IVOTNI STIL Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapaziemo da se njegov izgled razlikuje od izgleda bora na vrhu

nekog brega. Radi se dodue o istoj vrsti drvea, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli-ita ivotna stila. Stil drveta na vrhu brega je drugaiji od stila drveta koje raste u dolini. Zivotni stil jednog drveta je njegova individualnost koja dolazi do izraaja u odredenoj okolini i u skladu sa njom. Jedan ivotni stil emo izuzetno jasno sagledati ako ga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugaija nego to smo oekivali, jer onda nam postaje jasno da svako drvo ima svoju sopstvenu ivotnu formu i da ne predstavlja samo jednu mehaniku reakciju na odgovarajuu okolinu. U prilinoj meri je to isto tako i kod Ijudi. Mi ivotni stil vidimo u zavisnosti od odredenih uslova ivotne sredine i na se zadatak sastoji u tome da pomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima, s tim to se ima na umu misao da se psiha menja sa odgovarajuim promenama ivotne sre-dine. We dok jedan ovek ivi u povoljnim okolnostima ne moemo jasno da sagledamo njegov i-votni stil. U novim ivotnim situacijama pak, u ko-jima je izloen nekim tekoama, ivotni stil se obelodanjuje u jasnoj i optoj formi. Iskusan psiholog bi verovatno ak mogao da sagleda ivotni stil o51

veka koji se nalazi u povoljnom poloaju, all on za svakog drugog postaje vidljiv tek kada taj ovek dospe u nepovoljne i teke situacije. Budui da je ivot neto vie od puke igre, on sobom donosi niz tekoa. Stalno se javljaju situacije u kojima su Ijudi suoeni sa tekoama. Trebalo bi jednog oveka da posmatramo ba onda kada mora da se nosi sa takvim tekoama, i da pokuamo da udemo u trag njegovim raznim duevnim pokretima, kao i njegovim karakteristinim osobi-nama raspoznavanja. Kao to je vec gore obja-njeno, ivotni stil ini jedno jedinstvo, jer se razvio iz tekoa ranog ivota i tenje za jednim ciljem. Mi, jamano, nismo toliko zainteresovani za prolost koliko za budunost, a da bi razumeli budunost jednog oveka, moramo da spoznamo njegov ivotni stil. Cak ako razumemo instinkte, nadraaje, nagone itd., ni izdaleka jo ne moemo sa sigurnou da predskaemo ta e se desiti. Neki psiholozi uistinu pokuavaju da izvuku neke zakljuke samo na osnovu odredenih nagona, utisaka ili trauma, all ako se stvar poblie osmotri, onda e se ispostaviti da svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samim sobom usaglaen ivotni stil. Bilo ta da deluje kao nadraaj, ono to ini samo utoliko to sadri i fiksira jedan ivotni stil. Kako se pojam ivotnog stila moe uskladiti s onim to smo razlagali u prethodnom poglavlju? Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili oseanja manje vrednosti zato to su suoeni sa tekoama i to se oseaju nesigurni. Ali poto to Ijudi na due vreme ne mogu da izdre, to ih oseanje manje vrednosti, kao to smo videli, go-ni na aktivnost, delanje. Rezultat je ovek koji pred sobom ima neki cilj. Individualna psihologija to konzistentno kretanje u pravcu jednog cilja odavno naziva ivotnim planom. Ali, poto je ova oznaka' ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimo o ivotnom stilu. Poto svaki ovek ima jedan ivotni stil, to je ponekad sasvim mogue predskazati njegovu budu52

nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavili i odgovora koje nam je dao. To je kao da gledamo peti in jedne drame, u kojem se otkrivaju we tajne. Mi zbog toga moemo da dajemo prognoze jer poznajemo faze, tekoe i pitanja ivota. Shodno tome moemo na osnovu iskustva i poznavanja neto malo fakata da predvidimo ta e se zbiti sa decom koja se stalno odvajaju od ostale dece, koja trae podrku drugih, koja su razmaena i neodluno pristupaju novim situacijama. ta se deava u sluaju oveka iji je cilj da od drugih dobije podrku? On e se kolebati i teie da izbegne reavanje ivotnih pitanja. Mi znamo zato i kako se koleba, zato se povlai ili nastoji da izbegne odgovor, budui da smo hiljadu puta posmatrali kako se neto slino zbilo. Mi znamo da taj i takav ovek ne bi hteo sam da se kree napred, nego da eli da bude maen. On bi hteo da se dri podalje od velikih ivotnih problema i radije se bavi nekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnim stvarima. Njemu nedostaje oseanje za zajednicu i posledica toga je da se ponekad razvija u pro-blematino dete, u kriminalca, neurotiara ili samoubicu koji bira poslednju, krajnju mogucnost bekstva. We to sada bolje razumemo nego ranije. Nama je, na primer, jasno da normalni ivotni stil moemo da koristimo kao osnovu za vrednovanje kada posmatramo ivotni stil jednog odredenog oveka. Socijalno prilagodenog oveka uzimamo kao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualna odstupanja. RAZUMEVANJE JEDNOG ivotnog STILA Na ovoj taki e moda biti sasvim korisno da se pokae kako se odretuje normalni ivotni stil i da na toj osnovi objasnimo pogreno dranje i neobina ponaanja. Ali pre nego to ponemo s tim razmatranjem trebalo bi jo da pomenemo da kod 53

takvih istraivanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojanom smislu. Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato to smatramo da svaki ovek ima svoj sopstveni in-dividualni ivotni stil. Kao to ni na jednom drvetu neemo nai dva potpuno istovetna lista, tako isto ne moemo nai dva oveka koji su u svemu pot-puno jednaki. Priroda je tako bogata formama i mogui nadraaji, nagoni i greke su tako mnogobrojni da je naprosto nemogue da dva oveka budu potpuno identina. Ako, dakle, govorimo o tipovima, onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po-mono sredstvo za jasnije i shvatljivije sagledavanje slinosti medu individuama. Nai sudovi dobijaju u otrini ako uvedemo jednu racionalnu klasifikaciju poput tipova i potom istraimo njihova potrebna uoblienja. Ali pri tome se nikako ne oseamo obaveznim da se u svakoj prilici posluimo tom klasifikacijom; mi upotrebljavamo odredenu klasifikaciju u sluajevima u kojima ona omoguava da se jedna posebna slinost najjasnije predoi. Ljudi koji ti-pove i klasifikacije uzimaju ozbiljno nisu u stanju da oveka kojeg su jednom strpali u neku fioku uvrste u neku drugu klasifikacionu shemu. Jedan primer moe da uini jasnijom ovde razmatranu taku. Ako recimo za nekog oveka kaemo da nije socijalno prilagoden, onda time mislimo na nekoga ko vodi beskoristan ivot jer mu nedostaje oseanje za zajednicu. To je jedna mogunost da se Ijudi klasifikuju, i moda je ona i najvanija. Ali uzmimo oveka ije se interesovanje, ma koliko ogranieno to i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno. Ta-kav ovek e se potpuno razlikovati od oveka ije je interesovanje prevashodno usmereno ka jelu. Obojica mogu naravno da budu socijalno pogreno prilagodeni i pri tome da imaju tekoa u odravanju kontakta sa Ijudima oko sebe. Klasifikovanje na osnovu tipova moe shodno tome da dovede do zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipova radi samo o svrsishodnim apstrakcijama. Vratimo se sada normalnom oveku koji nam slui kao merilo za odstupanja. Normalan ovek je 54

individtia koja ivi u drutvu i sa drutvom i iji je nain ivota tako prilagoden da drutvo iz njegovog rada, hteo on to ili ne, izvlai izvesnu korist. On isto tako, gledano sa psiholokog stanovita, ima do-voljno energije i hrabrosti da savlada probleme i tekoe sa kojima se suoava na svom putu. Oba svojstva nedostaju u sluaju psihopata: oni nisu ni socijalno ni psihiki dorasli dnevnim zadacima ivota. Ilustracije radi pogledajmo sluaj jednog odretenog oveka. Re je o oveku od trideset godina^ koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao reavanje svojih problema. Imao je prijatelja kojem nije verovao i usled toga nikada nije ni dolo do pro-dubljavanja tog prijateljstva. U takvim okolnostima teko da jedno prijateljstvo moe biti uspeno, jer jedna strana osea da je odnos optereen napetostima. Shodno tome mi u sluaju ovog oveka vi-dime -'da on, iako je sa velikim brojem Ijudj odravao kontaKte na nivou razgovora, nrje imao pravih prijatelja. Niti je posedovao dovoljno oseanja za zajednicu, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sticao prijatelje. Stvarno nije voleo da izlazi u drutvo i u drutvu je uvek bio tih i malo je govorio. Svoje ponaanje je obrazlagao time da mu u drutvu ne pada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema ta da kae. Pored toga je ovaj ovek bio jo i straljiv. Imao je rumeno lice koje bi se s vremena na vre-me, kada bi uestvovao u razgovoru, potpuno pocrvenelo. Kada bi uspeo da savlada svoju straljivost, onda bi sasvim pristojno govorio. Ono to mu je stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu u tom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi. Naravno, u stanju straljivosti nije ostavljao prija-tan utisak i medu svojim poznanicima nije bio naroito omiljen. On je to veoma dobro oseao i usled toga se pojaavala njegova odbojnost prema go-voru. Moglo bi se rei da je njegov ivotni stil bio tako podeen da je, im bi se naao u drutvu, svu svoju patnju usmerio na sebe. 55

U tesnoj vezi sa drutvenim ivotom i ume-nou u ophodenju sa prijateljima stoji pitanje bavIjenja odredenim pozivom. Na pacijent se stalno plaio da bi mogao da zataji u svom pozivu pa je i danju i nou radio na svom daljem obrazovanju. Radio je preko svake mere i preterano se optereivao. I usled te prekomerne napetosti onemoguavao je sebe da rei probleme svog poziva. Ako uporedimo nain na koji na pacijent pristupa prvim dvama dvotnim zadacima, odmah zapaamo da se stalno nalazi u stanju preterane napetosti. To je znak za jako oseanje manje vrednosti. Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ-acije je posmatrao kao neto to je prema njenru neprijateljski nastrojen<x Ponaao se kao da ivi u neprijateljskoj zemlji. Sada smo sakupili dovoljno podataka da bismo mogli da prikaemo ivotni stil tog oveka. Vidimo da bi on dodue hteo da ide napred, all da se istovremeno osea ometenim jer se boji poraza. To je kao da, proet napetoeu punom straha, stoji pred nekim ponorom. On dodue uspeva da se kree napred all samo u ogranienoj meri, pod odredenim uslovima, i zapravo bi hteo da ostane kod kue i da se ne mea s druglim Ijudima. Tree pitanje sa kojim se ovaj pacijent suoio -- i pri tome se radi o pitanju za koje veina Ijudi nije naroito dobro pripremljena -- bilo je pitanje Ijubavi. Prema drugom polu je bio kolebljiv. Osecao je dodue eljoi da nekoga voli i da se oeni, all usled svog jakog oseanja manje vrednosti bip je suvie sputan strahom da bi ozbiljnije mogao da pristupi ostvarenju takvih planova. Nije bio u stanju da ostvari ono to je eleo i tako se celokupno njegovo ponaanje i njegov stav mogu svesti na rei: ,,Da... allI" Jednom bi se zaljubio u jednu a onda opet u drugu devojku. Kod neurotinih osoba to je, naravno, esta pojava, jer u izvesnom smislu su dve devojke manje nego jedna. Ova okolnost ponekad predstavlja uzrok za tendenciju ka poligamiji. 56

Posvetimo sada panju razlozima za taj ivotni stil. Individualna psihologija je sebi postavila zadatak da ispita i analizira uzroke jednog ivotnog stila. Na pacijent je svoj ivotni stil izgradio u pr-vih etiri ili pet godina. U ono vreme doiveo je neku tragediju koja je uticala na njegovo uoblienje i formiranje, pa sada moramo da utvrdimo kakva je to tragedija bila. Moemo da vidimo da je iz nekog razloga izgubio svoje normalno interesovanje za druge Ijude i da je nadalje bio pod utiskom da ivot nije nita drugo do jedna velika tegoba i da je bolje uopte ne kretati se, nego se stalno suoa-vati sa tekim situacijama. Stoga je postao pretera-no oprezan i kolebljiv, i stalno se samo osvrtao za mogunostima da izbegne probleme. U tom sklopu moramo pomenuti da je bio prvorodeno dete. O velikom znaaju tog poloaja ve smo govorili. Kao to smo pokazali, glavni problem za prvorodeno dete sastoji se u injenici da je godi-nama u sreditu panje, da bi na kraju taj svoj sjajni poloaj i mesto moralo drugome da ustupi. U veoma vellkom broju sluajeva straljivosti i pomanjkanja hrabrosti kod realizovanja namera konstatujemo da razlog treba traiti u okolnosti da je nekom drugom oveku data prednost. Otuda nije teko da se u tom sluaju utvrdi odakle potiu ie tegobe. Cesto je dovoljno samo da upitamo pacijenta da li je prvo, drugo ili tree dete u porodici? Odgovorom dobijamo we to nam je potrebno. Ali moemo da primenimo i sasvim drugi postupak. Mo-emo pacijenta da pitamo za seanje iz ranog detinjstva, ime emo se u narednom poglavlju ire pozabaviti. Taj postupak je zahvalan jer su ta se-anja ili rane slike sastavni deo poetaka ivotnog stila koje smo oznaili kao slike vodilje. Kada neko pria o svojim seanjima iz detinjstva, nailazi se na jedan stvaran deo njegove slike vodilje. Svako ko se osvre na svoju sopstvenu prolost prisea se vanih stvari, a ono to se zadri u pamenju, to je stvarno uvek vano. 57

