SADRAJ

1. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA .................................... 3

2 . OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA .................. 4 2.1. Osnovni izvori privrednog prava u naem pravnom sistemu .................... 5 2.2. Dopunski izvori privrednog prava ................................................................ 6

3. PRIVREDNO PRAVO ........................................................................ 7

4. LITERATURA ..................................................................................... 9

1. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA U teoriji prava termin privredno pravo koristi se za oznaene posebne grupe pravnih normi, pomou kojih je regulisan pravni poloaj privrednih drutava, njihova likvidacija i povezivanje pravnih formi . One se pojavljuju kao subjekti, odnosno uesnici u privrednom prometu , kao i pravne norme namenjene regulisanju meusobnih odnosa, odnosa meu drutvima , do kojih dolazi u njihovom poslovanju. Privredno pravo obuhvata pravne norme koje su po svojoj prirodi razliite i mogu se podeliti u tri grupe : 1) Norme koje reguliu pravni status privrednih drutava, ( preduzetnika , trgovakih drutava i drugih privrednih subjekata). One se odnose na unutranju organizaciju , organe upravljanja , sticanje i raspodela dohodaka , koje se imenom naziva statusno poslovno pravo ; 2) Norme koje reguliu meusobne pravne odnose , izmeu drutava u oblasti privrede i organa drutvene zajednice, odnosno drave , odnosno norme kojima su dati osnovni pravni okviri delatnosti ovIh drutava, koje se naziva reglementarno pravo ; 3) Norme koje reguliu meusobne pravne odnose , izmeu drutava u oblasti privrede, odnosno odnosi u koje ove organizacije stupaju na tritu prilikom obavljanja svoje privredne delatnosti , kao to su promet robe , novca , hartija od vrednosti . Njega nazivaju pravo privrednog prometa ili ugovorno poslovno pravo .

PREDMET PRIVREDNOG PRAVA ine : 1) Privredni subjekti (trgovci) to su lica koja obavljaju trgovinske poslove. Oni su individualni trgovci i trgovaka drutva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovaka preduzea. U naem pravu to su : preduzetnik kao fiziko lice i privredno drutvo kao pravno lice. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom, zanatstvom , slobodnim profesijama i javnim poslovima. Statusno privredno pravo se bavi : ko moze biti trgovac, njihovim obelezjima ,strukturom,zastupanjem,registracijom

2) Poslovi trgovinskog prava to su poslovi robnog prometa , odnosno, to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na tristu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode. 3) Odnos drave i privrednih subjekata drava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vri nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima intervenie u privredi. Ova oblast prava naziva se privredno pravo. 4) Banke i bankarski poslovi ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja razliitu granu od trgovinskog prava. 5) Objekti industrijske svojine pravila o objektima industrijske svojine ine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom ini pravo intelektualne svojine. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte industrijske svojine(npr.patent,tehniko unapredjenje,uzorak,model) . Takodje se kao predmet trgovinskog prava naao i zatitni znak firme,fabrika tajna ime i logo firme Predmet privrednog prava je izuavanje navedenih pravnih normi , kojima su regulisani pravni odnosi u naoj privredi. To znai da privredno pravo , sa jedne strane obuhvata norme koje se odnose na same subjekte privrednog prometa i privrede uopte , a da sa druge strane obuhvata norme kojima je regulisana aktivnost i privredno poslovanje tih subjekata.

2. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA Pod izvorima privrednog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadrana pravila ove grane prava, zbog ega se nazivaju formalnim izvorima prava. Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr. obiaji). Podela izvora se vri : prema subjektu koji ih donosi imamo: dravni (ustav, zakon, podzakonski akt, propis..) ili nedravni akt (uzanse, opsti uslovi poslovanja, ugovori..). prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava.

prema podruju na koje proizvode dejstvo: savezni, republiki, regionalni prema pravnoj snazi

U uporednom pravu mogu se uoiti tri sistema izvora trgovinskog( privrednog) prava: Dualisticki, odnosno dvojni sistem razdvaja pravila za gradjanskopravne odnose od pravila koja vae za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka). Monisticki sistem ne vri podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom (vajcarska, SAD) Parcijalni sistem podrazumeva donoenje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja : eleznicki saobraaj, drumski i pomorski ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva, ortaka..

Ova podela je naelna i globalna, u praksi se ovi sistemi kombinuju.

2.1. OSNOVNI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA U NAEM PRAVNOM SISTEMU

a) Ustav sadri u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od znaaja za privredu i trgovinsko i privredno pravo. Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste, 2) trzisna privreda, 3) sloboda preduzetnistva, 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj, zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije, strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i domai b) Medjunarodni opsti pravni akti to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani medjunarodni ugovori.

c) Zakoni Zakon o privrednim drutvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o steaju, Zakon o privatizaciji

d) Podzakonski i drugi opti akti slue za dublju razradu zakonskih tekstova. Donosi ih Vlada , ministarstva, lokalne samoupraveDonose se u formi uredbe, odluke, pravilnika, statuta
4

