju. Svesnost stvara jedan karakteristian oseaj u svesti. Ona ima svoje karakteristino obeleje laka je, jasna, ispunjena energijom. Poreenja radi, svesna misao je teka, glomazna, izbirljiva. Sa druge strane, sve su ovo ipak samo rei. I samo e ti sopstveno vebanje pokazati razliku. Tada e ti na pamet pasti sopstvene rei, a one ovde upotrebljene se uiniti moda povrnim. Zato ne zaboravi, praksa je glavna stvar. (b) Svesnost vidi stvari kakve zaista jesu. Svesnost ne dodaje nita opaanju i nita od njega ne oduzima. Nita ne iskrivljuje. Zato je i zovemo golom panjom, jer samo posmatra ta god da se pojavi. Svesna misao prekriva raznim stvarima naa iskustva, optereuje nas pojmovima i idejama, gura nas u beskonani vrtlog planova i briga, strahova i fantazija. Kada si sabrana, ti ne igra tu igru. Samo precizno uoava ono to se javi u umu, zatim uoava ono to se sledee javi. A to... i ovo... a sada ovo. Sve je to zaista vrlo jednostavno. (c) Svesnost vidi pravu prirodu svih pojava. Svesnost i samo svesnost moe zapaziti one tri osnovne karakteristike za koje budizam tvrdi da su najdublje istine postojanja. Na paliju, one se nazivaju ania (nepostojanost), dukkha (nedovoljnost) i anatta (bezlinost odsustvo trajnog, nepromenljivog entiteta koji nazivamo dua ili ja). Ove istine u budistikom uenju nisu predstavljene kao dogme koje treba prihvatiti na osnovu slepog verovanja. Budisti oseaju da su te istine univerzalne i oigledne svakome ko se potrudi da istrauje na pravi nain. Svesnost jeste metod tog istraivanja. Samo svesnost ima snagu da otkrije najdublje slojeve stvarnosti koji su dostupni ovekovom posmatranju. Na tom nivou istraivanja, mogue je da vidimo sledee: (a) sve uslovljene stvari su po svojoj prirodi prolazne; (b) nijedna stvar u svetu u kojem ivimo ne moe nas trajno, do kraja zadovoljiti; (c) zapravo ne postoji bilo kakvi entiteti koji su nepromenljivi i trajni, ve umesto njih imamo jedino procese koji se neprekidno odvijaju.
110

Svesnost radi poput elektronskog mikroskopa. To znai, ona funkcionie na tako suptilnom nivou da smo zapravo u prilici na direktno opaamo ove injenice, koje sa druge strane za svesni misaoni proces u najboljem sluaju predstavljaju tek teorijske konstrukcije. Svesnost vidi nestalni karakter svakog opaanja. Ona vidi prolaznu prirodu svega to opaamo. Ona dalje vidi sutinski nezadovoljavajui prirodu svake uslovljene stvari. Otuda je jasno da nema smisla vezivati se za bilo koju od tih prolaznih predstava. I na kraju, svesnost uoava inherentnu bezlinost svih pojava. Ona prepoznaju nain na koji smo proizvoljno odabrali odreeni skup opaaja, odvojili ih od ostatka neprekidnog toka iskustva i pretvorili ih u pojmove kao odvojene, trajne entitete. Svesnost zaista vidi sve te stvari. Ona ne razmilja o njima, ve ih neposredno vidi. Kada je potpuno razvijena, svesnost ova tri svojstva egzistencije vidi neposredno, istog momenta i bez posredovanja razmiljanja. Zapravo, sva ova tri kvaliteta koja smo nabrojali su u sutini meusobno povezana i ujedinjena. One u stvarnosti ne postoje kao odvojene stvari. Oni su ist rezultat nae borbe da uzmemo taj krajnje jednostavan proces koji nazivamo svesnou i izrazimo ga uz pomo nespretnih i neadekvatnih misli-simbola na svesnom nivou. Svesnost jeste proces, ali se ona ne odvija u etapama. Ona je holistiki proces koji se odigrava kao celina; uoi sopstveno pomanjkanje svesnosti ; i samo to uoavanje rezultira svesnou; a svesnost jeste gola panja; i gola panja jeste vienje stvari tano onako kakve one jesu, bez ikakvog iskrivljavanja; a stvari jesu nepostojane (ania), nezadovoljavajue (dukkha) i bezline (anatta). Sve se ovo odigrava unutar nekoliko trenutaka. Ovo, meutim, ne znai da e istog momenta dostii oslobaanje (slobodu od svih ljudskih slabosti) kao rezultat svog prvog trenutka svesnosti. Uenje da ovaj materijal ugradi u svoj svesni tok ivljenja jeste jedan sasvim drugi proces. I uenje da produi to stanje svesnosti je trei proces. Sve su to stvari pune radosti i svaka od njih je zaista vredna tvog napora. SVESNOST (SATI) I MEDITACIJA UVIDA (VIPASSANA) Svesnost jeste sredite vipassana meditacije i klju itavog tog procesa. Ona je u isto vreme i cilj meditacije i njezino sredstvo da postigne taj cilj. Stanje svesnosti postie tako to postaje sve paljiviji.
111

Druga jedna re na paliju, drevnom jeziku budistikog Kanona, koja se takoe prevodi kao svesnost jeste appamada, a ujedno oznaava i odsustvo nepaljivosti ili ludosti. Onaj ko neprekidno motri ta se u njegovom umu deava jeste postie stanje krajnjeg mentalne stabilnosti i zdravlja. Pali termin sati takoe ima konotaciju seanja. To nije seanje u smislu ideja ili slika iz prolosti, ve pre jasno, direktno, neverbalno znanje ta jeste i ta nije, ta je tano i ta nije netano, onoga to radimo i kako prema tome da se postavimo. Svesnost podsea meditanta da panju usmeri na pravi objekat u pravo vreme, a da pri svemu tome upotrebe tano onoliku koliinu energije koja je za to potrebna. Kada se ta energija na pravi nain primenu, meditant je u neprekidnom stanju smirenosti i budnosti. I dok se takvo stanje odravam ona mentalna stanja koja se nazivaju preprekama ili psihikim ometanjima ne mogu se pojaviti jednostavno zato to ne postoji podloga na osnovu koje bi nastala, a to su pohlepa, mrnja, pouda ili lenjost. Ali svi smo mi ljudska bia i svi pravimo greke. Veina nas uvek iznova pravi greke. Uprkos iskrenom nastojanju, meditantu se dogodi da mu manjka svesnosti i da poini neku alosnu, ali normalnu, ljudsku pogreku. I upravo je svesnost ta koja uoava ta se dogodilo. Svesnost ga podstie da upotrebi energiju potrebnu da se iskobelja iz situacije u kojoj se naao. Takva pomanjkanja svesnosti se dogaaju uvek iznova, ali ako vebanju vremenski razmaci izmeu njih bie sve dui. Kada je svesnost odgurnula mentalne neistoe u stranu, prilika je da korisnija mentalna stanja zauzmu njihovo mesto. Mrnja je ustupila mesto ljubavi, poudu je zamenilo nevezivanje. I opet je svesnost ta koja uoava ovu promenu i podsea vipassana meditanta da uspostavi onu dodatnu mentalnu otrinu neophodnu da se zadre ova poeljnija stanja uma. Tako svesnost ini moguim rast mudrosti i saoseanja. Bez nje ti kvaliteti ne bi uspeli da dostignu svoju punu zrelost. Duboko skriven u umu nalazi se mentalni mehanizam koji prihvata ono to um opaa kao lepa i prijatna iskustva, a odbacuje ona iskustva koja s edoivljavaju kao runa i bolna. Ovaj mehanizam podstie nastanak onih stanja uma koja sebe vebamo da izbegnemo stvari kao to su pohlepa, pouda, mrnja, prezir i ljubomora. Odluujemo se da izbegavamo ove smetnje ne zato to su one same
112

