MarijaBabovi,KatarinaGiniiOliveraVukovi

MAPIRANJEPORODINOGNASILJA PREMAENAMAUCENTRALNOJSRBIJI

Mapiranjeporodinognasiljapremaenama uCentralnojSrbiji
Autorke: MarijaBabovi,KatarinaGiniiOliveraVukovi Izdava: ProjekatBorbaprotivseksualnogirodnozasnovanognasilja Upravazarodnuravnopravnost Ministarstvoradaisocijalnepolitike KoeKapetana35,Beograd+381113860672 ProjekatBorbaprotivseksualnogirodnozasnovanognasiljafinansiraVladaKraljevine NorvekeasprovodiseuokviruUpravezarodnuravnopravnostMinistarstvaradai socijalnepolitikeiusaradnjisaProgramom Ujedinjenimnacijazarazvoj Zaurednicu: VesnaJari Miljenjaiznetauovojpublikacijisumiljenjaautorkiiautorainepredstavljajununo stavoveProgramaUjedinjenihnacijazarazvoj,Ministarstvarada isocijalnepolitikeiliVladeKraljevineNorveke. Beograd,2010.

Mapiranjeporodinog nasiljapremaenama uCentralnojSrbiji

MARIJABABOVI KATARINAGINI OLIVERAVUKOVI

SeConS Beograd,2010.

SADRAJ

UVOD .......................................................................................................................... 15 DRUTVENIKONTEKSTPORODINOGNASILJANADENAMA ........... 17

Instituticionalniokvirodznaajazaporodinonasiljenadenama ...................................17 Meunarodniokvir.................................................................................................................. 17 NormativniokvirEvropskeunije .......................................................................................... 20 InstitucionalniokviruSrbiji ................................................................................................... 21 RodnenejednakostiuSrbiji .................................................................................................25 Dosadanjiuvidiuporodinonasiljenadenama...............................................................28

TEORIJSKOMETODOLOKIOKVIRISTRAIVANJA .................................... 33
Konceptualniokvir...............................................................................................................33 Metodologijaistraivanja.....................................................................................................37 Planirealizacijauzorka........................................................................................................... 38 Metodeprikupljanjapodataka ............................................................................................... 38 Karakteristikeuzorka ...........................................................................................................43

MAPIRANJEPORODINOGNASILJANADENAMA .................................. 47
Prevalencijaporodinognasiljanadenama .......................................................................47 Karakteristikerazliitihtipovanasilja .................................................................................50 Ekonomskonasilje.................................................................................................................... 51 Psihikonasilje.......................................................................................................................... 53 Fizikonasilje............................................................................................................................ 57 Seksualnonasilje....................................................................................................................... 59 Determinanteporodinognasiljanadenama.....................................................................61 Strukturnifaktoriporodinognasiljanadenama.............................................................. 61 Kulturnifaktoriporodinognasiljanadenama................................................................. 65 Individualnifaktoriporodinognasiljanadenama.......................................................... 69 Ulogaporodinihfaktoraunasiljunadenama.................................................................. 71 Karakteristikedomainstva .................................................................................................... 72 Odnosimoiudomainstvu................................................................................................... 74 Porodiniproblemiirizinaponaanja................................................................................. 76 Obrascireavanjasukobaudomainstvu ............................................................................ 78
5

POSLEDICENASILJAIISKUSTVASAUSLUGAMASOCIJALNEPODRKE ...81
Poslediceiishodiporodinognasiljanadenama............................................................... 81 Iskustvasainstitucijamaiorganizacijamazapodrkuenamasaiskustvom.................... 82

ZAKLJUAK...............................................................................................................91 PREPORUKE ...............................................................................................................95

Unapreenjepraenjastanjaupogleduporodinognasiljanadenama ........................... 95 Unapreenjesistemazatiteenaodnasiljauporodici ...................................................... 96 Edukacijairejavnostiiosnaivanjeena .......................................................................... 97

LITERATURA .............................................................................................................99 PRILOG:MODELISTATISTIKIHANALIZA...................................................103

Model1:Strukturnifaktoriukupnogporodinognasiljanadenama............................. 103 Model2:Strukturnifaktorispecifinihformiporodinognasiljanadenama ................ 104 Model3:Uticajstavovaispitanicainjihovihpartneranaispoljavanjenasilja................ 109 Model 4: Uticaj stavova ispitanica i njihovih partnera na ispoljavanje specifinih formi nasilja ................................................................................................................................ 110 Model5:Uticajsociodemografskihkarakteristikaenanaispoljavanjenasilja ................ 112 Model 6: Uticaj porodinih problema i rizinih ponaanja na nasilje u porodici prema enama............................................................................................................................... 113 Model 7: Uticaj porodinih problema i rizinih ponaanja na specifine forme nasilja uporodicipremaenama................................................................................................... 114 Model8:Uticajobrazacarazvojaireavanjasukobauporodicinanasiljepremaenama... 118 Model 9: Uticaj obrazaca reavanja problema i sukoba na ispoljavanje porodinog nasilja nadenama........................................................................................................................ 119

AKRONIMI

SZO RS AP OCD UN UNICEF UNHCR AC Svetskazdravstvena organizacija RepublikaSrbija Akcioniplan Organizacijecivilnog drutva Ujedinjenenacije VisokikomesarijatUjedinjenih nacijazaizbeglice Autonomnienskicentar WHO RS AP CSO UN UNICEF UNHCR AWC WorldHealthOrganization RepublicofSerbia ActionPlan CivilSociety Organizations UnitedNations UnitedNationsChildrensFund UnitedNationsHigh CommissariatforRefugees AutonomousWomens Center CommitteeontheEliminationof Discriminationagainst Women

CEDAW

EXECUTIVESUMMARY

Introduction
MappingfamilyviolenceagainstwomenisaresearchconductedbySeConSGroup for development initiative as a part of the project Combating sexual and gender based vio lence. The project is financed by the Government of Norway and implemented by Directo rate for Gender equality, Ministry of Labor and Social Policy of the Government of RS with thesupportofUNDP. The goal of the research was to collect representative data about prevalence and main characteristics of the family violence against women in Central Serbia thus providing situa tion analyses for the purpose of developing National strategy for preventing and combating violence against women and family violence in RS on order to improve the institutional fra mework,policiesandmeasuresundertakenbythestate.

Definitions
The conceptual framework of the research is based on the assumption that gender ba sedviolenceisthemeanofreproductioninequalitybetweenmenandwomencreatedbythe ir unequal position in societal structures and matrices of cultural values. Thus gender based familyviolenceisnotasumofisolated,sporadicandexcessiveformsoffamilyconflicts,but the result of systematic gender inequalities present simultaneously in the spheres of public andprivatelife. In this research violence is defined as a mode of behavior or relations in which coer cion,intimidation,derogation,belittlementandcontrol(inthesenseoffreedomrestriction)is used directly or through threats in order to hurt the other person and to oppress him/her psychologically physically, economically or socially. Gender based violence encompasses those forms of violence that are targeted towards individuals or groups based on their gen der identity and that arises from normative expectations connected with gender roles and unequal power relations within the specific society (Bloom, 2008). Family violence includes forms of violence committed in the households and/or in partner or family relations regar dlessofsharingthesamehousehold. The operational definition of family violence includes economical, psychological, physicalandsexualviolencecommittedagainstwomenbythemembersofthehouseholdre gardlessofthekinshiprelation;membersofthefamilyregardlessofsharingthesamehouse hold with women; present or past partners (formal or informal marriages, spouses or part ners that live separately). The indicators were formulated to permit inclusion of lesbian cou plesbutonly7weredetectedwhichwasnotsufficientforanystatisticalanalysis. 9

Family violence was investigated in two time units: during the whole life span and in thepastyear.Thisapproachwasselectedtoallowthecomparisonbetweenactualprevalence offamilyviolenceagainstwomenwiththeoverallprevalence.Thus,itisimportanttodefine thefollowingtermsthatwereused:

General family violence includes all forms of violence: economic, psychological, physicalandsexual; Specificformoffamilyviolenceparticularformofviolence,includingseparateex pressionofeconomic,psychological,physicalandsexualviolenceordifferentcombinationof theseforms; Actual violence domestic violence (general or specific) committed during the pe riodof12monthsbeforetheresearch; Overall violence domestic violence (general or specific) that women have experi encedinanytimeoftheirlifespan.

Researchmethodology
Thisresearchbelongstothegroupofsocalledsensitivetopicsresearchthatmayhave direct consequences for persons involved in the research or indirect for the category of per sons included in the research (Sieber, Stanley, 1988: 49). This is the reason why we have im plementedtheWHOguidelinesandstandardsforstudyingviolenceagainstwomen,bothin preparationandtheconductionoftheresearch. The research was conducted on a representative sample of 2500 women in Serbia aged from 18 to 75 years, without Vojvodina and Kosovo. The type of sample was multilevel stra tified:withinthedefinedstratumssampleunitswereselectedinthecombinationofsystema tic and accidental choice procedures. The sample included 925 households and women from Belgrade, 725 from South and East Serbia and 850 from Central and West Serbia. Sample is representativeforthepopulationofwomen1875yearsoldinSerbiawithoutVojvodinaand Kosovo. Data collecting procedure was designed in a way that allowed selfcompletion of que stionnaire by women while researchers were interviewing other member of households abo ut composition and socioeconomic position of the household. Two questionnaires (one for thehouseholdandanotheroneforthewomen)werestructured,andthewholeprocedureal lowedthebroadcontroloftheinterviewersonthesituationforthepurposeofprovidingthe bestconditionsforwomentofulfillthequestionnaire.The interviewersgatheredandquesti onedallpresenthouseholdmembersonthecharacteristicsonhouseholdexceptwomenwho were in thesame time and in the separate room fulfilling the questionnaire on violence. Wo menweregrantedfreedomtorefuseansweringthewholequestionnaireorparticularquesti ons,aswellascompleteanonymity.Otherhouseholdmemberswerenotfamiliarwiththeis suesincludedinthequestionnaireforwomen.Theselectedprocedurewasprovedtobevery useful because women could be more open without direct contact with the interviewer and interferenceofotherhouseholdmembers.Thosewhopreferredinteractionwiththeintervie wer was provided with one (while some women hesitated in answering questions, others showedtheneedtotelltheinterviewerstheirwholelifestories). 10

Bychoosingtheabovedescribedmethodologyfordatagatheringwesucceededindec reasingthelevelofrefusalto21.1%whichisverygoodresultforsuchasensitivetopic. During the field work support for potential victims of violence was offeredwomen were given the phone number written on the small piece of paper that could easily be hid den.Ourintentionwastoprovidethemwiththeinformationonavailablesupport.

Prevalenceoffamilyviolenceagainstwomen
Theactualprevalencerate(duringlast12months)offamilyviolenceagainstwomenin SerbiawithoutVojvodinaandKosovois37.5%,whileoverallprevalence(duringlifespan)is 54.2%. Close, intimate relationshipsare the source of threat to womens integrity, health, self confidence and physical security instead of support and protection. These figures are consi dered as confident lowest level of the prevalence of family violence against women, having inmindthatsomewomendidnotreporttheirexperiencewithfamilyviolencebutthatallre cordedcasesarereliable(sincetheyweremeasuredbycomplexindicators). The most frequent form of violence is psychological (31.8% in past 12 months and 48.7% during the life span), followed by physical (10.1% and 21.6%) and economical (11.4% and15.8.6%),whilethelessfrequentissexualviolence(1.2%and3.8%).Itshouldbe mentio ned that the data on the prevalence of sexual violence should be treated as a prevalence of most extreme manifestations since only forms that included forced sexual intercourse were recorded (other indicators were excluded after the pilot research since it appeared that wo men were very reluctant to answer the questions related to sexual experiences and prone to give up from filling the questionnaire). One third of women have experienced some combi nation of different forms of violence, and 3.4% of women have experienced all four forms of violenceduringthelifecourse. Data shows that the family violence against women is often manifested as a complex syndromeinwhichdifferentmethodsareusedforthepurposeofcontrolandpreservingthe unequalpowerrelations.Whilepsychologicalviolenceexistsoftenasasingleformofvio lence, economical, physical and sexual violence are mostly combined with other forms of vi olence.

Maincharacteristicsofvictimsandperpetuators
Women of all age categories, regions, rural/urban areas, educational and social bac kgrounds and family status are victims of violence. Nevertheless there are some differences whenwetakeacloserlooktothedifferentformsofviolence. Women that are unemployed or financially supported were more often victims of eco nomic violence in past 12 months; the prevalence of actual psychological violence is highest inthegroupofyoungestwomen(1824)42.3%,aswellastheprevalenceofactual physical violence 20.9%; there were no differences in the prevalence of sexual violence in any social variableexamined. Different persons can be perpetuators of family violence against women: husbands, spouses, partners (current or past), fathers, mothers, womens relatives, partners relatives. 11

Generally speaking man are significantly more frequently committing family violence aga inst women then women, since 89.9% cases of physical violence against women, 79.0% of psychological violence and 85.3% of economic violence is committed by men. The most fre quent perpetuators are husbands and partners, as 50.6% of economic, 58% of psychological and 71.7% of physical violence is committed by husbands and partners. Most severe cases of physicalviolenceagainstwomenarealmostexclusivelycommittedbyman(96%),and80.8% byhusbandsandpartners.

Mainfactorscorrelatedwithfamilyviolenceagainstwomen
There are many factors correlated with family violence against women with influences that are complex and indirect. Our findings show that the structural, cultural and individual factors are less relevant then family factors. In fact they may influence the violence but thro ughfamilyfactors. Themostimportantstructuralfactorsareregionandmaterialdeprivation.Thisfinding is very important since it shows that poverty increases risk of family violence against wo men. Consequently, gender perspective must be integrated in other policies especially those focusedonpovertyreductionandimprovementofsocialinclusion. Cultural factors that contribute to the family violence against women are hus bands/partners value system women living with husbands/partners with patriarchal or inconsistent values are more subjected to the risk of violence then those living with liberal husbands/partners. Speaking about women, their attitudes toward violence are important tolerancetowardsphysicalviolenceincreasestheriskoffamilyviolence. The only significant individual factor is economic dependence indicated through re stricted access to financial resources in the household. It is worth mentioning that em ployment and economical activity of women are important but not sufficient conditions for the elimination of the risk of violence. These factors operate through power relations and fi nancial decision making in the household. Nevertheless, without money and employment women do not have sufficient resources to initiate the change in family power imbalance. Speaking about other individual factors education and parenting are not connected with fa mily violence against women, while family status is important in the sense that informal re lationshipsareatgreaterriskofviolence(e.g.unmarriedwomenlivingwithpartners).Anot her relevant factor is age: younger women are at greater risk of family violence and particu larlyphysicalviolence. Family factors proved to be the most important, and amongst them family problems and risk behaviors in the family are most influential. Almost all family factors contribute to the increased risk of violence: alcoholism, drug abuses, participation in wars, family pro blems, and adolescent problems. The most significant are alcoholism and drug abuse. In ad dition, women living in patrilocal families with few generations are at higher risk of family violencecommittedbyfewperpetuatorsonethirdofthemhaveexperiencedviolenceinall important social networks: family of origin, husband/partner and his family and their chil dren. Living in these conditions make it almost impossible for these women to leave the cir cleofviolence,especiallyiftheinstitutionalassistanceisdistantorinefficient. 12

Violenceconsequences
Consequences of the violence were not studied in detail. Nevertheless, according to few indicators we can conclude that women subjected to family violence suffer from diffe rent health problems, from the milder states such as headaches, sickness, feeling of tired ness,tomoresevereasdepression,fears,anxiety.Physicalinjuriesalsocovermilderformsas bruisesasscreechesandsevereformsaswoundsandfractures(onewomanhasevenexperi encedclinicaldeathcausedbyphysicalviolence).Otherfamilyandhouseholdmembersal so suffer from different consequences of violence. Most importantly, children not rarely wit ness family violence 40% of physical violence against women that ever happened was wit nessedbytheoneormoredependentchildren,andin10.2%ofcasestheywerealsoinjured.

Knowledge,attitudesandbehaviortowardsinstitutions
Wewereinterestedintheactionsthatwomenundertakeninresponsetofamilyviolen ce against them. If we are taking into consideration their attitudes, most of them think that women should ask for the institutional assistance. But the knowledge about the available in stitutionalsupportisveryweakwhenaskedtonameinstitutions,onlyonethirdofwomen quotedMinistryofInteriorandcentersforsocialworks. Real behaviors differ from expressed attitudes. Very small percentage of women, only 10.0%askedfortheassistancewhentheyfacedfamilyviolence.Insteadofaskingforsupport oftheinstitutions,womenmoreoftentrytoleavethehousehold(30.6%),divorceorseparate from the husband/partner (30.0%) or to ask for informal help (25.6%) of their family, relati ves, friends and neighbors. However, these strategies are not efficient, as most of them re turns and develops strategies of adapting to the life with the violence with the high price of sufferingfrommanyphysicalandpsychologicalhealthproblems. The small number of women that addressed police or center for social work mostly finds that they helped them, but not sufficiently. Only one fifth of them find that their assi stance significantly helped them. The number of women that asked for the institutional assi stance is too small for the quantitative analysis.Nevertheless, data suggest that there are se rious misconducts such as physician not asking for the cause of injuresor police officers that calm the perpetuator or even warn the victim not to behave provocatively. Finally, the number of cases of family violence against women that are taken to the court is extremely low (for example only 1% of physical violence are proceeded by the court) and it is impossi ble to draw valid conclusions about the efficiency and effectiveness of courts in the cases of familyviolenceagainstwomen. Theseparatefindingscannotbecomparedwithsimilardatafrompreviousstudiesdue tothedifferenceinmethodologyandsample.Nevertheless,thesametrendscanbedetected: theprevalenceofactualandoverallfamilyviolenceagainstwomenisveryhighandtheper centage of women victims of the family violence that ask for the institutional assistance is very low. The most recognized institutions for providing assistance in the cases of family vi olence against women are police and centre for social work, while very low percentage of womenexperiencingfamilyviolenceisaddressingnongovernmentalorganizations. 13

These findings have to be interpreted in the overall social context. Institutional and le gal mechanism and policies for combating family violence against women are significantly improved during past years but their implementation is inefficient and the monitoring system is underdeveloped. There is a lack of human and financial resources at all levels. Gender inequality in Republic of Serbia is spread both in private and public sphere. Women donotparticipateproportionallyinpowerandcreatingpolicies.Gendereconomicinequality is high. All these factors contribute to the creation of social framework in which family vio lence against women is high. Therefore combating family violence against women has to be recognizedasintegrativepartofdifferentpoliciesandmeasurestoprovidesimultaneousin fluence on many different factors that create conditions and reproduce family violence aga instwomen.

14

UVOD
Mapiranje porodinog nasilja prema enama je studija sainjena na osnovu istraivanja koje je organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu sprovela u okviru projekta Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Projekat finansira Vlada Norveke, a sprovodi ga Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, uz podrkuProgramaUjedinjenihnacijazarazvoj.Istraivanjejesprovedenosaciljemdaomogu i reprezentativne podatke o rasprostranjenosti i osnovnim obelejima porodinog nasilja nad enama u Centralnoj Srbiji i time obezbedi analizu stanja za potrebe izrade Nacionalne strate gijezaspreavanjeisuzbijanjenasiljanadenamainasiljauporodiciRS,kaoizapotrebeuna preenjainstitucionalnogokvira,politikaimerauborbiprotivnasiljanadenama. StudijajepisanautrenutkukadajeMreaeneprotivnasiljaizdalajavnosaoptenjesa podatkom da su samo u prvih 7 meseci 2010. godine, prema pisanjima medija, ubijene 24 enaidvedevojice.Odnjihsamojednanijepoznavalapoinioca,auskoro80odstoslua jeva ubice su bili sadanji i bivi partneri i suprunici, ali i oevi i sinovi rtava.1 No, nave deni sluajevi femicida samo su vrh ledenog brega ispod koga se kriju brojni oblici nasilja nad enama kako u sferi javnog ivota, tako i u sferi privatnih porodinih i partnerskih od nosa. U Srbiji, naalost, ne postoji sistematsko praenje stanja u vezi sa ovim problemom. Neki poetni uvidi o porodinom nasilju nad enama dobijeni su u nekoliko vanih istrai vanja (NikoliRistanovi, 2002; AC, WHO, 2005.), koja, meutim, nisu bila sprovedena na nacionalnim reprezentativnim uzorcima. Vredni uvidi u probleme nasilja nad enama pote kli su i od enskih organizacija koje pruaju razliite oblike podrke enama izloenim nasi lju, ali opet, ovi uvidi ostali su ogranieni na ene koje su potraile pomo, a koje, kao to emo videti,ine izrazito mali broj rtava porodinog nasilja. Zvanine statistike evidencije takoesunepotpune,jersepodacitemeljenaevidencijamaMinistarstvaunutranjihposlova i Ministarstva pravde, zbogega se statistike opet svode samo na sluajeve koji su bili pred metintervencijepolicijeikojisuuliusistempravosua.Meutim,iuuslovimaneisistemat skih, nepotpunih uvida, sasvim je jasno da je problem nasilja nad enama veliki, te da mu je potrebnopristupitisavelikomodlunouitonaobuhvatannain. ZnaajproblemanasiljanadenamauSrbijiprepoznatjeiuizvetajuCEDAWkomite ta iz 2007. godine. Preporukama 21 i 22 od drave Srbije se, izmeu ostalog zahteva, da bor buprotivsvihoblikanasiljanadenama,aposebnoporodinognasilja,postavikao prioritet i da u tom smislu obezbedi uslove za sistematsko i redovno prikupljanje podataka u ovoj oblasti. Takoe se zahteva da drava Srbija obezbedi adekvatan pristup uslugama zatite u sluajevimaporodinognasiljanadenama(CEDAW,2007:45).
1http://www.zeneprotivnasilja.net/vesti/91ubijene24zeneusrbijiodpocetkagodine

15

Polazei od ciljeva projekta i preporuka CEDAW komiteta, definisani su sledei najva nijiciljevimapiranjaporodinognasiljanadenama:

1. Utvrivanjeprevalencijerazliitihformiporodinognasiljanadenama; 2. Utvrivanjekarakteristikaporodinognasiljanadenamapremavanimaspektima; 3. Ispitivanje uticaja porodinog konteksta i razliitih faktora na ispoljavanje nasilja nadenama; 4. Ispitivanjepristupasocijalnimuslugamazapodrkurtvamaporodinognasilja. Na ovaj nain istraivanje treba da doprinese i ostvarivanju pojedinanog cilja Nacio nalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti, a to je sprovoenjeistraivanjaiunapreenjedokumentacijeistatistike.Naime,ustrategijiseistie da sprovoenje sveobuhvatnih i sistematskih istraivanja i prikupljanje podataka o raspro stranjenosti nasilja u porodici jeste neophodan uslov za pripremanje i sprovoenje delotvor nihzakonskihipolitikihmerazanjegovuprevencijuizazatiturtava(Sl.glasnikRSrbije, br.15/2009:129). Studijajeorganizovanauestglavnihcelina.Uprvompoglavljuprikazanisunajvani ji aspekti drutvenog konteksta u okviru koga se odvija porodino nasilje nad enama. Panja jeposveenaopimkarakteristikamanormativnogokviraodznaajazaeliminisanjeporodi nog nasilja nad enama, osnovnim karakteristikama rodnog reima u Srbiji, a izloeni su i neki uvidi u porodino nasilje nad enama koje su obezbedila ranija istraivanja i zvanine statistike. U drugom poglavlju izloeni su pojmovnoanalitiki okvir i metodologija na osnovu kojihsusprovedeniistraivanjeianalizauovojstudiji.Treepoglavljeposveenojeprevalen ciji porodinog nasilja nad enama, njegovim karakteristikama i najvanijim faktorima koji uti unanjegovoispoljavanje.Uetvrtompoglavljuanalizirajuseposledicenasiljaistavoviiisku stva ena rtava porodinog nasilja u pristupu razliitim oblicima socijalnih usluga podrke. U petompoglavljusuizvedeninajvanijizakljuci,auestomkljunepreporukezamereiaktiv nostikojetrebadadoprinesusuzbijanjuporodinognasiljanadenama. Na kraju je potrebno izloiti i dve eksplicitne ograde koje treba imati u vidu kada se itajuanalizeizloeneuovojstudiji.Prvo,sobziromnadefinisaniprojektnizadatakistaiva njem nije ispitivano porodino nasilje nad decom, niti nasilje nad mukarcima. Drugo, istra ivanjejesprovedenounateritorijiueSrbije(SrbijabezVojvodineiKosova),pasuinjegovi rezultatireprezentativnisamozastanovnitvoovogdelaSrbije.

16

DRUTVENIKONTEKSTPORODINOGNASILJANADENAMA
Porodinonasiljenadenamauslovljenojedrutvenimkontekstomnavienaina.Pre svega ono je determinisano strukturnim i kulturniminiocima koji oblikuju rodne odnose u jednom drutvu, ili ire, rodne reime2. Karakter rodnih reima, stepen i priroda rodnih nejednakosti, predstavljaju kontekst u kome se uspostavljaju intimni porodini i partnerski odnosi, utemeljeni na odgovarajuim odnosima moi i rodnim ulogama. Meutim, porodi nonasiljenadenamadefinisanojeinormativnimokvirom,jerveodnainanakojiseuza konima, deklaracijama i drugim vanim dokumentima definie ovaj fenomen, zavisi i tae se podrazumevati pod porodinim nasiljem nad enama i kakvee se politike, zakoni i dru ge mere oblikovati kako bi se ova pojava drutveno regulisala. Zbog togae u ovom pogla vlju biti najpre izloen najvaniji normativnoinstitucionalni okvir koji odreuje uslove za definisanje, prepoznavanje porodinog nasilja nad enama, a onda i njegovo suzbijanje. Na kon togae biti saeto opisan i iri kontekst rodnih nejednakosti, jer on stvara vane predu slove za uspostavljanje neravnopravnih odnosa moi u intimnoj sferi porodice i partnerskih odnosa na kojima poiva nasilje nad enama. Na krajue biti izloeni i najvaniji podaci o rasprostranjenostiikarakteristikamaporodinognasiljanadenama,kojipotiuizzvaninih evidencijairanijihmalobrojnihistraivanjasprovedenihuSrbiji.

Instituticionalniokvirodznaajazaporodinonasiljenadenama
Institucionalni okvir od znaaja za definisanje i drutveno regulisanje problema poro dinog nasilja nad enama u Srbiji obuhvata nekoliko kljunih aspekata: meunarodne kon vencije i druga relevantna dokumenta koja definiu standarde i pravce politika i aktivnosti, domaizakonski,politikiokviridomaeinstitucijeodznaajazasprovoenjepolitikaime rauoblastipraenjastanjaisuzbijanjaporodinognasiljanadenama. Meunarodniokvir Najoptiji politiki okvir za unapreenje rodne ravnopravnosti na globalnosvetskom nivou predstavlja Pekinka deklaracija i platforma za akciju, usvojena na etvrtoj svetskoj konferenciji o enama UN, odranoj u Pekingu, 1995. godine. Ova platforma predstavlja osnovnistratekiplanzaosnaivanjeena,kojireafirmiefundamentalneprincipeostvariva
2Podrodnimreimimasepodrazumevajurelativnostrukturiraniodnosiizmeumukaracaiena,

mukostsi i enskosti, u instsitucionalnom i vaninstitucionalnom okruenju, na nivou diskursa i na nivou praksi. Ova strukturacija je opredmeena u razliitim rodnim ulogama, razliitim rodnim identitetima i razliitimrodnimreprezentacijama...(Blagojevi,2002:311)

17

nja ljudskih prava ena i devojica, kao integralnog dela univerzalnih ljudskih prava3. Plat forma predstavlja najiri okvir koji obavezuje dravelanice da razvijaju politike rodne rav nopravnosti u skladu sa ciljevima postavljenim na svetskom nivou. Nasilje nad enama predstavlja jednu od 12 kljunih oblasti za unapreenje poloaja ena i devojica, a borba protivnasiljanadenamadefinisanajekaojedanodosnovnihstratekihciljevaupolitikama poboljanja poloaja ena i uspostavljanja vee rodne ravnopravnosti. U okviru Pekinke platforme nasilje nad enama definisano je kao svaki in rodno utemeljenog nasilja koji dovodi, ili moe da dovede, do fizike, psihike ili seksualne povrede ili patnje ena, uklju ujui i pretnju takviminom, prinudu ili samovoljno uskraivanje slobode, bez obzira da li se odvija u javnom ili privatnom ivotu (UN, 1995: 48)4. U okviru borbe protiv nasilja nad enamaPlatformadefiniesledeeosnovnestratekeciljeve:

1. Preduzimanjeobuhvatnihmerazaprevencijuisuzbijanjenasiljanadenama; 2. Praenjeuzrokaiposledicanasiljanadenama,kaoiefektivnostipreventivnihmera; 3. Suzbijanje trgovine enama i pruanje podrke enama koje su rtve nasilja zbog trgovineljudimaiprostitucije. Pekinka platforma tretira porodino nasilje nad enama kao jedan od tri kljuna oblika nasilja,uznasiljekojesepremaenamaodvijauirojzajedniciiuznasiljekojevridrava. Najznaajniji obavezujui meunarodni dokument u oblasti rodne ravnopravnosti predstavlja Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena5 (Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women CEDAW) kojom se zahteva od drava potpisnica da obezbede efikasnu zatitu ena od diskriminacije i eliminaciju svih oblika diskriminatornih radnji prema enama. Konvencijom se takoe zahteva da drave doprinesu poboljanju poloaja ena putem afirmativnih akcija kao i da suzbijaju dominant nerodneideologijekojeonemoguujuenamadauivajugarantovanaljudskaprava.Meu tim,Konvencijanepominjeizriitonasiljenadenama,zbogegajeCEDAWKomitetusvo jojGeneralnojpreporucibr.19(1992)6bioizriitpopitanjutogadajenasiljeuporodiciuklju
3 Sprovoenje ciljeva definisanih Pekinkom platformom redovno se prati i do sada su odrane dva

specijalna zasedanja Generalne skuptine UN, na kojima su sprovedene ocene napretka u ostvarivanju ciljeva (2000. i 2005. godine). U martu 2010. godine, na 54. zasedanju Komisije za status ena Ekonomsko socijalnog saveta UN, drave lanice podnele su najnovije izvetaje o napretku u ostvarivanju ciljeva postavljenihPekinkomplatfomom.NaovomzasedanjuSrbijajeprviputpodnelaizvetaj.
4 Ovo je zapravo definicija preuzeta iz Deklaracije UN o eliminaciji nasilja nad enama iz 1993.

godine.
5 Gotovo sve drave sveta (186) su pristupile Konvenciji i obavezale se da e preduzeti sve

neophodnemereuciljueliminacijediskriminacijeena.
6U.N.DocA/47/38(1992)

18

eno u definiciju diskriminacije7 i da se stoga Konvencija odnosi i na ovaj vid krenja ljud skih prava ena. Preporuka zahteva od drava potpisnica da preduzmu neophodne mere za prevazilaenje nasilja u porodici, ukljuujui usvajanje odgovarajue legislative, krivine sankcijezauinioceipreventivneizatitnemere(Dokmanovi,2010:6). Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je takoe zatraio od drava lanica da ukljue u svoje periodine izvetaje o ostvarivanju Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima informacije o nacionalnom zakonodavstvu i praksama koje se odnose na nasiljeuporodiciidrugeoblikenasiljanadenama,ukljuujuisilovanje8. Deklaracija UN o eliminaciji nasilja nad enama9 (1993) ukazuje da je nasilje nad ena makrenjeuniverzalnihnormiljudskihpravaidaseonodeavaiuprivatnojiujavnojsferi. Znaaj Deklaracije se ogleda uinjenici da nabraja niz koraka i mera koje drave potpisnice treba da preduzmu u cilju suzbijanja nasilja u porodici. U okviru Komisije za ljudska prava Ujedinjene nacije su 1994. godine postavile Specijalnu izvetaicu o nasilju nad enama, nje govim uzrocima i posledicama, koja ima ovlaenje da od drava trai izvetaje o sprovoe nju mera u ovoj oblasti i da daje preporuke vladama, ukljuujui i oblast suzbijanja nasilja u porodici.Uizvetajuiz1996.godinedatjesveobuhvatniModellegislativeonasiljuuporodi ci10kojivladamatrebadasluikaookvirzaizraduzakonodavstvauovojoblastiiusklaiva nje nacionalnog zakonodavstva sa meunarodnim standardima. Izvetaj Specijalne izveta icepripremnomkomitetuzaSvetskukonferencijuorasizmu,rasnojdiskriminaciji,ksenofo biji i sa njima povezanim netolerancijama iz 2001. godine, ukazao je na prepreke koje otea vaju enama iz marginalizovanih grupa da zatrae zatitu. Drave su stoga dune da prili kom izrade strategije i zakona o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja povedu rauna o posebnom poloaju ena koje pripadaju nacionalnim, etnikim, jezikim, seoskim i drugim marginalizovanimgrupama(Dokmanovi:2010:67). Komisija UN za ljudska prava u svojoj Rezoluciji 2003/45 Eliminacija nasilja nad e 11 nama osuuje sve oblike nasilja nad enama, naroito prebijanje ena, i podsea drave na njihove obaveze iz Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena. Komisija ulanu 14. istie da vlade imaju afirmativnu obavezu da unapreuju i tite ljudska prava ena, da primenjujumeunarodnenormeoljudskimpravimaidaupotpunostiizvravajusvojeme unarodneobaveze,izmeuostalihiciljevedefinisanePekinkomplatformomzaakciju.
7 Definicija diskriminacije ukljuuje rodno specifino nasilje, tj. nasilje upereno protiv ene zato to

je ena ili koje neproporcionalno pogaa ene. Ono ukljuuje nanoenje telesnih, psihikih ili seksualnih povredailipatnji,pretnjeovimradnjama,prinuduidrugeoblikelienjaslobode(l.6).
8 Opti komentar Komiteta za ljudska prava br. 28 (2000) o lanu 3 Meunarodnog pakta o

graanskimipolitikimpravima(jednakostienaimukaracaupravima)
9A/Res/48/104 10E/CN.4/1996/53/Add.2,2February1996 11E/CN.4/2003/L.11/Add.4

19

NormativniokvirEvropskeunije Pored navedenih stratekih dokumenata i konvencija na globalnom nivou, za instituci onalni okvir u Srbiji znaajan je i normativni okvir koji definie EU. Iako Srbija jo uvek nije lanica Evropske Unije, Proces stabilizacije i pridruivanja pretpostavlja, izmeu ostalog i usklaivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije. Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine ne pominje izriito rodno zasnovano nasilje, ali Savet Evrope je mnogo uradio u razvijanju mera i mehanizama radi njegovog suzbijanja. U oblasti porodinog nasilja Komitet ministara je doneo niz prepo ruka dravama lanicama koje nisu pravno obavezujui dokumenti, ali politiki i moralno obavezuju drave12. Na Treoj evropskoj ministarskoj konferenciji o ravnopravnosti ena i mukaraca odranoj 1993. godine usvojena je Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema enama u demokratskoj Evropi. Formirana je Radna grupa koja je izradila Plan akcije za borbu protiv nasilja nad enama13 koji sadri preporuke dravama lanicama koje se odnose na strategije za suzbijanje nasilja u porodici. Deklaracija o ravnopravnosti ena i mukaraca kao osnovni kriterijum demokratije,14 usvojena na Evropskoj ministarskoj konfe renciji 1997.godine, preporuila je dravamalanicama da rade na suzbijanju nasilja muka racaputemraznihaktivnostikojeukljuujuterapeutskeiobrazovnemerezanasilnike. ParlamentarnaskuptinaSavetaEvropeusvojilaje2004.godinePreporuku1681Kampa nja za suzbijanje nasilja u porodici protiv ena u Evropi15 kojom se zahteva od drava da ovaj problemtretirajukaonacionalnipolitikiprioritet,dapreduzmuefikasnemerezaeliminisanje nasilja nad enama, ukljuujui nasilje u porodici, da tite rtve i da im obezbede sudsku, psi holoku i finansijsku zatitu, te da se akti nasilja u porodici definiu kao krivina dela. S obzi rom nainjenicu da su se preduzete mere pokazale neefikasnim, te da su stope nasilja nad e namaidaljevisoke,osnovanjeKomiteteksperatazapripremuEvropskekonvencijeosuzbija njusvihoblikanasiljanadenamakojaje ufazi nacrta. Nakonferenciji EvropskeUnijeonasi lju nad enama odranoj 1999. godine ustanovljeno je pet ekspertskih foruma koji su ispitivali odreene aspekte nasilja u porodici. Konferencija je zavrena usvajanjem Preporuka ekspert skihforumadravamalanicama.SavetEvropskeunijeje2002.godinepripremioIzvetajoim plementacijiPekinkeplatformezaakcijuodstranedravalanicaiinstitucijaEvropskeunije16 ijijeznaaj nesamopolitiki, vei praktini,jer sadrilistu indikatorazasprovoenjeobave zaiaktivnostidravadefinisanihuPekinkojplatformiuovojoblasti.
12 Preporuka o nasilju u porodici No. R(85)4 (1985), Preporuka o socijalnim merama koje se odnose

na unutar porodice No. R(90)2 (1990);Preporuka o hitnim merama koje se tiu porodice No. R(91)9 (1991); PreporukaoposredovanjuuporodiciNo.R(98)1(1998),PreporukaonasiljuuporodicipremaenamaNo. 1582(2002)112iPreporuka(2007)17Standardiimehanizmirodneravnopravnosti.
13EGSVL(98) 14MEG4(97)18 15 Assembly debate on 8 October 2004 (32nd Sitting) (see Doc 10273, report of the Committee on