Neke psiholoke kole polaze od suprotnog shvatanja. One smatraju da je najvanije ono to je ovek zaboravio, all u stvari ta suprotnost izmedu ta dva shvatanja i nije tako naroito velika i znaajna. Odredena osoba moe da bude u stanju da nam pria o svojim svesnim seanjima a da ne zna ta ona znae. Ona ne sagledava njihovu vezu sa svojim postupcima. Shodno tome je rezultat isti, bilo da u prednji plan stavimo skriveno ili zaboravljeno znaenje svesnih seanja ili pak znaenje zaboravIjenih seanja. Kratki opisi ranih seanja, tako rei trenutna jarka osvetljavanja, esto su veoma zanimljiva. Ta-ko, na primer, jedan ovek moe da ispria da ga je majka, kada je bio mali, zajedno sa njegovim ma-lim bratom povela na pijacu. To je ve dovoljno. Na osnovu te opisane epizode moemo da dokuimo nje-gov ivotni stil. Taj ovek je, naime, priao o sebi i svom mladem bratu. Po tome vidimo da za njega mora da je bilo vano da ima jednog mladeg brata. Pustimo ga da dalje pria i moda emo se suoiti sa opisom koji lii na jedan drugi opis, u kojem se neki ovek prisea da je toga dana poela da pada kia. Njegova majka ga je na to uzela u naruje, all kada joj je pogled pao na mladeg brata, spustila ga je da bi ponela mladeg brata. Na osnovu ovoga moemo da skiciramo njegov ivotni stil. On, naime, stalno ivi u iekivanju da oe nekom drugom, u odnosu na njega, biti data prednost. I tako moemo da razumemo zato ne moe da govori u drutvu; jer, on se stalno osvre da vidi nee li nekom drugoin biti data prednost. Isto je to tako i sa prijateIjima. Stalno ga proganja misao da bi njegov prijatelj mogao da bude vie privren nekom drugom a ne njemu, i posledica toga je da on nikada ne uspeva da nade pravog prijatelja. Neprekidno je podozriv, pa se stalno osvre za beznaajnim stva-rima koje ometaju prijateljstvo. Moemo i da spoznamo kako ga tragedija koju je doiveo onemoguava da razvije oseanje za zajednicu. On se sea da je njegova majka mladeg 58

brata uzela u naruje i po tome vidimo da ima oseanje da je to malo dete vei deo panje svoje majke privuklo na sebe. Po njegovom oseanju je bratu, u odnosu na njega, data prednost i ta ga misao to-liko proganja da on za to stalno trai neku potvrdu. Potpuno uveren u to da je u pravu, on stalno ivi u stanju napetosti, stalno vidi sebe u situaciji da mora neto da postigne, a istovremeno se nekom drugom daje prednost a ne njemu. Za takvog podozrivog oveka postoji samo mogunost da se povue u potpunu izolaciju tako da sa ostalim Ijudima uopte ne mora da stupi u konkurenciju i da je tako rei jedini ovek na ovoj zemlji. Ponekad se u fantaziji jednog takvog deteta stvarno ini kao da je ceo svet uniten, da je kao jedino Ijudsko stvorenje izmaklo nesrei i da se shod-no tome nikom drugom u odnosu na njega vie ne moe dati prednost. Kao to vidimo, ono ispituje svaku mogunost da se spase od pretee opasnosti. Ali se pri tom ne dri puteva logike, common sensea ili istine, nego misaonih puteva sumnje i podozrenja. Ono ivi u jednom suenom svetu i ima samo jednu privatnu predstavu o tome kako moe da svemu tome izmakne. Sa ostalim Ijudima nema ni najmanje veze, niti ima interesovanja za njih. Ali ga ne bi trebalo prekorevati, jer mi znamo da ono uistinu nije normalno. KOREKTURA IVOTNOG STILA Na je zadatak da takvom oveku prenesemo oseanje za zajednicu koja se oekuje i zahteva od jednog dobro prilagodenog Ijudskog stvorenja. Kako to da postignemo? Kod Ijudi koji su se trenirali na pomenuti nain postoji velika tekoa koja se sastoji u tome da su stalno prenapeti i da se neprekidno osvru za potvrdom svojih fiks-ideja. Otuda je nemogue njihove predstave usmeriti u neki drugi pravac, we dok na neki drugi nain, koji bi njihove 59

predrasude liio oslonca, ne uspemo da prodremo u njihovu linost. U to svrhu potrebno je da se posluimo izvesnom umenou i izvesnim prefinjenim oseanjem za nijanse. I po naem iskustvu je najbolje kada sagovornik sa pacijentom nije ni u rod-binskoj vezi niti mu je na bilo koji nain naklonjen, jer ako je neko neposredno zainteresovan za naki sluaj, onda bismo ubrzo morali da konstatujemo da se vie zalae za svoje line interese nego za interese pacijenta. To pacijentu nee promai. Vano je da se ublai pacijentovo oseanje ma-nje vrednosti. Naravno, ono ne moe biti potpuno uklonjeno i uistinu mi to ne elimo, jer oseanje manje vrednosti moe da bude sasvim korisna os-nova na kojoj moemo dalje da gradimo. Na zadatak sastoji se u tome da se izmeni pacijentov cilj. Videli smo da taj cilj poiva na elji da se izbegne neka obaveza i da se povue iz drutva zato to je u odnosu na njega prednost data nekom drugom, i upravo taj kompleks predstava moramo obraditi. Moramo da ublaimo njegovo oseanje manje vrednosti na taj nain to emo mu objasniti da on sebe u stvari potcenjuje. Moemo da mu pokaemo sa kakvim su we tekoama povezani svi njegovi du-evni pokreti i we njegove radnje, i moemo mu objasniti da naginje tome da sebe dovodi u stanja preterane napetosti, kao da stoji pred dubokim ponorom ili kao da ivi u nekom neprijateljskom lo-goru, izloen stalnoj ivotnoj opasnosti. Moemo da mu pomognemo da uvidi da njegov strah, da bi drugi mogli da budu povlaeni, sputava njegovu opravdanu nameru da da svoj doprinos i da kod drugih ostavi dobar utisak. Stanje takvog oveka bi se znatno popravilo ako bi dospeo u situaciju u kojoj treba da se pokae kao organizator nekog slavlja, da se brine da se njegovi prijatelji lepo zabavljaju, da se ponaa kao neko ko sa svojim prijateljima odrava srdane od-nose i vodi rauna o njihovim eljama. Medutim, vidimo da u obinom drutvenom ivotu ne ume da 60

se opusti i da se zabavi, da mu nita ne pada na um, i da, kao posledica toga, smatra: ,,Glupaci -- oni se ne raduju meni, pa ni oni mene ne interesuju." Nevolja sa takvim Ijudima dolazi otuda to oni zbog svoje iskljuivo privatno orijentisane inteligencije i pomanjkanja common sensea ne mogu da razumeju datu situaciju. Kao to je ve reeno, to je kao da su stalno okrueni neprijateljima i da vode ivot samotnog vuka. Takav ivot je u situaciji Ijudi jedna tragina okolnost. Pogledajmo sada jo jedan specifian sluaj -- sluaj depresije. Pri tome se radi o dosta estoj psi-hikoj smetnji, koja je u svakom sluaju apsolutno izleiva. Takvi Ijudi se prepoznaju ve u detinjstvu, i stvarno se susreemo s mnogo dece koja pokazuju znake depresije im se suoavaju sa nekom novom situacijom. Depresivni mukarac, o kojem je u ovom sluaju re, imao je iza sebe nekih desetak napada, koji su se uvek javljali u trenutku kada je preao na novo radno mesto. We dok se nalazio na svom starom radnom mestu, bio je priblino normalan. Dodue, odbijao je svako druenje i bio je sklon da vlada drugima. Otuda nije ni imao prijatelje i sa svojih pedeset godina jo uvek nije bio oenjen. Pozabavimo se poblie njegovim detinjstvom, kako bismo ispitali njegov ivotni stil. Po prirodi je bio veoma osetljiv i svadljiv, i neprestano je ikanirao svoju stariju brau i sestre, pozivajui se pri tom na svoje boljke i svoju nejakost. Jednog dana gurnuo je svu svoju brau i sestre sa sofe na kojoj se on upravo igrao. Kada ga je njegova tetka zbog toga prekorila, odvratio joj je: ,,Zbog toga to si me izgrdila, uniten je ceo moj ivot!" A u to vreme imao je tek etiri ili pet godina. To je, dakle, bio njegov ivotni stil -- da stalno pokuava da vlada drugima, da se stalno ali na svoje boljke i svoje slabosti. Ova karakterna crta dovela je u njegovom kasnijem ivotu do depresije, koja na kraju krajeva nije nita drugo do izraz slabosti. Svaki pacijent koji pati od depresije upotrebIjava skoro iste rei: ,,Upropaen mi je ivot. We

61

sam izgubio." esto je ovek koji pati od depresije u detinjstvu bio maen a sada to vie nije, i to odreduje njegov ivotni stil. U svojim reakcijama na ivotne situacije Ijudi u velikoj meri lie na razne vrste ivotinja. Jedan zec e na istu situaciju reagovati drugaije od vuka ili tigra. Slino stoje stvari i sa pojedinim Ijudima. Na-pravljen je jednom jedan eksperiment: tri razliita tipa deaka odvedena su do kaveza sa lavovima da bi se videlo kako e se ponaati kada prvi put u svom ivotu budu ugledali jednu ovakvu stranu ivotinju. Prvi deak se okrenuo i rekao: ,,Hajdemo kui." Drugi je rekao: ,,O, kako je to zgodno!" Hteo je da pokaze da je hrabar a u stvari je, dokjegovorio, drhtao celim telom. Uistinu je bio kukavica. A trei je upitao: ,,Smem li da ga pljunem?" Imamo pred sobom tri razliite reakcije, tri razliite vrste auzivljavanja jedne te iste situacije. Takode vidimo da Ijudi veinom naginju straljivosti. Ta straljivost je, ukoliko dode do izraaja u nekoj socijalnoj situaciji, jedan od najeih uzroka pogrenog prilagodavanja. Tako imamo jednog mu-karca iz dobrostojee porodice koji nikada nije hteo da se sam napregne nego je stalno oekivao da se za njega we sredi. Ostavljao je slabaan utisak i naravno da nije bio u stanju da sebi nate neko radno mesto. Kada se pak materijalna situacija u roditeljskoj kui pogorala, braa su ga zadirkivala i govorila mu: ,,Ti si tako glup da ne ume da nade nikakav posao. Ti ni o emu nema pojma." Na to je ovaj ovek poeo da se opija. Posle nekoliko meseci bio je nepopravljivi alkoholiar i onda je na dve godine dospeo u jedno leilite. To mu je do-due pomoglo, all ne zadugo, jer je bez odgovarajue pripreme ponovo dospeo medu Ijude. Nije mogao da nade posla, izuzev kao pomoni radnik, i to iako je bio izdanak jedne nadaleko poznate porodice. Ubrzo je poeo da pati od halucinacija. Uobraavao je da mu se javlja neki ovek i da ga zadirkuje, tako da nije bio u stanju da radi. Isprva nije mogao da radi zato to je bio alkoholiar, a potom zato to je bio 62

ophrvan halucinacijama. Po tome vidimo da za al-koholiara nije pravi tretman jednostavno ga otrezniti; moramo, tavie, da dokuimo njegov ivotni stil i da pokuamo da ga korigujemo. U sklopu naih istraivanja ispostavilo se da je ovaj ovek u detinjstvu bio razmaen i da je neprestano traio pomo. On nije bio pripremljen za to da sam radi, i tako imamo pred nama posledice takvog odnosa. Moramo da se postaramo da deca postanu samostalna, a to moemo postii samo ako ih dovedemo do toga da uvide greke u svom ivotnom stilu. Ovo dete je trebalo da bude trenirano da neto radi, onda ono ne bi moralo da se stidi pred svojom braom i sestrama. 63

2IVOTNI STIL Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapaziemo da se njegov izgled razlikuje od izgleda bora na vrhu nekog brega. Radi se dodue o istoj vrsti drvea, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli-ita ivotna stila. Stil drveta na vrhu brega je drugaiji od stila drveta koje raste u dolini. Zivotni stil jednog drveta je njegova individualnost koja dolazi do izraaja u odredenoj okolini i u skladu sa njom. Jedan ivotni stil emo izuzetno jasno sagledati ako ga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugaija nego to smo oekivali, jer onda nam postaje jasno da svako drvo ima svoju sopstvenu ivotnu formu i da ne predstavlja samo jednu mehaniku reakciju na odgovarajuu okolinu. U prilinoj meri je to isto tako i kod Ijudi. Mi ivotni stil vidimo u zavisnosti od odredenih uslova ivotne sredine i na se zadatak sastoji u tome da pomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima, s tim to se ima na umu misao da se psiha menja sa odgovarajuim promenama ivotne sre-dine. We dok jedan ovek ivi u povoljnim okolnostima ne moemo jasno da sagledamo njegov i-votni stil. U novim ivotnim situacijama pak, u ko-jima je izloen nekim tekoama, ivotni stil se obelodanjuje u jasnoj i optoj formi. Iskusan psiholog bi verovatno ak mogao da sagleda ivotni stil o51

veka koji se nalazi u povoljnom poloaju, all on za svakog drugog postaje vidljiv tek kada taj ovek dospe u nepovoljne i teke situacije. Budui da je ivot neto vie od puke igre, on sobom donosi niz tekoa. Stalno se javljaju situacije u kojima su Ijudi suoeni sa tekoama. Trebalo bi jednog oveka da posmatramo ba onda kada mora da se nosi sa takvim tekoama, i da pokuamo da udemo u trag njegovim raznim duevnim pokretima, kao i njegovim karakteristinim osobi-nama raspoznavanja. Kao to je vec gore obja-njeno, ivotni stil ini jedno jedinstvo, jer se razvio iz tekoa ranog ivota i tenje za jednim ciljem. Mi, jamano, nismo toliko zainteresovani za prolost koliko za budunost, a da bi razumeli budunost jednog oveka, moramo da spoznamo njegov ivotni stil. Cak ako razumemo instinkte, nadraaje, nagone itd., ni izdaleka jo ne moemo sa sigurnou da predskaemo ta e se desiti. Neki psiholozi uistinu pokuavaju da izvuku neke zakljuke samo na osnovu odredenih nagona, utisaka ili trauma, all ako se stvar poblie osmotri, onda e se ispostaviti da svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samim sobom usaglaen ivotni stil. Bilo ta da deluje kao nadraaj, ono to ini samo utoliko to sadri i fiksira jedan ivotni stil. Kako se pojam ivotnog stila moe uskladiti s onim to smo razlagali u prethodnom poglavlju? Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili oseanja manje vrednosti zato to su suoeni sa tekoama i to se oseaju nesigurni. Ali poto to Ijudi na due vreme ne mogu da izdre, to ih oseanje manje vrednosti, kao to smo videli, go-ni na aktivnost, delanje. Rezultat je ovek koji pred sobom ima neki cilj. Individualna psihologija to konzistentno kretanje u pravcu jednog cilja odavno naziva ivotnim planom. Ali, poto je ova oznaka' ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimo o ivotnom stilu. Poto svaki ovek ima jedan ivotni stil, to je ponekad sasvim mogue predskazati njegovu budu52

nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavili i odgovora koje nam je dao. To je kao da gledamo peti in jedne drame, u kojem se otkrivaju we tajne. Mi zbog toga moemo da dajemo prognoze jer poznajemo faze, tekoe i pitanja ivota. Shodno tome moemo na osnovu iskustva i poznavanja neto malo fakata da predvidimo ta e se zbiti sa decom koja se stalno odvajaju od ostale dece, koja trae podrku drugih, koja su razmaena i neodluno pristupaju novim situacijama. ta se deava u sluaju oveka iji je cilj da od drugih dobije podrku? On e se kolebati i teie da izbegne reavanje ivotnih pitanja. Mi znamo zato i kako se koleba, zato se povlai ili nastoji da izbegne odgovor, budui da smo hiljadu puta posmatrali kako se neto slino zbilo. Mi znamo da taj i takav ovek ne bi hteo sam da se kree napred, nego da eli da bude maen. On bi hteo da se dri podalje od velikih ivotnih problema i radije se bavi nekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnim stvarima. Njemu nedostaje oseanje za zajednicu i posledica toga je da se ponekad razvija u pro-blematino dete, u kriminalca, neurotiara ili samoubicu koji bira poslednju, krajnju mogucnost bekstva. We to sada bolje razumemo nego ranije. Nama je, na primer, jasno da normalni ivotni stil moemo da koristimo kao osnovu za vrednovanje kada posmatramo ivotni stil jednog odredenog oveka. Socijalno prilagodenog oveka uzimamo kao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualna odstupanja. RAZUMEVANJE JEDNOG ZlVOTNOG STILA Na ovoj taki e moda biti sasvim korisno da se pokae kako se odretuje normalni ivotni stil i da na toj osnovi objasnimo pogreno dranje i neobina ponaanja. Ali pre nego to ponemo s tim razmatranjem trebalo bi jo da pomenemo da kod 53

takvih istraivanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojanom smislu. Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato to smatramo da svaki ovek ima svoj sopstveni in-dividualni ivotni stil. Kao to ni na jednom drvetu neemo nai dva potpuno istovetna lista, tako isto ne moemo nai dva oveka koji su u svemu pot-puno jednaki. Priroda je tako bogata formama i mogui nadraaji, nagoni i greke su tako mnogobrojni da je naprosto nemogue da dva oveka budu potpuno identina. Ako, dakle, govorimo o tipovima, onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po-mono sredstvo za jasnije i shvatljivije sagledavanje slinosti medu individuama. Nai sudovi dobijaju u otrini ako uvedemo jednu racionalnu klasifikaciju poput tipova i potom istraimo njihova potrebna uoblienja. Ali pri tome se nikako ne oseamo obaveznim da se u svakoj prilici posluimo tom klasifikacijom; mi upotrebljavamo odredenu klasifikaciju u sluajevima u kojima ona omoguava da se jedna posebna slinost najjasnije predoi. Ljudi koji ti-pove i klasifikacije uzimaju ozbiljno nisu u stanju da oveka kojeg su jednom strpali u neku fioku uvrste u neku drugu klasifikacionu shemu. Jedan primer moe da uini jasnijom ovde razmatranu taku. Ako recimo za nekog oveka kaemo da nije socijalno prilagoden, onda time mislimo na nekoga ko vodi beskoristan ivot jer mu nedostaje oseanje za zajednicu. To je jedna mogunost da se Ijudi klasifikuju, i moda je ona i najvanija. Ali uzmimo oveka ije se interesovanje, ma koliko ogranieno to i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno. Ta-kav ovek e se potpuno razlikovati od oveka ije je interesovanje prevashodno usmereno ka jelu. Obojica mogu naravno da budu socijalno pogreno prilagodeni i pri tome da imaju tekoa u odravanju kontakta sa Ijudima oko sebe. Klasifikovanje na osnovu tipova moe shodno tome da dovede do zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipova radi samo o svrsishodnim apstrakcijama. Vratimo se sada normalnom oveku koji nam slui kao merilo za odstupanja. Normalan ovek je 54