po sebi nekakvo zlo same po sebi, ve zato to su vrlo agresivne, potpuno osvoje um i zarobe nau panju, zato to im nema kraja, ve se neprekidno vrte u krug i, na kraju, nas potpuno odvajaju u stvarnosti u kojoj ivimo. Sve ove smetnje ne mogu nastati kada postoji svesnost. Svesnost jeste panja usmerena na stvarnost sadanje trenutke i otuda je direktna suprotnost stanju zaslepljenosti koje prati svaku od nabrojanih smetnji. Ako meditiramo, samo u trenucima kada naa svesnost oslabi, pomenuti duboki mehanizmi naeg uma preuzimaju kontrolu grabljenje, vezivanje i odbacivanje. Tada se javlja otpor i dalje zamagljuje nau svest. Ni ne primeujemo kakva se promena dogaa suvie smo zauzeti milju o osveti, pohlepom ili ve neim treim. I dok e osoba koja nije vebala ostati u takvom stanju jako dugo, iskusniji meditant e uskoro shvatiti ta se dogaa. Svesnost je ta koja uoava ta se dogaa. Svesnost je ta koja se prisea onoga to smo vebali i ta koja nau panju fokusira kako bi konfuzija polako izbledela. I svesnost je ta koja zatim pokuava da se odri trajno, tako da se otpor vie ne pojavi. Otuda je svesnost specifian protivotrov za mentalne smetnje. Ona je u isto vreme i lek i prevencija. Potpuno razvijena svesnost jeste stanje potpunog nevezivanja za stvari. Ako smo u stanju da odravamo takvo stanje, nije nam potrebno bilo kakvo drugo sredstvo da sebe drimo dalje od bilo kakvih smetnji, da sebe oslobodimo sopstvenih ljudskih slabosti. Svesnost je panja koja prodire dublje od povrine stvari, vidi ih dublje, tamo ispod nivoa pojmova i naih stavova o njima. Ova vrsta dubinskog posmatranja vodi nas do potpune izvesnosti, kompletnog nestanka konfuzije. Ona se manifestuje prvenstveno kao konstantna i postojana panja, koja nikad ane klone, niti okree glavu. Ovakva ista i neometana istraivaka svesnost ne samo da mentalne neistoe dri pod kontrolom, ona ogoljuje sam njihov mehanizam nastanka i delovanja, da bi ih na kraju eliminisala. Svesnost neutralizuje neistoe u umu. Rezultat je um koji ostaje neuprljan i neranjiv, potpuno neokrznut usponima i padovima koje donosi ivot.

113

Poglavlje 14

SVESNOST I KONCENTRACIJA
ipassana meditacija bi se mogla nazvati i mentalnim balansiranjem. Naime, pokuava da razvije dva posebna kvaliteta uma svesnost i koncentraciju. U idealnom sluaju, to dvoje rade zajedno, kao jedan tim. Kao veslaki dvojac, da tako kaem. Otuda je vano negovati ih paralelno i na balansiran nain. Ako jedan od ovih faktora oja na raun onog drugog, ravnotea uma se gubi i meditacija postaje nemogua. Koncentracija i svesnost su upadljivo razliite funkcije. Svaka ima svoju ulogu u meditaciji i odnos izmeu njih je jasan i delikatan. Koncentracija se esto naziva i usredsreenou uma. A radi se o prisiljavanju uma da se zadri na jednoj statinoj taki. Obratite panju na re prisiljavanje. Koncentracija je tip aktivnosti u kojoj snaga igra vanu ulogu. Ona se moe razviti samo uz pomo snage, i to nepopustljive snage volje. I kada je jednom razvijemo, ona i zadrava neto od prirode snage uz pomo koje je nastala. Svesnost, sa druge strane, jedne jedna delikatna funkcija koja vodi i do rafiniranja senzibiliteta. I to dvoje su partneri na poslu meditacije. Svesnost je senzitivna. Ona zapaa stvari. Koncentracija obezbeuje snagu. Ona panju dri prikovanom na jednoj istoj stvari. Idealno, svesnost joj prethodi i prati je. Svesnost odabira neki objekat panje i isto tako uoava trenutak kada je panja odlutala od njega. A koncentracija obavlja posao odravanja panje postojanom na odabranom objektu. Ukoliko je bilo ko u ovom dvojcu slab, vaa panja lako odluta. Koncentracija se moe definisati kao sposobnost uma da se potpuno fokusira na neki predmet, bez ikakvog kolebanja. Treba naglasiti da istinska koncentracija jeste korisna usredsreenost uma. To znai da je on u tom stanju lien pohlepe, mrnje i obmane. tetna usredsreenost je takoe mogua, ali ona ne vodi do Osloboenja.
115

Moete biti vrlo usredsreeni u stanju poude. Ali to vas ne vodi nigde. Neprekinuto fokusiranje na neto to mrzite uopte vam ne pomae. U stvari, ovakva tetna koncentracija je prilino kratkog daha, ak ikada je postignemo naroito kada je iskoriena da se nanese teta drugima. Istinska koncentracija je sama po sebi osloboena ovakvih otrova. Ona je stanje u kojem je um ujedinjen i otuda ima snagu i intenzitet. Moemo iskoristiti analogiju sa soivom. Paralelni sunevi zraci koji padaju na pare papira e tek malo zagrejati njegovu povrinu. Ali ista koliina svetlosti, kada je fokusirana kroz soivo, pada na jednu taku i papir s ena kraju zapali. Koncentracija je to soivo. Ona proizvodi intenzitet neophodan da vidimo i u dubine uma. Svesnost odabira predmet na koji e se soivo fokusirati i onda gleda kroz to soiva da bi videla ta se tamo nalazi. Na koncentraciju treba gledati kao na alat. Kao i svaka alatka, ona se moe koristi i za dobro i za loe. Otri no moe se upotrebiti da izdeljemo lepu figuru ili da nekoga povredimo. Sve zavisi od onoga koji koristi taj no. Slino je i sa koncentracijom. Na pravi nain upotrebljena, ona moe pomoi na putu ka Oslobaanju. Ali isto tako ona moe biti u slubi ega. Ona moe funkcionisati u okvirima takmienja i uspeha. Moete koristiti koncentraciju da biste dominirali drugima. Moete je koristiti za sebine ciljeve. Stvarni problem je da vam sama koncentracija nee obezbediti pravo sagledavanje samoga sebe. Ona nee osvetliti bazine probleme sebinosti i prirode patnje. Ona moe biti upotrebljena za kopanje u duboka psiholoka stanja. Ali ak i tada neemo razumeti sile egoistinosti. Samo svesnost to moe uiniti. Ako svesnost nije tu da pogleda kroz soivo i vidi to to je postalo otkriveno, onda je sve uzalud. Samo svesnost razume. Samo svesnost donosi mudrost. Koncentracija ima i druga ogranienja. Zaista duboka koncentracija moe se dogoditi samo pod odreenim, specifinim uslovima. Budisti ulau mnogo truda da izgrade sale za meditaciju i manastire. Pri tome im je glavni cilj da stvore fiziko okruenje bez ometanja, u kojem moe da se naui ova vetina. Nema buke, nema prekidanja. Ali podjednako vano je izgraditi i emocionalno okruenje bez ometanja. Razvoj koncentracije e biti blokiran ako postoje odreena mentalna stanja, koja mi nazivamo pet prepreka. To su pouda za ulnim zadovoljstvima, mrnja, letar116

gija, uznemirenost i kolebljivost. Svako od njih smo ve ranije podrobno razmotrili. Sa druge strane, manastir je kontrolisano okruenje, u kojem se ova vrsta mentalne buke dri na minimumu. Tako osobe razliitog pola ne ive zajedno i, naravno, manje je prilike za poudu da bukne. Budistiki monasi takoe nita ne poseduju. Otuda nema mnogo prepirke oko vlasnitva i manje je anse za pohlepu i zavist to neko ima neto to mi nemamo. Trebalo bi pomenuti jo jednu prepreku koncentraciji. U zaista dubokoj koncentraciji postajete toliko zadubljeni u objekat koncentracije da potpuno zaboravljate na ostale stvari. Kao to je vae telo, na primer, svoj identitet ili sve oko vas. I ovde je manastir za to povoljno okruenje. Lepo je znati da postoji neko ko umesto vas brine za sve svakodnevne stvari kao to su hrana ili fizika bezbednost. Bez takve sigurnosti, oklevamo da uemo u koncentraciju onoliko duboko koliko bismo mogli. Svesnost, sa druge strane, jeste osloboena svih ovih nedostataka. Svesnost ne zavisi ni od kakve takve okolnosti, fizike ili neke druge. Ona je isto zapaanje. Tako je slobodna za zapazi ta god da se pojavi poudu, mrnju ili buku. Svesnost nije ograniena bilo kojom okolnou. Ono u odreenoj meri postoji u svakom trenutku, u svakoj situaciji. Takoe, svesnost nema fiksiranu taku fokusa. Ona posmatra promenu. Otuda postoji neogranien broj predmeta panje. Ona jednostavno posmatra ta god da proe kroz umi ne kategorizuje to. Ometanja i prekidanja se zapaaju istom onom koliinom panje kao i formalni objekti meditacije. U istom stanju svesnosti vaa panja samo plovi sa kakvog god promenom da se dogodi u umu. Promena, promena, promena. Sada ovo, sada ovo, a sada ovo. Svesnost ne moe razvijati na silu. vrsto stegnuti zubi i upinjanje na silu ti nee doneti mnogo dobroga. Oni e, zapravo, ometati tvoje napredovanje. Svesnost s ene moe negovati kroz borbu. Ona raste sa razumevanjem, naputanjem, vraanjem u sadanji trenutak i doputanjem sebi da se oseamo komforno sa onim to doivljavamo, ta god da je to. Ovo nikako ne znai da se svesnost odvija sama od sebe. Daleko od toga. Neophodna je energija. Ali taj napor se razlikuje od sile. Svesnost se neguje blagim naporom. Meditant neguje meditaciju konstantno sebe podseajui, na blag nain, da odrava
117

