UNIVERZITET U KRAGUJEVCU PRIRODNOMATEMATI^KI FAKULTET

INFORMATOR
I

NSTITUTA ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZA UPIS U PRVU GODINU OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA [KOLSKE 2013/2014. GODINE

RAGUJEVAC, 2013. GODINE

UTORI:

prof. dr Marija Stani} doc. dr Suzana Aleksi} doc. dr Tatjana Aleksi}

ZDAJE: Univerzitet u Krgujevcu

Prirodnomatemati~ki fakultet Radoja Domanovi}a 12 34000 Kragujevac, Srbija http://www.pmf.kg.ac.rs Institut za matematiku i informatiku http://imi.pmf.kg.ac.rs

Sadr`aj
Uslovi za upis na osnovne akademske studije Pravila studirawa [ta je matematika Ra~unarske nauke ili Informatika Osnovne akademske studije Matematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Informatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Master akademske studije Matematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Informatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zadaci za pripremu prijemnih ispita 7 9 14 15 16 16 25 34 34 37 39

Ovaj informator je namewen budu}im studentima matematike i informatike na Institutu za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Kragujevcu. U

wemu mo`ete na}i detaqne informacije o nastavnim planovima osnovnih i master akademskih studija matematike i informatike, o uslovima za upis i o na~inu polagawa prijemnog ispita.

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Drage budu}e kolege,

Verovatno ve}ina vas upravo sada bira sebi profesiju za ~itav `ivot. Ona bi trebalo da bude potrebna i korisna dru{tvu u kome `ivimo, ali bi ona istovremeno trebalo da vam predstavqa i zadovoqstvo. Ako ste odlu~ili da svoje vreme, entuzijazam i strpqewe posvetite studijama matematike ili informatike, na dobrom ste putu da va{ posao bude i jedno i drugo. Prva, i ~esto jedina, predstava novih studenata o primeni znawa koje }e na ovim studijama ste}i jeste da }e slu`iti samo daqem preno{ewu mla|im generacijama (radu u {koli) ili, eventualno, kao osnova za nau~ni rad. Oni, svakako, ne gre{e u tome da su ovakva opredeqewa dobra, ali nisu jedina. Naime, u dana{wem dru{tvu, realne situacije name}u gomilu problema koji se ne mogu re{iti bez matematike, niti se mogu realizovati bez primene informacionih tehnologija. Pomenimo samo sve popularniju finansijsku matematiku, kao i to da se svako istra`ivawe u oblasti medicine, biologije ili pak bilo koje dru{tvene nauke ne mo`e izvesti bez statisti~ke obrade podataka. Da li vam je poznato da se dobro organizovan saobra}aj, osiguravaju}a dru{tva, banke i sli~no oslawaju na matemati~ke modele? O primenama informacionih tehnologija nije potrebno govoriti. O wima mo`ete u~iti na raznim fakultetima, ali vam na{ pru`a mogu}nost da u saradwi sa kolegama matemati~arima napravite korak daqe. Internet pretra`iva~i, agenti, video igrice nezamislivi su bez saradwe informati~ara i matemati~ara (u kompaniji Google radi ~itav tim matemati~ara). Za koji god se modul opredelili, na{a saradwa se ne mora zavr{iti va{im diplomirawem. Mo`emo sara|ivati na doktorskim studijama ili u konkretnim poslovima. U svakom slu~aju, bi}e nam drago da ostanemo u kontaktu.
Vidimo se u oktobru!

NFORMATOR 2012. GODINE

Uslovi za upis na osnovne akademske studije

Prirodnomatemati~ki fakultet u Kragujevcu se sastoji iz ~etiri Instituta: Institut za matematiku i informatiku;

Institut za biologiju i ekologiju; Institut za fiziku; Institut za hemiju.

Institut za matematiku i informatiku realizuje tri nivoa studija: osnovne akademske studije, master akademske studije i doktorske akademske studije. Osnovne akademske studije na studijskim grupama Instituta za matematiku i informatiku traju ~etiri godine (8 semestara), master akademske studije jednu godinu (2 semestra) i doktorske akademske studije traju tri godine (6 semestara). Upis studenata vr{i se na osnovu konkursa, sa ta~no odre|enim pravilima za utvr|ivawe redosleda kandidata za upis. Konkurs se objavquje u sredstvima javnog informisawa i na osnovu wega kandidati podnose prijavu sa svom potrebnom dokumentacijom. Pravo na upis osnovnih akademskih studija imaju dr`avqani Srbije, kao i dr`avqani drugih zemaqa ukoliko su sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu stekli u Srbiji. Dr`avqani Srbije i stranci koji su prethodno obrazovawe stekli u inostranstvu, mogu da se upi{u na prvu godinu studija ukoliko su prethodno nostrifikovali svedo~anstva ste~ena u inostranstvu. Tako|e, stranac mora da podnese i dokaz da je savladao srpski jezik, kao i potvrdu da je zdravstveno osiguran. Prijemni ispit za studije u Institutu za matematiku i informatiku pola`e se iz matematike po programu prirodnomatemati~kog smera gimnazije. Za pripremu prijemnog ispita preporu~ujemo uxbenike i zbirke zadataka iz matematike za u~enike gimnazije prirodnomatemati~kog smera. 7

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

U ovom Informatoru (strana 39) mo`ete na}i zadatke za pripremu prijemnog ispita. U~enici koji su u ~etvrtom razredu osvojili jednu od prve tri nagrade na Republi~kom takmi~ewu iz matematike (takmi~ewe u organizaciji Dru{tva matemati~ara Srbije i Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije) ili na Srpskoj matemati~koj olimpijadi, oslobo|eni su polagawa prijemnog ispita. Kandidat podnosi PRIJAVU ZA KONKURS (Studentska slu`ba Fakulteta) sa originalnim ili overenim kopijama dokumenata (originali se donose na uvid) i to:

izvod iz mati~ne kwige ro|enih; svedo~anstvo svih razreda prethodnog obrazovawa; diplomu; dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita.
Napomena. Bez li~ne karte nije mogu}e polagawe prijemnog ispita. Komisija za upis utvr|uje op{ti uspeh kandidata u sredwem obrazovawu, rezultate kandidata na prijemnom ispitu, kao i rang listu kandidata za upis na prvu godinu studija. Kandidat koji stekne pravo na upis da bi se upisao na studije podnosi:

originalna dokumenta (4 svedo~anstva, diplomu i izvod iz mati~ne kwige ro|enih); dva obrazca [V-20 (Skriptarnica Fakulteta); indeks (Studentska slu`ba Fakulteta); dve fotografije formata 4, 5 3, 5 cm; dokaz o uplati odgovaraju}ih naknada.
8

NFORMATOR 2012. GODINE

Svi potrebni obrasci se kupuju u skriptarnici Fakulteta. Upisom na Fakultet sti~e se status studenta. Obaveze i prava studenata regulisana su Statutom Fakulteta. Sva dodatna obave{tewa u vezi upisa na Fakultet, kao i konkurisawa za studentski dom, mo`ete dobiti u studentskoj slu`bi putem telefona (034) 300-260 ili li~no na Fakultetu, ulica Radoja Domanovi}a 12, Kragujevac, a mo`ete posetiti i Web stranu Fakulteta http://www.pmf.kg.ac.rs ili Web stranu Instituta http://imi.pmf.kg.ac.rs. Institut za matematiku i informatiku se nalazi u glavnoj zgradi Prirodnomatemati~kog fakulteta na drugom spratu. Institut raspola`e dobro opremqenim ra~unarskim salama sa stalnom i brzom Internet vezom.

Pravila studirawa
Ukupno trajawe osnovnih akademskih studija u Institutu za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Kragujevcu je 4 godine (8 semestara). Za to vreme student treba da sakupi 240 ESPB. Nakon osvojenih 240 ESPB, student, u zavisnostu od izabranog modula, sti~e odgovaraju}i stru~ni naziv. Na osnovnim akademskim studijama matematike postoje dva modula:

Teorijska matematika; Profesor matematike;

u odnosu na koje student sti~e jedan od stru~nih naziva:

Diplomirani matemati~ar  teorijska matematika; Diplomirani matemati~ar  profesor matematike.

9

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Na osnovnim akademskim studijama informatike postoje dva modula:

Ra~unarstvo i informatika; Profesor informatike;

u odnosu na koje student sti~e jedan od stru~nih naziva:

Diplomirani informati~ar; Diplomirani informati~ar  profesor informatike.

Na master akademske studije matematike, odnosno informatike, student se mo`e upisati nakon zavr{enih osnovnih akademskih studija matematike, tj. informatike, i sakupqenih 240 ESPB. Studije traju jednu godinu (2 semestra). Za to vreme student treba da sakupi 60 ESPB. Nakon osvojenih 60 ESPB (odnosno 300 ESPB, na nivou petogodi{wih studija) i uspe{no odbrawenog Zavr{nog rada student sti~e odgovaraju}i akademski naziv u zavisnosti od izabranog modula. Na master akademskim studijama matematike postoje dva modula:

Teorijska matematika; Profesor matematike;

u odnosu na koje student sti~e jedan od akademskih naziva:

Master matemati~ar  teorijska matematika; Master matemati~ar  profesor matematike.