individtia koja ivi u drutvu i sa drutvom i iji je nain ivota tako prilagoden da drutvo iz njegovog rada, hteo on to ili ne, izvlai izvesnu korist. On isto tako, gledano sa psiholokog stanovita, ima do-voljno energije i hrabrosti da savlada probleme i tekoe sa kojima se suoava na svom putu. Oba svojstva nedostaju u sluaju psihopata: oni nisu ni socijalno ni psihiki dorasli dnevnim zadacima ivota. Ilustracije radi pogledajmo sluaj jednog odretenog oveka. Re je o oveku od trideset godina^ koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao reavanje svojih problema. Imao je prijatelja kojem nije verovao i usled toga nikada nije ni dolo do pro-dubljavanja tog prijateljstva. U takvim okolnostima teko da jedno prijateljstvo moe biti uspeno, jer jedna strana osea da je odnos optereen napetostima. Shodno tome mi u sluaju ovog oveka vi-dime -'da on, iako je sa velikim brojem Ijudj odravao kontaKte na nivou razgovora, nrje imao pravih prijatelja. Niti je posedovao dovoljno oseanja za zajednicu, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sticao prijatelje. Stvarno nije voleo da izlazi u drutvo i u drutvu je uvek bio tih i malo je govorio. Svoje ponaanje je obrazlagao time da mu u drutvu ne pada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema ta da kae. Pored toga je ovaj ovek bio jo i straljiv. Imao je rumeno lice koje bi se s vremena na vre-me, kada bi uestvovao u razgovoru, potpuno pocrvenelo. Kada bi uspeo da savlada svoju straljivost, onda bi sasvim pristojno govorio. Ono to mu je stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu u tom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi. Naravno, u stanju straljivosti nije ostavljao prija-tan utisak i medu svojim poznanicima nije bio naroito omiljen. On je to veoma dobro oseao i usled toga se pojaavala njegova odbojnost prema go-voru. Moglo bi se rei da je njegov ivotni stil bio tako podeen da je, im bi se naao u drutvu, svu svoju patnju usmerio na sebe. 55

U tesnoj vezi sa drutvenim ivotom i ume-nou u ophodenju sa prijateljima stoji pitanje bavIjenja odredenim pozivom. Na pacijent se stalno plaio da bi mogao da zataji u svom pozivu pa je i danju i nou radio na svom daljem obrazovanju. Radio je preko svake mere i preterano se optereivao. I usled te prekomerne napetosti onemoguavao je sebe da rei probleme svog poziva. Ako uporedimo nain na koji na pacijent pristupa prvim dvama dvotnim zadacima, odmah zapaamo da se stalno nalazi u stanju preterane napetosti. To je znak za jako oseanje manje vrednosti. Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ-acije je posmatrao kao neto to je prema njenru neprijateljski nastrojen<x Ponaao se kao da ivi u neprijateljskoj zemlji. Sada smo sakupili dovoljno podataka da bismo mogli da prikaemo ivotni stil tog oveka. Vidimo da bi on dodue hteo da ide napred, all da se istovremeno osea ometenim jer se boji poraza. To je kao da, proet napetoeu punom straha, stoji pred nekim ponorom. On dodue uspeva da se kree napred all samo u ogranienoj meri, pod odredenim uslovima, i zapravo bi hteo da ostane kod kue i da se ne mea s druglim Ijudima. Tree pitanje sa kojim se ovaj pacijent suoio -- i pri tome se radi o pitanju za koje veina Ijudi nije naroito dobro pripremljena -- bilo je pitanje Ijubavi. Prema drugom polu je bio kolebljiv. Osecao je dodue eljoi da nekoga voli i da se oeni, all usled svog jakog oseanja manje vrednosti bip je suvie sputan strahom da bi ozbiljnije mogao da pristupi ostvarenju takvih planova. Nije bio u stanju da ostvari ono to je eleo i tako se celokupno njegovo ponaanje i njegov stav mogu svesti na rei: ,,Da... allI" Jednom bi se zaljubio u jednu a onda opet u drugu devojku. Kod neurotinih osoba to je, naravno, esta pojava, jer u izvesnom smislu su dve devojke manje nego jedna. Ova okolnost ponekad predstavlja uzrok za tendenciju ka poligamiji. 56

Posvetimo sada panju razlozima za taj ivotni stil. Individualna psihologija je sebi postavila zadatak da ispita i analizira uzroke jednog ivotnog stila. Na pacijent je svoj ivotni stil izgradio u pr-vih etiri ili pet godina. U ono vreme doiveo je neku tragediju koja je uticala na njegovo uoblienje i formiranje, pa sada moramo da utvrdimo kakva je to tragedija bila. Moemo da vidimo da je iz nekog razloga izgubio svoje normalno interesovanje za druge Ijude i da je nadalje bio pod utiskom da ivot nije nita drugo do jedna velika tegoba i da je bolje uopte ne kretati se, nego se stalno suoa-vati sa tekim situacijama. Stoga je postao pretera-no oprezan i kolebljiv, i stalno se samo osvrtao za mogunostima da izbegne probleme. U tom sklopu moramo pomenuti da je bio prvorodeno dete. O velikom znaaju tog poloaja ve smo govorili. Kao to smo pokazali, glavni problem za prvorodeno dete sastoji se u injenici da je godi-nama u sreditu panje, da bi na kraju taj svoj sjajni poloaj i mesto moralo drugome da ustupi. U veoma vellkom broju sluajeva straljivosti i pomanjkanja hrabrosti kod realizovanja namera konstatujemo da razlog treba traiti u okolnosti da je nekom drugom oveku data prednost. Otuda nije teko da se u tom sluaju utvrdi odakle potiu ie tegobe. Cesto je dovoljno samo da upitamo pacijenta da li je prvo, drugo ili tree dete u porodici? Odgovorom dobijamo we to nam je potrebno. Ali moemo da primenimo i sasvim drugi postupak. Mo-emo pacijenta da pitamo za seanje iz ranog detinjstva, ime emo se u narednom poglavlju ire pozabaviti. Taj postupak je zahvalan jer su ta se-anja ili rane slike sastavni deo poetaka ivotnog stila koje smo oznaili kao slike vodilje. Kada neko pria o svojim seanjima iz detinjstva, nailazi se na jedan stvaran deo njegove slike vodilje. Svako ko se osvre na svoju sopstvenu prolost prisea se vanih stvari, a ono to se zadri u pamenju, to je stvarno uvek vano. 57

Neke psiholoke kole polaze od suprotnog shvatanja. One smatraju da je najvanije ono to je ovek zaboravio, all u stvari ta suprotnost izmedu ta dva shvatanja i nije tako naroito velika i znaajna. Odredena osoba moe da bude u stanju da nam pria o svojim svesnim seanjima a da ne zna ta ona znae. Ona ne sagledava njihovu vezu sa svojim postupcima. Shodno tome je rezultat isti, bilo da u prednji plan stavimo skriveno ili zaboravljeno znaenje svesnih seanja ili pak znaenje zaboravIjenih seanja. Kratki opisi ranih seanja, tako rei trenutna jarka osvetljavanja, esto su veoma zanimljiva. Ta-ko, na primer, jedan ovek moe da ispria da ga je majka, kada je bio mali, zajedno sa njegovim ma-lim bratom povela na pijacu. To je ve dovoljno. Na osnovu te opisane epizode moemo da dokuimo nje-gov ivotni stil. Taj ovek je, naime, priao o sebi i svom mladem bratu. Po tome vidimo da za njega mora da je bilo vano da ima jednog mladeg brata. Pustimo ga da dalje pria i moda emo se suoiti sa opisom koji lii na jedan drugi opis, u kojem se neki ovek prisea da je toga dana poela da pada kia. Njegova majka ga je na to uzela u naruje, all kada joj je pogled pao na mladeg brata, spustila ga je da bi ponela mladeg brata. Na osnovu ovoga moemo da skiciramo njegov ivotni stil. On, naime, stalno ivi u iekivanju da oe nekom drugom, u odnosu na njega, biti data prednost. I tako moemo da razumemo zato ne moe da govori u drutvu; jer, on se stalno osvre da vidi nee li nekom drugoin biti data prednost. Isto je to tako i sa prijateIjima. Stalno ga proganja misao da bi njegov prijatelj mogao da bude vie privren nekom drugom a ne njemu, i posledica toga je da on nikada ne uspeva da nade pravog prijatelja. Neprekidno je podozriv, pa se stalno osvre za beznaajnim stva-rima koje ometaju prijateljstvo. Moemo i da spoznamo kako ga tragedija koju je doiveo onemoguava da razvije oseanje za zajednicu. On se sea da je njegova majka mladeg 58

brata uzela u naruje i po tome vidimo da ima oseanje da je to malo dete vei deo panje svoje majke privuklo na sebe. Po njegovom oseanju je bratu, u odnosu na njega, data prednost i ta ga misao to-liko proganja da on za to stalno trai neku potvrdu. Potpuno uveren u to da je u pravu, on stalno ivi u stanju napetosti, stalno vidi sebe u situaciji da mora neto da postigne, a istovremeno se nekom drugom daje prednost a ne njemu. Za takvog podozrivog oveka postoji samo mogunost da se povue u potpunu izolaciju tako da sa ostalim Ijudima uopte ne mora da stupi u konkurenciju i da je tako rei jedini ovek na ovoj zemlji. Ponekad se u fantaziji jednog takvog deteta stvarno ini kao da je ceo svet uniten, da je kao jedino Ijudsko stvorenje izmaklo nesrei i da se shod-no tome nikom drugom u odnosu na njega vie ne moe dati prednost. Kao to vidimo, ono ispituje svaku mogunost da se spase od pretee opasnosti. Ali se pri tom ne dri puteva logike, common sensea ili istine, nego misaonih puteva sumnje i podozrenja. Ono ivi u jednom suenom svetu i ima samo jednu privatnu predstavu o tome kako moe da svemu tome izmakne. Sa ostalim Ijudima nema ni najmanje veze, niti ima interesovanja za njih. Ali ga ne bi trebalo prekorevati, jer mi znamo da ono uistinu nije normalno. KOREKTURA 2IVOTNOG STILA Na je zadatak da takvom oveku prenesemo oseanje za zajednicu koja se oekuje i zahteva od jednog dobro prilagodenog Ijudskog stvorenja. Kako to da postignemo? Kod Ijudi koji su se trenirali na pomenuti nain postoji velika tekoa koja se sastoji u tome da su stalno prenapeti i da se neprekidno osvru za potvrdom svojih fiks-ideja. Otuda je nemogue njihove predstave usmeriti u neki drugi pravac, we dok na neki drugi nain, koji bi njihove 59

predrasude liio oslonca, ne uspemo da prodremo u njihovu linost. U to svrhu potrebno je da se posluimo izvesnom umenou i izvesnim prefinjenim oseanjem za nijanse. I po naem iskustvu je najbolje kada sagovornik sa pacijentom nije ni u rod-binskoj vezi niti mu je na bilo koji nain naklonjen, jer ako je neko neposredno zainteresovan za naki sluaj, onda bismo ubrzo morali da konstatujemo da se vie zalae za svoje line interese nego za interese pacijenta. To pacijentu nee promai. Vano je da se ublai pacijentovo oseanje ma-nje vrednosti. Naravno, ono ne moe biti potpuno uklonjeno i uistinu mi to ne elimo, jer oseanje manje vrednosti moe da bude sasvim korisna os-nova na kojoj moemo dalje da gradimo. Na zadatak sastoji se u tome da se izmeni pacijentov cilj. Videli smo da taj cilj poiva na elji da se izbegne neka obaveza i da se povue iz drutva zato to je u odnosu na njega prednost data nekom drugom, i upravo taj kompleks predstava moramo obraditi. Moramo da ublaimo njegovo oseanje manje vrednosti na taj nain to emo mu objasniti da on sebe u stvari potcenjuje. Moemo da mu pokaemo sa kakvim su we tekoama povezani svi njegovi du-evni pokreti i we njegove radnje, i moemo mu objasniti da naginje tome da sebe dovodi u stanja preterane napetosti, kao da stoji pred dubokim ponorom ili kao da ivi u nekom neprijateljskom lo-goru, izloen stalnoj ivotnoj opasnosti. Moemo da mu pomognemo da uvidi da njegov strah, da bi drugi mogli da budu povlaeni, sputava njegovu opravdanu nameru da da svoj doprinos i da kod drugih ostavi dobar utisak. Stanje takvog oveka bi se znatno popravilo ako bi dospeo u situaciju u kojoj treba da se pokae kao organizator nekog slavlja, da se brine da se njegovi prijatelji lepo zabavljaju, da se ponaa kao neko ko sa svojim prijateljima odrava srdane od-nose i vodi rauna o njihovim eljama. Medutim, vidimo da u obinom drutvenom ivotu ne ume da 60

se opusti i da se zabavi, da mu nita ne pada na um, i da, kao posledica toga, smatra: ,,Glupaci -- oni se ne raduju meni, pa ni oni mene ne interesuju." Nevolja sa takvim Ijudima dolazi otuda to oni zbog svoje iskljuivo privatno orijentisane inteligencije i pomanjkanja common sensea ne mogu da razumeju datu situaciju. Kao to je ve reeno, to je kao da su stalno okrueni neprijateljima i da vode ivot samotnog vuka. Takav ivot je u situaciji Ijudi jedna tragina okolnost. Pogledajmo sada jo jedan specifian sluaj -- sluaj depresije. Pri tome se radi o dosta estoj psi-hikoj smetnji, koja je u svakom sluaju apsolutno izleiva. Takvi Ijudi se prepoznaju ve u detinjstvu, i stvarno se susreemo s mnogo dece koja pokazuju znake depresije im se suoavaju sa nekom novom situacijom. Depresivni mukarac, o kojem je u ovom sluaju re, imao je iza sebe nekih desetak napada, koji su se uvek javljali u trenutku kada je preao na novo radno mesto. We dok se nalazio na svom starom radnom mestu, bio je priblino normalan. Dodue, odbijao je svako druenje i bio je sklon da vlada drugima. Otuda nije ni imao prijatelje i sa svojih pedeset godina jo uvek nije bio oenjen. Pozabavimo se poblie njegovim detinjstvom, kako bismo ispitali njegov ivotni stil. Po prirodi je bio veoma osetljiv i svadljiv, i neprestano je ikanirao svoju stariju brau i sestre, pozivajui se pri tom na svoje boljke i svoju nejakost. Jednog dana gurnuo je svu svoju brau i sestre sa sofe na kojoj se on upravo igrao. Kada ga je njegova tetka zbog toga prekorila, odvratio joj je: ,,Zbog toga to si me izgrdila, uniten je ceo moj ivot!" A u to vreme imao je tek etiri ili pet godina. To je, dakle, bio njegov ivotni stil -- da stalno pokuava da vlada drugima, da se stalno ali na svoje boljke i svoje slabosti. Ova karakterna crta dovela je u njegovom kasnijem ivotu do depresije, koja na kraju krajeva nije nita drugo do izraz slabosti. Svaki pacijent koji pati od depresije upotrebIjava skoro iste rei: ,,Upropaen mi je ivot. We

