Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Nikola Bulaji

Beograd, maj 2005.

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

Sadraj:
Uvod...................................................................................................................3 1.Razvoj preduzea............................................................................................4 2.Formiranje transnacionalnih i multinacionalnih kompanija...........................6 2.1.Izvoz kapitala....................................................................................................................9 2.2.Greke pri prilagoavanju standardima STO-a..............................................................13 3.Znaaj velikih preduzea za svetsku privredu..............................................14 4.Zakljuci.......................................................................................................16 5.Literatura.......................................................................................................17

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

Uvod
U savremenim privrednim deavanjima,nemogue je osporiti znaaj velikih preduzea u nauno tehnolokom razvoju.Mnogi nauni instituti u svetu rade pod pokroviteljstvom velikih kompanija,jer je jedino tako mogue obezbediti veliki kapital.S' druge strane,multinacionalne kompanije imaju veliki interes od novih pronalazaka,jer time ostvaruju niz prava(autorska,prava na upotrebu...),a pored ostalog nova,produktivnija tehnologija;novi,kvalitetniji proizvodi,poveavaju profit i rentabilitet tih preduzea. Drugo,mnoge sportske,kulturne i edukativne manifestacije nebi mogle biti organizovane bez pomoi velikih preduzea,koja se na taj nain reklamiraju pred irim potroakim masama. Izmeu ostalog,velika preduzea su prvi pokretai ekonomskog,pravnog i socijalnog razvoja,delujui na dva navedena naina,time inei dobrobit celokupnoj naciji. Navedene injenice ukazuju na to da su velika preduzea i njihova uloga u svetskoj privredi,teme kojoj bi trebalo posvetiti vie panje,te sam u ovom radu opisao nekoliko momenata koji su znaajni.U prvoj taki opisan je razvoj preduzea,njihov rast i izlazak na svetsko trite.Druga taka vezana je za izvoz kapitala,formiranje multinacionalnih kompanija,i njihov uticaj na svetsku privredu,ekonomsku i politiku situaciju u svetu,a i mnogih zemalja u razvoju.Trea taka je uslovno reeno suma prve dve take,jer izraava interesna podruja u kojima deluju velika preduzea,i nain na koji taj uticaj ostvaruju.etvrta taka predstavlja uporeivanje pozitivnih i negativnih rezultata uticaja velikih preduzea,i konani zakljuak njihove uloge.

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

1.Razvoj preduzea (izlazak na svetsko trite)

Razvoj preduzea je neto to sve vlade imaju kao jedan od primarnih ciljeva. Osim toga,razvoj preduzea i preduzetnitva je u mnogim teorijskim pravcima odobravano, jer je u tome viena jedina mogunost dravne intervencije,kao recimo kod Fiziokrata koji su zagovarali slobodno privreivanje (Lesefer doktrina) smatrano je da drava treba da bude izostavljena iz privrednih aktivnosti ili,ako je to potrebno,treba da se usmeri samo na razvoj preduzea.U poslednje dve decenije Evropu (istonu i jugoistonu) zahvatio je jak tranzicioni talas;u zemljama,bivim lanicama sovjetskog bloka su promenjeni dravni sistemi,uglavnom prosovjetske,komunistike orijentacije,te veoma lako su se mogli,za analitike potrebe,pratiti potezi vlada drava u tranziciji.Etatistiki nain privreivanja se pokazao kao veoma lo;posle tri do etiri decenije odravanje takvog naina privreivanja poele su se ispoljavati njegove posledice,izazivajui teke ekonomske krize u vidu pada proizvodnje,pada produktivnost,pada najamnina i ivotnog standarda,pojave visoke stope nezaposlenosti,itd.Poto je privreda bila u krizi,veina velikih proizvodnih sistema su se morali privatizovati,kako bi privreda oivela,jer drava nije imala sredstava za njihovu sanaciju ili obnovu proizvodnih pogona.Privatizacijom se privreda mogla osposobiti,ali nisu mogli biti uinjeni vei rezultati na planu zaposlenja.Stoga Vlade su irom zemalja otvarale kancelarije koje su bile zaduene da pomau u razvoju malih i srednjih preduzea, onim veim su zakonskim propisima omoguili poslovanje.Uvoenjem poreskih propisa,kao i primenom novih sistema oporezivanja,izbegnuto je s'jedne strane dvostruko oporezivanje to je bio uzrok nerealno visokih cena,a sa druge strane suzbijala se siva ekonomija(adekvatan primer je uvoenje PDV-a u okolnim zemljama i kod nas od 01.januara 2005.godine).Liberalizacijom trgovine omoguena je konkurencija meu proizvodnim preduzeima,kao i izlazak domaih preduzea na regionalno i svetsko trite. Ova tri pitanja (privatizacija,sistemamtizacija i liberalizacija) su isticana kao najvanija u