Na master akademskim studijama informatike postoji samo jedan modul i nakon zavr{etka studija student sti~e akademski naziv

Master informati~ar.
10

NFORMATOR 2012. GODINE

Svaki od studijskih programa ima definisane obavezne i izborne predmete koji u skladu sa svojom prirodom mogu biti akademskoop{teobrazovnog (AO), teorijskometodolo{kog (TM), nau~nostru~nog (NS) i stru~no aplikativnog (SA) tipa. Nastava se realizuje kroz predavawa (p), ve`be (v), druge oblike aktivne nastave (don), a na master studijama i kroz studijski istra`iva~ki rad (s). Na po~etku svake {kolske godine se objavquje spisak izbornih predmeta (iz ponu|enih grupa) koji mogu biti realizovani u toj {kolskoj godini sa definisanim limitima broja studenata. Prijavqivawe izbornih predmeta se vr{i po pravilu prilikom upisa godine. Nastava iz datog predmeta }e se organizovati ako ukupan broj studenata na izabranom predmetu bude ve}i od predvi|enog limita. Ispuwavawem predispitnih obaveza i polagawem ispita student mo`e ostvariti najvi{e 100 poena. Da bi student polo`io ispit mora da osvoji najmawe 51 poen. Princip ocewivawa je dat slede}om tabelom. Ostvaren broj poena 0 50 Numeri~ka (opisna) ocena Nenumeri~ka ocena F E D C B A

5 (nedovoqan) 6 (dovoqan) 7 (dobar) 8 (vrlo dobar) 9 (odli~an) 10 (odli~an izuzetan)

51 60 61 70 71 80 81 90 91 100

Student koji nije polo`io ispite iz spiska obaveznih predmeta do po~etka naredne {kolske godine, upisuje isti predmet. Student koji ne polo`i izborni predmet, slede}e {kolske godine mo`e ponovo upisati isti ili se opredeliti za drugi izborni predmet. Na master akademskim studijama, student ne mo`e ponovo polagati isti predmet koji je ranije polo`io na osnovnim akademskim studijama. Uko11

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

liko je student obavezne predmete sa master akademskih studija polo`io kao izborne predmete na osnovnim akademskim studijama, onda umesto wih pola`e izborne predmete. Posledwi ispit u toku master akademskih studija je Zavr{ni rad, ~iji prakti~ni deo studenti rade u toku posledweg semestra. Spisak tema i mentora za Zavr{ni rad odre|uje Ve}e katedre Instituta za matematiku i informatiku na po~etku svake {kolske godine i isti~e na oglasnoj tabli i sajtu Instituta. Studenti prijavquju temu u toku zimskog semestra. Ukoliko se dva studenta opredele za istu temu, prednost ima student koji se ranije prijavio. Ukoliko se vi{e studenata istog dana opredeli za istu temu, prednost ima student sa najve}om prose~nom ocenom. Zavr{ni rad se brani pred tro~lanom komisijom iz reda nastavnika koju odre|uje Ve}e katedre Instituta za matematiku i informatiku, a mentor Zavr{nog rada je obavezno jedan od ~lanova komisije. Doktorske akademske studije matematike, odnosno ra~unarskih nauka, traju 3 godine (6 semestara). Za to vreme student treba da sakupi 180 ESPB). Nakon osvojenih 180 ESPB i odbrawene Doktorske disertacije, student sti~e nau~ni naziv doktor nauka  matemati~ke nauke, odnosno doktor nauka  ra~unarske nauke. Na doktorske akademske studije iz oblasti matematike (tj. ra~unarskih nauka) mogu se upisati:

magistri matemati~kih (tj. informati~kih/ra~unarskih) nauka (lica sa V II2 stepenom stru~ne spreme); specijalisti matemati~kih (tj. informati~kih/ra~unarskih) nauka; studenti poslediplomskih (magistarskih ili specijalisti~kih) studija prema propisima koji su va`ili pre stupawa na snagu Zakona o visokom obrazovawu, ako su na diplomskim studijama ostvarili proce~nu ocenu ne mawu od 8, 00;
12

NFORMATOR 2012. GODINE

lica sa zavr{enim master akademskim studijama iz oblasti matematike (tj. informatike/ra~unarstva), obima 300 ESPB, sa prose~nom ocenom ne mawom od 8, 00; lica sa zavr{enim ~etvorogodi{wim diplomskim studijama iz oblasti matematike (tj. informatike/ra~unarstva) prema propisima koji su va`ili pre stupawa na snagu Zakona o visokom obrazovawu, ako su na diplomskim studijama ostvarili prose~nu ocenu ne mawu od 8, 00; lica sa zavr{enim diplomskim akademskim studijama iz oblasti srodnih matematici (tj. informatici/ra~unarstvu), sa prose~nom ocenom ne mawom od 8, 00 (srodnost oblasti utvr|uje Ve}e katedre Instututa za matematiku i informatiku); lica koja su stekla ekvivalentno obrazovawe u inostranstvu (ako takvim licima srpski jezik nije materwi, neophodna je potvrda o znawu srpskog jezika, koju izdaje odgovaraju}a ustanova).
Za upis na doktorske akademske studije neophodno je poznavawe engleskog jezika ~iju proveru vr{i Prirodno-matemati~ki fakultet. Detaqne informacije o doktorskim akademskim studijama matematike i doktorskim akademskim studijama ra~unarskih nauka mogu se na}i na Web strani Instituta za matematiku i informatiku.

13

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

[ta je matematika
Iako su mnogi poku{avali da defini{u {ta je matematika, op{ti stav je da je ni jedna definicija ne mo`e potuno opisati. Jedini put do odgovora na ovo pitawe jeste bavqewe matematikom. Recimo samo da je matematika daleko od predstave koju ve}ina ima  tehnika baratawa brojevima i slovima, tj. ra~un. Potpuno suprotan do`ivqaj imaju oni koji se wom bave. Oni }e se slo`iti sa konstatacijom da je matematika najuniverzalniji alat, primenqiviji od bilo kog drugog. Matemati~ari koriste brojeve i simbole u razli~ite svrhe, od stvarawa novih teorija do prevo|ewa tehni~kih problema u matemati~ke okvire. O zna~aju matematike najboqe govori slede}i zakqu~ak konferencije UNESCO-a o obrazovawu.

Matematika i wen stil razmi{qawa moraju postati sastavni deo op{te kulture savremenog ~oveka, ~oveka koji se obrazuje u dana{wim {kolama, bez obzira da li }e on vr{iti posao koji koristi matematiku ili ne. Predmet matematike je toliko te`ak da ne treba prepustiti slu~aju da se u~ini zanimqivim.
Pierre Simon Laplace

Matematika, kad je ~ovek dobro shvati, sadr`i ne samo istinu ve} i najvi{u lepotu.
Bertrand Russel

Matematika pru`a egzaktnim naukama stanovitu meru sigurnosti koja se bez matematike ne bi mogla posti}i.
Albert Einstein

14

NFORMATOR 2012. GODINE

Ra~unarske nauke ili Informatika

Iako se ovi pojmovi ~esto poistove}uju, me|u wima ipak postoji razlika.

Computer science, or computing science, is the study of the theoretical foundations of information and computation and their implementation and application in computer systems. Wikipedia, the free encyclopedia Informatics includes the science of information, the practice of information processing, and the engineering of information systems. Informatics studies the structure, behavior, and interactions of natural and articial systems that store, process and communicate information... Wikipedia, the free encyclopedia
Na{a misija je:

da postanemo obrazovni i tehnolo{ki inkubator budu}e softverske industrije Srbije; da kvalitet znawa na{ih studenata bude prepoznatqivo dobar; da na{i studenti budu spremni za samostalan rad u praksi i dovoqno samouvereni da svoj posao mogu i samostalno da osmisle.
Na{a vizija je:

da kroz partnerstvo sa firmama za razvoj softvera omogu}imo studentima praksu i time ih pripremimo za poslove za koje se {koluju; da zajedno sa studentima osnovnih, master i doktorskih studija radimo na realizaciji projekata koji zahtevaju primene informacionih tehnologija u razvoju.