61

sam izgubio." esto je ovek koji pati od depresije u detinjstvu bio maen a sada to vie nije, i to odreduje njegov ivotni stil. U svojim reakcijama na ivotne situacije Ijudi u velikoj meri lie na razne vrste ivotinja. Jedan zec e na istu situaciju reagovati drugaije od vuka ili tigra. Slino stoje stvari i sa pojedinim Ijudima. Na-pravljen je jednom jedan eksperiment: tri razliita tipa deaka odvedena su do kaveza sa lavovima da bi se videlo kako e se ponaati kada prvi put u svom ivotu budu ugledali jednu ovakvu stranu ivotinju. Prvi deak se okrenuo i rekao: ,,Hajdemo kui." Drugi je rekao: ,,O, kako je to zgodno!" Hteo je da pokaze da je hrabar a u stvari je, dokjegovorio, drhtao celim telom. Uistinu je bio kukavica. A trei je upitao: ,,Smem li da ga pljunem?" Imamo pred sobom tri razliite reakcije, tri razliite vrste auzivljavanja jedne te iste situacije. Takode vidimo da Ijudi veinom naginju straljivosti. Ta straljivost je, ukoliko dode do izraaja u nekoj socijalnoj situaciji, jedan od najeih uzroka pogrenog prilagodavanja. Tako imamo jednog mu-karca iz dobrostojee porodice koji nikada nije hteo da se sam napregne nego je stalno oekivao da se za njega we sredi. Ostavljao je slabaan utisak i naravno da nije bio u stanju da sebi nate neko radno mesto. Kada se pak materijalna situacija u roditeljskoj kui pogorala, braa su ga zadirkivala i govorila mu: ,,Ti si tako glup da ne ume da nade nikakav posao. Ti ni o emu nema pojma." Na to je ovaj ovek poeo da se opija. Posle nekoliko meseci bio je nepopravljivi alkoholiar i onda je na dve godine dospeo u jedno leilite. To mu je do-due pomoglo, all ne zadugo, jer je bez odgovarajue pripreme ponovo dospeo medu Ijude. Nije mogao da nade posla, izuzev kao pomoni radnik, i to iako je bio izdanak jedne nadaleko poznate porodice. Ubrzo je poeo da pati od halucinacija. Uobraavao je da mu se javlja neki ovek i da ga zadirkuje, tako da nije bio u stanju da radi. Isprva nije mogao da radi zato to je bio alkoholiar, a potom zato to je bio 62

ophrvan halucinacijama. Po tome vidimo da za al-koholiara nije pravi tretman jednostavno ga otrezniti; moramo, tavie, da dokuimo njegov ivotni stil i da pokuamo da ga korigujemo. U sklopu naih istraivanja ispostavilo se da je ovaj ovek u detinjstvu bio razmaen i da je neprestano traio pomo. On nije bio pripremljen za to da sam radi, i tako imamo pred nama posledice takvog odnosa. Moramo da se postaramo da deca postanu samostalna, a to moemo postii samo ako ih dovedemo do toga da uvide greke u svom ivotnom stilu. Ovo dete je trebalo da bude trenirano da neto radi, onda ono ne bi moralo da se stidi pred svojom braom i sestrama. 63

RANA SECANJA Poto smo ispitali znaaj ranog seanja, pozabaviemo se sada temom ranih seanja, koja verovatno predstavljaju najvanije sredstvo da se dospe do ivotnog stila. Ako sebi jednim pogledom unatrag predoimo seanja iz detinjstva, onda moemo bolje nego ijednom drugom metodom da obelodanimo sliku vodilju, dakle jezgro ivotnog stila. Ako elimo da utvrdimo ivotni stil jednog oveka, bilo da se radi o detetu ili odrasloj osobi, onda tog oveka, im smo saznali neto o njegovim tegobama, moramo da upitamo za njegova rana seanja i zatim da ih uporedimo sa drugim faktima koja nam je saoptio. ivotni stil jednog oveka veinom ne podlee nikakvim promenama. Uvek imamo posla sa istirn ovekom i sa istom linou, dakle sa istom celinom. Zivotni stil se uobliava, kao to smo pokazali, na osnovu tenje za nekim odredenim ciljem nadmoci, i prema tome moemo da oekujemo da svaka re, svaki postupak i svako oseanje predstavlja organ-ski sastavni deo celokupne ,,linije delanja". U nekim takama, naravno, ta linija delanja naroito jasno dolazi do izraaja. To je pre svega sluaj kod ranih seanja. Metutim, ne bi trebalo da povlaimo suvie otru granicu izmedu starih i novih seanja, jer i 64

u tim mladim seanjima je prisutna linija delanja. U svakom sluaju lake je i uz to i unosnije da se ta linija delanja potrai na njenom poetku, budui da tamo moemo da otkrijemo temu i da shodno tome razumemo kako to da se ivotni stil jednog oveka stvarno ne menja. U ivotnom stilu, onako kako se on uobliava u dobu od etiri ili pet godina, sagledavamo vezu izmedu seanja iz prolosti i de-lanja u sadanjosti. Posle mnogobrojnih posmatranja te vrste, smatramo da je dokazana teorija da se u tim ranim seanjima uvek moe otkriti jedan stvarni sastavni deo slike vodilje koje se svaki pacijent dri. Kada se pacijent osvrne na svoju prolost, moemo biti sigurni da je sve ono to njegovo seanj. izviai na povrinu za njega od emocionalnog interesa, i na taj nain dobijamo u ruke klju za njegovu linost. Naravno, ne moe se osporiti da su i zaboravljeni doivljaji takode od vanosti za ivotni stil i sliku vodilju, ali u mnogim sluajevima je mnogo tee pronai zaboravljena ili takozvana nesvesna seanja. Svesna i nesvesna seanja su iste vrednosti, ukoliko su usmerena u pravcu istog cilja nadmoi. Oba su sastavni delovi jedne u sebi zaokruzene slike vodilje. Stoga je korisno da se po mogustvu otkriju i svesna i nesvesna seanja. Obe formed seanja su naposletku od iste vanosti, a pa-cijent uglavnom ne razume nijednu od obe. Zadatak je onoga koji stoji izvan toga da obe razume i pro-tumai. Ponimo sa svesnim seanjima. Neki Ijudi na pitanje o njihovim ranim seanjima daju ovakav odgovor: ,,Nemam ih." Takve Ijude moramo da privolimo da se koncentriu i da pokuaju da se neeg sete. Ako smo uporni, na kraju emo ustanoviti da se stvarno neeg seaju. Ali njihovo ustezanje moe se tumaiti kao znak da ne ele da bace pogled u svoje detinjstvo, i mi onda moemo da izvuemo zakljuak da to doba za njih nije bilo prijatno. Takve Ijude moramo da vodimo. Moramo im dati odredena uputstva kako bismo pronali ono za im tragamo. Na kraju oe se ipak neeg setiti. 5 A. Adler, IV 55

Neki Ijudi tvrde da njihova seanja doseu sve do u prvu godinu ivota. Naravno, teko da je to mogue, i uistinu se pri tome radi o izmatanim a ne autentinim seanjima. Ali uopte i nije bitno da li su to izmatana ili prava seanja, jer ona su sastavni deo njihove linosti. Drugi Ijudi opet kau da nisu sigurni da li se sami neeg seaju iii su im to ega se seaju roditelji ispriali. I to zapravo nije vano, jer ak i ako su im roditelji to ispriali, ipak se to ukotvilo u njihovoj dui, pa samim tim to moe da nam pokae na kojoj strani lee njihovi interesi. NACINI SECANJA Kao to je ve u prethodnom poglavlju reeno, za odredene svrhe je apsolutno podesno da se Ijudi podele na tipove. Tako se i rana seanja razlikuju u zavisnosti od tipova i omoguavaju da se sagleda kakvo se ponaanje moe oekivati od odredenog tipa. Uzmimo, na primer, sluaj oveka koji se sea prizora sa divnom boinom jelkom sa puno svea, darova i peciva. Koja je najinteresantnija taka osve prie? Pa to da je neto video. Zato nam pria da je neto video? Zato to je uvek zainteresovan za vizuelnu strarm stvari. Kao dete, imao je tegoba sa vidom i posle odgovarajueg treninga stalno je nastojao, tavie udeo da to vie vidi. Mogue je da to nije najvaniji, ali je u svakom sluaju pouan i znaajan sastavni deo njegovog ivotnog stila. Tako njegova sklonost ka vizuelnom prihvatanju stvari ukazuje na to da bi bilo preporuljivo da mu, ukoliko je to na zadatak, predoimo takav poziv kod kojeg e mu pre svega biti potrebne oi, dakle ulo vida. U koli se prilikom vaspitanja dece, na alost, preesto prenebregava princip tipoloke razlike. Ta-ko moe da se desi da dete koje naginje vizuelnom poimanju stvari u koli ne slua paljivo zato to bi uvek htelo neto da vidi. U sluaju takvog deteta 66

trebalo bi da imamo razumevanja i strpljenja kada primetimo da ne slua dovoljno paljivo ono to se govori. U koli se mnoga deca poduavaju samo u jednom pravcu zato to umeju da uivaju samo u jednoj formi ulnih utisaka. Tako ona umeju ili samo dobro da sluaju ili samo dobro da vide. Druga deca bi opet elela samo stalno da se kreu i da budu aktivna. Ne moemo od tri tipa dece oekivati iste rezultate, pogotovo ako uitelj daje prednost jednoj odredenoj metodi, kao na primer metodi koja je primerena auditivnom tipu dece. Kod primene ovakve metode bie na gubitku deca koja bi radije neto videla ili bi se radije kretala; ona su ometena u svom razvoju. Pogledajmo sluaj jednog mladog oveka od dvadeset i etiri godine, koji je patio od povremenih nesvestica. Upitan ega se najranije sea, ispriao je da se sea da se u svojoj etvrtoj godini onesvestio kada je uo pisak neke maine. Drugim reima, on je ovek koji je neto uo, pa je shodno tome zainteresovan za utiske koje prima ulom sluha. U ovom sklopu nije neophodno da se pozabavimo pi-tanjem kako je ovaj mlad ovek u kasnijim godi-nama doao do napada nesvestice, nego je dovoljno napom-enuti da je od detinjstva bio veoma osetljiv na zvuke. Bio je veoma muzikalan i teko je pod-nosio buku, disharmonije i otre tonove. Otuda nas ne iznenaduje da je zvuk jedne pitaljke tako estoko delovao na njega. Deca, a i odrasli, esto se in-teresuju za stvari zbog kojih su patili. italac e se setiti da sam u jednom od prethodnih poglavlja naveo sluaj oveka koji je bolovao od astme. Zbog nekih tegoba, on je u detinjstvu izvesno vreme bio vrsto obmotan u predelu plua, i posledica toga bila je da je kod sebe razvio izvanredno interesovanje za razliite mogunosti disanja. Ponekad se susreemo s Ijudima ije je celokupno interesovanje na izgled posveeno stvarima u vezi sa hranom i jelom. Njihova rana seanja krue oko jela. Cini se da je to za njih najvanija 67

stvar na svetu; njihove misli su stalno zaokupljene pitanjem jela, kao i time ta ne moe da se pojede. Cesto konstatujemo da sa jelom povezane tekoe u ranom detinjstvu kod takvog oveka vode do pojaanog interesovanja za jelo. Pozabaviemo se jednim sluajem kod kojeg su sadraj seanja inili kretanje i hodanje. Kao to svako moe da zapazi, mnoga deca na poetku svog ivota ne umeju naroito dobro da se krecu zato to supreslaba ili boluju od rahitisa. Takva deca razvrjaju Kod sebe abnormalno interesovanje za kretanje i njima se uvek nekuda uri. Sledei sluaj moe to da ihistruje. Lekaru je doao ovek od pedeset godina i alio se da ga svaki put, kada u drutvu nekog drugog oveka prelazi preko ulice, spopada panian strah da bi obojica mogla da budu pre-gaena. Medutim, kada je sam prelazio preko ulice, onda tog straha nije bilo i sasvim bi bezbrino pre-ao preko ulioe. Ali im bi se neko naao pored njega, obuzimala ga je elja da tog oveka zatiti od nesree. Zgrabio bi svog pratioca za ruku, vukao bi ga za sobom, i to as udesno as ulevo, tako da se ovaj uvek Ijutio. Ponekad, iako ne ba tako esto, nailazimo na ovakvog oveka. Ispitajmo razloge ova-kvog njegovog ponaanja. Upitan za njegova rana seanja, ovek je ispriao da kao trogodinje dete nije umeo dobro da hoda jer je bolovao od rahitisa. Dva puta je, prelazei preko ulice, dospeo pod vozilo. Sada mu je, poto je bio mukarac, bilo vano da dokae da je savladao svoju slabost. Zeleo je tako rei da pokae da je jedini ovek koji ume da prede preko ulice. Uvek kada bi se naao s nekim u drutvu, obavezno se osvrtao za prilikom da pokae svoje umee. Sposobnost da se sigurno prede preko ulice, prirodno, za veirm Ijudi nije nikakav povod da budu ponosni ili pak da se nadmeu sa drugima. Ali kod Ijudi kao to je na pacijent elja da se kree i da se pokae sposobnost za kretanje moe da bude veoma izraena. 68

Osvrnuemo se sada na jedan drugi sluaj, na sluaj deaka koji je bio na najboljem putu da postane kriminalac. Poeo je da krade, beao je iz kole itd.; njegovi roditelji su bili ve sasvim oajni. Rana seanja deaka odnosila su se na to da je stalno hteo da bude u pokretu i da je stalno bio u nekoj urbi. U to vreme je radio kod svog oca i celog dana je morao mirno da sedi. Polazei od pri-rode tog sluaja, deo propisane terapije sastojao se u tome da je preporueno da se koluje za prodavca, za trgovakog putnika u firmi svog oca. PREDMETI SECANJA Jedno od najznaajnijih ranih seanja je se-canje na smrtni sluaj doivljen u doba detinjstva. Kada deca doive da neko iznenada umre, onda se to upadljivo odraava na njihovu duu. Ponekad ta-kva deca postanu prijemiva za bolesti. Druga opet posveuju svoj ivot, a da sama pri tome ne poboIjevaju, problemu smrti i stalno su zaokupljena time da se bore protiv svake formed bolesti i umiranja. Naa zapaanja pokazuju da se mnoga od osve dece kasnije interesuju za medicinu i ponekad postaju lekari ili apotekari. Takav cilj lei, naravno, na korisnoj strani ivota. Jer, ona se ne bore samo lino protiv smrti nego su pri tome i drugima od pomoci. Medutim, ponekad iz slike vodilje proishodi jedan krajnje egoistian stav. Detetu koje je bilo duboko potreseno smru svoje starije sestre postavljeno je pitanje ta bi elelo kasnije da postane. Umesto oekivanog odgovora da bi hteo da postane lekar, deak je rekao da eli da postane grobar. Na pitanje zato bi hteo da se posveti ba tom pozivu, uzvratio je: ,,Zato to elim da budem taj koji e da ukopava a ne onaj kojeg e ukopati." Kao to vidimo, taj cilj lei na nekorisnoj strani ivota jer je deak zainteresovan samo za sebe samog. 69