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

svim dravama koje su bile ili su jo uvek u tranziciji,a njihovim reavanjem postizani su sledei efekti: Prvo,privatizacijom dravnih preduzea,na njihovo elo su dolazili privatni preduzetnici,koji su strogo vodili rauna o svojim interesima i interesima svojih firmi,jer je od toga zavisila i njihova dobit.Neretko su organizovali strune timove koji su pratili razvoj priozvodne i operativne tehnologije,sistema organizacije,timove koji su istraivali trite, potrebe potroaa,anketirali korisnike svojih proizvoda,a sve u cilju poveanja produktivnosti,rentabiliteta i konkurentnosti. Drugo,sistematizacija je omoguila oslobaanje privrede od pritisaka neaktivne radne snage,omogueno je pravilno funkcionisanje privrede,bez optereenja,bez preteranih odlivanja kapitala,bez veih gubitaka. Tree,ukoliko su preduzea dostizala toliki stepen razvijenosti,da im je domae trite bilo malo,liberalizacija trgovine im je omoguavala da se njihovi proizvodi ne carine u inostranstvu,to im je poveavalo konkurentnost na stranim tritima.Postojanje gigantskih,integrisanih trita (recimo trite Evropske Unije),koja imaju veliki promet,uslovilo je postavljanje odreenih standarda kvaliteta za uvozne proizvode.Preduzee,ukoliko bi htelo da ue na takvo trite moralo bi da zadovolji ove,ponekad i visoke standarde,da modernizuje i racionalizuje proizvodnju,da zadovolji i neke ekoloke standarde(recimo,u Evropskoj Uniji,nemogue je uvoziti bezalkoholna pia iji je sadraj radio-aktivan,ak i u najmanjim mernim jedinicama).Za preduzee, ulazak na ovakva trita je veoma bitno,jer iza njih stoji odlina plateno sposobna tranja. Kada je re o fazama u rastu i razvoju predeuzea koje odraavaju promene u strukturi delatnosti,onda se prevashodno ima u vidu smenjivanje ekspanzije i diversifikacije kao pravaca rasta preduzea.Polazi se od toga da preduzee obino startuje sa manjim ambicijama da bi kasnije,zahvaljujui steenoj akumulaciji i izazovima iz okruenja povealo,proirilo svoje polsovanje,i dolo u fazu kada dalji rast podrazumeva korenite reorganizacije.U tom pogledu uobiajen je pristup da se u evolutivnom putu preduzea identifikuju sledee faze: Prva faza je osnivanje koju karakterie start sa jednim proizvodom i neformalna organizaciona struktura.

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

Drugu fazu ini rast proizvodnje i prodaje dotinog proizvoda i afirmacija kljunih funkcija kao to su inenjering,proizvodnja,prodaja,finansije i sl. Trea faza je period proirenja proizvodnog programa na bazi koncentrine diversifikacije i drugaijeg organizacionog strukturiranja funkcija i proizvodnih jedinica

etvrta faza koju karakterie rast putem konglomeratske diversihikacije i korenite reorganizacije.To je kritina faza u kojoj se vre radikalne promene u konfiguraciji i daljem rastu preduzea,pa ak i potpuno osamostaljivanje pojedinih delova. Globalno posmatrano,preduzee u svom razvoju prolazi kroz stadijume

ekspanzije,stabilizacije,propadanja i oivljavanja.

2.Formiranje transnacionalnih i multinacionalnih kompanija (karakteristike,odnosi unutar kompanija,neke MNK i TNK)