15

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Osnovne akademske studije

Matematika

Bitne karakteristike studija su:

nastavni planovi su uskla|eni sa Bolowskom deklaracijom; obavezni predmeti pokrivaju znawa koja svaki matemati~ar mora da poseduje; veliki broj izbornih predmeta nudi studentima mogu}nost da prema svojim afinitetima sami odaberu za koje }e se oblasti specijalizovati; planovi su tako osmi{qeni da je promena modula u toku studija mogu}a u bilo kom trenutku.
Modul Teorijska matematika je namewen studentima koji `ele da wihove studije matematike imaju kako nau~ni i istra`iva~ki karakter, tako i da budu primenqive. Pre svega one bi im omogu}ile da upoznaju najuniverzalnije matemati~ke jezike, aparate i konstrukcije, ~ime bi bili osposobqeni da rade na razvoju same matematike. Sagledavawe matematike sa najvi{eg i najsavramenijeg nivoa omogu}uje ukqu~ivawe u bilo koju delatnost u kojoj se matematika primewuje. Obzirom na specifi~nost studija na ovom modulu studenti }e imati mogu}nost da odaberu mentora koji }e im pomo}i i usmeravati u toku studija. Svedoci smo da su matemati~ari danas nezamewivi stru~waci projektnih timova u oblasti tehnike, industrije, statisti~kih analiza, genetike, i raznih drugih, {to ukazuje na veliku potrebu za ovim obrazovnim profilom. Ono {to za vas mo`e biti interesantno je da je potra`wa za ovakvim stru~wacima ve}a od ponude. Tako|e, izborom predmeta iz pedago{kopsiholo{kometodi~ke grupe student je osposobqen da radi kao profesor matematike u svim osnovnim i sredwim {kolama. 16

NFORMATOR 2012. GODINE

Modul Profesor matematike je namewen studentima koji, pre svega, `ele da nakon zavr{etka studija rade u {kolama kao profesori matematike. Program je prilago|en tom ciqu pa su ove studije obojene ve}im brojem metodi~kih sadr`aja. Programom je predvi|ena obavezna praksa u {kolama, kojom bi student u velikoj meri bio pripremqen za poziv za koji se {koluje. Savladavawem studijskog programa osnovnih akademskih studija student sti~e:

sposobnost logi~kog mi{qewa, formulisawa pretpostavki, izvodewa zakqu~aka na formalan i formalizovan na~in; sposobnost komunikacije na profesionalnom nivou i timskog rada; sposobnost za profesionalno napredovawe; sposobnost primene znawa u praksi; sposobnost kriti~kog i samokriti~kog mi{qewa i pristupa; sposobnost prezentovawa rezultata svog rada; poznavawe i razumevawe osnovnih matemati~kih disciplina; sposobnost povezivawa razli~itih matemati~kih disciplina; sposobnost primene ste~enih znawa u re{avawu prakti~nih problema; sposobnost pra}ewa i primene novina u struci; sposobnost za kori{}ewe stru~ne literature i savremenih informacionokomunikacionih tehnologija za daqe stru~no usavr{avawe; sposobnost analize i procene ispravnosti rezultata svog i tu|eg rada.
17

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Prva godina, 1. semestar [ifra Tip Predmet M101 M102 M103 M104 TM Matemati~ka logika i teorija skupova TM Elementarna geometrija sa trigonometrijom TM Analiza 1 SA Softverski alati Izborni predmet 1 p ^asovi v don ESPB

2 2 3 1 2

2 2 3 2 1 10

0 0 0 0 0 0

6 6 9 5 5 31

Zbir 10

[ifra Tip Izborni predmet 1 K102 K103 AO Engleski jezik 1 AO Ruski jezik 1 Prva godina, 2. semestar [ifra Tip Predmet M105 M106 M107 TM Analiza 2 TM Linearna algebra i polinomi SA Diskretna matematika Izborni predmet 2

^asovi v don ESPB

2 2

1 1

0 0

5 5

^asovi v don ESPB

3 3 2 2
Zbir 10

3 3 2 1 9

1 0 0 0 1

9 9 6 5 29

[ifra Tip Izborni predmet 2 K106 K104 AO Engleski jezik 2 AO Ruski jezik 2 18

^asovi v don ESPB

2 2

1 1

0 0

5 5

NFORMATOR 2012. GODINE

Druga godina, 3. semestar ^asovi v don ESPB

[ifra Tip Predmet M108 M109 M151 NS Analiza 3 NS Analiti~ka geometrija SA Osnovi programirawa Izborni predmet 3

3 3 2 2
Zbir 10

3 3 2 2 10

0 0 1 0 1

8 8 7 7 30

[ifra Tip Izborni predmet 3 M120 M122 SA SA Teorija brojeva Finansijska matematika Druga godina, 4. semestar

^asovi v don ESPB

2 2

2 2

0 0

7 7

[ifra Tip Predmet M111 M112 M113 NS Analiza 4 NS Algebarske strukture TM Geometrija Izborni predmet 4

^asovi v don ESPB

3 3 3 2
Zbir 11

3 3 3 0 9

0 0 0 1 1

8 9 8 5 30

[ifra Tip Izborni predmet 4 B140 F123 AO Osnovi ekologije AO Filozofija prirodnih nauka 19

^asovi v don ESPB

2 2

0 0

1 1

5 5

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Modul Teorijska matematika

Tre}a godina, 5. semestar [ifra Tip Predmet M114 M208 M118 SA Diferencijalne jedna~ine NS Algebra i logika NS Funkcionalna analiza Izborni predmet 5 p ^asovi v don ESPB

3 3 3 2
Zbir 11

3 3 3 2 11

0 0 0 0 0

7 8 9 7, 6 31, 30

[ifra Tip Izborni predmet 5 M216 M178 M119 NS Kombinatorika SA SA Obrazovni softver 1 Linearno programirawe Tre}a godina, 6. semestar [ifra Tip Predmet M116 M211 M215 SA Numeri~ka matematika NS Topologija 1 NS Neeuklidske geometrije Izborni predmet/i 6 p

^asovi v don ESPB

2 2 2

2 2 2

0 0 0

6 6 7

^asovi v don ESPB

3 3 2 2, 4

3 2 2 2, 0

1 0 0 0 1

9 8 6 6, 7 29, 30

Zbir 10, 12 10, 8 [ifra Tip Izborni predmet/i 6 K110 B125 M155 TM Pedagogija AO Bioetika SA Strukture podataka i algoritmi 1 20

^asovi v don ESPB

2 2 2

0 0 2

0 0 0

4 3 6

NFORMATOR 2012. GODINE

^etvrta godina, 7. semestar ^asovi v don ESPB

[ifra Tip Predmet M115 M204 M209 NS Verovatno}a TM Metodika NS Parcijalne i integralne jedna~ine Izborni predmet 7 Izborni predmet 8

3 3 3 2 3, 2

3 2 3 0 0, 2

0 1 0 0 1, 0 2, 1

7 7 7 4 6 31

Zbir 14, 13 8, 10 [ifra Tip Izborni predmet 7 K109 B130 AO Psihologija AO Jezi~ka kultura u matematici

^asovi v don ESPB

2 2

0 0

0 0

4 4

[ifra Tip Izborni predmet 8 M205 M202 AO Istorija i filozofija matematike SA Nacrtna i kompjuterska geometrija

^asovi v don ESPB

3 2

0 2

1 0

6 6

^etvrta godina, 8. semestar [ifra Tip Predmet M117 M201 M212 SA Statistika NS Kompleksna analiza NS Diferencijalna geometrija Izborni predmet 9 p ^asovi v don ESPB

3 3 3 0, 2
Zbir 9, 11 21

2 3 3 0, 2 8, 10

1 1 1 0, 0 3, 3

7 8 8 6 29

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

[ifra Tip Izborni predmet 9 M245 M217 SA Stru~na praksa NS Topologija 2

^asovi v don ESPB

0 2

0 2

0 0

6 6

Modul Profesor matematike

Tre}a godina, 5. semestar [ifra Tip Predmet M114 M118 K109 SA Diferencijalne jedna~ine NS Funkcionalna analiza AO Psihologija Izborni predmeti 5 i 6 p ^asovi v don ESPB

3 3 2 4, 4

3 3 0 4, 2 10, 8

0 0 0 0 0

7 9 4 12, 10 32, 30

Zbir 12, 12 [ifra Tip Izborni predmet 5 i 6 M202 M178 M216 K130 SA SA Nacrtna i kompjuterska geometrija Obrazovni softver 1

^asovi v don ESPB

2 2 2 2

2 2 2 0

0 0 0 0

6 6 6 4

NS Kombinatorika AO Jezi~ka kultura u matematici Tre}a godina, 6. semestar

[ifra Tip Predmet M116 M203 K110 SA SA Numeri~ka matematika Elementarna matematika Izborni predmet 7

^asovi v don ESPB

3 4 2 2, 3

3 3 0 2

1 1 0 0 2

9 9 4 6, 8 28, 30

TM Pedagogija

Zbir 11, 12 8

22

NFORMATOR 2012. GODINE

[ifra Tip Izborni predmet 7 M211 M215 M155 NS Topologija 1 NS Neeuklidske geometrije SA Strukture podataka i algoritmi 1

^asovi v don ESPB

3 2 2

2 2 2

0 0 0

8 6 6

^etvrta godina, 7. semestar [ifra Tip Predmet M115 M205 M204 NS Verovatno}a AO Istorija i filozofija matematike TM Metodika Izborni predmet 8 p ^asovi v don ESPB

3 3 3 3, 4
Zbir 12, 13

3 0 2 3 8

0 1 1 0 2

7 6 7 7 27

[ifra Tip Izborni predmet 8 M162 F198 M209 NS Baze podataka 1 NS Fizika 1 NS Parcijalne i integralne jedna~ine

^asovi v don ESPB

3 4 3

3 3 3

0 0 0

7 7 7

^etvrta godina, 8. semestar [ifra Tip Predmet M117 M201 M245 SA SA Statistika Stru~na praksa Izborni predmeti 9 i 10 NS Kompleksna analiza p ^asovi v don ESPB

3 3 0 5, 5
Zbir 11, 11 23

2 3 0 3, 2 8, 7

1 1 0 2, 2 4, 4

7 8 6 12 33

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

[ifra Tip Izborni predmeti 9 i 10 M212 F122 M165 M206 NS Diferencijalna geometrija AO Razvoj nau~ne misli SA Klijentske Web tehnologije TM Metodika u {koli

^asovi v don ESPB

3 2 2 3

3 0 2 0

1 1 1 1

8 4 6 6

Napomena. U 8. semestru student bira izborne predmete tako da obezbedi 12 ESPB.

