Sme{na istorija sveta

Erik Sas i Stiv Vigand, uz pomo Vil Pirsona i Magne Hatikudur

Naziv originala: The Mental Floss History of the World - An Irreverent Romp through Civilizations Best Bits, Copyright 2009 HarperCollins Prava za prevod na srpski 2009 Kompjuter biblioteka Beograd, K.B.B. - Zoin vrt Autori: Erik Sass, Steve Wiegand, Urednici u Mental Floss Glavni urednik: Mihailo olaji Previdioci: Dragan ujovi, Slobodan eerovski i Dragan Stijelja-Jovanovi Lektor: Dragana Mijukovi Struni saradnjik: Profesor istorije Zoran Mileki Priprema za tampu: Zvonko Aleksi Korice: Zvonko Aleksi CTR ploe: Svetlost aak tampa: Svetlost aak Tira: 1500 primeraka Izdanje: Prvo Godina: 2010. Biblioteka: Zoin vrt - Istorija Broj knjige: 425 ISBN: 978-86-7310-445-4 Izdava: Kompjuter biblioteka Vojvode Stepe 34 11000 Beograd www.kombib.rs Tel/Fax:+381-11-3096966

CIP - , 94(100)(0.027.3) , Smena strana istorije / Erik Sas i Stiv Vigand ; uz pomo Vil Pirsona i Magne Hatikudur ; [prevodioci Dragan ujovi, Slobodan eerovski i Dragan Stijelja-Jovanovi]. - 1. izd. Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (aak : Svetlost). VI, 402 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Zoin vrt. Istorija ; knj. br. 425) Prevod dela: The Mental Floss History of the World / Erik Sass, Steve Wiegand. - Tira 1.500. - O autorima: str. 401-402. ISBN 978-86-7310-445-4 1. [] ) , COBISS.SR-ID 172260620

II

SADRAJ
POGLAVLJE I

Afrika i dalji razvoj

(60000 pne - 1500 pne)
strana 3
POGLAVLJE II

Haos i kontrola (1500 500 pre n.e.)

strana 33
POGLAVLJE III

Atina, Aleksandar i ostali (500 - 0 pre n.e.)

strana 65
POGLAVLJE IV

Ne postoji takvo mesto kao to je Rim (1 500)

strana 95
POGLAVLJE V

Ne tako mrano doba mranjatva (500 1000)

strana 125

III

POGLAVLJE VI

Srednji vek (1000 1300)

strana 155
POGLAVLJE VII

Renesansa je roena (1300-1575)

strana 187
POGLAVLJE VIII

Rat i robovlasnitvo (1575 17505)

strana 221
POGLAVLJE IX

Doba oslobaanja, podela, stagnacije i dobrih starih nacija (1750-1900)

strana 255
POGLAVLJE X

Pad imperija (1900 1930)

strana 293
POGLAVLJE XI

Ivica ambisa (1931 1962)

strana 325
POGLAVLJE XII

Jedan svet (1963 2007)

strana 359 DODATAK

ta je sa Kanadom
strana 395
IV

UVOD

ERIK SAS
Veina ljudi smatra da je 99% istorije, barem u onom obliku u kome se izuava u koli, zamorno i dosadno. ao nam je zbog toga, ali sada je nemogue izmeniti ono to se deavalo u naoj mladosti. Ova knjiga, meutim, i sama kreira istoriju - ona ini istoriju zanimljivom. Zato? Zato to to polazi za rukom i Holivudu, iji istorijski spektakli dre gledaoce prikovane za sedita. elite akciju? Imaete je. Seks i nasilje? U neogranienim koliinama. Masovne ubice - psihopate? Masovne ubice pokreu istoriju. Najlepe od svega je to takve pojave zaista i postoje u istoriji. Na stranicama ove knjige moete proitati sve o bebama zavisnicima od opijuma, pivu sa ukusom piletine, kozmetikim perlama od testisa, tajnim carevima i ivotu zasnovanom na dinu. Govoriemo i o velikim kraama od vie milijardi dolara, tajnama centralnoamerikih dungli, vojvotkinji koja jae naga kroz grad kako bi naterala svoga mua da smanji poreze, kao i o rimskim orgijama koje su bile skandalozne ak i za same Rimljane. Naravno, neemo zaboraviti ni znaajne dogaaje koji sainjavaju ozbiljnu istoriju. Bie rei i o religijama koje predstavljaju osnovu hrianstva (ne mislimo na judaizam), o tome zato Crna smrt moda i nije bila tako loa, kao i o detaljima zbog kojih je 300 miliona stanovnika jedne zemlje svoje porobljavanje protumailo kao sopstvenu ideju - sve u svemu, glavni istorijski dogaaji nisu zaboravljeni. Svaki pokuaj smetanja celokupne istorije sveta u jednu knjigu neumitno namee osnovno pitanje: Da li je sve obuhvaeno? Odgovor je jasan: nije, mada smo pokuali. Na alost, prvu verziju naeg rukopisa od oko 500 miliona stranica HarperCollins je odbio, sa primedbom da je
V

projekat previe ambiciozan i da bi knjiga bila preteka za noenje. (Ipak, ona bi se mogla uspeno reklamirati kao prva knjiga vidljiva golim okom iz svemira.) I pored toga to smo u konanoj verziji izostavili nekoliko detalja, smatramo da knjiga koja je pred vama predstavlja zaokruenu celinu. U njoj moete nai obilje zanimljivih podataka, zajedno sa oko tri etvrtine onih najznaajnijih istorijskih dogaaja. Sreom, ove dve kategorije se preklapaju u iznenaujue velikom stepenu. Pojedini ljudi smatraju da je istorija ozbiljna nauka, tako da bismo na ovom mestu mogli ubaciti neku sveanu parolu, poput one da su nepoznavaoci istorije osueni na njeno ponavljanje.* To, meutim, ne mora uvek biti tano. Kao to emo videti na narednim stranicama, istorija je prepuna ljudi koji su o njoj samoj znali mnogo, ali su i dalje neprekidno ponavljali iste greke iz prolosti. Ipak, znaaj prolosti se ne sme zanemarivati. Istorija moe biti zabavna, uzbudljiva, srceparajua i nenadmana. Ona nas moe nasmejati, oduzeti nam dah, naterati nas na pla i slino. Pored toga, istorija nam uliva nadu. Upravo zbog toga zvanini istoriari verovatno imaju pravo: uz malo sree moemo i nauiti neto to e nam pomoi da izbegnemo zamke budunosti. Pozivamo vas da paljivo i sa uivanjem proitate ovu knjigu i da pokuate neto i da nauite. Razlog je jednostavan: nakon knjige sledi test, koji se zove budunost.

* Dord Santajana

VI

1
Afrika i dalji razvoj
(60000 pne - 1500 pne)

PB

UKRATKO

ostoji barem jedna injenica koja je karakteristina za sva ljudska bia: oni su uvek gladni. Kada je savremeni ovek (Homo sapiens sapiens) napustio Afriku radi osvajanja ostatka sveta pre vie od ezdeset hiljada godina, svoja utoita je nalazio u blizini izvora hrane, pri emu su bogatije oblasti po pravilu bile i gue naseljene. Pojedine grupacije su naselile ume i okrenule se lovu, dok su drugi birali panjake na kojima su uzgajali krda goveda. Stanovnici Kamenog doba iz priobalnog dela Meksika jeli su morske ljuskare, ostavljajui iza sebe ogromnu gomilu njihovih oklopa i koljki duine 240, irine 90 i visine 21 stopu. Postoji jo jedna osobina karakteristina za ljudski rod: ne volimo nita da delimo. Razna plemena su od davnina vodila bitke zbog teritorija, pri emu su pojedina bivala potisnuta na negostoljubive terene nomadi su, sa druge strane, veoma uspeno koristili ionako ograniene resurse. Arapi su, primera radi, pokorili celo Arabijsko poluostrvo zahvaljujui tome to su uspeli da pripitome kamilu, izdrljivu pustinjsku ivotinju pomou koje su savlaivali velika rastojanja izmeu bogatih oaza. Narodi Centralne Azije su se okrenuli uzgoju konja i ovaca, prelazei i po vie hiljada milja u potrazi za izdanim panjacima. Inuiti su, sa druge strane, nauili da prave kue od leda. Kada je u pitanju broj kalorija koje je mogue dobiti po aru povrine, itarice mogu nahraniti znatno vei broj ljudi u odnosu na ribolov, lov ili uzgajanje domaih ivotinja. ovek je otpoeo sa uzgojem itarica oko 9000. pre n.e., nakon ega se ova delatnost brzo proirila na itavu planetu, uz znaajan porast populacije (ah, da, ljudi oboavaju i seks, i to prilino) u itorodnim podrujima. Uskoro je oveanstvo proizvodilo dovoljnu koliinu hrane, tako da je jedan deo populacije mogao da napusti rad u polju i da se posveti raznim zanatskim delatnostima. Nakon grnara, tkaa i zidara uskoro su se pojavili i krojai, strunjaci za tavljenje koe, rudari i druge zanatlije. Naravno, tu spada i najstariji zanat na svetu. Oko 8000. pre n.e. poinju da se javljaju i prvi organizovani oblici ljudske civilizacije - pod tim podrazumevamo ljude koji ive u zasebnim naseljima. Zanatlije se udruuju u privremene logore radi zatite od rivalskih grupacija i lake razmene dobara.

Naselja istovremeno postaju i sedita prvih oblika vlasti - u najveem broju sluajeva to su bile nasledne monarhije nastale od starih plemenskih organa upravljanja. Danas se malo zna o prvim oblicima vlasti, mada istorija smatra da je tadanja vlast bila skoncentrisana u jednoj porodici ili klanu i da je prenoena sa generacije na generaciju, sa dominantnim mukarcem na elu. U preistoriji su verovatno postojale zajednice zasnovane na matrijarhatu (sa enom u sreditu), kao i one zasnovane na primitivnim oblicima demokratije (bez lidera), ali su takvi oblici organizovanja nestali do perioda kada istorija poinje da se belei. Prvim civilizacijama je po pravilu upravljao jedan ovek - kralj. Mukarci su od tog perioda imali skoro apsolutni monopol na vlast. Dunosti kralja su bile jednostavne: zatititi svoje podanike. Ljudi su verovali da autoritet kralja potie od besmrtnih bogova, tako da su vladari bili tesno povezani sa religijom od samog poetka. U pojedinim oblastima kraljevi su istovremeno bili i najvii svetenici, zadueni za obrede rtvovanja i druge ceremonije koje obezbeuju dobru etvu. U drugim kraljevstvima vladari su tesno saraivali sa glavnim svetenicima ili su angaovali proroke radi proricanja budunosti. I pored toga to je opasnost esto dolazila i od susednih kraljevstava, najveu pretnju prvim civilizacijama predstavljala je priroda, kojom su upravljali nevidljivi bogovi. Sue, poplave i druge prirodne katastrofe esto su unitavale useve, donosei glad i bedu. U prevodu: smatralo se da su bogovi zadovoljni kraljem ukoliko su njegovi podanici imali dovoljno hrane. Zbog toga ne iznenauje injenica da je stvaranje rezervi itarica obino bio prvi potez svakog vladara irom civilizovanog sveta. Da bi takav sistem obezbeenja hrane funkcionisao, vladari su traili od svojih podanika da nakon dobrih etvi odvoje odreenu koliinu itarica, koju bi zatim koristili u sluaju nestaica. ito je skladiteno u velikim postrojenjima izgraenim od kamena ili od cigli od blata, tzv. ambarima. Svetenici su bili zadueni za evidentiranje koliine itarica koje je predao svaki pojedinani zemljoposednik. Da bi mogli efikasno da evidentiraju koliine predatog ita, svetenici su izumeli pismo. Beleenje koliina, imena i datuma na glinene ploice je dovelo do pojave raunovodstva i bankarstva. Ubrzo su i obini smrtnici otpoeli sa prebrojavanjem (kvantifikacijom) svojih stada, alatki i razne luksuzne robe. Sa irenjem pisanog jezika na iroke slojeve drutva, zanatlijama u gradovima su se ubrzo pridruili novi specijalisti - trgovci, bankari i notari. Nakon pojave pisma ubrzo su se pojavili i prvi komercijalni ugovori (jednostavni sporazumi tipa Za ove etiri svinje duan si da mi preda dve krave u naredna tri dana to svakako nisu bili glamurozni ugovori). Postoje, meutim, i zajednice koje se nisu opredelile za stacionarne uslove ivota i zemljoradnike poslove. Razlike izmeu nomada i gradskog stanovnitva izazivale su brojne sukobe. Akumulisano bogatstvo u gradovima u obliku vika itarica i drugih dobara prirodno je privlailo panju ljudi koji su imali znatno
4

Smena istorija sveta

tei ivot izvan gradova. Nomadi su obino imali znatno taktiko preimustvo u odnosu na gradsko stanovnitvo, tako da su ljudi iz divljine, vini ratovanju na konjima, dugo terorisali obine farmere na periferiji gradova. Nomadske pretnje postoje i danas - bez obzira to je mo stacionarnih ljudskih zajednica znaajno narasla ve do 1500. pre n.e. Istorija civilizacije je pria o nomadima.