Ponekad se Ijudi interesuju za neku temu, da-jui joj prednost nad svim ostalim temama. Tako, na primer, jedno dete moe da nam ispria sledei doivljaj: ,,Jednog dana je trebalo da pripazim na moju malu sestru i ja sam se trudio da je to bolje priuvam. Kada sam hteo da je posadim za sto, e-bence je negde zapelo i moja sestra je pala na pod." Dete je imalo etiri godine. Ono je, razume se, bilo jo suvie malo da bi mu se poverilo da priuva svoju mladu sestru. Sasvim nam je jasno kakvu je tragediju .taj dogadaj morao predstavljati u ivotu jednog deteta koje se trudilo da uradi sve to je u njegovoj mogunosti da bi mlade dete sauvalo od bilo kakve nezgode. U ovom konkretnom sluaju je sta-pia devoiica, poto je odrasla, stupila u brak sa jednim Ijubaznim -- skoro bi se moglo rei podamuKi nastrojenim -- mukarcem. Ali ona je stalno nalazila neke razloge da bude Ijubomorna i da kritikuje, stalno je ivela u strahu da bi njen mu mogao da zavoli neku drugu enu. Otuda je lako razumeti da je muu na kraju sve to dojadilo i da se sve vie priklanjao deci. Ponekad napetosti jasnije dolaze do izraza, kao u sluaju kada se Ijudi priseaju da su hteli da povrede druge lanove porodice, tavie da ih umo-re. Takvi Ijudi su iskljuivo zainteresovani za svoje line stvari. Oni ne vole druge Ijude i prema njima imaju izvesno osecanje suparnitva koje je ve zametnuto u slici vodilji. Pri tome se radi o tipu Ijudi koji nikada ne umeju nita da privedu kraju jer se plae da e nekom drugom, u prijateljstvu i drugarstvu, biti data prednost, ili zato to podozrevaju da bi drugi Ijudi mogli da pokuaju da ih preteknu i ostave iza sebe. Ti Ijudi, zbog predstave da bi drugi mogli da ih potisnu u zasenak i time budu povlaeni, nikada nisu u stanju da postanu pravi lanovi drutva. Takav ovek je na svakom radnom mestu preterano napet. Taj stav se naroito jasno pokazuje u sluaju kada se radi o pitanju Ijubavi i braka. 70

Iako takve Ijude ne moemo potpuno da oslobodimo njihovih smetnji, ipak moemo, sa malo spretnosti pri ispitivanju ranih seanja, da oekujemo da se njihovo stanje pobolja. Jedan od pacijenata na kojima smo isprobali nae metode leenja bio je onaj deak o kojem smo u jednom od ranijih pogiavlja ispriali da je jednog dana sa svojom majkom i mladim bratom iao na pijacu. Kada je poela da pada kia, majka je naj-pre uzela njega u naruje, ali ga je onda, kada joj je pogled pao na brata, opet spustila na zemlju i uzaia mlade dete u naruje. Otada je stariji deak imao oseanje da se njegovom mladem bratu daje prednost. Kada se upoznamo sa ovakvim ranim seanji-ma, onda, kao to je ve reeno, moemo da predskaemo ta e se sa naim pacijentom zbiti u kasnijem ivotu. Medutim, ne bi trebalo smetnuti s uma da rana seanja nisu uzroci odredenih radnji i stavova nego mnogo vie pokazatelji i znaci. Ona ukazuju na ono to se ranije zbilo i u kom vidu se odvijao razvoj. Ona omoguavaju da se sagleda kretanje ka jednom cilju, kao i otpori koji su pri tome morali biti savladani. Ona jasno pokazuju kako je i zato je ovek dospeo do toga da se vie interesuje za jednu nego za drugu stranu ivota. Mi uvidamo da on stoji pod utiskom jednog doivljaja koji nazivamo traumom, recimo na podruju seksualnosti; to znai da je ponekad vie zainteresovan za ova nego za neka druga pitanja. Nas nikako ne moe da iznenadi ako na pitanje o ranim seanjima dobijemo odgovor koji ukazuje na seksualne doivljaje. Neki Ijudi su u ranoj dobi vie zainteresovani za seksualne nego za neke druge teme. Pokazivati interesovanje za seksualne stvari spada u domen uobiajenog Ijudskog ponaanja; ali, kao to je ve gore reeno, postoje velike razlike kod tog interesovanja, kao i razni stepeni jaine tog interesovanja. Cesto zapaamo da se osoba koja nam pria o seksualno ofcMsleenim seanjima kasnije, u poznijem ivotu, i razvija u tom pravcu. 2ivotni obrazac koji iz toga 71

proishodi je neharmonian zato to se ta jedna strana Ijudskog ivota previe naglaava. Neki Ijudi su vrsto uvereni da sve i svako ima svoju seksualnu osnovu. Na drugoj strani se suoavamo s Ijudima koji su vrsto i nepokolebljivo uvereni da je stomak najvaniji organ, i u takvim sluajevima se moe videti da se rana seanja slau sa kasnijim osobenostima ponaanja i svojstvima linosti. SECANJA MAENE I NEVOLJENE DECE Posvetimo sada nau panju razmatranju ranih seanja koja nam predoavaju Ijudi koji su kao deca bili maeni. Rana seanja posebno jasno odslikavaju svojstva linosti ovog tipa oveka. Dete ovog tipa esto pominje majku. Mogue je, naravno, da je to sasvim prirodno, ali je to znak i za to da je dete inoralo da se bori za povoljniju ivotnu situaciju, Ponekad se ini da su rana seanja posve nevana, ali ona ipak zasluuju da budu preciznije analizirana. Tako je, na primer, jedan ovek ispriao siedeu stvar: ,,Sedeo sam u mojoj sobi, a majka je stajala kraj ormana." Iskaz se ini nevanim, ali injenica da pominje svoju majku jasno pokazuje da je ta okolnost od interesa za njega. Ponekad je majka skrivenija i tada istraivanje postaje komplikovanije, tj. tada u vezi sa majkom moramo da po-demo od pretpostavki. Tako bi taj ovek mogao da. kae: ,,Seam se da sam krenuo na neki put." Ako ga upitamo ko ga je pratio, moda e se ispostaviti da je to bila njegova majka. Ili kada nam deca kau: ,,Seam se da sam jednog leta bio negde na sel\i", onda moemo da pretpostavimo da je otac za to vreme obavljao svoj posao u gradu a da je majka bila sa decom. Moemo i da upitamo: ,,A ko je bio s vama?" Na ovaj i slian nain ne retko moemo da otkrijemo skriveni uticaj majke. Istraivanje ovih ranih seanja ponekad obelodanjuje jako nastojanje da se dode do povlaenog 72

poloaja. Moemo da vidimo kako dete tokom svog razvoja poinje da ceni to to ga majka mazi. To je vano ako hoemo da razumemo povezanost stvari, jer kada nam deca ili odrasli saoptavaju takva se-anja, onda moemo biti prilino sigurni da ti Ijudi uvek imaju oseanje da se nalaze u opasnosti ili da se nekom drugom daje prednost, dok se oni zapostavljaju. Mi onda vidimo kako napetost raste i kako se ona sve jasnije obelodanjuje, a takode vidimo da pomenuta predstava stoji u sreditu njegovog psi-hikog ivota. Takva injenica je od velikog znaaja za nae posmatranje: ona ukazuje na to da takvi Ijudi u svom kasnijem ivotu naginju Ijubomori i zavidnosti. Imamo tako deaka koji predstavlja svojevrsmi zagonetku: naprosto je neshvatljivo kako je dospeo do vie kole. Stalno je bio pod utiskom da mora da se kree, da mora neumorno da juri uokolo i nikako se nije mogao privoleti da sedne i ui. Stalno je mislio na neto drugo, odlazio je u kafane i obilazio svoje prijatelje, i to uvek kada je trebalo da ui. S te strane je bilo zanimljivo malo poblie razmotriti njegova rana seanja. ,,Seam se", priao je, ,,da sam leao u mom dejem krevetu i gledao u zid. Za oko mi je zapala tapeta na zidu sa svim onim cvecem, figurama itd." Deak je bio pripremljen samo za le-anje u krevetu, a ne i za polaganje ispita. Nikako nije mogao da se koncentrie na svoje kolske zadatke jer je stalno imao neke druge stvari u glavi, i istovremeno je pokuao da ulovi dva zeca, to je naravno nemogue. Po tome vidimo da je bio razmaeno dete, pa otuda i nije mogao sam da radi. Posvetimo se sada nevoljenom, omraenom de-tetu. Ovaj tip je redak, on se javlja samo u vidu ekstremnih sluajeva. Ako se jedno dete od samog poetka njegovog ivota stvarno mrzi, onda ono teko moe preiveti. Takvo dete e sa velikom sigurnou propasti. Obino deca imaju jednog roditelja ili deju negovateljicu koja ih do izvesnog stepena razmaze, ispunjavajui im sve elje. Omraenu decu nalazimo medu vanbranom, prestupnikom i nee 73

Ijenom decom, i ne retko zapaamo da ta deca postaju depresivna. U njihovim seanjima esto nailazimo na osecanje da se ona mrze. Tako imamo sluaj oveka koji nam je ispriao sledeu stvar: ,,Seam se da sam dobio batine. Majka me je izgrdila, neto je zanovetala, sve dok nisam pobegao." I tom prilikom je za dlaku izbegao da se udavi. Ovaj ovek se obratio jednom psihologu jer je samo uz najvee napore bio u stanju da izade iz svog stana. Na osnovu njegovih ranih seanja znamo da je jednom pobegao od kue i da je bio dospeo u veliku opasnost. To se duboko urezalo u njegovo se-anje i tako se on uvek, kad god bi izlazio iz svoje kue, osvrtao za nekim opasnostima. Bio je pametno dete, ali je stalno iveo u strahu da na ispitima nee dobro proi. Tako se stalno kolebao i nikako nije mogao da se odlui da krene napred. Kada je najzad dospeo na univerzitet, plaio se da nee moi da dri korak s ostalima. Mi vidimo kako se sve to moe objasniti njegovim ranim seanjem na opasnosti. Jo jedan sluaj, koji moemo da navedemo kao zanimljiv primer, jeste sluaj jednog siroeta iji su roditelji umrli kada je ono imalo jedva godinu dana. Bolovalo je od rahitisa i poto je bilo u jednom do-mu, to, razume se, i nije bilo ba najbolje obezbedeno. Niko se nije posebno starao za dete, pa otuda i nije bilo udno da je u kasnijem ivotu teko sticalo prijatelje. Ako se osvrnemo na njegova seanja, onda vidimo da je stalno imalo oseanje da su ostali povlaoeni. To oseoanje igralo je znaajnu ulogu u njegovom razvoju. Ono je imalo oseanje da ga svi mrze i to ga je spreavalo da se uhvati ukotac sa postojeim problemima. Usled svog oseanja manje vrednosti bilo je iskljueno iz svih ivotnih pitanja i situacija kao to su Ijubav, brak, prijateljstvo, zanimanje, dakle situacije koje su zahtevale uspostavIjanje i odravanje kontakta sa okolinom. Imamo jo i zanimljiv sluaj oveka u srednjim godinama, koji se stalno tuio na nesanicu. Imao je 46 ili 48 godina, bio je oenjen i imao je dece. U odnosu na svakog oveka morao je da stavi neku 74

primedbu i neprekidno je pokuavao da druge tiranie, posebno lanove svoje porodice. Njegovi postupci ostavljali su kod svakog utisak jada i nesree. Upitan za njegova rana seanja, objasnio je da je odrastao u kui u kojoj su se roditelji stalno svadali, prepirali i pretili jedno drugom, tako da ih se, i jednog i drugog roditelja, plaio. U kolu je odlazio zaputen, nije se prao, ali niko na to nije obraao panju. Jednog dana se njegova stalna uiteljica nije pojavila u koli, umesto nje je dola neka druga uiteljica koja ju je zamenila. Ova uiteljica je svoj zadatak i s njime povezane obaveze veoma ozbiljno shvatala. Smatrala je da je uiteljski poziv jedan astan i dobar poziv koji je povezan sa odredenim, zadacima i obavezama. U zaputenom deaku je otkrila dobre mogunosti, pa se poduhvatila da ga na odgovarajui nain ohrabri. Bilo je to prvi put u njegovom ivotu da se neko prema njemu tako odnosi. Otada je poeo da napreduje, ali je stalno imao oseanje kao da ga neko odostrag gura. Nije mnogo verovao u to da je u stanju da dode do nadmoi, i tako je radio preko celog dana i do duboko u no. Na taj nain &e ve rano uvebavao da no posveti radu ili da uopte ne spava, nego da vreme provodi u razmiljanju ta bi trebalo da radi. Posledica toga bila je da se navikao na misao da je potrebno da skoro cele noi ostane budan ako eli da postigne uspeh. Kao to smo videli, njegova tenja da bude nadinoan dolazi u njegovom kasnijem ivotu do izraza u njegovom stavu prema porodici i u stavu prema drugim Ijudima. Poto je njegova porodica bila slabija od njega, to je pred njom mogao da nastupi u ulozi osvajaa. Neminovno su njegova ena i njegova deca patila od tog naina ponaanja. Da bismo karakter ovog oveka, onako kako nam se u celini predoio, sveli na jedan imenitelj, moemo rei da je pred sobom imao jedan cilj nadmoi i da se pri tome radilo o cilju oveka sa oseanjem manje vrednosti. To nalazimo esto kod Ijudi 75

koji stoje pod preteranom napetodu. Njihova nape-tost je znak da sumnjaju u svoj uspeh, a ta sumnja je opet prekrivena jednim kompleksom nadmoi, koji je u stvari poza nadmoi. Istraivanje ranih seanja baca na sadanju situaciju pravu svetlost. 76

11. LJUBAV I BRAK Valjana priprema za Ijubav i brak sastoji se u prvom redu u tome da je ovek sadrug i da je socijalno prilagoden. Pored te opte pripreme trebalo bi od ranog detinjstva do uzrasta odrasle osobe da postoji izvestan trening seksualnog nagona, trening koji irna za cilj normalno zadovoljenje nagona u braku i porodici. sve sposobnosti, nesposobnosti i sklonosti za Ijubav i brak mogu se pronai u slici vodilji koja je uobliena u prvim godinama ivota. Posredstvom posmatranja crta slike vodilje mi i do-spevamo u situaciju da moemo tano da navedemo tekoe koje se kasnije obelodanjuju u ivotu odraslog oveka. PRETPOSTAVKE RAVNOPRAVNOSTI Problemi sa kojima se susreoemo u Ijubavi i braku naelno su iste prirode kao i opti socijalni problemi. To imamo posla sa istim tekoama i is-tim zadacima, i pogreno je Ijubav i brak posmatratli kao neku vrstu raja, gde sve stvari slede svoje sopstvene elje. Svuda nam postavljaju zadatke koje, imajui na umu interese drugog oveka, moramo da ispunimo. Pored uobiajenih problema socijalnog prilagodavanja, Ijubav i brak zahtevaju od oba partnera 140

izvanrednu simpatiju, kao i izvanrednu sposobnost da se uive u drugog oveka. Ako je danas samo mali broj Ijudi valjano pripremljen za porodini ivot, onda je razlog tome to to oni nikada nisu uili da gledaju oima drugoga i da oseaju srcem drugoga. Veliki deo razmatranja u prethodnim poglavIjima bio je u prvom redu posveen onom tipu de-teta koje se, dok je raslo, interesovalo samo za sebe, a ne i za druge. Od takvog tipa se naprosto ne moe oekivati da e sazrevanjem telesnog seksualnog nagona tako rei preko noi izmeniti svoj karakter. Kao to takvo dete nije pripremljeno za socijalni ivot, tako nije pripremljeno ni za Ijubav i brak. Socijalno interesovanje se samo polako razvija. Samo Ijudi koji su od ranog detinjstva trenirani u pravcu socijalnog interesovanja i koji se u svojoj tenji uvek kreu na korisnoj strani ivota, uistinu poseduju oseanje za zajednicu. Otuda i nije tako teko sagledati da li je jedan ovek uistinu dobro pripremljen za ivot sa drugim polom ili ne. Treba samo da se prisetimo onog to smo zapazili u vezi sa korisnom stranom ivota. Covek koji se tamo zadrava pun je pouzdanja i ima poverenja u sebe i svoje sposobnosti. On se odluno hvata ukotac sa ivotnim problemima i trudi se da nade re-enje. Sa svojim susedima se dobro slae, a ima i prijatelje. Coveku bez tih osobina treba oprezno pristupiti, i za njega se ne moe rei da je pripremIjen za Ijubav i brak. S druge strane, moemo da zakljuimo da je ovek pripremljen za brak kada ima svoj poziv i ako u njemu napreduje. Mi to inimo samo na osnovu jednog neznatnog pokazatelja, ali taj pokazatelj je veoma znaajan, budui da omoguava da se vidi da li jedan ovek ima oseanja za zajednieu ili ne. Ko je razumeo sutinu socijalnog interesovanja, taj i zna da se problemi Ijubavi i braka na zado-voljavajui nain mogu reiti samo na osnovu pot-pune jednakosti i ravnopravnosti. Vana je ta os-novna spremnost da se daje i uzima; da li partner 141