Ogranienost nacionalnog trita je glavna prepreka daljem razvoju velikih preduzea,te je stalna njihova tendencija da svoja delovanja prenesu ili proire na vie pravnih podruja,ona svojim poslovanjem doprinose visini bruto nacionalnog i bruto domaeg proizvoda mnogih zemalja.Jaka konkurencija na svetskom tritu,trai stalnu cenovnu konkurenciju. Kompanije se takmie u pojeftinjenju proizvoda na razne naine(obaranjem cene, poveanjem koliine sardaja uz nepromenjenu cenu,itd.).Da bi to vie smanjile cene svojih proizvoda,ali da pritom neugroze svoj profit,proizvodna preduzea ele da smanje cenu kotanja svojih proizvoda.To esto ine tako to koriste savremeniju tehniku i tehnologiju,poveavajui produktivnost u proizvonji,ali poto se situacija na tritu jako brzo menja,nebi bilo ekonomino da se na kratak rok menjaju proizvodni pogoni,ve se oni modernizuju.Kada se situacija toliko brzo menja tako da i ova opcija smanjuje rentabilitet preduzea,preduzea ele da kroz smanjenje najamnine radnika obezbede smanjenje cene kotanja.U takvim okolnostima preduzee eli da izmesti svoje proizvodne pogone u neku drugu zemlju,obino su najpogodnija podruja za ovakve poteze zemlje u tranziciji iz sledeih razloga:esto vlade propisuju poreske stope nie nego to je to u razvijenijim zemljama,kako bi pomogle razvoj privrede ili privukle strani kapital,zatim,zemlje u tranziciji karakterie i velika nezaposlenost i niska cena radne

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

snage,te nepostojanje odreenih zakona koji se odnose na zatitu prirodne sredine(najbolji primer ovakvih prilagoavanja je i potez Tvornice duhana,Rovinj koja proizvodi poznatu marku cigareta Ronhill da proizvodne pogone prebace iz Hrvatske u Tursku).Uestvovanje u privatizaciji u zemljama u tranziciji,najlake se mogu ostvariti ovakvi zahtevi.Svedoci smo prodaje domaih firmi mnogim stranim preduzeima,koja kroz ulaganja u nau privredu ele postii odreene rezultate(pribliiti se nekim razvijem tritima,zatim smanjenje cene kotanja,itd.).Recimo kupovina Duvanske industrije Ni od strane Phillip Moris-a,ili smedervskog Sartid-a od strane U.S.Still-a su potezi upravo izazvani velikom konkurencijom na svetskom tritu (amerika korporacija U.S.Still je time htela da indirektnim putem ue na trite Evropske Unije,po prijemu Srbije i Crne Gore,ili mu se priblii,poto je uvoz amerikog elika u zemlje Evropske Unije otean brojnim kvotama ili uvoenjem carina.U poslednje vreme se vodi estoka bitka na svetskom tritu elika izmeu EU i SAD).Drugi razlog zbog koga se vri izmetanje kapitala u druge zemlje je i taj to neke zemlje imaju odreene ugovore sa velikim tritima,blizu su velikih trita,tako da proizvodi veoma lako mogu da se nau u prodaji na njima(mnogi analitiari tvrde da Srbija i Crna Gora ima veliku priliku da privue strani kapital,zbog liberalnijih propisa,jer se sada,nakon prijema novih lanica,granica sa Evropskom Unijom pribliila,to mnogo utie na kreiranje poslovne politike velikih kompanija).U poslednje vreme najprivalnije destinacije za izvoz kapitala su Kina, Singapur,Hrvatska,Rusija,Meksiko... Transnacionalne i multinacionalne kompanije su u prednosti i zbog toga to mogu da uvozom polufabrikata u zemlje filijala da obore izdatke za carine i porez,kreiranjem posebnih cena za polufabrikate koje su ispod realne trine vrednosti(transferne i manipulativne cene),a koje su stroga tajna unutar kompanija.Optepoznato je da su velike kompanije koje se bave proizvodnjom eletronike,kao recimo NOKIA, PHILIPS ili recimo fabrike automobila BMW i VOLKSWAGEN otvorile pogone u mnogim zemljama Azije ili jugoistone Evrope,gde je cena radne snage izuzetno mala u odnosu na cenu radne snage u matinim zemljama,kao recimo Tajland,Malezija ili Indonezija,gde izvoze polufabrikate,ili kao to su to ranije bile Maarska i Rumunija.U pogonima u tim zemljama se vri sklapanje delova i proizvodnja potronog materijala(na primer baterija za mobilne telefone,ili sedita za automobile,itd),te nakon toga se gotovi proizvodi plasiraju