KALENDAR DOGAAJA
2.500.000. pre n.e. Homo habilis, najstariji predak praoveka, poinje da koristi kamene alatke u Africi. Razliiti preci praoveka naseljavaju itavu planetu. Hominidi ovladavaju vatrom. U Evropi se pojavljuju neandertalci. Sahara je prekrivena gustom vegetacijom. U Africi se pojavljuje savremeni ovek, Homo sapiens sapiens. Homo sapiens sapiens naseljava itavu planetu. Led na polovima poinje da se topi, uz podizanje nivoa mora za etiri stotine stopa. Natufijanska kultura poinje sa uzgojom penice; raa se poljoprivreda. Javljaju se prvi gradovi u svetu - Katal Hujuk i Jerihon. Sahara postaje pustinja. Stanovnici naputaju Katal Hujuk i Jerihon iz nepoznatih razloga. Osnivaju se prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur. U Egiptu se javljaju prvi gradovi. Ujedinjenje Egipta pod faraonom. Egipat tako postaje prva drava u svetu. Poetak prve civilizacije u Kini (kultura Longan). Procvat Harapan civilizacije u dolini reke Ind. Egipani zavravaju veliku Keopsovu piramidu. Amoriti osnivaju Vavilon.

2.000.000. pre n.e. 1.500.000. pre n.e. 300.000. pre n.e. 150.000. pre n.e. 130.000. pre n.e. 60.000. pre n.e. 10.000. pre n.e. 9000. pre n.e. 7500. pre n.e. 5300. pre n.e. 5000. pre n.e. 4500. pre n.e. 4000. pre n.e. 3100. pre n.e. 3000. pre n.e. 2600. pre n.e. 2530. pre n.e. 2200. pre n.e.

Afrika i dalji razvoj

1900. pre n.e. 1750. pre n.e. 1700. pre n.e. 1600. pre n.e.

U Kini na vlast dolazi prva kraljevska porodica, dinastija Ksia. Avram naputa Ur i odlazi u Kanan. Nestanak civilizacija Harapan. Indoevropljani uspostavljaju kraljevstva Hetiti i Mitani u Mesopotamiji.

ZAVRTIMO PLANETU
Plodonosni srp
Prva vea naselja u istoriji bila su Jerihon na teritoriji dananjeg Izraela i Katal Hujuk na teritoriji dananje istone Turske. Oba su osnovana oko 8000. pre n.e. u zapadnom delu tzv. plodonosnog srpa, bogatog poljoprivrednog pojasa koji zahvata Srednji istok, sa Mesopotamijom (dananji Irak) u istonom delu. Navedeni gradovi su predstavljali prvi pokuaj: oni nikada nisu dostigli veliinu gradova iz kasnijih civilizacija, a njihovo gaenje i nestanak je povezan sa nerazjanjenim okolnostima. U periodu od 8000. pre n.e. do 7000. pre n.e. Jerihon je imao oko dve AMAR ZADOVOLJSTVA hiljade stanovnika, koji su iveli u praVavilonski kraljevi su imali posebvougaonim kuama sa malterisanim nu ulogu tokom festivala Akitu koji zidovima i podovima, a bile su okruje oznaavao Novu godinu: dobijali ene zatitnim kamenim zidovima. su takvu amarinu koju su mogle Stanovnici Jerihona su praktikovali da osete i njihove majke. Taj ritual odreene verske obrede u kojima su je bio deo ire ceremonije proiekoristili lobanje ukraene koljkama. nja grada. Protokol je predviao da Katal Hujuk je bio vei: najstariji do kralj doe u hram Marduka, vrhunsada otkriveni slojevi koji prekrivaju skog vavilonskog boanstva, gde 32 jutra potiu iz 7500. pre n.e., kada bi izjavio da tokom protekle godije grad imao oko est hiljada stanovne nije uradio nita loe - poput anika. Katal Hujuk je bio povezan sa maranja nekog od svojih podanika, mreom seoskih naseobina koje su se na primer. Vrhovni svetenik bi zaprotezale vie stotina milja oko grada. tim udario kralju veoma jak amar; Grad je istovremeno bio i glavni relieventualne suze u kraljevim oima giozni i trgovaki centar. Katal Hujuk bi predstavljale siguran znak da on je naputen pod neobjanjivim okolgovori istinu, nakon ega bi Marnostima oko 5000. pre n.e. duk odobrio njegovu vladavinu i u
narednoj godini.

Smena istorija sveta

SARGON NIJE ZABORAVLJEN

Sargon Veliki je bio prvi u dugom nizu osoba sa slinom idejom: pokoriti itav svet. Kao i kod veine slinih, i njegov zapanjujui uspeh je bio kratkog daha. Legenda kae da je Sargonova majka, koja je rodila budueg osvajaa oko 2350. pre n.e., bila retardirana, odnosno da je bila demon ili prostituka. Prema sumerskim izvorima, Sargon je u mladosti bio kraljevski peharnik kod Ur-Zababe, kralja Kia. Verujui da Sargon uiva naklonost boginje Inane, Ur-Zababa je pokuao da ga ubije, ali je Sargon umakao zloj sudbini. On je pronaao sledbenike meu lokalnim plemenskim poglavarima, nakon ega je osnovao novi grad, Akad, kao svoju prestonicu, odakle je krenuo u ratni pohod. Nakon zauzea Sumera, ukljuujui i grad Ki (slatka osveta), Sargon je simbolino oprao svoj ma u Persijskom zalivu - na krajnjim junim granicama Sumera - kao znak potpune kontrole nad itavim podrujem. Ti uspesi nisu umanjili njegove apetite, tako da je ubrzo krenuo na sever gde je porobio Asiriju, Liban i junu Tursku, nakon ega je na istoku osvojio Elam u Persiji (dananji Iran). Sargon je kao mudar vladar brzo shvatio znaaj trgovine i kontrole dugih trgovakih ruta koje su povezivale gradove. Njegovo carstvo je potpuno kontrolisalo trgovake puteve koji su povezivali civilizaciju Harapan u Indiji sa Sumerom, Egiptom i mediteranskim basenom. Zahvaljujui takvoj dominaciji, Sargon i njegovi naslednici su stvorili ogromno bogatstvo. Sargon je pokuao da obezbedi kontinuitet svog carstva tako to je svoju decu postavljao na mone pozicije. Ipak, nakon njegove smrti kljune teritorije su podigle pobunu protiv jednog od njegovih sinova, Rimua, koji je nakon toga pogubljen od strane roenog brata, Manituua. To je ujedno bio i kraj Sargonovog kratkotrajnog carstva.

Nakon Jerihona i Katal Hujuka pojavilo se mnotvo gradova-drava u Mesopotamiji, koji su pripadali sumerskoj civilizaciji. Najpoznatiji su bili gradovi Eridu i Ur, koji su osnovani izmeu 4500 i 4000. pre n.e., Uruk i Laga (3500. pre n.e.), Ki (3200. pre n.e.) i Nipur (3000. pre n.e.). Bez obzira na neprekidne meusobne sukobe, ovi gradovi su delili isti jezik, kulturu i religiju. Navedeni gradovi su bili mali prema savremenim standardima: najvei od njih, Uruk, imao je najvie ezdeset do osamdeset hiljada stanovnika na vrhuncu svoje moi. I pored toga, izmeu gradova su postojali neprekidni sporovi, prvenstveno zbog sukoba zemljoposednika oko granica imanja. Kada bi sporovi dostigli vrhunac, gradovi bi stupali u otvorene ratne sukobe. Sumerski kraljevi su ve imali stajae vojske, mada je do sukoba u tim vremenima dolazilo uglavnom spontano, pretvaranjem gradskog skupa u razjarenu gomilu. Ratnici su obino bili naoruani kopljima, buzdovanima i dobrim starim kamenjem.

Afrika i dalji razvoj

U politikom smislu, na elu svakog grada nalazio se lugal, ili prvi ovek, kralj, drugim reima. Raspodela vode radi navodnjavanja je bilo osnovno zaduenje vladara. Vode nije bilo dovoljno, tako da su gradske vlasti bile zaduene za nadzor vodosnabdevanja i za formiranje privremenih radnih timova za odravanje kanala za navodnjavanje i brana nekoliko puta godinje. Prvi ovek je obavljao svoje poslove zajedno sa vrhovnim svetenikom gradskog kulta, koji je upravljao religioznim ceremonijama i prikupljao darove za boanstva. Stanovnitvo Ura je slavilo boga Sunca pod imenom Utu ili Hadad, poglavara skupine bogova NEGOSTOLJUBIVI SUSEDI u kojoj su bili Inana ili Itar, boginja Sa porastom dominacije Vaviloplodnosti, prolea, oluja, ljubavi i na u drugom milenijumu pre n.e. braka, i Ereskigal, njena sestra bliznajavljali su se i novi problemi. Oko kinja, boginja smrti. 1900. pre n.e. u podruju severno Najznaajniji religiozni obred od dananjeg Bagdada divlje pleje bio proleni festival setve, koji je me Asiraca uspostavilo je sopstveoznaavao i sumersku Novu godinu. nu civilizaciju du reke Tigar, koja Tokom dvanaestodnevnog festivala je bila koncentrisana u gradovima svetenici su obavljali sopstveno proAsur, Niniva i Nimrod. Asirci su ienje, prinosili ivotinjske rtve i uglavnom iveli radi borbe i bili su nadgledali kraljevske molitve koje su znatno ratoborniji od svojih junih traile boansku pomo. Tu je bila i suseda, a posedovali su i odreene predstava u vidu posete bogova na prednosti. Pored toga to su usrenim dereglijama, kao i simulacija peno gajili konje, oni su ovladali i izradom gvozdenih alatki i oruja, bitke koja je predstavljala borbu doznatno otrijeg i smrtonosnijeg od bra i zla. Dosta vremena je odvajano vavilonskog oruja sainjenog od za bankete i prijeme, kao i za sve ostabronze. Oko 1500. pre n.e. Asirci le kvalitetne zabave. su jo uvek bili samo gomila seljaSa irenjem poljoprivrede iri se ka, zaostala sredina u odnosu na i civilizacija, uz istovremenu pojavu Mesopotamiju, ali su istovremeno novih igraa na sceni. Na teritoriji bili organizovani, ambiciozni i eljdananjeg severnog Iraka dalji (i oini borbe. Obratite panju na ovaj gledno ambiciozniji) roaci Sumeprostor! ra Amoriti oko 2200. pre n.e. osnivaju veliki grad Vavilon. Vavilon je rastao znatno bre u odnosu na prve drave-gradove i veoma brzo je prerastao starije sumerske urbane centre. Na vrhuncu svoje moi oko 1700. pre n.e., u vreme kada je postao regionalni trgovaki i zanatski centar, Vavilon je imao oko dve stotine hiljada stanovnika. Poput stanovnika starijih sumerskih gradova Ura i Uruka, Vavilonci su izgradili ogroman hram - stepenastu piramidu sa svetilitem na samom vrhu - na taj nain su tokom religioznih obreda bili blii svojim boanstvima.