Equal Opportunities for Women and Men, rapporteur: Mr Branger). Text adopted by the Assembly on 8 October2004(32ndSitting)
16 Review of the implementation by the Member States and the EU institutions of the Beijing

PlatformforAction,DraftCouncilConclusions(13348/02),12October2002

20

InstitucionalniokviruSrbiji Kadasuupitanjuspecifiniinstitucionalnimehanizmikojipredstavljajuvorinetake za unapreenje rodne ravnopravnosti u Srbiji, moe se uoiti da su u pogledu njihovog uspostavljanja uinjeni vani poetni koraci. Na centralnom nivou vlasti, 2004. godine prvo je konstituisan Savet za ravnopravnost polova RS, kao struno i savetodavno telo Vlade RepublikeSrbije.Sektorzarodnuravnopravnostpolovajekonstituisan2007.godine,a2008. ga je zamenila Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike RS. Uprava je zaduenazaanalizu stanja i predlaganje mera u oblasti unapreenja rodne ravno pravnosti, izradu nacrta zakona i drugih propisa u ovoj oblasti, poboljanje poloaja ena i promociju rodne ravnopravnosti i politike jednakih mogunosti. Meutim, Uprava za sada raspolaemalobrojnimljudskimresursima,afinansiranjeoddonatorskihprogramaznaajno premaujefinansiranjeizbudeta(uporeditiZakonobudetuRSza2010.godinu17).Uprava je zaduena za pripremu i sprovoenje Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti (20092015)18 i Nacionalnog akcionog plana za pobolj anjepoloajaenaiunapreivanjerodneravnopravnosti(20102015)19,obukedravnihslu benika u oblasti rodne ravnopravnosti, koordiniranje aktivnosti sa organizacijama civilnog drutva u specifinim projektima i programima i sl. Uprava koordinira i proces prikupljanja inputa za pripremu izvetaja Srbije CEDAW komitetu koji radi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a koji treba da sadri opis postignua ostvarenih na osnovu preporuka komiteta iz 2007. godine. Osim toga, Uprava rukovodi i procesom izrade Nacionalne strate gije za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama i nasilja u porodici RS, koja treba da defi niestratekeciljeveiodgovarajuemerezaspreavanjeisuzbijanjenasiljanadenama,kao inasiljauporodicikaonajzastupljenijegoblikarodnozasnovanognasilja. Pored Uprave, koja funkcionie na nivou izvrne vlasti, na centralnom nivou postoji i Odbor za ravnopravnost polova Narodne skuptine Srbije (nivo zakonodavne vlasti). Ovaj odborrazmatrapredlogezakona,drugihpropisaioptihakatasastanovitaunapreivanjai postizanjaravnopravnostipolova.UokviruinstitucijeZatitnikagraanajednaodzamenica zaduena je za oblast rodne ravnopravnosti i prava osoba sa invaliditetom. Ona je, izmeu ostalog, nadlena da prima i ispituje predstavke koje se odnose na direktnu ili indirektnu diskriminacijusobziromnapol,nasopstvenuinicijativuilinazahtevpojedinacaipojedinki, izdaje saoptenja o sluajevima krenja zabrane diskriminacije s obzirom na pol, posreduje u mirnom reavanju sporova, inicira pokretanje krivinih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadlenih organa u sluaju direktne ili indirektne diskriminacije na osnovu pola, itd. Nedavno je na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije uspostavljena i institucija Povereni tva za zatitu ravnopravnosti. Poverenicu ili poverenika bira Narodna skuptina. Osoba na
17http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=769&t=Z#. 18Sl.glasnikRSrbije,br.55/05i71/05 19Sl.glasnikRSrbije,br.67/2010

21

ovoj funkciji zaduena je za prijem i razmatranje pritubi zbog povreda Zakona o zabrani diskriminacije,dajemiljenjaipreporukeukonkretnimsluajevimaiizriemereuskladusa zakonom; informie podnosioca pritube o pravima i mogunostima pokretanja sudskog ili drugog postupka, podnosi tube, prekrajne prijave, upozorava javnost na najee, tipine i teke sluajeve diskriminacije, ostvaruje saradnju sa drugim organima vlasti i preporuuje mere(VladaRS,2009b,lan33). U AP Vojvodini 2002. godine osnovan je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, sa mandatom da prati stanje i sprovodi mere u oblasti rodne ravno pravnosti. Osim toga, u Vojvodini je 2004. godine osnovan i Zavod za ravnopravnost polo va20. Zavod je ekspertska organizacija ije delatnosti obuhvataju praenje poloaja ena i ostvarivanje njihovih prava zagarantovanih u domaem i meunarodnom zakonodavstvu, ueeuizradiizvetajaoravnopravnostipolovaiplanaostvarivanjaravnopravnostipolova uAPVojvodini,istraivakoanalitikirad,informacionodokumentacionudelatnost,stvara nje strunog kadra u oblasti ravnopravnosti polova, izdavatvo, itd. U Vojvodini takoe postoji i Odbor za ravnopravnost polova pokrajinske skuptine, kao i institucija ombudsma na sa zamenicom za oblast rodne ravnopravnosti. Pokrajinska skuptina je 2008. godine usvojilaStrategijuzazatituodnasiljauporodiciidrugihoblikarodnozasnovanognasiljau AutonomnojpokrajiniVojvodinizaperiod2008.do2012.god.21 Poredinstitucionalnihmehanizamanacentralnomipokrajinskomnivouvlasti,uSrbiji suformiraniilokalnimehanizmizarodnuravnopravnost.Dosadajeuokvirulokalnihorga na vlasti u celoj Srbiji formirano 69 mehanizama za rodnu ravnopravnost22. Lokalni mehani zmi su osnovani sa idejom da se na lokalnom nivou donose odluke koje najdirektnije utiu na svakodnevni ivot ena i mukaraca. Osnivanje ovih tela na nivou lokalne samouprave znai pribliavanje koncepta rodne ravnopravnosti graanima/kama,ime se daje doprinos decentralizacijidravneupraveinjenojveojdemokratinosti.Lokalnatelapreduzimajuraz liite aktivnosti usmerene na afirmaciju ideje rodne ravnopravnosti u lokalnoj sredini ali i realizuju konkretne projekte sa ciljem unapreenja rodne ravnopravnosti i ostvarivanja poli tike jednakih mogunosti u praksi. Meutim, iako Zakon o ravnopravnosti polova u l. 39 (Obaveze organa jedinica lokalne samouprave) ureuje pitanja rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, odredba nije definisana tako da se tumai kao obavezujua. Takoe, ne postoji propis kojim bi se proceduralno regulisao nain funkcionisanja jedinica rodne ravno pravnosti na lokalnom nivou. Ovi lokalni mehanizmi se znaajno razlikuju izmeu optina, prema kapacitetima, formalnom institucionalnom obliku pa i efikasnosti u delovanju. Oni najee raspolau slabim kapacitetima zbog toga to ne raspolau stalnim zaposlenim slu benicima, nemaju odgovarajua budetska sredstva, a u nadlenostima ostaju na nivou savetodavneuloge.
20OdlukaoosnivanjuPokrajinskogzavodazaravnopravnostpolova,SLAPVbr.14/2004. 21www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/pages/DokumentiRavnopravnostiPolova.php 22www.gendernet.rs

22

U mapiranju institucionalnoorganizacionog okvira politika rodne ravnopravnosti, ve oma je vano ukazati i na ulogu civilnog sektora, pre svega enskih organizacija koje su jo od 1990ih godina, u odsustvu dravnog institucionalnog okvira, delovale na polju transfor macije rodnih odnosa i razliitih oblika organizovanja i osnaivanja ena. One su sprovodile akcije rodne ravnopravnosti u periodu vakuuma dravnih politika usmerenih na unapree nje rodne ravnopravnosti23. Nakon 2000. godine, one nastavljaju da igraju vanu ulogu i u procesimauspostavljanjainstitucionalnihmehanizamaiformulisanjanovihpolitikaizakona usmerenih na promenu stanja u pogledu rodne ravnopravnosti. Njihov pritisak odozdo simultano sa pritiskom odozgo koji dolazi od meunarodnih konvencija, organizacija, pre svegauviduUNiEU,predstavljajuvanefaktoresavremenograzvojapolitikarodneravno pravnosti u Srbiji. Meu ovim organizacijama nalaze se i one koje su izuzetno posveene borbi protiv nasilja nad enama, ukljuujui i obezbeivanje neposrednih formi podrke rtvamanasilja. UproteklihnekolikogodinaRepublikaSrbijajeuloilavelikinaporipostiglaznaajan napredakkakobiunapredilazatiturtavaseksualnogirodnozasnovanognasilja.Zakonski okvir je unapreen kroz Porodini i Krivini zakon, ali i usvajanjem krovnih zakona kao to suZakonoravnopravnostipolovaiZakonozabranidiskriminacije,kaoiusvajanjemNacio nalnestrategije za poboljanje poloajaena i unapreivanje rodne ravnopravnosti. Definici jarodnozasnovanognasiljadatajeuZakonuo ravnopravnostipolova(2009).Onosedefini ekaoponaanjekojimseugroavatelesniintegritet,duevnozdravljeilispokojstvo,ilina nosimaterijalnatetalicu,kaoiozbiljnapretnjatakvimponaanjem,kojespreavailiograni avanekolicedauivapravaislobodenaprincipuravnopravnostipolova(l.10,st.1,t.5). Definicije nasilja u porodici sadre Krivini zakonik i Porodini zakon. Krivini zako nikdefinieovajvidnasiljakaoprimenunasilja,pretnjudaenapastinaivotilitelo,drsko ili bezobzirno ponaanje kojim se ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lanasvojeporodice(l.194,st.1). Porodinizakondajeirudefiniciju(l.197,st.1i2):

(1) Nasiljeuporodici,usmisluovogzakona,jesteponaanjekojimjedanlanporodice ugroavatelesniintegritet,duevnozdravljeilispokojstvodrugoglanaporodice. (2) Nasiljemuporodici,usmislustava1.ovoglana,smatrasenaroito: 1. nanoenjeilipokuajnanoenjatelesnepovrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povredelanu porodice ilinjemubliskomlicu; 3. prisiljavanjenaseksualniodnos;
23 To recimo, ukljuuje i uee na Pekinkoj konferenciji, onda kada drava Jugoslavija zbog

sankcija nije mogla zvanino da prisustvuje, ili sastavljanje alternativnog izvetaja CEDAW komitetu, onda kada je sastavljanje dravnog izvetaja kasnilo i odvijalo se u krajnje netransparentnoj i neparticipativnoj atmosferinakon2000.godine.

23

4. navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinuivotailinemonimlicem; 5. ograniavanjeslobodekretanjailikomuniciranjasatreimlicima; 6. vreanje,kaoisvakodrugodrsko,bezobzirnoizlonamernoponaanje. Porodinimzakonomuvedenesuiprivremenemerezatiteodnasiljauporodiciuhit noj proceduri, kao i reenje po kome krenje izreene mere u graanskom postupku povlai za sobom krivinu odgovornost. Izmenama Krivinog zakonika iz 2009. godine poveana je kaznazakrivinodelonasiljauporodici. Bezobzirananavedenapoboljanjauzakonodavstvukojeseodnosinarodnozasnova no nasilje, zakonska praksa u znaajnoj meri zaostaje. Zapaaju se znaajni problemi u im plementaciji zakona kao i u institucionalnim odgovorima na porodino i rodno zasnovano nasilje(Brankovi:2007). Znaajan korak u borbi protiv rodne nejednakosti, pa i protiv nasilja nad enama je usvajanje Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravno pravnosti kojom je utvrena celovita i usklaena politika drave u cilju eliminisanja diskri minacije ena, poboljanja njihovog poloaja i integrisanje principa ravnopravnosti polova u sve oblasti delovanja institucija sistema, kao i sprovoenje preporuka Komiteta UN o elimi naciji diskriminacije ena. Strategija kao poseban cilj postavlja prevenciju svih vidova nasilja nad enama i obezbeivanje sveobuhvatnog sistema zatite za ene rtve nasilja koji e se postii ostvarivanjem sledeih pojedinanih ciljeva: unapreivanjem normativnog okvira za tite od nasilja nad enama, jaanjem kapaciteta sistema zatite ena od nasilja, sprovoe njem istraivanja i unapreenjem dokumentacije i statistike, podizanjem nivoa svesti o nasi lju nad enama kao drutvenom problemu i suzbijanje negativnog medijskog prikazivanja ena. Meutim, pored navedenog institucionalnog okvira za unapreenje rodne ravnoprav nosti,itav niz institucija i organizacija je znaajan sa stanovita pruanja podrke rtvama porodinog nasilja, kao i prevencije i suzbijanja ovog oblika nasilja nad enama: policija, zdravstvene ustanove, centri za socijalni rad, javno tuilatvo, sudovi, kao i nevladine orga nizacijekojepruajurazliiteoblikepodrkertvamanasilja. Prema navodima Biljane Brankovi (2007: 60) u vezi sa navedenom temom vano je is tai da su enske nevladine organizacije u velikoj meri preuzele ulogu drave u mnogim oblastima borbe protiv porodinog nasilja (prevencija, podizanje svesti, pruanje usluga, tre ninzi za zaposlene u institucijama i sl.). Iako je civilni sektor na ovaj nain dao veliki dopri nos implementaciji meunarodnih standarda u ovoj oblasti, postavlja se pitanje odrivosti ovih programa (Ibid: 61). Ovo meutim, moe predstavljati pozitivnu tendenciju zbog toga to u savremenim socijalnim politikama to i jeste tip usluga koje obavljaju organizacije civil nog drutva. Naime, organizacije i programi koji su nastajali jer je drava presporo prepo znavala vanost bavljenja problematikom porodinog nasilja i nasilja nad enama, trenutno predstavljaju snagu pod uslovom da se kreiraju uspeni modeli saradnje civilnog i dravnog sektora, kao i da drava preuzme na sebe obavezu finansiranja,ime bi se spreila velika za visnost od stranih donacija i postigao kontinuitet usluga civilnog sektora koje su u mnogim aspektima dostigle evropske standarde kvaliteta. Ova studija upuuje na nekoliko vanih 24

zakljuaka.Srbijajenapravilaznaajanpomakkadajereozakonskimpromenamauoblasti nasilja nad enama, porodinog nasilja i trgovine ljudima ali se postavlja pitanje efikasnosti nekihzakonskihreenja.Meutim,jouveksezapaanedovoljnodostizanjeevropskihstan dardakadajereoimplementacijizakona,prikupljanjupodataka,protokolima,programima zanasilnikeitd.ZbogtogaseocenjujedajeneophodnaizradaNacionalnestrategijezaborbu protivrodnozasnovanognasilja,sarazvijenimsistemomindikatorazapraenje,definisanim izvorimafinansiranjainezavisnimsistemommonitoringa/evaluacije(Ibid:6064).

RodnenejednakostiuSrbiji
Uvid u opte stanje rodnih nejednakosti je od posebnog znaaja za analizu i suzbijanje rodnozasnovanognasilja,patimeiporodinognasiljanadenama.Srbijajedrutvokojeodli kujuizraenerodnenejednakostiubrojnimaspektima,arodnozasnovanonasiljeutakvimne jednakostimanalaziplodnotle.Stogajetekooekivatidasesamouskimmeramausmerenim nasuzbijanjenasiljamoguostvaritisnanijipomaciukolikoseistovremenonepreduzmuiob uhvatnije mere za temeljne promene u rodnim odnosima. ene u Srbiji su jo tokom socijali zmaostvarilepojedinavanaprava,poputpravanaobrazovanjeizaposlenost.Meutim,rod ni reim je u tom periodu sadrao veliku protivrenost jer je poveano uee ena u sferi jav nostibilopraenoodravanjemsnanihpatrijarhalnihobrazacausferiporodineprivatnostiu kojoj su ene preuzimale nesrazmerno veu odgovornost za brigu o porodici i domainstvu (Mili, 1994; Blagojevi, 2002). Ipak, zahvaljujui ekspanziji obrazovanja, ruenju pravnih, obi ajnih i tradicijskih normi koje su diskriminisale ene u sferi obrazovanja (u kojima je ulogu odigrala i ideologija jednakosti), jo od sedamdesetih godina prolog veka dolazi do izrazito velikog skoka u ueu ena u obrazovanju na svim nivoima (Mili, 1994:40). Obrazovanje je pospeilo drutvenu pokretljivost ena navie i istovremeno omoguilo jaanje poloaja ena unutarporodicesnaeinjihovpregovarakipotencijal(Blagojevi,2002). U dananjim generacijama dece i mladih obuhvat osnovnim i srednjim obrazovanjem gotovo je izjednaen i ak se uoavaju tendencije preokretanja rodne neravnotee na tetu deaka i mladia koji u manjem procentu uspeno zavravaju kolu u odnosu na devojice i devojke (Vlada RS, 2010). Meutim, karakteristike obrazovne strukture populacije starije od 15 godina pokazuju da se jo uvek ispoljavaju znaajne rodne razlike prema obrazovanju, a posebno nepovoljnu obrazovnu strukturu imaju ene iz seoskih sredina (grafikon 1) kao i ene iz ranjivih grupa (interno raseljenih lica, Romske populacije i sl). Poslednjih godina, u visokomobrazovanjuenskapopulacijabeleiakveeueeodmuke,alimeumagistri maidoktorimanaukaenesuzastupljeneteksa3032%(Babovi,2007).Snagarodnihstere otipa je velika, pa se mladii i devojke jo uvek socijalizuju za razliite profesionalne oblasti, to dovodi do njihovog koncentrisanja u pojedinim oblastima visokog obrazovanja, a time stvarajuipreduslovizakasnijusegregacijunatriturada.Osimtoga,prelazodobrazovanja katrituradajeteizaenenegozamukarce. Drugu izuzetno vanu oblast rodnih nejednakosti predstavljaju ekonomske nejed nakosti.UperiodusocijalizmaeneuSrbijisubeleilevisokoueeuradnojsnazinjihova stopa aktivnosti se kretala oko 70% (Arandarenko, 1997: 31). Meutim, ekonomsko propa danje tokom blokirane transformacije 1990ih godina, istiskuje ene sa trita rada i pot iskuje ih ka sferi privatnosti u kojoj preuzimaju brigu o porodici u izrazito nepovoljnim usl ovima pada ivotnog standarda i kraha institucija socijalne brige (vie o tome u Blagojevi, 2002;Mili,2004). 25

Grafikon1:Obrazovnastrukturastanovnitvastarijegod15godinapremapoluitipunaselja,popis2002.

Izvor:RZS,popisnipodaci.

Ovu pojavu pojedine autorke opisuju kao samortvujui mikromatrijarhat, jer se mo ena premeta i artikulie primarno u sferi privatnosti, uz intenzivno troenje enskih resursa u domainstvu kako bi se ublaili negativni efekti oteane tranzicije (Blagojevi, 2002:294).Rejeorodnomreimukojipoivanaizrazitoasimetrinimodnosima,ulogamai oekivanjima. RodnenejednakostinatrituradauSrbijidanassuveomaizraene.Participacijaena uradnojsnaziistopazaposlenostiniesuodgotovosvihzemaljaEU,dokjestopanezaposl enostimeunajviima.Srbijuodlikujejouvekznaajnazaposlenostenausektorupoljopr ivrede, po emu se moe uporediti samo sa Rumunijom. U vezi sa tim zaposlenost ena odlikuje visoko uee pomauih lanova domainstva u poljoprivredi, kao i niske anse ena iz ruralnih sredina da se zaposle u nepoljoprivrednom sektoru. U posebno nepovo ljnom poloaju nalaze se ene iz marginalizovanih drutvenih grupa: raseljene ene, Romkinje,enesainvaliditetomiruralneene(Babovi,2010).

Tabela 1: Stope aktivnosti zaposlenosti i nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564), EU27 i Srbija,2009. Stopaaktivnosti Stopazaposlenosti Stopanezaposlenosti EU27 Ukupno 71.0 64.4 9.0 Mukarci 77.6 70.3 9.1 ene 64.4 58.5 8.9 Ukupno 60.6 50.4 16.9 Srbija Mukarci 68.7 58.1 15.5 ene 52.8 43.0 18.6

Izvor:zaEUEurostat,zaSrbijuRZS,ARS,2009:19.

26

Opisane nejednakosti na tritu rada vana su determinanta ekonomskih nejednakosti olienih u nejednakoj distribuciji ekonomskih resursa i potronji. Sa druge strane, one su delimino i determinisane ovim nejednakostima, pre svega zbog manjih ansi ena da pose duju resurse od znaaja za ekonomsku aktivnost, pristupe novim tehnologijama i tritima informacija. Rodne nejednakosti ispoljavaju se i u nizu drugih dimenzija: u posedovanju nepokretnosti, pristupu finansijskim tritima i uslugama, pristupu novim informatiko komunikacionim tehnologijama i odgovarajuem IT sektoru ekonomije (vie o tome u Babo vi,2010). Nejednakostinatriturada,kojesepripremajuvelikimdelomuobrazovnomsistemu, nastavljaju se i nakon zavretka radne karijere. Jaz u penzijama jo jedno je gorue pitanje rodnih nejednakosti, i on se ne svodi samo na problem visine penzija ena u odnosu na pen zije mukaraca, ve za brojne grupe ena predstavlja elementarnije pitanje mogunosti da se uopteobezbedepenzijezadobastarosti.Ovajproblemjeposebnoizraenkodenaizrural nih sredina (Babovi, Vukovi, 2008, Cveji et al, 2010). Ove nejednakosti imaju za ishod i veerizikeodsiromatvaena,posebnoenaizsamakih,domainstavasamohranihrodite lja, starijih, ena iz manjinskih grupa, prisilnih migrantkinje (poput raseljenih ena), ena sa invaliditetom,Romkinjairuralnihena(Babovi,2010). Pored toga, niz istraivanja zabeleio je i nejednakosti koje se ispoljavaju u sferi poro dinihodnosaiunutardomainstava.Obavezekunogradagotovoupotpunostisuunadle nosti ena, dok je upravljanje finansijskim resursima domainstva preteno u rukama mukaraca. Ovakvi odnosi uspostavljaju se u kontekstu jo uvek prisutnih patrijarhalnih vrednosnihorijentacijakojedefiniutasutoprimerenemukeienskeuloge(Ibid). Da bi se uinili pomaci u ovako izraenim i obuhvatnim rodnim nejednakostima, potrebne su i obuhvatne politike koje podrazumevaju integrisanje rodne perspektive u sve vanesektorskepolitikeinasvimnivoimapolitikogodluivanja.Meutim,ovakvepomake mogue je uiniti tek u uslovima adekvatne zastupljenosti ena i njihovih interesa u struktu rama politikog odluivanja. Podaci o ueu ena u ovim strukturama ukazuju na nisku zastupljenost, a longitudinalni trendovi ne pokazuju konzistentan napredak u ovom pogle du.Izmeudvaizbornaperiodauoenisukontradiktornitrendovi.Sajednestranepoveana je zastupljenost ena na nivou republikih organa zakonodavne i najvie izvrne vlasti, dok senalokalnomnivouzapaastagnacijauodnosunaranijiperiod,ananivouVojvodineipo jedini reverzibilni trendovi. Nakon republikih parlamentarnih izbora 2008. godine uee enameu poslanicima/amaNarodneskuptineSrbijejeudvostrueno(poveanosa11%na 22%) u odnosu na prethodne izbore. Iako je uee udvostrueno ono je i dalje daleko ispod 30%,ciljadefinisanoguokviruNacionalnestrategijezapoboljanjepoloajaenaiunaprei vanjeravnopravnostipolova(20092015)24(Sl.glasnikRSrbije,br.55/05i71/05)aliiuokvi ru milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji. Nakon pokrajinskih izbora 2008. godine, uee
24Nacionalnastrategijapredviadaueedo2014.godine,ueeod30%budesamopoetnicilj,a

krajnjiciljjepostavljennanivood40%,kojipredviaiEU.

27

enauParlamentuAPVojvodineakjesmanjenoza6%(sa19%na13%),pasemoezaklju itidatrendukazujenazabrinjavajueudaljavanjeodpostavljenogcilja.Ueeenaunajvi im organima izvrne vlasti takoe je nepovoljno. Nakon izbora 2008. godine u sastavu Vla deRSnalazise18%ena.Topredstavljapoveanjeuodnosuna12%izprethodnogperioda, ali je jo uvek nie u odnosu na 2002. godinu kada je meulanovima/cama Vlade bilo 21% ena. U ovom aspektu, pak, moe se rei da je Izvrno vee AP Vojvodine gotovo dostiglo postavljeni cilj, jer se meulanovima/cama ove politike institucije nalazi 29% ena (Vlada RS, 2010). Kada je re o zastupljenosti ena meu odbornicima/ama skuptina optina uoa va se stagnacija u odnosu na prethodni izborni period. Nakon lokalnih izbora 2004. godine ene suinile 21% odbornika/ca skuptina optina i sa istim procentom su zastupljene i na kon lokalnih izbora 2008. godine25. Zastupljenost ena meu predsednicima/ama optina je dalekonepovoljnija,jersenaovimfunkcijamaenenalazesamou4%optinauSrbiji(Ibid). Navedeni podaci ukazuju samo na neke osnovne aspekte rodnih nejednakosti u Srbiji. Ovako sistematsko prisustvo rodnih nejednakosti u svim kljunim aspektima stvara izrazito pogodno tlo za porodino nasilje nad enama, koje predstavlja sredstvo odravanja postoje ih obrazaca moi u kojima je veina ena subordinisana. Nedovoljnaekonomska,politika i drutvenamoenadeterminiei nedovoljnu mouinterpersonalnimintimnimporodinim odnosima,posebnouuslovimajouveksnanihpatrijarhalnihvrednosnihokvira.Iobrnuto, neravnopravanpoloajeneuporodiciipartnerskimodnosima,podrivanjenepotencijaleda se adekvatno ukljui u ekonomske, politike i drutvene tokove, a nasilje u privatnim odno sima predstavlja sredstvo preko koga se odravaju ovi neuravnoteeni odnosi moi. Naa lost,praenjenasiljanadenamauSrbiji,paiposebnoporodinognasilja,nijeuspostavljeno na adekvatan, sistematski i precizan nain, usledega su uvidi u ovu pojavu snano ograni eni.

Dosadanjiuvidiuporodinonasiljenadenama
Zvanineinstitucijeneprateadekvatnorasprostranjenostiuestalostnasiljauporodici nad enama. Oblast praenja stanja je nedovoljno zakonski ureena i iako institucije imaju obavezuprikupljanjapodatakanepostojiposebnaevidencijarodnogiseksualnozasnovanog nasilja. Zvanina statistika registruje sledee: broj prijava sluajeva nasilja u MUPu, broj po krenutih tubi i ko ih je pokrenuo (tuilac ili rtva), broj izreenih presuda, evidencioni kar tonolicupremakomejeizvrenonasiljeuporodiciievidencionikartonolicuprotivkogaje odreenamerazatiteodnasiljauporodici(CSR). Prema podacima Republikog zavoda za statistiku u periodu od 2004. do 2009. godine zapaaseporastbrojaprijavljenihpunoletnihlicazanasiljeuporodici.Dokjeu2004.godini bilo podneto 1009 prijava sluajeva porodinog nasilja, u 2009. godini prijavljeno je ukupno
25 U ovom pogledu registruju se razlike izmeu skuptina optina u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, jer

sueneuskuptinamaoptinauCentralnojSrbijizastupljenesa20%auVojvodinisa24%.

28

3384 lica u Srbiji26 (od toga 2699 u Centralnoj Srbiji i 685 u Vojvodini). U 94,4% sluajeva nasilnik je bio mukarac27. Meu ovim licima 2115 (62,5%) je optueno (1598 59.2% u Cen tralnojSrbijii51775.5%uVojvodini).Uistojgodiniizreenoje1850osudaito:372(20,1%) zatvorske kazne (nema podataka o visini kazne), 171 (9.2%) novane kazne, 1265 (68.4%) uslovne kazne, 3 (0.2%) osude na rad u javnom interesu, 26 (1.4%) sudskih opomena, 4 (0.2%) vaspitne mere i 9 (0.5%) sluajeva je proglaeno krivim, a osloboeno osude. Podaci ne pruaju zadovoljavajuu sliku o nasilju o porodici nad enama jer nisu rodno osetljivi. Isto tako, nasilje u porodici se moe kriti i iza drugih krivinih dela kao to su krivina dela protiv ivota i tela, krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina, krivina dela protivpolneslobodeisl. Prema zvaninim podacima MUPa28, u periodu od januara 2009. godine do juna 2010. godine, krivino delo nasilje u porodici izvreno je nad ukupno 5.423 lica, odega 4.253 lica enskog pola (78,4% od ukupnog broja) i 1.170 lica mukog pola (21,6% od ukupnog broja). Izvrenjemkrivinogdelanasiljeuporodicitekotelesnosupovreena153lica,lakotelesno 2.685lica,dokusmrenihnijebilo.Odbrojatekotelesnopovreenih,3/4sulicaenskoga 1/4 lica mukog pola. Od broja lako telesno povreenih, 90.6% su lica enskog pola, dok je 9.4%licamukogpola.Kadajereoporodinomnasiljunadenamamorasenaglasitidase najtei dogaaji ovakve vrste kvalifikuju i kao krivina dela ubisto i teko ubistvo. S tim u vezi, u 2009. godini, od ukupnog brojaporodinih ubistava (39), 23su izvrena nad osoba ma enskog pola. U strukturi usmrenih lica u odnosu na izvrioca, 16 je supruga, 2 neven anesupruge,2majkeipo1bivasupruga,erkaibaka.Uperioduodjanuaradojuna2010. godine, od ukupnog broja porodinih ubistava (20), 13 je izvreno na osobama enskog pola.Ustrukturiusmrenihlica5jesupruga,4majke,3bivesuprugeinevenanasupruga. Uperioduodjanuara2009.godinedojuna2010.godinepodnetoje4.973krivinihpri javazaukupno5.155krivinihdelanasiljauporodici.Lienasuslobode172lica,azadrano 538. Broj maloletnih lica protiv kojih su podnetekrivine prijave iznosi 83, dok je punoletnih 4.829. Meu prijavljenim licima 93,6% su mukarci a 6,4% su ene. U istom periodu krivi nodelonasiljeuporodiciizvrenojenadukupno467maloletnihlica,odegaje270malolet nihlicaenskogpolai197maloletnihlicamukogpola.Uovimsluajevimanasiljauporodi ci teko telesno su povreena 22 maloletna lica, a lako telesno 360. Podneto je ukupno 447 krivinih prijava za krivino delo nasilje u porodici izvreno nad maloletnim licima. Liena suslobodeukupno33lica,azadrana52.Brojmaloletnihlicaprotivkojihsupodnetekrivi ne prijave za krivino delo nasilje u porodici izvreno nad, takoe, maloletnim licima iznosi 9,dokjepunoletnih402.Ustrukturiprijavljenihlicazakrivinodelonasiljeuporodiciizvr enonadmaloletnimlicimapreovlaujulicamukogpolakojaine84,9%odukupnogbroja prijavljenihlica,dokjeosobaenskogpola15,1%.
26Saoptenjebroj194,godinaLX,01.07.1010,RepublikaSrbija,Republikizavodzastatistiku 27http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0012&izbor=odel&tab=70 28dobijenimnapismenizahtevSeConSa.

29

Nevladine organizacije koje se bave rodnim, seksualnim i porodinim nasiljem, takoe imaju svoje evidencije29. Statistiki podaci Incest Trauma Centra Beograd su prepoznati i uneti u odgovarajua nacionalna dokumenta od strane Ministarstva za rad i socijalnu politi kuSrbijeiprezentovanisuodstraneSavetazapravadetetaVladeRS. Navedeni podaci ne ukazuju na prave srazmere nasilja u porodici nad enama jer se najvei broj sluajeva ne prijavljuje nijednoj instituciji niti organizaciji, veuva kaoporodi na tajna. Na to su nedvosmisleno ukazali podaci iz naeg, ali i drugih istraivanja. Zbog nedovoljno obuhvatnog praenja porodinog nasilja nad enama, znaajni su poetni uvidi koje su ponudila razliita istraivanja. Meutim, usled razliitih definicija nasilja u porodici, korienih metodologija, razliitih uzoraka i stepena pouzdanosti sprovedenih istraivanja, rezultate ovih istraivanja teko je porediti. Ova istraivanja nisu bila sprovedena na nacio nalnim reprezentativnim uzorcima, ali su svakako ponudila vane poetne uvide u karakte ristikeporodinognasilja. PrvoobuhvatnoistraivanjeoporodinomnasiljuuSrbijisproveloje2001.godineVik timolokodrutvoSrbijenauzorkuod700punoletnihenaizgradskihiseoskihpodrujasa teritorije sedam gradova priemu se vodilo rauna da uzorak bude to blii reprezentativ nom i da srazmerno broju stanovnika budu zastupljeni svi regioni. Anketarke su imale in strukcije da nasumice izaberu kue i stanove u centralnim i perifernim delovima gradova, odnosno u selima (NikoliRistanovi, 2002: 4). Pokazalo je da je svaka trea izjavila da je r tvanekogoblikafizikog(30.6%),askorosvakadruga(46.1%)nekogoblikapsihikognasilja u porodici (poniavanja, omalovaavanja, psihikog i emocionalno iscrpljivanja, uskraiva njakretanjairaspolaganjanovcem,pretnji,ucena,zastraivanja,korienjeprivilegijakojima seenapodinjavaisl.).Registrovanojeidasesvakojetvrtojenipretinasiljem(26.3%),au 7.4% sluajeva nasilje je ukljuivalo upotrebu orua ili oruja, dok je 8.7% ena navelo da je biloseksualnozlostavljano(NikoliRistanovi,2002:1314).Pokazalosedajenasilniknaje emuilipartner(Ibid:15). Drugo znaajno istraivanje podrala je Svetska zdravstvena organizacija, a nevladina organizacija (NVO) Autonomni enski centar u 2003. godini30. Uzorak je obuhvatio 1456 ena u Beogradu. Istraivanjem su sakupljeni kompleksni podaci o incidenciji31, opaenim uzrocima i posledicama nasilja. Od svih ena koje su ikada bile u partnerskim odnosima, 23,7%jeprijavilodajepretrpeloseksualnoi/ilifizikonasiljeunekomperioduivota.Seksu
29 Incest trauma centar iz Beograda vodi evidenciju o rtvama koje se javljaju njima i organizacijama

okupljenim u Mreu poverenja, Viktimoloko drutvo Srbije, Savetovalite protiv nasilja o porodici vodi evidenciju o enama smetenim u sigurnu kuu, Iz kruga, Hora, Oaza sigurnosti, SOS telefon Novi Sad, SOS telefon za ene rtve nasilja, Odbor za ljudska prava Vranje, Centar za zatitu rtava nasilja u porodiciizUica,SOSzaeneidecurtvenasiljaVlasotince,UdruenjesamohranihmajkiNi.
30 Nasilje u partnerskim odnosima i zdravlje, studija: WHO MultiCountry Study on Womens

Health and Domestic Violence Against Women, Autonomni enski centar Beograd i World health Orhanization,2005.
31Orazliciizmeuincidencijeiprevalencijenasiljapogledajteupoglavljuokonceptualnomokviru.

30

alno nasilje je prijavilo 6,3% ispitanica, dok je fiziko nasilje prijavilo njih 22,8%. Skoranje nasilje, koje se odigralo u prethodnih 12 meseci, prijavilo je 3,7% ena (fiziko i/ili seksualno nasilje), od toga 1,1% seksualno nasilje i 3,2% fiziko nasilje. Veina ena, njih 207 (17,4%), doivela je fiziko nasilje od svojih partnera, dok su 64 ene (5,4%) prijavile i seksualno i fi ziko nasilje, a 11 ena (0,9%) prijavilo je samo seksualno nasilje (AC i WHO, 2005:25). Pre ko40%enakojesuprijavilefizikonasiljeizjavilojedasudecabilaprisutnakadasenasilje odigravalo. U veini sluajeva deca su bila svedoci nasilja 12 puta (22,7%), a retko vie od 5 puta (7,4%) (Ibid: 43). U najveem broju sluajeva (28,2%) ispitanice nisu mogle da navedu razlog za fiziko nasilje. U 23,8% sluajeva ispitanice su navele pijanstvo partnera, u 24,2% ljubomoru, u 13,5% neposlunost prema partneru i u 12,5% sluajeva kao razlog za fiziko nasilje navele su porodine probleme (Ibid: 42). Najvei broj ena (78,2%) nikada nije traio pomoodinstitucija,bilodaseradiloofizikomiliseksualnomzlostavljanju.U12,1%slua jeva ene su se za pomo obraale policiji, u 9,6% pomo su zatraile od zdravstvenih radni ka,au8,9%sluajevaodCentarazasocijalnirad.Svega2.1%i0%seobratiozapomoOCD, enskimorganizacijamailisklonitima,tojetumaenokaoniskajavnasvestodrugimizvo rima pomoi osim tradicionalnih (Ibid: 46). Kako same autorke navode, glavni nedostatak studije je u tome to je sprovedena samo u Beogradu. Pretpostavka je da se ovi rezultati mo guekstrapoliratinanajveiurbanideoSrbije,alinijebilopoznatokakobisemogliprimeniti naseoskezajednice(Ibid:51). Prema podacima SOS telefona u 94% sluajeva nasilnik je partner ili lan porodice (Mrevi i Hughes, 1997: 101128). Svega 16,8% rtava je nasilje prijavilo policiji (Ibid: 91), 9,6%centruzasocijalnirad,14,8%jezatrailolekarskupomo,asvega2,4%enaseobraalo organizacijamacivilnogdrutva(Ibid:101103). Prema podacima najnovijeg istraivanja o porodinom nasilju nad enama koje je Vik timoloko drutvo Srbije sprovelo na teritoriji AP Vojvodine 2010. godine, svaka druga ena je doivela neki oblik psihikog nasilja, a svaka trea neki oblik fizikog nasilja. Pretnju nasi ljemdoiveloje27%ena,seksualnomnasiljubilojeizloeno9%ena,dokje18.6%enabi lortvaproganjanja(NikoliRistanovi,2010:26). Ova istraivanja su dala znaajan doprinos podizanju svesti o uestalosti, strukturi i karakteristikama nasilja u porodici. Ono to je bitno istai, a to pokazuju podaci navedenih studija porodinog nasilja nad odraslim enama je veliki jaz izmeu registrovanih stopa na silja i stepena prijavljivanja nasilja. Zbog razlika u metodologiji poreenje nalaza iz naeg is traivanja sa prethodnim istraivanjima je oteano, jer, kao toe u narednom poglavlju biti obrazloeno, podaci o prevalenciji i karakteristikama nasilja izrazito su zavisni od primenje nemetodologije.