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

na svetsko trite.Jedan od razloga za otvaranje filijala u drugim zemljama i nastanak transnacionalnih kompanija je i taj to se recimo organizovanje proizvodnje ispostavi ekonominije nego to je to organizovanje transporta proizvoda na veliku udaljenost i obezbeenje tih proizvoda,te veliki izdaci za brz transport proizvoda koji vremenom brzo gube svoju upotrebnu vrednost. Jo jedna stvar veoma bitna kod velikih kompanija,kod njihovog nastanka je i to to je njihov nastanak i proirenje veoma esto podran od strane kupaca,jer je to i u njihovom direktnom interesu (jeftiniji proizvodi,dostupni iroj potroakoj masi). Te s' toga ova preduzea imaju i posebne sektore zaduene za to bolje uspostavljanje veze izmeu potroaa i matice firme.Naravno da zahtevi kupaca variraju od trita do trita,te se veoma esto proizvodi u neznatnoj meri diferenciraju,prilagoavaju odreenim tritima po strukturi,ceni,kvalitetu,kvantitetu i sl.

Korporacija i njeni odnosi

Napomena:nepostoji sutinska razlika izmeu korporacija i kompanija,one su dve iste vrste preduzea(drutava kapitala),samo posmatrane sa stanovita razliitih prava (anglosaksonskog i britanskog) Povezivanje preduzea metodom kapitalnog uea

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

Povezivanje preduzea metodom kapitalnog uea je najraireniji nain povezivanja preduzea u razvijenim trinim privredama.Sitina ovog metod je zadravanje pravne samostalnosti preduzea uesnika povezivanja,uz gubljenje ekonomske samostalnosti,to se ostvaruje sticanjem akcija ili uloga(dela ili celokupnog osnivakog kapitala) jednog preduzea od strane drugog preduzea.Na taj nain,jedno preduzee postaje osniva drugog organizacione strukture preduzea,stiui istovremeno i odgovarajua vlasnika preduzea,kao posledicu gubljenja dotadanjeg pravnog (upravljka) prava.Statusnopravni oblici povezivanja podrazumevaju kompletnu promenu subjektiviteta.Preduzea koja se spajaju,postaju jedinstveno pravno lice,sa jedinstvenom upravom i jedinstvenom imovinom.Preduzea uesnici prestaju da postoje,a zakonodavac zahteva obavezno sprovoenje odreenih radnji u cilju zatite interesa akcionara i poverilaca spojenih preduzea,kao npr.potvrdu ugovora o spajanju od strane skuptine akcionara preduzea koja uestvuju u spajanju.Grupe preduzea metodom kapitalnog uea nastaju tako to jedno,matino ili dominantno preduzee,stie u ostalim preduzeima kapitalno uee,u obimu koji mu omoguuje kontrolu nad njima. 2.1.Izvoz kapitala Izvoz kapitala se vri na dva naina;preko porfolio investicija(kupovinom akcija stranih kompanija) ili putem direktnih investicija.Sredinom dvadesetog veka u izvozu kapitala dominirao je udeo portfolio investicija,dok se danas kompanije mnogo ee odluuju za direktne investicije.Ovaj izvoz kapitala je podstaknut mnogim razlozima,poev od drugaije ekonomske politike nego to je u matinoj zemlji,zatim meunarodnom ekonomskom pozicijom drave uvoznice kapitala,postojanje raznih meunarodnih ugovora sa velikim trgovinskim silama(za Italiju je znaajan na ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom,te e on biti razlog buduih ulaganja Italijanskim firmi u nau privredu,nedavno je poznata italijanska banka Inteza kupila deonice nae Delta banke).U kretanju kapitala,analitiari su zabeleili tri mogue varijante,koje su razliito objanjene,a to su: kretanje kapitala od razvijenih ka nerazvijenim zemljama(dominirao do osamdesetih godina prolog veka);zatim,od razvijenih ka razvijenim i posebno istican u poslednje vreme