24

NFORMATOR 2012. GODINE

Informatika
Bitne karakteristike studija su:

nastavni planovi su uskla|eni sa Bolowskom deklaracijom; obavezni predmeti pokrivaju znawa koja svaki informati~ar mora da poseduje; veliki broj izbornih predmeta nudi studentima mogu}nost da prema svojim afinitetima sami odaberu za koje }e se oblasti specijalizovati; obavezna praksa u partnerskim firmama, kao i veliki broj seminarskih radova daju dobar okvir da ste~ena teorijska znawa budu funkcionalna i upotrebqiva.
Tokom studija studenti se upoznaju sa osnovnim matemati~kim aparatima potrebnim za definisawe osnova raznih informati~kih disciplina, sa osnovnim oblastima ra~unarskih nauka, wihovim ulogama i me|usobnim odnosima, kao i osnovnim objektima, konceptima i metodama koje te oblasti izu~avaju. Studijski program je koncipiran tako da razvija sposobnost shvatawa i formulisawa problema, kao i modelirawe sistema sa ciqem re{avawa prakti~nih problema. Stru~na praksa se realizuje u partnerskim softverskim firmama i firmama ~ije se funkcionisawe velikim delom oslawa na primenu informacionih tehnologija. Modul Ra~unarstvo i informatika namewen je studentima koji `ele da nastave sa daqim stru~nim i nau~nim usavr{avawem, kao i studentima koji `ele da obavqaju poslove koji zahtevaju vladawe razli~itim oblastima ra~unarskih nauka, poznavawe i sposobnost kori{}ewa postoje}ih, razumevawe i razvoj novih informacionih tehnologija, kao i prilago|avawe specifi~nim zahtevima razli~itih oblasti qudskog delovawa. Tako|e, izborom predmeta iz pedago{kopsiholo{kometodi~ke grupe student je osposobqen da radi kao profesor informatike u svim osnovnim i sredwim {kolama. 25

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Modulu Profesor informatike je namewen studentima koji `ele da rade u {kolama kao profesori informatike. Zavr{etkom ovog modula studenti su osposobqeni da uspe{no prenose znawe iz oblasti informatike i ve{tine kori{}ewa savremenih informacionih tehnologija uz primenu savremenih nastavnih metoda i da izvode dodatnu nastavu u osnovnim i sredwim {kolama. Savladavawem studijskog programa osnovnih akademskih studija informatike student sti~e:

sposobnost logi~kog mi{qewa; sposobnost komunikacije na profesionalnom nivou i timskog rada; sposobnost za profesionalno napredovawe; sposobnost primene znawa u praksi; sposobnost prezentovawa rezultata svog rada; poznavawe i razumevawe osnovnih oblasti ra~unarskih nauka; poznavawe, razumevawe i sposobnost primene savremenih informacionih tehnologija; razumevawe savremenih kretawa u oblasti ra~unarskih nauka; sposobnost povezivawa razli~itih oblasti ra~unarskih nauka i primene ste~enih znawa u re{avawu prakti~nih problema; sposobnost pra}ewa i primene novina u struci; sposobnost za kori{}ewe stru~ne literature i savremenih informacionokomunikacionih tehnologija u sticawu znawa iz oblasti ra~unarstva i srodnih oblasti; sposobnost analize i procene ispravnosti rezultata svog i tu|eg rada.
26

NFORMATOR 2012. GODINE

Prva godina, 1. semestar [ifra Tip Predmet M151 M152 M153 M154 TM Osnovi programirawa TM Linearna algebra i analiti~ka geometrija TM Ra~unarski sistemi Izborni predmet iz grupe A p ^asovi v don ESPB

2 3 2 2

2 2 2 1 1 8

1 0 0 0 0 1

7 6 6 6 5 30

TM Teorijske osnove informatike 1 2

Zbir 11 [ifra Tip Izborni predmet  grupa A K102 K103 AO Engleski jezik 1 AO Ruski jezik 1 Prva godina, 2. semestar [ifra Tip Predmet M155 M156 M157 M158 M159 Strukture podataka i algoritmi 1 TM Matemati~ka analiza NS Arhitektura ra~unara 1 AO Softverski alati 1 SA p

^asovi v don ESPB

2 2

1 1

0 0

5 5

^asovi v don ESPB

2 3 3 1
Zbir 11

2 2 2 2 2 10

0 0 0 0 0 0

7 6 6 7 4 30

TM Teorijske osnove informatike 2 2

27

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Druga godina, 3. semestar ^asovi v don ESPB

[ifra Tip Predmet M160 M161 M162 M163 NS Strukture podataka i algoritmi 2 TM Teorijske osnove informatike 3 NS Baze podataka 1 NS Operativni sistemi 1 Izborni predmet iz grupe B1

2 2 3 3 1, 3

2 2 3 2 2

1 0 0 0 0 1

7 6 7 7 5 32

Zbir 11, 13 11

[ifra Tip Izborni predmeti  grupa B1 M181 M198 SA Softverski alati 2 AO Fizika za informati~are Druga godina, 4. semestar

^asovi v don ESPB

1 3

2 2

0 0

5 5

[ifra Tip Predmet M164 M165 M166 NS Objektno-orijentisano programirawe SA Klijentske Web tehnologije NS Ra~unarske mre`e i mre`ne tehologije Izborni predmet iz grupe B2 Izborni predmet iz grupe B3

^asovi v don ESPB

3 2 3 2 2

2 2 2 0 1 7

1 1 0 0 0 2

7 7 6 3 5 28

Zbir 12 28

NFORMATOR 2012. GODINE

[ifra Tip Izborni predmeti  grupa B2 B125 K113 AO Bioetika AO Jezi~ka kultura

^asovi v don ESPB

2 2

0 0

0 0

3 3

[ifra Tip Izborni predmeti  grupa B3 K106 K104 AO Engleski jezik 2 AO Ruski jezik 2 Tre}a godina, 5. semestar [ifra Tip Predmet M167 M168 M169 SA SA Vizuelno programirawe Algoritamske strategije Izborni predmet iz grupe V1 NS Informacioni sistemi 1

^asovi v don ESPB

2 2

1 1

0 0

5 5

^asovi v don ESPB

3 3 2 2
Zbir 10

2 2 2 2 8

1 1 1 0 3

8 8 7 7 30

[ifra Tip Izborni predmeti  grupa V1 M175 M170 SA

^asovi v don ESPB

Web programirawe

2 2

2 2

0 0

7 7

NS Arhitektura ra~unara 2

29

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Tre}a godina, 6. semestar ^asovi v don ESPB

[ifra Tip Predmet M172 M173 M251 M267 NS Inteligentni sistemi 1 SA Softverski in`ewering 1 TM Numeri~ka matematika i simboli~ko programirawe SA Stru~na praksa Izborni predmet iz grupe V2

3 3 2

2 2 2

1 0 1

8 6 6 3

2 8

0 2

7 30

Zbir 10

[ifra Tip Izborni predmeti  grupa V2 M174 M171 SA Elektronsko poslovawe NS Interakcija ~ovekra~unar

^asovi v don ESPB

2 2

2 2

0 0

7 7

Modul Ra~unarstvo i informatika

^etvrta godina, 7. semestar ^asovi v don ESPB

[ifra Tip Predmet M252 M253 M255 NS Operativni sistemi 2 TM Formalni jezici, automati i jezi~ki procesori SA Baze podataka 2 Izborni predmet iz grupe R1 Izborni predmet iz grupe R1

3 2 2 2 2

2 2 2 2 2 10

1 0 0 0 0 1

7 5 5 7 7 31

Zbir 11 30

NFORMATOR 2012. GODINE

[ifra Tip Izborni predmet  grupa R1 M122 M120 M256 M259 M257 AO Finansijska matematika TM Teorija brojeva NS Ra~unarska grafika SA SA Primewena informatika Izborni seminar

^asovi v don ESPB

2 2 2 2 2

2 2 2 2 2

0 0 0 0 0

7 7 7 7 7

^etvrta godina, 8. semestar [ifra Tip Predmet M176 M177 NS Programirawe slo`enih softverskih sistema SA Projektni zadatak Izborni predmet iz grupe R2 Izborni predmet iz grupe R2 M182 SA Zavr{ni rad Zbir 9 [ifra Tip Izborni predmeti  grupa R2 M262 M263 M265 M180 SA Kvalitet i testirawe softvera NS Informacioni sistemi 2 NS Ra~unarske simulacije NS Paralelno programirawe p ^asovi v don ESPB

3 2 2 2

2 0 2 2 6

0 4 1 1 6

6 7 6 6 4 29

^asovi v don ESPB

2 2 2 2

2 2 2 2

1 1 1 1

6 6 6 6

31

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Modul Profesor informatike

^etvrta godina, 7. semestar [ifra Tip Predmet K109 M254 M178 TM Psihologija NS Metodika nastave informatike SA Obrazovni softver 1 p ^asovi v don ESPB

2 3 2

0 2 2 2 2

0 1 0 0 0, 1 1, 2

4 7 5 7 7 30

Izborni predmet iz grupe P1 2 Izborni predmet iz grupe P1 2, 3

Zbir 11, 12 8 [ifra Tip Izborni predmeti  grupa P1 M122 M120 M256 M257 M252 AO Finansijska matematika TM Teorija brojeva NS Ra~unarska grafika SA Izborni seminar NS Operativni sistemi 2

