Jazd Pokrajina Jazd

Glavni grad Broj okruga Ukupna povrina Stanovnitvo (2006) Gustina naseljenosti Vremenska zona Jezik Jazd 10 131.575 km2 1.033.291 7,4/km2 IRST (UTC+03:30) Persijski i behdini

Geografski poloaj i populacija

Uareno sunce ve hiljadama godina napaja tlo Jazda, pa je toplote u izobilju, a vode malo. Zbog veoma tople klime i udaljenosti od drugih veih prestonica, stanovnitvo Jazda se nije mnogo mealo sa neiranskim narodima. Oni preteno govore persijskim jezikom sa jazd akcentom, autentinim po tome to nije primao strane uticaje, osim rei koje su preuzete iz arapskog jezika. Zoroastrijanci su ouvali jezik svojih predaka i govore darijem, dijalektom persijskog jezika. Pokrajina Jazd je podeljena na jedanaest okruga: Mejbud, Mehriz, Taft, Ardakan, Behabad, Hatam, Sadok, Bafk, Abar Kuh, Tabas i Jazd. Administrativni centar nalazi se u istoimenom gradu Jazdu.

4 6 7 9

2 5 8 10 3

pronaeno u dolini ir Kuha, peinsko slikarstvo iz Ernana, ostaci grnarije iz tvrave Narin koji datiraju iz vremena Elamita, ceremonijalna mesta kao to su Pir-e Sabz, Pars Banu i Pir-e Naraki, svedoe o postojanju starih religioznih kultova i pre pojave zoroastrizma.

Klima
Najtopliji mesec je juli, kada temperatura prelazi 40 C. Osveenje dolazi samo sa visokih planina, a vrh ir Kuh, uvek prekriven snegom i ledom, prkosi pustinji. Oni delovi pokrakrajine koji su na nadmorskoj visini veoj od 2500 m imaju umereniju klimu.

Okruzi pokrajine Jazd 1. Tabas 2. Ardakan 3. Bafk 4. Mejbud 5. Jazd 6. Sadoug 7. Taft 8. Mehriz 9. Abar Kuh 10. Hatam

Grad Jazd
Na granici velikih slanih pustinja Date Kavir i Date Lut, u oazi na 1200 m nadmorske visine smestio se polumilionski grad Jazd. Zbog svog poloaja esto ga nazivaju i pustinjskom nevestom. Dananje ime je dobio po sasanidskom vladaru Jazdegardu I. Za vreme Sasanida, Jazd je bio centar zorotastrizma. Nakon arapsko-islamskog osvajanja Persije, mnogi zaratustrijanci prebegli

Istorija
Prve naseobine ljudi na ovom podruju datiraju

iz treeg milenijuma p.n.e. Prema iranskim mitovima u vreme dinastije Pidadijan, plemena koja su putovala iz Balha u Pars, nazvali su ovu zemlju Jazdan (jazd znai bogosluenje), i od tada se smatra mestom hodoaa. Kameno orue

Jazd
su iz okolnih provincija i naselili se u ovom gradu. Zahvaljujui velikim nametima koje je plaao, grad je ostao zaratustrijanski centar ak i nakon osvajanja. Postepeno, tokom vremena, islam je postao dominantna religija u gradu. Skriven u pustinji, Jazd nije bio na meti ratnih razaranja, pa je u vreme najezde Dingis Kana predstavljao pravo utoite. Za vreme vladavine Safavida u XVI veku, izvestan broj stanovnika emigrirao je prema dananjoj granici Irana i Afganistana. Novu naseobinu nazvali su Jazdi, a i dan danas govore akcentom iz Jazda. Stanovnici Jazda vekovima su se prilagoavali pustinjskoj klimi, pa su im hvatai vetra, kanati (podzemni kanali) i jahali (ledene komore) odlino posluili u borbi protiv nesnosne vruine. Vei deo grada napravljen je od nepeene opeke suene na suncu. Veliki svetski putnik Marko Polo posetio je 1272. godine ovaj biser pustinje, i u svojim memoarima zabeleio je da Jazd ima visoko razvijenu industriju predenja svile. I danas, grad je ouvao reputaciju u izradi svile, tepiha i drugih rukotvorina, a poznat je i po proizvodnji slatkia. Poslastiari sa generacije na generaciju prenose recepte, uvajui ih u okviru porodice, a najpopularniji su baklava, gotab, pamak, naan berendi i had badam.
Panorama Jazda