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

10

od nerazvijenih ka razvijenim.Iz razloga to svaka od ovih mogunosti je pobuena razliitim razlozima,posebno u ih prezentovati. Kretanje kapitala od razvijenih ka nerazvijenim zemljama ,dominantan sluaj izvoza kapitala,izazvan je iz mnogih razloga.Mnoge nerazvijene zemlje,u procesima integracije,karakterie nedostatak kapitala,te one svojim liberalnim propisima ele da privuku strani kapital.Investitore privlai to to su ove zemlje podruja sa velikim izvorima jeftine radne snage,nepostojanje otrih propisa.esto se iza svih ovih poslovnih poteza kriju i neki prljavi poslovi,kao to je to izvoz prljave tehnologije,ili slino.Mnoge ovakve zemlje,primorane su da liberalizuju pristup investitorima,te esto ine greke. Prilog br. 1 - Obim direktnih stranih ulaganja iz/u 12 zemalja najveih izvoznika kapitala u periodu od 1985 do 1995 godine izraen u milijardama dolara. 1985 Odliv (milijarde US$) SAD Australija Kanada b Japan b Finska Francuska b Nemacka c Italija b Holandija panija b vedska Velika Britanija Priliv (milijarde US$) SAD Australija Kanada b Japan b Finska Francuska b Nemacka c Italijab 12.72 1.89 3.86 6.45 0.35 2.23 5.14 1.82 2.68 0.25 1.78 10.82 20.49 2.10 1.30 0.64 0.11 2.21 0.55 1.07 1990 30.98 0.26 4.73 48.02 3.26 26.92 23.95 7.61 15.27 2.84 14.64 18.64 48.42 7.06 7.85 1.75 0.79 9.04 2.49 6.34 1991 32.70 3.11 5.65 30.73 1.05 20.50 23.68 7.33 13.59 3.57 7.02 15.97 22.80 4.90 2.75 1.37 -0.25 11.07 4.09 2.48 1992 42.65 0.11 3.69 17.22 -0.75 19.10 19.53 5.95 14.28 1.24 0.39 19.04 18.89 4.91 4.46 2.73 0.41 15.93 2.66 3.21 1993 77.25 1.09 5.81 13.71 1.41 12.17 15.33 7.23 10.71 2.65 1.39 25.73 43.53 3.38 4.98 0.86 0.87 12.14 1.78 3.75 1994 53.08 5.91 7.44 17.94 4.30 10.90 16.66 5.11 11.91 4.23 6.61 28.11 49.90 3.79 7.28 0.89 1.58 10.96 0.69 2.24 1995 96.90 3.49 5.74 22.26 1.52 10.70 34.89 5.73 12.43 3.53 10.37 37.86 74.70 6.04 10.72 0.04 0.92 13.00 9.01 4.82

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi Holandija panija b vedska Velika Britanija 1.41 1.94 0.40 5.78 12.15 13.68 1.97 32.89 6.52 10.42 6.33 15.97 7.69 8.24 -0.13 14.94

Strana 6.60 8.07 3.69 14.54 4.74 9.78 6.33 11.07

11 9.85 6.94 13.67 29.91

b- Reinvestirane zarade nisu ukljucene u nacionalne statistike. c- Zapadni deo pre 1991; reinvestirane zarade su ukljucene pocev od 1990.

Izvor: web prezentacija svetske banke(www.worldbank.org) Meutim,pokazalo se da su ovakve zemlje esto i nestabilna podruja,to zbog varljivih politikih promena,to zbog estih sukoba u drutvu,promenljivim odnosima meunarodne zajednice,te esto velike kompanije postavljaju uslove za njihova ulaganja,ili su jedini uslov stabilnosti u nekim zemljama. Kretanje kapitala od razvijenih ka razvijenim.Ovo je razlog to se u poslednjih dvadesetak godina kao podruja za izvoz kapitala trae ve afirmisane zemlje u tranziciji,kao to su zemlje koje imaju potpisan ugovor o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom Unijom recimo,ili zemlje lanice raznih trgovinskih unija (NAFTA ili APEK).Mnoge zemlje su dostigle odreen stepen razvijenosti,kao recimo to su to eka Republika,Maarska,Estonija ili Slovenija,koje su uspostavile odreene standarde i odlikuje ih visok stepen drutvene i ekonomske stabilnosti.U poslednjih pet godina i ove zemlje su znaajni izvoznici kapitala(ulaganje Slovenakog Merkatora u okolne zemlje je tipian primer). Prilog br. 2 - Direktna strana ulaganja u pojedine zemlje u periodu od 1989 do 1995 godine, izraen u milionima US $. 1989 1990 1991 1,028 1,836 2,439 1,267 989 1,103 1,289 590 523 3,393 3,487 4,366 576 500 457 NP NP NP 1,250 734 253 NP NP 1,462 252 162 141 1992 4,179 2,061 699 11,156 790 NP 459 1,479 151 1993 6,305 1,292 841 27,515 960 568 493 2,350 273 1994 1,200 3,072 2,518 33,787 1,667 862 1,256 1,144 620 1995 3,900 4,859 3,021 37,500 1,200 2,500 1,000 3,500 1,750