Smena istorija sveta

Egipat: pobednik prvog meudravnog takmienja

DAJTE IME TOM BOANSTVU

Egipat se obino predstavlja kao Amonova mo je meu aktivnim prva ljudska civilizacija, mada su boanstvima bila predstavljena u njegovi gradovi nastali neto kasnije obliku boga Sunca koji se nazivao od sumerskih, negde oko 4000. pre Ra. Ra je imao telo oveka i glavu n.e. Ipak, nekoliko stotina godina ne sokola, sa krunom u obliku sunca. predstavlja znaajniji faktor u tom On je svakoga dana prelazio preko vremenu neznatnih promena. Kada nebesa u zlatnom brodu, nakon bi se organizovalo takmienje u veega je odlazio u podzemni svet liini, Egipat bi pobedio bez ikakve gde je provodio no u borbi promuke. Oko 3100. pre n.e. Egipat tiv Smrti, da bi se sledeeg jutra je postao prva svetska megadrava, nakon pobede ponovo pojavio na koja je objedinila skoro pet stotina nebu. Ra je bio patron faraona i milja teritorije od Mediterana do simbol njihove moi. prvih katarakti (vodopada) na Nilu. Prvi bog smrti (da, postojalo je Faraoni koji su vladali Egiptom bili vie takvih bogova) bio je Anubis, su najmoniji ljudi na svetu, a njisa telom oveka i glavom akala. hova mo je trajala znatno due od On je bio vrhovno boanstvo samoi sumerskih kraljeva. hrana, zaduen za merenje srca Egipat je ujedinjen pod polupokojnika radi utvrivanja ispravmitskim kraljem (ili kraljevima) Menosti njegovog ponaanja tokom ivota. Drugi bog smrti, Oziris, prenesom, koji je osnovao Prvu Dinauzeo je ulogu vodeeg boanstva stiju, zajedno sa gradom Memfisom podzemnog sveta oko 2000. pre smetenim juno od delte Nila, koji n.e. Njegova pria je zaista bizarje predstavljao egipatsku prestonicu. na: kada ga je suparniki bog ubio Pojedine legende govore o sukobima i isekao na komade, Ozirisova seizmeu severnog i junog Egipta, ali stra i ena (!) Isis je ponovo sastasu ove oblasti na kraju ujedinjene vila itavo telo osim penisa, koga zahvaljujui Nilu. Egipatska kultura je zamenila drvenom replikom. i religija bila je skoncentrisana oko Egipani su slavili mrtvog Ozirisa, ove reke, iji su ciklusi odreivali i zajedno sa svim drvenim delovistrukturu samog egipatskog drutva ma. Isis, boginja majka, obino je tokom hiljada godina. (ak i danas predstavljana sa krunom od kravogromna Asuanska brana kontrolie ljih rogova i diskom u obliku sunpoplave du Nila.) Tokom zimskih ca. Ona je bila patron kraljevskog meseci u planinskom delu Etiopije, prestola, vrsto vezana za mo i gde je Nil izvirao, padali su obilni dostojanstvo faraona. snegovi. Sa topljenjem snega u prolee nivo Nila je rastao i reka je prekrivala plavne ravnice u donjem delu svog toka, u Egiptu. Nakon mesec dana Nil bi se povlaio u svoje korito, ostavljajui debeo sloj plodonosnog mulja na

Afrika i dalji razvoj

okolnim posedima. Zahvaljujui tim nanosima Egipat je postao itnica antikog sveta. Nil je esto imao i ruilaku mo tokom poplava, tako da ne iznenauje injenica da su Egipani smatrali da on ima boansku mo. Nil je zaista predstavljao univerzum koji su kontrolisali bogovi, iji gnev su ublaavali svetenici. Prvi bog je bio primordijalni duh pod imenom Amon, predstavnik haosa koji je vladao pre formiranja univerzuma. To je bio nevidljivi otac koji je posedovao mo kreiranja - tanije, on je kreirao samog sebe (paradoks). Njegovo ime u prevodu znai Onaj koji je skriven, zbog ega je prirodno uvek stajao u pozadini. Svaki faraon je bio predstavnik jednog boanskog duha, koji je prelazio sa jednog faraona na drugog. To je ujedno i osnovna razlika u poimanju boanstva izmeu Egipta i Mesopotamije. Na elu vlasti u Mesopotamiji nalazio se prvi ovek koji je upravljao zajedno sa najviim svetenikom, dok je u Egiptu faraon istovremeno bio i vladar i svetenik, ali i ivo boanstvo. Smrt faraona je pratio velianstveni obred sahrane, koji je obezbeivao njegovo vaskrsnue u zagrobnom ivotu. Obiaj graenja piramida kao grobnica za mrtve kraljeve nastao je oko 2700. pre n.e., kada je izgraena stepenasta piramida za faraona Dosera u Sahari. Gradnja piramida nije uvek proticala bez problema. Najupeatljiviji primer je piramida Snefru, izgraena u Dauru

OBINA JELA
ta su jeli nai preci? Egipat je najpouzdaniji izvor podataka o ishrani u tim davnim vremenima. Prastanovnici Egipta su pravili kau od penice i jema i pekli hleb koji je liio na dananju pitu. Ponekad su hlebu dodavali smokve, med, maslac ili ulje pomeano sa biljkama radi poboljanja ukusa. Pivo je bilo vaan prehrambeni proizvod koji je konzumiran uz svaki obrok, zajedno sa hlebom. Stanovnici Egipta su pravili maslac, a postoje i indicije da su pravili i odreenu vrstu sira, mada nema podataka o njegovom sastavu, kao ni o ukusu. Kada je u pitanju povre, Egipani su koristili cveklu, krastavac, crni luk, rotkve, beli luk, repu, leblebije, pasulj, praziluk, soivo i zelenu salatu. Jeli su i meso, mada je to preteno bila hrana bogatih, dok su ga siromani slojevi retko koristili. Vie klase Egipana jele su govedinu, ovetinu, antilope, gazele, kozoroge i hijene. (Svinjetinu nisu koristili, zato to su smatrali da svinje prenose gubu.) Siromani slojevi su preteno koristili domau i divlju ivinu, ukljuujui patke, guske, aplje, prepelice, pelikane i dralove. Obilje ribe u Nilu je svakako predsatvljalo osnovni izvor proteina u ishrani siromanih. Najvie su se koristili smuevi, somovi i cipli. Za dezert, Egipani su upotrebljavali slatko voe poput smokvi, urmi, pomorandi, groa i lubenica.

10

Smena istorija sveta

oko 2600. pre n.e.: njeni graditelji su na pola posla primetili da su stranice previe strme, nakon ega su drastino smanjili uglove i tako dobili osmostraninu strukturu koja je vidljiva i danas. Velika piramida je najvea graevina te vrste ikada podignuta: njena visina iznosi 481 stopu, duina stranica je 756 stopa. Sainjena je od 2,3 miliona granitnih blokova teine po 2,5 tone, dok je njena fasada izraena od 144.000 blokova belog krenjaka, koji su naknadno korieni za gradnju drugih piramida. Piramida je izgraena izmeu 2550 i 2530. pre n.e. u ast faraona Kufua, koji je u Grkoj bio poznat pod imenom Keops. Za izgradnju takve masivne strukture, koja prekriva vie od 13 jutara, bilo je potrebno vie od 100.000 radnika i 20 godina. Tehnika gradnje piramida nije razjanjena do dananjeg dana.

Indija
Ko je poharao Harapane?
Savremena istorija raspolae ogranienim podacima o civilizaciji Harapana koja je nastala oko 2600. pre n.e. u dolini reke Ind, na teritoriji dananjeg Pakistana i Indije. Ipak, to je jedna od najzanimljivijih ranih civilizacija, prvenstveno zbog visokog stepena organizovanosti njihovih gradova. Mohenjo-Daro, koji je poput sumerskih gradova bio izgraen od cigala od blata i drveta, odlian je primer za takvu tvrdnju. Pretpostavlja se da je grad imao oko trideset i pet hiljada stanovnika koji su oito cenili higijenu - grad je imao sistem za odlaganje smea, akvadukte koji su snabdevali fontane sveom vodom, kao i javna kupatila u kojima su podzemne pei grejale vodu. iroke ulice su bile postavljene u obliku reetke, sa zonama koje su razdvajale stambene i komercijalne aktivnosti. Mohenjo-Daro je posedovao veliki ambar, javni bunar i tvravu sa impresivnim kulama. Pored toga, grad je imao i dva skuptinska zdanja u kojima su odravani zborovi graana. Harapanski pisani jezik nije deifrovan do dananjeg dana. Pismo je imalo oko etiri stotine karaktera, a njegovi tragovi se mogu nai na velikim javnim bilbordima, kao i na raznim glinenim i bronzanim ploama. Dokumenta su kreirana tako to su notari urezivali reenice ili fraze u kamene peate, sa kojih je tekst prenoen pritiskom na vlane ploe. Bronzani dokumenti su korieni iskljuivo za posebne ceremonijale. Harapanska religija je takoe obavijena velom tajne. Slike oveka u poloaju lotosa sa rogovima (ili sa eirom na kome su se nalazili rogovi) ukazuju da su Harapani verovatno upranjavali kult bika. Arheolozi su pronali i male statue ena sa zaobljenim stomacima, koje verovatno predstavljaju simbol boginje plodnosti. Harapani su sahranjivali svoje mrtve sa glavom okrenutom na sever, ostavljajui uz njih posude sa hranom, alatke i oruje koje e im zatrebati u zagrobnom ivotu.

Afrika i dalji razvoj

11

Tokom devetstotina godina postojanja Mohenjo-Daro je est ili sedam puta potpuno rekonstruisan nakon katastrofalnih poplava. Harapanska civilizacija je potpuno nestala verovatno oko 1700. pre n.e. nakon razornih poplava, zbog invazije drugih naroda (verovatno Indoevropskih plemena) ili usled kombinacije tih uzroka.

Kina:
Gradnja zidova, grnarija, rtvovanje dece
Prvi kineski gradovi pojavili su se za vreme kulture Longan, civilizacije Kamenog doba koja je postojala u periodu od 3000. pre n.e. do 1500. pre n.e. sa oko 50 zasebnih gradova rasporeenih du ute reke. Pripadnici ove civilizacije su svoje gradove okruivali dubokim rovovima i velikim zidovima izraenim od nabijene zemlje. Pojedini gradovi su bili okrueni zidovima ija je duina prelazila etiri milje. Jake fortifikacije su ve od tog perioda postale jedno od glavnih obeleja Kineza - ak i kineska re koja oznaava grad (cheng) potie od rei zid. Prvobitna kineska religija bila je zasnovana na slavljenju i potovanju predaka, koji su imali odgovarajuu poziciju u irem univerzumu sa vrhovnim boanstvom na elu skupine bogova koji su predstavljali sunce, mesec, vetar, kiu i ostale prirodne sile. Svetenici su otkrivali volju duhova urezivanjem pitanja na koje ele odgovor na magine kosti, koje su zatim drali u vatri sve dok ne puknu i na taj nain daju odgovore tipa da ili ne. Natpisi na maginim kostima su prvi tragovi pisanog jezika u Kini. Za vreme civilizacije Longan nastala je i izvrsna crna grnarija, ukljuujui i krhke posude za vino, inije i posude za sagorevanje tamjana. Neke od tih posuda imaju zidove koji su debljine ljuske jajeta, ali su nekim udom ipak sauvane do dananjih dana. Kao i ostale rane civilizacije, i narod Longana je ove posude postavljao u grobnice bogatih ljudi radi olakanja zagrobnog ivota. Tokom ovog perioda, kinesko drutvo je ve bilo organizovano oko patrijarhalnih klanova (porodice sa mukarcem na elu), koji dominiraju kineskom kulturom praktino do dananjih dana. Longanska kultura otkriva i dokaze velikog socijalnog raslojavanja: meu vie od 1500 grobova na Taosi groblju samo devet sadri vei broj dragocenih objekata, dok ostali praktino ne sadre nikakve artefakte.