svesnost u odnosu na ono to se odigrava upravo sada. Istrajnost i lakoa napora su tajna uspeha. Svesnost se neguje tako to neprekidno sebe vraamo natrag u stanje paljivosti, blago, blago, blago. Svesnost nije mogue upotrebiti na bilo kakav sebian nain. Ona je bezlina budnost. U stanju iste svesnosti ne postoji ja. Otuda i nema sopstva koje bi bilo sebino. Naprotiv, svesnost je ta koja ti obezbeuje da samu sebe sagleda iz pravog ugla. Ona ti doputa da napravi onaj kljuni mentalni korak unazad, da iskorai iz svojih udnji i mrnji, tako da si u stanju da pogleda i kae: Aha, tako ja zaista izgledam. U stanju svesnosti ti si tano onakva kakva zaista jesi. Vidi sopstveno sebino ponaanje. Vidi sopstvenu patnju. I vidi kako stvara tu patnju. Vidi kako povreuje druge. Probija se pravo kroz sloj lai koje obino sama sebi govori i vidi ta je iza njih. Svesnost vodi do mudrosti. Svesnost ne pokuava bilo ta da postigne. Ona je samo posmatranje. Otuda, udnja i mrnja nisu u nju ukljuene. Suparnitvo i borba da se neeg domognemo u njoj nemaju svoje mesto. Svesnost ne cilja nikuda. Ona samo vidi ono to je ve tu. Svesnost je ira i vea funkcija nego to je to koncentracija. Re je o jednoj sveobuhvatnoj funkciji. Koncentracija je iskljuujua. Ona se baca na jedan objekat i ignorie sve ostalo. Svesnost je ukljuujua. Ona se izvlai iz sredita panje i posmatra sa jednim irim fokusom, spremna da uoi svaku promenu koja bi mogla da se dogodi. Ako ste um fokusirali na kamen, koncentracija e videti samo kamen. Svesnost se pomera korak unazad od tog procesa, svesna kamena, svesna koncentracije koja se fokusira na kamen, svesna intenziteta tog fokusa i smesta registruje promene panje kada koncentracija bude neim poremeena. Svesnost je ta koja uoava da se poremeaj dogodio i svesnost je ta koja koncentraciju ponovo usmerava ka kamenu. Svesnost je tee razvijati od koncentracije, jer se radi o funkciji koja dublje zahvata. Koncentracija je puko fokusiranje uma, neto slino laserskom snopu. Ona ima snagu da prokri sebi put duboko u um i osvetli ono to se tamo nalazi. Ali ona ne razume to to vidi. Svesnost je ta koja moe da istrai mehanizam sebinosti i da razume ta vidi. Svesnost je ta koja moe da razloi tajnu patnje i mehanizme neugode. Svesnost je ta koja moe da te oslobodi.
118

Meutim, postoji kvaka 22. Svesnost ne reaguje na ono to vidi. Ona samo vidi i razume. Svesnost je sutina strpljenja. Zato, sve to vidi mora jednostavno prihvatiti, primiti k znanju i bez mnogo uzbuivanja posmatrati. To nije lako, ali zaista jeste neophodno. Mi smo u neznanju. Sebini smo, pohlepni i sujetni. udimo i laemo. To su injenice. Svesnost znai da uvia te injenice i ima jako mnogo strpljenja sa samom sobom, prihvatajui sebe onakvu kakva jesi. To znai kretati se protiv struje. Jer mi sve to ne elimo da prihvatimo. elimo da ga poreknemo. Prikaemo drugaijim ili opravdamo. Ali prihvatanje jeste sutina svesnosti. Ako elimo da rastemo u svesnosti, moramo da prihvatimo ono to svesnost pronalazi. To moe biti dosada, iritiranost ili strah. To moe biti slabost, neprilagoenost ili izneveravanje sopstvene rei. ta god da je, to je ono to jeste. To je ono to je stvarnost. Svesnost jednostavna prihvata to to jeste. Ako eli da razvija svesnost, strpljivo prihvatanje je jedini put. Svesnost snai samo na jedan nain: neprekidnim vebanjem svesnosti, samim pokuavanjem da budemo svesni, a to podrazumeva da smo strpljivi. Ovaj proces se ne moe raditi na silu, niti se moe ubrzavati. On napreduje sopstvenim tempom. Koncentracija i svesnost idu ruku pod ruku u poslu koji se zove meditacija. Svesnost usmerava mo koncentracije. Svesnost je ef itave operacije. Koncentracija obezbeuje snagu kojom svesnost prodire u dublje slojeve uma. Njihova kooperacija rezultira uvidom i razumevanjem. One moraju biti razvijane paralelno, na jedan izbalansiran nain. Samo malo jai naglasak stavljamo na svesnost, jer upravo ona jeste centar meditacije. Najdublji nivoi koncentracije zapravo i nisu neophodno da se obavi zadatak oslobaanja. Meutim, balans je kljuan. Suvie svesnosti, bez smirenosti da je izbalansira, rezultirae u stanju hipersenzitivnosti slinom kao posle uzimanja LSD-a. Suvie koncentracije, bez balansa kroz svesnosti stvorie u nama sindrom okamenjenog Bude. meditant je toliko smiren da poinje da bude nalik steni. Obe ove krajnosti treba izbegavati. Poetni stupnjevi razvijanja uma su posebno delikatni. Suvie veliki naglasak na svesnosti na toj taki e zapravo onemoguiti razvoj koncentracije. Kada poinjemo da meditiramo, jedna od prvih stvari koju uoimo jeste koliko je zapravo neverovatno aktivan na um. Theravada tradicija naziva ovaj fenomen majmunskim umom.
119

Tibetanska tradicija ga poredi sa vodopadom misli. Ako na tom stupnju forsirate funkciju svesnosti, bie toliko mnogo toga ega moemo biti svesni da je koncentracija nemogua. Nemoj se obeshrabriti. Ta grozniava uurbanost uma u poetku postoji kod svakoga. I postoji jednostavno reenje. Glavni deo napora uloi u poetku u fokusiranost uma na jednu taku. Uvek iznova vraaj panju koja je nekud odlutala. Ukroti je. Detaljna uputstva kako da to uradi data su ranije, u poglavljima 7 i 8. Posle nekoliko meseci i ve e razviti mo koncentracije. tek tada moe poeti da pumpa svoju energiju u svesnost. Ali, sa druge strane, nemoj ni predugo da forsira koncentraciju do take kada si potpuno otupeo. Svesnost je ipak vanije od ove dve komponente. Nju treba razvijati im oseti da to moe da radi bez suvie napora. Svesnost obezbeuje neophodnu osnovu za kasnije razvijanje dubljih nivoa koncentracije. Veinu pogreaka na planu ravnotee ova dva faktora ispravie kako se praksa ustaljuje. Ispravna koncentracija prirodno se razvija u okrilju snane svesnosti. Sve to vie razvija taj elemenat uoavanja, tim e bre primetiti neku smetnju i bre e se odvojiti od nje i vratiti uobiajenom objektu panje. Prirodni rezultat jeste poveana koncentracija. I kako se ona razvija, ona pomae i u razvijanju svesnosti. to ima vie moi koncentracije, manje je anse da se izgubi u dugom lancu misli i analiziranja neega to ti je odvuklo panju. Jednostavno uoi smetnju i vrati fokus panje na mesto na kojem bi trebalo da bude. Tako ova dva elementa obino sasvim prirodno balansiraju i potpomau rast onog drugog. Jedino pravilo kojeg treba da se dri u ovom trenutku jeste da uloi napor u koncentraciju na poetku, sve dok se majmunski um malo ne smiri. Posle toga, daj naglasak na svesnost. Ako ustanovi d apostaje nemirna pojaaj malo koncentraciju. Ako pak ustanovi da postaje suvie otupela, daj naglasak na svesnosti. No, naglasak je na kraju uvek na svesnosti. Svesnost vodi tvoje napredovanje kroz meditaciju, jer ona ima sposobnost da bude svesna sebe. Svesnost je ta koja e ti obezbediti pravi ugao gledanja na sopstvenu praksu. Uz pomo svesnosti e znati koliko napreduje. Ali nemoj o svemu tome mnogo da brine. Ovde se ne radi o nekakvoj trci. Ni sa kim se ne takmii i nema nikakvog preciznog reda vonje.
120

