CREVNI SISTEM

Zadnje crevo-Intestinum

U intestinumu se odigravaju najvazniji procesi hemijskog razlaganja hrane,apsorpcija hranljivih materija,resorpcija vode i stvaranje fecesa. Prednji deo creva smesten iza zeluca je TANKO CREVO-INTESTINUM TENUE,pa potom DEBELO CREVO-INTESTINUM CRASSUM. Ovakva podela je posebno karakteristicna za tetrapodne kicmenjake. U tankom crevu se razlaze hrana i vrsi se apsorpcija hranljivih supstanci, dok se u debelom crevu vrsi resorpcija vode,stvaranje i izbacivanje fecesa. INTESTINUM TENUE cine DVANAESTOPALACNO CREVO-DUODENUM i ILEUM. U duodenum se ulivaju sekreti ANEKSNIH ZLEZDA, tj. JETRE-HEPAR i GUSTERACEPANKREAS.Kod sisara postoji i sredisnji deo JEJENUM.

INTESTINUM CRASSUM cine COLON i zavrsno ili PRAVO CREVO-RECTUM koje se uliva u KLOAKU ili se zavrsava ANALNIM OTVOROM.

Prednji delovi intestinuma su obicno sa znatno manjim promerom u odnosu na zadnje delove.
Osnovni

uslov efikasne apsorpcije hrane je velika povrsina unutrasnjeg zida intestinuma. I ovo je kod kicmenjaka postignuto na tri nacina a najcesce njihovom kombinacijom. Kod svih grupa unutrasnji sloj (tunica mucosa) formira ogroman broj izrastaja mikroskopske velicine koji su u obliku grebena (primitivni oblik) ili prstolikih tvorevina (villi).

 Druga grupa diferencijacija obuhvata i sledeci sloj (tunica submucosa). ,cesto u obliku brojnih prstenastih mabora mikroskopske velicine; kod ptica i sisara to su Kerkringovi nabori. Treci nacin ukljucuje morfoloske adaptacije kao sto su : 1. spiralni izduzeni nabori mukoze , 2. izrastaji intestinuma 3. izduzen nabor intestinuma 4. veoma izduzen i izuvijan intestinum.

Tanko crevo (intestinum tenue)

Nae tanko crevo je deo digestivnog trakta koji je povezan sa elucem i debelim crevom. Ono je elastino, meko crevo od miia i mukozne membrane, koje je vrsto uvijeno i smeteno u donji deo stomaka. Moe da bude dugako oko 6 m. Poetni deo tankog creva je dvanaestopalano crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a u koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, privrcen je za abdomen pomou trbune maramice. U zidu tankog creva nalaze se lezde koje lue velike koliine sluzi i enzime. Sluz kao omota titi crevnu sluzokou od dejstva enzima.

Kod Amniota granica izmedju tankog I debelog creva je obelezena SLEPIM CREVOM-COECUM . Kod ptica slepo crevo je parno. Krokodili medju gmizavcima ,a medvedi i krezubice medju sisarima nemaju slepo crevo . Ostale Amniote imaju jedan coecum. Funkcije coecuma su povecanje povrsine creva,uskladistavanje hrane,fermentacija i koncentracija vitamina. U slepom crevu biljojednih ptica i sisara pod dejstvom crevnih bakterija vrsi se razlaganje celuloze. Kod biljojeda slepo crevo je veliko, a kod mesojeda kratko. Slepo crevo konja je velicine zeluca. Uopste uzevsi,herbivore-biljojedi imaju duzi crevni trakt od karnivoramesojeda.

Duzina intestinuma ,posebno prednjeg dela ,je razlicita i zavisi pre svega od vrste hrane ,potrebne kolicine enzima koje stvara epitel intestinuma ,kao i vreme razlaganja hrane ovim enzimima ,a takodje i od posebnih zahteva metabolizma vode kod nekih grupa.

Jetra (hepar)
Jetra(hepar) je jedna od najvecih viscelarnih organa kicmenjaka. Kod vecine jetra je podeljena na dva reznja ,sa izrazitom varijabilnoscu u njihovom obliku I polozaju u nekim grupama,pa cak I izmedju jedinki iste vrste.