31

TEORIJSKOMETODOLOKIOKVIRISTRAIVANJA
U planiranju istraivanja o porodinom nasilju nad enama postavljaju se dva kljuna pitanja od kojih zavisiitava slika o ovoj pojavi. Prvo pitanje tie se teorijskog koncepta koji poiva na definicijama nasilja ali i na irem shvatanju porekla i prirode nasilja. Ovaj koncep tualni i pojmovni okvir ne samo da definie ta se sve smatra nasiljem (ime utie i na mere njeobimapojave),vesnanousmeravaistraivanjeupojedinimpravcimazakojesesmatra dasuodznaajazaopiskarakteristikapojaveinjenihuzrokaiposledica.Drugokljunopita njeodnosisenametodologijuistraivanja,presveganadefinisanjeuzorkaistraivanjaime todeprikupljanjapodataka.Potrebnojeodmahnaglasitidauistraivanjurodnozasnovanog nasilja, pa i posebno porodinog nasilja nad enama, ne postoje opte prihvaeni koncepti niti metodologije. Poslednjih trideset godina u ovoj oblasti istraivanja uinjeni su veliki po maci,aliseidaljevodesnanedebateoprednostimainedostacimarazliitihteorijskihime todolokih pristupa. Upravo zbog toga to je slika o nasilju izrazito uslovljena teorijskim konceptom i primenjenom metodologijom, u ovom poglavlju emo vie panje posvetiti obrazloenju konceptualnih i metodolokih osnova istraivanja i analize, ukazati na neke nerazreene dileme ali i na mogue pravce unapreenja buduih istraivanja. Nakon izlaga nja teorijskog i metodolokog okvira, bie prikazane i najvanije karakteristike uzorka iz ovogistraivanja,kakobisestekliuvidiunjegovureprezentativnost.

Konceptualniokvir
Konceptualniokvirdefinisanjaporodinognasiljanadenamauovomistraivanjupo iva na pretpostavci da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo reprodukovanja nerav notenihodnosamoiizmeumukaracaienakojisuuslovljeninjihovimnejednakimpolo ajem u drutvenim strukturama, kao i kulturnim vrednosnim obrascima. Stoga rodno za snovano nasilje u porodici ne predstavlja izolovane, sporadine ili ekscesne oblike porodi nih konflikata, ve proistie iz sistematskih rodnih nejednakosti koje se uspostavljaju simul tano u sferi javnog i privatnog ivota. S obzirom da je tema naeg istraivanja porodino na silje nad enama, potrebno je definisati nekoliko osnovnih pojmova: ta je nasilje i ta je rod nozasnovanonasilje,ataporodinonasilje. U literaturi o porodinom nasiljuesto se naizmenino koriste termini kao to su nasi lje, zlostavljanje, zapostavljanje, i sl. Saglasnost o sasvim preciznom znaenju ovih termina i njihovojupotrebine postoji.Pojediniautoriukazujudase razlikaizmeunasiljai zlostavlja njaispoljavapresvegautometozlostavljanjepodrazumevaviesistematskotetnoponaa nje koje ima za cilj da uspostavi kontrolu nad osobom nad kojom se vri, to jest predstavlja sistem odnosa kontrole i dominacije, dok nasilje moe predstavljati i eruptivno, tempera mentno, nekontrolisano reagovanje, koje ne mora sadrati ovu pozadinu kontrole i domina cije (Hampton, 1999). I jedan i drugi termin sadre konotaciju agresije prema drugoj osobi, mada je ona izraenija kod termina nasilje. No, danas u istraivanjima, posebno primenje 33

nim, najee se upotrebljava termin nasilje, s tim da on vrloesto sadri i konotaciju siste matskekontroleidominacije.Stogaei unaojstudijidvaterminabitikorienanaizmeni no, priemu se u oba sluaja podrazumeva da je re o sredstvima uspostavljanja i odrava njakontroleidominacijenasilnikanadrtvom. U okviru ovog istraivanja nasilje se shvata uopteno kao takva vrsta ponaanja ili od nosa u kome se prinuda, zastraivanje, obezvreivanje, omalovaavanje ili kontrola (u smi slu ograniavanja slobode) koriste neposredno ili putem pretnje, kako bi se druga osoba po vredila i potinila psihiki, fiziki, ekonomski ili socijalno. Rodno zasnovano nasilje predsta vlja one oblike nasilja koji su usmereni prema pojedincima ili grupama na temelju njihovog rodnog identiteta, a koje se javlja usled normativnih oekivanja u vezi sa rodnim ulogama i nejednakihodnosamoiunutarkontekstaspecifinogdrutva(Bloom,2008).Porodinonasi lje predstavlja oblike nasilja poinjene u okviru domainstva, srodnikih ili partnerskih od nosa,bezobziradaliosobeivezajednoiline. Meutim, ove poetne definicije potrebno je dalje operacionalizovati kako bi se istrai vanjemmogleizmeritidimenzijepojavenaosnovujasnihipreciznihindikatora.Uistraiva njima porodinog nasilja nad enama postoji nekoliko iroko prihvaenih kompozitnih indi katoranasilja.Svakaodkompozitnihmeraposedujeizvesneprednostiinedostatke,pajeod lueno da se u ovom istraivanju ne primeni ni jedna od tih mera. Takozvana CTS skala (Conflict Tactics Scale32) je odbaena zbog toga to registruje samo fiziko, verbalno i seksu alnonasilje,aliizbogtogatojevieprilagoenazapraenjekonflikataanenasiljakaoina usmerenog od jedne osobe prema drugoj uz primenu razliitih oblika prinude. Odbaene su imerekojeseuskofokusirajunapsihikonasiljeilinanasiljeodstranepartnera(Psychologi calMaltreatmentofWomenInventoryPMWI,IndexofSpouseAbuseISA,MeasureofWi fe AbuseMWA, Abusive Behaviour Inventory ABI, Abuse Risk InventoryARI)33. Na kra ju odbaena je i kompozitna skala zlostavljanja (Composite Abuse Scale CAS), koja iako je obuhvatnijaodprethodnihimoglabibitimodifikovanatakodaidentifikujeidrugepoinio ce osim partnera, poseduje problem preobimnosti, jer obuhvata preko 70 pojedinanih indi katora.34Zbogtogajeovaskalaizuzetnozahtevnaitekazasprovoenjeudrutvimaukoji maseoporodinomnasiljuneradogovori. Odlueno je da se u ovom istraivanju, koje predstavlja prvo istraivanje na reprezen tativnom uzorku (dodue za uu Srbiju), porodino nasilje nad enama operacionalizuje na to obuhvatniji nain, ali uz potpunu svest da je nemogue obuhvatiti sve dimenzije nasilja.
32 Skalu je poetno razvio Straus u istraivanjima sukoba u porodici, a kasnije je revidirao tako da

poredfizikogiverbalnognasiljaobuhvatiiseksualnonasilje(Straus,1979).
33 Zapravo veina studija koje primenjuju navedene i sline mere nasilja nad enama bavila se

partnerskim, a ne porodinim nasiljem (HagemannWhite, Katenbrink and RabeCombatin, 2006; ORC Macro:2006; UNICEF:2000;UN:2007;UnitedNationsGenderThemeGroup:2009;Ministerresponsiblefor StatisticsinCanada:2060; Mazza, DennersteinandRyan:1996;ImmigrationandRefugeeBoard ofCanada: 2009;PiispaaandHeiskanenb:2005;MuratoreandSabbadini:2005;Diprose:2007;MirrleesBlack:1999).
34SaetpregledovihmeraikritikopreispitivanjenudiHegarty(2007)

34

Osim toga, nastojali smo da pokazatelje pojedinih aspekata nasilja prilagodimo u to veoj meri formulacijama datim u naim zakonima. Stoga je nasilje operacionalizovano preko sle deihdimenzija,odnosnoforminasilja:ekonomskog,psihikog,fizikogiseksualnog.Svakinave deni tip nasilja dalje je obuhvatio niz pokazatelja na osnovu kojih je bilo mogue identifiko vati da li je ena bila izloena takvom tipu nasilja. Indikatori za svaki oblik nasilja prikazani suunarednojtabeli.

Tabela2:Obliciiindikatorinasilja Oblik/dimenzija Indikatori nasilja Ogranienpristupnovcuudomainstvuuzuskraivanjenovcazalinepotrebe35 Oduzimanjelinognovca Ekonomsko nasi Diskrecionapotronjanovcalanadomainstvausledkojedomainstvoostajebez lje dovoljnosredstavazaivotutokumeseca Zabranadasezaposli Verbalno poniavanje (omalovaavanje, psovanje, vreanje) nasamo ili pred dru gimlicima Ignorisanje,uskraivanjepanje,razgovoradueodsatvremena Psihiko nasilje Zastraivanje(pretnjadaenauditiispitaniciilinjojbliskojosobi) Zabrana,ograniavanjekretanja(izlaska,odlaskauposetuisl.) Namernounitavanjepredmetakojipripadajuispitanici Drmusanje,tresenjezaramena upanjekose Zavrtanjeruke Udaracrukom(amar,udaracpesnicom) Udarac,gaanjepredmetom Fiziko nasilje Ugriz Stiskanjezavrat,davljenje Snaanudaracozid Nanoenjeopekotina(cigaretom,ringlom,peglomilinadruginain) Napadorujemilioruem(noem,pitoljem,sekiromisl.) Prinudanaseksualniodnosilinekeradnjetokomseksualnogodnosauzupotrebu fizikesileilipretnjudaepovreditiispitanicuilinjojbliskuosobu36 Seksualno nasilje Prinuda na seksualni odnos ili neke radnje tokom seksualnog odnosa ucenom, uvredom,optubomisl.,alibezupotrebefizikesile.

Porodinonasiljenadenamaoperacionalizovanojetakodaobuhvatisvesluajevena silja koje suprema enama poinililanovi/ce istog domainstva, bez obzira na srodstvo, za timlanovi /ce porodice i srodnici/e bez obzira da li ive u istom domainstvu sa enama iz
35 Ogranien pristup novcu u domainstvu predstavlja meru ekonomske zavisnosti, a tek u

kombinacijisauskraivanjemnovcazalinupotronjupredstavljaindikatorekonomskogzlostavljanja.
36OvajobliknasiljaizdvojenjeikaosilovanjeuskladusadefinicijomsilovanjaizKrivinogzakona.

35

uzorka,kaoisadanjiibivipartneri/kebezobziranatodalisuvenani,nevenaniidalii vezajednosaenamaizuzorkailiuodvojenomdomainstvu.Istraivanjemsuobuhvaenii lezbejski parovi, mada je njihov broj izuzetno mali (7 sluajeva). Dakle, cilj nam je bio da upoznamo sve oblike nasilja koji se vre prema eni od razliitih poinilaca, a ne da se ogra niimosamonapartnerskonasilje. Iskustvonasiljaispitivanojeudvevremenskejedinice:tokomivotaiuposlednjihgo dinu dana. Ovakav pristup uobiajen je u praenju porodinog nasilja nad enama, jer se omoguuje razlikovanje aktuelne prevalencije porodinog nasilja u odnosu na ukupnu pre valenciju nasilja u datom drutvu. Zbog toga je vano napomenuti dae tokom analize biti korienisledeipojmovi:

Opte porodino nasilje nasilje koje obuhvata sve oblike nasilja, ukljuujui eko nomsko,fiziko,psihikoiseksualno. Specifini oblici nasilja pojedinane forme nasilja koje se ispoljavaju kao ekonom skoilifizikoilipsihikoiliseksualno,ilikrozkombinacijevierazliitihspecifinihformi. Aktuelno nasilje nasilje koje se dogodilo u poslednjih 12 meseci koji su prethodili istraivanju. Ukupnonasiljenasiljekojesueneiskusiletokomivota. Ovdejepotrebnouinitijojednuvanunapomenuuvezisakonceptualnomosnovom praenjanasilja.Uliteraturiseestonedovoljnorazlikuju,paimeajupokazateljiprevalenci je i incidencije nasilja (Brownridge, Halli, 1999). Cilj ovog istraivanja bio je da se utvrdi pre valencija nasilja, odnosno rasprostranjenost nasilja i njegovih posebnih formi u populaciji e na u Srbiji bez Vojvodine. Incidencija nasilja, koja podrazumeva uestalost nasilja, odnosno broj incidenata nasilja u odreenom periodu u datoj populaciji, nije bila predmet istraiva nja.Razlozizaovakvuodlukusuviestruki.Presvega,ocenilismodajezaovuprilikudale koznaajnijeobuhvatititoveibrojpojedinanihpokazateljarazliitihforminasilja.Zasva kiodtihpokazateljabilojepotrebnoispitatiidalisuprisutniuposlednjihgodinudanaito kom ivota, kao i registrovati sve poinioce, kako bi se dobila to obuhvatnija slika o forma maimehanizmimaporodinognasiljanadenama.Dodavanjepitanjaobrojuincidenatana silja na svakoj od ovih dimenzija, uvealo bi upitnik toliko da bi ugrozilo kvalitet dobijenih podataka s obzirom na metodologiju prikupljaja podataka o kojoj e kasnije biti vie rei. Smatrali smo da u ovom poetnom koraku ispitivanja nasilja na velikom reprezentativnom uzorku vaniji zadatakpredstavlja identifikovanje obima, formi, mehanizama i determinanti nasilja,kaoiiskustavaistavovauvezisapristupomuslugamasocijalnepodrke,tedajeve pojedinani sluaj nasilja dovoljno alarmantan ijedva manje znaajan od ponavljanih incide nata.Svakakoveauestalostincidenatanasiljaupojedinanimsluajevimaukazujeinatei problemkojizahtevaispecifineoblikepodrke,alinaalost,zapreciznomerenjeincidencije ovoga puta nije bilo prostora. Osim toga cilj ovog istraivanja je da doprinese ukidanju nasi ljanadenamaanesmanjenjunjegoveuestalosti. Na kraju, potrebno je navesti i da je osnovno teorijsko polazite o nasilju kao struktur noikulturnodeterminisanojpojaviusloviloiispitivanjebrojnihdimenzijakojesetiusocio 36

ekonomskog poloaja ena, porodinog konteksta, kao i stavova prema rodnim ulogama i nasilju. Instrument za prikupljanje podataka stoga je sadrao dva strukturirana upitnika. Prvimsuprikupljenipodaciodomainstvu,ukljuujuiisrodnikisastav,veliinudomainstva, karakteristikelanova/ica prema obrazovanju, zaposlenosti, podaci o materijalnom standar du domainstva, kao i karakteristike odnosa moi u domainstvu. Drugim strukturiranim upitnikom prikupljeni su podaci o enama, njihovom poloaju u domainstvu i porodici, isku stvima nasilja, stavovima prema nasilju i razliitim formama socijalne podrke, kao i isku stvimaupristupusocijalnimuslugamazapodrkurtvamanasilja.

Metodologijaistraivanja
Istraivanje rodno zasnovanog i porodinog nasilja spada u takozvana istraivanja osetljivihpitanja(sensitivetopicsresearch).Rejeoistraivanjimakojamoguimatiposledi ce bilo direktno za uesnike/ce u istraivanju ili posredno, za kategoriju osoba koja je obu hvaena istraivanjem (Sieber, Stanley, 1988: 49). Kod ovakvih istraivanja veliki problem predstavlja to to pokuaj da se odreena pojava istrai predstavlja pretnju za ispitanike/ce. U literaturi su prepoznata tri kljuna problema zbog kojih se ovakva istraivanja doivljava jukaopretnja.Prvo,istraivakapitanjamoguzadiratiu lina,intimnapitanjaiprobleme,u teme koje su izvor stresa i patnje osoba koje se ispituju. Drugo, ispitivanje o osetljivim pita njima i problemima moe stvarati oseaj stida i stigmatizacije kod osoba koje se ispituju, ili moe biti inkriminiue, kao kada su u pitanju ponaanja i aktivnosti koje su kanjive zako nom. Tree, osetljiva pitanja mogu proizvesti oseaj straha kod osoba koje se ispituju zbog moguih posledica dae zbog otkrivanja podataka ili miljenja biti izloene gnevu, represiji, kazni osoba ili grupa sa vie moi (Renzetti, Lee, 1993). Pojedini od navedenih problema svojstveni su odreenim tipovima osetljivih istraivanja, kao to su istraivanja nelegalnih aktivnosti, ponaanja koja se smatraju devijantnim, politikim stavovima u represivnim drutvima i sl. Meutim, u prouavanju porodinog nasilja nad enama, svi navedeni pro blemisuprisutniitakoizuzetnooteavajuistraivanjeovogproblema. Zbog navedenih problema ovakva istraivanja postavljaju pred istraivae/ice veliki izazov: kako da sa jedne strane obezbede kvalitetne i validne podatke o pojavi koju ispitani ci/e sistematski ele da prikriju, a da u isto vreme obezbede najvii nivo profesionalne etike, koji podrazumeva da se ispitanici/e ne obmanjuju o temi istraivanja, da se na njih ne vri pritisak i da se ne dovedu u stanje snanih emotivnih reakcija koje israivai/ce ne mogu da saniraju, jer to prevazilazi njihovu ulogu i kompetencije. Svetska zdravstvena organizacija je zbog toga objavila smernice i standarde za istraivanje nasilja nad enama, kojih smo se pri dravaliupripremiisprovoenjuistraivanja(Okvir1). Imajuiuvidunavedenetekoekojesusvojstveneistraivanjuporodinognasiljanad enama, kao i neke univerzalne metodoloke principe koji se nalaze u osnovi kvaliteta sva kogistraivanja,istraivakametodologijajeoblikovanasaposebnombriljivou.Unastav ku e biti predoene najvanije karakteristike metodologije istraivanja u pogledu uzorka, metoda prikupljanja podataka i obezbeivanja specifinih uslova za kvalitet istraivanja porodinognasiljanadenama. 37

Okvir1:Standradiismernicezaistraivanjenasiljanadenama Na osnovu obimnog iskustva u istraivanju nasilja nad enama irom sveta Svetska zdrav stvena organizacija definisala je neke najvanije standarde za kvalitetno i etiko istraivanje nasi ljanadenama: 1) Bezbednost ispitanica i istraivakog tima je od presudnog znaaja i treba da usmerava sveprojektneodluke. 2) Studije prevalencije treba da budu utemeljene na kvalitetnoj metodologiji i da uzmu u obzir istraivaka iskustva u vezi sa mogunostima da se prikrivanje nasilja svede na najmanju moguumeru. 3) Zatita anonimnosti ispitanica je od kljunog znaaja i za njihovu bezbednost i za kvalitet podataka. 4) lanovi istraivakog tima treba da budu paljivo odabrani, da buduadekvatno obueni idaimajukontinuiranupodrkutokomistraivanja. 5) Instrument i procedura prikupljanja podataka trebada otklone ili umanje stres koji moe nastatizbogistraivanja. 6) Istraivai/cetrebadabuduobueni/edauputeeneudostupneslubezapodrku. 7) Istraivai/ce i donatori imaju moralnu obavezu da osiguraju da se podaci iz istraivanja adekvatnointerpretirajuikoristeuciljuunapreenjapolitikaimera. 8) Pitanja o nasilju treba da budu ukljuena u istraivanja namenjena drugim ciljevima sa mokadajemogueispunitietikeimetodolokezahteve.

WHO,2001:11.

Planirealizacijauzorka Istraivanje je sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 2500 punoletnih ena u uojSrbiji.Tipuzorkabiojevieetapnistratifikovani,toznaidasuunutarsvakogstratuma jediniceuzorkaodabraneukombinacijiprocedurasistematskogisluajnogizbora.Uzorakje obuhvatio 925 domainstava i ena iz Beograda, 725 iz June i Istone Srbije i 850 iz Central neiZapadneSrbije.Uokvirusvakogodovihstratumaproceduromsluajnogizborasuoda brane optine i u njima mesne zajednice (urbane i ruralne). U okviru svake mesne zajednice odabrane su sistematskom procedurom dve ulice i u okviru njih domainstva. Uzorak je na pravljentakodajeusvakojodizabranihulicabiloanketiranoizmeu15i20domainstavai ena. Ukoliko je meu lanovima domainstva bilo vie punoletnih ena, ispitanica je oda brana metodom sluajnog izbora, prema najbliem datumu roenja. U sluaju odsustva ispi tanicekojajeodabranaovakvomprocedurom,nijemoglabitiispitanadrugaenaizdomain stva, ve su anketari imali obavezu da se vrate i obave anketu sa izabranom enom. Veliina i realizacija uzorka omoguavaju pouzdane procene prevalencije porodinog nasilja nad e nama,njegovihoblikaikarakteristika. Metodeprikupljanjapodataka U pogledu metoda prikupljanja podataka u istraivanjima o porodinom nasilju nad enamamiljenjaserazlikuju.Uprincipudve metodesmatrajusenajvalidnijim:neposredno intervjuisanje ena i samopopunjavanje upitnika od strane ena, bez direktnog ispitivanja 38

anketara. Iskustva iz istraivanja u Velikoj Britaniji i Nemakoj u kojima je primenjivana i jednaidrugametodologija,pokazalasudaseuuslovimakadaenesamepopunjavajuupit nik (pismeno u sluaju Nemake, a na laptop kompjuteru u sluaju Velike Britanije) dobija ak pet puta vea stopa prevalencije porodinog nasilja nego kada anketar usmeno ispituje enu (Walby, 2004). Istovremeno, smatra se da je metoda samopopunjavanja pogodna zbog toga to se izbegava sekundarna viktimizacija ispitanica. Zbog toga je odlueno da se u pri kupljanju podataka primeni metodologija samopopunjavanja upitnika. Procedura prikuplja njapodatakaosmiljenajenanainkojiomoguavavelikukontroluanketarkinadsituacijom anketiranja,uciljuobezbeivanjanajpovoljnijihuslovazaispitanicedadobrovoljnoodgovo renapitanjaizupitnika. Istraivanje je nazvano Istraivanje zdravlja i ivotnih uslova ena, a u pristupu do mainstvima anketarke su predstavile istraivanje kao istraivanje optijeg karaktera o polo aju ena u porodici, njihovom zdravlju i uslovima ivota. Ovakav pristup je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, i pokazao se kao sasvim adekvatan zbog to ga to je omoguio bezbedne uslove u kojima su ene mogle da odlue da lie uestvovati u istraivanju. Naime, anketarke su ispitivale drugelanove domainstva o razliitim karakte ristikama domainstvadok je enau odvojenojprostoriji sama popunjavala upitnik.lanovi domainstva nisu znali da upitnik koji popunjava ena sadri pitanja o nasilju, a istovreme noenenisubileobmanuteotemiistraivanja,jerjenapoetkunjihovogupitnikabilonave deno da se u upitniku nalaze i osetljiva pitanja, te da imaju punu slobodu da na pitanja ne odgovaraju.enamajegarantovanapotpunaanonimnost,tojeinaepraksaiuostalimdru tvenim istraivanjima. Ova procedura prikupljanja podataka se pokazala izuzetno pogod nom,jersueneimalepunuslobodudaodluedapopuneupitnikiline;dausluajudaele da ga popune to uine na miru, neometane od drugih ukuana i bez ustezanja pred anketar kama. Ipak, enama je ostavljena mogunost da ukoliko su same, i ele da ih ispita anke tar/ka,mogudatoizatrae.Ukolikobienetrailedaihanketar/kaispitazbogproblemasa vidom,iliizdrugihrazloga,anketarkesuimalezadatakdaihupozoredaseuupitnikunala zeosetljivaiintimnapitanja,paakosuinakontogabileodlunedausmenoodgovaraju,an ketarkesuimaledozvoludaihusmenoispitaju,poduslovomdadrugiukuaninisubilipri sutni. Ovakav istraivaki pristup smanjio je znaajno i procenat odbijanja da se uestvuje u istraivanju(kojiiznosi21.1%).Onjeistovremenoomoguioistraivaima/camadasebeie netitejasnimprocedurama,jerusluajudajemuispitaniceilinekooddrugihukuanain sistirao da vidi upitnik koji treba da popuni ena, anketarka je trebalo da ukae da to nije u skladusadefinisanomproceduromistraivanjaidanapustidatodomainstvoukolikosein sistiranjenastavi. Upitnik za domainstvo nije sadrao nikakva pitanja o nasilju, kako se kod drugih ukuana ne bi stvorila sumnja da i ena odgovara na slina pitanja. Ni u upitniku za ene termin nasilje nije korien sve do samog kraja upitnika. Pitanja su bila formulisana jasno i jednostavno, kako bi ene razliitog stepena obrazovanja i starosti mogle same da popune upitnik.Instrumentjetestiranupilotistraivanju,nauzorkuod50enaizurbanihiprigrad skih, ruralnih podruja Beograda, ukljuujui i romska naselja. Pilot istraivanje nam je po kazalodajeinstrumentvalidan,dagarazumejuieneniegobrazovanjaistepenapismeno 39

sti, da je primenjena metodologija adekvatna, te da daje kontrolu eni u situaciji istraivanja (da se otvori upravo onoliko koliko njoj odgovara: od toga da upitnik popunjava sama, do toga da se poverava istraivaici i zajedno sa njom popunjava upitnik). Pojedina pitanja su bila pojanjena, a pojedine varijable drugaije operacionalizovane nakon analize iskustava anketarkitokomsprovoenjapilota,imejeinstrumentpoboljan.Anketarkesumogledais potujuzadatuproceduru,nijebilo problemasaostalimlanovima/camadomainstva,apo jedineenesuizraavalezahvalnostzbogbavljenjatemomnasiljanadenamauporodici. Naravno, ni uz sve mere opreza i sva nastojanja da se upitnik i metodoloka pocedura postave tako da istovremeno garantuju bezbednost ena i uslove za otvoreno iskazivanje is kustava nasilja, ne moe se oekivati da su podaci o prevalenciji iskazani u punom obimu. Prema zapaanjima anketara i anketarki, deavalo se da niz pokazatelja odnosa u domain stvu ukazuju na mogue nasilje, ali da na kraju ena nije prijavila iskustva nasilja. Tome u prilogsvedoeisluajevi(dodueneuvelikombroju)enakoje,recimo,nisuupoetnimde lovimaupitnikaelele dapriznajudasubileizloenefizikomnasilju, alibi ukasnijemdelu upitnika, nakon niza pitanja koje ih polako vode kroz razliite forme nasilja i sa njima pove zanih problema, priznale da su pozvale policiju koja je odvela nasilnika, ili da su imale po vrede koje im je naneo neko od ukuana, ili pak da nisu posetile lekara jer su se plaile osvete napasnika. Jotokompilotfazeistraivanjauoenojedajeizvestanbrojenaspremannesamoda uestvuje u istraivanju tako toe popuniti upitnik, ve da eli i da detaljnije iznese svoje probleme istraivaicama. Odlueno je da se u takvim sluajevima, pristupi i dubinskom in tervjuu,kakobisezabeleiladubljaisloenijaiskustvaovihena.Otudaseustudijinalazei kvalitativnazapaanjakojasuproisteklaizovihdubinskihintervjua. Tokom procedure prikupljanja podataka, uinjeni su i napori da se ene upute da po traepodrkuukolikotoele.Zasvakiupitnikzaene,kojisenalazioukoverti,biojezaka en papiri sa brojem telefona na koji mogu da se obrate ako osete potrebu nakon odlaska anketarki (na tom broju je psiholokinjaterapeutkinja bila deurna 24h, a imala je pripre mljen spisak institucija i enskih organizacija koje se bave ovim problemom i na koje moe uputitirtvu).Mnogeenenisueleledauzmubrojikakosekasnijepokazalouvelikojvei nisluajevaradiloseupravoortvamanasiljatojeposredanpodatakostrahusakojimove eneive.Istotako,nijednaenasenijejaviladabipotrailapomozbognasilja,vesuene zvaledatraematerijalnupomo,pomoutraenjuposla,dapriajuotekojsocioekonom skojsituacijiukojojsenalazinjihovaporodicaisl. Prepoetkaistraivanja,apriizradiSWOTanalize,jednaodglavnihpredvienihpret njiuspenostiistraivanjabilojedaeenamabititekodabuduotvorenekadajereotemi istraivanja. Takoe, bile smo zabrinute da bi potencijalno otvaranje moglo da prouzrokuje psihike posledice koje bi trajale i nakon istraivanja i sa kojim bi se ene teko nosile. Obe pretnjesusepokazalekaoneosnovane.Ispostavilosedajeodabranametodologijabilaapso lutno primerena temi enama nespremnim da priaju, davala je mogunost da se otvore u meri u kojoj ele i da stavljanjem upitnika u koverat i zatvaranjem koverta ostanu anonimne ipredistraivaicom.Drugesuspremnoprialeosvojimiskustvima,kakosunekeistraiva ice saoptile ak i sa ponosom koji je utoliko bio vei to je stepen pretrpljenog nasilja bio 40

vei.Verovatnojetakvareakcijanastalakaootklonodtogadasebevidekaortvu,vekao nekog ko je preiveo. Naalost, ovakva reakcija ima i drugu stranu, a to je normalizacija nasilja u patrijarhalnim sredinama. Interesantno je i zapaanje sa terena da je enama i po slevrlotekihispovesti,trebalovrlomalovremena(kojesemerilouminutama)dasesaku peivrateudomainstvakaodasenitanijedesilo.Ovooiglednogovoriouvebanimme hanizmima izlaska na kraj sa situacijom nasilja. Negativnih reakcija ena na temu istraiva nja nije bilo. Nijedna senije poalila da je istraivanje zadrlo u njene privatne i intimne stva ri,naprotiv,punoenajeintervjuerkamaizraavalozahvalnostzbogbavljenjaovomtemom. U istraivaku mreu bilo je ukljueno 67 istraivaa i istraivaica. S obzirom na veli inu uzorka svaka istraiva/ica u proseku je trebalo da obavi preko 30 anketiranja. Kao po sebno tekopodruje zarad trebalo bi izdvojiti teritoriju Beograda i to centralne gradske op tinekojesupredstavljalevelikiproblemkakozasamumogunostulaskaudomainstvo,ta koizaizraduankete.Vanojenapomenutiidasuanketarkeianketari,iakosaznaajnimis kustvomudrutvenimistraivanjima,proliposebnuobukuzaovoistraivanje,tedasusve vreme imali snanu podrku koordinatorki istraivanja. Bili su opremljeni i detaljnim uput stvom za anketiranje, koga je trebalo da se pridravaju tokom itavog trajanja istraivanja. Treningzaobukuanketarkisesastojaooddvamodula:

1. Metodoloki modul upoznavanje sa upitnikom, uputstvom i procedurom istraiva nja. Kao prvi korak anketarke su popunile upitnik da bi se upoznale sa njegovim sadrajem i da bi se na licu mesta razjasnile potencijalne nejasnoe u proceduri ili formulaciji, zatim su upoznatesaproceduromodabiradomainstavaiispitaniceudomainstvusavieenskihpu noletnih lanova, ponaanjem u domainstvu i kontrolom situacije. Izlistane su potencijalne problematinesituacijeiteorijskiikrozigruulogaseprolokrozponaanjeusvakojodnjih. 2. Drugimodulticaoseporodinognasiljapremaenamaoblicimanasilja,karakteri stikama poinilaca, rtava, kruga nasilja, a zasnovano na nalazima nacionalnih i stranih stu dija.Drugideoovogmodulaodnosiosenapsiholokeizazovekojiproistiuizistraivakog radasartvamanasilja,preporueneprocedure,kaoimehanizmereavanjaproblema. Iakosuanketarkebileveomaiskusneusociolokimterenskimistraivanjimaibezobzira na psiholoku pripremu kroz koju su prole, kao i nainjenicu da u veini sluajeva nisu di rektno intervjuisale ene, sve su prijavljivale da im je istraivanje jako teko palo iz emotivnih razloga.Zbogtogajeodluenodasenakonzavretkaterenskogistraivanjaorganizujeburn out radionica kako bi se poradilo na psiholokim posledicama koje je uestvovanje u istrai vanju na njih ostavilo. Ispostavilo se da postoji vie razloga za ovakve emotivne reakcije: izne naenje stopom nasilja i esto tekim oblicima nasilja, bilo im je veoma teko da prisustvuju otvaranjimaenaidavanjuvrlointimnihpodatakaopretrpljenomnasilju,adaostanuneutral ne i potisnu potrebu da daju savete ili na drugi nain pomognu. Na kraju, bilo je teko suoiti sesapomirenouenasanasiljem,njegovomnormalizacijomioptompasivnoudasebi lo ta preduzme (ispostavilo se da su najmanje psihikih posledica imale istraivaice koje su se srele sa bar nekom uspenom priom). Mnoge istraivaice su poele da vide svugde porodino nasilje, da imaju probleme u privatnim ivotima i da reaguju burnije i naglije nego 41

inaeuintimnimodnosima.Javilaimseoptasumnjauuspenepartnerskeodnose,anekoliko njihjeprijavljivalonesaniceisnoveispunjenenasiljem.Ostavljenajemogunostdaseakoina konradionicebuduosetilepotrebujavenaindividualnesavetodavnoterapijskeseanse,alipo to javljanja nije bilo, indirektno moemo zakljuiti da je radionica bila od pomoi. U retkim sluajevima anketarke su imale oseaj kao da su i same bile izloene zlostavljanju, jer nisu uspeledapreuzmukontrolunadsituacijomanketiranjazbogsnanekontrolenasilnika.
Okvir2:Izdnevnikaanketarki Primer1: Tokom popunjavanja individualnog upitnika stigao je suprug nervozan...Prvo se obratio ispitanici i rekao: A ti odmah uzela da popunjava! ta to radi? ta ima da popunjava? Ostavi to!. Reklasamimdaneelimdastvaramnesuglasiceuporodiciidauotii.Ondajedodao:Pa,ta datikaem,posleovogamogusamodajeoteram.Ispitanicajenasvetorekladaseonsamoaliitd.I onjerekaodaseali,madasvetonijeizgledalokaoala. Primer2: Taj dan smo doivele psihiko nasilje i ona (ispitanica) i ja. Evo kako je sve izgledalo od poetka, to jest, od otvaranja vrata. On mi je otvorio vrata i posle moje uvodne rei poeo da insi stiradapopuniupitnikumestoene.Reklasammudaonnekoristiuloke,neidekodginekologa i ne poraa se i tek tada je zvao enu. Bila sam uplaena dok sam se pela uz stepenice i nekako samsamorazmiljalakakodatopreizaemiztekue.Ulismoudnevnusobuionjeprviseo uelostolapajemeniienirekaodasednemo.enasealilanaumor.Razgovorizmeunjihse otprilikeovakoodvijao: ON:Patonisispavalakadsiveotiladaspava? ONA:imsamzaspalazazvoniojetelefon.Japodignemslualicuinekouti(sadrugestranei ce).Tamansevratimukrevetopetzvonitelefoniopetneujemnikoga.Ondasamustala ON:Kakotodajanisamuodazvonitelefon? ONA:Izaaosidaotvorivrataovojdevojciutomtrenutku(meni) ON:Ibasepogodilodazvonitelefonkadjaizaemizkue.Jel?iondasledinjegovciniansmeh. Nekakosamuspeladajepremestimudrugideoprostorijealimujeipakbilauvidnompo lju...Onda sam razvlaila onaj upitnik sa njim do besvesti i pokuavala da zaponem neku priu, ali sve to je nekako bilo neuspeno.ovek je jednostavno bio izvetaeno ljubazan, sa konstant nim osmehom na licu i neverovatnom brzinom je prebacivao pogled sa mene na ispitanicu i tako ukrug...Onajepisaladoprvogpitanjaofizikomnasilju(inimisedajeto:dalinekadadoedo fizikog sukoba...). Onda je spustila olovku, podigla upitnik sa malog stoia ka sebi i besomuno listalaiitalapitanja....Prenjesamradilasavieod50ispitanicapasamznalagdesekojepitanje nalazisa3metraudaljenostiodupitnika.Kadgajekonanoprelistalapopetiputreklajedajeza vrila.IzalajedameispratiikadsmoiskoraileizkueudvoriteizgovorilajeTokakojaivim to je moja stvar. Nemojte nastavljati dalje ovom ulicom, ovde neete naii na razumevanje za to to traite (Ove reenice se seam kao da je sada izgovara, verovatno se plaila ta u uti od komija).Ondajepoeladapriakakojeloegzdravljaikakojeostalabezposlapaseopetneka ko vratila na nau temu...za to vreme sam izvadila upitnik i ni sama ne znam na koji nain je na vela da ga dopuni. Pozdravile smo se, ja sam ipak nastavila daljeniz tu ulicu.Kad sam se vraala poredtekue,klecalasumikolena.Ulasamuprvibuszaireklazbogomtomdeludokraja istraivanja.