Jedna od stvari koju je najtee nauiti jeste ta da svesnost ne zavisi od bilo kakvog emocionalnog ili mentalnog stanja. Mi smo stvorili u sebi odreenu sliku meditacije. Meditacija je neto to u tiini ume rade neki smireni ljudi, sasvim laganih pokreta. Ali sve su to samo nekakvi uslovi za vebanje. Oni podstiu koncentraciju i olakavaju uenje meditacije. Meutim, jednom kada si nauila tu vetinu, moe se, a treba da se oslobodi ogranienja koje namee trening. Ne mora da se kree puevim korakom da bi bila svesna. ak ne mora ni da bude smirena. Moe biti svesna dok reava neki neodloni problem. Moe biti svesna u sred gradske vreve. Moe biti svesna ak i u sred oluje koja besni. mentalna i fizika aktivnost nisu prepreka za svesnost. Ako ustanovi da ti je um izuzetno aktivan, tad jednostavno posmatraj prirodu i stepen te aktivnosti. Sve je to i tako samo deo prolazne predstave koja se odvija u tvojoj glavi.

121

Poglavlje 15

MEDITACIJA U SVAKODNEVNOM IVOTU

vaki muziar veba svirajui skale. Kad pone da svira klavir, to je prva stvar koju naui i nikada ne prestane da ih veba. I najbolji pijanisti na svetu jo uvek ih vebaju. To je osnovna vetina, za koju ne moe dopustiti da je zapusti. Svaki igra bejzbola veba udaranje palicom. To je prva stvar koju naui jo kao junior i nikada ne prestaje da je veba. Kasnije svako zagrevanje i za veliko finale poinje vebanjem tog udarca. Osnovne vetine uvek moraju ostati dobro uvebane. Sedea meditacija jeste arena u kojoj meditant veba svoje osnovne vetine. Igra koju meditant igra jeste iskustvo sopstvenog ivota, a rekvizit kojim igra jeste sopstveni ulni aparat. ak i najiskusniji meditant nastavlja da praktikuje sedeu meditaciju, jer ona podeava i izotrava osnovne mentalne vetine neophodne za igru u kojoj uestvuje. Meutim, nikada ne smemo smetnuti sa uma da sama sedea meditacija nije ta igra. Igra u kojoj se ove osnovne vetine primenjuju jeste ostatak naeg ivota. Meditacija koja se ne primenjuje na svakodnevno ivljenje jeste sterilna i ograniena. Svrha vipassana meditacije nije nita manje do radikalna i trajna transformacija itavog vaeg ulnog i kognitivnog iskustva. Njen je cilj da napravi revoluciju u itavom vaem doivljavanju ivota. Periodi sedee meditacije jeste vreme koje si odvojila za razvijanje novih mentalnih navika. Ui nove naine da primi i razume ulne podraaje. Razvija nove metode bavljenja svesnom milju i nove naina toj neprekidnoj bujici svojih emocija. Ovakvo novo mentalno ponaanje neophodno je da bude preneto i na ostatak tvog ivota. U suprotnom, meditacija ostaje suva i jalova, jedan teorijski segment tvog ivota koji nema nikakve veze sa njegovim ostatkom. Naravno,
123

neophodan je odreeni napor da bi se ta dva segmenta povezala. Ako nema tog svesnog napora, i pored toga to je mogu spontani uticaj, taj proces e biti spor i nepouzdan. Najverovatnije da e zavriti sa oseajem da zapravo nita ne postie i dii ruke od svega. Jedan od najupeatljivijih dogaaja u tvojoj meditacijskoj karijeri jeste trenutak kada shvati da meditira usred neke savreno uobiajene situacije. Vozi kola ili iznosi kesu sa ubretom iz stana i odjednom postane toga svestan. Ova neplanirana provala vetine koju si tako paljivo negovala predstavlja trenutak istinske radosti. Jer ona ti daruje deli mudrosti u vezi sa budunou. Hvata spontani odsjaj onoga to je pravi smisao tog vebanja. Pred oima ti se otvara mogunost da ovaj trenutak transformacije svesti moe postati zapravo trajni kvalitet tvoga iskustva. Shvata da ostatak svog ivota moe provesti izvan domaaja zagluujue buke i zahteva sopstvenih opsesija, da vie ne mora biti ona rtva koju upravo tvoje strasti i udnje nemilosrdno proganjaju. To je tek nagovetaj toga ta znai stajati sa strane i posmatrati kako sav taj uragan prolazi kraj tebe. To je jedan zaista aroban trenutak. Meutim, ovakva slika e verovatno ostati tek nedostini san ukoliko se ne potrudi oko ovog procesa irenja polja meditacije. Najvaniji trenutak u meditaciji je onaj kada ustaje sa jastueta. Kada je tvoje formalno vebanje okonano, moe istog momenta da skoi i sve to si do tada radio ostavi za sobom, a moe i tu vetinu koju razvija da ponese sa sobom i kroz ostatak dana. Kljuno je da razume ta je meditacija. To nije neki specijalan poloaj tela i to nije tek skup mentalnih vebi. Meditacija jeste negovanje svesnosti i primena te svesnosti onda kada je ona ojaala. Da bi meditirala, ne mora uopte da sedi. Moe da meditira dok pere sudove. Moe da meditira dok se tuira, vozi klizaljke ili kuca na raunaru. Meditacija jeste budnost i ona moe biti primenjena na svaku tvoju aktivnost u ivotu. No, to nije lako. Mi odluujemo da specijalno vebamo svesnost u sedeem poloaju, na mirnom mestu, zato to je to najlaka situacija za vebanje. Meditacija u pokretu jeste tea. Meditacija u sred trke i buke svakodnevice je jo tea. A meditacija u sred intenzivno emocionalnih stanja kao to je zaljubljenost ili svaa predstavlja najvei izazov. Za poetnika e zato dovoljan izazov biti i vebanje u manje stresnim situacijama.
124

I pored svega ovoga, krajnji cilj vebanja ostaje i dalje: podii nivo koncentracije i svesnosti toliko da ostane stabilna i pod pritiskom ivljenja u savremenom drutvu. ivot nam donosi mnoge izazove i ozbiljnom meditantu nije nikada dosadno. Unosei meditaciju u dogaaja svog uobiajenog ivota nije ba jednostavan proces. Pokua i sama e se uveriti. Taj prelaz sa kraja sedee meditacije na poetak pravog ivota predstavlja dug skok. Predug za veinu nas. Vidimo da naa mirnoa i koncentracija ispare ve posle nekoliko minuta i ini nam se da nismo nita bolje nego to smo bili pre sedenja. Da bi premostili ovaj jaz, budisti su tokom vekova stvorili itav spektar tehnika kako bi prelaz uinili ravnomernijim. Oni su pomenuti skok razloili na vie malih koraka. I svaki od tih koraka moe biti veba za sebe. MEDITACIJA U HODU Na ivot je pun pokreta i aktivnosti. Sedeti nepokretan satima je skoro potpuna suprotnost normalnom iskustvu. I ona stanja jasnoe i spokojstva koja podstiemo u sred apsolutnog mirovanja obino se izgube im ponemo da se mrdamo. Potrebna nam je nekakva prelazna veba koja e nas nauiti vetini ostajanja smirenim i svesnim i u sred kretanja. Meditacija u hodu pomae nam u tom prelazi iz statinosti ka svakodnevnom ivotu. To je meditacija u pokretu i esto se koristi kao alternativa sedenju. Hodanje je naroito dobro za one situacije kada si izuzetno nemirna. Jedan sat meditacije u hodu e ti esto pomo da proe kroz taj nemir i uz to stekne odreenu koliinu jasnoe. Tada si u stanju da nastavi sa sedeom meditacijom na mnogo plodonosniji nain. Standardna budistika praksa zagovara esta meditacijska povlaenja, kao dopunu svakodnevnim vebama sedee meditacije. Meditacijsko povlaenje je relativno dui period vremena posveen iskljuivo meditaciji. Za nezareene, povlaenja od dan-dva su relativno uobiajena. Iskusni meditanti meu monasima i monahinjama mogu provesti mesece posveene iskljuivo meditaciji. To je vrlo striktno vebanje i postavlja velike zahteve i pred um i pred telo. Ukoliko niste u svemu tome nekoliko godina, postoji granica koliko dugo bi trebalo da sedite, a da od toga imate i koristi. Deset sati sedenje sa kratkim pauzama e veinu poetnika dovesti u stanje agonije
125