ceni onog drugog, to nije od presudnog znaaja. Ljubav po sebi ne reava nikakve probleme, pogotovo to postoje mnoge formed Ijubavi. Samo e kod do-bro utemeljene ravnopravnosti Ijubav krenuti pra-vim putem i ostvariti uspean brak. Ako nakon sklapanja braka mu ili ena hoce da se nametne kao osvaja, onda posledice mogu samo da budu pogubne. Ko braku pristupi sa tak-vim shvatanjem, taj za njega nije dobro pripremIjen, pa se moe oekivati da e zbivanja posle sklapanja braka to i potvrditi. Nemogue je biti osvaja u situaciji u kojoj nema mesta za osvajaa. Brak zahteva interesovanje za drugog oveka i sposobnost da se uivi u situaciju onog drugog. PRIPREMA ZA BRAK Sada emo se pozabaviti pitanjem posebne pripreme koja je neophodna za brak. U to spada, kao to smo videli, trening osecanja za zajednicu u sprezi sa seksualnim nagonom i polnom privla-nocu. Ne moe se prenebrei injenica da svaki ovek jo od dana svog detinjstva u svojoj predstavi oblikuje jednu idealnu sliku o oveku drugog pola. Kod deaka postoji velika verovatnoa da e majka igrati ulogu ideala i da e se stalno osvrtati za nekim slinim tipom ene da bi se njome oenio. Po-nekad izmedui deaka i njegove majke postoji stanje nesrene napetosti, i u takvom sluaju je apsolutno mogue da e se deak ogledati za suprotnim tipom devojke. Saglasnost izmedu deteta prema njegovoj majci i tipa ene kojim e se kasnije oeniti je tako velika da to okolnost moemo da zapazimo po tako bezazlenim poj edinostima kao to su oi, stas, boja kose itd. Takode znamo da e deaku, ukoliko njegova majka njime vlada i potinjava ga svojoj volji, nedostajati potrebna hrabrost kada bude dolo vreme za Ijubav. Jer, u takvom sluaju njegov polni ideal 142

6e verovatno biti jedan slabaan, podaniki tip de-vojke. A!ko je pak tip svadalice, onda e se sasvim sigurno posle sklapanja braka sa svojom e-nom stalno svadati i nastojae da ovlada njome. Vidimo da svi znaci koji se pokazuju u detinjstvu jo jae dolaze do izraaja kada se ovek suoi sa problemom Ijubavi. Moemo sebi lako da predstavimo kako e se prema seksualnim pitanjima odnositi ovek koji pati od kompleksa manje vrednosti. Ako se osea slabim i manje vrednim, moda oe to oseanje izraziti na taj nain to e uvek eleti da se drugi Ijudi staraju za njega i da ga pomau. Cesto takav tip oveka ima pred sobom idealnu sliku materinskog karaktera. S druge strane, opet, kao kompenzacija za svoju manju vrednost, on moe da krene suprotnim pravcem i da u Ijubavnim stva-rima bude nadmen, bezobziran i agresivan. Ako nije naroito hrabar, oseae se ogranienim i u svom izboru. Mogue je da e sebi potraiti neku svadIjivu devojku i moda misli da je asnije da pobedi u jednoj tekoj borbi. Nijedno od oba pola ne moe na takav nain da postigne uspeh. Cini se glupim i smenim ako se seksualni odnosi koriste z,a zadovoljavanje nekog kompleksa manje vrednosti ili kompleksa nadmoi, a ipak se upravo to veoma esto deava. Ako dobro pogledamo, videemo da je brani drug kojeg neki trae u stvari rtva. Takvi Ijudi ne shvataju da se seksualni odnosi ne mogu staviti u slubu takve svrhe. Jer, ako ovek pokuava da bude osvaja, onda i onaj drugi takode eli da bude osvaja. Po-sledica je da ivot udvoje postaje nemogu. Miljenje da ovek mora da zadovolji svoje komplekse baca svetlost na izvesne osobitosti pri izbom partnera, koje bi se inae teko mogle razu-meti. Njime se moe objasniti zato neki Ijudi biraju sebi slabog, bolesnog ili starog ivotnog saputnika; zato to veruju da bi na taj nain mogli da im olakaju ivot. Ponekad se trude oko onih koji su ve u braku; to je sluaj kada neko uopte ne eli da nade reenje problema. Ponekad se deava 143

da se neke ene zaljubljuju u dva mukarca istovremeno ili pak mukarac u dve ene, zato to su, kako smo ve objasnili, ,,dve devojke manje od jedne". Ve smo videli kako ovek koji pati od kompleksa manje vrednosti esto menja svoj poziv, kako se izmie problemima da ne bi morao da se s njima ponese, i kako nita ne uspeva da sprovede do kraja. Kada se suoi sa Ijubavnim problemom, takav ovek postupa na slian nain. Kada se zaljubljuje u ve udatu enu ili u dve osobe odjednom, onda se on samo povodi za svojom ustaljenom sklonou. Kao dalje mogunosti nalazimo preduge veridbe ili beskonano udvaranje koje se ne zavrava brakom. Razmaena deca ostaju i u braku verni svom tipu, to znai, oni ele da ih njihov brani partner razmazi. Takve prilike mogu u poetnim stadijumima udvaranja ili u prvim godinama braka da budu bezopasne, ali kasnije one sobom donose teke situacije. Moemo sebi dobro da predstavimo ta se deava kada takva dva razmaena bia sklope brak. Oboje bi hteli da budu maeni, nijedno od njih ne bi htelo da bude taj koji treba da mazi onog drugog. Onda sve to izgleda tako kao da stoje jedno naspram drugog i oekuju jedno od drugog neto to nijedno od njih nije spremno da da. Oboje tada imaju oseanje da nisu shvaoeni. Jasno nam je ta se deava kada neki ovek ima oseanje da nije shvaen i da je u svom de-lanju ometen. On tada ima oseanje da je manje vre-dan i onda trai neki izlaz. Takva oseanja su u braku sasvim opaka, pogotovo ako se tome pridrui jo i oseanje potpune beznadenosti. Ako do toga dote, onda se u takvog oveka uvlai elja za osve-tom, te jedan pokuava onom drugom tako da zagora ivot da on postaje pravi pakao. Najea forma u kojoj se to deava je brana nevernost. Ne-vernost je uvek sredstvo osvete. Kao to je poznato, Ijudi koji su neverni uvek pokuavaju da se opravdaju svojim oseanjima Ijubavi, ali nama je poznata vrednost oseanja i emocija. Oseanje se uvek 144

slae sa ciljem nadmoi i ne bi trebalo da se prihvate kao razlozi. Ilustracije radi pogledacemo sluaj jedne razmaene ene. Udala se za oveka koji je uvek nekako imao oseanje da ga je brat sputavao. Jasno nam je da je ovog oveka privukla blagost i nenost ene, koja je bila jedine u porodici i koja je opet sa svoje strane oekivala da e uvek i svu$ biti ma-ena i povlaena osoba. Brak je bio prilino srean, sve dok se nije rodilo dete. I u ovom sluaju moemo da predskaemo ta se tada zbilo. ena je htela da bude u sreditu panje, ali se plaila da bi dete moglo da zauzme to poziciju. Stoga ona nije bila naroito srena to je rodila dete. I mu je hteo da bude povlaen, pa je on sa svoje strane bio zabrirrut da bi dete moglo da nru ospori njegovo me-sto. Usled toga su mu i ena postali sumnjiavi. Moda ak i nisu zapustili dete i moda su bili sasvim dobri roditelji, ali nisu mogli da se odbrane od oseanja da je njihovoj uzajamnoj Ijubavi doao kraj. Takva sumnja je opasna. Jer, kada poinje da se odmerava svaka re, svaki postupak, svaki pokret t svaki izraz, onda je lako -- ili se tako ini -- zapaziti poputanje naklonosti. Tako je to bilo i kod pomenutog branog para. Tako se onda i desilo da je mu uzeo dopust, otputovao za Pariz i tamo se zabavljao, dok se njegova ena kod kue oporavIjala od porodaja i brinula za novorodene. Mu je pisao svojoj eni iz Pariza vesela pisma, u kojima joj je saoptavao kako se lepo provodi, kakve je sve Ijude upoznao itd. Kod ene se postepeno razvijalo or'^cam'e da mu poinje da je zaboravlja. Vie nije bila talfo srena kao ranije, postala je melanholina i oDoitda je od agorafobije. Vie nije bila u stanju da izlazi. Kada je njen mu opet bio kod kue, morao je stalno da je prati. Barem na prvi pogled je izgledalo da je postigla svoj cilj i da sada stoji u sreditu panje. No ona se ipak nikako nije oseala zadovoljnom jer je imala oseanje da bi, ako bi nestala njena agorafobija, nestao i njen mu. Stoga je morala da zadri svoju agorafobiju. 10 A. Adler, IV 145

Dok je bolovala nala je jcdnog lekara koji joj je posvetio mnogo panje. sve dok ju je on leio, oseala se znatno bolje. Sva svoja prijateljska oseanja upravila je na njega. Ali kada je lekar video da je njegovoj pacijentkinji bolje, otpustio ju je. Napisala mu je Ijubazno pismo, u kojem mu se zahvalila na svemu to je za nju uinio, ali Lekar na to njeno pismo nije odgovorio. Otada se njeno stanje opet pogoralo. Od tog vremena poela je da razmilja i mata o Ijubavnim vezama sa drugim mukarcima, da bi se osvetila svome muu. Ali pri tome je stajala pod zatitom svoje agorafobije jer nije mogla sama da izlazi, nego je stamo morao mu da je prati. Tako je dolo do toga da nije uspela da ostvari svoj naum, da postane neverna. BRACNO SAVETOVANJE U braku se, kao to svako moe da vidi, ine tolike greke da se neizbeno postavlja pitanje: ,,Je li to sve zapravo potrebno?" Znamo da takve greke imaju svoje izvorite u detinjstvu, a takode znamo da je apsolutno mogue izmeniti pogrene ivotne stilove, ako se spozna i otkrije slika vodilja i njena ooeieja. Covek se, dakle, pita ne bi li bilo moguoe urediti savetodavnu slubu, koja bi pomou metoda individualne psdhologije mogla da razmrsi greke u braku. Takve savetodavne usluge pruali bi iskusni strunjaci kojima je poznato na koji nain sva zbivanja u ivotu pojedinca ine jednu celinu, kako su medusobno povezana, te uiedno poseduju sposobnost neposredne identifikacije sa Ijudima kojima je potreban savet. Takvi savetodavci ne bi rekli: ,,Ne moete da se sporazumete"; ,,Neprestano se prepirete"; ,,Trebalo bi da se razvedete." Jer, kakva bi bila korist od razvoda? ta e posle toga biti? Po pravilu razvedeni Ijudi ele opet da stupe u brak, i oni to i ine i onda nastavljaju isti ivotni stil kao i ranije. Pone146

kad se susreemo s Ijoidima koji se u redovnim razmacima razvode i uvek nanovo stupaju u brak. Oni naprosto ponavljaju svoje greke. Takvi Ijudi bi se kod savetodavn-e slube mogli raspitati da li njihov planirani brak ili pak njihova Ijubavna veza ima nekih izgleda na uspeh. Isto tako bi mogli tamo da se posavetuju pre nego to se odlue na razvod. Postoji izvestan broj malih greaka koje zapoinju u detinjstvu i onda se sve do sklapanja braka ine bezazlenim. Tako neki Ijudi stalno misle da emo ih razoarati. Postoje deca koja nikada nisu srena i stalno ive u strahu od razoaranja. Takva deca ili imaju oseanje da im je uskraena naklonost i da su drugi u odnosu na njih povlaeni ili im je neka tekoa sa kojom su se suoili u ranom detinjstvu ulila takav sujeverni strah da stalno oekuju da bi tragedija mogla da se ponovi. Moemo lako sebi da predstavimo da taj strah pred razoaranjima u branom ivotu vodi do Ijubomore i sum-njiavosti. Kod ena se suoavamo sa jo jednom posebnom tekoom, budui da imaju oseanje da su samo igrake sa kojima se mukarci zabavljaju, i da su mukarci uvek neverni. Sa takvom idejom u glavi lako se oekuje da brak ne moe biti sre-an. Sreu je nemogue ostvariti ako jedan od dva partnera ima fiks-ideju da e mu onaj drugi prvom prilikom biti neveran. Sudei po tome kako i na koji nain Ijudi stalno trae savete po pitanjima Ijubavi i braka, moglo bi se pomisliti da se to pitanje uopte smatra najva-nijim u ivotu. Medutim, sa stanovita individualne psihologije, ono nikako nije najvanije pitanje, iako ne bi trebalo potceniti njegovu vanost. Za individualnu psihologiju nijedno pitanje ivota nije va-nije od bilo kojeg drugog. Kada Ijudi posebno isticu pitanje Ijubavi i braka i pridaju mu preterani znaaj, onda time pokazuju da su izgubili ivotnu harmoniju. Razlog tome to se tom pitanju u glavama Ijudi pridaje tako nezaslueno veliki znaaj lei moda u okolnosti da je ono, za razliku od ostalih pitanja, 147

tema u koju ne bivamo sistematski upueni. Setimo se samo onog to smo rekli o tri velika ivotna pi-tanja. Sto se tie prvog, socijalnog pitanja, dakle pitanja koje se odnosi na na odnos prema drugima, moe se rei da nas od prvog dana u tome poduavaju, tj. kako treba da se ponaamo u drutvu ostalih Ijudi. Takve stvari uimo ve veoma rano u ivotu. Isto tako prolazimo kroz pravo doba uenja i obrazovanja za na budui poziv. Imamo uitelje koji nas upuuju u odredene vetine, a stoje nam na raspolaganju i knjige iz kojih moemo da saznamo ta moramo da inimo. Ali gde da nademo knjige koje e nas pouiti kako se treba pripremiti za Ijubav i brak? Sigurno, postoji veliki broj knjiga koje raspravljaju o Ijubavi i braku. Svaka literatura ima svoje Ijubavne prie, ali emo nai samo mali broj knjiga koje govore o srenim brakovima. Bu-dui da je naa kultura tako nerazdvojno povezana sa literaturom, to e svaki ovek svoju panju usredsrediti na prikaze mukaraca i ena koji neprekidno dospevaju u neke tekoe. Nikakvo udo da Ijudi imaju oseanje da po pitanju braka treba biti oprezan, tavie, preoprezan. Takvu praksu je oveanstvo upranjavalo od samog poetka. U Bibliji nalazimo priu po kojoj je ena izvorite sveg zla, kao i da su mukarci i ene u svom Ijubavnom ivotu odonda stalno prolazili kroz velike opasnosti. Nae vaspitanje se nesumnjivo prestrogo dri pravca kojim je krenulo. Umesto to e se mladii i devojke pripremati kao za neki greh, bilo bi mnogo razumnije i pametnije treniirati devojke da bolje igraju svoju ensku a mladii svoju muku ulogu u braku, naravno oboje tako i na takav nain da irnaju oseanje da su ravnopravni. Cinjenlca da se dan-danas ene oseaju inferiorne dokaz je da je naa kultura u tom pogledu zatajila. Citalac koji u to nije uveren neka malo bolje pogleda tenje ena. Otferie da obino ele da nadmae druge i da se tokom svog razvoja posveuju treningu koji je daleko intenzivniji no to 148

bi to bilo potrebno. Svojstvena im je i vea samoivost no to je to sluaj kod mukaraca. Ubudue se ene moraju upuivati da razviju vie oseanja za zajednicu i da ne trae koristi uvek samo za sebe, ne obazirui se na interese drugih. Ali da bismo do-tle doli moramo prvo da uklonimo zabludu u pogledu mukih privilegija. Uzeemo jedan primer da bismo pokazali koliko su neki Ijudi nedovoljno pripremljeni za brak. Je-dan mlad ovek plesao je na balu sa svojom vereni-com, jednom zgodnom devojkom. Sluajno su mu naoari pale na pod i na udenje prisutnih skoro je, pri pokuaju da ih podigne, oborio mladu enu. Kada ga je prijatelj upitao: ,,ta to radi?", odgovorio je: ,,Pa nisam mogao mirno da gledam kako gazi po mojim naoarima." Po tome moemo da spoznamo da ovaj mladi ovek nije bio pripremljen za brak. I stvarno se devojka i nije udala za njega. Neko vreme potom ovaj mladi se obratio le-karu, alei mu se da pati od depresije, kao to je to esto sluaj kod Ijudi koji su zaokupljeni sami sobom. Na osnovu hiljadu pokazatelja moe se sagledati da li je neko pripremljen za brak ili ne. Tako ne bi trebalo verovati zaljubljenom oveku koji kasni na zakazaini sastanak a da pri tome ne ume da navede neko uverljivo opravdanje. Takvo ponaanje ukazuje na kolebljiv stav. To je znak pomanjkanja priprema za primeren pristup ivotnim problemima. Isto tako je znak mantkave pripreme kada je-dan partner stalno ima neto da vaspitava ili kritikuje onog drugog. Ni preterana osetljivost nije dobar znak jer odaje kompleks manje vrednosti. Co-vek koji nema prijatelja i koji se u drutvu ne osea dobro pokazuje time da nije dobro pripremljen za brani ivot. Nadalje, kolebljivost u izboru poziva takode nije dobar znak. Pesimista nije sposoban za brak, bez sumnje zato to pesimizam odaje pomanjkanje hrabrosti da se ponese sa ivotnim situacijama. Upr^kos toj listi nepoeljnih svojstava, ne bi trebalo da bude ba toliko teko da se nade pravi