Mapa grada Jazda Kupola bazara u Jazdu

Velika damija
Kompleks Velike (Dame) ili saborne damije nastao je u 12. veku i nalazi se u centru Jazda. Srednjovekovno jezgro damije dodatno je proireno u 18. i 19. veku. Kompleks je specian po svom visokom

istonom portalu koji je sa obe strane natkriljen sa dva uspravna minareta. Druga vana karakteristika damije je kupola sale za molitvu koja se sastoji od dve kupole kupole unutar kupole. Po svojoj jedinstvenoj arhitekturi velika saborna damija

Stara etvrt u Buehru

Jazd

Kupola mauzoleja Sejed Ruknudina, Velika damija

Kupola Velike damije Dvorite Velike damije

Jedan od portala Velike damije

spada u red najlepih ne samo u Iranu, ve i u celom islamskom svetu.

Kompleks Amir akmak

Kada je u vreme Timurida Amir Delaludin akmak ami postavljen za guver -

nera Jazda, odmah je zapoeo izgradnju prostranog trga oivienog rezervoarima za vodu, bunarom, kolom, karavan-sarajem i impresivnom damijom. Danas je ovaj kompleks koji se nalazi u sredinjem, istorijskom, delu Jazda,

jedan od najpoznatijih re ligijskih kompleksa u Iranu. Jedna od prvih graevina u okviru velikog Amir akmakovog kompleksa bila je istoimena damija podignuta u etvrti Dehkok koja se u 14. veku nalazila izvan gradskih zidina. Danas je to gusto naseljeni deo grada, a od originalnog kompleksa os tala je damija, trg i neko liko hidraulikih struktura. Damija se istie po deko rativnim radovima na mermernom mihrabu i kaligrafski oslikanim ploicama na ulazu. Njena izgradnja zapoeta je 1436.

Jazd

Damija Amir akmak sa trgom

godine, a zavrena nekoliko godina kasnije, zajedno sa brojnim prateim objektima. Pokrovitelj rado va bila je Bibi Fatima Hatun, Amir akmakova ena. Najznaajniji arhi tek tonski elementi kompleksa su centralna kupola i glavni ivan. Poput velike saborne i ova damija je ukraena prozorima, nia ma i galerijama koje istiu vizuelno dominantnu ku polu i ivan. U izgradnji damije primenjena su i neke inovacije kao to je ugradnja hvataa vetra u mihrab, to je u kasnijem periodu upotrebljeno i u damiji Sari Rik u Jazdu. Krajem 19. veka damij skom kompleksu pridru ena je istoimena tekija. Glavni simbol tekije, koja je, ujedno i zatitni znak celog Jazda, su dva visoka minareta ukraena prele pim keramikim dekora cijama na kojima su ispi sani ajeti iz Kurana. Pro elje tekije ukraeno je izrezbarenom opekom i keramikom, a na donjoj strani glavnog zida nalaze se ispisani kuranski ajeti kufskim pismom. Ispod minareta damije nalazi se rezervoar za vo du koji se rashlauje pu tem sistema hvataa vetra. Rezervoar je bio u funkciji do ezdesetih godina pro

Obeleavanje aure na trgu Amir akmak

log veka i snabdevao vodom stanovnike Jazda, da bi uvoenjem gradskog vo dovoda postepeno izgubio na znaaju. Damija Amir akmak nalazi se na trgu, odnosn platou, na kome se izvodi tazije, religijska svetkovina oplakivanja muenika poginulih na Kerbeli u prvom veku islama.

Vrt Doulat-abad
Po nalogu Muhamed Taki-hana, poznatog kao Veli ki han, pre skoro tri veka, za poeto je iskopavanje kana ta Doulat-abad, a kasni je je u raskonom vrtu izgrae na i istoimena rezi dencija. Arhitektonski je dizajniraFontana u vrtu Doulat-abad;

Hvata vetra

na tako da se iz svakog ugla omogui lep pogled na vrt. Najupe at ljiviji detalj je hvata vetra, badgir, visine 33 m, to ga ini najviim na svetu, sa i jeg vrha se prua predivan po gled na em prese, borove, rue, nar i vinovu lozu.