Argentina Brazil ile Kina Kolumbija eka Republika Egipat Madarska Indija

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi Indonezija 682 1,093 1,482 1,777 Malezija 1,668 2,333 3,998 5,183 Meksiko 3,174 2,549 4,742 4,393 Maroko 167 227 375 503 Nigerija 1,882 588 712 897 Peru 59 41 -7 145 Filipini 563 530 544 228 Poljska 11 89 291 678 Rumunija NP NP 40 77 Rusija NP NP NP NP Singapur 2,887 5,575 4,879 2,351 Juna Koreja 758 788 1,180 727 Tajvan 1,604 1,330 1,271 879 Tajland 1,775 2,444 2,014 2,116 Turska 663 684 810 844 Venecuela 213 451 1,916 629 Izvor: web prezentacija svetske banke(www.worldbank.org) 2,004 5,006 4,389 590 1,345 371 1,025 1,715 94 NP 5,016 588 917 1,726 636 372

Strana 2,109 4,348 7,978 555 1,959 2,326 1,457 1,875 340 637 5,588 809 1,375 640 608 764

12 4,500 5,800 6.984 417 1,340 900 1,500 2,510 373 2,017 5,302 1,500 1,470 2,300 1,037 245

U zadnje vreme se sve vie naglaava vanost ekonomskih standarda,jer elja za irenjem velikih multinacionalih kompanija je ograniena u velikoj meri sigurnou plasmana kapitala.Firme koje su pre svoje matine zemlje ispunile odreene standarde na svom nivou,ele to pre da se oslobode pritisaka koje na njihovu zemlju vri meunarodna zajednica,a to je u direktnoj vezi sa njihovim poslovanjem,one izlaze na trita sa visokim standardima za kvalitet proizvoda(kretanje kapitala od nerazvijenih ka razvijenijim). Pre nekoliko meseci SI&SI company je otvorila pitanje izvoza svojih proizvoda u Singapur,u planu je otvaranje poslovnice u toj aziskoj zemlji koja bi bila zaduena za plasman proizvoda na trita irom Azije.U pitanju je izvoz proizvoda pod nazivom VODA VODA,koja zadovoljava izuzetno visoke standarde za ulaz na Azijsko-pacifiko trite.Razvijene zemlje esto podrazumevaju i visok stepen zagaenosti vazduha i pogotovo voda,te se insistira na njihovoj fabrikoj preradi,ili detaljnom ispitivanju.Ovo je samo prvi korak u rastu i razvoju preduzea i njihovom prerastanju u transnacionalne kompanije Izvoz kapitala iz nerazvijenih zemalja u razvijene ine vee kompanije,zbog mogunosti stalnog uvida u kretanja na velikim tritima,zbog automatske mogunosti

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

13

uestvovanja i na drugim velikim tritima,zbog mogunosti stalnog praenja razvoja tehnike i tehnologije, sigurnosti bankarskog i pravnog sistema, zbog korienja fleksibilnih i veoma efikasnih informacionih sistema,itd. Prilog br. 3 - Bruto nacionalni proizvod pojedinih nacionalnih drava i korporativna mo najveih multinacionalnih korporacija merena prihodom od godinje prodaje. Podaci se odnose na 1994. godinu, a izraeni su u milijardama dolara. Zemlja ili korporacija Ukupan BNP ili korporativni prihod ostvaren od prodaje u milijaradama $ 174.6 168.8 149.8 146.1 137.1 123.3 111.1 110.0 109.8 109.6 92.8 91.6 72.0 68.5 59.0 57.1 49.7 47.8 47.6 43.9 30.4 871.4 76.5 451.3 246.8 mogunosti

Indonezija General Motors Turska Danska Ford Juna Afrika Toyota Exxon Shell Norveka Poljska Portugalija IBM Malezija Venecuela Pakistan Unilever Nestl Sony Egipat Nigerija Ukupan prihod od prodaje pet najvecih korporacija Ukupan BNP najmanje razvijenih zemalja: Juna Azija ukupno Sub-saharska Afrika ukupno Izvor: web prezentacija svetske banke(www.worldbank.org)