Jetra I zucni mehur nastaju od jedne ili dve divertakule creva u nivou buduceg duodeuma . U najvecem broju slucajeva ,od zadnjeg izrastaja nastaje zucni mehur dok se jetra razvija od prednje evaginacije creva. Jetra je pokrivena celomskim epitelom.

Primarna funkcija jetre je sekretna, i ti sekreti se sastoje od zucnih soli i ucestvuju u procesima emulgacije masti. Zuc se iz jetre odvodi hepaticnim kanalima ,i na tom putu moze postojati zucni mehur ( ductus cystici) u kome se zuc deponuje I koncentruje. Izvodni kanali zucnog mehura prazne se u hepaticni kanal,koji se od tog mesta naziva zajednicki hepaticni kanal ( ductus choledochus). Ovaj kanal se izliva u duodeum dvanaetopalacno crevo. Zucni mehur ne postoji kod nekih Teleostei ,kao i kod nekih herbivornih ptica i sisara. Jetra ima i drugih f-ja : sinteza i deponovanje glikogena ,zatim sinteza lipida i proteina plazme .

Gusteraca (pankreas)

Pankreas je zlezdani organ karakteristican za kicmenjake. Sastoji se od egzokrinog dela koji stvara digestivne enzime kao i od endokrinog dela. Pankreas se uvek nalazi na putu jetrinog portinog sistema, izmedju mesta polaska sudova ovog sistema ( sa zida duodeuma,zeluca islezine) i jetre. Time je obezbedjeno da velika kolicina apsorbovanih hranljivih supstanci,kai i neki gastrointestinalni hormoni,prolaze krooz pankreas.
Kod vecine kicmenjak pankreas je kompaktan organ koji se najcesce nalazi u mezenteri,u blizini zeluca,dorzalno u odnosu na intestinum

 Druga glavna funkcija ovekovog

pankreas je da proizvodi osnovne hormone insulin i glukagon.

Oni se stvarju u grupama elija pankreas koje se nazivaju Langerhansova ostrvca. Glukagon podie nivo eera u krvi, ubrzavajui luenje glukoze u krv, dok insulin sniava nivo eera, stimuliui tkiva da crpe glukozu iz krvi. Kada zajedno rade, ovi hormoni kontroliu koliinu energije u telu. Ako se desi bilo kakav disbalans u koliini ovih hormona, dobija se dijabetes, bolest koja potencijalno ugroava ivot.

KLOAKA

To je zadnji deo creva u koji se ulivaju urinarni i genitalni izvodni kanali. Javlja se tokom embrionalnog razvica kod svih kicmenjaka I formira se od prosirenog zavrsnog dela creva koji je oblozen endodermom ,izuzev zavrsmog dela koji je od ektoderma. Kod Elasmobranchii,gmizavaca,ptica i Monotremata,prednji deo kloake je podeljen urorektalnim naborom na dve komore: COPRODEUM i URODEUM. Crevo se otvara u coprodeum,a urinarni i genitalni izvodni kanali u urodeum. Zavrsni deo kloake-PROKTODEUM ostaje ne podeljen.

Kod Amphibia kloaka je izgradjena od proktodeuma. To je ektodermalna invaginacija. Medju sisarima kod Theria urorektalni nabor se tokom embrionlnog razvica produzava unazad do membrane koja odvaja kloaku od spoljasnje sredine. Ovim je kloaka podeljena na dorzalni deoRECTUM koji se analnim otvorom izliva u spoljasnju sredinu, i ventralni deo- SINUS UROGENITALIS koji se zasebno otvara. Kod zenki Primates,Insectivora i nekih Rodentia urogenitalni sinus se uzduzno predvaja na urethru i vaginu koje se zasebno otvaraju na dnu plitkog vestibuluma koji se moze smatrati kratkim urogenitalnim sinusom. Kloaka se potpuno redukovala kod Cyclostomata.Actinoptergii I Eutheria. Kod njih se crevo otvara zasebnim otvorom,a genitalni I urinarni izvodni kanali zasebno ili zajednickim odvodom (urogenitalni sinus).