koje daleko prevazilazi njihovu mo koncentracije. Da bi povlaenja bila korisna, moraju zato biti organizovana tako da u sebe ukljuuju promenu poloaja i periode kretanja. Uobiajena shema je d ase smenjuju periodi sedee i hodajue meditacije. Obino ti periodi traju po sat, sa kratkom pauzom izmeu. Da biste vebali hodajuu meditaciji, potrebno vam je zaklonjeno mesto na kojem moete da napravite barem 5-10 koraka u pravoj liniji. Hodaete napred-nazad vrlo sporo i za oi veine Zapadnjaka izgledaete udno i van konteksta svakodnevnog ivota. Otuda ovo nije ona vrsta vebe koju biste voleli da radite na javnom mestu. Zato odaberite neki privatni prostor. Instrukcije za telo su vrlo jednostavne. Odaberite ravnu povrinu bez ikakvih prepreka i stanite na jednom kraju. Stojte otprilike jedan minut u poloaju panje. Ruke drite u poloaju koji vam je najudobniji; mogu biti oputene sa strane tela, sklopljene napred ili na leima. A onda pravite prvi korak: dok udiete, podignite stopalo jedne noge, ispruite nogu napred i dok izdiete spusti to stopalo na tlo. Ponovite isto sa drugim stopalom. Hodajte vrlo lagano sve do kraja staze, zaustavite se jedan minut i onda okrenite u mestu i opet zastanite jedan minut pre nego to krenete natrag. Ponavljajte ovaj postupak. Glavu drite uspravnu i vrat oputen. Oi su otvorene kako bismo odravali ravnoteu, ali nemojte ni na ta posebno fiksirati pogled. Hodajte prirodno. Odravate najsporiji tempo koji vam je ugodan i ne obraate panju na okolinu. Motrite stvara li se neka napetost u vaem telu i im je uoite opustite je. Ne trudite se posebno da hodate graciozno. Ne trudite se da lepo izgledate dok hodate. Ovo nije manekenska revija, niti ples. Ovo je veba svesnosti. Va cilj je da postignete stanje potpune budnosti, poveanje prijemivosti i potpunog, niim neometanog doivljaja pokreta pri hodanju. Svu svoju panju usmerite na senzacije koje dolaze is stopala i nogu. Pokuajte da registrujete to je mogue vie informacija o svakoj nozi dok je u pokretu. Uronite u istu senzaciju hodanja i uoite svaku tananu promenu u kretanju. Osetite svaki pojedinani mii kako se pomera. Doivite svaku promenu u oseaju dodira dok se stopalo sputa na tlo i potom ponovo die. Uoite kako su ovi prividno kontinuirani pokreti sainjeni od kompleksne serije sitnih trzaja. Probajte da nita ne propustite. kako
126

biste poveali svoju senzitivnost, moete svaki pokret razloiti na njegove uoljive delove. Svako stopalo prolazi kroz fazu dizanja, zamaha i potom potom sputanja. Svaki od ovih delova ima svoj poetak, sredinu i kraj. Kako biste postali prijemivi za ove serije pokreta, moete poeti tako to ete u sebi registrovati svaku od ovih faza. U sebi izgovarajte: podizanje, zamah, sputanje, dodirivanje tla, pritisak i tako dalje. Ovo je procedura vebanja kako biste prepoznali sled pokreta i bili sigurni da ne preskaete nijedan od njih. Kako postajete svesni mnotva sitnih dogaaja koji se odigravaju, neete vie imati vremena za itave rei. Odjednom ete se obresti unutar toka jedne fluidne, neprekinute svesnosti pokreta. Stopalo postaje itav va univerzum. Ako um pone da luta, registrujte to na uobiajen nain, zatim panju vratite na hodanje. Ne gledajte u stopala dok sve ovo radite, ne hodajte zamiljajui svoja stopala i noge kako koraaju. Ne razmiljajte, samo oseajte. Ne treba vam ideja stopala i ne trebaju vam slike. Samo registrujte senzacije kako pristiu. U poetku ete verovatno imati problema sa ravnoteom. Miie nogu koristite na novi nain i izvestan period uenja i privikavanja je normalan. Ako se pojavi frustracija, samo je registrujte i nastavite dalje. Vipassana tehnika hodanja je tako isplanirana da zaspe vau svest jednostavnim senzacijama i to tako temeljno da sve ostalo biva gurnuto u stranu. Ne postoji prostor za misao i otuda ni prostor za emociju. Nema vremena za vezivanje, niti za zarobljavanje onoga to radite u seriju pojmova. Nema potrebe za oseajem sopstva. Jedino plima senzacija dodira i pokreta, jedan beskrajni i stalno menjajui tok sirovog iskustva. Ovde uimo kako da pobegnemo u stvarnost, a ne od nje. Kakav god uvid da na osnovu toga steknemo, on je direktno primenljiv na ostatak naeg pojmovima prepunog ivota. POLOAJI TELA Cilj nae prakse je da postanemo svesni svih vidova naeg iskustva i to u jednom neprekinutom nizu u kojem se jedan trenutak nadovezuje na drugi. Mnogo toga to doivljavamo je potpuno nesvesno, u smislu da se to odigrava uz sasvim malo ili nimalo panje. Nai umovi okrenuti su neem poptuno drugom. Veinu vremena provodimo
127

sa ukljuenim automatskim pilotom, izgubljeni u magli sanjarenja i preokupiranosti. Jedan od najee ignorisanih elemenata postojanje jeste nae telo. Crtai u boji koji se neprekidno vrte na ekranu u naoj glavi su toliko zavodljivi, da smo skloni da svu svoju panju okrenemo od kinetikih i taktilnih senzacija. Te informacije putuju naim nervima sve do mozga iz sekunde u sekundu, ali ih mi uglavnom ne priputamo u svest. Oni se primaju na niim nivoima uma i dalje ne. Budizam je razvio vebu da otvori tu branu i pusti taj materijal u svest. To je jo jedan nain da nesvesno uinimo svesnim. Tokom jednog jedinog dana tvoje telo prolazi kroz najrazliitija krivljenja. Sedi i stoji. Hoda i lei. Saginje se, tri, puzi i istee se. Uitelji meditacije te podstiu da postane svesna tog neprekidnog plesa. Kako ti odmie dan, provedi nekoliko sekundi tokom svakog minuta da proveri u kojem je poloaju tvoje telo. Nemoj pri tome bilo ta da komentarie ili kritikuje. Ovo nije veba korigovanja tvog poloaja, niti je cilj da bolje izgleda ljudima oko sebe. Pomeraj lagano fokus panje du tela i osvesti kakav ti ono oseaj alje. U sebi reci hodam ili sedim ili leim ili stojim. Sve ovo zvui apsurdno jednostavno, ali ne podcenjuj ovu vebu. Ovo je vrlo mona veba. Ako je temeljno radi, ako zaista u sebe duboko usadi ovu naviku, ona moe doneti pravu revoluciju u tvom iskustvu. Ona te vodi do jedne potpuno nove dimenzije oseaja i osea se kao slepac koji je ponovo progledao. USPORENI POKRETI Sve to radi sastavljeno je od pojedinanih pokreta. Recimo, jednostavni zadatak vezivanja cipele sastoji se od kompleksne serije sitnih pokreta. Veina tih detalja prolazi nezapaeno. Kako bi unapredio naviku svesnosti, moe obavljate takve sitne poslove vrlo usporeno i pri tome se trudi da posveti punu panju svakom detalju. Sedi za stolom i pije aj je, recimo, jedna od prilika. Toliko toga ima to bi se moglo doiveti. Posmatraj poloaj tela dok sedi i oseti drku olje meu prstima. Omirii aromu aja, uoi na kojem mestu stoji olja, ajnik, tvoja ruka i sam sto. Posmatraj u umu nameru da podigne ruku, oseaj ruku dok se die, dodir usana i olje i tenost kako se sliva u usta. Oseti ukus aja, a onda posmatraj nasta128