Jazd
metara. Danas se u nje mu nalazi ajdinica sa resto ranom.

Muzej vode
U potrazi za vodom Iranci ve dve hiljade godina kopaju podzemne kanale poznate kao kanati. Njima navodnjavaju useve i dopremaju vodu do naselja. Iskopavanje je skupo, a posao kopaa je veoma opasan, pa postoje brojni zakoni koji pokrivaju sve aspekte u korienju i re dovnom odravanju kanata. Procenjuje se da u Iranu ima oko 50 hiljada podzemnih kanala, koji su i dalje u funkciji, iako moderni sistemi navodnjavanja i gradski vodovod polako zauzimaju njihovo mesto. Muzej vode nalazi se u staroj restauriranoj palati ispod koje protie kanat. Posetioci u njemu mogu da saznaju kako se ve hi ljadama godina traga za vodom u vreloj pustinji.

Gradske zidine

Gradske zidine
U starim spisima je zabe leeno da su etiri oficira u slubi Ala ud-daula Ka kuija oko starog grada Jaz-da sagradila masivne zidine sa etiri tornja i ka pije. U srednjem veku, kad barut nije jo bio u upotre bi, ove zidine napravljene od opeke, bile su nepro boj ne. Tokom dugih opsada su titile grad od naleta strela i katapulta. Meu tim, u artiljerijskim bitkama koje su voene tokom 19. i 20. veka ove zidine su se pokazale kao neefikas ne, ak i opasne. Zub vremena, irenje grada i iz gradnja saobraajnica uinili su svoje, pa od starih zidina nije ostalo mnogo.

Muhamed Taki-hane Bafki sastoji se iz trga, medrese i hamama. Trg na kome se nalaze brojne tradicional ne prodavnice koje odiu duhom starih vremena povezan je sa nekoliko oblinjih bazara kao to su Kejsari i Meskagi. U impresivnoj graevini na bazaru Pande Ali nalazi se Hanova medresa iz Zand perioda. Hanov hamam sagraen polovinom 19. veka zauzima povrinu od skoro hiljadu kvadratnih

Han kompleks
Ovaj zanimljivi kompleks iz 18. veka koji je sagradio
Hanov hamam Muzej vode

Aleksandrova tamnica
Prema predanju, ovu tamnicu je u vreme osvajanja Persije sagradio Aleksandar Veliki. Sastoji se od velike kupole i duboke jame koja podsea na drevne tamnice. Meutim, njena namena je i dalje obavije na velom tajne, a jedino to je izvesno jeste njen naziv koji je dobila po jednoj Hafizovoj poemi i da je

Jazd
po predanju jo 470. godine upaljen plamen koji i dan-danas gori. Na ovom mestu se okupljaju prista lice zoroastrizma iz celog sveta, a stalni plamen odravaju svetenici koristei suvo drvo badema ili kajsije. Vatra ili oganj za njih predstavlja simbol boga Ahura Mazda. Glavna zgrada hrama nalazi se u sredini prostrane bate okruene mirisnim borovima, kedrovima i empresima. Simbol faravahara iznad glavnog
Aleksandrova tamnica Hram vatre, detalj

ulaza ima vie tumaenja; neki u njemu vide anela uvara, drugi podsetnik na smisao uspenog duhovnog ivota koji rezultira sjedinjenjem sa vrhovnim boanstvom, Ahura Mazdom. Na ploici na ulazu u hram stoji: Ovaj zaratustrijanski hram sagraen je 1934. godine, pod nadzorom Damida Amanata, na mestu koje pripada zajednici zaratustrijanaca iz Indije. Sa ulaza se vidi sveti plamen koji gori jo od 470. godine i premeten je iz hrama

kupola novijeg datuma. Danas je u njoj smeten Etnografski muzej u ko me se mogu videti brojni ar heoloki predmeti prona eni u blizini, kao i detaljna ma keta starog grada Jazda. Pored stalne postavke, muzej ima i brojne prodavni ce suvenira, a jama ispod kupole preureena je u ajdinicu.