2.2 DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA :

a) Uzanse naziv potie od latinske rei usus to znai obiaj. To su prikupljeni, sistematizovani i objavljeni obiaji u pisanoj formi , nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. Njih donose profesionalna udruenja i trgovinske komore. Da bi se razlikovale od propisa oznaavaju se brojevima, a ne lanovima. Najese se primenjuju kod zakljuivanja ugovora..Postoje opte uzanse koje vae za sve ugovore i posebne uzanse. Kod nas uzanse donosi vrhovni sud , a ranije ih je donosila glavna dravna arbitraa .Ustalilo se da u privrednom i trgovakom pravu , poslovne uzanse primenjuju se samo onda , ako njihovu primenu stranke dogovore. Meutim kod nas su opte uzanse za promet robom imale vei znaaj, jer su u nedostatku pozitivnih propisa sadrale pravila koja su zakonska materija, pa su se zbog toga , primenjivale uvek i kada ih stranke nisu izriito iskljuile. b) Poslovni (trgovaki) obiaji to su nepisani, dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava, nastali u praksi. Poslovni obiaji se dele na opte, regionalne i mesne. U praksi mogu biti u nesaglasnosti, a pravilo je da mesni imaju primat nad optim.

c) Dobri poslovni obiaji razlikuju se od obiaja jer u sebi sadre moralnost , nisu u pisanoj formi ali ih sudovi priznaju kao to ih priznaju i koriste i sudovi asti u privrednim i drugim komorama.

d) Opti uslovi poslovanja oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju potovati. Njih uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao to su banke , osiguravajua drutva,pote , eleznice Zakonodavac regulie ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog poloaja.

e) Formalni ugovori su unapred pripremljeni formulari sa odredbama budueg ugovora. Oni olakavaju zakljuenje ugovora i smanjuju neizvesnost. Njihova sadrina je uvek ista. Loa strana je to to ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. U praksi se javljaju dve vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu.

f) Sudska praksa i pravna nauka u naem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava, ali ima ulogu u kreiranju prava , jer sudivi sude po zakonu, a nii sudovi nisu vezani odlukama viih sudova. No , iako ne postoji formalna obaveza da se slede odluke viih sudova , one ipak , prvenstveno autoritetom kvaliteta pravnih miljenja koji izriu, utiu na praksu niih sudova , naroito na ujednaavanja te prakse. U zemljama anglo amerikog prava sudska praksa je i formalni izvor prava , jer odluke viih sudova obavezuju nie sudove , sve dok se ne promene . Takve odluke koje su nii sudovi obavezni daa slede , nazivaju se procedentima , te je zato anglo ameriko pravo poznato kao procedentno pravo . Pravna nauka , isto tako nije formalno izvor prava, ali ona svojim autoritetom utie , kako na donoenje , tako i na primenu prava.

3 . PRIVREDNO PRAVO

Kada govorimo o privrednom pravu , prvenstveno mislimo na nacionalna prava pojedinih drava. Meutim , istorijski gledano privredno , odnosno poslovno pravo , nije nastalo kao i pravo pojedinih drava , ve kao strateko pravo trgovaca, trgovine i privrede uopte. Takav je razvojni put imalo , naprimer, pomorsko pravo koje je nastalo kao pravo svih naroda , da bi se kasnije , zbog velokog uticaja nacionalnih drava, pre svega u Evropi pretvorili u nacionalna prava. Poto su ova nacionalna prava u pojedinim reenjima postala nepogodna za regulisanje meunarodne pomorske trgovine, moralo se krajem prolog veka prilagoavati okvirima meunarodne zajednice. Tako nastaje niz meunarodnih konvencija iz oblasti pomorskog imovinskog prava. Kasnije se prenosi na druge vrste saobraaja , elezniki , drumski i vazduni. Posle drugog svetskog rata , zadatak donoenja meunarodnih konvencija u oblasti meudravnih trgovinskih odnosa , sve vie preuzimaju Ujedine nacije, preko
6

raznih svojih tela i ovu delatnost proiruju i izvan regulisanja saobraaja . U tim naporina centralno mesto zauzima nastojanje da se za svagda meunarodnom konvencijom regulie meunarodna kupoprodaja stvari. To je konano ostvareno 1980. Godine kada je usvojena meunarodna konvencija za kupoprodaju stvari . Pored Ujedinjenih nacija veliki doprinos za stvaranje pravnog sistema daju i mnoge meunarodne vladine i nevladine organizacije , kao to su Meunarodna trgovinska komora u Parizu , koja je donela itav niz jednoobraznih pravila za reavanje mnogih pitanja u domenu meunarodne trgovine i plaanja. Pored meunarodnih konvencija i obiaja , za uspeno funkcionisaje meunarodnog poslovnog i privrednog prava , vano je da postoje i odgovarajua sudstva u svim zemljama koja e sprovoditi propisana naela. . U ovom pogledu znaajnu ulogu imaju meunarodne trgovinske arbitrae, kao one u Londonu , Njujorku , Stokholmu, a najznaajniji arbitrani sud Meunarodne trgovinske komore je u Parizu.

4. LITERATURA

[1] Prof.dr.Slavoljub J Vukievi, ,PRAVO ZA MENADERE , Valjevo ,2008. .god

[2]SKRIPTA ZA TRGOVINSKO PRAVO , Ekonomski fakultet Beograd, 2004. god.