nak namere da spusti ruku. itav ovaj proces je zaista fascinantan i predivan, ako mu se potpuno posveti, sa nepodeljenom panjom svakoj senzaciji i toku emocija i misli pri svemu tome. Istu ovu taktiku moe da primeni na mnoge svoje svakodnevne aktivnosti. Namerno usporavanje misli, rei i pokreta doputa ti da mnogo dublje prodre u njih, na nain na koji to inae ne bi mogla. I ono to u njima pronalazi je zaista udesno. U poetku ti je vrlo teko da odravaj ovaj namerno usporeni tempo tokom uobiajenih poslova, ali tvoja vetina u tome raste kako veba. Zaista duboki uvidi dogaaju se tokom sedee meditacije, ali isto tako se duboki uvidi se mogu javiti kada zaista istraujemo nau unutranju maineriju u sred svakodnevnih aktivnosti. To je jedna laboratorija u kojoj zaista poinjemo da vidimo mehanizam naih emocija i delovanje strasti u nama. To je mesto na kojem si zaista u prilici da odmeri pouzdanost svog naina zakljuivanja, kao i da uoi nagovetaj onog raskoraka izmeu istinskih motiva i tok oklopa koji na sebi nosi kako bi zavarala i sebe i druge. Veliki deo ovih informacija e predstavljati iznenaenje, mnoge e te i uznemiriti, ali sve je to korisno. Gola panja unosi red u svu tu zbrku to se gomila po malim, skrivenim uglovima uma. Kako stie jasno razumevanje u sred svojih svakodnevnih poslova, time stie i sposobnost da ostane racionalna i smirena dok svetlom panje obasjava sve te iracionalne budake i skrivena mesta. Poinje da sagledava u kojoj meri si sama odgovorna za sopstvenu mentalnu patnju. Uvia da sama stvara sopstvene misterije, strahove i napetosti. Uvia na koji nain uzrokuje sopstvenu patnju, slabost i ogranienost. I to dublje razume te mentalne procese, to te oni manje dre pod kontrolom. USKLAIVANJE POKRETA I DISANJA U sedeoj meditaciji glavna taka fokusiranja panje jeste dah. Potpuna koncentracija na stalno promenljiv dah dovodi nas pravo u sadanji trenutak. Isti princip moe se iskoristiti i u sred kretanja. Moe usklaivati ritam svojih pokreta sa ritmom disanja. Time obezbeuje ravnomeran ritam svojih pokreta i izbegava nagle prelaze. pokreti postaju laki da se na njih fokusira, a nivo svesnosti se poveava. Time ona ujedno i lake ostaje u sadanjem trenutku. U
129

idealnim situacijama, meditacija bi trebalo da bude neprekinuta, ta god da radi. Ali ne treba biti idealista, ve krenuti od svojih realnih mogunosti. Stanje svesnosti jeste stanje spremnosti uma da na pravi nain deluje. On nije preoptereen raznim preokupacijama ili uronjen u brige. Tako, ta god da iskrsne, istog je trenutka spreman da se time pozabavi. Kada si istinski svesna, tvoj nervni sistem ima sveinu i otpornost koji podstiu uvid. Javi se neki problem i ti se jednostavno bavi njime, brzo, efikasno, uz minimum nervoze. Ne stoji u mestu paralisana nedoumicom i ne bei u neko mirno oe kako bi sela i o tome mogla da meditira. Jednostavno, radi ono to je neophodno da bi reila taj problem. A u onim retkim situacijama kada se ini da reenje ne postoji, nisi time zabrinuta. Ve prelazi na sledeu stvar koja trai tvoju panju. Tako tvoja intuicija postaje vrlo praktina sposobnost. UKRADENI TRENUCI Za ozbiljnog meditanta pojam izgubljenog vremena ne postoji. Male praznine tokom dana mogu se pretvoriti u dobitak. Svaki slobodan momenat moe se iskoristiti za meditaciju. Ako sedi napeta u zubarskoj ekaonici, meditiraj o svojoj napetosti. Nervira se to mora da eka u redu u banci, meditiraj o toj nervozi. Dosadno ti je i vrti paleve na autobuskoj stanici, meditiraj o dosadi. Pokuaj d aostane budna i svesna tokom itavog dana. Budi svesna ta se odigrava upravo sada, ak i ako ti je uasno dosadno. Koristi upravo te trenutke kada si sama. Izvuci dobit za sebe upravo iz onih poslova koji su uglavnom mehaniki. Iskoristi svaku slobodnu sekundu da bude sabrana. Iskoristi svaki trenutak koji ti je na raspolaganju. SKONCENTRII SE NA ONO TO RADI Trebalo bi da odrava svesnost bilo ta da radi ili ulima registruje tokom itavog dana, poevi sa prvim trenutkom buenja, pa sve do poslednjih misli pre nego to utone u san. Ovo je jedan izuzetno zahtevan cilj koji si sebi postavila. Nemoj oekivati da e biti u stanju da ga dosegne vrlo skoro. Daj sebi vremena i dopusti da s njime rastu tvoje sposobnosti. Najbolja strategija u ovom poduhvatu jeste
130

da dan podeli na manje celine. Posveti odreeni interval svesnosti poloaja tela, a onda ga proiri i na druge jednostavne aktivnosti: jedenje, pranje ruku ili umivanje, oblaenje i tako dalje. Takoe, tokom dana moe odvojiti recimo petnaest minuta na posmatranje odreenih vrsta mentalnih stanja: prijatnih, neprijatnih i onih neutralnih, na primer; ili misli. Taan raspored vebanja zavisi od tebe. Ali ideja je da se izveba da primeuje to vie tih pojava, kao i da stanjem svesnosti obuhvati to je mogue vei deo dana. Pokuaj da tako organizuje svoj dan da postoji to je mogue manje razlike izmeu sedee meditacije i ostalih tvojih doivljaja. Neka se jedno prirodno transformie u drugo. Tvoje telo gotovo da nikada nije sasvim mirno. Uvek postoji neko kretanje koje moe da posmatra. Ako nita, uvek ti ostaje na raspolaganju disanje. Tvoj um nikada ne prestaje da pria, izuzev u vrlo dubokim stanjima koncentracije. Uvek je na vidiku neto to je mogue posmatrati. Ako ozbiljno meditira, nikada ti nee promai neto vredno tvoje panje. Svoje vebanje mora tako oblikovati da ga moe uklopiti u svakodnevni ivot. To je tvoja laboratorija. Ona ti obezbeuje prilike i izazove koji su ti potrebni kako bi tvoje vebanje bilo zaista duboko i autentino. To je vatra koja vebanje isti od samoobmana i greaka, lakmus papir koji ti pokazuje kada ide u dobrom pravcu, a kada samu sebe zavarava. Ako ti meditacija ne pomae da se nosi sa svakodnevnim konfliktima i izazovima, onda je ona plitka. Ako ti tvoje emocionalne reakcije iz dana u dan ne postaju jasnije i lake da se sa njima nosi, tada zapravo samo gubi vreme. I nikada nisu sigurna radi li dobro ili ne, sve dok svoje vebanje ne stavi na probu u svakodnevnim situacijama. Praksa svesnosti bi trebalo da bude univerzalna praksa. Ti je ne radi samo u odreenom delu dana i onda na nju zaboravi. ini je sve vreme. Meditacija koja je uspena samo kada si izolovana u tiini svoje kule od slonovae jo uvek je nerazvijena, u povoju. Meditacija uvida jeste zapravo svesnost iz trenutka u trenutak. Meditant je nauio da odrava golu panju u odnosu na roenje, razvijanje i propadanja svake od pojava u svom umu. Ne okree glavu ni od jedne od njih i ne dozvoljava da mu nijedna umakne. Ovde su ukljuene sve misli i emocije, planovi i elje, itav taj ou koji se odvija u tvojoj glavi. itavog ga posmatra i to kontinuirano. I nije bitno je li
131