Prestonica mora biti pravougaona u osnovi. Na svakoj strani osnove moraju postojati kapije koje vode na devet glavnih ulica, koje presecaju grad i kreiraju sistem reetke. - Book of Diverse Craft, Kina, tekst u kome su zapisane mnoge antike mudrosti.

12

Smena istorija sveta

Dugo se smatralo da prva nasledna monarija u Kini, dinastija Ksia, pripada mitu, sve dok nisu otkriveni tragovi kulture Erlitou, civilizacije iz bronzanog doba koja je nasledila civilizaciju Longan. Prema najranijim istorijskim zapisima, otac osnivaa dinastije Ksia, Gun, izgradio je grad radi zatite kralja i naroda. Takvi pokuaji kontrole obilnih poplava, meutim, nisu imali nikakve rezultate. Njegov sin, Da Ju, uspeo je da se izbori sa poplavama (uta reka je bila najvea opasnost) pratei uputstva svog savetnika, Boija, koji je smatrao da se poplave prvenstveno mogu zaustaviti kanalima, a ne blokiranjem tokova. Ju je kasnije hteo i da preda presto Boiju, ali je njegov sin i ubio oevog savetnika i sam preuzeo vlast, udarajui tako osnove dinastiji Ksia. Tako je prva nasledna dinastija u Kini nastala na temeljima neposlunosti, ubistava i nepravde.

Moramo se setiti da je itav ivot nastao iz vode. U vodi i danas ive brojna bia. Sva bia piju vodu. Naa tela su preteno sainjena od vode: tanki su slojevi koji nas ine ljudima. Vazduh i hrana su nam moda neophodni, ali nam je isto tako neophodna i mo vode koja gasi e. - I ing, mistini kineski tekst, oko 2800. pre n.e.

Dinastiju Ksia je oko 1750. pre n.e. zamenila dinastija ang (verovatno je postojalo i odreeno preklapanje). U to vreme su prvi kineski gradovi bili ve dobro utemeljeni. Arheolozi veruju da su u dananjoj provinciji Henan otkrili ostatke grada Ksibo, prestonice dinastije ang. rtvovanje ljudi je bilo uobiajeni religiozni ritual u dinastiji ang: u jednom gradu su pronaeni ostaci 852 ljudske rtve posveene novim zgradama. Pored toga, kraljevi su sahranjivani sa vie hiljada podanika-rtava koji e im sluiti u zagrobnom ivotu. Pored ljudi, rtvovani su i slonovi, nosorozi, bivoli, bikovi, ovce, jeleni, psi, tigrovi i deca.

Australija:
Ukoliko elite da pobegnete od svega
Ukoliko bi neko eleo da pobegne iz opteg ljudskog metea antikog sveta, Australija bi bila pravi izbor. Ovaj kontinent je pre oko 99 miliona godina poeo da se odvaja od Antarktika, Indije i Afrike (ove celine su nekada davno sainjavale jedan jedinstveni superkontinent, Gondvanu), da bi pre 35 miliona godina ve dobio karakter izolovanog kopna. Krajem poslednjeg ledenog doba, pre dvanaest hiljada godina, preci dananjih Aboridina su krenuli iz Azije prema jugu i naselili kopnene delove od kojih e sa otapanjem leda nastati izdvojena ostvra Indonezije, Nove Gvineje i Australije. Podizanje nivoa mora je potpuno izolovalo Aboridine u Australiji, odsecajui ih u potpunosti od ostatka ljudske rase vie hiljada godina.

Afrika i dalji razvoj

13

OVO JE PTICA, OVO JE AVION, OVO JE... SUPER-VOMBAT

Australija je prepuna udnih ivotinjskih vrsta koje su se razvijale u izolaciji dugoj nekoliko miliona godina, sa karakteristikama koje se ne mogu nai ni kod jedne druge vrste na planeti. Bremenite enke torbara kao to su kenguri i koale, na primer, nose svoje mlade u spoljanjoj torbi na prednjem delu svoga tela. Kljunar platipus ima ptiji kljun, dok mu telo podsea na dabra; iza svake noge poseduje i dodatnu otru iglu punu izuzetno jakog otrova. (Ne igrajte se sa platipusom.) Tu je i kivi, omanja ptica sa Novog Zelanda koja ne moe da leti; kivi je zaista udna ivotinja. Ne smemo zaboraviti ni antiku megafaunu ivotinje znatno vee od dananjih srodnika - ukljuujui i kengure visoke i po deset stopa sa opasnim kandama, lava-torbara, kao i super-vombata tekog vie od tri tone. Nestanak ovih vrsta pripisuje se dolasku oveka u Australiju oko 50.000. pre n.e.

Australija nije uvek bila pustinja. Arheolozi su pronali dokaze koji ukazuju na postojanje slatkovodnih jezera i velikog mora u unutranjosti u centralnom delu kontinenta. Na obalama tog mora u kamenom dobu, u periodu izmeu 45.000 i 40.000. pre n.e., postojala je kultura koja se bavila ribarstvom, lovom i prikupljanjem plodova. Tragovi ove civilizacije proteu se sve do 20.000. pre n.e., kada je more presuilo. Dananji Aboridini su verovatno potomci ove izumrle grupacije. Specifina religija Aboridina zasnovana je na vremenu snova, kada su arhetipske ivotinje i mitski junaci stvorili univerzum. Prema njihovom verovanju, dinovske kosmike zmije i guteri su imali glavnu ulogu u stvaranju kopna, tako da su njihove karakteristike sluile i za opisivanje odreenih osobina zemljita. Celokupno postojanje se moe ispratiti unazad do prvih kreatora, tako da su sva iva bia u prirodi meusobno povezana u jedinstvenu, ogromnu kosmiku mreu. Smatra se da je religija Aboridina pretea savremene ekologije.

TENDENCIJE: USPONI I PADOVI

Penica: uspon
Arheolozi smatraju da je ovek poeo sa uzgojem penice pre 11 hiljada godina - nije li, meutim, penica, pripitomila nas same? Bez obzira kako udno zvualo, ovo pitanje predstavlja veliku enigmu za evolucione biologe.

14

Smena istorija sveta

Nakon zavretka poslednjeg ledenog doba dolo je do zagrevanja planete, a samim tim i do obilnih kinih padavina. U tipinoj lovako-prikupljakoj zajednici kamenog doba mukarci su bili zadueni za lov, dok su ene prikupljale voe, povre, gomolje i biljke koje su rasle u divljini. Jedna grupacija ljudi na teritoriji dananje Sirije i Libana, Natufijanci, njela je divlju penicu pomou glinenih srpova (koji su se neprestano lomili, ostavljajui tako tragove buduim arheolozima). Penica je dobro uspevala u divljini i bez pomoi oveka, zato to je planeta u to doba bila prekrivena bujnom vegetacijom i, za razliku od dananjice, predstavljala je pravi raj. Pre oko trinaest hiljada godina, meutim, nastupio je hladan talas koji je izazvao velike sue. Takve prilike nisu odgovarale Natufijancima: suni talas i klimatske promene znatno su pogodile divlja penina polja. etve su drastino smanjene, to je verovatno izazvalo veliku glad. Glad je esto veoma jak motivacioni faktor, tako da su Natufijanci veoma brzo pronali nain da poboljaju etvu penice. Od svake etve bi paljivo odvajali deo penice koju su koristili kao seme za narednu setvu, ovladavajui istovremeno i osnovnim tajnama opraivanja i ukrtanja. Selektivnim ukrtanjem odreenih sorti podsticali su razvoj odreenih karakteristika penice, kao to je vee zrno, vea koliina zrna i manje pleve (nejestivih vlakana koja se moraju odvojiti od zrna). Ko je u takvim uslovima bio pravi gazda, ovek ili penica? U stara dobra vremena Natufijanci su bili polunomadi koji su slobodno lutali po umama i poljima divlje penice. Nakon sue koja je znatno suzila prostor sa plodnim zemljitem, Natufijanci su morali da se skrase na stalnim lokacijama koje su nudile dovoljno hrane. Uzgoj penice je izmenio i odnose izmeu polova, kao i celokupnu strukturu porodice i drutva. Lov vie nije bio osnovno zanimanje mukaraca, koji su sada radili u polju (po tradiciji to je bio enski posao). Uskoro je razvijen i pojam svojine i vlasnitva, tako da su farmeri mogli meusobno da razdele plodnu zemlju. Sve navedene aktivnosti imale su samo jedan cilj: obezbediti opstanak i reprodukciju itarica. Natufijanska poljoprivreda se brzo irila, obezbeujui istovremeno uslove za formiranje civilizacija u Jerihonu, Katal Hujuku, Sumeru i Egiptu. Zahvaljujui posveenosti oveka, penica danas pokriva znatno vei procenat zemaljske kugle u odnosu na period kada je ona rasla u divljini. Uzmimo SAD za primer: penica nije postojala na ovom kontinentu pre panskih kolonista koji su se pojavili u estnaestom veku, dok danas ona prekriva etrdeset sedam miliona jutara zemljita. To je skoro sedamdeset pet hiljada kvadratnih milja! Sa stanovita evolutivne biologije, penica je kultivisala planetu - mada je ovek bio taj koji je obavljao celokupni posao.