149

ivotni saputnik ili, tavie, da se izabere ovek koji se nalazi na pravom putu. Ne moemo naprosto da oekujemo da emo nai idealnog partnera. I odista, kada vidimo nekoga da se osvre za ideal-nim branim saputnikom i da ga nikada ne nalazi, moemo biti sigurni da se ta osoba mui sa svojom neodlunou. Takav ovek uopte ne eli da napreduje. U Nemakoj postoji jedan stari obiaj da se utvrdi da li je jedan par pripremljen za brak. Po tom obiaju, koji upranjavaju na selu, mladi par dobija dvorunu testeru kojom oboje, drei po jednu stranu, treba da preseku jedno stablo, dok rodaci stoje i gledaju. Svako od njih dvoje mora da se prilagodi onome drugom i da svoje pokrete usaglasi sa onim drugim. Ta metoda se smatra dobrim testom za branu podobnost. Na kraju bi hteli jo jednom da konstatujemo da Ijubavna i brana pitanja mogu da savladaju samo socijalno prilagodeni Ijudi. Greke se u veini sluajeva zasnivaju na pomanjkanju oseanja za zajednicu i one se mogu ukloniti samo ako se Ijudi sami promene. Brak predstavlja jedan zadatak za dva oveka. Naravno, injenica je da se obino vas-pitavamo za zadatke koje ili moe da rei jedan ovek ili dvadeset Ijudi, a manje-vie nikada za zadatke koje treba da ree dva oveka. Ali i pored ovog propusta u vaspitanju, dva oveka mogu vaIjano da se poduhvate zadataka koje sobom brak donosi ako uvide svoje karakterne greke i ako pro-bleme koji se javljaju reavaju u duhu ravnopravnosti. Zapravo je suvino dodati da monogamija, monogamni brak, predstavlja najviu formu braka. Mnogi Ijudi tvrde, pozivajui se na pseudonaune razloge, da je poligamija, mnogoenstvo, primerenija Ijudskoj prirodi. Ovakvom stavu se moramo suprotstaviti, a razlog lei u injenici da u naoj kulturi Ijubav i brak predstavljaju socijalne zadatke. U brak stupamo ne samo iz line, privatne koristi, nego posredno i poradi socijalne koristi. U osnovi brak slui odranju oveanstva. 150

12. SEKSUALNOST I SEKSUALNI PROBLEMI U prethodnoj glavi razmotrili smo normalne Ijubavne i brane probleme. Sada emo se pozabaviti jednim posebnim aspektom istog opteg pitanja: seksualnim problemima i njihovim znaajem za stvarne ili umiljene abnormalnosti. Kao to smo ve videli, veina Ijudi je po pitanjima Ijubavnog ivota slabije pripremljena i slabije upuena nego to je to sluaj sa ostalim ivotnim pitanjima. Taj zakljuak se u jo veoj meri odnosi na temu seksualnosti. Po pitanju seksualnosti moramo da uklonimo jo veoma mnogo sujevernih predstava. Najrairenije sujeverje je verovanje u nasledna svojstva, verovanje u stepene ili stepenovanja seksualnosti koji su nasledeni i ne mogu biti izmenjeni. Mi znamo da se pitanja nasleda i suvie olako koriste kao opravdanja ili izgovori i da takvi izgovori mogu da osujete svaku promenu nabolje. Otuda je potrebno razjasniti jedno od onih miljenja koja se ire u ime nauke. Proseni laik sva ta shvatanja uzima previe ozbiljno, jer mu nije jasno da njihovi autori samo iznose (tude) rezultate i pri tome ne razmatraju ni meru moguih smetnji ni meru ve-takog podsticanja seksualnog nagona, koji moda stoje iza tih rezultata. 151

RANI TRENING Seksualnost se javlja veoma rano u ivotu. Svaka deja negovateljica ili majka moe pri pomnom posmatranju ve prvih dana po rodenju da zapazi i konstatuje izvesna seksualna uzbudena stanja i aktivnosti deteta. Ali takve seksualne manifestacije daleko su vie povezane sa okolinom nego to bi se to oekivalo. I tako bi roditelji, kada dete poinje na taj nain da se iskazuje, trebalo da potrae puteve i sredstva da mu skrenu panju na neto drugo. esto koriste sredstva koja ne vode pravom odvraanju panje, a ponekad prava sredstva ne stoje na raspolaganju. Ako jedno dete u ranom stadijumu otkrije prave formed funkcionisanja, onda ono na prirodan na-in moe da razvije jau potrebu za seksualnim aktivnostima. Tako neto se deava, kao to smo videli, i sa drugim telesnim organima, a seksualni organi ne predstavljaju izuzetak. Ali ako se pone dovoljno rano, onda je sasvim mogue da se dete trenira na pravi nain. Uglavnom se moe rei da su izvesne seksualne manifestacije u detinjstvu sasvim normalne i otuda ne bi trebalo da se uplaimo i prestravimo kada zapaamo da se kod deteta javljaju seksualna uzbudenja. Najzad, cilj svake seksualnosti je da sa.onim drugim uspostavi odnos. Naa reakcija bi trebalo da se sastoji u budnom iekivanju. Mi moramo da bu-demo uz dete i da pazimo da se njegove seksualne manifestacije ne razviju u pogrenom pravcii. Ljudi su skloni da naslednim nedostacima priplu ono to je u stvari rezultat autotreninga a vre-me detinjstva. Ponekad se ba taj akt smatra nasle-denim svojstvom. Ako se, dakle, javi sluaj da se jedno dete vie interesuje za svoj pol nego za drugi, onda se to smatra urodenom, nasledenom nesposobnou. Mi, med-utim, znamo da je ta nesposobnost jedna osobenost koju deca razvijaju iz dana. u dan. Ponekad jedno dete ili jedan odrasli pokazuje znake seksualn perverzije, i u takvim sluajevima mnogi 152

Ijudi veruju da je takvo ponaanje nasledeno. Ali kada bi to stvarno bilo tako, zato onda takav ovek uvebava svoje ponaanje? Zato on sanja o svojim radnjama i zato ih uvebava? Odredenl Ijudi u neko vreme prestaju sa tim treningom; to je injenica koju moemo da objasnimo pomou individualne psihologije. Imamo tako, na primer, Ijude koji se boje poraza. Oni pate od kompleksa manje vrednosti. Ili pak tako istrajno treniraju da iz toga postaje jedan kompleks nadmoi, i u jednom sluaju te vrste mogli smo da ustanovimo preteranu aktivnost koja je stvarala utisak prenapete seksualnosti. Takvi Ijudi mogu da pose-duju vecu seksualnu potenciju. Ta vrsta nagona moe od okoline da bude veoma podsticana. Kao to znamo, slike, knjige, filmovi i odredeni seksualni kontakti mogu da pre-nadrae seksualni nagon. Mirne due se moe rei da je danas sve usmereno na to da se izazove pre-terano interesovanje za seksualnost. Ne mora se omalovaavati veliki znaaj tih organskih nagona i uloga koju oni igraju u Ijubavi, braku i razmnoavanju oveanstva, da bi se dolo do zakljuka da se seksualnost u dananje vreme prenaglaava. Roditelji bi trebalo da sauvaju svoju decu pre svega od preteranih seksualnih naklonosti. Tako majka suvie esto posveuje panju pojavi prvih seksualnih nagona u detinjstvu i na taj nain navodi dete da preceni njihov znaaj. Ona se moda iz prevelikog str&ha stalno bavi takvim detetom, neprestano razgovara s njim o tim stvarima i bez razloga ga kanjava. A mi opet znamo da bi mnoga deca htela da budu u sreditu panje i da shodno tome esto moe da se desi da dete zadrava neke svoje loe navike zato to zbog njih biva grdeno. U ophodenju sa decom je bolje ne pridavati preveliki znaaj ovoj temi, nego se prema njoj treba odnositi kao jednoj od uobiajenih tekoca. Ako se deci ne pokae da ta tema na nas ostavlja dubok utisak, onda emo time i sebi olakati 153

Ponekad iza deteta stoje porodina predanja koja ga guraju u jednom odredenom pravcu. Tako majka mce svoju veliku Ijubav da izraava poljupcima, zagrljajima i tome slino. Sa tim stvarima ne bi trebalo preterivati, iako neke majke tvrde da ne mogu da se uzdre. Takve stvari nisu primer mate-rinske Ijubavi ve fatalno podseaju na ophodenje sa neprijateljem umesto na ophodenje sa detetom koje majka voli. Razmaeno dete ne moe seksualno da se razvije. ZAVISNOST OD IVOTNOG STILA U ovom sklopu emo ukazati na injenicu da mnogi lekari i psiholozi zastupaju miljenje da seksualni razvoj ini osnovu za razvoj duha i psihe, kao i svih telesnih funkcija. Po miljenju autora to nije tano, poto sve seksualne izraajne formed i razvoj seksualnosti zavise od linosti, od ivotnog stila i slike vodilje. Ako, na primer, znamo da jedno dete svoju seksualnost iskazuje na jedan odreden nain a da drugo dete svoju seksualnost potiskuje, onda sa izvesnom sigurnou moemo da kaemo kako e ovo dvoje izgledati u odraslom ivotu. Ako znamo da jedno dete eli stalno da bude u sreditu panje i da nadmai druge, onda e ono i svoju seksualnost razvijati sa ciljem da druge nadmai i da stoji u sreditu panje. Mnogi Ijudi veruju da su nadmoni i svemoni ako svoj seksualni nagon iskazuju na poligamni nain. Otuda oni odravaju seksualne od-nose sa mnogo partnera i lako je uvideti da oni iz psiholokih razloga svesno prenapreu svoje seksualne elje i stavove. Oni misle da se na taj nain predstavljaju kao osvajai. To je, naravno, jadno samozavaravanje, jer slui kompenzaciji kompleksa manje vrednosti. Pravo jezgro seksualno nenormalno^ ponaanla je kompleks manje vrednosti. Covek koji od njega 154

pati stalno se osvre za najkraim izlazom. Ponekad smatra da je najpovoljnije reenje da od sebe odbaci iroka podruja ivota i da se preda preteranom, raspusnom seksualnom ivotu. Kod dece to sklonost zapaamo veoma esto. Uglavnom je nalazimo kod dece koja bi htela da se nametnu drugima i da njima vladaju. Ona potpuno zaokupe svoje roditelje i uitelje na taj nain to im prave probleme; ona time robuju svojoj sklonosti da se angauju na nekorisnoj strani ivota. U svom kasnijem ivotu ona sa svojim sklonostima vre pritisak na druge, kako bi sebi na taj nain pribavili oseanje da su nadmoni. Deca te vrste meaju za vreme svog procesa razvoja svoju seksualnu elju za osvajanjem i nadmoi. U sklopu is-kljuivanja jednog dela mogunosti i problema ivota oni se ponekad potpuno okreu od drugog pola i treniraju se u homoseksualnom ponaanju. ZanimIjivo je da se kod perverznih Ijudi esto moe zapaziti prenapeta seksualnost. Oni uistinu preteruju sa svojom sklonou ka perverzijama, kako bi se na taj nain obezbedili da ne moraju da se konfrontiraju sa problemom normalnog seksualnog ivota, ikoji upravo hoe da izbegnu. sve to moemo da razumemo s^mo ako nam je poznat njihov ivotni stil. To su Ijudi koji ele da ih drugi izuzetno cene a istovremeno se oseaju nesposobnim da kod pripadnika drugog pola pro-bude imalo interesovanja. Oni imaju kompleks ma-nje vrednosti u odnosu na drugi pol, koji se moe pratiti unatrag sve do u njihovo detinjstvo. Ako su, recimo, deaci ponaanje devojica u porodici i ponaanje majke smatrali privlanijim od svog sop-stvenog, onda se u njih uvuklo oseanje da nikada nee imati mo da na sebe skrenu panju ena. Oni se onda ponekad toliko dive drugom polu da na kraju poinju da oponaaju pripadnike tog pola. Tako nailazimo na mukarce koji izgledaju kao de-vojke, i isto tako i na devojke koje na nas deluju poput mukaraca. 155

Sluaj oveka koji je zbog sadizma i zloupotrebe dece dospeo na sud moe dobro da ilustruje nastanak i razvoj ovih ovde razmotrenih tendencija. Pri istraivanju njegovog razvoja saznajemo da je imao autoritativnu, dominirajuu majku, koja ga je stalno neto kritikovala. I pored toga se razvio u dobrog, inteligentnog uenika. Ali njegova majka nikada nije bila zadovoljna njegovim uspesima. Iz tog razloga je nastojao da majku iskljui iz svoje naklonosti prema porodici. Izgubio je interesovanje za nju i potpuno se okrenuo svom ocu, kojem je bio veoma naklonjen. Jasno je da takvo dete moe stei predstavu da su ene stroge i suvie kritike i da je najbolje izbegavati svaki kontakt s njima, izuzev u sluajevima kada je to neizbeno. Na taj nain je ovaj ovek dospeo dotle da je drugom polu sasvim okrenuo leda, da ga je iskljuio iz svojih misli i oseanja. Uz to je spadao u poznati tip Ijudi koji se uvek seksualno uzbuduje kada ga hvata strah. Po-to ovaj tip pati od straha i kroz strah dospeva u stanje uzbudenja, to se on stalno osvre za situacijama u kojima ne mora da se plai. U svom kasnijem ivotu je verovatno uivao u tome da samog sebe kanjava ili mui, ili pak da posmatra kada se neko dete zlostavlja, ili pak da sebi predstavi kako njega ili nekog drugog oveka mue. I poto spada u opisani tip, to e pri stvarnom ili zamiljenom muenju doiveti seksualno uzbudenje i zadovoIjenje. Sluaj ovog oveka omoguava da se saglcda rezultat pogrenog treninga. On nikada nije video povezanost svojih navika ili, ako jeste, onda u trenutku kada je ve bilo kasno. Naravno, veoma je teko zapoeti delotvoran trening kada ovek ve ima dvadeset i pet godina. Pravo vreme je rano detinjstvo. 156