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

14

Poznata belgijska,multinacionalna kompanija Interbrew uestvovala je u privatizaciji 9 pivara u 5 balkanaskih zemalja,meu kojima je i Apatinska pivara AD, kompanija Braa Kri je veinski vlasnik nekih graevinskih firmi irom Rusije i Kine,kao i vlasnik akcija u nekim akcionarskim drutvima u Srbiji; su smo primeri nekih multinacionalnih kompanija. 2.2.Greke pri prilagoavanju standardima STO-a Veliki broj zemlja u tranziciji voene eljom da to pre dobiju pozitivne ocene svoje ekonomske politike ine velike greke.Primeri tome su ubrzana privatizacija u Maarskoj,ili mogunost stvaranja monopola u Rumuniji.Liberalizacija trgovine je prvi meu najbitinijim uslovima za ulazak u Svetsku Trgovinsku Organizaciju.Meutim,mnoge zemlje to ine bez obaziranja na posledice koje ta liberalizacija moe da donese privredi u tranziciji koja moda jo nije spremna za tako neto.Treba podsetiti da su velike svetske ekonomske sile,kao recimo Nemaka ili Francuska ukinule tarifne barijare,meutim postavile su stroge standarde za ulazak stranih proizvoda na svoja trita. Ukidanjem carina na odreene uvozne proizvode izaziva pad njihove cene na nacionalnom tritu,to uslovljava porast njihove tranje.Kao markoekonomska posledica ovakvih deavanja javlja se deficit u spoljnotrgovinskom bilansu,to dovodi do zaduenja zemlje kod graana ili u inostranstvu. Recimo u Rumuniji je dozvoljen veliki priliv stranog kapitala,70% Rumunske privrede je pod kontrolom stranih kompanija,javljaju se monopoli i razni vidovi ograniene konkurencije,politika i drutvena stabilnost zavisi od volje velikih ekonomskih sila,zbog ega je i usporen prijem Rumunije u Evropsku Uniju.

3.Znaaj velikih preduzea za svetsku privredu

Veoma su razliite ocene uloge transnacionalnih kompanija u savremenoj privredi i drutvu.One se kreu od izrazito pozitivnih ocena:irenja trita,poveanja ekonomkse efikasnosti,poveanja zaposlenosti i sl.,do izrazito negativnih uticaja:premetanja

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

15

prljavih tehnologija i nuklearnog otpada u nerazvijene zemlje,smanjenja autonomije nacionalnog razvoja,poveanja ekonomske nejednakosti i sl. Mo Transnacionalnih kompanija nesumnjivo je velika i ona prevazilazi nacionalne granice.Utiu na zaposlenost miliona ljudi,kao i na stepen ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama,imaju privilegovan status u Svetskoj banci i meunarodnom monetarnom fondu.One time ostvaruju i razliite oblike strukturalne moi,jer utiu na meunarodnu poslovnu klimu.Istraujui kretanje cena na pojedinim tritima,odnose rada i kapitala,veliinu i rast trita,politiku stabilnost,finansijske koncesije pojedinih zemalja i tome sl.,Transnacionalne kompanije ostvaruju sopstveni razvoj i mo upravo zahvaljujui razliitoj mrei uslova u pojedinim zemljama.Nastanak i razvoj Transnacionalnih kompanija u mnogo emu znai i jednu novu meunarodnu podelu rada.Klasina meunarodna podela rada doivela je bitnu transformaciju.Ona se danas odvija kroz intra kompanijsku i interkompanijsku meunarodnu podelu rada transnacionalnih kompanija.U skladu sa prirodom njihovog poslovanja, internacionalnim korporacijama je potrebna maksimalna sloboda kretanja kapitala,tehnologije,materijala,strunih kadrova.Njima je takoe potrebna potpuna sloboda donoenja odluka.Nacionalnu dravu oni prihvataju,ali samo toliko koliko ona podraava i potpomae njihovu ekspanziju.Nacionalne vlade imaju obavezu da vode nacionalnu politiku-usmeravaju i kontroliu svoju ekonomiju,platni bilans,glavne finansijske tokove,zaposlenost,investicije i dr.,pa je sasvim realna mogunost da se time ograniava eljena autonomija Transnacionalnih kompanija.Njihova politika ne koincidira uvek sa nacionalnim intresom matine zemlje. Za sada nema pouzdanih saznanja kakav bi mogao da bude definitivan ishod u daljem razvoju ovih odnosa na relaciji drava-meunarodne korporacije.Sve to nuno vodi odreenim promenama dosadanje ekonomske uloge drave i jaanju uloge odreenih meunarodnih institucija(MMF,Svetska banka i dr.),ali se istovremeno izraava i zabrinutost da takav razvoj moe da ugrozi potreban ekonomski suverenitet nacionalnih drava.Po drugima takav razvoj je pozitivan,jer je to objektivno uslovljena potreba da se ekonomski razvoj oslobodi nepotrebnih dravnih ogranienja.Transnacionalne korporacije ponaaju se po logici dominacije i podinjenosti ostalih na svetskom tritu.Na osnovu ove logike svetska privreda integrie se pribliavanjem,uklanjanjem institucionalnih prepreka meu nacionalnim privredama po teritorijalnom preseku.Funkcionalni tip svetske