Afrika i dalji razvoj

15

Jevreji: jo uvek nije pad

Veina ranih religija je bila politeistika (verovanje u vie bogova), tako da su ljudi morali prvo da pogode raspoloenje odreenog boga ili vie njih, nakon ega su pokuavali da utiu na njega (njih) rtvovanjem dragocenosti, ivotinja, pa ak i ljudi. Previe panje poklonjene jednom boanstvu obino je izazivalo ljubomoru drugih, koje je takoe trebalo stiati molitvama i rtvama. ta bi se, meutim, desilo ukoliko bi celokupni univerzum kontrolisao DA LI SU JEVREJI samo jedan, svemogui bog? Sa jedVEROVALI U nim bogom lako je odrediti njegovo raspoloenje. Ukoliko se stvari odJEDNOG BOGA? vijaju kako treba, bog je zadovoljan Nakon uvoenja pisanog jezika, vama. U suprotnom, morate pod hitJevreji su tvrdili da su oduvek bili no preduzeti odreene mere. monoteisti, mada istina nije tako Jednobotvo je jedna od revolujednostavna. Pojedini istoriari cionarnih ideja koja stoji iza judaiztvrde da su Jevreji preli na moma, prve dugotrajne monoteistike noteizam mnogo godina nakon religije u svetu. Osniva judaizma je Avrama, kako bi se ujedinili u borbi protiv svojih suseda, stanovnika bio Avram, stanovnik Sumera, koji se Kanana. Postoje ak i dokazi da su odazvao bojem glasu da napusti Ur Jevreji potovali kananske bogove u kome je iveo i nastani se u okolini Baala i Ela, kao i boginju roenja Kanana (dananji Izrael i Palestina) i milosti, Aeru. Dokazi politeizma negde oko 1750. pre n.e. U znak zapostoje ak i u Bibliji, u Psalmu 82:1: hvalnosti to je oboavao samo jedBog je zauzeo svoje mesto u veu nog boga - Njega - bog je odluio da boanstava, meu kojima je imao od Avramovih naslednika uini velike presudnu re. ak i Prva boja zaljude. Avram je posluao boju naredpovest Nemoj imati drugog boga bu i zajedno sa enom Sarom (koja osim mene ne tvrdi eksplicitno da mu je istovremeno bila i polusestra) drugi bogovi ne postoje. preao u Obeanu zemlju u Kananu, nekoliko stotina milja na zapad. Boji zahtevi, meutim, nisu bili tako jednostavni. Kada je posumnjao u Avramovu veru, bog mu je naloio da rtvuje svog najstarijeg sina, Isaka, na kamenom oltaru u pustinji. U poslednjem trenutku on je ipak poverovao u Avramovu posveenost, tako da je promenio miljenje i rekao Avramu da umesto sina moe rtvovati ovna, uvodei tako jo jednu od znaajnih novina u judaizam: ukidanje ljudskih rtava. Ljudski ivot je bio previe dragocen za takvo krvoprolie. (ivotinje, meutim, nisu bile te sree.) Nova pravila rtvovanja nisu, meutim, olakala ivot Avramovoj deci. Kada je sa egipatskom nevestom Hagar dobio sina Imaela, ljubomorna Sara je naterala Avrama da ih protera u pustinju, to je bilo ravno smrtnoj kazni. Ipak, Bog ih je zatitio, nakon ega je Imael postao otac svih Arapa. (Imaliti je prastari izraz za Arape.)
16

Smena istorija sveta

Indoevropljani: uspon
Kombinacija konja i bornih kola donela je Indoevropljanima - nazivali su se i Arijevci ili Kavkasci, zbog toga to su iveli blizu Kavkaza - veliku prednost u odnosu na protivnike, koji su se jo uvek borili peice. Nomadski narod Indoevropljana je u periodu od 2200. do 1500. pre n.e. napustio prvobitna stanita u junoj Rusiji i osvojio iroke prostore Evrope, Srednjeg istoka i Azije. Pored konja, osnovu njihovog imetka saISTORIJA MOE I DA SE MINKA injavala su i krda goveda. Njihove seobe pratile su i brojne prie o krai goveda i Neznanje ponekad moe biti veoma stalnim borbama radi preotimanja krda od opasno. Evropski rasisti su u devetnaestom veku tvrdili da su Indoevropljani neprijatelja. bili beli osvajai koji su porobili inferiPersija, ili preciznije Iran (naziv Iran orne Semite i azijske narode. Adolf Hipotie od Farsi izraza za Arijan) bila je tler je u dvadesetom veku tvrdio da ijedna od prvih zajednica koju su Indoevrosta rasa plavokosih i plavookih Nemaca pljani pokorili. U Mesopotamiji su se oni potie direktno od Arijevaca, zbog ega sukobili sa Semitima, precima dananjih imaju prirodno pravo da osvoje i pokoJevreja i Arapa, nakon ega su oko 1600. re svoje susede. Takva rasistika vizija pre n.e. formirali carstva Hetiti i Mitani. nema skoro niega zajednikog sa istoCarstvo Hetita je bilo mona i dobro orrijskom realnou. Poto je mrzeo Ruse, ganizovana drava, iji su ratnici opremljeHitler je ak tvrdio da Arijevci potiu ni bornim kolima dugo terorisali Egipat. sa Tule, mitskog ostvra u blizini IslanHetiti su zadrali dominantan poloaj sve da (ta kaete na to?). Ne postoje ak do pojave semitskih Asiraca, koji su takoe ni podaci na osnovu kojih bi se moglo uspeno koristili konje i borna kola. zakljuiti kako su Arijevci izgledali. Pored toga, sigurno se ne moe govoriti Dve hiljade milja istono, u dolini reke ni o nekoj rasnoj superiornosti: Arijevci Ind, oko 1700. pre n.e. pojavila su se neka su jednostavno znatno bre savlaivali druga indoevropska plemena. Nestanak rastojanja zahvaljujui tome to su koharapanske civilizacije, koji se vremenski ristili konje. poklapa sa ovim dogaajem, moe biti posledica upravo te invazije. Indoevropljani su postali novi gospodari Indije, a svoju vladavinu su dodatno uvrstili uvoenjem striktnih kasta, koje su uspostavljale jasnu hijerarhiju u drutvu. Oni sami pripadali su trima najuticajnijim kastama - svetenstvu, plemstvu i klasi trgovaca. Meoviti brakovi su tokom vremena oslabili rasne razlike, ali sistem kasta je i dalje ostao nepromenjen. U meuvremenu, u periodu od 2100. do 1600. pre n.e. Heleni - narod od kojih e nastati antiki Grci - naputaju Balkan i prelaze na poluostrvo, teritoriju dananje Grke. Oni su osnivai mikenske civilizacije, koja je dobila ime po Mikeni, vanom gradu juno od Atine.

Afrika i dalji razvoj

17

Narodi Mediterana: pad

Zamislite vodeni zid visine desetospratnice koji juri ka vama brzinom od 450 milja na as. Preplaeni ste? Upravo tako su se oseali i stanovnici mediteranskog basena u kamenom dobu oko 7000. pre n.e., kada ih je bez ikakve najave pogodio najvei talas u ljudskoj istoriji. Ovaj super-cunami je zbrisao sva priobalna naselja du obala Evrope, Azije i Afrike. Preciznih podataka o broju rtava nema, mada se moe pretpostaviti da je poginulo vie miliona ljudi. Geolozi smatraju da je talas nastao nakon erupcije sicilijanskog vulkana Etna, kada je u more izbaeno preko 6 kubnih milja kamena brzinom od 200 milja na as. Silina udara je morsko dno pretvorilo u itko blato, ime je stvoreno dinovsko podvodno klizite. Rezultujui talas visine oko 40 metara dopreo je do najudaljenijih delova Mediterana za neto vie od tri i po sata. Poto je Mediteran imao samo jedan izlaz, uzani Gibraltarski moreuz, talas se verovatno vie puta odbijao od morskih obala, ba kao to se talasii odbijaju od zidova nekog ribnjaka. Arheolozi su otkrili ostatke neolitskog naselja ribara u Atlit-Jamu, na istonim obalama Mediterana, koje je oito naputeno u velikoj urbi. Na osnovu ega su naunici doli do takvog zakljuka? Beei od opasnosti, ribari su ostavili do pola oien ulov koji je zatrpan ogromnim nanosima blata i tako ostao sauvan vie hiljada godina.

Pie: uspon
Na svu sreu, veina antikih naroda je poznavala neku vrstu vina - alkoholnog pia jaeg od piva, koje se pravi od groa ili nekog drugog voa. Proizvodnja vina je verovatno nastala odmah nakon 6000. pre n.e., kada je ovek poeo sa izradom posua od gline, uz dodatno peenje na vatri, ime je dobijan vrst i otporan materijal za skladitenje. Glinene posude su koriene za skladitenje voa i povra, a prvo vino je verovatno bilo rezultat sluajne fermentacije groa ili soka od groa. Najstariji tragovi proizvodnje vina potiu sa planine Zargos u severnom Iranu, gde su arheolozi otkopali antiku kuhinju sa est glinenih kraga koji su korieni za proizvodnju neke vrste vina u periodu izmeu 5400 i 5000. pre n.e. U jednom 10-litarskom kragu pronaeni su ostaci ute boje koji bi mogli predstavljati ostatke belog vina dobijenog od belog groa. Proizvodnja vina se brzo irila antikim svetom. Sumerci su pravili vino ve oko 3100. pre n.e., dok se na glinenim ploicama mogu nai crtei sumerske aristokratije koja uiva uz male pehare vina, ispijajui ih zajedno sa pivom posluenim u glinenim krazima - prvo meanje pia u istoriji. Groe nije uspevalo u Egitpu, ali su ga njegovi stanovnici verovatno uvozili iz Sirije. Glineni upovi sa vinom su u Egiptu pokopavani zajedno sa pokojnikom. Do drugog
18

Smena istorija sveta

milenijuma pre n.e. postojalo je ve PRVI RAUNI pet razliitih brendova vina iz vinograda Delte koje su pokojnici moMeu prvim pisanim dokumentigli koristiti u zagrobnom ivotu. ma iz Mesopotamije (Irak) nalaze se i popisne liste kraga sa vinom. Na drugom kraju Azije, u Kini, legende kau da je oko 2100. pre n.e. imperator Jidi pronaao nain za fermentaciju prosa i dobijanje tzv. utog vina. Arheolozi su u grobnicama u Anijangu i dolini ute reke pronali glinene posude iz dinastije ang u kojima je nekim udom sauvana odreena koliina vina. Ukus vina je poboljavan dodavanjem odreenih biljaka, cvea i biljne smole. Stari Grci minojskog i mikenskog doba su takoe bili veliki ljubitelji vina. Arheolozi su na Kritu otkrili nonu presu za ceenje groa koja potie iz 1600. pre n.e. Grke legende su pune pria o ulozi vina u ivotu bogova, junaka i obinih smrtnika. Prekomerne doze vina su verovatno olakavale razne amanistike rituale, proizvodei vizije sline onima koje se javljaju kod halucinogena, kao to je pejota ili razne otrovne peurke. Tipian primer za takvu tvrdnju je kult Dionisa, grkog boga vina, iji su sledbenici organizovali ritualne orgije u kojima su pod dejstvom alkohola komadali ive bikove sopstvenim zubima i golim rukama.

- Komparativna religija Kako je sve ovo nastalo?

Antike kulture nisu imale nikakvih saznanja o poreklu univerzuma, mada je svaka od njih imala svoje prilino bizarno objanjenje o tome kako je svet nastao. Interesantno je da meu tim objanjenjima postoji dosta slinosti. Tanije, veliki broj istovetnih detalja u tumaenjima razliitih kultura namee ideju o postojanju jedinstvenog prastarog mita koji je nastao u najranijoj civilizaciji. Pregled tih tumaenja poinjemo sa Starim zavetom (mada on nastavlja sumerske mitove, ali Sumerci nam nee zameriti - oni su mrtvi.) Na poetku Bog stvori nebo i zemlju. Zemlja nije imala nikakav oblik i bila je pusta; nad prazninom je vladala potpuna tama. Nakon toga Bog stvori vodu. Bog ree: Neka bude svetlost!; i bi svetlost. Do sada se sve odvija dobro. Bog zatim ree: Napraviemo oveka koji e biti slian nama, a zatim postavi svoju kreaciju, Adama, u Rajski vrt. Videvi da je Adam usamljen, Bog uze Adamovo rebro i stvori Evu. Sve je ilo dobro dok se nije pojavila zla zmija, Satan, koja je nagovorila Evu da pojede jabuku sa zabranjenog (ali bez ikakve zatite) Drveta znanja. Ukratko: Adam je takoe zagrizao jabuku, zatim su njih dvoje otkrili tajne seksa. Bog ih je zbog svega toga izbacio iz Rajskog