^asovi v don ESPB

2 2 2 2 3

2 2 2 2 2

0 0 0 0 1

7 7 7 7 7

^etvrta godina, 8. semestar [ifra Tip Predmet K110 M258 M183 M266 M179 TM Pedagogija SA SA SA SA Metodika u {koli Stru~na praksa Metodika programirawa Obrazovni softver 2 p ^asovi v don ESPB

2 1 3 1
Zbir 9, 10 32

0 0 2 0 2 4

0 2 2 2 1, 0 7, 6

4 3 6 7 4 6 30

Izborni predmet iz grupe P2 2, 3

NFORMATOR 2012. GODINE

[ifra Tip Izborni predmet grupa P2 M262 M263 M265 M180 M176 SA Kvalitet i testirawe softvera NS Informacioni sistemi 2 NS Ra~unarske simulacije NS Paralelno programirawe NS Programirawe slo`enih softverskih sistema

^asovi v don ESPB

2 2 2 2 3

2 2 2 2 2

1 1 1 1 0

6 6 6 6 6

33

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Master akademske studije

Matematika
Ovaj studijski program ~ini prirodnu i logi~ku celinu sa studijskim programom osnovnih akademskih studija matematike. Koncipiran je tako da se formiraju kompetentni i moderno obrazovani stru~waci, ~ije znawe ne zastareva i koji su veoma tra`eni u prosveti, industriji, razvojno istra`iva~kim centrima, finansijskim institucijama i drugim mestima gde postoji potreba za primenom matemati~kih aparata. Tako|e, postoji i mogu}nost daqeg stru~nog i nau~nog usavr{avawa na doktorskim studijama. Kroz grupu predmeta teorijske matematike na modulu Teorijska matematika, studenti se na savremen na~in upoznaju sa klasi~nim matemati~kim teorijama, kao i sa aktuelnim trendovima u matematici. Pored usvojenih znawa, ovakvim obrazovawem se sti~e sposobnost apstrakcije i logi~kog razmi{qawa. Kvalitet obrazovawa obezbe|en je ~iwenicom da ga izvode profesori sa velikim nau~nim ugledom u svetu, koji su u~esnici vi{e doma}ih i me|unarodnih nau~noistra`iva~kih projekata. Kroz grupu pedago{kodidakti~kih predmeta na modulu Profesor matematike, studenti se u potpunosti osposobqavaju za rad u osnovnim i sredwim {kolama, kako za redovne programe, tako i za programe dodatne nastave.

Modul Teorijska matematika

Prva godina, 1. semestar p

[ifra Tip Predmet M230 M236 NS Teorija mere i integracije Izborni predmet 1 SA

^asovi v don s

ESPB

4 4

3 3 0 6

0 0 0 0

0 0 7 7

10 10 7 27

Studijski istra`iva~ki 0 rad 1 Zbir 8 34

NFORMATOR 2012. GODINE

[ifra Tip Izborni predmet 1 M231 M232 M233 M234 M235 NS Geometrija povr{i NS Teorija grafova NS Numeri~ka analiza 1 NS Matemati~ko programirawe 1 NS Logika 1 Prva godina, 2. semestar [ifra Tip Predmet Izborni predmet 2 M242 M243 SA SA Studijski istra`iva~ki rad 2 Master rad p

^asovi v don ESPB

4 4 4 4 4

3 3 3 3 3

0 0 0 0 0

10 10 10 10 10

^asovi don

ESPB

4 0 0

3 0 0 3

0 0 0 0

0 13 0 13

10 13 10 33

Zbir 4 [ifra Tip Izborni predmet 2 M237 M238 M239 M240 M241 NS Rimanova geometrija NS Spektralna teorija matrica i grafova NS Numeri~ka analiza 2 NS Matemati~ko programirawe 2 NS Logika 2

^asovi v don ESPB

4 4 4 4 4

3 3 3 3 3

0 0 0 0 0

10 10 10 10 10

35

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Modul Profesor matematike

Prva godina, 1. semestar [ifra Tip Predmet M220 M221 TM Psiholo{ke osnove u~ewa matematike SA Osnovi istra`ivawa Izborni predmet 1 p ^asovi v don ESPB

3 2 3
Zbir 8

2 2 2 6

2 3 1 6

10 9 9 28

[ifra Tip Izborni predmet 1 M222 M223 M224 NS Odabrana poglavqa algebre i logike NS Odabrana poglavqa analize NS Odabrana poglavqa geometrije Prva godina, 2. semestar [ifra Tip Predmet Izborni predmet 2 M228 M229 SA SA Studijski istra`iva~ki rad Master rad p

^asovi v don ESPB

3 3 3

2 2 2

1 1 1

9 9 9

^asovi v don s

ESPB

3 0 0

3 0 0 3

2 0 0 2

0 12 0 12

10 12 10 32

Zbir 3 [ifra Tip Izborni predmet 2 M225 M226 M227 SA SA SA Metodika nastave algebre i logike Metodika nastave analize Metodika nastave geometrije 36

^asovi v don ESPB

3 3 3

3 3 3

2 2 2

10 10 10

NFORMATOR 2012. GODINE

Informatika
Studijski program je koncipiran tako da se formiraju kompetentni i moderno obrazovani stru~waci, sposobni za uspe{no obavqawe poslova koji zahtevaju vladawe razli~itim oblastima ra~unarskih nauka. Pored poznavawa i sposobnosti kori{}ewa postoje}ih tehnologija, studenti se osposobqavaju i za razumevawe i razvoj novih informacionih tehnologija. Kako su informacione tehnologije postale sastavni deo funkcionisawa skoro svih oblasti dru{tvenog delovawa, stru~waci ovakvog profila imaju kompetencije koje su u potpunosti dru{tveno opravdane i korisne. Ovaj studijski program omogu}ava daqe stru~no i nau~no usavr{avawe. Prva godina, 1. semestar [ifra Tip Predmet M261 M260 M269 NS Teorijsko ra~unarstvo AO Verovatno}a i statistika SA Upravqawe projektima Izborni predmet iz grupe M Izborni predmet iz grupe M p ^asovi v don ESPB

2 2 2 2 2

2 2 2 2 2 10

1 0 1 1 1, 0 4, 3

7 5 6

Zbir 10

31

Napomena. Student iz grupe M mora da izabere dva predmeta koji u zbiru vrede najmawe 13 ESPB.

37

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

[ifra Tip Izborni predmeti  grupa M M264 M276 M202 M274 M273 M281 M275 SA Inteligentni sistemi 2 AO U~ewe na daqinu TM Nacrtna i kompjuterska geometrija NS Inteligentni informacioni sistemi SA Softverski in`ewering 2 SA Master izborni seminar TM Predstavqawe znawa i zakqu~ivawe Prva godina, 2. semestar [ifra Tip Predmet M278 M279 M280 SA Master projektni zadatak NS Studijski istra`iva~ki rad NS Zavr{ni rad p

^asovi v don ESPB

2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 2 2 2

1 1 0 1 1 1 1

8 6 6 7 7 7 8

^asovi v don s

ESPB

2 0

2 0

2 0

0 14

7 15 7

Zbir 2

14

29

38

NFORMATOR 2012. GODINE

Zadaci za pripremu prijemnih ispita

(
1. Dat je izraz I =
a b a b

b a b a

1 + 1+

b a

1 1

)
b a

a3b a+b . 3a+b ab 3

Za koje vrednosti promenqivih a i b je definisan izraz I ? Dokazati da izraz I ima istu vrednost za sve vrednosti promenqivih a i b za koje je definisan (tj. dokazati da izraz ne zavisi od a i b).

Re{ewe: a = 0, b = 0, a + b = 0, a b = 0; I = 1.
2. Za a = 0, 025 odrediti vrednost izraza ( ) a + a1 1 a a1 a1 A= : . a + a2 a + a1 + 2 1 + a1

Re{ewe: A = 1.
1 ( 1 ( m+ 1 (m2 + x2 ) ) x)2 3. Izra~unati vrednost izraza I = ( , )2 1 2mx 1 1 1 m+x ako je x = , m = 1. m1 m3 Re{ewe: I = . 2(m 1) 1 a 1 a

4. Odrediti vrednost izraza R = b = 11, 05 i c = 1, 07.

1 b+c 1 b+c

abc abc 2 c2 a2 + b +2 bc

, za a = 0, 02,

Re{ewe: 0, 1.
5. Izra~unati vrednost izraza ( )2 ( 4 a 4 b)2 + ( 4 a + 4 b)2 ab : , a+ b a+ b

a, b

0, a = b.

Re{ewe: 2.
39

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

a b2 (a1 b2 ) (ab1 ) 6. Izra~unati vrednost izraza , ako je a = 103 i 2 b (a2 b1 )3 a1 b a b = 102 .

Re{ewe: 100.
(
7. Uprostiti izraz

a = b, ab = 0.

b1 + a1 ab1 + ba1

)1 +

a1 + b1 2

)1

b1 a1 , a1 b1

Re{ewe: 2b.
( ( 1 + x ) 1 ) ( ( 1 + x )1 )1 8. Izra~unati vrednost izraza 1 1+ 1x 1x za x = 0, 0001.

Re{ewe: 0, 0001.
9. Re{iti jedna~inu |x + 2| |x 2| = 4.

Re{ewe: x [2, +).