42

Posebna panja usprovoenju ovog istraivanjabila jeusmerenanakontrolukvaliteta terenskog rada. Nakon formiranja baze podataka sprovedene su kontrola greke i logika kontrola,kojegarantujukvalitetbazepodataka.

Karakteristikeuzorka
Na osnovu najvanijih uporednih karakteristika uzorka i opte populacije moe se za kljuitidajeostvarenazadovoljavajuareprezentativnostuzorka,tedajemogueizvoditipou zdanezakljukenaosnovunalazaistraivanjakojiseodnosenaukupnupopulacijuenastaro sti 1875 godina na podruju Beograda i Centralne Srbije. Uzorak pokazuje izvesne razlike u pogleduzastupljenostigradskeiseoskeenskepopulacijeuBeogradu,alitomoebitiposledi ca razlika u klasifikovanju pojedinih prigradskih i udaljenijih sela sa teritorije grada Beograda unaemuzorkuiuokvirumetodologijeRepublikogzavodazastatistiku(tabela3).

Tabela3:Strukturastanovnitvaprematipunaselja Stanovnitvo prematipu naselja Gradsko Seosko Ukupno Beograd Optapopulacija 81.6 18.4 100 Uzorakiz istraivanja 73.5 26.5 100 CentralnaSrbija Uzorakiz Optapopulacija istraivanja 58.6 57.2 41.4 42.8 100 100

Izvorzaoptupopulaciju:RZS,procenestanovnitva

I prema starosnoj strukturi na uzorak ena ne pokazuje vea odstupanja od starosne strukture ena u optoj populaciji Beograda i Centralne Srbije, izuzev neto manje zastu pljenostienaiznajstarijestarosnekohorte.

Tabela4:Starosnastrukturaenaizoptepopulacijeiuzorka Starost 1824 2534 3544 4554 5564 6575 Ukupno eneizoptepopulacije 11.1 18.7 17.3 18.8 18.8 15.3 100 eneizuzorka 9.9 22.1 20.1 19.9 19.2 8.7 100

Izvorzaoptupopulaciju:RZS,procenestanovnitva, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm

Podaci o obrazovnoj strukturi stanovnitva prema regionima i polu, naalost nisu do stupni,izuzevsadveveomaudaljenihpodatakaizpopisa2002.godine.Stoganiadekvatna proveraadekvatnostiuzorkapoovojdimenzijinijemogua.Podaci,meutim,ukazujudase meuenamaizuzorkajavljajuvanerazlikeupogleduobrazovnestruktureuzavisnostiod togadaliiveuBeograduiliCentralnojSrbiji,kaoiuzavisnostiodtogadaliiveugraduili selu, bez obzira na region (tabela 5). Nepovoljnija obrazovna struktura enske seoske popu 43

lacije u odnosu na gradsku poznata je od ranije (Babovi, Vukovi, 2008, Cveji et al, 2010), alionotoovdeposebnozabrinjavajesteinjenicadakodseoskihenaizpodrujagradaBe ograda, relativna blizina visokokolskih ustanova ne doprinosi boljoj obrazovnoj strukturi u odnosunaseoskeeneizunutranjostiSrbije.

Tabela5:enepremaobrazovnojstrukturi,regionuitipunaselja,u% Nivo obrazovanja Bezkole Osnovno Srednje Visoko Ukupno Beograd Gradskopodruje Seoskopodruje 1.1 6.4 5.2 20.6 55.5 63.8 38.2 9.2 100 100 CentralnaSrbija Gradskapodruja Seoskapodruja 3.8 13.0 13.1 20.9 60.2 54.6 22.9 11.4 100 100

KramerovV=204,p=0.000

Uoava se da meu seoskim i gradskim enama koje su napustile kolovanje pre navr ene srednje kole postoje izvesne razlike u razlozima za odustajanje od daljeg kolovanja. Kodseoskihenaeesenegokodgradskihkaorazlognavodipritisakporodicedaseodu stane od kolovanja zbog rada u domainstvu i na gazdinstvu, dok se kod gradskih ena u odnosu na seoske, ee kao razlog javlja nezainteresovanost za dalje kolovanje. Kod seo skihenatakoenetoeejezastupljenulazakubrakkaorazlogzanaputanjekolenego kodgradskihena. Strukturaenaizuzorkapremaaktivnostitakoeukazujenanepovoljnijipoloajenaiz Centralne Srbije u poreenju sa Beogradom, kao i seoskih ena u poreenju sa gradskim. Tip naselja pokazuje statistiki znaajnu vezu sa statusom prema aktivnosti, meutim, ova veza je slabakadaseprikaeuovakogrubimkategorijamakaotojetouinjenounarednojtabeli.

Tabela6:enepremaaktivnosti,u% Statuspremaaktivnosti Zaposlene Nezaposlene Neaktivnesaprimanjima Neaktivne,izdravanalica Ukupno KramerovV=0.091,p=0.000

Beograd Gradsko Seosko podruje podruje 52.6 42.3 9.8 18.5 20.5 18.1 17.1 21.1. 100 100

CentralnaSrbija Gradska Seoska podruja podruja 42.9 40.8 21.3 23.1 20.7 19.0 15.1 17.1 100 100

Meuenamakojenisuzaposlene,u ukupnomuzorku,13%jejouveknakolovanju, 35% je u penziji, 27% tvrdi da ne moe da nae posao, za 18% ena koje ne rade razlog za to je briga o porodici i domainstvu, dok je 2.1% ena navelo da je elelo da se zaposli ali im suprugnijedozvolio(preostaleenenavelesudrugerazloge). Na kraju opisa uzorka iz istraivanja potrebno je ukazati na vane aspekte porodinog statusa i karakteristika domainstava u kojima ene ive. I u pogledu strukture domainsta vaukojimaeneivepostojeznaajnerazlike.eneuseoskimsredinamaeeiveuproi 44

renim i vieporodinim domainstvima37, a ree u samakim domainstvima ili domain stvimasamohranihroditelja.

Tabela7:Tipovidomainstavaukojimaeneizuzorkaive,u% Tipdomainstva Samako Parbezdece Parsadecom Samohraniroditeljsadecom Proireneporodice Vieporodinadomainstva Ostalo Ukupno KramerovV=0.190,p=0.000 Beograd Grad 12.5 14.3 41.2 15.2 9.4 3.8 3.5 100 Selo 5.7 13.7 41.4 4.4 12.3 21.1 1.3 100 CentralnaSrbija Grad Selo 7.8 5.2 13.8 14.1 45.5 36.1 7.9 4.0 11.7 14.1 13.2 26.2 0.1 0.1 100 100

PotrebnojenapomenutidadrutvoSrbijezapravokarakteriusporepromeneporodi nih struktura i domainstava u poreenju sa razvijenim evropskim zemljama. Iako posled njihdecenijadolazidokonstantnogpadaueaporodinihdomainstava(nuklearne,proi rene porodice i vieporodina domainstva) i porasta neporodinih domainstava (samakih i partnerskih), ove promene su premalog intenziteta da bi dovele do radikalnijeg pomaka u pravcu zapadnoevropskih porodinih struktura. Izmeu dva popisna perioda (19912002) zabeleen je pad uea porodinih domainstava sa 83.3% na 78.3% uz odgovarajui porast neporodinih domainstava sa 16.7% na 21.5% (Petrovi, 2009). Paljiviji pogled na ove osnovnetrendovepromenaukazujedauokvirupadaporodinihdomainstavaveipadbe leeproireneporodiceivieporodinadomainstva(madainuklearneporodicebeleepad, ali uporedno manji). Sa druge strane, porast uea neporodinih domainstava primarno se duguje porastu samakih domainstava, a ne razliitih oblika vanbranih zajednica. Porast samakih domainstava u Srbiji zapravo nije produkt alternativnih izbora mlaeg stanovni tva, ve direktna posledica demografskog starenja i ivotnih situacija koje zatiu pojedince u kasnijim fazama ivotnog toka (udovitvo ili razvod). Osim toga, samaka domainstva znatno su zastupljenija kod najniih socijalnih slojeva (nekvalifikovanih radnika i marginali zovanih bez posla, redovnih primanja i sl), to potvrujeinjenicu da nije re o izabranoj, venunojopciji(Ibid). JouvekvisokoueeproirenihporodicaivieporodinihdomainstavauSrbijipre poznato je primarno kao rezultat rasprostranjenih strategija suivota nekoliko generacija usledstambeneifinansijskedeprivacije,kaoiusledopadanjainstitucionalnihkapacitetabri geostarim,bolesnimideci,kojajerasprostranjenaugotovosvimsegmentimastanovnitva.
37Uproirenadomainstvaspadajudomainstvakojasesastojeodjednenuklearneporodice(brani

par, par sa decom ili samohrani roditelj sa decom) i jednog ili vie srodnika koji neine nuklearnu porodi cu,doksevieporodinadomainstvasastojeodvienuklearnihporodica.

45

UkupnaslikaoporodinimstrukturamauSrbijinavodipojedineautorkedaocenestanjekao retradicionalizaciju, odnosno repatrijarhalizaciju koja je obeleila period postsocijalistkih promena. Umesto daljeg suavanja porodinog nukleusa i diverzifikacije/individualizacije privatne sfere, u Srbiji je na sceni retradicionalizacija i repatrijahalizacija, koja se, pored osta log ispoljava kroz visok udeo proirenih, patricentrinih domainstava (oko 1/3), pad nukle arnih formi, uz porast jednolanih i dvolanih (unije starih) i zanemarljivo niske udele alter nativnihformi(12%)(Bobi,2009:205). Meu enama iz uzorka 18% se nikada nije udavalo (u preko 80% sluajeva ovo su mlade ene, do 34 godina starosti), 78% se udavalo jedanput, a 4% vie puta. Meu enama koje su se udavale, 80% i dalje ivi u braku, 2.2% je rastavljeno, 7.8% razvedeno, a 10% su udovice. U vreme istraivanja 20.5% ena nije imalo partnera (ni venanog ni nevenanog), 0.3%jeimalonevenanupartnerku,doksuostaleeneimalemueveilinevenanepartnere. Pored toga, 78% ena ima decu, a meu enama koje imaju decu 28% ima jedno dete, 59% dvoje dece, a 13% ena troje i vie dece. Decu predkolskog uzrasta ima 13.8% ena, decu uzrasta714godinaima19%ena,adolescenteuzrasta1517godinaima7%ena. Zakrajjevanonavestijojedanpodatakodvelikogznaaja.Podaciizistraivanjauka zujudajeuSrbijijouvekveomaizraenpatrilokalniobrazacformiranjadomainstva.Naime, prilikomstupanjaubrakenenajeeprelazeudomainstvomua,iiveustambenojjedini ci koja je u njegovom vlasnitvu, ili vlasnitvu njegove porodice, to znaajno utie na osnovu moi na kojoj se temelje porodini odnosi. Znaajne razlike u ovom pogledu ispoljavaju se iz meu Beograda i Centralne Srbije, kao i izmeu grada i sela, s tim to je patrilokalni obrazac formiranjadomainstva posvudapredstavljanajeimodel. Unarednoj tabeliprikazanisuti povi domainstva naih ispitanica u zavisnosti od toga da li su se one doselile u domainstvo mua (patrilokalna), ili se mu doselio u njihovo domainstvo (matrilokalna), ili je pak doma instvoformiranonaravnopravnojosnovi,uzzajednikovlasnitvoispitaniceisupruga.

Tabela8:eneprematipuformiranjadomainstva Tip domainstva Patrilokalno Matrilokalno Zajedniko Ostalo Ukupno Beograd Gradskopodruje 47.1 31.1 6.1 15.7 100 Seoskopodruje 75.8 14.0 0.6 9.6 100 CentralnaSrbija Gradskapodruja 69.4 16.6 2.8 11.2 100 Seoskapodruja 77.5 10.9 1.0 10.6 100

KramerovV=0.168,p=0.000

IzpredoenihpodatakamoesevidetidajedinouBeogradu,uurbanompodruju,pa trilokalna domainstvaine manje od polovine, mada i dalje predstavljaju najbrojnija doma instva. U ostatku uzorka patrilokalnost je veoma izraena. Ovo je meutim, samo jedan od pokazatelja nejednakosti u imovini koji uz nejednakosti u drugim ekonomskim i ostalim re sursimastvaraosnovuzanejednakeodnosemoi. 46

MAPIRANJEPORODINOGNASILJANADENAMA
Analiza u ovom poglavlju treba da odgovori na nekoliko kljunih pitanja o porodi nomnasiljunadenama: 1. Kolikajeaktuelnaakolikaukupnaprevalencijaporodinognasiljanadenama? 2. Ukojimoblicimaseovonasiljeispoljavaikakoizgledajuprevalencijerazliitihobli kanasilja? 3. Kosurtveakopoiniocinasiljapremasrodstvuirazliitimkarakteristikama? 4. Koje su znaajne determinante nasilja, odnosno koji individualni i porodini faktori poveavaju,akojismanjujuverovatnouodispoljavanjanasiljanadenama? Dabismoodgovorilinaovaosnovna,aliinizspecifinihpitanja,prvoemoukazatina rasprostranjenost porodinog nasilja nad enama, a potom analizirati karakteristike specifi nihforminasilja,mehanizmenjihovihispoljavanjaifaktorekojinanjihutiu.

Prevalencijaporodinognasiljanadenama
Podatke o prevalenciji porodinog nasilja nad enama treba razumeti kao sigurnu do nju granicu rasprostranjenosti nasilja. Naime, moe se pretpostaviti da je uprkos briljivo planiranimpokuajimadasestopaprikrivanjanasiljasvedenanajmanjumeru,izvestanbroj enasvakakoizbegaodaprijavisvojaiskustvasanasiljem,alidanijedansluajkojijeuaou kategoriju rtava nasilja nije tu ukljuen nezaslueno. Kao rtve porodinog nasilja identi fikovane su ene koje su doivele bar jedan oblik nasilja (ekonomsko, psihiko, fiziko ili seksualno). Ovde je potrebno pojasniti i nekoliko indikatora. Stopa aktuelne prevalencije porodinog nasilja podrazumeva uee ena sa iskustvom bilo kog oblika nasilja u porodici u toku poslednjih godinu dana u ukupnoj populaciji ena iz uzorka. Stopa ukupne prevalencije porodinognasiljapredstavljaueeenasaiskustvombilokogoblikanasiljauporodicitokom ivota u ukupnoj populaciji ena iz uzorka. Specifine stope prevalencije nasilja (bilo aktu elne ili ukupne) odnose se na rasprostranjenost pojedinih formi nasilja, kao to su ekonom sko,fiziko,psihikoiseksualno. Podaci o rasprostranjenosti nasilja su krajnje zabrinjavajui, jer ukazuju da je u toku poslednjih godinu dana u uoj Srbiji, 37.5% ena bilo izloeno porodinom nasilju, a da je 54.2%enabiloizloenonekomoblikuporodinognasiljatokomsvogivota. Kao to je u poglavlju o metodologiji predoeno, u zavisnosti od formi prinude, sred stavazlostavljanjaidomenauspostavljanjakontrolenadenom,razlikujuseiposebnitipovi nasilja.Svakiodoblikanasiljautomsmisluposedujedistinktivnekarakteristike.Ekonomsko nasilje se ispoljava preko kontrole nad ekonomskim resursima uz uskraivanje ekonomskih resursa (pre svega novca), potrebnih za zadovoljavanje potreba ena, ili spreavanje da oba vlja ekonomsku aktivnost. Fiziko nasilje se ispoljava kroz razliite forme fizikog napada usmerenog prema eni, od drmusanja, povlaenja za kosu, preko fizikih udaraca, davljenja, 47

dotekihoblikanapadaoruemiorujemilifizikogmuenjapeenjem,isl.Psihikonasilje se ispoljava preko ponaanja usmerenih na psiholoki integritet i zdravlje ena, kao to su omalovaavanja, vreanja, verbalni napadi, pretnje, zastraivanja, do ignorisanja, uskraiva nja panje, razgovora i ograniavanja sloboda. Seksualno nasilje predstavlja razliite oblike prinude na seksualne odnose ili neeljene radnje tokom seksualnih odnosa, priemu zakon prepoznaje seksualno zlostavljanje kao silovanje tek uz upotrebu fizike sile ili pretnje fizi kom silom. Podaci o prevalenciji pojedinanih oblika nasilja ukazuju da je psihiko nasilje najrasprostranjenije, a da je najmanje zastupljeno seksualno nasilje, odnosno silovanje u po rodicikaoposebanoblikseksualnognasilja.

Grafikon2:Prevalencijaporodinognasiljanad enamautokuposlednjihgodinudana

Grafikon3:Ukupnaprevalencijaporodinog nasiljanadenama

Unarednojtabelisuprikazanipodacioaktuelnojprevalencijirazliitihoblikanasilja(nasi lje koje se dogodilo bar jedanput u toku poslednjih godinu dana), kao i o ukupnoj prevalenciji nasilja(nasiljekojeseodigralobarjedanpututokuivota).

Tabela9:PrevalencijapojedinanihoblikaporodinognasiljanadenamauSrbijibezVojvodine Oblicinasilja Ekonomsko Fiziko Psihiko Seksualno Silovanjeuporodici Prevalencijauposlednjih godinudana 11.4 10.1 31.8 1.2 0.2 Ukupnaprevalencijatokom ivota 15.8 21.6 48.7 3.8 1.4

Rasprostranjenost opteg porodinog nasilja, kao i pojedinanih formi porodinog se razlikuje izmeu regiona. Iz naredne tabele moe se uoiti da su stope aktuelne i ukupne prevalencijeporodinognasiljanadenamanajveeuBeograduanajmanjeuCentralnojiIs tonojSrbiji.Trebaimatinaumudaoverazlikenemorajupoticatiodrazlikaurasprostranje nostipojavenegoodrazlikauspremnostidasepriznajuiskustvanasilja,jerseeneuveim urbanim centrima, kakav je Beograd, mogu oseati anonimnije, ili pak imati osveeniji i otvorenijiodnospremaiznoenjuovakvihiskustava. 48

Tabela10:Stopeprevalencijeoptegporodinognasiljanadenamapremaregionu,u% Stopeprevalencije Aktuelnonasilje Ukupnonasilje Beograd 40.0 59.0 Region JunaiIstonaSrbija 38.8 54.2 CentralnaiZapadnaSrbija 33.8 49.3

Zaaktuelnonasilje:KramerovoV=0.083,p=0.000 Zaukupnonasilje:KramerovoV=0.057,p=0.020

Razlike izmeu grada i sela, meutim, nisu se pokazale kao znaajne u pogledu ras prostranjenosti porodinog nasilja, kao ni njegovih specifinih formi, dok su razlike izmeu regionaizraenije.

Tabela11:Stopeaktuelneprevalencijespecifinihoblikaporodinognasiljapremaregionuitipunaselja Tipnasilja Ekonomsko Fiziko Psihiko Seksualno38 Region JunaiIstona Srbija 11.8 8.5 32.6 Tipnaselja CentralnaiZapadna Srbija 10.7 8.3 28.9 Grad 10.1 10.0 31.7 1.0 Selo 13.4 10.1 31.4 1.4

Beograd 11.9 13.0 33.8

Tabela12:Stopeukupneprevalencijespecifinihoblikaporodinognasiljapremaregionuitipunaselja Tipnasilja Beograd Ekonomsko 16.3 Fiziko 27.3 Psihiko 53.5 Seksualno 5.1 Region JunaiIstonaSrbija 15.4 19.1 48.9 3.4 Tipnaselja CentralnaiZapadnaSrbija Grad 15.7 15.1 17.4 23.0 43.4 50.0 2.7 3.8 Selo 17.1 19.8 46.5 3.9

Meutim, pored rasprostranjenosti porodinog nasilja uopte, kao i njegovih specifi nihpojedinanihformi,potrebnojesagledatiirasprostranjenostnekihosobenihforminasilja kojenastajuusledkombinacijerazliitihmetodaprinudeizlostavljanja.Podaciiznaegistra ivanjapokazujudajeuposlednjihgodinudanatreinaenabilaizloenaviestrukimoblicima nasilja,adaje45%enatokomsvogivotaiskusilovieforminasilja.Unarednojtabelimoe se primetiti da je meu enama koje su bile izloene nasilju u porodici tokom poslednjih go dinu dana, vie od polovine bilo izloeno iskljuivo psihikom nasilju, ali da sledei najra sprostranjeniji oblik nasilja predstavlja kombinaciju psihikog i fizikog nasilja, a potom psi hikogiekonomskognasilja.
38Zbogmalogbrojasluajevanijepouzdanoprikazatipodatkeporegionu.

49

Tabela13:Izloenostrazliitimoblicimanasiljauposlednjihgodinudana Obliknasilja Psihiko Psihikoifiziko Psihikoiekonomsko Ekonomsko Fiziko Ostalekombinacije Ukupno %enakojesubilertveporodinognasilja uposlednjihgodinudana 52.4 15.3 11.0 9.1 5.7 6.5 100

Slikaizgledanetodrugaijekadaseposmatraizloenostrazliitimoblicimanasiljato komivota,jersapoveanjemvremenskogokvirarastuiansedaenedoivevieformina silja.Iovogaputapsihikonasiljepredstavljanajrasprostranjenijioblik nasilja,izakogasledi kombinacija psihikog i fizikog nasilja, ali se sada javlja i kombinovano iskustvo fizikog, psihikog i ekonomskog nasilja. Vano je uoiti i da je 3.4% ena tokom svog ivota iskusilo sveispitivaneoblikenasilja.

Tabela14:Izloenostrazliitimoblicimanasiljatokomivota Obliknasilja Psihiko Psihikoifiziko Fiziko,ekonomskoipsihiko Psihikoiekonomsko Ekonomsko Fiziko Psihiko,fiziko,ekonomskoiseksualno Ostalekombinacije Ukupno %enakojesubilertveporodinognasiljatokom ivota 46.1 17.3 12.0 8.0 4.8 4.2 3.4 4.3 100

Izloenipodaciukazujudasenasiljeestojavlja kaosloenisindromukomesezapravo kombinujurazliitemetodezlostavljanjaenasaciljemuspostavljanjailiodravanjanejedna kihodnosamoiikontrole.Uoavasedasepsihikonasiljeestojavljakaosamostalanoblik nasilja, ali da se ekonomsko, fiziko i seksualno nasilje retko javljaju kao samostalne forme nasilja,bezkombinovanjasapsihikimidrugimoblicimanasilja.

Karakteristikerazliitihtipovanasilja
Svaki od oblika nasilja obuhvaenih naim istraivanjem poseduje izvesne specifino sti, zbog ega e i njihove karakteristike biti prikazane zasebno. Panja e pre svega biti usmerenanaoblikeponaanjakojisuprepoznatikaoelementidatogtipanasilja,karakteristi keenakojesuizloeneovimoblicimanasilja,kaoikarakteristikepoinilaca.Mehanizmima ifaktorimarazliitihoblikanasiljabaviemoseunarednompoglavlju. 50

Ekonomskonasilje Ekonomsko nasilje predstavlja ree prouavanu formu porodinog nasilja i esto se razliiti ekonomski aspekti odnosa u domainstvu i porodici posmatraju kao faktori drugih oblikanasiljaumestodaseunjimanastojeidentifikovatiosobeneformenasilja.Vanojeraz likovati ekonomsko nasilje od ekonomske zavisnosti, koja svakako predstavlja pogodno tle zaispoljavanjeekonomskogzlostavljanja,alisamaposebinemoravoditiekonomskomnasi lju. Ovde se pod ekonomskim nasiljem podrazumeva uskraivanje ekonomskih resursa za zadovoljavanjepotrebaenailispreavanjedaseangaujuuekonomskimaktivnostimakoje suznaajnezaobezbeenjeegzistencije. Naoperacionalnomnivou,kaortveekonomskognasiljaidentifikovanesuene:

koje imaju ogranien pristup novcu u domainstvu i kojima se uskrauje novac za linepotrebe, ene koje ive u domainstvu u kome je drugi lan domainstva, koji obezbeuje prihod za egzistenciju, samovoljno potroio novac i ostavio domainstvo bez dovoljno sred stavazaivot, enekojimaseoduzimalininovac, enekojimajezabranjenodasezaposle. Kao to je ve navedeno, u naem uzorku ima 11.4% ena koje su imale bar jedno od navedenih iskustava u toku prethodnih godinu dana, a 15.8% ena koje su se sa ovakvim is kustvomsusreletokomivota.Podaciiz istraivanjapokazujudaseenekojesubileizloe ne ekonomskom nasilju ne razlikuju znaajno od ena koje nisu bile izloene ovom obliku nasiljapostarosti,poobrazovanju,nitiporegionuitipunaseljaukomeive.Znaajnerazli ke ispoljavaju se u tome to su ene izloene ekonomskom nasilju manje ekonomski nezavi sne od ena koje se ne suoavaju sa ovakvim iskustvima. Naime, meu prvima je manje za poslenihavienezaposlenihiizdravanihena.

Tabela15:enepremaiskustvimaekonomskognasiljaistatusupremaaktivnosti % Statuspremaaktivnosti Zaposlene Nezaposlene Neaktivnesalinimprimanjima Neaktivneizdravane Ukupno KramerovoV=0.95,p=0.000 enesaiskustvomekonom enebeziskustvaekonomskog skognasiljauposlednjihgodi nasilja nudana 46.1 36.1 17.5 27.0 20.2 16.4 16.2 20.5 100 100

Meutim, vaniji uticaj na ispoljavanje ekonomskog nasilja ima injenica da li ene ostvaruju bilo kakva primanja (odzaposlenja ili iz drugih izvora) i da li imaju pristup novcu 51

u domainstvu, nego to je sama ekonomska aktivnost, ali o tomee vie biti rei prilikom analizefaktoranasilja.Ovdeemosamonapomenutidajemeuenamakojenisuizvestileo iskustvimaekonomskognasilja28%enabezlinihprihoda,dokjetakvihmeuenamako je su izloene ekonomskom nasilju 42%. Ipak, deterministiki odnosi nisu tako jednostavni, jer meu enama koje su ekonomski zlostavljane,ak u 27% sluajeva ove ene i najvie fi nansijski doprinose domainstvu. Zbog toga ekonomsku nezavisnost treba posmatrati kao vaanpreduslov,alineidovoljanuslovzaodsustvoekonomskogzlostavljanja.

Okvir3:Iskustvaena Izkvalitativnihzapisa: Mu mi ne dozvoljava da radim, a to u ovom trenutku najvie elim...samo da imam da kupim osnovne stvari, da deci kupim neto, za sebe me nije ni briga.erka mi je bolesna, ima vitiligo, a lekovi su jako skupi (trietiri hiljade meseno). Moram da joj kupim lekove, ne smem da dozvolim da se to proi ri...obeala sam im i kompjuter i televizor, moram to da im kupim. Nemamo televizor, postoji samo jedan u nekojzajednikojsobi.Nimunigdeneradi.Smetamijakokakoseponaa.Etona,primer,bavisepoljopri vredom dva meseca tokom leta (seje i prodaje spana) i onda nita ne radi cele godine. Samo troi taj novac. Ljutimsenanjega... Mubizacigaredaoposlednjepare,azaostalonema.Iakosambolesna,radilabih,babihvolela.Ali onmineda,kaetaimadaradi,damienaradi,nedolaziuobzir.Amoglabihdaradimovde,blizu,ne bih bila daleko od kue. Eto, tu nekiovek ima krojaku radnju, mogla bih da istim konce. Mogla bih da zaradimi200evra,tobinampunoznailo,alineemiondozvolitisigurno,pitalasamgastoputa.Prene go to poem da radim ja bih sve sredila kui, ispratila decu u kolu, spremila da se jede, nikom nita ne bi nedostajalo, ali ne vredi...Sve bi bilo dobro samo da imamo para, samo da deca ive bolje. Iako sam bolesna, moglabihdaradim,izdralabihnekako. Izdnevnikaanketara: Primer1: Dugojepopunjavalaupitnik(ispitanica),netojepriala,puilajecigaruipoelajedagric kanokte.Trpi,presvega,psihikonasilje,omalovaavanje.Ljubomoranje(mu),alitoneprizna je. Svaki posao koji je radila njemu je smetao. Bolje da sedi kui iuva decu nego to radi za mi zerne pare. Govori joj da je popuila tri stana. Svaki dinar koji joj da, prebacuje joj, glumi nema tinu.Neznakolikasunjegovaprimanja,nevidinikadatajnovac. Primer2: Ispitanica je poela da plae kad je bilo rei o prihodima. Ne moe vie da podnese nema tinu. eljna je da kupi i popije jogurt, sok itd. Trudi se da to bolje rasporedi 180 meseno. Sdrugestrane,mubisavnovacpotroiozapardana,uoptenerazmiljaosutra.Volelabida uvekmoedaspremibogatruak,tojojmnogonedostaje.

Ekonomsko nasilje nad enama u 85% sluajeva vre mukilanovi domainstva, a u 15% enski. Iz naredne tabele moe se uoiti da su to najee suprug ili nevenani partner, potomsin,aondabivimuilipartner. Interesantan je podatak da se sinovi visoko kotiraju na listi nasilnika upravo u eko nomskomnasiljunadenama,dokuostalimoblicimanasiljanemajutakovisokupoziciju. Ovde je re preteno o sinovima koji imaju problem sa alkoholom i drogom, jer je 83% ena kojesuizloeneekonomskomnasilju,akojesuimenovalesinakaopoiniocaprijavilodasin 52

ima problem sa drogom, dok je 39% izvestilo da sin ima problem sa alkoholom. Ali o ovim faktorimanasiljabiereiunarednompoglavlju.

Tabela16:Poiniociekonomskognasiljapremasrodstvusaispitanicama Poinilac Sadanjimu/partner Sin Bivimu/partner Otac Brat Drugimukisrodnik Majka erka Svekrva Drugaenskasrodnica Ukupno %rtavaekonomskognasilja kojesunaveledatogpoinioca39 40.4 15.6 10.1 6.4 6.4 6.4 3.7 4.6 3.7 2.7 100

Psihikonasilje Razliitaistraivanjasupokazaladapsihikonasiljemoenanetivieemocionalnete te rtvi nego fiziko nasilje (Follingstad et al, 1990; Hampton, 1999). Tako je uglavnom zbog toga to je psihiko nasilje usmereno prema doivljaju sebe i moe imati duboki uticaj na nainnakojirtvadoivljavasvojulinost,nanjenidentitet,samopouzdanjeipsihikozdra vlje. Osim toga, psihiko nasilje je visoko korelirano sa fizikim nasiljem (Straus, 1979) i va anjedugoroniprediktorfizikognasiljauranimfazamabraka,barkadajereopsihikom nasilju od strane partnera (Hampton, 1999). U literaturi o nasilju u porodici, psihiko nasilje jeprepoznatokaodominantan,najvanijiinajeiobliknasiljaprekokogaseuspostavljate meljkontrole.Zbogtogaseonoieejavljaudruenosadrugimformamazlostavljanja. Uistraivanjupsihikognasiljaopredelilismosezasledeedimenzije,kojesuOLeary i Maiuro naveli u klasifikaciji zasnovanoj na velikom broju studija o psiholokom nasilju u porodici. Navedeni indikatori su odabrani tako da predstavljaju kljune pokazatelje za datu di menziju.Naalostkapacitetijednogistraivanjasupremalizaraznovrsnostoblikanasiljako jiseodvijajuustvarnosti,pasesvakakonijeoekivalodasuovakvimmerniminstrumentom obuhvaenisvivanipokazatelji.Ipak,pretpostavilosedasenekispecifinijioblicipsihikih manipulacija i zlostavljanja javljaju kao nadogradnja ovih osnovnih oblika nasilnog pona anja, te se oekivalo dae i stopa prevalencije biti time pouzdano izmerena. Meutim, neki pojedinaniindikatorimogupredstavljatipokazateljerazliitihdimenzijapsihikognasilja.
39enesumoglenavestiviepoinilacaukolikojetobiosluaj.

53

Tabela17:Dimenzijeilioblicipsihikognasilja Vrste/dimenzijepsihikognasilja Indikatori Nanoenjetetesamopercepciji,samopouzdanju, Vikanje,psovanje,vreanje,omalovaavanje doivljajulinosti Ignorisanje,prekidkomunkacije,odbijanjedase Pasivnaagresijauskraivanjeemocijaibrige razgovara Pretnjananoenjapovredeeniilinjojbliskojoso Zastraivanje:eksplicitnoiimplicitno bi,unitavanjeeninihstvari Ograniavanjelinogprostoraisloboda Zabranaodlaskauposetu,izlaska Izvor:OLeary,Maiuro,2001:xi.

Na primer, unitavanje predmeta koji pripada eni ili koji joj je znaajan moe da ima svrhu zastraivanja, pretnje da sledea slina akcija moe biti usmerena prema njoj i njenom telu. Drugi put, unitavanje predmeta moe biti u funkciji omalovaavanja, naruavanja sa mopouzdanja, obezvreivanja linosti, izluivanja i sl. Sa druge strane, jednu vrstu kon trolemoguejeostvarivatirazliitimsredstvima,pasetakomeuiskustvimaenamoguna i primeri od direktnog optuivanja da nisu normalne do suptilnijih formi provociranja emotivnih reakcija za koje bi potom bile optuivane kao nenormalne, bezvredne, na osno vuegabizapravobionapadnutnjihovidentitet,pravonaautentinuemotivnureakcijukao i samopouzdanje. Zbog toga je veoma vano poznavati kontekst u kome se pojedine forme nasilja odvijaju, to u kvantitativnim istraivanjima nije mogue adekvatno uiniti. U nared nom okviru prikazane su neke ilustracije ovakvih situacija u kojima jedan indikator predsta vljapokazateljerazliitihoblikapsihikognasiljailiseistioblikpsihikogzlostavljanjauspo stavljarazliitimsredstvima.

Okvir4:Izdnevnikaanketara Primer1: Svekarjenamernoisekaodrvoudvoritukojejeispitanicaposadilaikojejojmnogoznai.To jeuiniodokonanijebilatu,rekavinjenojerkiDavidikakoedapobesniipoludikadsevrati. Primer2: Mujeispitaniciunitiosvefotografije! Primer3: Kadjeispitanicasugerisalamuudatrebadaoduubranosavetovalite,onjojjerekaoda jeluda,dajeonnormalan,panekaonaidedaselei.

Podaci iz istraivanja pokazuju da je u toku 12 meseci koji su prethodili istraivanju psihikom nasilju bilo izloeno 31.8% ena, a da ovakvu vrstu iskustva tokom ivota ima 48.7% ena. Podaci dalje ukazuju da se izvesne znaajne, mada blage razlike ispoljavaju u prevalenciji psihikog nasilja u zavisnosti od starosti ena, priemu je meu najmlaim e namastopaprevalencijeaktuelnogpsihikognasiljavia,dokjemeunajstarijimenamavi astopaukupneprevalencijepsihikognasiljatokomivota.Meutim,ovaslabapovezanost starosti sa aktuelnim i ranijim psihikim nasiljem zapravo je posledica razliitih branih i partnerskih statusa mladih i starijih ena, o emu e vie biti rei kada se budu analizirali faktorinasilja. 54

Tabela18:Prevalencijapsihikognasiljapremastarosnimkohortamaena Prevalencijanasilja Nijebilopsihikognasilja Aktuelnopsihikonasilje Psihikonasiljeprevie odgodinudana Ukupno KramerovV=0.095,p=0.000 1824 42.3 42.3 15.5 100 2534 49.8 36.5 13.7 100 Starosnekategorijeena 3544 4554 5564 52.0 48.9 55.8 29.8 33.8 26.0 18.2 100 17.3 100 18.2 100 6575 58.9 19.6 21.5 100

I u sluaju psihikog nasilja galerija likova nasilnika predvoena je muevima i neven animpartnerima,sadanjimibivim.