Afrika i dalji razvoj

19

vrta, osudivi istovremeno, zbog te nesmotrene uine, na venu patnju ALTERNATIVNI NAUNI itavo oveanstvo. Zvui razumno, KALENDAR DOGAAJA zar ne? Naravno. U cilju objektivnosti prikazaemo Starija, sumerska varijanta prii jedan alternativni kalendar doe o nastanku univerzuma kae da gaaja vezanih za nastanak unije svet u poetku bio vodeni haos u verzuma. Kalendar je zasnovan na obliku boginje mora Namu, iz koga otkriima tzv. prirodne nauke. je nastalo nebo u vidu mukarca pod imenom An i zemlja u vidu ene 20 milijardi godina pre n.e.: Singularnost. Niko je ne moe pod imenom Ki. Njihov sin Enlil opisati. je postao ef svih sumerskih bogova zahvaljujui tome to je razjedinio 20 milijardi godina pre n.e. + roditelje i ostvario potpunu kontro1 sekunda: Formiranje protona lu nad majkom (Frojd bi pukao od i neutrona. Pojedinosti e biti remuke!). Uz pomo ostalih bogova gulisane naknadno. Enlil je od blata i krvi rtvovanog 20 milijardi godina pre n.e. + 3 boga stvorio oveka - i to po uzoru minute: Neutroni i protoni formina sopstveni lik. Prvi ljudi su iveli raju jezgra vodinika i helijuma. nomadskim ivotom u skladu sa prirodom, sve dok ih boginja raanja 19 milijardi godina pre n.e.: Nintura nije nagovorila da ponu da Zvezde poinju da se grupiu i stvaraju gradove i potomke koji e formiraju galaksije. naseliti svet. (Ba kao to su Adam 5 milijardi godina pre n.e.: Roi Eva napustili Rajski vrt i prekinuli eno je nae Sunce. prirodni sklad.) 4.6 milijardi godina pre n.e.: Prema grkim mitovima postaOd svemirskog otpada nastaje nja, univerzum je takoe u poetku Zemlja (takvo poreklo objanjava bio mrana praznina, Haos, potdosta toga). puno prazan osim ogromne crne ptice pod imenom Niks. Ova ptica 4.53 milijardi godina pre n.e.: Zemlja i kvaziplaneta Teja se prvo je snela zlatno jaje - mada nije jasno ujedinjuju, a zatim ponovo razgde, s obzirom na to da je univerdvajaju stvarajui Mesec. zum bio potpuno prazan, ali ta je, tu je iz koga se izlegao Eros, bog 4.4 milijardi godina pre n.e.: U ljubavi. Gornja polovina ljuske jajemoru nastaju prvi oblici ivota. ta je postala nebo, Uranus, a donja Sreno, jadnici (srea e vam zaizemlja, Gea. Od njihovih naslednista i biti potrebna)! ka su nastali bogovi, da bi kasnije vrhovni bog Zevs naloio titanima Prometeju i Epimeteju da naprave ljudska bia i ivotinje i da svakoj grupaciji daju odreene moi. Epimetej je, meutim, sve moi dao ivotinjama, tako da za ljudska bia nije preostalo nita. Prometej je zbog toga ukrao boansku vatru sa planine Olimp i podario
20

Smena istorija sveta

je oveku - time je ovek stekao mo znatno veu od one koja mu je stvarno bila potrebna, stekavi istovremeno i dominantnu poziciju u odnosu na sve ivotinje. Ideja sa jajetom je inae veoma popularna i prisutna je u vie razliitih kultura. Kineski mit o stvaranju kae da je prvobitni bezoblini haos univerzuma postepenim zaleivanjem prerastao u crno jaje sa ovekolikim biem pod nazivom Pangu, koji se obino predstavlja sa rogovima i krznom (poput Pana, grkog boga). Kada se izlegao, Pangu je dinovskom sekirom prepolovio ljusku jajeta, formirajui tako zemlju i nebo, koji odgovaraju elementarnim oblicima energije, jinu i jangu. Kada je Pangu umro, od njegovog daha su nastali oblaci, od oiju sunce i mesec, od krvi su nastale reke, a od tela kopno.

Dosta vie sa tim poplavama!

Veina kultura sadri i mitove o Velikoj poplavi, kazni koju su bogovi poslali u davnoj prolosti kako bi unitili oveanstvo. Takav je i dobro poznati biblijski mit o Noju u zapadnoj civilizaciji. Kada mu je dosadila ljudska neposlunost i poronost, Bog je odabrao Noja i njegovu porodicu i dao im specijalan zadatak: morali su da sagrade ogroman amac (koveg) i da u njega ubace po jedan par svake ivotinjske vrste radi ponovnog obnavljanja ivog sveta nakon potopa. Sumerska verzija kae da je bog Enki upozorio Ziusudru, kralja urupaka, da su bogovi odluili da unite svet potopom. Enki je naloio Ziusudri da sagradi veliki brod na koji e se skloniti tokom jednonedeljne poplave. Zahvaljujui molitvama i rtvama bogovi su kralju podarili besmrtnost. Prema sumerskoj istoriji prvu sumersku dinastiju nakon velikog potopa osnovao je kralj Etana iz Kia.

Na brod natovari seme svih ivih bia. Brod e sam sagraditi. Njegova veliina mora biti odgovarajua. - Sumerska legenda o velikom potopu

Prema grkoj legendi, mitski polubog Prometej upozorio je svog sina Deukaliona da se sprema veliki potop, rekavi mu da napravi ogroman nepropusni koveg za sebe i svoju enu Piru. Devetodnevne kie izazvale su veliki potop u kome je nestalo celokupno oveanstvo, osim Deukaliona i Pire, koji su to vreme proveli u kovegu. Nakon povlaenja vode, njihov koveg je ostao nasukan na planini Ortis u severnoj Grkoj. Zevs je rekao Deukalionu

Afrika i dalji razvoj

21

i njegovoj supruzi da preko ramena bace po jedan kamen, od kojih su nastali mukarac i ena koji e obnoviti oveanstvo na Zemlji. Konano, indijska mitologija govori o sveteniku po imenu Manu, koji je sluio jednog od prvih indijskih kraljeva. Perui ruke na reci, Manu je jednoga dana spasao ribicu, koja mu je u znak zahvalnosti prenela upozorenje o velikoj poplavi koja nailazi. Manu je napravio brod na koji je utovario seme ivota radi ponovnog oivljavanja sveta nakon poplave. Ribica - tanije, prerueni vrhovni bog Vinu - nakon toga je odvukla brod do planinskog vrha koji je bio iznad nivoa vode. Zvui vam poznato? Nemogue je rei da li se sve navedene legende odnose na neki stvarni dogaaj iz daleke prolosti, mada u istoriji postoji nekoliko pojava koje predstavljaju realne kandidate. Posebno se izdvaja veliki porast nivoa mora na kraju prolog ledenog doba pre neto vie od 12 hiljada godina (10.000. pre n.e.). Naglo otapanje polarnog leda izazvalo je porast nivoa mora za vie od etiri stotine stopa irom sveta - to je svakako moralo ostaviti jak utisak.

DOVIENJA, I HVALA NA SVEMU...

Konji
Desetak milja na as - to je najvea brzina koju je ovek mogao postii trei pre nego to je pripitomljen konj. Malo je ivotinja koje mogu postii brzinu od etrdeset milja na as ili preneti oveka na razdaljine od vie hiljada milja. ovek na leima konja stie znatnu prednost u pogledu brzine i mobilnosti, tako da je potpuno jasno zato su ljudi koji su pripitomili konje uspeli da osvoje svet. Konji su se pojavili u Severnoj i Junoj Americi pre vie od 55 miliona godina, odakle su preko Beringovog moreuza preli u Aziju, Afriku i Evropu. Oko 8000 pre n.e. dolo je do masovnog istrebljenja velikih sisara u obe Amerike (ukljuujui i mamute, sabljozube tigrove i konje), to je verovatno povezano sa pojavom Amerikanaca - domorodaca. Istovremeno, Beringov moreuz je usled podizanja nivoa mora bio potopljen, tako da konji nisu mogli nazad u Ameriku. Prvi tragovi uzgoja konja potiu iz perioda oko 4500 pre n.e. Prvi ljudi koji su gajili konje iveli su oko Kaspijskog jezera, oko planina Ural i Kavkaz u junoj Rusiji. Oni su odgajili podvrstu konja pod nazivom tarpan, koji je vezan za prostor oko Crnog mora i Kaspijskog jezera. Isti narod je oko 2000 pre n.e. izumeo i bojna kola koja su vukli konji. Konji i borna kola su ponekad i pokopavani zajedno sa mrtvim poglavicama tokom ritualnih sahrana.
22

Smena istorija sveta

Otrica
Osnovni materijal za izradu alatki u prvim danima ljudske istorije bio je kamen, koga je bilo u izobilju. Odatle i potie naziv kameno doba, koji se moe podeliti na tri period. U Paleolitu (Starije kameno doba) ljudi su odlamali komade kamenja i tako dobijali gruba seiva. U Mezolitu (Srednje kameno doba) alatke su postale neto savrenije, a pojavili su se i prvi majstori koji su mogli da naprave odreene trouglaste ili trapezoidne kamene oblike. Ti oblici su verovatno korieni za vrhove drvenih strela i seiva na sekirama, od kojih su kasnije (u Neolitu, odnosno Mlaem kamenom dobu) nastale savrenije alatke, kao to je strela sa dvostrukim seivom i izuzetno otra sekira. Sledei veliki iskorak napravljen je kada su nai inteligentni preci pronali nain za zagrevanje grumena metala koje su nalazili u prirodi, nakon ega su udaranjem kamenom iz metala dobijali otrice i razne druge korisne oblike. Prvi tragovi primene bakra datiraju iz 6000. pre n.e., u kulturi koja se danas oznaava kao Stari bakarni kompleks (engl. Old Copper Complex), koja je naseljavala dananji Miigen i Viskonsin. Bakar je poeo nezavisno da se primenjuje i na Srednjem istoku, u Aziji i Evropi na poetku petog milenijuma pre n.e. Period izmeu 4300. i 3200. pre n.e. arheolozi inae nazivaju bakarnim dobom. Bakarne alatke su predstavljale znatan napredak u odnosu na kamen, mada su se bakarne otrice lako krivile i gubile svoju otrinu pri udaru u tvrde predmete. Metalci iz Suze, Iran, su oko 3200. pre n.e. otkrili da bakar dobija na vrstini ukoliko se istopi i pomea sa drugim metalom - kalajem. Tako dobijena legura, bronza, bila je jaa od oba pojedinana metala koji su je sainjavali. Bronza je donela ogromnu prednost antikim vojskama - Sumerima, Egipanima i Kinezima u doba dinastije ang. Za razliku od kamenog i bakarnog oruja koje su koristili protivnici, njihova bronzana seiva su prolazila kroz tela neprijatelja kao zagrejani no kroz maslac (grubo, ali istinito). Bronzano oruje je izraivano u kraljevskim livnicama (metalske radionice), koje su kontrolisali predstavnici vlasti. Nalazita bakra i kalaja su obino bila na potpuno razliitim lokacijama, tako da su stalne potrebe za bronzom dovele do pojave prvih oblika trgovine na velikim udaljenostima.

Letee otrice
Gaanje ivotinja i ljudi kamenjem je moda primereno maloletnim delikventima i neobuzdanim deacima, dok je za postizanje pravih efekata nad stvarnim neprijateljem potrebno neto konkretnije, poput luka i strele. Tano vreme pojave ovih genijalnih izuma je tajna za dananju nauku, ali je sigurno da je to bilo veliko otkrie. Dobro zategnuta tetiva na luku mogla je izbaciti objekte znatno bre i na vee daljine u odnosu na golorukog oveka, zbog ega je korisnik luka i strele stekao ogromnu prednost u borbi i lovu.