Hram vatre (atakade)

Hram vatre je jedna od istorijski najbitnijih grae vina u Jazdu. U njemu je

Zaratustrijanska religija
Zaratustra je svoje uenje objavio u svetoj knjizi Avesta. Prvi princip ove vere je tradicija oboavanja duhovne svetlosti i fizikog plamena kao simbola istote. U svim zaratustri jan skim hramovima neprekidno gori vatra, a vernici se okreu prema plamenu kad se mole bogu Ahuru Mazdi. Prema Zaratustrinom uenju, svetlost usmerava due jer je vatra na zemlji isto to i sunce na nebu. Druga novina ko ju je uveo Zaratsra je uzdizanje reda i pravde kao drugog u rangu atributa. Trea orginalnost ovog uenja je borba suprotnosti. Dobre misli, dobra dela i dobre rei uvek su suprotstavljeni loim mislima, loim delima i loim rei ma. Ovo trojstvo je simbolizovano i na krilima boga Ahure Mazde. Na levoj strani su tri krila koja simbolizuju dobro, a na desnoj strani su tri krila kao simboli loeg. Uenje Zaratustre je u poetku imalo mnogo protivnika, ali, nakon to je lokalni kralj Vistapa primio novu veru, ona je naglo dobila na popularnosti. Kasnije e se rairiti po celom Persijskom carstvu od Egipta i Male Azije do Indije, ukljuujui i Vavilon. Njenoj afirmaciji najvie je doprineo kralj Kir ili Kuro, kralj nad kraljevima, ili kralj svih lokalnih kraljeva, tvorac velike imperije i dinastije Ahemenida. Ipak, najvei pobornik i kreator mazdaizma bio je kralj Da rije (521486), koji je iza sebe ostavio ureenu drvu i pre krasnu palatu u Persepolisu.

Nahide Pars u Ardekan, a zatim u Jazd. Posetioci u hram ulaze bosonogi i nose belu ili svetlu odeu. Mukarci nose bele kape, a ene marame. Sveta vatra nalazi se u bronzanoj posudi i moe se videti samo kroz staklo.

Kule tiine
Kako ne bi naruili istotu zemlje, zoroastrijanci nisu sahranjivali tela umrlih, ve su ih polagali na vrh tornja, kula tiine, i ostavljali na gozbu leinarima koje su smatrali svetim pticama-istaima. Sve tenik bi ekao pored tela kako bi video koje e oko leinar prvo iskljucati. Desno oko dobar znak za duu, dok je levo oko predskazivalo mranu bu dunost. Ovakav obiaj

Jazd

Kula tiine

vladao je sve do 60-ih godina prolog veka. Na 15 km juno od Jazda, na vrhu jednog brda, nalaze se dve kule tiine. Ove kule ne slue vie svojoj pravoj nameni i otvorene su za posetioce.

Hram ak-ak
Ovaj hram nalazi se 46 km od Jazda, izmeu planina Ardakan i Andire. Sagra en je ispod litice, na jednoj uzviici, i najznaajnije je zaratustrijansko planinsko svetilite. Svake godine u junu, na hiljade verniHram ak-ak

hram vatre, koga jo zovu i Pire Sabz. Tradicija nalae da hodoasnici zastanu i ostatak puta preu pei ce, im ugledaju hram. Hram je dobio naziv po nepresunom izvoru na litici koji uvek curi kap po kap. Prema legendi, to su suze kojima planina oplakuje Nikbanu, erku sasanid skog vladara Jazdegerda III, koja je beei pred najezdom arapske vojske zastala na ovom mestu da se pomoli Ahura Mazdi.

empres u Abarkuhu
empres visine skoro 30 m, proglaen za spomenik prirode, predstavlja turi stiku atrakciju. Ruski na-

empres u Abarkuhu

unik Alekskandar Rouf procenio je starost ovog drveta na vie od 4000 godina to ga ini najstarijim

ka iz Irana, Indije i drugih zemalja pristie u ovaj

Jazd

Hvatai vetra
Hvatai vetra lie na visoke dimnjake i najee imaju e tiri otvora na vrhu. Njihova funk cija je da hlade kue i obezbede priliv sveeg vazduha. Otvaranjem kapka koji je na strani dominantnog vetra, dimnjak hvata vazdunu stru ju i usmerava je nanie ka unutra njo sti kue. Otvaranjem kapka koji je na suprotnoj strani od dominantnog vetra, vazduh u kui struji navie. Za dodatno hlaenje koristi se kanat podzemni kanal ispunjen vodom. Hladan vazduh kroz podrum ulazi u kuu, struji kroz sve prostorije i preko hvataa vetra izlazi napolje. Zahvaljujui sveem nonom vazduhu u podzemnim kanalima akumulira se dodatna sveina. U predelima gde se visoke temperature preko dana, a vazduh suv, ovaj sistem za hlae nje ve vekovima radi bez greke. Zato su hvatai vetra sveprisutni u Jazdu, Kaanu, Nia nu i Bamu.