DRUGI FAKTORI Ali u detinjstvu se stvari usled psihikih veza sa roditeljima komplikuju. Indikativno je posmatrati kako se tetan seksualni trening javlja tako rei kao nezgoda u psihikom konfliktu izmedu de-teta i roditelja. Svadljivo dete, pre svega dete koje se nalazi u adolescentnoj fazi, ponekad zloupotrebIjava seksualnost sa svesnom namerom da povredi roditelje. Poznato je da mladii i devojke neposredno posle raspri sa roditeljima stupaju u seksualne odnose. Deca pribegavaju takvim sredstvima da bi se osvetili roditeljima, naroito u sluaju kada vide da su roditelji u tom pogledu osetljivi. Dete koje trai svadu skoro uvek pribegava tom oruju. Jedinu mogunost suprotstavljanja takvoj taktici ponaanja predstavlja nastojanje da 66 dete uini odgovornim za sebe i svoje postupke, kako ne bi moglo due da se uljuljkuje u uverenju da su posredi samo interesi njegovih roditelja a ne takode i njegovi. Pored uticaja okoline detinjstva, onako kako se on odraava u ivotnom stihi, u seksualnom ponaanju se odraavaju i politike i privredne prilike jedne zemlje. Te prilike stvaraju jedan odredeni drutveni stil, koji pojedinac teko moe izbei. Po-sle rusko-japanskog rata i sloma prve ruske revolucije, to je imalo za posledicu da je narod obuzimalo beznade i rezignacija, rairio se jedan veliki seksualni pokret koji je postao poznat kao saninizam.1 Pokret je podjednako privukao odrasle i mlade. Slina seksualna prenapetost je opta pojava u revolucionarnim nemirima, i dobro je poznato da je zao1 Pojam ,,saninizam" potie od svojevremeno veoma zapaenog romana pod naslovom Sanin, koji je 1907. go-dine objavio narodnjaki ruski pisac Mihail Petrovi Arcibaev (1878--1927). Saninizam je bio jedna ,,nesvesna pa-rodija hedonistike dekadencije", pri emu se oslanjao na junaka pomenutog romana. O daljim pojedinostima vid. Renato Pagglioli, The Poets oj Russia 1890--1930, Harvard University Press, Cambridge/Mass. 1960, str. XIX + 383.

157

kupljenost seksualnom ulnou naroito izraena u doba rata jer se ivot ini bezvrednim. Kurioziteta radi neka ovde uzgred bude napomenuto da je policija svesna toga da seksualnost, tako upranjavana, slui psiholokom pranjenju napetosti. U Evropi u svakom sluaju policija svaki put kada je negde poinjen neki zloin, obino pre-trauje stanita prostitutki. Jer, u mnogim sluaje-vima ubicu ili nekog drugog prestupnika za kojim traga nalazi ba tamo. Zloinac se moe tamo nai jer se posle poinjenog zlodela osea prenapetim i trai olakanje. On eli da se uveri u svoju snagu i da sebi dokae da je jo uvek silan i moan a ne neka propala egzistencija.

DRUGI FAKTORI Ali u detinjstvu se stvari usled psihikih veza sa roditeljima komplikuju. Indikativno je posmatrati kako se tetan seksualni trening javlja tako rei kao nezgoda u psihikom konfliktu izmedu de-teta i roditelja. Svadljivo dete, pre svega dete koje se nalazi u adolescentnoj fazi, ponekad zloupotrebIjava seksualnost sa svesnom namerom da povredi roditelje. Poznato je da mladii i devojke neposredno posle raspri sa roditeljima stupaju u seksualne odnose. Deca pribegavaju takvim sredstvima da bi se osvetili roditeljima, naroito u sluaju kada vide da su roditelji u tom pogledu osetljivi. Dete koje trai svadu skoro uvek pribegava tom oruju. Jedinu mogunost suprotstavljanja takvoj taktici ponaanja predstavlja nastojanje da 66 dete uini odgovornim za sebe i svoje postupke, kako ne bi moglo due da se uljuljkuje u uverenju da su posredi samo interesi njegovih roditelja a ne takode i njegovi. Pored uticaja okoline detinjstva, onako kako se on odraava u ivotnom stihi, u seksualnom ponaanju se odraavaju i politike i privredne prilike jedne zemlje. Te prilike stvaraju jedan odredeni drutveni stil, koji pojedinac teko moe izbei. Po-sle rusko-japanskog rata i sloma prve ruske revolucije, to je imalo za posledicu da je narod obuzimalo beznade i rezignacija, rairio se jedan veliki seksualni pokret koji je postao poznat kao saninizam.1 Pokret je podjednako privukao odrasle i mlade. Slina seksualna prenapetost je opta pojava u revolucionarnim nemirima, i dobro je poznato da je zao1 Pojam ,,saninizam" potie od svojevremeno veoma zapaenog romana pod naslovom Sanin, koji je 1907. go-dine objavio narodnjaki ruski pisac Mihail Petrovi Arcibaev (1878--1927). Saninizam je bio jedna ,,nesvesna pa-rodija hedonistike dekadencije", pri emu se oslanjao na junaka pomenutog romana. O daljim pojedinostima vid. Renato Pagglioli, The Poets oj Russia 1890--1930, Harvard University Press, Cambridge/Mass. 1960, str. XIX + 383.

157

kupljenost seksualnom ulnou naroito izraena u doba rata jer se ivot ini bezvrednim. Kurioziteta radi neka ovde uzgred bude napomenuto da je policija svesna toga da seksualnost, tako upranjavana, slui psiholokom pranjenju napetosti. U Evropi u svakom sluaju policija svaki put kada je negde poinjen neki zloin, obino pre-trauje stanita prostitutki. Jer, u mnogim sluaje-vima ubicu ili nekog drugog prestupnika za kojim traga nalazi ba tamo. Zloinac se moe tamo nai jer se posle poinjenog zlodela osea prenapetim i trai olakanje. On eli da se uveri u svoju snagu i da sebi dokae da je jo uvek silan i moan a ne neka propala egzistencija. SOCIJALNO REENJE Jedan Francuz je jednom rekao da je ovek jedino ivo bie koje jede kada nije gladno, pije kada nije edno i u svako doba moe da ima seksualne odnose. Prekomerno zadovoljavanje seksualnog nagona stvarno odgovara prekomernom zadovoljavanju svih ostalih pouda. Naravno, u suprotnosti je sa ivotnom harmonijom ako se prekomerno udovoljava nekoj od pouda i ako se neko interesovanje razvije preko svake mere. Psiholoki aso* pisi su puni opisanih sluajeva kod kojih su Ijudi do te mere razvijali interesovanja i poude da su kod njih postali prisilni. Svako je uo za cicije kojima je novac najvanija stvar u ivotu. Ali mi znamo i za sluajeve osoba za koje je istoa naj;^ vanija stvar na svetu. Takvim osobama je pranje najvanija delatnost i ponekad se peru celog dana i onda jo i do ponoi. Najzad, nailazimo i na Ijude koji jelu pridaju ogroman znaaj. Oni celi bogovetni dan samo jedu, jedino se interesuju za hranu i ne umeju ni o emu drugom da razgovaraju nego samo o jelu. 158

Sluajevi preterane seksualnosti u potpunosti lie na pomenute vidove ponaanja. Svi oni vode ka neuravnoteenosti podruja delovanja i do poremeaja njihove harmonije. Time celokupni ivotni stil neizbeno dospeva na nekorisnu stranu ivota. Pri pravilnom uvebavanju seksualnog nagona polne tenje bi trebalo da budu usmerene na jedan koristan cilj, u kojem sveukupnost svih naih delatnosti moe da nade svoj odgovarajui izraz. Ako je pdabran pravi cilj, onda ni seksualnost niti bilo koji izraz ivota nee biti ugroen od prenapetosti. S druge strane, opet, mora se ovladati svim nagonima i mteresovanjima i oni moraju uzajamno da budu uskladeni. Ali njihovo potpuno potiskivanje predstavljalo bi jednu opasnost. Kao to se u do-menu ishrane preterano dranje dijete nepovoljno odraava na duh i telo, tako isto nije preporuljiva potpuna uzdranost u podruju seksualnog ivota. Ovu konstataciju treba tako razumeti da pri jednom normalnom ivotnom stilu seksualnost treba da nade svoj primereni izraz. To nikako ne znai da neuroze, koje ukazuju na neuravnoteenost ivotnog stila, moemo da prevazidemo na taj nain to emo seksualnosti dati punu slobodu. Danas uveliko raireno shvatanje da je potisnuti libido odgovoran za nastanak neuroza naprosto ne odgovara is-tini. tavie, stvari stoje upravo obrnuto: neurotini Ijudi ne umeju da nadu pravu izraajnu formu za svoj seksualni nagon. esto nailazimo na Ijude kojima je savetovano da slobodnije i nesputanije izraavaju svoje seksualne nagone; ti su se Ijudi drali tog saveta, da bi onda doiveli da im se stanje samo pogora. Razlog ovakvom ishodu je u tome to ovi Ijudi zaboravIjaju da svoj seksualni ivot poveu sa jednim socijalno korisnim ciljem, to bi jedino moglo da izmeni njihovo neurotiko stanje. Zadovoljenje seksualnog nagona kao takvo nije u stanju da lei neurozu, jer neuroza je, da se tako izrazimo, bolest ivotnog stila i ona moe da bude izleena samo ako posvetimo panju ivotnom stilu. 159

Za individualnog psihologa je sve to tako jasno da se on uopte ne koleba da istie da je srean brak jedino zadovoljavajue reenje za seksualne probleme. Neurotiar, naravno, nee biti oduevljen takvim reenjem jer je on uvek kukavica i nije do-bro pripremljen za socijalni ivot. Socijalno reenje problema seksualnosti takode nastoje da izbegnu i svi oni Ijudi koji prenaglaavaju seksualnost, govore o poligamiji i drugarskom braku ili o braku na odredeno vreme. Njima nedostaje strpljenje da problem socijalnog prilagodavanja ree na osnovi uzajamnog uravnoteenja interesa izmed u mukarca i ene, i tako onda bee u neke iluzorne predloge re-enja. Medutim, najtei put je ponekad najkrai put. 160

13. ZAKLJUCNE NAPOMENE Doao je trenutak da svedemo zakljuak ovih naih razmatranja. Metoda indivldualne psihologije, mi se ne kolebamo da to priznamo, poinje i zavrava se sa problemom manje vrednosti. Oseanje manje vrednosti je, kao to smo videli, osnova Ijudske tenje i uspeha. Na drugoj strani, oseanje manje vrednosti ini osnovu svih naih problema u vezi sa pogrenom psihikom prilagotenou. Ako pojedinac za sebe ne pronade nikakav valjan konkretan cilj nadmoi, onda se kod njega javlja kompleks manje vrednosti, koji kod njega budi elju za nekim izlazom. Ta elja da se nade neki izlaz izraava se u kompleksu nadmoi, koji nije nita dmgo nego cilj na nekorisnoj, tatoj strani ivota, cilj koji obeava zadovoljenje putem jednog drugog lanog uspeha. U tome se sastoji dinamika duevnog ivota. Da budemo jo konkretniji, znamo da su greke u psi-hikim funkcijama u odretena vremena tetnije ne-go u neko drugo vreme. Mi, nadalje, znamo da se ivotni stil iskazuje u sklonostima i tendencijama koje su se uobliile u detinjstvu, to znai u slici vodilji koja se razvija u uzrastu od etiri ili pet go-dina. I poto je to tako, to ceo teret brige za na psihiki ivot u osnovi lei na ispravnom usmeravanju dece. 11 A. Adler, IV 161

to se tie staranja oko dece, pokazali smo da bi primaran cilj trebalo da bude unapredenje oseanja za zajednicu, pomou kojeg se mogu iskristalisati korisni i zdravi ciljevi. Samo ako se deca uve-bavaju u tome da se uklope u red zajednice, sveobuhvatno oseanje manje vrednosti moe da bude usmereno na prave puteve i da bude ometeno da izazove kompleks manje vrednosti ili kompleks nadmoi. Socijalna prilagodenost je druga strana prob-lema inferiornosti. Poto je ovek kao pojedinac in-ferioran i slab, to Ijudi ive u zajednicama. Oseanje za zajednicu i drutvena saradnja su stoga spas za oveka kao pojedinca.

SADR2AJ POZNAVANJE ZIVOTA 1. NACELA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE . . 8 11 13 7

Usmerenost na cilj Shema percepcije

Oseanje manje vrednosti i oseanje za zajednicu Common sense i njegovo pomanjkanje .... Roditeljski uticaji Oseanja i snovi 17 19 20 15

Redosled po rodenju i rana seanja Zakljuak 2. 22

PREVAZILA2ENJE OGRANlCAVANJA ... 23 25 29 33

23

Jedinstvo individue Socijalni sklop

Stavovi prema nedostacima

Znaci jakih oseanja manje vrednosti ....

3. KOMPLEKS MANJE VREDNOSTI I KOMPLEKS NADMOCI 38 Opta razmatranja . . . . Pojedinani sluajevi 4. 2IVOTNI STIL 43 i 51 38

Razumevanje jednog ivotnog stila Korektura ivotnog stila 163 59

53

5.

RANA SECANJA 66 69

64

Naini seanja Predmeti seanja

Seanja maene i nevoljene dece 6. TELESNI POKRETI I STAVOVI 77 78 78 79 82 82 84

72 77

Telesni pokreti Stajanje Osloniti se Daljina i blizina Stavovi Hrabrost i straljivost Vera u predodredenje

Zavist, muki protest i seksualne tekoe . . 85 7. SNOVI I NJIHOVO TUMACENJE 90 94 97 100 102 90

ivotni stil i ivotni ciljevi Prdvatna logika Uzroci snova

Spavanje, budno stanje i hipnoza 8.

VASPITANJE I PROBLEMATlCNA DECA . . 102 104

Skola i socijalni ideali Uticaj porodice

Problematina deca Terapija HO

107

Dijagnoza: redosled rodenja 9.

H4

PROMAENI IVOTNI STIL: JEDAN SLUCAJ 119 120 123 125 128

Rano detinjstvo Skolski problemi Tri ivotna pitanja Predohrana i poboljanje

10. SKLONOST KA PRESTUPIMA I NEDOSTA TAK OSECANJA ZA ZAJEDNICU 130 Opta pitanja 130 133

Primeri odredenih sluajeva 164

11.

LJUBAV I BRAK

140 140 142 146 151

Pretpostavke ravnopravnosti Priprema za brak Brano savetovanje 12.

SEKSUALNOST I SEKSUALNI PROBLEMI . 152 154

Rani trening

Zavisnost od ivotnog stila Drugi faktori Socijalno reenje 13. 157 158

ZAKLJUCNE NAPOMENE 161

CIP -- KaTaAoraaaunja y ny<SAHKauHJH BnSAHOTCKa MaTHite cpncKe, hobh CaA 159.923 AAAEP, AA<i>peA Odabrana dela Alfreda Adlera. -- [2. izd.]. -- Novi Sad Matica srpska, 1989. -- 5 knj. ; 21 cm. -- (Biblioteka Imago) Kni. 4: Poznavanje ivota / preveo s nemakog Tomislav Beki. 164 str. Prevod dela: Lebenskenntnis. ISBN 86-363-0130-0. -- ISBN 86-363-0134-3

ALFRED ADLER ODABRANA DELA, I--V POZNAVANJE IVOTA II izdanje Lektor: Milica Bujas * Tehniki urednik: Mirjana Jovanovi * Korektor: Duanka Vidakovic * IRO Matice srpske, Novi Sad * Za izdavaa: Dragoljub Gavari * Tira: 10.000 primeraka * Stampa: TO tamparija ,,Budunost", Novi Sad ISBN 86-363-0130-0 | ISBN 86-363-0134-3 1989