Afrika i dalji razvoj

23

Tragovi prvih strela sa vrhovima od kremena potiu iz perioda od 9000 do 8000 pre n.e., iz kasnog Paleolita (Starije kameno doba). Telo Oecija, naeg pretka roeOni su otkriveni u dolini Arensburg nog oko 3300 pre n.e., pronaeseverno od Hamburga, Nemaka. no je u alpskim gleerima i niNajstariji lukovi pronaeni su u malo se ne razlikuje od bilo kog oblinjoj Danskoj, prirodno kondrugog beivotnog tela mlaeg zervisani u movarnom tlu. Bili su datuma. Otkrili su ga planinari izraeni od bresta, a duina im je 1991. godine, a austrijske vlasti iznosila oko pet stopa. Tetive su vesu u poetku mislile da se radi o rovatno bile izraene od ivotinjske rtvi skoranjeg ubistva. Njegovo koe ili od biljnih vlakana, mada ne telo je ak i oteeno pri vaepostoje sigurni podaci koji bi ukazinju iz leda pomou pneumatske builice, a posmatrai su ak slovali na to. bodno uzimali naene objekte Strele su tokom Mezolita (Sredkao suvenire. Tokom dalje istrage nje kameno doba, poinje oko 8000 veliki broj ljudi je ak i dodirivao pre n.e.) postale due - do etiri stomumificirano telo prenosei tako pe - a zahvaljujui sve jaim lukovima bakterije i nanosei nepopravljiverovatno je rastao i njihov domet. vu tetu. Kasnije se ispostavilo da Tokom Neolita, lukovi su pravljeni je telo otkriveno na italijanskoj preteno od tisovine koja je istovreteritoriji, nakon ega je dolo i do meno i jaka i elastina, naroito kada ozbiljnog diplomatskog spora. se potopi u vodu i dodatno zagreje. Oeci je danas izloen u juno-tiU vajcarskim Alpima je pronaeno rolskom arheolokom muzeju u ouvano telo neolitskog peinskog Bolcanu, Italija. oveka popularno nazvanim Oeci, koji je uz sebe imao nedovreni luk sa tetivom izraenom od lanenih vlakana. U isto vreme natufijanska kultura antike Palestine i Sirije koristila je mehanika ojaanja koja su poboljavala preciznost njihovih strela. Lukovi i strele su postali nezaobilazni deo ratne opreme irom sveta ve oko 4000 pre n.e., u vreme kada su se na planeti pojavile i prve dugotrajnije civilizacije. Istovremeno, strelci su postali veoma bitan deo organizovanih armija. Hetiti, glavni protivnici antikih Egipana, postali su pravi eksperti u rukovanju lukom i strelom. Poetkom osamnaestog veka pre n.e. oni su organizovali svoju vojsku tako to su svakom paru strelaca dodeljivali i borna kola zajedno sa vozaem. U isto vreme Asirci su napravili vea i tea borna kola koja su mogla primiti vozaa, strelca i dva borca opremljena zatitnim titovima. Pravu revoluciju u vojnom organizovanju, meutim, izazvali su indoevropski nomadi centralne Azije kada su negde u drugom milenijiumu pre n.e. postavili strelca na lea konja. Takav strelac naoruan lukom i strelom bio je smrtonosniji i imao je veu mobilnost u odnosu na strelca u bornim kolima kojima

POVRATAK LEDENOG OVEKA

24

Smena istorija sveta

je upravljao drugi ovek. Kada su Asirci ovladali ovom vetinom, za njihove susede su poeli teki dani.

ta pogoni vae amce

oveku nije trebalo dugo vremena da zapazi da drvo pluta na vodi i da vei komadi plutajueg drveta mogu izdrati teret ivih bia. Biljke i ivotinje su esto na drvenim deblima savlaivali i hiljade milja slanih vodenih povrina, migrirajui tako iz jednog dela sveta u drugi. Nai preci su uz malo kreativnog razmiljanja zakljuili da bi i oni mogli primeniti istu taktiku. Prvi amci nisu bili preterano sloeni: to su bila obina drvena debla izdubljena kamenom ili metalnom otricom radi smetaja veslaa. Prastanovnici dananje Holandije, Danske, Nemake i Finske pravili su izdubljene amce - kanue - ve oko 9000. pre n.e. Pojedina plovila pronaena u Danskoj iz perioda od oko 5000. pre n.e. bila su dugaka i vie od trideset stopa i verovatno su koriena za lov na kitove i bakalare, kao i za trgovinu. Ovi amci su verovatno korieni i kao mrtvaki kovezi i pogrebne lomae za vienije osobe poput plemenskih poglavica - obiaj koji su kasnije prihvatili i Vikinzi. Konstrukcija prvih amaca je bila tako jednostavna i efikasna da je razvijena nezavisno u brojnim kulturama antikog sveta. Pripadnici japanske kulture Jomon su takoe koristili izdubljene kanue ve oko 7500. pre n.e. Najstariji amci u Africi potiu iz Nigerije, iz perioda oko 6000. pre n.e. Zahvaljujui visokom tropskom drveu, antiki brodograditelji su mogli da izrade zaista velike amce. Karipsko pleme Taino je tako pravilo amce ija je duina prelazila 90 stopa, u koje je moglo stati 80 veslaa, dok su brodograditelji u Africi pravili amce due od 120 stopa. Polineani su svakako neprevazieni majstori u gradnji izdubljenih amaca. Pored toga, oni dri i rekorde u pogledu prevaljenih razdaljina. Tipian polineanski amac za plovidbu morem bio je dugaak samo 30 do 60 stopa, ali ti amci su mogli prebaciti itave porodice sa svim neophodnim stvarima i do nekoliko hiljada milja preko otvorenog mora. Prastanovnici jugoistone Azije zapoeli su naseljavanje ostrva u Junom Pacifiku negde oko 1500. pre n.e. Jedna grupa doseljenika je u tim migracijama prela rastojanje od Nove Gvineje do Samoe - vie od dve i po hiljade milja. Polineani su ponovili slian podvig negde izmeu 400. i 700. pre n.e., prevalivi ponovo slinu razdaljinu izmeu Samoe i Havaja. Polineani su stalno putovali izmeu ovih ostrva radi trgovine. Za navigaciju su koristili detaljne mape napravljene od granica, koljki i kamenja, koje su verno prikazivale poloaj ostrva, struje i zvezde.

Afrika i dalji razvoj

25

Boginja piva
Fermentacija radi proizvodnje alkohola je jedan od prvih postupaka koji je ovek primenio na itaricama. Pivo je tretirano kao namirnica, mada je istovremeno donosilo i omamu. Postoje dokazi koji ukazuju da su Sumeri pravili pivo ve oko 3000. pre n.e. Tanije, oni su toliko cenili pivo da su imali i odgovarajuu zatitnicu, uglednu boginju Nin-Kasi. Velika koliina podataka o Sumerima dobijena je upravo prouavanjem religioznih tekstova posveenih ovoj boginji. Boginja Nin-Kasi prvi put se pominje u tekstovima oko 2900. pre n.e. ZABAVE SU ODUVEK Njeno ime u slobodnom prevodu glaBILE OMILJENE si Dama koja ispunjava usta ili Ona Nema nikakve sumnje da su se koja ispunjava elje. Ona je bila pivar, stari Sumeri rado opijali uz pivo, ali je predstavljala i samo pivo. Pivsko otkrivajui pri tome svoju divlju boanstvo je bilo enskog roda zato prirodu. Svoja pijanstva uopte to je proizvodnja piva i upravljanje nisu krili, pa su tako ostavili ak i krmama obino bilo u rukama sudokumenta u kojima opisuju svoje merskih ena, dok se pivo uglavnom ponaanje pod dejstvom alkohola. proizvodilo po kuama. Sumeri su Glineni plakat iz 1800. pre n.e. proimali jo jedno boanstvo posveeno naen u Vavilonu prikazuje enu pivu - to je bila boginja Siduri, zatitkoja ispija pivo slamkom iz kraga nica krmi. dok vodi ljubav. U jednoj pesmi u Nisu samo ljudi bili ljubitelji ast boginje Nin-Kasi koja potie iz piva: oboavali su ga i bogovi i bogiistog perioda kae se: Oseam se nje antikog sveta. Sumerski mitovi divno i blaeno ispijajui pivo. pominju boga izvora i bunara Enki, koji se napio zajedno sa Inanom, da bi joj zatim poklonio neke od svojih najvanijih moi - postupak zbog koga se kasnije pokajao. Bogovi su koristili pivo i na svojoj sveanosti u Vavilonu u sklopu proslave osnivanja grada.

Pra-pra-pradeda rok-en-rola
Muzika spada u najvee misterije antikog sveta. Arheolozi su dodue otkrili brojne muzike instrumente i razne slike sa osobama koje ih sviraju, mada je danas veoma teko zakljuiti kako su ti instrumenti zvuali. Stvari su dodatno oteane injenicom da je pevanje bez ikakve pratnje verovatno bilo okosnica antike muzike. Sam ovek je prvi muziki instrument: on moe da peva (tanije, to mogu samo neki od nas) i tape dlanovima i stopalima u odreenom ritmu. Prva muzika je verovatno bila vezana za molitve koje su pevuili svetenici ili za ritualne deklamacije kojima su stariji pripadnici plemena prenosili prie i iskustva ranijih generacija svojim sunarodnicima. Antike ritualne ceremonije su, poput
26

Smena istorija sveta

dananjih religijskih obreda, verovatno bile organizovane po principu pitanje i odgovor, sa delovima u kojima je publika ponavljala kljune fraze ili odgovarala na odreena pitanja. Najstariji registrovani muziki instrument je kotana flauta iz Kine, stara najmanje sedam hiljada godina, nakon ega su se pojavile i panove frule i bronzana zvona. Roake dvorskih zvaninika u antikom Egiptu svirale su harfe i pevale na ritualnim ceremonijama posveenim bogovima i mrtvima. Prelepe pevaice su esto zabavljale i bogatae na njihovim zabavama. Istovremeno, izrada muzikih instrumenata je bila rezervisana za asove dokolice bogatih i monih ljudi: zapis sa krunisanja faraona Tutmesa III govori o divnoj harfi optoenoj srebrom, zlatom, malahitom, lazulijem i skupim kamenjem, koju je ovaj faraon izradio. Znatno manje podataka ima o muzici kod obinih ljudi, mada neki tragovi postoje i u ovoj oblasti. Egipatske ene su obino pevale kako bi skratiNEMOJTE TO PUITI... le vreme tokom mlevenja ita. Obian narod Sumera je svoje slobodno Koja je razlika izmeu marivreme esto provodio u krmama uz huane i konoplje? Prvo emo pivo i zabavu koju su pruale eneizneti ono to im je zajedniko: muziari, koje su istovremeno veroobe biljke pripadaju porodici Cannabis sativa, imaju slian vatno bile i prostitutke. Na jednom miris koji podsea na marihupeatu pronaenom u Uru koji poanu. Razlike su vezane za istotie iz 2500. pre n.e. nalazi se slika riju, tanije za nain uzgajanja. mukarca i ene koji ispijaju pivo Marihuana je hiljadama godina dok ena svira na liri sa glavom bika.

Osim droge...
Konoplja je, pored penice, verovatno bila prva biljka koju je ovek poeo da gaji - mada u poetku ona nije gajena radi osvajanja visina. Vlakna konoplje koja su dobijana iz stabljike predstavljaju jak i otporan materijal od koga je mogue praviti odeu. U Katal Hujuku u Turskoj su pronaeni tragovi odee stari preko deset hiljada godina, to je ujedno i najstariji proizvod ljudskih ruku (ako izuzmemo kamene alatke) ikada pronaen. Paleobotaniari (naunici koji izuavaju ostatke antikih biljaka) smatraju da konoplja potie iz Cen-

uzgajana tako da se poboljaju njena narkotika svojstva, dok je konoplja uzgajana prvenstveno zbog svojih vlakana. Tako su ove biljke postale dve krajnosti u rodu Canabis. Marihuana je niska - osam do deset stopa najvie, sa velikim reproduktivnim pupoljcima u kojima se nalazi i do 20 procenata tetrahidrokanabinola (THC). Konoplja, sa druge strane, moe dostii visinu od 25 stopa, ali u njoj nema vie od 1 procenta THC-a. Napomena: Iako je jo Dord Vaington savetovao Amerikancima da sade konoplju to vie, dananji ameriki farmeri mogu biti uhapeni zbog toga!