Tabela19:Poiniocipsihikognasiljapremasrodstvusaispitanicama(ukupnonasilje) Poinilac Sadanjimu/partner Bivimu/partner Otac Majka Svekrva Svekar Brat Sin erka Drugaenskasrodnica Drugimukisrodnik Ukupno %rtavapsihikognasiljakojesunaveledatogpoinio ca40 44.1 13.9 7.1 7.1 5.9 4.3 3.8 3.5 2.0 6.0 2.3 100

Meutim,kodrazliitihformipsihikognasiljastrukturapoinilacapremasrodstvusa ispitanicom se u izvesnoj meri razlikuje. Iako su u svim oblicima psihikog nasilja sadanji i bivipartnerinajeipoiniocipsihikognasilja,iznarednetabelesemoeuoitidasupret nje i unitavanje stvari koje pripadaju ili su znaajne enama,ee dolazile od bivih nego sadanjih partnera. Omalovaavanje, vreanje, ignorisanje i ograniavanje slobode najee vre aktuelni partneri. Takoe se moe uoiti da se oevi javljaju u gotovo petini sluajeva kaoosobekojeograniavajusloboduena,kaoidasekodunitavanjastvarikaonajeipo inioci nakon sadanjih i bivih partnera javljaju druge srodnice u koje su uvrtene roake partnera,odnosnosrodnicenaosnovubrakailidaljekrvnesrodniceispitanice.
40enesumoglenavestiviepoinilacaukolikojetobiosluaj,aovdesuprocentiprikazaniuodno

sunaukupanbrojodgovoraanesluajeva,zbogegaukupniprocenatneprelazi100%.

55

Tabela20:Poiniocipsihikognasiljapremavrstinasiljaisrodstvusaispitanicom Poinioci Sadanjipartner Bivipartner Otac/ouh Svekar Sin/pastorak Brat Majka/maeha Svekrva erka/pastorka Drugisrodnik Drugasrodnica Ukupno %odgovoraenakojesuimaleiskustvopsihikognasilja41 Ograniavanje Unitavanje Omalovaavanje Ignorisanje Pretnja slobode stvari 40.4 45.4 27.8 41.2 25.8 18.6 11.1 34.0 23.2 26.8 7.3 5.9 5.7 19.0 4.3 6.7 3.2 3.6 2.5 3.8 3.4 4.3 1.5 0.7 2.9 3.0 4.4 2.1 1.1 6.2 4.7 9.3 0.5 9.7 3.3 8.0 5.4 6.2 1.8 8.1 0.9 3.1 1.0 2.4 2.2 1.5 11.9 3.3 4.8 6.6 5.7 0.7 12.9 100 100 100 100 100

Kvalitativni zapisi iz istraivanja ukazuju da se kod nasilnika esto moe uoiti dvo struko ponaanje prema osobama izvan porodice mogu negovati identitet ljubazne i prijat ne osobe, dok premalanovima porodice ispoljavaju potpuno suprotno ponaanje. Takoe, obavljanje kunih poslovaesto predstavlja teren na kome se pronalazi osnova za optuiva nje,omalovaavanjeisprovoenjekontrole.

Okvir5:Izkvalitativnihzapisa Primer1: Ugnjetava me, psihiki me maltretira...udim se kako te je uopte primio (anketarku), mada ljuba zanjeonsasvimaosimsaukuanima.Onjepsihopatazavijenumaskuadvokata. Primer2: Imala sam teko detinjstvo, ne volim kad se ljudi svaaju, tuku, toga mi je previe. Udala sam se skoro, za deka koga sam poznavala svega dva meseca, ne slaemo se ba najbolje...nismo nalizajednikijezik.Mnogojeprimitivan,alisejaipaknadamdaeseonpromeniti.Modabibilo boljekadabismoiveliodvojenoodnjegovih,madasuonidobriljudi.udanmijemu,smetamu, naprimer,tosuaeusudoperiprljaveilitakoneto.Hoedajesvenasvommestu,menitosme ta...pa opralabih teae, ne bih dozvolila da stoje tu satima, samo da se odmorim, ta ima veze. Sa mo da neko od komija, roaka ne vidi kako u kui nije sve na svom mestu. Ja sam se njemu puno prilagodila,onmeninijeuopte.Nerazumeme.Htelasamdaodemodnjega,alisamostalatrudna, sad ne mogu...ne znam ta da radim, nadam se dae biti bolje. Mnogo mi je teko, mnogo sam ose tljiva,sigurnozatotosamsvetojednomprola,zatotosamsvetogledalausvojojporodici.

41enesumoglenavestiviepoinilacaukolikojetobiosluaj.

56

Fizikonasilje Usluajevefizikognasiljauvrtenisusvisluajeviukojimasueneprijavilenajmanje jedan od navedenih oblika fizikog napada: drmusanje, tresenje,upanje za kosu, zavrtanje ruke, amar, udarac pesnicom, gaanje ili udaranje predmetom, ugriz, stiskanje za vrat, da vljenje, udaranje, pritiskanje o zid, namerno peenje cigaretom, peglom, ringlom ili drugim predmetom, napad pitoljem, noem, drugim orujem ili oruem. Stopa aktuelnog fizikog nasilja najvia je meu mladim enama (1824), dok su stope ukupnog fizikog nasilja najvi ekodnajstarijihapotomnajmlaihena.

Tabela21:Prevalencijafizikognasiljapremastarosti Prevalencijafizikognasilja Nijebilofizikognasilja Aktuelnofizikonasilje Fizikonasiljeprevieodgodinudana Ukupno KramerovoV=0.107,p=0.000

1824 64.4 20.9 14.6 100

Starosnekategorijeena 2534 3544 4554 5564 77.6 81.4 79.1 81.8 12.2 8.3 9.0 7.4 10.2 10.4 11.9 10.8 100 100 100 100

6575 78.9 5.3 15.8 100

Najei poinioci fizikog nasilja nad enama su sadanji, a potom bivi muevi/part neri,izakojihsledeoevi.

Tabela22:Poiniocipsihikognasiljapremasrodstvusaispitanicama Poinilac Sadanjimu/partner Bivimu/partner Otac Majka Brat Svekar Sin Svekrva erka Drugaenskasrodnica Drugimukisrodnik Ukupno %rtavapsihikognasiljakojesunaveledatogpoinioca 42.8 28.9 7.1 4.8 4.0 2.6 1.9 1.2 0.5 3.6 2.6 100

Meutim,nesamodasestopeprevalencijefizikognasiljarazlikujumeuenamaraz liite starosti, ve se razlikuju i poinioci nasilja. Iako meu svim starosnim grupama sada nji i bivi partneri predstavljaju najee poinioce fizikog nasilja nad enama, moe se uoitidakodmladihenanasiljevreuveemprocentuidrugisrodnici,posebnootac,brat, majka i druge srodnice (u ovoj kategoriji nalaze se bake, sestre, druge krvne srodnice, kao i muevljeve srodnice). Kod ena u starosnim grupama izmeu 25 i 64 godine najvee uee belee aktuelni partneri, dok uee ostalih srodnika znaajno opada. Kod najstarijih ena

57

najveeueemeupoiniocimanasiljabeleebivipartneri,papotomaktuelni,abratisin, odnosnopastorak,sueezastupljeninegokodmlaih(alineinajmlaih)ena.

Tabela23:Poiniocinasiljanadenamarazliitestarosti Poiniocinasilja Sadanjimu/partner Bivimu/partner Otac/ouh Svekar Sin/pastorak Brat Majka/maeha Svekrva erka/pastorka Drugisrodnik Drugasrodnica Ukupno %odgovoraenakojesuimaleiskustvofizikognasilja42 1824 2564 6575 20.7 38.4 31.0 17.1 33.0 46.6 18.3 7.8 3.4 2.9 6.9 1.7 6.9 13.4 3.6 1.7 12.2 5.1 1.4 1.7 0.3 1.7 6.1 2.2 12.2 3.6 100 100 100

Meu enama koje su bile izloene fizikom nasilju tokom ivota,ak 30% je bilo izlo enotekimoblicimafizikognasiljakaotosudavljenje,peenjeilinapadorujem/oruem, a 70% ena je imalo neku vrstu fizike povrede. Slika o poiniocima fizikog nasilja nad e nama izgleda neto drugaije kada se posmatraju pojedinani oblici tekog fizikog nasilja poput davljenja, peenja i napada orujem. U ovim sluajevima se poveava uee bivih supruga/partnera,aueeenskihpoiniocaznaajnosmanjuje.

Tabela24:Poiniocitekihoblikafizikognasilja Poiniocinasilja Sadanjimu/partner Bivimu/partner Otac Svekar Brat Sin Majka Drugimukisrodnik Drugaenskasrodnica Ukupno Davljenje,stiskanjezavrat 40.8 40.0 6.4 3.2 2.4 1.6 1.6 1.6 2.4 100 Peenje 31.8 50.0 4.5 4.5 9.0 100 Napadorujemilioruem 19.6 49.0 7.8 5.9 3.9 2.0 7.8 3.9 100

Dok se psihiko nasiljeesto javlja kao samostalan oblik nasilja, odnosno ne prelazi u fiziko nasilje, fiziko nasilje se najee javlja zajedno sa psihikim zlostavljanjem. Ipak, u
42enesumoglenavestiviepoinilacaukolikojetobiosluaj.

58

manjembrojusluajevaenekojesuizvestiledasudoivelefizikonasiljenisuprijavileobli ke psihikog nasilja, bar u dimenzijama koje su obuhvaene ovim istraivanjem. Ovakav na lazmoedazbuni,alionnijenov.Pojediniautoriuoilisudapostojirazlikaizmeuupotre befizikognasiljazajednosapsiholokim,kojepredstavljateeoblikezlostavljanjasaname rom da se uspostavi kontrola nad partnerkom ili partnerom i nazvali su ga patrijarhalni te rorizam.Ovajobliknasiljajerodnoutemeljeniunajveembrojusluajevavregamukarci premasvojimpartnerkama.Zarazlikuodnjega,upartnerskimodnosimaseregistrujeifizi ko nasilje bez upotrebe psiholokih taktika prinude, a ono je najee blae, ree, sa manjim fizikim posledicama i esto reciprono. Takvo nasilje oznaeno je kao obino partnersko nasilje(Johnson,1995). U naem istraivanju nema osnova za potvrdu teze o obinom partnerskom nasilju zbog toga to nismo istraivali nasilje koje eventualnoine ene, ali podaci ukazuju da i ovo fizikonasiljebezpsihikognajeevrenadenamapartneri(u74%)sluajeva,dalekoma njeodnjihoevi(u4.5%sluajeva),aondajoreerazliitidrugisrodnici. Meu enama koje su izloene fizikom nasilju 27% boluje od neke hronine bolesti, a 5% ima neki oblik invaliditeta. Ni usituaciji bolesti, invaliditeta,a kakopokazuju i neki kva litativnizapisinitrudnoe,enenisupoteenefizikognasilja.

Okvir6:Iskustvaena Izdnevnikaanketara: Ispitanicajedobilatumornamozgu,operisalase.Sadaponekadimanapadenalikepilepsi ji...Poslednjebatinedobilajeodsuprugamanjeod48satipreovoganketiranja.

Izkvalitativnihzapisa: Pre pet i po godina dok sam bila trudna, doao je jedno vee pijan i poeo da me udara nogama u stomak...poelasamdakrvarim,bilomijeloe,imalasamspontani.Bilomojetekonarednihmeseci,imala samkomare,svakoveesamsanjaladete.Bilasamuestommesecutrudnoe. Jednom jeak rekla (suprugova sestra) mom muu da dete nije njegovo i da se viam sa drugim. Onjedoaoipoeodaviedadetenijenjegovo.Opetmejetukao.Otilasamkodlekara,samataksijem. Mumeranijeredovnotukao,sadaree,zatotojestaribolestan.Pregodinuipodananajmlaaer kaseudala.Nijezavrilagimnaziju,bila jeetvrtagodina. Toveesevratio izgradaipoeodavie:erkati seudala...poeojedameudaratapompobolesnojnoziiglavomopod,bilojestrano,bilasamsvaumodrica ma...utalasamsvevreme,nisamsmelaniredaprogovorim,jerbimeubio,isekaobimenakomade.

Seksualnonasilje Svesni smo da je seksualno zlostavljanje u naem istraivanju definisano dosta usko, zbog toga to je svedeno na seksualni odnos i ne obuhvata razliite oblike seksualnog uzne miravanja kao to je dodirivanje, navoenje na seksualni odnos sa strancima, navoenje na prostitucijuisl.Ovakouskadefinicijasigurnojeuticalainamanjustopuprevalencije.Meu tim, tokom pilot istraivanja pokazalo se da su ova pitanja najosetljivija za ene, te da su sklone da odustanu od daljeg popunjavanja upitnika koji je u poslednjem delu sadrao va na pitanja o pristupu uslugama socijalne podrke. Zbog utiska da u ovom aspektu postoji vrlotanakpragtolerancijenaveibrojovakoosetljivihpitanja,opredelilismosesamozaone 59

najdrastinijeoblikesilovanjaiprimoravanjanaseksualniodnosiliradnjetokomseksualnog odnosa.Potrebnojenapomenutidasuistraivanjanasiljaizuzetnokulturnoosetljiva,tedau nekim liberalnijim drutvima (poput Velike Britanije) upitnici sadre vrlo eksplicitna pitanja o tipovima seksualnih aktivnosti, oblicima penetracije i sl. Naalost, tokom pilot istraivanja smo se uverili da su posebno starije i ene iz ruralnih sredina spremne radije da priznaju da subilefizikiipsihikimaltretirane,negodaodgovarajunajednostavnapitanjaotomedali imajuseksualneodnose,aposebnodaodgovarajunapitanjaoseksualnomzlostavljanju.Po red toga, seksualno zlostavljanje u porodici u pojedinim sluajevima vezano je i za problem incesta koji stvara posebno teka emotivna stanja tokom ispitivanja i veliku nevoljnost da se iskustvosatakvimoblicimazlostavljanjabilokomeprizna.Zbogtogapodatkeoprevalenciji seksualnogzlostavljanjatrebauzetiuobzirsanavedenimogradama. Useksualnonasiljesvrstanisusluajeviukojimasueneprijavileprinudunaseksual ni odnos ili neeljene radnje tokom seksualnog odnosa uz upotrebu fizike sile ili pretnje fi zikom silom upuene ispitanici ili njoj bliskoj osobi, kao i sluajeve ovakvog nasilja koji su seodvijalibezfizikesile,aliuzucene,uvrede,optubeislino.enekojesuimalejednood navedenih iskustava tokom ivotaine 3.8% uzorka, dok ene koje su se suoile sa ovakvim nasiljemutokuprethodnihgodinudanaine1.2%uzorka.Seksualnozlostavljanjeuporodici nepokazujeznaajnustatistikupovezanostsanizomkarakteristikaena,poputregionaiti pa naselja u kome ive, starosti, obrazovanja, aktivnosti. Re je ipak o malom broju ena koji ne omoguava pouzdane produbljenije statistike analize. Silovanje u porodici najee su poinili bivi supruzi/partneri (58% sluajeva), zatim sadanji supruzi/partneri (u 31% slua jeva), a u preostalim sluajevima to su bili drugi muki srodnici. Zabeleen je i jedan sluaj silovanjaodstranesvekra. Pored toga, kontrola nad eninim telom i reproduktivnim potencijalom zabeleena je i usluajevimakadasuprugzabranjujeupotrebukontracepcije.Meuenamakojesenalazeu fertilnomperiodu,imajuseksualneodnoseineplanirajutrudnou,akojenekoristenikakvu kontracepciju, 3% je izjavilo da ne koriste nikakva sredstva zbog toga to im mu ne dozvo ljava. Meutim, zabrinjavajui je podatak da jeak 73% ena iz ove kategorije izjavilo da ne koristikontracepcijuzbogtogatonevolinitadakoristi.

Okvir7:Iskustvaena Izkvalitativnihzapisa: estomeprimoravanaseksualneodnose,kaedajetomojaobaveza,datomoramkadgodonpoe li.Aliuposlednjihgodinudananepije,pamenetuevietoliko,samomiponekadudariamar

Izdnevnikaanketara: Presedamgodinadeverjedoaopijankuiinapaojeispitanicu.Pridruilisumusesvekar, svekrva,dedanjenogmuaijoneko,onaseneseako.Tuklisujetolikodajebilaklinikimrtva iusvojtojtuinekojujesilovao(neznako).Naaojujekomijagoluudvorituiodvezaoubol nicu... Usledilo je suenje. Ispitanica se sa suprugom i decom odselila u stan gde trenutno ive. Dotadasuiveliuistomdomainstvusagorepomenutimosobama.Suenjejetolikodugotrajalo dasuumeuvremenuumrlidever,dedaisudija,aonajeodustalaodsuenja.

60

Izloeni podacio rasprostranjenostii osnovnimkarakteristikamaporodinognasiljanad enama pruaju samo povrnu, deskriptivnu sliku ovog problema. Da bi se fenomen nasilja u porodici nad enama potpunije razumeo, a na osnovu toga mogle preduzeti i odgovarajue i efikasnijemerezasuzbijanjeovepojaveilizapruanjepodrkeenamakojeivesaiskustvom nasilja,potrebnojepodrobnijeispitatideterminantekojeutiunaispoljavanjenasilja.

Determinanteporodinognasiljanadenama
Determinante porodinog nasilja suinioci koji posredno (preko drugihinilaca) ili di rektno utiu na rizike od ispoljavanje nasilja nad enama u porodici. Veliki brojinilaca mo e predstavljati znaajne determinante nasilja: od drutvenih (poput institucionalnog okvira koji tolerie ili neefikasno sankcionie nasilje, preovlaujue kulture i sl.), preko porodinih (porodinistatus,sastav,prisustvoporodinepatologijeisl),doindividualnihkarakteristika (starosti, obrazovanja i sl.). U prvom poglavlju bilo je rei o vanim drutvenim iniocima poput zakonskog i institucionalnog okvira, ali procenu efekta ovih drutvenih faktora nije mogue sprovesti na podacima ovakvog istraivanja. U naoj analizi ispitane suetiri grupe inilacakojesuprikazaneunarednojtabeli.

Tabela25:Potencijalnifaktoriporodinognasiljanadenama 1. 2. 3. Strukturnifaktori Kulturnifaktori Porodiniifaktoridomainstva Prostornipoloajdomainstva Ekonomskipoloajdomainstva Stratifikacijskipoloajdomainstva Stavovipremarodnimulogama Karakteristikedomainstva Odnosimoiudomainstvu Prisustvoproblemauporodici Karakteristikesukobauporodici Sociodemografskekarakteristike Ekonomska(ne)zavisnostene Zdravstvenostanjeene

4.

Individualnifaktori

Svaka od navedenih grupainilaca bie ispitana u odnosu na optu prevalenciju poro dinognasilja,kaoiuodnosunaspecifineformeporodinognasiljanadenama. Strukturnifaktoriporodinognasiljanadenama Ispitivanjem strukturnih faktora ispoljavanja porodinog nasilja nad enama nastojalo se ustanoviti da li osobeni strukturni poloaj domainstva ima efekte na pojavu nasilja. Kao strukturni faktori izdvojeni su: region i tip naselja (grad ili selo), u kome se nalazi domain stvo ene, ekonomski poloaj, koji je ispitivan preko ekonomske aktivnosti domainstva i materijalne depriviranosti, dok je kao poseban pokazatelj strukturnog poloaja domainstva uzeta pripadnost drutvenom sloju. Ispitivanje strukturnih faktora porodinog nasilja nad enamasprovedenojemetodomlogistikeregresijeukojojjeporodinonasilje(ucelini)uze

61

to kao zavisna promenljiva, dok su kao nezavisne varijable uzete region, tip naselja, status domainstvapremaaktivnosti,materijalnadepriviranostislojnipoloajdomainstva.

Regionisudefinisaniprematristratumanaosnovukojihjeoblikovaniuzorakistra ivanja:Beograd,JunaiIstonaSrbija,CentralnaiZapadnaSrbija. Kaotipovinaseljaizdvojenisusamo seloigrad, madasutokomistraivanjanaselja bilakodifikovanauvierazliitihkategorija43. Status domainstva prema aktivnosti definisan je na osnovu statusa individualnih lanova,pasusvadomainstvaukojimajebarjedanlanzaposlensvrstanauaktivnadoma instva,onaukojimanemanijednogzaposlenoglanaaliimaosobakojeaktivnotraezapo slenje svrstana su u nezaposlena domainstva, dok su domainstva bez zaposlenih lica, kaoibezonihkojitraezaposlenjesvrstanauneaktivnadomainstva. Materijalna deprivacija je definisana preko kompozitnog indeksa, pri emu su do mainstvajednostavnosvrstanauonakojasumaterijalnodepriviranaionakojatonisu44. Domainstva su prema slojnom poloaju razvrstana u sledee kategorije: preduzet nici,strunjaci,slubeniciitehniari,kvalifikovaniradnici,nekvalifikovaniradniciipoljopri vrednici45.
43 Tipovi naselja bili su razvrstani u 14 razliiti kategorija, u kojima su se prvo razlikovali gradovi:

Beograd, regionalni centar, vei grad, srednji grad, mali grad, a onda unutar njih su razlikovana i podruja kao gradski deo, prigradski urbanizovan, prigradski seoski. U Beogradu su jo razlikovani ui i iri centar, prigradskourbanizovanoiprigradskoseosko.Poredovihtipovanaseljajosurazlikovanaiselakaosamo stalnanaseljakojasenejavljajukaoprigradskeseoskesredine.
44 Merenje materijalne deprivacije sprovedeno je u skladu sa metodama koje se primenjuju u prae

njusocijalneiskljuenostiuEU,auzimajuiuobziriskustvakojajeSeConStimimaouprethdnimistraiva njima materijalne deprivacije u istraivanju socijalne iskljuenosti u ruralnim podrujima Srbije, kao i u is traivanju o socijalnoj iskljuenosti koje je sprovedeno za potrebe regionalnog UNDP izvetaja o humanom razvoju. Za potrebe ovog istraivanja kompozitni indeks materijalne deprivacije konstruisan je na osnovu tripojedinanaindeksa:1.Indeksadeprivacijeuzadovoljavanjupotreba,kojijeobuhvatiosledeedimen zije: a) nemogunost da se kupe namirnice neophodne za ishranu, b) nemogunost da se plate trokovi sta novanjadueod3meseca,c)nemogunostdasekupineophodnaodeaiobuazabilokoglanadomain stva,d)nemogunostdaseobezbediadekvatnogrejanje,e)nemogunostdasekupelekovikojejeprepisao lekar (sva domainstva koja su pokazala depriviranost na 3 i vie navedenih indikatora klasifikovana su u depriviranau ovomindeksu);2.Indeksopremljenostistanakojijeobuhvatioposedovanjesledeihurea ja:a)kolortelevizora,b)mobilnogtelefona,c)mainezave,d)friidera,e)telefonskogprikljuka(udepri virana domainstva svrstana su sva koja su pokazala nedostatak dva ili vie navedenih ureaja); 3. Indeks deprivacije u stanovanju obuhvatio je sledee komponente: a) manje od 12m stambene povrine polanu domainstva,b)nepostojanjetekuevodeudomainstvu,c)neposedovanjeWCaustambenomprostorui d)neposedovanjeelektrineenergije(svadomainstvakojasupokazaladepriviranostubarjednojdimenzi ji svrstana su u deprivirana). Kompozitni indeks na kraju je sainjen tako da su sva domainstvakoja su na barjednompojedinanomindeksupokazaladepriviranostsvrstanaudepriviranadomainstva.

62

Analiza je pokazala da u ovom modelu statistiki znaajnu povezanost sa nasiljem u po rodici imaju46 samo region i materijalna deprivacija, dok se tip naselja u kome ivi domain stvo,ekonomskaaktivnostdomainstvaislojnapripadnost,nisupokazalikaoznaajnifakto ri(statistikazaovajmodel1datajeuprilogu).Uticajregionaispoljavasetakodauodnosuna Beograd, porodino nasilje nad enama ima manju verovatnou javljanja u Junoj i Istonoj Srbiji i jo manju verovatnou javljanja u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji. Materijalna deprivacija poveava 1.7 puta anse da se u domainstvu javi nasilje nad enama. Potrebno je napome nuti da uticaj ovih faktora nije snaan, te da iako materijalna deprivacija pokazuje veu sna guuticajaodregiona,obedeterminanteimajuprilinoslabuticajnapojavunasilja uporodi ci. U cilju bolje preglednosti, u nastavku su date tabele kontigencije za opte stope nasilja u porodicipremaregionuimaterijalnojdepriviranosti.

Tabela26:Nasiljenadenamauporodicipremamaterijalnojdepriviranostidomainstva %domainstava Izloenostnasilju enebeziskustvaporodinognasilja enesaiskustvomporodinognasilja Ukupno KramerovoV=0.90,p=0.000 Domainstvakojanisumateri jalnodeprivirana 47.6 52.4 100 Materijalnodeprivirana domainstva 35.8 64.2 100

Tabela27:Nasiljenadenamauporodicipremaregionu Izloenostnasilju enebeziskustvaporodinognasilja enesaiskustvomporodinognasilja Ukupno KramerovoV=0.83,p=0.000 Region JunaiIstona Srbija 45.8 54.2 100 Centralnai ZapadnaSrbija 50.7 49.3 100

Beograd 41.0 59.0 100

Kada se posmatra uticaj navedenih strukturnih faktora na pojedinane forme nasilja, uoavasedasenjihovdeterministikiznaajmenja.Regionimaterijalnadeprivacijapredsta vljaju znaajne determinante fizikog i seksualnog nasilja47, da za ekonomsko nasilje znaa
45 U definisanju slojnog poloaja primenjen je takozvani dominacijski pristup na osnovu koga se do

mainstvupripisujeslojnipoloajlanasanajviimindividualnimpoloajemnaosnovuzanimanja.
46Ceomodelsepokazaostatistikiznaajnim:c(11,N=2159)=50.54,p<0.001.Onispravnorazvrsta

va57.3%sluajeva,iuceliniobjanjavaizmeu23%(rnakvadratKoksaiSnela)i31%(rnakvadratNagel kerkea).
47Modelilogistikeregresije2bid,prilog.

63

jan faktor predstavlja samo materijalna deprivacija48, dok za psihiko nasilje pored regiona i materijalne deprivacije znaaj ima i slojni poloaj domainstva49. Dakle, najjai strukturni fak torpredstavljamaterijalnadeprivacijakojapoveavarizikeodsvihoblikaporodinognasiljanad enama. Njen uticaj je najvei na ekonomsko nasilje, jer ene iz domainstava iji ivotni standardodlikujenemogunostadekvatnogzadovoljavanjapotrebaistambenihuslova,ima juprekodvaputaveeansedabuduizloeneekonomskomnasilju.

Grafikon4:enepremaiskustvurazliitihoblikanasiljaimaterijalnojdeprivacijidomainstva

Uticajregionaogledaseumanjemispoljavanju(iliprijavljivanju)nasiljameuenama izCentralneiZapadneSrbije,aposebnoJuneiIstoneSrbijeuodnosunaeneizBeograda. Pri tome, najjai uticaj regiona pokazao se u ispoljavanju fizikog, a najslabiji u ispoljavanju seksualnognasilja. Napokon, pripadnost drutvenom sloju pokazuje veoma slabu povezanost sa psihi kim nasiljem. Ova povezanost se ispoljava samo u obliku manjih ansi ena iz domainstava kvalifikovanihradnikauodnosunaeneizostalihslojevadadoivepsihikonasilje.Predu zetniki sloj belei najvee uee ena koje su izvestile da trpe psihiko nasilje (53%), dok je uslojukvalifikovanihradnikatakvihenabilo42%,aueeenakojetrpepsihikonasiljeu ostalimslojevimanalaziseizmeuovadvaekstrema.
48Model2a,prilog. 49model2c,prilog.

64

Grafikon5:enepremaiskustvurazliitihforminasiljairegionu

Kulturnifaktoriporodinognasiljanadenama Ispitivanje kulturnih faktora sprovodi se preko ispitivanja stavova koji iskazuju vred nosne orijentacije i miljenja o pojavama od interesa. Za analizu uticaja stavova na nasilje u porodici bilo bi najprimerenije ispitivati stavove koji su neposrednije povezani sa percepci jom nasilja kao vrste odnosa, njegove prihvatljivosti i sl, i to ne samo stavove ena, ve i nji hovih partnera i drugihlanova domainstva, jer se nasilje odvija u porodinom kontekstu. Meutim,sobziromnametodolokeuslovesprovoenjaistraivanja,kojisupodrazumevali dasamoispitanicaodgovaranapitanjaonasilju,adasekodostalihukuananesmeizazvati sumnja da upitnik koji ona popunjava sadri takva pitanja, primena ovakvih instrumenata nije bila mogua. Zbog toga smo seodluili dabar pokuamo dasagledamo znaaj nekih op tijih stavova o rodnim ulogama, posebno onim u porodici, a samo smo u upitniku za ene po stavilipitanjenaosnovukogasmomerilipercepcijunasilja.Naime,pitalismoihkakoshvata jufizikinapadjedneosobenadrugutokomporodinerasprave.Iznarednetabelesevidida 10% ena nema svest o tome da fiziki napad tokom rasprave zapravo predstavlja nasilje, dok60%enanijesvesnodajeovakavinzapravokrivinodelo.

Tabela28:Stavovienapremafizikomnapadutokomporodinerasprave Stavpremafizikomnapadu Sasvimnormalanoblikreavanjanesuglasica Lonaindasereenesuglasice,alijeprihvatljivodasenekaddesi Nedoputennaindasereenesuglasicekojipredstavljanasilje Krivinodelokojesekanjavaikaznomzatvora Ukupno %enakojesuizabraledati odgovor 0.9 9.0 50.9 39.1 100

65

U ispitivanju kulturnih faktora povezanih sa rodnim ulogama koriste se razliite skale stavova poput skale stavova prema enama (Attitudes Towards Women Scale), skale egali tarnosti u rodnim ulogama (Sexrole Egalitarianism Scale), skala seksizma (Sexism Scale), neoseksizma (Neosexism Scale) i sl. S obzirom da je cilj naeg istraivanja porodino nasilje nad enama, eleli smo da ispitamo razliite vrste vrednosnih orijentacija ena i njihovih partnera, ali na nain koji je vie prilagoen problemu porodinog nasilja nad enama (kad venijebilomoguepodrobnijeispitivatistavovekojisuneposrednijepovezanisanasiljem). Stoga u istraivanju i analizi nije primenjena nijedna gotova skala, ve je konstruisana nova skala od 12 stavova koja kombinuje stavove o rodnim ulogama uopte, sa stavovima o rod nimulogamauporodiciizapoljavanjuena.Komponenteskaleprikazanesuuprilogu,kao i statistiki pokazatelji pouzdanosti skale. Isti stavovi bili su sadrani i u upitniku za doma instvo, pa su u analizi izdvojeni samo stavovi mueva/partnera ispitanica (u 990 sluajeva upitnik za domainstvo je popunio partner ispitanice, pa je odgovorio i na pitanja o stavovi ma) kako bi bili uporeeni sa stavovima ena. Skala stavova je pokazala dobre rezultate na statistikomtestupouzdanosti. Na osnovu vrednosti dobijenih na skali stavova odgovori ispitanica i njihovih supru ga/partnera razvrstani su u tri kategorije: u liberalnu vrednosnu orijentaciju, nekristalizova nu ili konfuznu (niti liberalnu niti patrijarhalnu) vrednosnu orijentaciju i patrijarhalnu vrednosnu orijentaciju. Patrijarhalna orijentacija obeleena je shvatanjem jasno diferencira nih, neravnopravnih uloga ena i mukaraca u pogledu mogunosti uestvovanja u javnoj i privatnojsferi,zapoljavanja,odgovornostizauspehbrakaivaspitavanjedece.Liberalnaori jentacijapredstavljasuprotnuvrednosnuorijentacijuukojojserazliitidomeniodgovornosti nediferencirajunaosnovu rodnepripadnosti,tesepodrazumevadaenejednakokaoimu karci treba da uestvuju u sferi javnog ivota, da se zapoljavaju i da ne nose iskljuivu niti preteuodgovornostzauspehbrakaikvalitetnoobrazovanjedece.Izmeuovedveorijenta cije nalazi se kategorija koju odlikuje vrednosna konfuzija, odnosno nekonzistentnost, jer se naosnovuvrednostinaskalimoezakljuitidasestavoviosobaizovekategorijenaizmeni noslauineslausaponuenimpatrijarhalnimstavovima,ilipokazujuneodlunost.

Grafikon6:Vrednosneorijentacijeispitanicainjihovihpartnera

66

Podaciizistraivanjaukazujudasunaeispitanicegeneralnoliberalnijeuvrednosnim orijentacijamanegonjihovipartneri. Meutim, analiza znaaja vrednosnih orijentacija kao faktora porodinog nasilja nad enama pokazala je da vrednosni stavovi ispitanica nisu statistiki znaajni za ispoljavanje nasilja prema njima. Kao znaajni prediktori nasilja nad enama pokazale su se, meutim, vrednosneorijentacijenjihovihpartnera,kaoi shvatanjaenau vezisafizikim napadomtok om porodine rasprave50. Uticaj stavova partnera o rodnim ulogama ispoljava se tako to u odnosu na ene koje imaju partnere liberalne orijentacije, ene sa partnerima koje odlikuje nekonzistentna vrednosna orijentacija (niti liberalna niti patrijarhalna) imaju gotovo dva puta veeansedabuduizloenenasilju,dokeneijipartneripokazujuistupatrijarhalnuori jentaciju imaju 1.7 puta vee anse da budu izloene nekom od oblika porodinog nasilja u odnosunaenesaliberalnimpartnerima. Pored optijih vrednosnih orijentacija u pogledu rodnih uloga i odnosa, ispitivan je i uticaj stavova prema fizikom napadu tokom rasprave. ene koje imaju tolerantan stav prema fizikom napadu tokom rasprave imaju i dvostruko vee anse da budu izloene po rodinom nasilju od ena koje percipiraju ispravno ovakve napade kao fiziko nasilje i smatraju da je nedoputeno ili zakonski kanjivo. Naravno, ovde moemo postaviti pitanje uzrokaiposledice:tolerantnijistavpremafizikomnapadutokomraspravemoebitijedan oblikracionalizacije,odnosnoposledicanormalizacijesopstvenihiskustavatrpljenjanasilja u porodici, ali je isto tako mogue da tolerantniji stav stvara preduslove za ispoljavanje porodinognasilja. Ispitivanjeuticajastavovaenainjihovihpartneranapojedinaneformenasiljadovelo jedosledeihnalaza51:

Patrijarhalnost mua/partnera i neadekvatna percepcija fizikog napada tokom raspravepoveavajurizikeodekonomskognasiljakodenadvaputa. Nekonzistentna i patrijarhalna vrednosna orijentacija partnera poveavaju rizike da enebuduizloenefizikomnasiljugotovotriputa,atolerancijapremafizikomnapadupo veavaoverizikedvaipoputa. Na psihiko nasilje utiu samo stavovi partnera i to tako to u sluaju nekonzis tentne vrednosne orijentacije poveavaju rizike ena da budu izloene ovom obliku nasilja dvaputa,dokpatrijarhalnostpartnerapoveavaoverizike1.8puta. Ispitivanistavovinemajuuticajanarizikeodseksualnognasilja. Iz narednog grafikona mogu se uoiti razlike u prevalenciji opteg i posebnih formi porodinognasiljauzavisnostiodvrednosnihorijentacijapartneranaihispitanica. Poslednji rezultati ukazuju na dve vane stvari. Prvo, da je vano kod ena podii spo sobnostidaprepoznajunasilje,kaoisvestonedoputenostiikanjivostinasilja,jerpolovina ena izloenih fizikom nasilju nije svesna da je ono i zakonski sankcionisano. Drugo, samo p
50Statistikipokazateljiovogmodela3datisuuprilogu. 51Modeli4a,b,c,prilog.

67

odizanjesvestikodenanijedovoljno,zbogtogato85%enakojetrpefizikonasiljeipakima jasnupercepcijudajereofizikomnasilju.Poredsposobnostidasenasiljeprepoznaisvestio njegovojsocijalnojneprihvatljivostiizakonskomsankcionisanju,potrebanjeinizdrugihfakto ra,kaotosubrzeiefikasneinstitucijekojetakveoblikeponaanjasankcioniu,povoljnijisoci oekonomskipoloajenakojiimomoguujeizlazakizuslovaukojimasuizloenenasiljuisl.

Grafikon7:Vrednosneorijentacijepartneraenaizloenihporodinomiposebnofizikomnasilju

Grafikon8:enepremaiskustvunasiljaipercepcijifizikognasilja

68

Individualnifaktoriporodinognasiljanadenama Na osnovu rezultata istraivanja analiziran je i uticaj niza individualnih karakteristika ena na ispoljavanje porodinog nasilja: njihove sociodemografske karakteristike, stepen e konomskezavisnostiizdravstvenostanje.

Tabela29:Potencijalniindividualnifaktoriporodinognasiljanadenama Starost Obrazovanje Iskustvobraka Ishodbraka Partnerskistatus Roditeljstvo Zaposlenost Liniprihodi Pristupnovcuudomainstvu Hroninabolest Invaliditet

1.

Sociodemografskifaktori

3. 4.