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

16

integracije dezintegrativno deluje na veinu nacionalnih privreda.Trend globalizacije ostvaruje se uporedo s trendom regionalizacije i lokalizacije to razvija pluralizam vrednosti lokalnih,regionalnih i globalnih zajednica.Globalizacija saveza i partnerstva meu kompanijama su odluujui za njihovu razvojnu strategiju.Udeo transnacionalnih i multinacionalnih kompanija neprekidno raste i jaa u svetskoj privredi.Pod kontrolom transnacionalnih kompanija nalazi se 4/5 svetske trgovine,4/5 patenata za novu tehniku i tehnologiju,vie od svetske industrijske proizvodnje i sl. Poslovanje Transnacionalnih kompanija aktuelizirano je i pitanje karaktera trine cene.To su kupoprodajne cene koje se formiraju u razmeni izmeu delova Transnacionalnih kompanija.Mada se one kvalifikuju kao trine cene,one se faktiki ne formiraju pod uticajem dejstva trinih zakona i vae samo unutar datog sistema transnacionalne kompanije.Ekonomska sutina trinih cena TNK teorijski jo nije razjanjena. Internacionalizacijom biznisa i globalizacijom poslovanja savremena preduzea ne utiu samo na razvoj svoje nacionalne ekonomije ve doprinose razvoju zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja.To postii trasferima tehnologija i znanja.Meutim,pored pozitivnih delovanja savremenih preduzea moe biti i negativnih za zemlje domaina to se prevashodno odnosi na uvoz prljavih tehnologija i ekoloki opasnih industrijskih optadnih materijala,ali i na druge ekonomske posledice kao to su zaduivanja i vraanje kredita,prodaja zastarelih tehnologija,itd... Iako posledice ovakvih delovanja savremenih preduzea mogu biti velike,nesme se zanemariti i injenica da razvoj civilizacije u velikim merama zavisi od njih.Uticaj ovih preduzea na duhovni razvoj je izvanredno veliki,preko proizvoda i tehnologija koje su omoguile razvoj i irenje duhovne kulture. Kreirajui svoje strategije razvoja,velika multinacionalna preduzea razvila su svoje koncepte internacionalizacije ekonomije na kojima poiva privreda.Zatim,velika nauna istraivanja,nauno-tehnoloki napreci nebi bili mogui,jer su upravo finansirani od strane velikih multinacionalnih kompanija.

4.Zakljuci

Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi

Strana

17

Ocena realne uloge i znaaja savremenih preduzea u svetskoj privredi podrazumeva dobro poznavanje svih pojavnih oblika preduzea i svetske privrede i njenih zakonitosti.Posmatrano sa svih aspekata,velika preduzea imaju svoje dobre i loe strane,ali se rezultati njihovih delovanja nemogu prebiti meusobno,oni svaki zasebno se odraavaju u nacionalnim privredama irom sveta i nikad se nispoljavaju svi na jednom mestu,ve nedostatak jednih pokazuje povoljno ili nepovoljno delovanje velikih preduzea na tom podruju.

5.Literatura
1.uriin Dragan, Todorovi Jovan, Janoevi Stevo, Strategijski Menadment, tree izmenjeno izdanje, Institut za trina istraivanja,Beograd,2000.ISBN 86-81803-09-3 2.Ili Bogdan, Medojevi Branko, Dragii Dragoljub, Pavlovi Milovan, Osnovi ekonomije, prvo izdanje, Centar za izdavaku delatnost,Beograd,2004.ISBN 86-4030602-8 3.Nikoli Milenko, Malenovi Nikola, Paunovi Blagoje, Pokraji Dragana, Ekonomika preduzea, sedmo izdanje, Centar za izdavaku delatnost,Beograd, 2003.ISBN 86-4030507-2 4.asopis Privrednik, list za primenu propisa u praksi,pravnu i ekonomsku nauku, br.85, 91 i 101, YU ISSN 0354-9275 5.http://www.csg.org.yu/www.worldbank.org