Afrika i dalji razvoj

27

tralne Azije, sa teritorije dananjeg Avganistana, Tibeta i Kazahstana. Uz pomo oveka, konoplja se istovremeno irila ka istoku i zapadu, tako da je u Kinu stigla negde oko 10.000. pre n.e., u Mesopotamiju oko 8000. pre n.e., Evropu oko 1500. pre n.e. i u Indiju oko 800. pre n.e. Razliitim nainom uzgoja vremenom su u ovim oblastima nastale i razliite bioloke vrste ove biljke. Konoplja se brzo irila prvenstveno zahvaljujui korsiti koju je donosila oveku. Ona je u Kini oko 2500. pre n.e. zamenila znatno slabija vlakna bambusa koji je do tada koriten za tetive lukova. Pripadnici kraljevskih loza i plemstva u Kini su zbog toga otpoeli sa uzgojem konoplje na velikim povrinama. Postoje ak i neki fantomski dokazi da su Kinezi koristili konoplju pre Katal Hujuka: na grnariji ija se starost procenjuje na dvanaest hiljada godina postoje tragovi vorova i konopaca napravljenih od konoplje, mada su sami konopci odavno istrulili. Novokrunisani carevi Japana jo od antikih vremena nose specijalnu odeu izraenu od vlakana konoplje tokom posebne ceremonije pod nazivom Daijosai, kojom se potvruje njihova nova pozicija. Tokom ceremonije car prinosi rtve boginji Sunca into religije pod imenom Amaterasu. rtvuje se ito, stoka i svilene bube, ime se potvruje mo boginje nad hranom i odeom. Odea od konoplje - koja je istovremeno izvor i hrane i odee - dodatno izraava potovanje ove boginje.

NE, HVALA, NIJE POTREBNO...

Rupa u glavi
Da li ste ikada imali takvu zubobolju da ste hteli da provrtite rupu u lobanji kako bi zli duhovi izali napolje? Ne? Dobro je da niste iveli u periodu pre pet hiljada godina, zato to je u to doba navedeni postupak bio prihvaen i veoma popularan medicinski tretman. Tretman buenja je primenjivan jo pre oko dvanaest hiljada godina. Neolitski amani, ondanji lekari, leili su razliita oboljenja - verovatno migrene, modane tumore i duevne bolesti - buenjem rupe veliine novia od pola dolara na zadnjem ili gornjem delu lobanje. Dokazi takvih tretmana pronaeni su irom sveta - u Aziji, Evropi, Africi, Australiji, Severnoj i Junoj Americi. Oito je da je ovaj metod bio veoma popularan: meu 120 lobanja pronaenih u jednom neolitskom groblju u Francuskoj ak 40 je bilo probueno. Veliki broj pacijenata je za divno udo preiveo takve operacije, koje su izvoene uz pomo otrog kamena i bez ikakve anestezije. Pretpostavlja se da su pacijenti ak i sami traili operacije: odreeni poremeaji u glavi poput he28

Smena istorija sveta

matoma izazivaju jak i bolan pritisak unutar lobanje, koji moe biti ublaen njenim otvaranjem. Na nekim lobanjama je pronaeno i vie otvora, to znai da je procedura ponavljana vie puta. Terapija buenjem lobanje je primenjivana ak i po zavretku neolitskog perioda. Buenje je postala standardna procedura u antikoj Grkoj kada je uveni lekar Hipokrat napisao uputsvo za pravilno izvoenje operacije. Rimski doktori su mleli ostatke kostiju dobijene tokom operacije buenja lobanje, da bi ih zatim koristili kao lek za leenje drugih bolesti. Buenje lobanje je u Evropi primenjivano sve do osamnaestog veka.

Pljakai grobova
I pored obimnih mera zatite, pljakai grobova su poharali praktino sve grobnice u egipatskim piramidama. Pljakai nisu traili samo zlato i dragocenosti: oni su eleli ba sve, tako da je sa blagom ukradeno i vie desetina mumija. U piramidi faraona Kfare lopovi su umesto ukradene mumije ostavili PREPORUUJEM VAM DVE ivotinjske kosti. ak je i najvea od KAIICE PRAHA OD svih piramida, Kufuova Velika piraMUMIJE... mida u Gizi opljakana - zvui prilino ironino, s obzirom na to da je Odakle potie ideja da mumije imaju lekovita svojstva? Takva ideKufu zahtevao da se njegova piramija je vie nego pogrena; mumije da dodatno obezbedi nakon pljake ak mogu biti veoma toksine. Nepiramide njegovog oca. Graditelj uki i prosti svet je, meutim, mleo Kufuove piramide Ankaf izmenio ostatke mumija i koristio tako doje poloaj kraljevske odaje u toku bijeni prah radi leenja neizleirealizacije samog projekta, ubacuvih bolesti. Bogati, ali ne i previe jui istovremeno nekoliko lanih pametni Evropljani su u periodu odaja kako bi zbunio eventualne od dvanaestog do devetnaestog pljakae. veka nove ere davali ogromne Pljakanje piramida je sloen svote novca za mumije od kojih su poduhvat, koji zahteva angaovanje pravili aj (koristili su ih i u sirovom vie stotina ljudi radi pomeranja stanju) radi leenja raznih bolesti, stena tekih i po nekoliko tona. Pikao to su epilepsija, paraliza, oteramida faraona Dedefre i danas uva kline i migrene. ostatke tunela koji su probili pljakai kako bi dospeli do pokopanog blaga. Dugaak tunel do grobnice faraona Sensureta I, koji veto izbegava granitne blokove postavljene kao dodatna zatita od pljakaa, jasno ukazuje da su lopovi bili dobro upoznati sa konstrukcijom piramide - verovatno od nekog insajdera.

Afrika i dalji razvoj

29

Lopovi su vremenom postajali sve drskiji i smeliji: nepaljivi pljakai piramide faraona Huni u Medijumu su iza sebe ostavili mali drveni eki kojim su poduprli kameni poklopac faraonovog sarkofaga. Pljakai piramide Sensureta III su iza sebe na zidovima pogrebne odaje ostavili ak i grafit, kao oiglednu porugu naslednicima mrtvog faraona. Ni danas nije potpuno jasno da li su u pljakanju piramida uestvovali i kraljevski svetenici. Neki tragovi ipak ukazuju na njihovu umeanost u sline poslove. Nakon pljake grobnice kraljice Heteferes, ene Snefrua, tokom vladavine njenog sina Kufua, svetenici su u ponovljenoj sahrani zakopali prazan koveg, poto nisu mogli da pronau telo kraljice. Svetenici nikada nisu rekli pravu istinu njenom sinu.

Zadrimo to u familiji
Incestne zajednice sa roenom sestrom proimaju itav antiki svet, tanije, samo njegov bogatiji deo. Kulturni antropolozi tvrde da postoji univerzalni tabu protiv incesta, odnosno da sve svetske kulture osuuju seksualne SVE DOK SE RADI odnose izmeu lanova iste porodice U IME BOGA... - mada ta tvrdnja oigledno nije doprla do vladara antikog sveta. Praksa rodoskrnavljenja poinje od sumerske kulture i traje sve do Normalan ovek bi oekivao da ranog judaizma. Osniva judaizma svetenstvo osuuje rodoskrnavljeAvram bio je sumerski princ koji je nje, mada je prilino teko osuivati napustio lagodan ivot i posvetio ono to rade i sami bogovi. Vrhovno se molitvama upuenim jednom, boanstvo stare Mesopotamije, bog svemoguem bogu. Sumerske Enlil, spavao je sa sopstvenom majkraljevske obiaje, meutim, nije kom Ki kako bi stvorio ivot, dok je napustio: njegova ena Sara je njegov brat Enki otiao i korak dalje: ujedno bila i njegova polusestra. U on je spavao sa sopstvenom erkom, Starom zavetu moemo nai obilje sa unukom dobijenom iz te veze, a zaprimera incesta. Kada se uinilo da tim i sa praunukom po istoj liniji! Jevrejima preti istrebljenje, erka Avramovog neaka po imenu Lot Zbog toga uopte ne iznenauje napila je sopstvenog oca i sa njim injenica da su sumerske kraljevske izrodila dva deteta. porodice bile prilino slobodoumne kada je u pitanju seksualni odnos izmeu lanova familije. Oevi su esto enili svoje sinove-prineve sa polusestrama kako bi sauvali kraljevsku krv i odrali svu mo u okviru familije. I tu su, meutim, postojali dvojni standardi: incest je bio striktno zabranjen meu obinim stanovnitvom, sa kaznama koje su ile od progonstva do spaljivanja ivog grenika. Stari Egipani su dodatno razradili itavu priu. Bogovi su ponovo imali glavnu re: bog smrti i uskrsnua Oziris je bio oenjen sopstvenom sestrom
30

Smena istorija sveta

Isis. Egipani su zabave radi u rodoskrnavljenje ubacili i odreenu dozu nekrofilije: nakon to je ponovo sastavila telo svog brata-mua, Isis je iskoristila njegovo seme, ostala trudna i rodila Horusa, koji je nasledio Ozirisa na prestolu Egipta. U doba faraona, mukarci su imali odluujuu re u porodici, mada je kraljevska krv i dalje prenoena enskom linijom. Incestni brakovi su doprineli ouvanju kraljevske krvi, ime je i svo bogatstvo ostajalo u porodici. Stavovi Egipana su vidljivi i u pisanom jeziku u sklopu njihovih hijeroglifa. Re sestra istovremeno moe da znai i ljubav, ljubavnica i supruga! Faraoni su rado stupali u brak sa sopstvenim sestrama (i erkama) i sa njima su imali i dece. Poto su i same imale kraljevsku krv, erke faraona nisu mogle stupati u brak sa osobama nieg ranga - to je znatno suavalo izbor i uglavnom ga svodilo na dobrog starog tatu. Jedan od najveih egipatskih faraona, Ramzes II, oenio se sa ak etiri sopstvene erke: Binatanu, Meritamen, Nebetavi i Hentmiru. Smatra se da mu je Binatana rodila barem jedno dete.

JEZIK BROJKI
125.000 1-10 miliona 100 miliona 300 miliona 12 1 20 22 75 51 59 1500 2700
ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 100.000. pre n.e. ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 10.000. pre n.e. ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 3000. pre n.e. ukupan procenjeni broj stanovnika na planeti oko 1000. pre n.e. broj podvrsta u rodu Homo (ovek) koje su postojale pre pojave Homo sapiens sapiensa broj ena koje su ivele oko 150.000. pre n.e. do koje se moe svesti mitohondrijski DNK svih ljudi prosena duina ivotnog veka oveka pre 100.000 godina prosean ivotni vek u Sumeru pre 5000 godina prosean ivotni vek u Africi 2006.godine prosena visina mukarca pre 10.000 godina prosena visina dananjeg Amerikanca prosean broj unetih kalorija ribara iz kamenog doba pre 10.000 godina prosean broj unetih kalorija dananjeg Amerikanca

Afrika i dalji razvoj

31

1:2 133 190 3000 170 31 20.000

verovatnoa, pre 10.000 godina, da e novoroene umreti pre nego to napuni 5 godina broj pojavljivanja rei obuzeti u Starom zavetu broj pojavljivanja rei gnev u Starom zavetu ukupni broj godina vladavine faraona u Egiptu ukupan broj faraona u tom periodu broj dinastija koje su vladale Egiptom u tom periodu broj glinenih tablica sa tekstom pronaenih u biblioteci u Uru

32

Smena istorija sveta

Ukoliko ste povezani na internet, kliknite link http://bit.ly/9yC1Ff naruite knjigu.

Cena I izdanja knjige je sa uraunatim popustom: 650 dinara.