Ledene komore
Jahali ili ledene komore tradicionalno se ko riste za uvanje leda i hrane. Bazeni za proizvodnju leda, komore za skladitenje, kao i ostave za hranu nalaze se ispod nivoa zemlje, a na povrini je vidljiva samo zailjena kupola. Njihova veliina je impozantna, a prostor ispod zemlje dosti e zapreminu i do 5000 m. Zidovi debljine 2 m, napravljeni od peska, gline, belanca, limunovog soka, kozje dlake i pepela, spreavaju prenoenje toplote u unut ranjost komore. Pomou kanata i hvataa vetra temperatura u jahalima dosti e nulu, pa usred iranske pustinje, skriven ispod peska, nastaje dragoceni led. Tokom zime, podzemni bazeni se pune vodom, a na njihovoj povrini stvara se sloj leda deb ljine 3040 cm. Razbijeni blokovi skladite se u posebnim komorama i raz dvajaju slamom. Sve ledene komore povezane su sa dva hod nika, jednim se dopremaju ledeni blokovi to kom zime, a drugim se iznosi led na povrinu za vreme vrelih letnjih dana. Ledena komora u Mejbudu Jedini zemljani jahal u Jazdu, nalazi se 50 km severno od glavnog grada pokraj starog karavansaraja u Mejbudu. Ova graevina iz safavidske ere vekovima se nije promenila i predstavlja savren primer tadanje arhitekture.

Jazd
ivim biem u Aziji. Prema nekim legendama, veruje se da ga je posadio Zaratus tra. U drevnom Iranu sad nji drvea pridavan je veliki znaaj, a to se moe videti i na reljefima u Per sepolisu. empres je naroito popularan, pre svega zato to je veno zelen, pa ga to ini omiljenom vrstom u persijskim vrtovima.

Damija u Fahradu
U selu Fahrad, 30 km ju goistono od Jazda, nalazi se najstarija damija u Iranu. Izgraena je u prvom veku po objavi islama i od tada se nije pomenila, je dino su minareti dodati kasnije. Kao graevinski materijal koriena je samo opeka suena na suncu od koje su podignuti masivni stubovi koji nose svod.
Damija u Fahradu Golubarnik u obliku tornja

Golubarnici
Usled nedostatka plodnog zemljita u pustinji, podiu se veliki golubarnici koj lie na tornjeve. U njima ivi na hiljade ptica iji izmet se sakuplja i koristi kao prirodno ubrivo.

Hoteli
Yazd Laleh Hotel Bassij BLVD, Yazd, Iran. Tel: +98356225048, 6225049 Yazd Safayeh Hotel Falahi Ave, Yazd, Iran. Tel: +9835182509209
Baklava

Suveniri
Neke rukotvorine iz Jazda imaju svetsku reputaciju kao to su glatki tepisi sa divnim arama, tirma (vrsta kamira), brokat svila isprepletana sa zlatnim i srebrnim nitima i kadifa. Na bazarima mogu se nai zanimljivi predmeti za kunu upotrebu napravljeni od stakla, gline, koe i me tala. Obavezno treba poseGotab, pecivo sa bademom i kardemumom

Yazd Moshir al Mamalek Hotel Garden Enghelab Ave, Yazd, Iran. Tel: +983515239760 Yazd Daad Hotel No. 214, 10 th Farvardin Ave. Yazd, Iran. Tel: +983516229444 Yazd Malek-o Tojjar Traditional Hotel Deep in Panj-e Ali Bazar, Yazd, Iran. Tel: +983516265355 Yazd Silk road Hotel Off Masjed Jameh St, Yazd, Iran. Tel: +983516252730

Gurabije

titi neke od brojnim poslastiarnica i probati baklava, gotab i pamune bombone koje lie na nau eernu vunu.