on zanimljiv ili dosadan, lep ili ruan. Vidi ga onakvog kakav jeste i kako se menja. Nijedan deo iskustva nije iskljuen ili zanemaren. To je jedan sasvim temeljan proces. Ako obavlja svoje svakodnevne poslove i zatekne sebe u stanju dosade, tada meditiraj o toj dosadi. Ustanovi kakav je to zapravo oseaj, kako ta dosada funkcionie, iz kojih faza je sastavljena. Ako si besna, meditiraj o tom besu. Istrauj mehaniku besa. Nemoj beati od njega. Ako se nae obavijena oblakom depresije, meditiraj o toj depresiji. Istrauj tu depresiju poput nekakvog insekta koji posmatra kroz lupu, istrai je sa znatieljom. Nemoj slepo od nje beati. Istrai lavirint koji je podigla i iscrtaj mapu svih prolaza. Tako e sebe uiniti spremnijom da se suoi sa depresijom kad te sledei put poseti. Meditirajui pronai svoj put kroz uspone i padove svakodnevnog ivota jeste i pravi cilj vipassana meditacije. Ova vrsta vebanja jeste krajnje rigorozna i zahtevna, ali ona poraa stanje mentalne fleksibilnosti koja se ne moe porediti sa bilo ime drugim. Meditant svoj um dri otvorenim svake sekunde. On neprekidno istrauje ivot, procenjuje sopstveno iskustvo, posmatra ivot na jedan nepristrasan i znatieljan nain. Tako je on uvek otvoren za istinu u bilo kom obliku, iz bilo kojeg izvora da ona dolazi i u bilo koje vreme. To je stanje uma koje ti je potrebno za Osloboenje. Davno je reeno da Probuenje moemo dostii u svakom trenutku, ukoliko um drimo u stanju meditativne spremnosti. Najslabiji, najobiniji opaaj moe biti stimulans: Meseev disk, krik ptice, um vetra meu kronjama. Nije toliko bitno ta opaamo, koliko to na koji nain se odnosimo prema tom opaaju. To stanje trajne otvorenosti i spremnosti jeste kljuno. I Probuenje ti se moe dogoditi u ovom trenutku, ukoliko si spremna. Dodir dlana sa glatkom povrinom stola za kojim sada sedi moe biti ta skrivena lozinka, ta inicijalna kapisla. Zvuk ovih rei koje ita dok ti odzvanjaju u glavi moe biti dovoljan. Da, zaista, ti moe dosei Probuenje upravo sada, samo ako si spremna.

132

Poglavlje 16

IMA LI U SVEMU OVOME NEEG I ZA MENE?

oe oekivati odreene koristi od svoje meditacije. Prve od njih su sasvim praktine stvari; kasniji stupnjevi su transcendentne prirode. Sve u svemu, one se kreu od vrlo jednostavnih do vrlo dubokih. Neke od njih izloiemo ovde, a tvoje vebanje e ti otkriti istinu. Tvoje iskustvo je u svemu ovome ono to je zaista vano. One stvari koje nazivamo preprekama ili neistoama uma mnogo su vie od neprijatnih mentalnih navika. One su pre svega ispoljavanje naeg ego-procesa. Oseaj postojanja ja je u sutini oseaj odvojenosti percepcija distance izmeu onoga to nazivamo ja i onog to nazivamo drugi. Ova percepcija se odrava jedino ukoliko je neprekidno upranjavamo, a to upranjavanje je pokretano neistoama u umu. Pohlepa i pouda su pokuaji da zgrabim neto od toga i za sebe; mrnja i odbojnost su pokuaji da napravim vee rastojanje izmeu mene i toga. Sve neistoe poivaju na percepciji te razdvojenosti izmeu mene i drugog i kad god se one aktiviraju jaa i ta percepcija. Svesnost je ta koja stvari prozire duboko i sa velikom jasnoom. Ona usmerava nau panju ka korenima neistoa i ogoljuje mehanizme njihovog rada. Ona vidi njihove plodove i kakvo je njihovo dejstvo na nas. Svesnost je nemogue obmanuti. Kada si jednom jasno videla ta pohlepa zaista jeste i ta zaista ini i tebi i drugima, sasvim prirodno prestaje da se za njom povodi. Kada dete opee ruku na toplu pe, ne mora mu govoriti da je trgne; ono to ini sasvim prirodno, bez razmiljanja i svesne odluke. Unutar nervnog sistema postoji ugraen refleks upravo za tu svrhu i on deluje i bre od misli. Do trenutka kada dete uoi oseaj toplote i pone da plae, ruka se ve trgnula unazad od izvora bola. Svesnost
133

rade na vrlo slian nain: on je bez rei, spontana i vrlo efikasna. Jasna svesnost spreava razvijanje neistoa; neprekidna svesnost ih iskorenjuje. Tako, kako snai istinska svesnost, zidovi samog ega se polako rue, udnja jenjava, stegnutost i krutost poputaju, postaje otvorenija, prijemivija i fleksibilnija. Ui kako da ljubav u sebi deli sa drugima. Po tradiciji, budisti nerado govore o krajnjoj prirodi ljudskih bia. Ali oni koji su spremni da o tome neto kau, obino to ine na jedan deskriptivan nain govorei da ona naa krajnja sutina ili probuena priroda jeste ista, sveta i sama po sebi okrenuta dobru. Jedini razlog zbog kojeg se ljudska bia ine drugaijima jeste da je njihov doivljaj te krajnje sutine bio u jednom trenutku prekinut; bio je zaustavljen poput vode koja naie na branu. A neistoe uma su cigle od kojih je ta brana podignuta. I kako svesnost poinje da rastvara te cigle, pojavljuju se naprsline na brani i na kraju kroj nju provale saoseanje i radost. Kako se meditativna svesnost razvija, itav tvoj doivljaj ivota se menja. Taj doivljaj ivljenja, oseaj da si svesno bie, postaje vrlo jasan i precizan, prestaje da bude samo jedna neuoljiva pozadina pred kojom se smenjuju tvoje razne preokupacije. Postaje neto to vrlo jasno uoava. Svaki momenat koji naie je neto posebno; ti trenuci se vie ne stapaju jedan u drugi i svi zajednu u jednu nerazaznatljivu masu. Nita nije zamagljeno niti se podrazumeva samo po sebi, nijedno iskustvo se ne etiketira kao tek uobiajeno. Sve izgleda blistavo i izuzetno. Uzdrava se od kategorizovanja svojih iskustava u uobiajene mentalne fioke. Svi opisi i interpretacije su gurnuti u stranu i svakom trenutku je doputeno da govori sam za sebe. Ti zaista slua ta on to ima da ti kae i to ga slua kao da ga uje po prvi put. Kada tvoja meditacija zaista dobije na snazi, onda postaje i konstantna. Neprekidno posmatra golom panjom i dah i svaku mentalnu pojavu. Osea se izuzetno stabilnom, sve vie usidrenom u proieno i jednostavno iskustvo postojanja iz trenutka u trenutak. Kada su se jednom u tvom umu smirile sve misli, on postaje izu zetno budan i oputen u jednom krajnje jednostavnom stanju svesnosti. Ta svesnost se ne moe adekvatno opisati reima. Rei nisu dovoljne. Ona se jedino moe doiveti. Dah prestaje da bude samo
134