Ekonomskazavisnost Zdravstvenostanje

Sociodemografskifaktoripokazalisuslabuznaajnostuispoljavanjuporodinognasi lja nad enama. Naime, ispitivanje metodom logistike regresije pokazalo je da njihov uticaj na opte porodino nasilje nije znaajan, izuzev u sluaju partnerskog statusaiji se uticaj is poljava u smislu dvostruko veih ansi ena koje imaju nevenane partnere da doive neki obliknasiljauporeenjusaenamakojesuudate52. Meutim, neke od navedenih sociodemografskih varijabli imaju uticaja na pojedine specifine forme nasilja. Starost se ispoljava kao znaajan prediktor fizikog nasilja, u smislu da su mlade ene (1824 godine),ee izloene ovom obliku nasilja. Obrazovanje i roditelj stvo se nisu pokazali kao znaajni prediktori nijednog oblika nasilja, dok je iskustvo braka znaajni prediktor ekonomskog, fizikog i seksualnog nasilja. Udovice imaju manje ansi da buduizloeneekonomskomnasiljuodudatihirazvedenihena,doksuenesanevenanim partnerima pod veim rizikom da budu izloene ovoj formi nasilja u odnosu na udate ene. Razvedene ene, a potom ene sa nevenanim partnerima su ee imale iskustva fizikog nasilja nego udate ene. Interesantno je napomenuti da nijedna od sociodemografskih vari jablinijepokazalastatistikiznaajanuticajnapsihikonasilje. Kada je re oiniocima na osnovu kojih smo ispitivali uticaj ekonomske zavisnosti e na, pokazalo se da samo jedan od ispitivanih inilaca pristup novcu u domainstvu ima znaajan uticaj i to na ekonomsko i fiziko nasilje, ali ne i na psihiko i seksualno. Kao to je venagovetenouanalizikarakteristikaoveformenasilja,zaposlenostnepokazujeznaajan neposredanuticaj.
52Model5,prilog.

69

Grafikon9:enepremaiskustvuekonomskogifizikognasiljaiekonomskojzavisnosti

Meutim, o pristupu enama novcu i povezanosti ovog inioca sa nasiljem bie vie rei u narednom delu koji se odnosi na porodine faktore, zbog toga to je odluivanje o novcu u domainstvu, od koga zavisi i enin pristup novcu povezan sa odnosima moi u domainstvuiporodici.Poslednjugrupuindividualnihfaktoraijismouticajispitivalipred stavljaju pokazatelji zdravstvenog stanja ena. Ovde su kao indikatori uzeti oboljevanje od hronine bolesti i invaliditet. Samo je hronina bolest pokazala znaajnu, mada ne jaku po vezanostsaporodinimnasiljem(poveavarizike1.2puta).Onajetakoepovezanasaekon omskim,fizikimipsihikimnasiljemalineiseksualnim.

Grafikon10:enepremaiskustvunasiljaioboljevanjuodhroninihbolesti

Dakle, veina individualnih faktora ne pokazuje statistiki znaajan uticaj na ispoljava nje ukupnog porodinog nasilja, kao ni njegovih posebnih formi. Imajui u vidu ovuinjeni 70

cu, uz prethodne uvide u relativno slabe uticaje pojedinih strukturnih faktora, namee se pretpostavka da se zapravo u porodinim faktorima nalaze kljune determinante koje mogu daobjasnepojavuporodinognasiljanadenama. Ulogaporodinihfaktoraunasiljunadenama Potrebno je napomenuti da se ovde termin porodini faktori koristi na najiri nain. Naime, podporodinim faktorima podrazumevaju se faktori koji su povezani sa porodicom, srodnikim odnosima izvan osnovne porodice, faktori povezani sa domainstvom (koje mo eobuhvatitiilanovekojinisuuporodinomsrodstvusaenomaliiveuistomprostoru), kao i faktori povezani sa partnerskim odnosima bez obzira na to da li partneri ive sa ena ma. Ovako iroko shvaeni porodini faktori izrazito su sloeni iz vie razloga. Prvo, oni ob uhvataju niz razliitih aspekata od veliine i strukture domainstva, preko odnosa moi, pri sustva rizinih oblika ponaanja, pa sve do osobene kulture domainstva koja se manife stuje izmeu ostalog i kroz obrasce reavanja problema, izbijanja i regulisanja konflikata i sl. Drugo,porodicapredstavljaposredujuinivoizmeudrutvaipojedincaikroznjeneosobe ne strukture, procese i kulture prelamaju se drutveni uticaji. Istovremeno, ona predstavlja okvirukomeindividualnekarakteristikelanovapoprimajuspecifineodlike,jernijeistobi tistaraenausamakomilivieporodinomdomainstvu,nitijeistobitiliberalnamladae na u patrijarhalnoj ili liberalnoj porodici porekla, kao ni biti nezaposlena ena zbog toga to jetekonaizaposlenjeilizbogtogatomuneodobravaizlazaknatriterada. Da bismo ispitali rizike od ispoljavanja porodinog nasilja nad enama, podelili smo porodinefaktoreunekolikokategorija:

1. 2. 3. 4.

Karakteristikedomainstva Odnosimoiudomainstvu Prisustvosocijalnihproblemairizinihponaanja Obrasciregulisanjakonflikata

Tabela30:Potencijalniporodinifaktorinasiljanadenama Veliinadomainstva Strukturapremasrodnikimodnosima Patrilokalnostuformiranjudomainstva Prisustvodeceudomainstvu Odluivanjeoraspodelinovca Odnosimoiu domainstvu Podelakunograda Prisustvostareilitekobolesneosobe Problemzavisnostiodalkohola Prisustvo Problemzavisnostiodnarkotika socijalnih Ueeuratovima1990ih problemairizinih Problemponaanjaadolescenata ponaanja Problemiuponaanjudece Problemiuporodinimodnosima Razvojkonflikatai Prisustvoosobetekenaravi obrascireavanja Mirnoraspravljanjeoproblemima konflikatau Burnoraspravljanjeuzverbalnuagresiju domainstvu Fizikisukobtokomkonflikata Karakteristike domainstva

1.

2.

Svaka od navedenih kategorija obuhvata vie aspekataiji se uticaj eleo ispitati, a koji su prikazani unarednojtabeli.

3.

4.

Uticaj navedenih fa ktora ispitan je u odnosu na optu ukupnu stopu prevalencije porodinog nasilja nad enama, kao i na specifine stope preva lencije pojedinanih formi nasilja. 71

Karakteristikedomainstva Nijedan od indikatora vezanih za karakteristike domainstva nije pokazao statistiki znaajnu povezanost sa rizicima od ispoljavanja porodinog nasilja nad enama. Dakle, ni veliina,nisrodnikisastavdomainstva,njegovapatrilokalnostpriformiranju,kaoniprisu stvodeceudomainstvuneutiuznaajnonaispoljavanjenasiljanadenama.Meutim,ve liinadomainstvapokazalasekaoznaajnadeterminantazatipovenasiljadefinisaneprema poiniocima.enekojeiveusrednjimivelikimdomainstvimaizloenesuiveimrizicima odzdruenognasiljapartnerainjegoveporodice,kaoi viestrukognasiljaodstranelanova izsvojeporodiceporekla,partnerainjegoveporodicepaisopstvenedece(tabela31).

Tabela31:enesaiskustvomporodinognasiljapremaveliinidomainstvaitipovimapoinilaca Nasiljeprema poiniocima Porodicaporekla Partner Partnerinjegova porodica Porodicaporeklai partnersasvojom porodicom Deca Porodicaporekla, partnerinjegova porodicaideca Ostalo Ukupno Domainstvaenasaiskustvomporodinognasiljapremaveliini,u% Mala(12lana) Srednja(35lanova) Velika(6ivielanova) 15.2 12.1 10.7 13.9 5.9 3.3 26.7 3.7 5.1 15.6 19.8 100 33.9 4.3 2.7 24.5 16.5 100 30.6 0.8 2.5 33.1 19.0 100

KramerovoV=0.149,p=0.000

Ovajpodatakjeizuzetnovaanipodstievelikuzabrinutost,jerjeetvrtinaenasais kustvom nasilja koja ivi u srednjim domainstvima, a treina ena sa iskustvom nasilja iz velikih domainstava zapravo izloena nasilju iz tri kljuna pravca: od svojih roditelja, brae ilisestara,odsuprugainjegoveporodicesakojomivepodistimkrovom,ioddece.Ovee ne su ugroene u svojoj neposrednoj socijalnoj mrei, pa teko da mogu pronai oslonac ili podrkuutojmreiilijepakpremostititakodapotraepomoizirezajednice.Ovojeveo ma vaan nalaz za planiranje mera podrke rtvama porodinog nasilja, jer je potrebno da mere budu oblikovane tako da mogu da prodru kroz ovu mreu nasilja do ene. Podaci ta koe ukazuju i na znaajne obrasce reprodukovanja nasilja koje se najpre doivi u porodici porekla a potom samo nastavi u novoj porodici nakon ulaska u brak, da bi se prenelo i kao obrazacponaanjadece. Znaajnu povezanost sa oblicima nasilja definisanim preko tipova poinilaca pokazuje i patrilokalnost domainstva (preseljenje ene u domainstvo mua/partnera pri zapoinja nju zajednikog ivota). ene koje ive u patrilokalnim domainstvima suee zlostavljane od partnera i njegove porodice, ili zdrueno od svoje porodice porekla, partnera njegove po rodice,kaoisvojedece,negotojetosluajkodenakojeiveudomainstvimaformiranim 72

poprincipu matrilokalnosti(suprugsedoseliounjihovodomainstvo)ilikodenakojeive udomainstvimaformiranimzajednosasuprugomizvannjihovihporodicaporekla.

Tabela32:enesaiskustvomporodinognasiljapremanainuformiranjadomainstvaitipovimapoinilaca Nasiljepremapoiniocima Porodicaporekla Partner Partnerinjegovaporodica Porodicaporeklaipartnersasvojomporodicom Deca Porodicaporekla,partnerinjegovaporodicaideca Ostalo Ukupno KramerovoV=0.232,p=0.000 Tipdomainstvapremanainuformiranja Patrilokalno Matrilokalno Zajedniko 2.4 6.0 3.4 15.9 13.0 42.9 28.5 39.1 1.7 5.3 2.1 9.9 4.3 32.9 19.2 26.1 14.7 15.2 17.4 100 100 100

Kvalitativnizapisiizistraivanjaukazujudaenekojeiveuproirenimivieporodi nim domainstvima, pre svega patrilokalnim, ukazujuesto da muevljeva porodica podsti e nasilje. Nekada zapravo pokazuju tendenciju i da smanje odgovornost mua prebacujui krivicunalanovenjegoveporodice,alikaotopokazujeprethodnaanalizatonijedalekood istine,jersuoveenevieoddrugihizloenenasiljuiregrupesrodnika.

Okvir8:Iskustvaena Izkvalitativnihzapisa: Nijeontolikolo,zasveje,ustvari,krivanjegovasestra...loajetoosoba.Nikadmenijevolela,kao nimojudecu.Neznamzato. Zaovanasmnogomrzi.udnajeosoba.Deavalosedanamiskljuistruju,zakljuaupu(prosto rijagdestojedrva).Smrzavalismoseesto.Imaojeonpremenejojednuenu,alisujeoteralinjegovi, dokjeonbiouinostranstvu.Stalnosujetukli. Eto,idoksambilauzajednicisvinjegovisumemrzeli,samosumiloeradili.

Izdnevnikaanketara: Doksuiveliuzajedniciimalajepunoproblemasasvekrvomizaovom.Zarazlikuoddru gesnahe,onanijeumeladaije,plete,vezeitd.itoimjesmetalo. Ve 3 godine situacija u kui kulminira. Ispitanica misli da bi sve bilo drugaije da ive odvojeno od svekra i svekrve koji truju njenog mua i prave smicalice. Njen mu ne prihvata idejudaoninapustekuu.Mureagujepojaanimuzimanjemalkohola,tojojjakosmeta.Nema juodnosedueodgodinudana.Imajuklasineproblemetvojiroditeljimojiroditeljiikonstant naprebacivanja. Maltretirale su je svekrva i zaova zato to je mnogo mrava i nosi naoare, pa nije do voljno dobra. Zaova je dola daivi sa njima posle svog razvoda. Sukobi supoprimili tolike raz mere da je suprug ispitanice napravio kuu svojoj sestri. Meutim, i on ju je povremeno maltreti raokadpopije.

73

Kada su u pitanju deterministiki uticaji karakteristika domainstva na pojedinane formenasilja,takoeseuoavadaseniveliinanisrodnikastrukturadomainstva,nitipri sustvo dece i patrilokalnost ne ispoljavaju kao znaajni prediktori ovih formi nasilja nad e nama.Jedinustatistikiznaajnupovezanost,madavrloslabu,imapatrilokalnostsaseksual nim zlostavljanjem. Ova povezanost iskazuje se kroz poveane rizike od seksualnog zlosta vljanja ena koje ive u patrilokalnim domainstvima u odnosu na one koje ive u matrilo kalnimdomainstvimaizajednikizasnovanimodstraneispitaniceinjenogpartnera.

Odnosimoiudomainstvu Kada je u pitanju drugi skup potencijalnih faktora odnosi moi u domainstvu po trebnojenaglasitidauovomistraivanjunijebilomnogoprostoradaseovajaspekatodnosa dovoljno adekvatno ispita. Zbog toga su uzeta dva pokazatelja: odluivanje o kunom bu detuipodelakunograda.Ispitivanjeodnosamoiprekoodluivanjaonovcujevepotvr eno kao kvalitetan pristup u ispitivanju rodnih odnosa moi u domainstvu u meunarod nim(Vogler,Lyonette,Wiggins,2008,Vogler,1998,1994)idomaimistraivanjima(Babovi, 2009, 2006). Podela kunog rada predstavlja vie pokazatelj shvatanja rodnih uloga i odgo vornosti, ali neravnopravna podela kunog rada i brige o porodici takoe ukazuje na nerav noteuuodnosimamoi,jeromoguavaonimasaviemoidaostvarujukoristiod neplae nog rada drugih ukuana. Meutim, analiza je pokazala da samo odluivanje o novcu pred stavlja znaajan (mada ne jak) prediktor ispoljavanja porodinog nasilja nad enama. Podela kunog rada i brige olanovima domainstva se pokazala kao statistiki beznaajna, to ne udi s obzirom da u domainstvima u Srbiji, bez obzira na obrazovanje, socijalni poloaj, za poslenostidrugekarakteristike,gotovosavkuniradibriguoporodiciobavljajuene.

Grafikon11:Podelakunogradaibrigeolanovimadomainstva

74

Kada je re o odluivanju o kunom budetu, prethodna istraivanja (Babovi, 2009, 2006)supokazaladaudomainstvimauSrbijijouvekpreovlaujecentralizovanoupravlja nje kunim budetom. Centralizovan kuni budet podrazumeva da sav novac kojilanovi domainstva zarauju ili dobijaju po drugim osnovama ide u jednu kasu. Istraivanje o porodinom nasilju nad enama je jo jednom potvrdilo ove nalaze, jer 73% domainstava iz uzorka ima centralizovane kune budete. Kod ovakvog sistema upravljanja novcem u domainstvu esto se enama preputa operativno raspolaganje novcem, na svakodnevnu potronju, ali strateke odluke onovcu i dalje zadravaju mukarci u veini sluajeva. Ovak vi budeti se smatraju pokazateljem autoritarnih, patrijarhalnih odnosa u domainstvu. Meutim, podaci iz istraivanja o porodinom nasilju ukazuju da centralizovani budeti m ogudelovatikaovaaninilacekonomskogzlostavljanjaenaondakadaonezaraujunovac i finansijski doprinose domainstvu (kao to je u sluaju 27% ena). No, kada su u pitanju ene koje ne zarauju novac, odsustvo centralizovanog budeta moe predstavljati faktor poveanog rizika od ekonomskog zlostavljanja, jer novac ostaje pod kontrolom onih koji ga zarauju,atimeiizvaneninogdomaajaakizasvakodnevnupotronjuzadomainstvo.

Tabela 33: Prisustvo centralizovanog budeta u domainstvima ena koje su izloene ekonomskom zlostavljanjuionimakojenisuizloeneekonomskomnasilju % Tipupravljanjanovcem udomainstvu Centralizovani Necentralizovani Ukupno Pirsonovhikvadrat:12.682,df:1,p=0.000 enesaiskustvomekonomskog nasiljauprethodnihgodinudana 63.5 36.5 100 enebeziskustvasa ekonomskimnasiljemu prethodnihgodinudana 74.2 25.8 100

ene koje su izloene ekonomskom nasilju uestvuju u odlukama o rasporeivanju novcau45%sluajevadokenekojenisuizloenenasiljuuestvujuufinansijskimodlukama domainstvau56%sluajeva.Poredtoga,kodenakojesuizloeneekonomskomzlostavlja nju daleko je ree prisutno zajedniko odluivanje o rasporeivanju novca. Dok kod ena bez iskustva sa ekonomskim nasiljem u 32% sluajeva o stratekim finansijskim odlukama u domainstvu ene odluuju zajedno sa supruzima/partnerima, kod ena koje su izloene ekonomskomzlostavljanjuovozajednikoodluivanjeprisutnojeteku17%sluajeva.

Tabela34:Prevalencijanasiljanadenamapremaueuuodluivanjuonovcuudomainstvu Iskustvonasilja enebeziskustvanasilja enesaiskustvomnasilja Ukupno KramerovoV=0.098,p=0.000 Koodluujeoraspodelinovca? Ispitanicasadrugim Drugilanovibez Ispitanicasama lanom ispitanice 44.6 51.8 40.4 55.4 48.2 59.6 100 100 100

75

Pored toga, odluivanje o novcu u domainstvu pokazalo se i kao znaajna determi nanta pojedinanih formi nasilja, izuzev seksualnog. Kao i u sluaju opteg porodinog nasi lja, i kod pojedinanih njegovih formi, rizici od nasilja se poveavaju sa manjim ueem e naufinansijskomodluivanju,odnosnosamanjemoiuodnosunadrugelanovedomain stva. Kao to se moe videti iz prethodne tabele, prevalencija nasilja najmanja je meu ena makojezajednikiodluujuobudetusapartneromilidrugimlanovimadomainstva,vea jemeuenamakojimajeodluivanjeonovcu upotpunostipreputeno,anajveameue namakojesuiskljueneizodluivanjaonovcu. Porodiniproblemiirizinaponaanja Sledea grupa potencijalnih determinanti obuhvata razliite probleme u porodici i ri zinaponaanja.Uovojgrupisusenalisledeifaktori:prisustvotekobolesneilinepokret ne osobe u domainstvu, problemi zavisnosti od alkohola, narkotika, problemi u ponaanju dece i adolescenata, problemi u porodinim odnosima i uee u ratovima tokom 1990ih ne kogodlanovadomainstva.Uticajovihvarijabliispitanjetakoemetodomlogistikeregre sije53,arezultatianalizesupokazalidaznaajanuticajnaispoljavanjenasiljaimajuprisustvo problemauporodinimodnosima,zavisnostodalkoholizmainarkotika,kaoiueeurato vima nekog odlanova domainstva, dok se prisustvo bolesne ili nepokretne osobe i proble mi u ponaanju adolescenata ili dece nisu pokazali kao znaajni. Prisustvo osobe koja je ue stvovalauratovimatokom1990ihgodinasemeunavedenimdeterminantamanasiljapoka zuje kao najslabija, jer poveava rizike od nasilja samo 1.2 puta. Preostale tri determinante predstavljaju snane faktore nasilja: problem alkoholizma u porodici poveava rizike od na silja nad enama 7 puta, problemi u porodinim odnosima poveavaju ove rizike gotovo 8 puta,aproblemzavisnostiodnarkotikaak12puta.

Tabela35:enepremaiskustvuporodinognasiljaivrstamaproblemauporodici Iskustvo nasiljau porodici enebez iskustva nasilja enesa iskustvom nasilja Ukupno Ueeuratovima 1990ihnekoglana ne da 47.7 40.3 Problem alkoholizma ne da 49.1 10.9 Problemzavisnosti odnarkotika ne da 46.1 4.2 Problemiuporodinim odnosima ne da 47.7 9.9

52.3 100

59.7 100

50.9 100

89.1 100

53.9 100

95.8 100

52.3 100

90.1 100

Uloga navedenih faktora porodinog nasilja nad enama donekle se razlikuje kada su u pitanju specifine forme nasilja. Kao znaajni prediktori ispoljavanja ekonomskog nasilja nad enama pokazali su se problem alkoholizma, ali i prisustvo problema u ponaanju ado
53Model6,prilog.

76

lescenataudomainstvu.eneizdomainstavaukojimanekoodlanovaimaproblemalko holizma imaju 5 puta vee anse da budu izloene ekonomskom nasilju, dok u domainstvi ma sa problematinim adolescentom ene imaju dva puta vee anse da budu izloene eko nomskomnasilju54. Nafizikonasiljenadenamautiuprisustvoalkoholizma,adolescentasaproblemima u ponaanju i problemi u porodinim odnosima. Sve tri determinante poveavaju rizike od nasiljanadenamapreko4puta55.

Tabela 36: ene prema iskustvima fizikog nasilja, prisustvu alkoholizma, adolescenta sa problemima uponaanjuiproblemimauporodinimodnosima Iskustvonasilja uporodici enebez iskustvanasilja enesa iskustvomnasilja Ukupno Problemalkoholizma ne 81.9 18.1 100 da 44.1 55.9 100 Prisustvoadolescentasa problemimauponaanju ne 79.1 20.9 100 da 38.5 61.5 100 Problemiuporodinim odnosima ne 80.6 19.4 100 da 33.0 67.0 100

Na ispoljavanje psihikog nasilja nad enama uticaj imaju prisustvo alkoholizma, pro blema zavisnosti od narkotika, kao problemi u porodinim odnosima, priemu alkoholizam poveavarizikeodpsihikognasilja6puta,poremeeniporodiniodnosipreko7putaapro blemzloupotrebadrogepreko14puta56.

Tabela 37: ene prema iskustvima psihikog nasilja, prisustvu alkoholizma, zloupotrebe narkotika i problemimauporodinimodnosima Iskustvonasiljau porodici enebeziskustvanasilja enesaiskustvomnasilja Ukupno Problem alkoholizma ne 54.9 45.1 100 da 14.7 85.3 100 Problemiuporodinim odnosima ne 53.3 46.7 100 da 11.0 89.0 100 Problemzloupotrebe narkotika ne 51.7 48.3 100 da 4.2 95.8 100

Na ispoljavanje seksualnog nasilja imaju uticaj samo prisustvo alkoholizma u porodici i problemiuporodinimodnosima,priemualkoholizampoveavarizikeodseksualnognasilja nadenama5puta,aproblemiuporodinimodnosima4puta57.
54Model7a,prilog. 55Model7b,prilog. 56Model7c,prilog. 57Model7d,prilog.

77

Tabela 38: ene prema iskustvima seksualnog nasilja, prisustvu alkoholizma iproblemima u porodi nimodnosima Iskustvonasilja uporodici enebeziskustvanasilja enesaiskustvomnasilja Ukupno Problemalkoholizma ne da 97.4 85.8 2.6 14.2 100 100 Problemiuporodinimodnosima ne da 97.1 76.9 2.9 23.1 100 100

Predoeni podaci ukazuju da su problemi u porodinim odnosima, kao i prisustvo razliitih rizinihponaanjanajznaajnijiprediktoriporodinognasiljanadenama.Onitakoeukazujuina specifineuslovepodkojimasepoveavajuriziciposebnihforminasilja.Meutim,poredna vedenih porodinih problema, znaajno je ispitati i osobene obrasce razvoja sukoba u doma instvuinjihovograzreavanja. Obrascireavanjasukobaudomainstvu Uovojgrupipotencijalnihdeterminantiporodinognasiljanadenamaispitanisu:pri sustvo osobe u domainstvu koja ima teku narav, odnosno osobe sklone izazivanju kon flikata, burnom reagovanju i vikanju na drugelanove domainstva; sklonost ka mirnom re avanju nesuglasica razgovorom; sklonost ka burnom ispoljavanju sukoba uz verbalnu agre siju (vikanje, vreanje, psovanje); kao i sklonost ka fizikom obraunavanju tokom porodi nih sukoba. Ovi pokazatelji zapravo ukazuju na osobenu kulturu optenja u domainstvu koja upravlja ponaanjimalanova domainstva u situacijama postojanja problema, neslaga nja i sl. Svi navedeni pokazatelji pokazali su se statistiki znaajnim za ispoljavanje porodi nog nasilja nad enama58. U domainstvima u kojima jedan odlanova ima teku narav ie stoizazivasukobe,riziciodispoljavanjanasiljanadenamasu3putavei.Udomainstvima kojanisusklonadamirnoraspravljajuoproblemima,riziciodnasiljanadenamasugotovo dvostrukoveinegoudomainstvimakojasusklonadaestoiredovnomirnoraspravljajuo problemima. U domainstvima u kojimaesto ili redovno dolazi do burnih rasprava uz ver balnu agresiju rizici od nasilja nad enama su tri i po puta vei, dok su u domainstvimaiji sulanovisklonidasetokomraspravaifizikiobraunavajutiriziciveipetipoputa. Kod specifinih formi nasilja u porodici prepoznaju se i razlike u uticaju navedenihi nilaca. Tako se kod ekonomskog nasilja pokazuje da najvei uticaj imaju prisustvo osobe te kenaraviudomainstvu(dvostrukopoveavarizikeodnasiljanadenama)isklonostkafi zikomsukobutokomrasprave(poveavarizikeodnasiljapremaeni3.6puta)59.
58Modellogistikeregresije8,prilog. 59Model9a,prilog.

78

Tabela39:enepremaiskustvimaekonomskognasiljaiobrascimasukoba Iskustvonasiljau porodici enebeziskustvanasilja enesaiskustvomnasilja Ukupno Prisustvoosobe tekenaravi ne da 90.8 69.8 9.2 30.2 100 100 Sklonostkafizikomsukobu tokomrasprave ne da 88.6 51.5 11.4 48.5 100 100

Interesantno je da za ispoljavanje fizikog nasilja nad enom sklonost ka burnom ras pravljanju uz verbalnu agresiju ne vri statistiki znaajan uticaj, ali zato sklonost ka fizi kom sukobu tokom rasprave (izmeu bilo kojih lanova domainstva) poveava rizike od nasiljanadenamaak16puta60.

Tabela 40: ene prema iskustvu fizikog nasilja i sklonosti da se u domainstvu ispolji fiziki sukob tokomrasprave Iskustvonasiljauporodici enebeziskustvanasilja enesaiskustvomnasilja Ukupno Sklonostkafizikomsukobutokomrasprave ne da 86.4 18.9 13.6 81.1 100 100

Kod psihikog nasilja najsnaniji uticaj takoe pokazuje sklonost ka fizikom sukoblja vanju (poveava rizike od nasilja nad enom preko 6 puta), dok sklonost ka burnom raspra vljanju uz verbalnu agresiju i prisustvo osobe teke naravi u domainstvu poveavaju rizike odnasiljanadenamatriputa61.

Tabela41:enepremaiskustvupsihikognasiljaiobrascimasukoba Iskustvonasilja uporodici enebeziskustva nasilja enesa iskustvomnasilja Ukupno Prisustvoosobe tekenaravi ne 63.4 36.6 100 da 24.0 76.0 100 Sklonostkaburnomraspra Sklonostkafizikom vljanjuuzverbalnuagresiju sukobutokomrasprave ne 55.8 44.2 100 da 14.4 85.6 100 ne 56.2 43.8 100 da 8.1 91.9 100

Zaispoljavanjeseksualnognasiljaznaajnisusamoprisustvoosobetekenaraviisklo nost ka fizikom sukobu tokom rasprave, pri emu prva determinanta poveava rizike od nasiljadvaipoputaadrugapetputa62.
60Model9b,prilog. 61Model9c,prilog. 62Model9d,prilog.

79

Meutim, na kraju analize porodinih faktora nasilja nad enama, vano je sagledati i kojisunajeirazlozizarazvojsukobauporodici,odnosnookokojihproblemaseoninaje e otvaraju. Podaci o razlozima sukobljavanja ukazuju da se oni najee upravo javljaju u dva kljuna podruja uspostavljanja odnosa moi u domainstvu: oko novca i podele kunih poslova.

Tabela42:Razlozisukobljavanjauporodici Razlozisukobljavanja Nedostataknovcailineslaganjeoko potronjenovca Neslaganjeokopodelekunihposlova Optubedakuniposlovinisudobro obavljeni Neslaganjeokovaspitavanjadece Izlasci,poseteroacima,prijateljimaili pozivanjegostiju Ljubomorneoptube Upotrebaalkohola,droga Beznaajnirazlozi,sitnice Razlikeumiljenju enepremaiskustvunasiljauporodici,u%63 enebeziskustvanasilja enesaiskustvomnasilja 53.4 22.8 5.6 16.6 6.3 2.5 1.1 2.8 6.6 55.4 21.5 12.1 16.2 10.4 8.0 8.6 4.0 3.4

injenicadasudvanajvanijarazlogazasukobeistaikodenaizloenihnasiljuionih koje to nisu, ukazuje da u ovim kljunim podrujima uspostavljanja odnosa moi nije sama priroda razloga uzrok nasilja, ve nain na koji se odnosi moi nastoje odrati ili promeniti. Meutim,kodenaizloenihnasiljuuoavaseidapostojenekispecifinirazlozikojisuvie povezani sa nasiljem, kao to su optube da kuni poslovi nisu dobro obavljeni ili ljubomor ne optube. Zapravo, prigovaranja da kuni poslovi nisu dobro obavljeniesto predstavljaju jedanoblikpsihikogzlostavljanja,kaoiljubomorneoptubezaneverstvo.Takoeeiraz logzasukobudomainstvimaenaizloenimnasiljujeiupotrebaalkoholaidrogaodstrane pojedinihlanova domainstva, koje smo ve prepoznali kao vane faktore porodinog nasi ljanadenama. Ispitivanje razliitih vrsta faktora porodinog nasilja nad enama nedvosmisleno uka zujedasuindividualni,strukturniikulturnifaktorisnanoposredovaniporodinimfaktori ma, koji imaju najsnaniji uticaj na ispoljavanje nasilja u porodici. Porodini problemi i rizina ponaanja vie nego bilo koje druge determinante poveavaju rizike od nasilja, a obrasci reavanja konflikataudomainstvuoblikujuznaajnookvirunutarkogaseporodiniproblemireava ju,stvarajuitakopovoljneuslovezarazvojnasiljapremaenama.
63 ene su mogle navesti vie razloga, a u tabeli su prikazani procenti sluajeva a ne odgovora, zbog

egaukupniprocenatprevazilazi100%.

80

POSLEDICE NASILJA I ISKUSTVA SA USLUGAMA SOCIJALNE PODRKE

Dabiuvidustanjeporodinognasiljanadenamabiopotpuniji,potrebnojesagledatii posledice i ishode nasilja nad enama, kao i njihove percepcije dostupnih usluga podrke i dosadanjaiskustavasarazliitimoblicimapodrke.Stogaeuovompoglavljubitipredoe nipodacioposledicamanasiljaistrategijamaizlaskaizsituacijenasiljaukojimarazliitefor mesocijalnepodrkeimajuvelikiznaaj.

Poslediceiishodiporodinognasiljanadenama
Posledicenasiljauporodicisuviestruke.Naalostuovomistraivanjunijebilomogu epodrobnijeispitivatirazliitevrsteposledicanasiljanadenama,pajepanjabilausmere na samo na neke najvanije. Panju smo obratili na neposredne posledice po fiziko i psihi kozdravljeenaiugroenostdeceudomainstvuzbogprisustvanasilja.Zabrinjavapodatak dajeu40%sluajevatokomfizikognasiljanadenomkojeseodigraloubilokomtrenutku u prolosti bilo prisutno bar jedno maloletno dete, a da je scenama fizikog nasilja nad e nomuporodiciuposlednjihgodinudanau25%sluajevaprisustvovalobarjednomaloletno dete. U 20% sluajeva i neko od drugih ukuana je bio kolateralna rtva fizikog napada na enuizadobiojefizikupovredubiloupokuajudaenuzatitiiliprostosenaavinapro storu napada. U takvim prilikama, u 14% sluajeva povredu je zadobilo dete starosti od 06 godina, u 21% sluajeva povredu je zadobilo dete starosti od 714 godina, u 16% sluajeva dete od 1518 godina, u 57% sluajeva odrasla osoba (1964 godine) i u 1% sluajeva stariji ukuani64. Naosnovudugoronogiskustvasaistraivanjemnasiljanadenamauglobalnomkon tekstu, Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je da se kod ena izloenih nasilju u po rodiciestorazvijajuspecifinezdravstvenetegobekojeenenajeenemogudapoveusa konkretnom boleu. Ove tegobe mogu poticati i iz drugih oblika stresa, ali je ustanovljeno daseonenajeejavljajuzdruenokodenaizloenihzlostavljanju.Iznarednetabelemoe seuoitidaseovetegobeunaemuzorkuispoljavajuuveemprocentukodenakojesubi leizloeneporodinomnasilju,negokodenakojenisuimaleovakvaiskustva. Meu enama koje su bile izloene fizikom nasilju, 29.3% tvrdi da nikada nije imalo fizike povrede, isto toliko ena navelo je da je imalo fizike povrede zbog nasilja u posled njih godinu dana, a 41.4% ena je zbog fizikog nasilja u porodici pre vie od godinu dana imalonekuvrstufizikepovrede.
64 ene su mogle navesti i vie ukuana koji su u ovim prilikama zadobili povrede, zbogega uku

panzbirprelazi100%.

81

Tabela43:enepremaiskustvunasiljaizdravstvenimproblemima Zdravstvenetegobe Trpelesubolove,imaleneprijatanoseaj bezkonkretnebolesti Osealesumuninuuduemperiodu, neprijatanoseajustomaku Imalesugubitakapetita Osealesuseumornouduemperiodu Imalesutekoedaseskoncentriu,jasno razmiljaju,ue Patilesuodnesanice Osealesuuznemirenost,strah,veliku zabrinutost Patilesuodloegraspoloenja,tuge enepremaiskustvunasiljauporodici,u% enebeziskustvanasilja 17.0 10.6 10.7 43.0 12.7 24.9 23.9 22.7 enesaiskustvomnasilja 25.3 13.2 15.1 47.9 17.0 29.8 32.8 37.1

Tabela44:enesaiskustvomfizikognasiljakojesuimalefizikepovredepremavrstipovrede Vrstapovrede Modrica,ogrebotina Fizikibolkojijetrajaoinekolikodananakon zlostavljanja Gubitaksvesti Velikemodrice,podlivi,posekotine,opekotine Ranenaneteorujem Prelomkostiju %enaizloenihfizikomnasiljukojesu zadobilepovredu 61.3 27.7 5.6 12.7 0.6 3.3

U 69% sluajeva enama su povrede naneli sadanji ili bivi partneri, u 11% sluajeva oevi,u9%sluajevabraa,u7%sluajevamajkeisestre,doksuupreostalimsluajevimato uinili drugi srodnici. Jedan od vanijih ciljeva u naem istraivanju bio je i da ispitamo ta enepreduzimajupovodimnasiljakojetrpe,ukojojmerisuupoznatesarazliitimuslugama podrke i kakva su njihova iskustva sa institucijama i organizacijama u pokuajima da obez bedepodrkuzareavanjesvogproblema.

Iskustva sa institucijama i organizacijama za podrku enama sa iskustvom porodinognasilja

Nalaziistraivanjaukazujudapostojiznaajanjazizmeunaelnihstavovaenaotome ta valjainiti povodom nasilja kojem su izloene i stvarnih akcija koje u tom pravcu preduzi maju. Na sasvim optem nivou stava o tome ta je najbolje uiniti u situaciji kada je ena izlo enanekomoblikuporodinognasilja,ispitaniceunajveembrojusluajevasmatrajudajenaj boljeobratitisenekojinstituciji.Izvesnerazlikeustavovimazapaajuseizmeuenakojeive urazliitimregionima,kaoiizmeuenakojeiveuurbanimiruralnimsredinama. 82

Tabela45:enepremastavovimaotomedalijedobropotraitipodrkuusituacijinasiljauporodici,iiju Stavprematraenju podrke Najboljejedaseena obratinekojinstituciji Najboljejedaseena obratibliskojosobi Najboljejeutatio tome,ostavititosamou porodici %enaizuzorka Junai Centralnai Ceouzorak Beograd IstonaSrbija ZapadnaSrbija 78.4 16.9 4.7 80.9 16.5 2.7 77.2 17.1 5.6 76.8 17.2 6.0

Grad 81.4 15.8 2.8

Selo 73.7 18.7 7.6

ene izvan Beograda su neto sklonije daute o nasilju od ena u Beogradu. Razlike su jo izraenije izmeu ena koje ive u urbanim i ruralnim sredinama. Kod seoskih ena poverenje u institucije je manje, aee je prisutan stav da problem nasilja treba da ostane uporodiciilidaseenamoeobratitibliskojosobi.Kadauporedimoenekojesupretrpele nasilje i one koje to nisu, razlike nisu statistiki znaajne, to nam govori o tome da kultu rolokerazlikeuveojmeriutiunaformiranjestavaotraenjupomoinegosamasituaci janasilja.