10. Re{iti slede}e jedna~ine: (a) ||x| 2| = 5; (b) ||2x 3| x + 1| = 4x 1.

Re{ewe: (a) x {7, 7};

11. Re{iti jedna~inu

(b) x =

5 . 7

x 1 + x + 24 10 x 1 = 5.

Re{ewe: x [1, 26].

12. U skupu realnih brojeva, za a = b, a = c, b = c, re{iti jedna~inu

(x b)(x c) (x c)(x a) (x a)(x b) + + = 1. (a b)(a c) (b c)(b a) (c a)(c b)

Re{ewe. Re{ewe je svako x R.

40

NFORMATOR 2012. GODINE

13. Re{iti sistem nejedna~ina 1 <

3x + 10 < 2. x+7

Re{ewe: x , 4 .
14. Re{iti nejedna~inu |x 1| + |x + 2| + 3x + 1

( 3 2

0.

Re{ewe: x ,
15. Re{iti nejedna~inu

4) . 3

2x 4 +x2 x+3

0.

Re{ewe: x [5, 3) (3, 1] [2, +).

16. Re{iti jedna~inu

x2 + x 5 3x + 2 + 4 = 0. x x +x5 Re{ewe: x1 = 1 + 6, x2 = 1 6, x3 = 1, x4 = 5.

( ( 1) 1) 17. Re{iti jedna~inu 3 x2 + 2 7 x + = 0 u skupu kompleksnih x x brojeva. 3+ 5 3 5 Re{ewe: x1 = , x2 = , 2 2 1 + 2 2 i 1 2 2 i x3 = , x4 = . 3 3

18. Re{iti jedna~inu brojeva.

x2 + 2x + 7 = x2 + 2x + 4 u skupu kompleksnih x2 + 2x + 3

Re{ewe: x1 = x2 = 1, x3 = 1 + 2 i, x4 = 1 2 i.
19. Re{iti jedna~inu |x2 9| + |x2 4| = 5.

Re{ewe: x [3, 2] [2, 3].

41

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

20. Odrediti parametar k tako da funkcija y = (3k + 6)x + k 7 bude rastu}a i da wen grafik se~e negativan deo y ose.

Re{ewe: 2 < k < 7.

21. Odrediti parametar k tako da funkcija y = (4k 1)x k + 3 bude opadaju}a i da wen grafik se~e pozitivan deo y ose.

Re{ewe: k < .
22. Zbir dva broja je 89. Ako ve}i broj podelimo mawim, dobija se koli~nik 3 i ostatak 5. Koji su to brojevi?

1 4

Re{ewe: 21 i 68.
23. Zbir cifara dvocifrenog broja je 8. Ako se ciframa zamene mesta, dobijeni broj }e za 10 biti ve}i od dvostrukog prvog broja. Koji je to broj?

Re{ewe: 26.
24. Ako se dvocifreni broj, ~iji je zbir cifara 5, uve}a za 9, dobi}e se broj sastavqen od istih cifara, ali u obrnutom redosledu. Koji je to broj?

Re{ewe: 23.
25. Odrediti vrednost parametra a tako da jedna~ine x2 ax + 1 = 0, x2 x + a = 0 imaju bar jedno zajedni~ko re{ewe.

Re{ewe: a = 2.
26. Re{iti nejedna~inu

x2 2 1 < . x2 x 2 2

Re{ewe: x (2, 1) (1, 2).

42

NFORMATOR 2012. GODINE

27. Re{iti nejedna~inu

2x2 + x 13 > 1. x2 2x 3

Re{ewe: x (, 5) (1, 2) (3, +).

28. Re{iti nejedna~inu x2 + x +

3 x2 + x + 1

3.

Re{ewe: x [2, 1] [0, 1].

29. Re{iti nejedna~inu |x2 2x 3| < x + 1.

Re{ewe: x (2, 4).

30. Re{iti sistem nejedna~ina 1 <

3x2 5x 2 < 3. x2 + 1 ( 1) Re{ewe: x 1, (3, +). 2

31. Re{iti sistem kvadratnih jedna~ina:

x2 + y 2 + x + y = 8 , x2 + y 2 + xy = 7.

Re{ewe: (x, y ) (1, 2), (2, 1), (1, 3), (3, 1) .

32. Re{iti sistem jedna~ina:

x+

xy + y = 14,

x2 + xy + y 2 = 84. { }

Re{ewe: (x, y ) (2, 8), (8, 2) .

43

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

33. Ako su x1 i x2 re{ewa jedna~ine x2 2x + 5 = 0, odrediti vrednost x1 2 + x1 x2 + x2 2 izraza . x1 3 + x2 3

Re{ewe:

1 . 22

34. Neka su x1 i x2 re{ewa kvadratne jedna~ine x2 4x + 3(k 1) = 0. 1 1 Odrediti vrednost realnog parametra k tako da je + = 4. x1 x2

Re{ewe: k = .
35. Odrediti vrednost realnog parametra m tako da su x1 i x2 re{ewa kvadratne jedna~ine 2x2 (2m + 1)x + m2 9m + 39 = 0, za koja va`i x1 = 2x2 .

2 3

Re{ewe: m1 = 10, m2 = 7.
36. U jedna~ini x2 + (k + 3)x + k + 21 = 0 odrediti k tako da bude x1 x2 ispuwen uslov + < 1. x2 x1

Re{ewe: (, 21) (9, 6).

37. U kvadratnoj jedna~ini 2x2 2(m 3)x + 2m2 17 = 0 odrediti vrednost parametra m, tako da za korene date kvadratne jedna~ine 2 va`i x2 1 + x2 = 19.

Re{ewe: m1 = 7, m2 = 1.
38. Re{iti jedna~inu

6 x x2 = x + 1.

Re{ewe: x = 1.
39. Re{iti jedna~inu

x + 17 x 7 = 4.

Re{ewe: x = 8.
44

NFORMATOR 2012. GODINE

40. Re{iti jedna~inu

2x 4 x + 5 = 1.

Re{ewe: x = 20.
41. Re{iti nejedna~inu

x2 3x 10 < 8 x.

Re{ewe: x (, 2] 5,
42. Re{iti jedna~inu

) 74 . 13

2x + 14 x 7 = x + 5.

Re{ewe: x = 11.
43. Re{iti jedna~inu

x + 6 x 7 = 5.

Re{ewe. Jedna~ina nema re{ewa.

44. Re{iti jedna~inu

x + 3 + x + 4 = x + 2 + x + 7.

Re{ewe: x =
45. Re{iti jedna~inu

47 . 24

2x 1 + x 2 = x + 1.

Re{ewe: x = 2.
46. Re{iti jedna~inu

3x2 + 5x 8 3x2 + 5x 1 = 1.

Re{ewe. Jedna~ina nema re{ewa.

47. Re{iti jedna~inu

4 + x x2 7 = 4 .

Re{ewe: x = 4.
48. Re{iti nejedna~inu

x + 6 > x + 1 + 2x 5.

Re{ewe: x

[5 2

) ,3 .

45

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

49. Re{iti nejedna~inu

2x 3 x 5 < 4.

Re{ewe: x 5, 86 .
50. Re{iti nejedna~inu

x2 + x + 6 + x 1 > 0.

Re{ewe: x 1, 3 .
51. Re{iti nejedna~inu

1 4x2

1 3x.

Re{ewe: x 0,

52. Re{iti nejedna~inu

1) . 2

x2 4x + 7 < 2. x2

Re{ewe: x (3, 5).

53. Re{iti jedna~inu 2 3x+1 4 3x2 = 450.

Re{ewe: x = 4.
54. Odrediti zbir svih realnih re{ewa jedna~ine 3 16x +2 81x = 5 36x .

Re{ewe:
55. Re{iti nejedna~inu

1 2

(x1 = 0, x2 = 1 2 ).

1 22x + 3

1 . 2x+2 1

Re{ewe: x (, 2) {1}.
56. Re{iti nejedna~inu 24x+2 4x 3 22+2xx + 8
2 2

0.

Re{ewe: x [0, 2].

( )x ( )x 57. Za jedna~inu 2 3 + 2+ 3 = 4 odrediti proizvod svih wenih re{ewa.

Re{ewe: 4
46

(x1 = 2, x2 = 2).

NFORMATOR 2012. GODINE

58. Re{iti jedna~inu 4x + 4x+1 + 4x+2 = 7x+1 7x1 .

Re{ewe: x = 2.
x (( ) x x ) x 4+ 3 4 5 4 3 59. Re{iti jedna~inu 27 = 37 .

Re{ewe: x1 = 10, x2 =
60. Re{iti jedna~inu 9x 2x+ 2 = 2x+ 2 32x1 .
1 7

14 . 3

Re{ewe: x = .
61. Re{iti jedna~inu 20x 6 5x + 10x = 0.

3 2

Re{ewe: x = 1.
62. Re{iti jedna~inu 4
x2

+ 16 = 10 2

x2

Re{ewe: x1 = 11, x2 = 3.
63. Re{iti nejedna~inu 2x+2 2x+3 2x+4 > 5x+1 5x+2 .

Re{ewe: x > 0.
1 x 64. Re{iti jedna~inu log3 = log9 log9 . 3 log3 x

Re{ewe: x = 9.
65. Re{iti jedna~inu xlog10 x =

x3 . 100

Re{ewe: x {10, 100}.