dah; vie nije ogranien na statian i dobro poznati pojam koji si nekada znala. Vie ga ne vidi tek kao sled udaha i izdaha; on nije vie jedno beznaajno i monotono iskustvo. Dah postaje ivi, menjajui proces, neto to je ivo i fascinantno. On vie nije neto to zauzima prostor u vremenu, opaa ga kao sam sadanji trenutak. A vreme postaje koncept, nije vie doivljena realnost. Radi se o pojednostavljenoj, rudimentarnoj svesnosti lienoj svakog suvinog detalja. Ona je utemeljena u ivot protoku sadanjosti i obeleena izrazitim oseajem stvarnosti. Ti apsolutno zna da je to stvarno, stvarnije od bilo ega to si ikada doivela. Kada si jednom zadobila takvo opaanje sa apsolutnom izvesnou, tada poseduje novu taku posmatranja, novi kriterijum u odnosu na koji moe da procenjuje svako svoje iskustvo. Posle takvog opaanja, jasno vidi one trenutke u kojima uestvuje jedino svojom golom panjom i one druge kada neku pojavu remeti svojim mentalnim stavovima. Posmatra sebe kako izobliuje stvarnost komentarima u svojoj glavi, otrcanim slikama i uvreenim stavovima. Zna ta ini, upravo dok to ini. Postaje vrlo osetljiva na sve one naine na koje promauje istinsku stvarnost i priklanja se jednostavnoj, objektivnoj taki posmatranja koja niti bilo ta dodaje, niti bilo ta oduzima onome to zaista jeste. Postaje vrlo prijemiva. Sa take na kojoj se nalazi sve to vidi je veoma jasno. Bezbrojne aktivnosti uma i tela istiu se svakim svojim detaljem. Paljivo osmatra neprekidno izdizanje i sputanje daha; gleda jedan beskonani tok telesnih senzacija i pokreta, osea ritam koji odzvanja u skladu sa neumornim marem vremena. A u sred sveg tog neprekidnog kretanja ne postoji nikakav posmatra, samo posmatranje. U takvom stanju percepcije nita ne ostaje isto ak ni u dva uzastopna trenutka. Vidi da je sve u stanju neprekidne transformacije. Sve stvari bivaju roene, stare i umiru. Nema izuzetaka. Budi se za neprestane promene sopstvenog ivota. Osvre se oko sebe i vidi da je sve u stanju toka, sve, sve, sve... Sve nastaje i nestaje, jaa i slabi, dolazi u egzistenciju i iz nje odlazi. Celokupni ivot, svaki njegov deli od onog beskonano malog do Tihog okeana je u neprekidnom pokretu. itav univerzum vidi kao veliku reku iskustva. Ono najvrednije to poseduje ti klizi izmeu prstiju, a isto tako i tvoj ivot. Pa ipak, ta prolaznost nije razlog za alost. Stoji tu paralisana,
135

zuri u tu neumornu aktivnost i tvoja reakcija na to je sa uenjem pomeana radost. Sve s epokree, plee, prepuno ivota. Kako nastavlja da posmatra ove promene, uvia i kako se sve uklapa jedno u drugo, postaje svesna tesne povezanosti svih mentalnih, ulnih i afektivnih fenomena. Gleda kako jedna misao vodi do druge, vidi kako razaranje raa emocionalne reakcije i kako oseanja poraaju nove misli. Postupci, misli, oseaji, elje sve njih vidi blisko povezane meusobno u jedno tanano tkanje usroka i posledice. Posmatra kako se javljaju i nestaju prijatni doivljaji i vidi da oni nikada ne traju; posmatra kako bol dolazi nepozvan i isto tako kako se sama oajniki bori da ga odgurne od sebe; vidi kako ne uspeva u tome. Sve se to ponavlja bezbroj puta dok tako stoji sa stane u tiini i tek posmatra kako sve to funkcionie. Iz same te ive laboratorije izlazi jedan unutranji i nenametljiv zakljuak. Vidi kako je tvoj ivot obeleen razoarenjem i frustracijom i isto tako jasno vidi njen izvor. Sve te reakcije izviru iz tvoje nemogunosti da dobije ono to eli, iz straha da e izgubiti ono to je ve tvoje i iz tvoje navike da nikada nisi zadovoljna onim to ima. Ovo vie nisu nekakvi teorijski pojmovi videla si te stvari svojim oima i zna da su one stvarne. Gleda sopstveni strah, sopstvenu bazinu nesigurnost kad se suoi sa ivotom i smru. To je ta duboka tenzika koja see sve tamo dole do izvora misli i itav ivot pretvara u jednu borbu. Posmatra sebe kako nervozno tumara unaokolo, panino tragajui za nekakvim vrstim, pouzdanim osloncem. Vidi sebe kako bez prestanka posee za neim, bilo im, za ta bi se uhvatila u sred tog ivog peska na kojem stoji i vidi da niega takvog nema, niega to se i samo ne menja bez prestanka. Vidi bol gubitka i alosti, posmatra sebe kako biva prinuena da se iz dana u dan prilagoava bolnim promenama. Svedok si tenzija i konflikata ugraenih u same temelje svakodnevnog ivljenja i shvata koliko je zapravo povrna veina tvojih briga. Posmatra napredovanje bola, bolesti, starosti i smrti. Otkriva udo da sve te grozne stvari uopte nisu zastraujue. One su jednostavno samo stvarnost. Kroz ovakvo intenzivno prouavanje negativnih vidova svoje egzistencije jako dobro upoznaje dukkhu, patnju, injenicu da stvari oko nas ne mogu do kraja da nas zadovolje. Poinje da uoava
136

dukkhu na svim nivoima ovekovog ivota, od oiglednih do onih najsuptilnijih. Vidi da patnja neizbeno sledi kad se pojavi vezivanje, im si za neim posegnula, neizbeno dolazi i bol. Kada jednom potpuno upozna dinamiku elje, postaje vrlo senzitivna na nju. Vidi je gde nastaje, kad nastaje i kako utie na tebe. Posmatra je kako deluje, uvek iznova, manifestujui se kroz svaki kanal ula, zaposeda um i svest ini svojim robom. U sreditu svakog prijatnog iskustva posmatra sopstvenu udnju i vezivanje kako bujaju. U sred neprijatnih iskustava posmatra kako te obuzima vrlo snaan otpor. Ne blokira ih, samo ih posmatra; gleda na njih kao na samu teksturu ovekovog miljenja. Traga za tom stvari koja se naziva ja, ali sve to nalazi jeste fiziko telo i poistoveivanje svog oseaja sopstva sa tom vreom od koe punom kostiju. Traga dalje, i pronalazi razliite vrste mentalnih pojava, kao to su emocije, obrasci miljenja i stavovi i uoava kako oseaj sopstva poistoveuje sa svakom od njih. Posmatra sebe kako postaje posesivna, prisvaja, branie te bezvredne stvari i uvia koliko je to glupo. Grozniavo pretura po gomili takvih stvari, neprekidno tragajui za sopstvom prebira po materiji, telesnim senzacijama, oseajima, emocijama sve se to vrti u krug kako se kroz njih probija sve dublje, zavirujui u svaki oak, beskrajno lovei to ja. I nita ne nalazi. U itavoj toj kolekciji mentalnog hardvera, u tom beskonanom toku stalno promenljivih iskustava, sve to moe da pronae jesu bezbrojni bezlini procesi koje su izazvali i uslovili neki njima prethodni procesi. Nikakvo statino sopstvo nije mogue pronai: sve je proces. Pronalazi misli, ali ne i mislioca, pronalazi emocije i elje, ali nikoga ko ih stvara. Sama kua je prazna. Nikoga u njoj nema. Na toj taki menja se itavo tvoje gledanje na sopstvo. Poinje da gleda na sebe kao da se radi o fotografiji u novinama. Kada je gleda golim okom, fotografija koju posmatra ima svoj oblik. Kad je gleda kroz uveliavajue staklo, sva se razlae na komplikovane are sastavljene od taaka razliitih veliina. Slino ovome, pod prodornom lupom meditacije, taj oseaj sopstva, to ja ili bivanje bilo ta, gubi svoju solidnost i rastvara se. U praksi meditacije uvida postoji taka na kojoj se tri karakteristike svega postojeeg prolaznost svih stvari, njihova nemogunost da nas trajno zadovolje i neposto137

janje trajne i nepromenljive sutine -- javljaju takvim intenzitetom koji naprosto zbrie svaki pojam koji smo izgradili. Vrlo ivo osea nepostojanost ivota, bolnu prirodu ovekove egzistencije i istinu o prividu sopstva. Sve te stvari doivljava toliko plastino da se nenadano budi za saznanje o krajnoj besmislenosti udnje, grabljenja i odupiranja. U jasnoi i istoti ovog prelomnog trenutka naa se svest transformie. Sopstvo iezava. Sve to ostaje jeste bezbroj meusobno povezanih i bezlinih fenomena, koji su uslovljeni i stalno promenljivi. udnja je ugaena, a ogroman teret sa lea odloen. Preostaje samo spontani tok, bez i najmanjeg traga otpora ili tenzije. Ostaje samo mir i dostie blaenstvo nirvane, nestvorenoga i neuslovljenoga.

138

Dar Uenja nadmauje sve druge darove Elektronska verzija ove njige je uraena iskljuivo donacijama, to je ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa starom budistikom tradicijom. Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi e da se ova ili njoj sline knjige pojave i u papirnom obliku. Ako elite i sami tome da doprinesete, moete da nas kontaktirate na Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad budizam@yahoo.com