Tabela46:enepremaiskustvunasiljauporodiciistavovimaprematraenjupodrke %enaizuzorka Stavprematraenjupodrke Najboljejedaseenaobratinekojinstituciji Najboljejedaseenaobratibliskojosobi Najboljejeutatiotome,ostavititosamouporodici Nisubilertve nasilja 79.6 17.0 3.5 rtvenasilja 77.5 16.8 5.7

Meutim, iza ovog preovlaujue pozitivnog stava prema obraanju institucijama, zapravosekrijeodsustvopoznavanjakojebitoinstitucijemoglebiti.enesuzamoljeneda navedu neke institucije i organizacije koje bi mogle pruiti podrku enama izloenim po rodinom nasilju u njihovoj lokalnoj sredini.Iz odgovorapredoenihu narednojtabeli vidi sedasutriinstitucijenajeenavedene:policija,centarzasocijalniradisigurnakua,alii da je samo oko treine ena prepoznalo ove institucije i njihovu dostupnost u svojoj lokalnoj zajed nici. Pritom, ene koje trpe porodino nasilje nisu bolje informisane od ena koje nemaju ovakvaiskustva. Razlike izmeu ena koje ive u razliitim regionima i urbanim i ruralnim sredinama nisu velike, a najmarkantnija razlika se uoava u tome to ene iz Beograda dvostrukoee navode sigurnu kuu nego ene iz drugih regiona, to je verovatno posledica i intenzivnije medijske kampanje koja je u glavnom gradu voena u vezi sa informisanjem o nasilju nad enamaidostupnostiuslugapodrkesigurnekue. 83

Tabela47: ene koje su doivele nasiljetokom ivota, prema percepcijiinstitucijai organizacijaza po drkuusluajevimanasilja Institucija/organizacija Centarzasocijalnirad Policija Sigurnakua SOStelefoni Domzdravljaiambulanta NVO Nematakvihinstitucija %enakojijenaveodatuinstituciju/organizaciju65 enebeziskustvaporodinog enesaiskustvomporodinog nasilja nasilja 34.2 36.8 30.4 33.6 32.7 32.4 6.4 6.4 3.9 3.6 2.9 3.6 5.3 7.1

Meutim, dalja analiza pokazuje da pozitivan stav ena prema traenju pomoi od in stitucija ima malo uticaja na ponaanje ispitanica i traenje pomoi u realnoj situaciji nasilja. Izpodatakapredoenihunarednojtabelimoemovidetidabezobziranapozitivanstavpre maobraanjuinstitucijama,vrlomaliprocenatenatozaistaiuiniusituacijikadatrpinasi ljeuporodici.Najeiobliciponaanjasupokuajrazvodailirastavljanja,traenjeneformal ne pomoi (obraanjelanovima porodice, roacima, prijateljima, susedima) i odlazak iz do mainstvanakraevreme.

Tabela 48: Aktivnosti koje su ene izloene nasilju preduzele u cilju izlaska iz situacije nasilja ili rea vanjaproblemanasiljauporodici,premaregionu %enartavanasilja Junai Centralnai Istona Zapadna Srbija Srbija 8.6 7.9 25.4 24.8 10.1 8.3 18.7 7.0 20.2 23.1 8.2 5.5 17.5 6.7

Obraanjeinstituciji Obraanjelanovima porodice,roacima, prijateljima,susedima Pokuajrazvodaili rastavljanja Pokuajnaputanja domainstva Pokuajdelovanjana nasilnikadanapusti domainstvo Odlazakizdomainstva nakraevreme Pokuajzajednikog odlaskanabrano savetovanje

Ceo uzorak 10.0 25.6 30.0 11.0 11.5 19.6 10.2

Beograd 12.3 29.8 38.8 13.9 18.2 22.0 14.9

Grad 11.9 29.4 34.6 12.2 15.6 20.8 13.6

Selo 7.7 19.9 23.2 9.7 6.0 18.5 5.8

65Viestrukiodgovori

84

MoemoprimetitioptutendencijudasueneizBeogradaproaktivnijeuodnosunae neizostalihregiona,kaoidasueneizgradaproaktivnijeu odnosunaenesasela, odnosno spremnijedabarnetopreduzmuusituacijamanasiljauporodici.Najveerazlikeseispoljava ju u pokuaju razvoda ili rastavljanja i pokuaju uticaja na nasilnika da napusti domainstvo, tosemoeobjasnitijaimdejstvomtradicionalnogpatrijarhalnogvaspitanjanaselu. Postavljasepitanjezbogegaovakomalibrojenatraipomo,apogotovozatoseta ko mali broj obraa institucijama, kada generalno moemo tvrditi da ne postoji nepoverenje u institucije. Mogui deo odgovora krije se u tome to mali procenat ena percipira sebe kao rtvu nasilja. U narednoj tabeli prikazani su procenti ena koje su bile identifikovanekao r tveodreenihformiporodinognasiljanaosnovuobjektivnihpokazateljanasilja,akojesu napitanjeotomedalisesmatrajurtvomdatogtipanasiljaodgovorilepotvrdno.

Tabela 49: Procenat ena koje su identifikovane kao rtve nasilja na osnovu indikatora istraivanja, a kojeisamesebepercipirajukaortvunasilja,prematipunasiljairegionu %enartavaodreenogtipanasiljauposlednjihgodinudana Juna Centralna Ceo Beograd Grad Selo iIstona iZapadna uzorak Srbija Srbija 30.1 29.3 55.8 50.066 24.8 31.7 53.6 33.3 24.9 52.8 36.4 29.9 44.4 24.2 28.9 50.4 40.7 30.8 50.0

Prepoznavanjetrpljenja fizikognasilja Prepoznavanjetrpljenja psihikognasilja Prepoznavanjetrpljenja ekonomskognasilja Prepoznavanjetrpljenja seksualnognasilja

Iz gornje tabele moemo videti da je prepoznavanje fizikog nasilja najvee u Central nojiZapadnojSrbiji,dokjeprepoznavanjepsihikogiekonomskognasiljanajveeuBeogra du.Istotako,iztabelebiproizilazilodaenesaselaboljeprepoznajufizikonasiljenegoone ugradu. Kadaseobraanjeinstitucijamaposmatraukonteksturazliitihformiporodinognasi lja uoavaju se razlike. Naime, ene izloene psihikom nasilju najmanje su sklone da potra e pomo bilo koje institucije ili organizacije (10%), dok su ene izloene ekonomskom nasi lju potraile pomo institucija/organizacija u 16% sluajeva, ene izloene fizikom nasilju u 19%sluajeva,aeneizloeneseksualnomnasiljuu24%sluajeva.Velikiprocenatenakoje trpinekiobliknasiljakaoglavnirazlogneobraanjainstitucijiusituacijamasukobauporodi ci, navodi da su smatrale da mogu same da ree problem, ak 79.6% (81.9% ena rtava iz
66 Ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer je ukupan broj ena rtava seksualnog nasilja u posled

njihgodinudanamaliiiznosi25,azbogtogazaovukategorijuenanisumoglibitiizvedenipodaciprema regionuitipunaselja.

85

gradai76.9%sasela).enesedalekoeeobraajuzapomosvojimneformalnimmreama podrkenegoinstitucijamaiorganizacijama.

Okvir9:Iskustvaena Izkvalitativnihzapisa: Jasamseestoalilasvojima.Imalasamnjihovupodrku,alikaodaminisupunoverovali.Viesu verovali njemu. Govorio im je da sam mnogo naporna, nervozna. S obzirom da sam bila jedino ensko dete, bila sam razmaena, zato su mu i verovali da sam naporna. Shvatili su tek kad sam imala spontani pobaaj (spontanipobaajjedobilaposlepremlaivanjaodstranemua).Otacmijenasamrtirekaodanikad neesebioprostititomenijeuzeokodsebe.Pokuavalasamjaestodaodemodkue,alibihsebrzovrati la,nisammogladaizdrimbezdece.Danasnemamgdedaodem,imampetoromaledece(27godina).Mo jaetiribrataiveujednojkui,tamoihimadvadesetoro,nemogukodnjih,tadaradim...? Sve sam trpela zbog dece, mnogo volim svoju decu, ba ih volim...Sin mi je sada u Ljubljani, radi, plaakiriju...Moramdaizvadimpasoiodemkodnjega,nevolimkadsmorazdvojeni.oveknijenisvestan ta sve moe da podnese. Mnogo, mnogo vie nego to misli... sve sam podnela zbog dece i gdeu sada? (decasuseosamostalilainapustiladomainstvo)

Izdnevnikaanketarki: Kadajejednompokualadaserazvedeiodemujojjerekaodaeiztekueizaisamomrtva. On(suprugispitanice)jeadvokat,pretijojdaejojoduzetidete,akoganapusti.

Tabela50:Komesuseobratilezapomoeneizloenenasiljuuporodici Roditeljimailiroacima Prijateljima/prijateljicama Policiji Centruzasocijalnirad Komijama Advokatu SOStelefon Sudu Lekaru Sveteniku NVO %enartavakojesupotraileneijupomo67 66.7 35.2 21.8 13.8 9.6 6.5 5.7 5.0 3.4 2.7 1.1

Naalost, zbog malog ukupnog broja ena koje trpe nasilje, a obraaju se institucijama (104ispitanice)nemoguejesprovestidetaljnijuanalizupremaregionuitipunaselja. ene izbegavaju da se obrate za pomoak i u sluaju kada zadobiju fizike povrede to kom izloenosti nasilju. Tek 9% ena koje su imale neku vrstu povrede potrailo je pomo
67enesumoglenavestivieodgovorazbogegaukupanprocenatprelazi100%.

86

lekara. Meu enama koje se nisu obratile lekaru za pomo nakon zadobijanja povrede, naje e navoen razlog za to bio je da su povrede male, te da su mogle da ih same saniraju, zatim daihjebilosramota,dasuseplailedazatosaznaosobakojaimjenanelapovrede,dokmali broj ena nije znao kome da se obrati, ili nema zdravstveno osiguranje. Meu enama koje su potraile pomo lekara, u 90% sluajeva lekari su postavili pitanje o poreklu povreda, ali 10% lekaratonijeuinilo.Premaiskazu ena,jednaetvrtinajesakrilaistinu pred lekarom.Lekari, kao i policija predstavljaju prvi kontakt institucija sa enama rtvama nasilja, i od posebne je vanostitaeoniuiniti.Unarednojtabeliprikazanojetasuuinililekarisakojimasuimale kontaktnaeispitaniceprilikomukazivanjapomoinakonpretrpljenognasilja.

Tabela51:Aktivnostikojesupreduzelilekaripripruanjupomoienamartvamanasilja tajeuiniolekar Prijaviojesluajpoliciji Napisaojepovrednulistu Savetovaomijedaplatimsudskogvetaka Pruiomijedrugisavet Samomijepruiozdravstvenupomo %enakojesupotrailepomolekara68 22.2 28.9 2.2 17.8 37.8

S obzirom da je re o malom broju ena, teko je pouzdano zakljuivati, ali je potrebno napomenuti da meu enama koje su iskreno rekle lekaru ta je bio uzrok njihove povrede lekarnijepreduzeonita,osimtojeukazaomedicinskupomo,u38%sluajeva. ene se takoe teko odluuju da pozovu policiju u pomo kada su izloene fizikom napadu.Meuenamakojesubileizloenefizikomnasilju70%nijepozvalopoliciju,25%je pozvalo policiju, dok je u preostalih 5% sluajeva neko drugi pozvao policiju (lanovi poro dice ili susedi). Policija nije ni dola na poziv u tri sluaja. Prema navodima ispitanica, u po lovini sluajeva policija je samo porazgovarala sa ispitanicom i nasilnikom a potom otila; u 22% sluajeva je upozorila nasilnika, smirila ga i takoe otila; u 12% sluajeva odvela je na silnika u policijsku stanicu, u 11% sluajeva podnela je krivinu prijavu, u 4% sluajeva odu zelisunasilnikuoruje,a6%enajenavelodasusepolicajciodnosilipremanjimakaodasu izazvale nasilnika.69 Meu enama koje su bile u prilici da ocene podrku policije u sluaju intervencije prilikom izloenosti nasilju, 46% je ocenilo da im policija uopte nije pomogla, 32% je ocenilo da im je policija pomogla, ali ne dovoljno, dok je 22% ocenilo da im je policija veomapomogla. Veoma mali broj ena se obraao za pomo Centru za socijalni rad 14% ena koje su bile izloene bilo kom obliku porodinog nasilja. Sudei prema odgovorima ena, Centar za socijalniradnajeeponudipravnupomoisavet,zatimmogunostzarazgovoripodrku, a u izrazito malom broju sluajeva su ponudili eni smetaj u sigurnu kuu (3 sluaja), samo
68enesumoglenavestivieaktivnostikojejepreduzeolekar. 69Zbogmogunostiviestrukihodgovoraukupniprocenatprelazi100%.

87

u jednom sluaju su obavestili policiju. Meu enama koje su se obraale za pomo Centru zasocijalniradtreinajeoceniladaimCSRnijeuoptepomogao,doksuostalenaveledaim jeovainstitucijapomogla. Pomo SOS telefona potrailo je svega 5% ena koje su bile izloene porodinom nasi lju, svega 26 ena je dobilo podrku smetaja u sigurnu kuu, a samo 5 ena se obratilo za pomo nevladinim organizacijama. Zbog malih brojeva nije mogue prikazati ocene usluga ovihorganizacija. Mala spremnost ena da se obrate institucijama za pomo ne znai da one ne razvijaju drugestrategijezapreivljavanjenasilja.Problemjeutometosunajeetestrategijeneefi kasne, jer ne omoguavaju izlazak iz situacije nasilja, ve pre strategije suivota sa nasiljem. Nekadatodobijeformufatalizma,jerseenepomiresaivotomuuslovimanasilja,tumae itokaoneizbenusudbinu.Neefikasneuslugepodrkemogudabuduznaajanfaktorpoti skivanja ena prema ovim strategijama suivota sa nasiljem, umesto da im obezbede podsti cajdasvojeunutranjedilemeipreviranjarazreeodlukomobekstvuiznasilja.

Okvir10:Iskustvaena Izkvalitativnihzapisa: ...Bilasamjakoloe,psihiki,nisammogladaizdrimbesparicu,kaonitotonasjebilotolikouku i (u domainstvu ih ivi 14, odnosno 4porodice). Mislim da sam se zbog toga i razbolela. Deavalo se daistrimizkueidasenevratimceodan,etalasampolivadi,umi,samodanisamkui.Noimanemo gudaspavam. Nisam htela da se to i meni desi, nisam...imala sam pre njega deka koji je bio mnogo dobar. Sada njeg mua nisam ak ni dobro upoznala, pourila sam...znam. Nekako imam utisak da je to sudbina, ne znamzatosamseudalazanjega...nisameleladaivimkaomojamajka,dakrozsvetoprolazim(majkaje trpelavelikofizikoipsihikonasilje),aliodsudbineseizgledanemoepobei. Bila sam svau modricama.Doktorka je znala oemu se radi i rekla mi je: Akoti nee dagaprija vi,neunija,zaista.

Izdnevnikaanketara: Ilaje(ispitanica)uCentarzasocijalnirad,alikaedasetusamoekanaudarackakobise reagovalo.Nalekovimajejerjeanksioznaidepresivna,isadajekljunimomenatdapobediilida potpunopotone(reilajedanapustimuakojijezlostavlja). Izloena je svakodnevnom nasilju. Mu alkoholiar, stalno je tue. Tukao je i decu,erka je zbogtogaotilaodkue.Isinse,kadjepostaopunoletan,suprostavioocuiotiaoodkue.Prole godinemujujeupijanomstanjunapaoislomiojojkuk.Odtadajeskoronepokretna.Meutim,i dalje sve poslove po kui ona obavlja. Deca joj uopte ne pomau.Obraalase Centru za Socijalni radzapomo,alinitanisuuradili.Neznakomedaseobrati.

Izuzetno mali procenat sluajeva fizikog nasilja zavrava pred sudom (1%), to je i lo gino s obzirom na podatke o malom procentu prijavljivanja nasilja. U 26% sluajeva je po krenut prekrajni postupak, u 38% sluajeva krivini postupak, a u 42% parnini postupak. Kada je re o krivinom ili prekrajnom postupku, ene izjavljuju da su najee same ili uz neijupomo(advokata,centrazasocijalniradilislubepravnepomoiprioptini)podnele prijavu. U 7 sluajeva prijavu je podnela policija. Na pitanje o ishodu krivinog postupka 88

odgovorilo je svega 26 ena, priemu u 7 sluajeva proces jo uvek traje, jedan je zastareo, u 7 sluajeva optueni je osuen uslovno, u 9 sluajeva optueni je osloboen, a samo u dva sluaja je dosuena kazna zatvora. Tek 0.9% ena trailo je odreivanje mere zatite i to naj ee od mua ili biveg mua a u tri sluaja i od svekra i svekrve. Samo u 7 sluajeva sud je ucelostiusvojiozahtevenedokjeupreostalimsluajevimadoneodrugaijuodluku,proces je jo u toku ili su ene povukle zahtev. No, ovako mali broj sluajeva ne doputa gotovo ni kakveanalize,nitiomoguujepouzdanozakljuivanje. U celini gledano nalazi o percepciji dostupnih institucija i obraanju institucijama i or ganizacijamazapomousituacijamaizloenostinasiljuuporodiciukazujunaizrazitonepo voljno stanje. Stie se utisak da je potrebno jo puno toga uiniti na unapreenju i razvoju uslugasocijalnepodrkezanasiljeoporodici,oemueviebitireiupreporukama.

89

ZAKLJUAK
Mapiranje porodinog nasilja nad enama u Srbiji ukazalo je na brojne karakteristike nasilja u pogledu njegove rasprostranjenosti, strukture prema formama prinude koje se vre nad enama, obeleja sa stanovita poinilaca, mehanizama ispoljavanja, kljunih determi nanti koje utiu na njegovo ispoljavanje i nekih najvanijih posledica na fiziko i psihiko zdravlje ena. Takoe, nastojali smo da registrujemo neke osnovne mehanizme preko kojih ene nastoje da izau na kraj sa problemom nasilja ili da ovaj problem trajno ree, priemu je fokus panje bio usmeren na njihovu percepciju dostupnih usluga i iskustva u susretu sa institucijamaiorganizacijamakojeoveuslugepruaju. Slika o nasilju koju smo dobili ovim relativno obuhvatnim mapiranjem, krajnje je su morna. Ona pokazuje da porodino nasilje nadenama predstavlja sloeni sindrom primene najrazliitijihvrstaprinude,povreivanja,poniavanjaipotinjavanjaenauprimarnojdru tvenojzajednici,kojabitrebalodaimafunkcijuzatiteiutoita,posebnouuslovimaturbu lentnih drutvenih promena i nesigurnih poloaja u iroj zajednici. Pokazalo se da je za 38% ena u aktuelnom periodu porodica mesto patnje i nesigurnosti, a da odnosi sa bliskim oso bama umesto zatite i podsticaja predstavljaju izvor ugroenosti integriteta, zdravlja, samo pouzdanja i elementarne fizike sigurnosti. Ukupno 54% ena ivi sa nekim iskustvima po rodinognasilja. Podatke o prevalenciji nasilja treba shvatiti kao sigurnu donju granicu o rasprostranje nosti pojave. A podaci o prevalenciji specifinih formi nasilja ukazuju da je u uoj Srbiji psi hiko zlostavljanje najrasprostranjeniji oblik, iza koga slede fiziko, potom ekonomsko i na kraju seksualno zlostavljanje. Ukoliko se pak, posmatra samo aktuelno porodino nasilje, ekonomskojeteknetovierasprostranjenonegofiziko.Osimtoga,treinaenaizloenaje istovremeno kombinaciji razliitih formi nasilja, meu kojima je najee kombinacija psihi kogifizikogzlostavljanja. Nasilju u porodici izloene su ene svih starosnih kategorija, regiona i tipova naselja, eneizsvihobrazovnihkategorija,drutvenihslojevairazliitihporodinihstatusa.Galerija likovapoinilacanasiljajeraznovrsna.Unjojdominirajumuevi ilinevenanipartneriaktu elni i bivi, ali tu su i oevi, majke, drugi krvni srodnici i srodnici partnera. Generalno, mu karci su u znaajno veem broju poinioci nasilja nad enama nego druge ene, a meu nji ma ubedljivo prednjae muevi i nevenani partneri. U teim oblicima fizikog nasilja ene gotovoiezavajuizgrupepoinilacanasilja. Faktori nasilja su brojni i njihov uticaj na posebne oblike nasiljaesto nije jednoznaan nitidirektan.Nalaziistraivanjameutim,nedvosmislenoukazujudasustrukturni,kulturni iindividualnifaktorinasiljamanjeznaajniodporodinihi zapravonjimaposredovani.Kao znaajni strukturni faktori pokazali su se region i materijalna deprivacija domainstva. Ovo je vaan nalaz jer ukazuje da uslovi siromatva poveavaju rizike od porodinog nasilja pre maenamaiupoliticiintegrisanjarodneperspektiveudrugerelevantnepolitike,trebaimati naumudasuzbijanjesiromatvaisocijalneiskljuenostimoedadoprineseisuzbijanjunasi ljanadenamauporodici. 91

Analize su pokazale da kulturni faktori pokazujuudne obrasce uticaja. Naime, vred nosne orijentacije ena nisu se pokazale znaajnim, to znai da ni liberalniji stavovi o rod nim ulogama ne predstavljaju zatitu od nasilja, ali ne poveavaju ni rizike. Vrednosne ori jentacije mueva pokazale su se kao znaajan faktor, priemu samo ene sa liberalnim part nerimaimajuansedabudureeizloenesvimformamaporodinognasiljadoksekodena sa patrijarhalnim i vrednosno nekonzistentnim partnerima primat u rizicima od nasilja sme njuje izmeu razliitih oblika. Neposredniji stavovi ena prema fizikom nasilju su se poka zalikaovaanfaktor,jertolerancijanafizikonasiljepoveavairizikeodporodinognasilja. Meu individualnim faktorima znaajnim se pokazala samo ekonomska zavisnost, is kazanakrozpristupnovcuudomainstvu.Utomaspekturezultatiukazujudazaposlenosti ekonomska aktivnost ene jesu vaan preduslov, ali nikako i dovoljan uslov da se eliminiu opasnosti nasilja. Njihova zaposlenost i ekonomski doprinos domainstvu snano su posre dovaniodnosimamoiudomainstvuiodluivanjuonovcu.No,bezzaposlenostiisopstve nihprihodaenenemajuresursepomoukojihbimogledadelujunapromeneuovimodno sima moi. Ispitivanje individualnih faktora dalje je pokazalo da ni obrazovanje, ni roditelj stvo nemaju uticaja na ispoljavanje nasilja nad enama, dokpartnerski status pokazuje uticaj u smislu poveanih ansi ena sa nevenanim partnerima da budu izloene nasilju, kao i smanjenih ansi udovica da budu izloene aktuelnom nasilju. Uticaj starosti ogleda se u ve imrizicimamladihenadabuduizloenerazliitimoblicimanasilja,aposebnofizikom. Porodini faktori pokazali su se kao najznaajniji, a meu njima prisustvo porodinih problemairizinihponaanjauporodici.Gotovosvifaktoriizovegrupeznaajnopoveavaju rizike od nasilja: problemi alkoholizma, zavisnosti od narkotika, uee u ratovima tokom 1990ih, problemi u porodinim odnosima ili problemi u ponaanju adolescenata u porodici. Ipak, u ovoj grupi faktora, problemi alkoholizma i zavisnosti od narkotika prednjae kao pre diktoriporodinognasilja,tojeopetpotrebnoimatinaumukodintegrisanjarodneperspekti ve u strategije prevencije i unapreenja zdravstvene zatite stanovnitva. Osim toga, ivot u veem domainstvu, vieporodinom, posebno ukoliko je patrilokalno, poveava rizike ena dabuduzlostavljaneodvieaktera.Trebapodsetitinapodatakdajetreinazlostavljanihena koje ive u velikim domainstvima, doivela nasilje iz tri kljuna segmenta svojih primarnih socijalnihmrea:odporodiceporekla,suprugainjegoveporodiceiodsopstvenedece.ivotu ovakvom krugu nasilja, a u uslovima udaljenih, nekvalitetnih i neefikasnih slubi podrke, ne ostavljaenamanijednupukotinuzaizlazakizivotaobeleenognasiljem. Posledice nasilja nismo mogle detaljno ispitivati, ali na osnovu nekoliko pokazatelja dalo se uoiti da ene izloene nasilju pate od razliitih zdravstvenih problema, od neodre enihtegoba,glavobolja,munina,oseanjaumora,dodepresivnihstanja,strahova,uznemi renosti. Fizike povrede se kreu od manjih modrica i ogrebotina do tekih preloma, a zabe leenjesluajenekojajeusledpremlaivanjaiskusilaiklinikusmrt.Posledicetrpeidrugi ukuani, posebno deca, koja u velikom broju sluajeva prisustvuju incidentima nasilja, a po nekadzadobijajuitelesnepovredetokomfizikognapadanamajku. Zanimalonasjetaenepreduzimajudapromeneivotsanasiljem.Pokazalosedana nivou stavova, naelno, u veini sluajeva one smatraju da se treba obratiti odgovarajuim institucijama. Meutim, kad smo ih zamolili da imenuju te institucije, pokazalo se da veina enazapravoineznatanokojebitoinstitucijebile,tedasamotreinaumedaimenujedve 92

osnovne:policijuiCentarzasocijalnirad.Njihovarealnaponaanja,meutim,odudarajuod ovih naelnih stavova. Samo mali broj ena se obrati nekoj instituciji ili organizaciji za po mo.Sklonijesudapotraepomouneformalnimmreama.Okotreineenapokuabarna kratko da napusti domainstvo, u znatno manjem broju javljaju se pokuaji da se domain stvo trajno napusti, da se razvedu od nasilnog partnera ili ga privole na individualnu ili po rodinuterapiju.Sudeipremakvalitativnimzapisima,veinaenakojenesprovedudosled noovenamereudelo,razvijestrategijuprilagoavanjanaivotsanasiljemkojajeestopra enaipsihikimifizikimoboljevanjem,pomirenousasudbinomisl. Relativno mali broj ena koji je dolazio u kontakt sa nekom institucijom ili organizaci jomzapodrku,uglavnomjeizjaviodaimtapodrkanijeznaajnopomogla.Tekokopetine ena tvrdi da im je podrka policije ili Centra za socijalni rad, znaajno pomogla. Broj ovih ena je bio relativno mali, pa nije bilo mogue sagledati razlike u iskustvu sa institucijama i organizacijama prema razliitim karakteristikama nasilja, rtava i poinilaca. Ipak, neki indi katori ukazuju da postoje ozbiljni propusti u delovanju institucija prilikom pruanja pomoi rtvama nasilja, kao to je u sluaju lekara koji ne ispituju poreklo povreda niti ita preduzi maju osim ukazivanja medicinske pomoi, kao to je u sluaju policije koja samo smiri na silnika iliak tretira enu kao nekoga ko jeisprovocirao nasilje, ili kao to je u sluaju cen tra za socijalni rad koji ne prijavljuje sluaj nasilja ili prui uslugu na nivou informisanja bez sutinske podrke. Napokon, broj enaiji je sluaj nasilja dospeo do suda je izuzetno mali, panijebilomogueizvestipouzdanezakljukeoefikasnostipravosudnihorganausluajevi maporodinognasilja. Iako nalaze nije mogue pojedinano uporeivati sa nalazima drugih studija nasilja nad enama u Srbiji, moemo rei da je opti zakljuak isti: stopa nasilja nad enama, to aktuel nog,todoivljenogunekomtrenutkuivotajevisoka,astepenobraanjainstitucijamaizrazi tomali.CentarzasocijalniradiMUPseprepoznajukaoglavnenadleneinstitucije,doksene vladinimorganizacijamajavljaizuzetnomaliprocenatenakojesupretrpelenasilje. Ovi nalazi pogotovo dobijaju na znaaju ako se uzme u obzir da se porodino nasilje nadenamasaopisanimkarakteristikamaodvijaiunepovoljnomdrutvenomkontekstu.In stitucionalni i zakonski mehanizmi kao i politike strategije znaajno su unapreeni posled njih godina, ali je njihova implementacija nedovoljno efikasna, a sistem praenja efikasnosti primene nedovoljno izgraen. Institucionalni mehanizmi nisu ni na centralnom nivou do voljnosnanizbognedovoljnihljudskih,finansijskihresursaaliiestomarginalnogpoloaja uformulisanjukljunihpolitikaimera,tooteavaefikasnuprimenui nadzorzakonaipoli tika. Rodni odnosi obeleeni su snanim nejednakostima i u javnoj i u privatnoj sferi, to stvara pogodno tlo za ispoljavanje nasilja nad enama u porodici. Njihova nedovoljna zastu pljenost na poloajima donoenja politikih odluka i upravljanja drutvenim promenama i nedovoljna ekonomska participacija, daju tanku osnovu drutvene moi koja se ispoljava i u sferiprivatnihporodinihodnosa.Stogasuzbijanjenasiljauporodicimorabitiintegralnideo razliitih politika i mera, kako bi se simultano delovalo na razliite faktore koji podstiu i reprodukujuporodinonasiljenadenama.

93

PREPORUKE
Kao to je vie puta napomenuto, porodino nasilje nad enama ne moe biti efikasno suzbijanoukolikosenepostavikaointegralniaspektunapreenjaukupnerodneravnoprav nosti. Meutim, jednako je tano da ni pukim ukljuivanjem nasilja u ire strategije nee biti mogue delovati efikasno na ovu pojavu, jer ona usled sloenosti i specifinosti zahteva i vr lo specifine mere. Ovdee biti izloene preporuke mera i aktivnosti proistekle iz nalaza na egistraivanja.Onesuusmerenenanekolikokljunihoblasti:

1. Unapreenjepraenjastanjaupogleduporodinognasiljanadenama 2. Unapreenjesistemazatiteenaodnasiljauporodici 3. Edukacijairejavnostiiosnaivanjeena

Unapreenjepraenjastanjaupogleduporodinognasiljanadenama
Potrebno je redovno sprovoditi (barem jedanput u dve godine) istraivanje na re prezentativnom uzorku za Srbiju, na osnovu koga bi se moglo pratiti stanje u pogledu poro dinog nasilja, kao i efekti sprovoenja zakona na tom podruju kao i razliitih specifinih mera.Statistikedobijeneodzvaninihinstitucijanikakonisudobraosnovazato,potoseza snivaju na prijavljenim sluajevima nasilja, a sasvim je jasno da se izuzetno mali broj ena koje su izloene porodinom nasilju obraa bilo kojoj od institucija. Metodologiju i instru mente za ispitivanje nasilja u porodici nad enama je potrebno standardizovati kako bi se obezbedilo longitudinalno praenje i poreenje rezultata. Iz istih razloga, ista metodologija i instrumentitrebadabudukorieninacelojteritorijiRepublikeSrbije. Potrebno je uiniti obaveznim voenje preciznih i adekvatnijih evidencija policije, centara za socijalni rad, pravosudnih organa, i zdravstvenih ustanova na osnovu kojih bi se mogle precizno pratiti broj sluajeva porodinog nasilja koji je dospeo do datih institucija, razliite karakteristike nasilja premainu nasilja, polu, starosti i srodstvu rtve i poinioca, vrstipovrede(usluajuzdravstvenihustanova)kaoiaktivnostikojesudateinstitucijepred uzele u datim sluajevima. Na unapreenju ovih evidencija, u skladu sa nadlenostima, tre ba da rade Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministar stvo pravosua i Ministarstvo zdravlja, aitav proces treba da unapreuje i nadzire Uprava zarodnuravnopravnost. PodaciRepublikogzavodazastatistikumorajubitirodnoosetljivi,aevidencijatre badaomoguiobjedinjavanjeprijavaporodinognasiljapoZakonuoporodinimodnosima, saporodinimnasiljemprijavljenimkaodrugavrstakrivinihdela. Potrebno je sprovesti i dodatna kvalitativna istraivanja kojima bi se preciznije mo gliustanovitimehanizmiiposledicenasilja,kaoipreprekeusledkojihseovakomalibroje na obraa institucijama i organizacijama. U tom smislu, potrebno je iskoristiti postojee po datkedobijeneodnevladinogsektorakojisudobijenitzv.dubinskimintervjuima. 95

Unapreenjesistemazatiteenaodnasiljauporodici
1. Svaka institucija mora imati jasan protokol o radu u situaciji porodinog nasilja nadenamakojiejasnopreciziratisvakikorakkojijeneophodnopreduzeti.Protokolitreba da predvide koordinisani, multisektorski pristup u kojeme se jasno definisati uloga i odgo vornostsvakogodaktera.Jednakojevanodaodgovarajueinstitucijepoovimprotokolima postupaju,tedapostojemehanizminadzoraradainstitucijauskladusaprotokolimauslua jevimaporodinognasilja. 2. Potrebno je uspostaviti jasne i kvalitetne standarde za procenu kvaliteta usluga za svaku instituciju koja je ukljuena u sistem zaitite ena od nasilja u porodici: policije, centa ra za socijalni rad, pravosudnih organa. Zaposleni/e u zdravstvenim ustanova, policiji, cen trima za socijalni rad, tuilatvu i sudovima moraju biti obueni i iskusni u pruanju usluga enama rtvama porodinog nasilja, koje odlikuju nedovoljni individualni kapaciteti (u smi slu znanja, materijalnih resursa, fizike i emocionalne ranjivosti). Kvalitet, obuhvatnost i br zinadelovanjainstitucijamorajubitiosnovniprincipinakojimasetemeljestandardiiproto koliradasartvamanasiljauporodici. 3. Potrebnojeunapreditiznanjazaposlenihuoviminstitucijamaorodnojravnoprav nosti,rodnozasnovanomnasiljuispecifinimkarakteristikamaiproblemimauoblastiporo dinognasiljanadenama. 4. Potrebno je obuiti zaposlene u ovim institucijama da obavljaju svoje dunosti pri likom rada sa enama izloenim porodinom nasilju u skladu sa pravilima definisanim pro tokolimaiuskladusapropisanimstandardimakvalitetausluga. 5. Potrebno je sprovoditi nadzor nad radom navedenih institucija u obavljanju aktiv nostiizsvojenadlenostiuoblastipruanjazatiteenamaugroenimnasiljemuporodici. 6. Pored pruanja usluga rtvama porodinog nasilja nad enama, rad institucija tre badaobuhvatiiprevencijunasiljanadenamauporodici.Utomsmisluneophodnojeplani rati adekvatne mere kojima bi se stanovnitvo konkretno informisalo o uslugama i edukova lootemiporodinognasiljanadenama.Potrebnojeznatnounapreditiinformisanostenao dostupnimuslugamazatite,itonanjimaprijemivnain,anepukimoglaavanjemkontakt telefona. enama nije poznato koju vrstu podrke mogu dobiti od koje institucije, naroito u sluajevimanasiljakojenijefiziko,jerniosamomnasiljunemajujasnupercepciju, akamoli o instituciji i vrstama podrke koje bi im mogle biti dostupne. Potrebno je posebno briljivo osmisliti nain i sadraj informisanja ena koje su viestruko zlostavljane od vie poinilaca, jernjihovizlazakpremainstitucijamajetei,anasiljetolikokompleksnodasenemoeposti idobarefekatjednokratnimipovrnimintervencijama. 7. Saradnjaikoordinacijaudelovanjuuprevencijiizatitiusluajevimanasiljanade namauporodicitrebadabuduunapreeninacentralnom,pokrajinskomilokalnimnivoima. 8. U skladu sa prethodnom preporukom potrebno je posebno razvijati kapacitet lo kalnih samouprava u pogledu rodno zasnovanog nasilja uopte, a posebno u pogledu poro dinog nasilja nad enama kako bi bile u stanju da deluju kao pokreta i nosilac ovih aktiv nostiumreavanjainstitucijazatitenalokalnomnivou. 9. Potrebno je unaprediti saradnju izmeu institucija i organizacija civilnog sektora kojeseulokalnimzajednicamabrinuoproblemunasiljanadenamaipruaju razliiteobli 96

ke podrke rtvama porodinog i rodno zasnovanog nasilja, jer ove organizacijeesto pose dujuvrednaiskustvaikompetencijekojemogudoprinetiunapreenuinstitucionalnogsiste ma zatite, dok lokalna vlast treba u ovoj razmeni da ponudi resurse podrke kojee na pr vom mestu obezbediti odrivost programa, a zatim i unaprediti rad organizacija civilnog sektora tako da poveaju obuhat ciljne grupe uslugama, proire vrste programa usluga i sl. Potrebno je i da saradnja i umreavanje institucija i organizacija u lokalnim zajednicama bu de formalizovana protokolima o saradnji. Meutim, jednako je vano da u uslovima kada ovi protokoli nisu potpisani na meuoptinskom nivou, podrka enama u konkretnim situ acijamanebudeuskraena. 10. U svim navedenim aspektima treba obratiti posebnu panju na psihiko nasilje. esto se nasilje u porodici, a onda i mere, protokoli, aktivnosti slubi zatite prilagoavaju karakteristikamafizikognasilja.Meutim,brojrtavapsihikogzlostavljanjajedalekovei, a posledice nekada i tee iako se ne mere neposrednom ivotnom ili fizikom ugroenou. Stoga mere treba oblikovati tako da delovanje institucija zatite bude adekvatno i za psihi ko,aliiekonomskoiseksualnonasilje.Utomsmislutrebaobuitinadlenedaprepoznaju,a zatim(usluajuprijava)dokauiostaleoblikenasilja. 11. Potrebno jerazviti programe kojie imati sistemski pristup za disfunkcionalne po rodice (problemi u porodinim odnosima su se pokazali kao znaajan faktor rizika za nasilje uporodici).Posebnupanjutrebaposvetitidecikojasuestortveisvedocinasiljauporodi ci,ime se, ne samo titi dete i njegova prava, nego i spreava ponavljanje disfunkcionalnih obrazaca ponaanja, bilo kao nasilnika, bilo kao nekog ko trpi nasilje i nemoan/na je da mu sesuprotstavi. 12. Programitrebadabuduusmereniinapoiniocenasiljanadenama.Porededuka cije, panju je neophodno usmeriti i na leenje i prevenciju bolesti zavisnosti jer je istraiva njepokazalodasuonefaktorrizikakojinajviepoveavaansudaenauporodici/domain stvudoivinasilje. 13. Usluge se moraju uiniti dostupne svakoj eni rtvi nasilja enama sa invalidite tom,enamaizetnikihmanjina,enamaizniskogedukativnogisocioekonomskogstatusa, enamanaselu.