( ) 66. Re{iti jedna~inu log4 2 log3 (1 + log2 (1 + 3 log3 x)) = 0, 5.

Re{ewe: x = 3.
47

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

67. Re{iti jedna~inu 51+log4 x + 51+log0,25 x =

26 . 5 1 . 16

Re{ewe: x1 = 1, x2 =
68. Ako je log10 5 = a, odrediti log40 8.

Re{ewe:
69. Re{iti nejedna~inu logx

3 (1 a) . 3 2a

5x 2 > 0. x2 + 2

Re{ewe: x
70. Re{iti nejedna~inu log2 (2 x) 2 (2 x) 8log 1 4

(2 5

) , 1 (1, 4).

5. ( ] [ 63 32 ) ,2 .

Re{ewe: x , 0
71. Re{iti nejedna~inu log1,5

2x 8 < 0. x2

Re{ewe: x (4, 6).

72. Ako je log8 3 = p i log3 5 = q , odrediti log10 5 + log10 6.

Re{ewe:

3pq + 3p + 1 . 3pq + 1

73. Uporediti brojeve 2 log2 2011 i 2011 log2011 2 po veli~ini.

Re{ewe. Jednaki su.

74. Odrediti proizvod realnih re{ewa jedna~ine ( ) 3 x3 1 log3 (log2 x) log3 = + log2 x. x 2 3 3 Re{ewe: (x1 = 1, x2 = 8 48

3 8 ).

NFORMATOR 2012. GODINE

75. Re{iti nejedna~inu log (5x + x 20) > x x log 2.

Re{ewe: x > 20.

( ) 76. Re{iti nejedna~inu logx3 x2 4x + 3 < 0.

Re{ewe: x (2 + 2, 4).
77. Koliko re{ewa u intervalu (0, 2 ) ima jedna~ina sin2 x+cos x+1 = 0?

Re{ewe. Jedno (x = ).
78. Izra~unati sin 75 .

2 ( 3 + 1). Re{ewe: 4

79. Transformisati izraz sin4 x + cos4 x.

Re{ewe:
80. Re{iti jedna~inu cos2 (x sin x) = 1 + log2 5

3 + cos 4x . 4

x2 + x + 1.

Re{ewe: x = 0.
( ) 1 1 81. Neka je , 0, , tg = i sin = . Izra~unati + 2 . 2 7 10 Re{ewe: . 4 sin + sin ( 2 ) 1 82. Izra~unati vrednost izraza , ako je tg = i cos + cos ( 2 ) 2 1 tg = . 3

Re{ewe: 1.
49

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

83. Re{iti nejedna~inu 4 cos2 x 3 > 0.

Re{ewe: x + k,
84. Re{iti nejedna~inu

( 6

) + k , k Z. 6

x 5 2 sin 6

6 sin

x 1. 6

Re{ewe: x [5 + 12k, 13 + 12k ], k Z.

85. Izra~unati du`ine druge dve stranice trougla ako je du`ina jedne stranice c = 8 cm, povr{ina trougla je P = 8 3 cm2 i ako je razlika izme|u sredweg po veli~ini i najmaweg ugla jednaka razlici izme|u najve}eg i sredweg ugla. Re{ewe: a = 4 3 cm, b = 4 cm. 86. Odrediti ostatak pri deqewu polinoma P (x) = x200 3x199 1 polinomom f (x) = x2 4x + 3.

Re{ewe: x 4.
87. Neki polinom pri deqewu sa x 1 daje ostatak 2, a pri deqewu sa x + 2 daje ostatak 7. Odrediti ostatak pri deqewu ovog polinoma sa x2 + x 2.

Re{ewe: 3x 1.
88. U skupu prirodnih brojeva re{iti nejedna~ine: ( ) ( ) 13 13 (a) < ; x x+2 ( ) ( ) 18 18 (b) > . x2 x

Re{ewe. (a) x {1, 2, 3, 4, 5};

50

(b) x {11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18}.

NFORMATOR 2012. GODINE

89. Odrediti ~lan u razvoju binoma sadr`i a i b sa istim stepenom.

(
3

a b

b 3 a

)21

, a > 0, b > 0, koji

Re{ewe:
(
90. Odrediti onaj ~lan koji u razvoju binoma sadr`i x.

( ) 21 5 5 a2 b2 9 1 ax2 )13
ne

4 a2 x +

( ) 13 3 Re{ewe: a . 5

91. U aritmeti~kom nizu prvi ~lan je 1, a zbir prvih pet ~lanova jednak je ~etvrtini zbira narednih pet ~lanova. Odrediti taj niz.

Re{ewe: 1, 2, 5, 8, . . ..
92. Geometrijska progresija ima paran broj ~lanova. Zbir ~lanova na neparnim pozicijama je 85, a zbir ~lanova na parnim pozicijama je 170. Odrediti koli~nik te progresije.

Re{ewe: 2.
93. Koliko ~lanova ima geometrijski niz, ako je zbir prvog i petog ~lana 51, zbir drugog i {etog 102, a zbir svih ~lanova 3069?

Re{ewe: 10.
94. Odrediti ~etiri broja tako da prva tri odre|uju geometrijski niz, a posledwa tri aritmeti~ki niz i pri tome je zbir prvog i posledweg ~lana 14, a zbir preostala dva je 12.

Re{ewe: 2, 4, 8, 12 ili

25 15 9 3 , , , . 12 2 2 2

51

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

95. Prvi ~lan aritmeti~kog niza je 24. Napisati prvih deset ~lanova tog niza, ako su prvi, peti i jedanaesti ~lan uzastopni ~lanovi geometrijske progresije.

Re{ewe: 24, 27, 30, 33, 36, 39, 42, 45, 48, 51,
ili 24, 24, 24, 24, 24, 24, 24, 24, 24, 24. 96. Tri broja ~iji je zbir 93 su uzastopni ~lanovi geometrijskog niza. Isti brojevi se mogu uzeti za prvi, drugi i sedmi ~lan geometrijskog niza. Odrediti te ~lanove.

Re{ewe: 3, 15, 75 ili 31, 31, 31.

97. Izme|u 2 i 46 umetnuti 15 brojeva, tako da svi zajedno formiraju aritmeti~ki niz. Koliki je zbir ovih 17 brojeva?

Re{ewe: 374.
98. Zbir tri broja, koji ~ine geometrijsku progresiju, iznosi 21, a zbir 7 wihovih recipro~nih vrednosti je . Koji su to brojevi? 12 Re{ewe: 3, 6 i 12. 99. Broj 195 se mo`e predstaviti kao zbir tri cela broja koja obrazuju geometrijski niz kod koga je prvi ~lan za 120 mawi od tre}eg. Odrediti te brojeve.

Re{ewe: 15, 45 i 135 ili 125, 175 i 245.

100. U aritmeti~kom i geometrijskom nizu prvi, drugi i ~etvrti ~lan su jednaki, a tre}i ~lan aritmeti~kog niza je za 18 ve}i od tre}eg ~lana geometrijskog niza. Odrediti oba niza.

Re{ewe. Aritmeti~ki niz: 2, 4, 10, 16, . . .;

geometrijski niz: 2,4, 8, 16, . . .. 52

NFORMATOR 2012. GODINE

101. Stranica kvadrata ABCD je a = 12 cm. Izra~unati du`inu polupre~nika kruga upisanog u trougao AM N , gde je M sredi{te stranice BC , a N sredi{te stranice CD. Re{ewe: (2 5 2) cm. 102. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza, ako je wegova sredwa linija du`ine m, a dijagonale su mu uzajamno normalne.

Re{ewe: m2 .
103. Centar upisanog kruga jednakokrakog trougla deli visinu koja odgovara osnovici na odse~ke du`ina 5 cm i 3 cm. Izra~unati du`ine stranica tog trougla.

Re{ewe: 12 cm, 10 cm.

104. Na hipotenuzi BC pravouglog trougla ABC date su ta~ke D i E , takve da je BE = AB i CD = AC . Izra~unati, u radijanima, ugao DAE .

Re{ewe:

. 4

105. Te`i{ne du`i AD i CE trougla ABC seku se u ta~ki T . Sredi{te du`i AE je ta~ka F . Odrediti odnos povr{ina trouglova T F E i ABC ?

Re{ewe: 1 : 12.
106. Odrediti du`ine kateta (u cm) pravouglog trougla, ako je du`ina polupre~nika wegovog upisanog kruga r = 2 cm i du`ina polupre~nika wegovog opisanog kruga R = 5 cm.

Re{ewe: 6 cm i 8 cm.
53

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

107. U trouglu su date du`ine dve stranice a = 15, b = 13 i du`ina polupre~nika opisanog kruga R = 8, 125. Izra~unati du`inu tre}e stranice tog trougla.

Re{ewe: 14 ili 4.
108. U trouglu ABC ugao kod temena A je dva puta ve}i od ugla kod temena B , a du`ine stranica AC i AB su AC = 2, AB = 3. Izra~unati du`inu stranice BC . Re{ewe: 10. 109. Izra~unati du`ine dijagonale i kraka jednakokrakog trapeza ~ije su osnovice du`ine a = 20 i b = 12, ako centar kruga opisanog oko trapeza le`i na ve}oj osnovici. Re{ewe: 8 5; 4 5. 110. Na paraboli y = x2 odrediti ta~ku koja je najbli`a pravoj y = 2x 4.

Re{ewe: (1, 1).

111. Od svih ta~aka hiperbole 3x2 4y 2 = 72 ta~ka P je najbli`a pravoj 3x + 2y + 1 = 0. Odrediti zbir koordinata ta~ke P .

Re{ewe: 3; P (6, 3).

112. Odrediti jedna~inu prave u ravni koja sadr`i koordinatni po~etak i ta~ku (2, 1). x Re{ewe: y = . 2 113. Odrediti ta~ku B (x, y ) simetri~nu ta~ki A(1, 3) u odnosu na pravu x + 2y 2 = 0.

Re{ewe: B (1, 1).

54

NFORMATOR 2012. GODINE

114. Odrediti jedna~inu elipse sa centrom u ta~ki S (2, 1) koja prolazi kroz ta~ke A(0, 4) i B (4, 2) i ~ije su ose paralelne koordinatnim osama.

Re{ewe:

(x + 2)2 (y 1)2 + = 1. 40 10

115. Izra~unati du`inu normale koja je povu~ena iz ta~ke M (3, 2) na pravu 3x 4y + 15 = 0.

Re{ewe:

16 . 3

116. Temena ~etvorougla imaju koordinate A(3, 4), B (2, 0), C (2, 1), D(2, 2). Odrediti koordinate preseka dijagonala ovog ~etvorougla.

Re{ewe: (0, 1).

117. Odrediti za koje vrednosti realnog parametra a prava y = 2x + a se~e kru`nicu datu jedna~inom x2 + 2x + y 2 4y = 10. ) ( Re{ewe: a 4 75, 4 + 75 . 118. Odrediti jedna~inu prave koja je normalna na pravu 2x y 1 = 0 i prolazi kroz ta~ku A(2, 3).

Re{ewe: x + 2y 8 = 0.
119. Data je elipsa mx2 + 5y 2 = 20 i wena tangenta 3x + 10y 25 = 0. Odrediti koordinate dodirne ta~ke. ( 8) Re{ewe: 3, . 5 120. Odrediti jedna~inu kru`nice koja je koncentri~na sa kru`nicom x2 + y 2 + 6x + 2y + 5 = 0 i prolazi kroz ta~ku M (1, 4).

Re{ewe: (x + 3)2 + (y + 1)2 = 25.

55

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

121. Data je jedna~ina x2 2x + y 2 6y = d. (a) Odrediti za koje vrednosti realnog parametra d ova jedna~ina predstavqa jedna~inu kru`nice. (b) Odrediti d tako da prava koja prolazi kroz ta~ke A(1, 2) i B (4, 1) ne se~e kru`nicu.

Re{ewe. (a) d > 10; (b) 10 < d <

211 . 26

122. Osni presek prave kupe je trougao koji ima jedan ugao od 120 . U kupu je upisan jednakostrani~an vaqak (visina vaqka je jednaka pre~niku osnove vaqka) polupre~nika r, tako da mu jedna baza le`i u ravni baze kupe, a druga dodiruje celim obimom omota~ kupe. Izra~unati povr{inu kupe.

Re{ewe: P =

r2 (63 + 38 3). 3

123. Oko lopte polupre~nika r opisani su jednakostrani~an vaqak i jednakostrani~na kupa (presek vaqka, odnosno kupe, sa ravni koja sadr`i visinu vaqka, tj. kupe, predstavqa kvadrat i jednakostrani~an trougao, respektivno). Izra~unati odnos povr{ina i zapremina ova tri tela.

Re{ewe: P : Pv : Pk = 4 : 6 : 9 = V : Vv : Vk .
124. Prav vaqak je upisan u loptu polupre~nika R. Izra~unati zapreminu 1 vaqka, ako je wegova povr{ina jednaka povr{ine lopte. 2 4R3 Re{ewe: V = . 5 5 125. Izra~unati povr{inu i zapreminu pravilnog tetraedra ivice a cm. a3 2 Re{ewe: P = a2 3 cm2 ; V = cm3 . 12 56

NFORMATOR 2012. GODINE

126. Visina prave trostrane prizme je 5 cm, a zapremina 24 cm3 . Odrediti du`ine osnovnih ivica, ako se povr{ine bo~nih strana odnose kao 17 : 17 : 16.

Re{ewe: a =

17 17 16 cm, b = cm, c = cm. 5 5 5

127. Du`ine osnovnih ivice pravilne ~etvorostrane zarubqene piramide su 3a cm i 2a cm. Izra~unati zapreminu piramide, ako su sve bo~ne ivice nagnute prema ravni osnove pod uglom od 45 .

Re{ewe: V =

19 3 a 2 cm3 . 6

128. Izra~unati zapreminu prave trostrane prizme, ako je povr{ina osnove 10 cm2 , a povr{ine bo~nih strana su 25 cm2 , 29 cm2 i 36 cm2 .

Re{ewe: 60 cm3 .
129. Zapremina kvadra je 2080 cm3 , povr{ina je 996 cm2 , a obim osnove 58 cm. Odrediti du`ine osnovnih ivica kvadra.

Re{ewe: 13 cm, 16 cm.

130. Odrediti realan i imaginaran deo kompleksnog broja z = (1 + 2 i)3 .

Re{ewe: Re z = 11, Im z = 2 .
131. Odrediti realan i imaginaran deo kompleksnog broja z =

2 + i15 . i3 i12
3 2

Re{ewe: Re z = 1 2 , Im z =

132. Odrediti vrednost izraza f (z ) = z 4 10z 3 + 36z 2 58z + 35 za z = 2 + i.

Re{ewe: f (2 + i) = 0 .
57

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

(
133. Izra~unati

1+ i 2

)2011 +

1 i 2

)2011
.

Re{ewe: 2 .
134. Odrediti moduo kompleksnog broja

(1 i)5 . (1 + i)4

Re{ewe:
135. Odrediti z ako je 2z (3 5 i) + z 1 = 30 65 i.

2 (|1 i|).

Re{ewe: z = 3 5 i.
136. Odrediti u kompleksnoj ravni geometrijsko mesto ta~aka za koje je 1 |z 1 i| < 2.

Re{ewe. Kru`ni prsten 1

(x 1)2 + (y 1)2

4.

137. U skupu kompleksnih brojeva re{iti jedna~inu z 2 = 3 4 i.

Re{ewe: z1 = 2 + i; z2 = 2 i.
138. Odrediti realne parametre a i b takve da je (2 + 3 i)a + (3 + 2 i)b = 1.

Re{ewe: a = ; b = .
139. Odrediti realne brojeve a i b ako se zna da je z = 3 + i jedno re{ewe jedna~ine z 3 + z 2 + az + b = 0.

2 5

3 5

Re{ewe: a = 20; b = 50.

140. Ako je z +

1 1 = 1, izra~unati z 1000 + 1000 . z z

Re{ewe: 1.
58

NFORMATOR 2012. GODINE

141. Koliko ima trocifrenih brojeva deqivih sa 5 takvih da im se cifre ne ponavqaju?

Re{ewe: 136.
142. Koliko razli~itih desetocifrenih brojeva mo`emo napisati pomo}u cifara 1, 2, 3, 4, takvih da je cifra 3 upotrebqena ta~no dva puta, a cifra 4 ta~no tri puta?

Re{ewe: 80640.
143. Koliko ima ~etvorocifrenih brojeva sa razli~itim ciframa kojima su dve cifre parne, a dve neparne?

Re{ewe: 2160.
144. Na polici se nalazi 10 razli~itih kwiga od kojih su 4 iz matematike, 4 iz fizike i 2 iz hemije. Na koliko na~ina se mogu rasporediti kwige na polici, ako se zna da sve kwige iz iste oblasti moraju biti jedna do druge?

Re{ewe: 6912.
145. ^lanovi benda, u ~ijem sastavu su 5 mladi}a i 3 devojke, izlaze jedan za drugim na scenu. Na koliko na~ina to mogu da urade ako prvi na scenu izlazi jedan od mladi}a, a dve devojke ne mogu iza}i jedna iza druge?

Re{ewe: 7200.
146. U jednoj kutiji je 9 kuglica i to 2 `ute, 3 plave i 4 crvene. Jednu za drugom, bez vra}awa, izvla~imo kuglice iz kutije. Na koliko razli~itih na~ina to mo`emo da uradimo? (Kuglice iste boje se ne razlikuju.)

Re{ewe: 1260.
59

NSTITUT ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

147. U skupu od 50 ta~aka ima ta~no 7 ~etvorki kolinearnih ta~aka. Koliko je razli~itih pravih odre|eno ovim skupom ta~aka?

Re{ewe: 1190.
148. Iz grupe od 4 mu{karca i 7 `ena treba odabrati 6 osoba tako da me|u wima budu bar tri `ene. Na koliko na~ina se to mo`e u~initi?

Re{ewe: 441.
149. Raspola`emo sa 6 razli~itih osnovnih boja. Boje mo`emo me{ati uzimaju}i jednake koli~ine osnovnih boja i tako dobijamo nove boje. Mo`e li se ovim bojama obojiti {ahovska tabla 8 8 tako da svako weno poqe bude razli~ito obojeno?

Re{ewe. Ne mo`e.
150. Od 10 razli~itih cvetova treba napraviti buket tako da se on sastoji od bar tri cveta. Na koliko na~ina se buket mo`e napraviti?

Re{ewe: 968.

60