Edukacijairejavnostiiosnaivanjeena
Sobziromnapredoenesloenerazlogezbogkojihjepoloajenauporodiciobeleen sanedovoljnomoi,ausledegabivajuizloenenasilju,osnaivanjemoradabudeobuhvat noiviedimenzionalno. Potrebno je jaati ekonomsku osnovu moi ena, kroz unapreenje njihovog zapo ljavanja. Pri oblikovanjumeramaterijalnepodrkezasocijalnougroenetrebaimatiu viduda usluajusocijalnougroenihenakojeiveuuslovimaporodinog,posebnoekonomskogna silja, materijalna pomo koja se dodeljuje porodici nije adekvatan oblik materijalne podrke eni,panajverovatnijenideci,zbogtogatoenenemajupristupnovcuudomainstvu. Potrebno je razvijati svest ena o njihovim pravima, toe za posledicu imati ne sa moosnaivanjeena,negoislabljenjepatrijarhalnihobrazacamoiubuduimgeneracijama. 97

 Potrebnojerazvijatisvestenaonasiljukaoinjihovekapacitetedaprepoznajunasi lje,jasnogadefiniuidaznajukakosetakvioblicinasiljamoguzakonskisankcionisatiilina druginainsuzbijati. Potrebnojepodsticatiumreavanjeiukljuivanjeenaurazliiteformeorganizacija, Posebnupanjutrebaposvetitimladimenamaiojaatiihnaroitoutomedaneto leriu,presvegafiziko(pokazalosedajeononajzastupljenijekodmladihena1824godi ne),apotomisveostaleoblikenasilja. Pokazalo se da ene imaju problem da sebe percipiraju kao rtvu nasilja. U tom smislutrebalobi razmotritialternativnuterminologijukojaepodsticati samopercepcijuena kao subjekata, a ne objekata i pristupiti im kao osobama koje mogu da pomognu sebi i drugi manaosnovusvojihiskustavanasilja,anekaoosobamakojimajesamopotrebnapomo. Poto se pokazalo da ene rtve porodinog nasilja u najveem broju sluajeva trae neformalnu podrku i pomo, najee od srodnika, potrebno je stvoriti uslove da oni usme re rtve ka institucionalnim oblicima pomoi. U tom smislu iru javnost je neophodno edu kovatiuoblastirodnihnejednakosti,nasiljauporodiciinasiljanadenamauporodici,kaoi informisatiihodostupniminstitucijamaiuslugamakojepruaju. U cilju temeljnih promena u percepciji nasilja kao doputenog ili uobiajenog oblika op tenja uporodicipotrebnojedelovati upravcu podizanjaoptesvestiovanosti rodno ravno pravnih odnosa i nenasilnoj komunikaciji. Stoga ovakvi sadraji moraju biti utkani krozitav obrazovnisistem,odpredkolskogdovisokogobrazovanjakakobisenovegeneracijepodigle i na vrednostima rodne ravnopravnosti, potovanja i tolerancije. Potrebno je takoe i medije neprestano pozivati na odgovornost da svoje sadraje oblikuju u skladu sa principima rodne ravnopravnosti,aposebnesadrajeposveteisuzbijanjuporodinognasilja.

98

LITERATURA
APV Pokrajinski ombudsman (2007) Nasilje nad enama u porodici put do reenja, Novi Sad: Pokrajinskiombudsman. Autonomni enski centar, (2005), Nasilje u partnerskim odnosima i zdravlje, Beograd: Autonomni enskicentar. Babovi,M.(2010)Rodneekonomskenejednakostiukomparativnojperspektivi:EUiSrbija,Institutza sociolokaistraivanja,SeCons,Beograd. Babovi, M. (2009) Radne strategije i odnosi u domainstvu: Srbija 20032007, u Tomanovi, S,Mili,A.(ur.)PorodiceuSrbijidanasukomparativnojperspektivi,ISIFF,Beograd. Babovi, M(2006) Socioekonomskestrategije i odnosiunutar domainstava,u S. Tomanovi, (ur.)Drutvoupreviranju,Beograd:ISIFF:81101. Babovi, M, Vukovi, O. (2008) ene na selu kao pomaui lanovi poljoprivrednog domainstva: poloaj,ulogeisocijalnaprava,UNDP,Beograd. Benhabib, S, Cornell, D. (1987) Feminism as Critique: Essays on the Politics of Gender in Late CapitalistSocieties,Polity,Cambridge. Blagojevi, M. (2002) ene i mukarci u Srbiji 19902000: urodnjavanje cene haosa, u Boli, S,Mili,A.(ur.)Srijakrajemmilenijuma:razaranjedrutva,promeneisvakodnevniivot,ISIFF,Beograd:283314. Bloom,S.(2008)ViolenceagainstWomenandGirls:ACompediumofMonitoringandEvaluationIndi cators,USAID. Brankovi, B. (2007). When Silence Screams: A contribution to the Analysis of Genderbased ViolenceinSerbia,submittedtotheUNGenderThemeGroup,UNDP. Brownridge, D.A, Halli, S.S. (1999) Measuring Family Violence: The Conceptualization and UtilizationofPrevalenceandIncidenceRates,JournalofFamilyViolence,Vol.14,No.4:333350. Council of Europe (1998) Summary of the Plan of Action to combat violence against women., SteeringCommitteeforEqualitybetweenWomenandMen,Strasbourg. Council of Europe (1997) Declaration on Equality between Women and Men as a Fundamental Criterion of Democracy, 4th European Ministerial Conference on equality between women and men (Istanbul,1314November1997). Cveji,S,Babovi,M,Petrovi,M,Bogdanov,N,Vukovi,O.(2010)Socijalnaiskljuenosturural nojSrbiji,UNDP,Beograd. DemographicandHealthSurveys(DHS)program,ORCMacro,Calverton:2006. Diprose, R. (2005). Physical Safety and Security: A Proposal for Internationally Comparable Indi catorsofViolenceinOxfordDevelopmentStudies,Vol.35,No.4,December2007,43158. Dokmanovi, M. (2010). Analiza zakonodavstva R srbije u oblasti seksualnog i rodno zasnova nognasiljainjeneusaglaenostisameunarodnimstandardimasapreporukamazaizmenuidopunu zakonodavstvauoblastinasiljauporodici,UpravazarodnuravnopravnostiUNDP. EC (2002) Review of the implementation by the Member States and the EU institutions of the BeijingPlatformforAction,DraftCouncilConclusions13348/02. Follingstad, D.R, Edmundson, M. (2010) Is Psychological Abuse Reciprocal in Intimate Relati onships?DatafromaNationalSampleofAmericanAdults,JournalofFamilyViolence,25:495508. Follingstad, D. R, Rutledge, L. L, Berg, B. J, Hause, E. S, Polek, D. S. (1990) The role of emotio nalabuseinphysicallyabusiverelationships,JournalofFamilyViolence,5:107120.

99

Hampton,R.L.(ed.)(1999)FamilyViolence:PreventionandTreatment,SagePublications,London. HagemannWhite, C., Katenbrink J., and RabeCombatin H. (2006) Combating violence against wo men Stocktaking study on the measures and actions taken in Council of Europe member States, Directorate GeneralofHumanRights,CouncilofEurope,Strasbourg. Harding,S.(1987)FeminismandMethodology.MiltonKeynes:OpenUniversityPress. Hartsock,N.(1990)FoucaultonPower,inL.Nicholson(ed.)Feminism/Postmodernism.London: Routledge. Hartsock,N.(1998)MarxistFeministDialecticsforthe21stCentury,ScienceandSociety.62(3):400413. Hegarty, K. (2007) Composite Abuse Scale Manual, Department of General Practice, University of Melbourne. ImmigrationandRefugeeBoardofCanada(2009)Domesticviolence;legislationandimplemen tation;support servicesfor victims (2001April2009)available at:http://www.unhcr.org/refworld/do cid/4a7040adc.html[accessed17December2009]. Johnson, M. (1995) Patriarchal Terrorism and Common Couple Violence: Two Forms of Vio lenceagainstWomen,JournalofMarriageandFamily,Vol.57,No.2:283294. Mazza,D.,Dennerstein,L.,andRyan,V.(1996).Physical,sexualandemotionalviolenceagainst women:ageneralpracticebasedprevalencestudyinTheMedicalJournalofAustralia164:1417. Mili,A.(1994)ene,politika,porodica,Institutzapolitikestudije,Beograd. OLeary, D.K, Maiuro, R. D. (eds.) (2001) Psychological Abuse in Violent Domestic Relations, Sprin gerPublishingCompany,NewYork. MinisterresponsibleforStatisticsinCanada(2006)MeasuringViolenceagainstWomenStatistical Trends,Ottawa. MirrleesBlack,C.(1999).DomesticViolence:FindingsfromanewBritishCrimeSurveyselfcom pletionquestionnaire.AResearch,DevelopmentandStatisticsDirectorateReport,London:HomeOffice. Mreaeneprotivnasilja,(2009)FemiciduSrbiji,Saoptenjezajavnost. Muratore, M. G., and Sabbadini, L. L. (2005). Italian survey on violence against women in Stati sticalJournaloftheUnitedNationsECE22(2005)26578. NikoliRistanovi, V. (Ur.). (2002.). Porodino nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimoloko drutvo SrbijeiPrometej. NikoliRistanovi, V., Dokmanovi, M. (2005). Meunarodni standardi o nasilju u porodici i njihovaprimenanaZapadnomBalkanu.Beograd:Prometej. OEBS (2009) Za bezbednost kod kue: Suzbijanje nasilja nad enama u regionu OEBS. Zbornik dobrihpraksi.(D.Seftaui,Ur.)Beograd:OEBSMisijauSrbiji. Petrovi,M.(2009)DomacinstvauSrbijipremaporodicnomsastavu:izmeu(pre)modernostii (post)modernosti,UMilic,A.iS.Tomanovic(ur),PorodiceuSrbijidanasukomparativnojperspekti vi,ISI,Beograd:115134. Piispaa, M., and Heiskanenb, M. (2005). Violence against women survey in Finland, methodo logyandexperiencesinStatisticalJournaloftheUnitedNationsECE22(2005)25563. Renzetti,CM.andLee,RM(1993),ResearchingSensitiveTopics.London:SagePublications. Sieber, J and Stanley, B (1988), Ethical and Professional Dimensions of Socially Sensitive Rese arch,AmericanPsychologist42:4955. Straus, M. A. (1979) Measuring Intrafamily Conflict and Violence: The Conflict Tactics (CT) Scales,JournalofMarriageandFamily,Vol.41,No.1:7588. UN(2007)IndicatorstomeasureviolenceagainstwomenExpertGroupMeeting,Geneva. UNICEF(2000)DomesticViolenceagainstWomenandGirls,InnoccentiDigestNo.6,Florence. UnitedNations(1995)BeijingDeclarationandPlatformforAction,Beijing.

100

VladaRS(2010)NapredakuostvarivanjumilenijumskihciljevarazvojauSrbiji:izvetajza2009.godi nu,Beograd. Vlada RS, (2008) Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti po lova(20092015),Beograd. Vogler, C, Lyonette, C, Wiggins, R. (2008) Money, power and spending decisions in intimate relationships,SociologicalReview,Vol.56,No.1:117143. Vogler, C. (1998) Money in the Household: Some Underlying Issues of Power, Sociological Re view,Vol.46,No.4:687713. Vogler, C., (1994) Household Time Allocation and Womens Labour Force Participation, u Anderson, M., Bechhofer, F. & J. Gershuny (eds.) (1994) The Social and Political Economy of the House hold,Oxford:OxfordUniversityPress:198225. Walby,S.(2004)DomesticViolence:DevelopmentsinSurveyMethodology,paperpresentedtoEuro peanConferenceonEverydayviolenceandhumanrights,Osnabrueck,Germany,23September,2004. Dostupnonaadresi:http://www.cahrv.uniosnabrueck.de/conference/Walby.pdf. WHO (2001) Putting Women First: Ethical and Safety Recommendations for Research on Domestic ViolenceagainstWomen,Geneva.

Meunarodnadokumenta:
CEDAWKomitet,Konvencijaoeliminacijisvihoblikadiskriminacijeena(U.N.Doc.A/34/46). European Council, Preporuka R(85)4 Komiteta ministara Saveta Evrope dravamalanicama o nasiljuuporodici. EC(1950)Evropskakonvencijaozatitiljudskihpravaiosnovnihsloboda. Parlamentarna skuptina Saveta Evorpe (2004) Preporuka1681 Parlamentarne skuptine Saveta EvropeKampanjazaborbuprotivnasiljanadenamauEvropi. UN (2003) Rezolucija Komisije UN za ljudska prava 2003/45, Eliminacija nasilja nad enama (E/CN.4/2003/L.11/Add.4). UN (2000) Peking plus 5: 23. Specijalna sesija Generalne skuptine Ujedinjenih nacija: ene 2000:Rodnaravnopravnost,razvojimirzadvadesetiprvivek. UN(2000)GeneralCommentsoftheHumanRightsCommittee28(2000). UN (1996) Model zakonodavstva o nasilju u porodici Specijalne izvetaice UN o nasilju nad enama,E/CN.4/1996/53/Add.2. UN(1995)PekinkadeklaracijaiPlatformazaakcijuA/CONF.177/20. UN(1993)Deklaracijaprotivnasiljanadenama(A/Res/48/104). UN (1993) Declaration on the Elimination of Violence against Women, UN General Assembly Resolution48/104of20December1993. UN(1989)Optapreporukabroj19KomitetaUNzaeliminacijusvihoblikadiskriminacijeena(1989).

Zakoni:
Krivinizakonik,SlubeniglasnikRS,72/09. Porodinizakon,SlubeniglasnikRS,br.18/05. Zakonoravnopravnostipolova,SlubeniglasnikRS,br.104/09. Zakonozabranidiskriminacije,SlubeniglasnikRS,br.22/09. Zakonozatitnikugraana,SlubeniglasnikRS,br.79/2005i54/2007.

101

PRILOG:MODELISTATISTIKIHANALIZA
Model1:Strukturnifaktoriukupnogporodinognasiljanadenama
Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaporodinognasilja=0 enesaiskustvomporodinognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. region: Beograd (referentna), Juna i Istona Srbija (region1), Centralna i Zapadna Srbija(region2) 2. tipnaselja:grad(referentna),selo(gradselo1) 3. statusdomainstvapremaaktivnosti:sazaposlenima(referentna),sanezaposlenima (aktivdomacinst1),sasvimneaktivnimlanovima(aktivdomacinst2) 4. sloj: preduzetnici (referentna), strunjaci (sloj1), slubenici i tehniari (sloj2), KV radnici(sloj3),NKVradnici(sloj4),poljoprivrednici(sloj5) 5. materijalna deprivacija: nedeprivirana domainstva (referentna), deprivirana doma instva(indexmatdep1)

region region(1) region(2) gradselo(1) aktivdomacinst aktivdomacinst(1) aktivdomacinst(2) sloj sloj(1) sloj(2) sloj(3) sloj(4) sloj(5) indexmatdep(1) konstanta

B 0.34 0.36 0.05 0.01 0.16 0.11 0.03 0.41 0.18 0.50 0.58 0.43

Stand. greka 0.11 0.11 0.10 0.18 0.14 0.17 0.17 0.19 0.23 0.25 0.12 0.16

Wald 14.47 8.96 11.88 0.25 1.54 0.00 1.45 11.53 0.44 0.03 4.76 0.61 0.03 23.11 0.16

Stepeni slobode 2 1 1 1 2 1 1 5 1 1 1 1 1 1 1

p 0.001 0.003 0.001 0.617 0.464 0.961 0.229 0.42 0.509 0.872 0.029 0.436 0.856 0.000 0.007

Kolinik verovat. 0.71 0.70 0.95 1.01 0.85 0.89 1.03 0.67 0.84 0.96 1.80 1.54

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 0.57 0.89 0.57 0.86 0.78 1.16 0.71 1.44 0.65 1.11 0.64 1.25 0.74 1.44 0.46 0.96 0.53 1.31 0.59 1.56 1.41 2.28

103

Model2:Strukturnifaktorispecifinihformiporodinognasiljanadenama
A.Strukturnifaktoriekonomskognasilja Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaekonomskognasilja=0 enesaiskustvomekonomskognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. region: Beograd (referentna), Juna i Istona Srbija (region1), Centralna i Zapadna Srbija(region2) 2. tipnaselja:grad(referentna),selo(gradselo1) 3. statusdomainstvapremaaktivnosti:sazaposlenima(referentna),sanezaposlenima (aktivdomacinst1),sasvimneaktivnimlanovima(aktivdomacinst2) 4. sloj:preduzetnici(referentna),strunjaci(sloj1),slubeniciitehniari(sloj2),KVrad nici(sloj3),NKVradnici(sloj4),poljoprivrednici(sloj5) 5. materijalna deprivacija: nedeprivirana domainstva (referentna), deprivirana doma instva(indexmatdep1) Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (11, N=2159)=58.51, p<0.001. On isprav norazvrstava84.0%sluajeva,iuceliniobjanjavaizmeu27%(rnakvadratKoksaiSnela)i 46%(rnakvadratNagelkerkea).

region region(1) region(2) gradselo(1) aktivdomacinst aktivdomacinst(1) aktivdomacinst(2) sloj sloj(1) sloj(2) sloj(3) sloj(4) sloj(5) indexmatdep(1) konstanta

B .266 .220 .001 .373 .002 .200 .543 .429 .620 .640 .824 2.137

Stand. greka .157 .143 .138 .217 .183 .269 .262 .281 .322 .350 .139 .250 .157

Wald 3.694 2.893 2.371 .000 3.145 2.966 .000 8.469 .553 4.291 2.333 3.714 3.349 34.866 72.874

Stepeni slobode 2 1 1 1 2 1 1 5 1 1 1 1 1 1 1

p .158 .089 .124 .994 .208 .085 .993 .132 .457 .038 .127 .054 .067 .000 .000

Kolinik verovatn. .766 .802 1.001 1.452 .998 1.222 1.720 1.536 1.859 1.896 2.279 .118

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 1.041 .564 1.062 .606 1.311 .764 2.221 .950 1.429 .697 2.071 .721 2.874 1.030 2.664 .886 3.492 .990 3.761 .956 2.996 1.734 1.041

104

B.Strukturnifaktorifizikognasilja Zavisnapromenljiva: enebeziskustvafizikognasilja=0 enesaiskustvomfizikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. region: Beograd (referentna), Juna i Istona Srbija (region1), Centralna i Zapadna Srbija(region2) 2. tipnaselja:grad(referentna),selo(gradselo1) 3. statusdomainstvapremaaktivnosti:sazaposlenima(referentna),sanezaposlenima (aktivdomacinst1),sasvimneaktivnimlanovima(aktivdomacinst2) 4. sloj:preduzetnici(referentna),strunjaci(sloj1),slubeniciitehniari(sloj2),KVrad nici(sloj3),NKVradnici(sloj4),poljoprivrednici(sloj5) 5. materijalna deprivacija: nedeprivirana domainstva (referentna), deprivirana doma instva(indexmatdep1) Ceomodelsepokazaostatistikiznaajnim:c(11,N=2159)=64.30,p<0.001.Onisprav norazvrstava78.2%sluajeva,iuceliniobjanjavaizmeu29%(rnakvadratKoksaiSnela)i 45%(rnakvadratNagelkerkea).

region region(1) region(2) gradselo(1) aktivdomacinst aktivdomacinst(1) aktivdomacinst(2) sloj sloj(1) sloj(2) sloj(3) sloj(4) sloj(5) indexmatdep(1) konstanta

B .614 .612 .137 .313 .048 .020 .348 .034 .302 .581 .569 1.202

Stand. greka .140 .128 .125 .202 .163 .217 .213 .237 .279 .302 .133 .199

Wald 30.496 19.203 22.894 1.205 2.813 2.395 .086 10.970 .009 2.678 .020 1.168 3.702 18.302 36.429

Stepeni slobode 2 1 1 1 2 1 1 5 1 1 1 1 1 1 1

p .000 .000 .000 .272 .245 .122 .770 .052 .925 .102 .888 .280 .054 .000 .000

Kolinik verovatn. .541 .542 .872 1.368 .953 1.021 1.417 1.034 1.352 1.787 1.767 .300

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .411 .712 .422 .697 .683 1.114 .920 2.034 .692 1.313 .667 1.562 .933 2.150 .649 1.647 .782 2.336 .989 3.229 1.361 2.293

105

C.Strukturnifaktoripsihikognasilja Zavisnapromenljiva: enebeziskustvapsihikognasilja=0 enesaiskustvompsihikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. region: Beograd (referentna), Juna i Istona Srbija (region1), Centralna i Zapadna Srbija(region2) 2. tipnaselja:grad(referentna),selo(gradselo1) 3. statusdomainstvapremaaktivnosti:sazaposlenima(referentna),sanezaposlenima (aktivdomacinst1),sasvimneaktivnimlanovima(aktivdomacinst2) 4. sloj:preduzetnici(referentna),strunjaci(sloj1),slubeniciitehniari(sloj2),KVrad nici(sloj3),NKVradnici(sloj4),poljoprivrednici(sloj5) 5. materijalna deprivacija: nedeprivirana domainstva (referentna), deprivirana doma instva(indexmatdep1) Ceomodelsepokazaostatistikiznaajnim:c(11,N=2159)=54.00,p<0.001.Onisprav norazvrstava56.6%sluajeva,iuceliniobjanjavaizmeu25%(rnakvadratKoksaiSnela)i 33%(rnakvadratNagelkerkea).

region region(1) region(2) gradselo(1) aktivdomacinst aktivdomacinst(1) aktivdomacinst(2) sloj sloj(1) sloj(2) sloj(3) sloj(4) sloj(5) indexmatdep(1) konstanta

B .312 .354 .081 .077 .216 .191 .109 .528 .263 .010 .581 .306

Stand. greka .114 .104 .100 .181 .136 .170 .169 .186 .229 .249 .119 .159 .114

Wald 13.423 7.555 11.493 .652 3.104 .181 2.524 14.010 1.254 .418 8.088 1.321 .002 23.684 3.688

Stepeni slobode 2 1 1 1 2 1 1 5 1 1 1 1 1 1 1

p .001 .006 .001 .419 .212 .670 .112 .016 .263 .518 .004 .250 .966 .000 .055

Kolinik verovatn. .732 .702 .922 1.080 .805 .827 .896 .590 .769 .990 1.787 1.357

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .586 .914 .572 .861 .758 1.123 .757 1.540 .617 1.052 .592 1.154 .643 1.249 .410 .849 .491 1.203 .608 1.612 1.414 2.258

106

D.Strukturnifaktoriseksualnognasilja Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaseksualnognasilja=0 enesaiskustvomseksualnognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. region: Beograd (referentna), Juna i Istona Srbija (region1), Centralna i Zapadna Srbija(region2) 2. tipnaselja:grad(referentna),selo(gradselo1) 3. statusdomainstvapremaaktivnosti:sazaposlenima(referentna),sanezaposlenima (aktivdomacinst1),sasvimneaktivnimlanovima(aktivdomacinst2) 4. sloj:preduzetnici(referentna),strunjaci(sloj1),slubeniciitehniari(sloj2),KVrad nici(sloj3),NKVradnici(sloj4),poljoprivrednici(sloj5) 5. materijalna deprivacija: nedeprivirana domainstva (referentna), deprivirana doma instva(indexmatdep1) Ceomodelsepokazaostatistikiznaajnim:c(11,N=2159)=49.21,p<0.001.Onisprav norazvrstava96.0%sluajeva,iuceliniobjanjavaizmeu23%(rnakvadratKoksaiSnela)i 79%(rnakvadratNagelkerkea).

region region(1) region(2) gradselo(1) aktivdomacinst aktivdomacinst(1) aktivdomacinst(2) sloj sloj(1) sloj(2) sloj(3) sloj(4) sloj(5) indexmatdep(1) konstanta

B .558 .883 .133 .624 .604 .124 .677 .393 .345 1.096 1.111 3.416

Stand. greka .284 .286 .263 .344 .402 .530 .494 .541 .622 .636 .239 .471

Wald 10.364 3.856 9.565 .257 7.212 3.299 2.253 9.423 .055 1.883 .528 .308 2.969 21.568 52.498

Stepeni slobode 2 1 1 1 2 1 1 5 1 1 1 1 1 1 1

p .006 .050 .002 .613 .027 .069 .133 .093 .815 .170 .468 .579 .085 .000 .000

Kolinik verovatn. .573 .413 .875 1.867 .547 .884 1.969 1.481 1.412 2.991 3.036 .033

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .328 .999 .236 .724 .523 1.466 .952 3.663 .249 1.203 .313 2.495 .748 5.180 .513 4.275 .417 4.778 .860 10.403 1.900 4.851

107

Skalastavovaorodnimulogama

Skalastavovaorodnimulogamaobuhvatilajesledeestavove:

1. Akojeubrakusamojedansuprunikzaposlen,prirodnijejedatobudemukarac. 2. Veinaposlovaudomainstvuposvojojprirodivieodgovaraenama. 3. Dobro je da su ene i mukarci ravnopravni u braku, ali je po pravilu bolje da mu karacimaposlednjure. 4. Mukarcimasubliskijejavne,aenamaprivatneaktivnosti. 5. Majketrebanajviedaodluujukakotrebadasevaspitavajudeca. 6. Devojicetrebavietititiinadziratinegodeake. 7. Porodiniivotispataakoseenazaposli. 8. U redu je da ena bude zaposlena, ali ono to zapravo veina ena eli su dom i porodica. 9. Bitidomaicamoejednakoispunitienukaoikadajezaposlena. 10. Boljejebitiuloembrakunegobitisam. 11. Potrebeporodicesuvanijeodlinihambicijaene. 12. Odenenajviezavisidaliebrakuspeti. Ispitanice su mogle zaokruiti jedan od sledeih odgovora: uopte se ne slaem, done kle se ne slaem, niti se slaem niti se ne slaem, delimino se slaem, u potpunosti se sla em. Test pouzdanosti skale je pokazao dobre rezultate. Kronbahova alfa je iznosila 0.844, a stepenkorelacijezasvestavovejeiznad0.3,toukazujedasvistavovimereistupojavu.

108

Model3:Uticajstavovaispitanicainjihovihpartneranaispoljavanjenasilja
Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaporodinognasilja=0 enesaiskusvomporodinognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. vrednosne orijentacije ena: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (sta vovizene1),patrijarhalnaorijentacija(stavovizene2). 2. vrednosne orijentacije partnera: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (stavovimuza1),patrijarhalna(stavovimuza2). 3. stavovi ena prema fizikom napadu tokom porodine rasprave: percipiraju ga kao nasilje i smatraju da je nedoputeno/krivino delo (referentna), neprepoznavanje/tolerancija nasilja(stavpremanasilju1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim, mada sa ne ba dobrim performansama : c (5, N=80970)= 24.61, p=0.000. On ispravno razvrstava 59.2% sluajeva, i u celini objanjava izmeu30.0%(rnakvadratKoksaiSnela)i40.0%(rnakvadratNagelkerkea).

stavovizene stavovizene(1) stavovizene(2) stavovimuza stavovimuza(1) stavovimuza(2) stavpremanasilju(1) Konstanta

B .242 .483 .803 .749 .660 .308

Stand. greka .222 .243 .230 .237 .258 .119

Wald 3.951 1.195 3.947 14.286 12.223 9.999 6.561 6.683

Stepeni slobode 2 1 1 2 1 1 1 1

p .139 .274 .047 .001 .000 .002 .010 .010

Kolinik verovatn. .785 .617 2.233 2.115 1.935 .735

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .508 1.212 .383 .994 1.423 3.503 1.329 3.364 1.168 3.206

70Brojsluajevajesvedentolikozbogbrojapartnerakojisuodgovaralinapitanjaostavovima.

109

Model4:Uticajstavovaispitanicainjihovihpartneranaispoljavanjespecifi nihforminasilja
A.Ekonomskonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaekonomskognasilja=0 enesaiskustvomekonomskognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. vrednosne orijentacije ena: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (sta vovizene1),patrijarhalnaorijentacija(stavovizene2). 2. vrednosne orijentacije partnera: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (stavovimuza1),patrijarhalna(stavovimuza2). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (5, N=809)= 16.54, p=0.005. On ispravno razvrstava 85.9% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 20% (r na kvadrat Koksa i Snela) i 36%(rnakvadratNagelkerkea). B.Fizikonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvafizikognasilja=0 enesaiskustvomfizikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. vrednosne orijentacije ena: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (sta vovizene1),patrijarhalnaorijentacija(stavovizene2). 2. vrednosne orijentacije partnera: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (stavovimuza1),patrijarhalna(stavovimuza2). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (5, N=809)= 27.64, p=0.000. On ispravno razvrstava 83.1% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 34% (r na kvadrat Koksa i Snela) i 56%(rnakvadratNagelkerkea).

Stavovizene Stavovizene(1) Stavovizene(2) Stavovimuza Stavovimuza(1) Stavovimuza(2) Stavpremanasilju(1) Konstanta

B .412 .558 1.004 1.048 .960 2.130

Stand. greka

Wald

Stepeni slobode 2 1 1 2 1 1 1 1

p .147 .140 .064 .001 .001 .001 .000 .000

Kolinik verovatn. .662 .572 2.729 2.853 2.611 .119

3.837 .279 2.183 .301 3.424 13.878 .302 11.033 .310 11.470 .272 12.454 .188 128.443

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .384 1.144 .317 1.034 1.509 4.936 1.555 5.234 1.532 4.448

110

C.Psihikonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvapsihikognasilja=0 enesaiskustvompsihikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. vrednosne orijentacije ena: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (sta vovizene1),patrijarhalnaorijentacija(stavovizene2). 2. vrednosne orijentacije partnera: liberalna (referentna), ni liberalna ni patrijarhalna (stavovimuza1),patrijarhalna(stavovimuza2). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (5, N=809)= 16.46, p=0.006. On ispravno razvrstava 57.0% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 20% (r na kvadrat Koksa i Snela) i 27%(rnakvadratNagelkerkea).

Stavovizene Stavovizene(1) Stavovizene(2) Stavovimuza Stavovimuza(1) Stavovimuza(2) Stavpremanasilju(1) Konstanta

B .185 .305 .722 .607 .396 .495

Stand. greka .219 .240 .228 .234 .247 .121

Wald 1.669 .714 1.621 10.967 10.062 6.699 2.571 16.745

Stepeni slobode 2 1 1 2 1 1 1 1

p .434 .398 .203 .004 .002 .010 .109 .000

Kolinik verovatn. .831 .737 2.058 1.835 1.485 .610

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .541 1.276 .461 1.179 1.318 3.214 1.159 2.905 .916 2.410

111

Model5:Uticajsociodemografskihkarakteristikaenanaispoljavanjenasilja
Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaporodinognasilja=0 enesaiskustvomporodinognasilja=1

Nezavisnepromenljive:

1. starost ena: ene stare 1824 godine (referentna kategorija), 2534 (starost1), 3544 (starost2),4554(starost3),5564(starost4),6575(starost5) 2. obrazovanje ena: ene bez kole (referentna), ene sa osnovnim obrazovanjem (skola1),enesasrednjimobrazovanjem(skola2),enesavisokimobrazovanjem(skola3) 3. iskustvobraka:nisuseudavale(referentna),udavalesuse(iskustvobraka1) 4. partnerski status ena: imaju venanog mua (referentna), imaju nevenanog part nera/ku(partnerstat1),nemajupartnera/ku(partnerstat2) 5. ishod braka: i dalje su u braku (referentna), rastavljene su (v6i1), razvedene su (v6i2),udovicesu(v6i3) 6. roditeljstvo:nemajudece(referentna),imajudece(imadece1)

Modelsepokazaostatistikiznaajnim:c(15,N=1764)=57.5,p=0.000.Onispravnoraz vrstava 55.3% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 32% (r na kvadrat Koksa i Snela) i 43% (rnakvadratNagelkerkea).

starostzene1 starostzene1(1) starostzene1(2) starostzene1(3) starostzene1(4) starostzene1(5) Iskustvobraka(1) Partnerstat Partnerstat(1) Partnerstat(2) v6i v6i(1) v6i(2) v6i(3) kola kola(1) kola(2) kola(3) Imadece(1) Konstanta

B .511 .548 .396 .623 .620 .750 .900 .668 .666 .324 .765 .176 .024 .166 .061 .285

Stand. greka .330 .327 .327 .330 .361 .560 .372 .435 .504 .432 .452 .224 .209 .225 .203 .680

Wald 5.440 2.404 2.803 1.468 3.577 2.949 1.796 5.891 5.864 2.366 21.483 1.745 .563 2.858 2.157 .613 .014 .544 .091 .176

Stepeni slobode 5 1 1 1 1 1 1 2 1 1 3 1 1 1 3 1 1 1 1 1

p .365 .121 .094 .226 .059 .086 .180 .053 .015 .124 .000 .186 .453 .091 .540 .434 .907 .461 .763 .675

Kolinik verovatn. .600 .578 .673 .536 .538 2.117 2.460 1.951 1.946 1.383 .466 1.192 1.025 1.180 .941 .752

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .314 1.144 .305 1.098 .354 1.277 .281 1.023 .265 1.091 .707 6.337 1.187 5.097 .833 4.572 .725 5.224 .593 3.224 .192 1.130 .768 1.850 .680 1.544 .760 1.832 .632 1.399

112

Model 6: Uticaj porodinih problema i rizinih ponaanja na nasilje u porodici premaenama

Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaporodinognasilja=0 enesaiskustvomporodinognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo bolesne ili nepokretne osobe u domainstvu: odsustvo takve osobe (refe rentna),prisustvotakveosobe(bolest1) 2. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od alkohola u domainstvu: odsustvo ta kveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(alkohol1) 3. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od narkotika u domainstvu: odsustvo ta kveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(droga1) 4. uee u ratovima 1990ih nekog odlanova domainstva: odsustvo takve osobe (re ferentna),prisustvotakveosobe(ratovi1) 5. prisustvo problema u ponaanju adolescenata u domainstvu: odsustvo problema (referentna),prisutnostproblema(adolescenti1) 6. prisustvo problema u ponaanju dece u domainstvu: odsustvo problema (referent na),prisutnostproblema(problemdeca1) 7. indikacija problema u porodinim odnosima: odsustvo problema (referentna), po stojanjeproblema(porodicniproblem1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (7, N=2193)= 186.45, p=0.000. On isprav norazvrstava57.5%sluajeva,iu celiniobjanjavaizmeu8.2%(rnakvadratKoksaiSnela) i10.9%(rnakvadratNagelkerkea).

Stand. greka .149 .244 1.043 .105 .602 .658 .473 .054

Wald 2.702 64.469 5.595 5.841 .221 2.688 18.827 5.165

Stepeni slobode 1 1 1 1 1 1 1 1

p .100 .000 .018 .016 .639 .101 .000 .023

Kolinik verovatn. 1.277 7.104 11.777 1.290 1.327 .340 7.798 .885

bolest(1) .245 alkohol(1) 1.961 droga(1) 2.466 ratovi(1) .254 adolescenti(1) .283 Problemdeca(1) 1.078 Porodiniproblem(1) 2.054 Konstanta .122

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .954 1.710 4.402 11.464 1.526 90.886 1.049 1.585 .407 4.322 .094 1.235 3.084 19.719

113

Model 7: Uticaj porodinih problema i rizinih ponaanja na specifine forme nasiljauporodicipremaenama

A.Uticajnaekonomskonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaekonomskognasilja=0 enesaiskustvomekonomskognasilja=1

Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo bolesne ili nepokretne osobe u domainstvu: odsustvo takve osobe (refe rentna),prisustvotakveosobe(bolest1) 2. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od alkohola u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(alkohol1) 3. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od narkotika u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(droga1) 4. uee u ratovima 1990ih nekog od lanova domainstva: odsustvo takve osobe (referentna),prisustvotakveosobe(ratovi1) 5. prisustvo problema u ponaanju adolescenata u domainstvu: odsustvo problema (referentna),prisutnostproblema(adolescenti1) 6. prisustvo problema u ponaanju dece u domainstvu: odsustvo problema (referent na),prisutnostproblema(problemdeca1) 7. indikacija problema u porodinim odnosima: odsustvo problema (referentna), postojanjeproblema(porodicniproblem1).

Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (7, N=2193)= 191.74, p=0.000. On isprav norazvrstava85.7%sluajeva,iu celiniobjanjavaizmeu8.4%(rnakvadratKoksaiSnela) i14.7%(rnakvadratNagelkerkea).

Stand. greka

Wald

Stepeni slobode 1 1 1 1 1 1 1 1

p .399 .000 .003 .046 .013 .220 .000 .000

Kolinik verovatn. 1.180 4.620 4.422 1.328 4.111 .375 5.229 .114

bolest(1) .166 alkohol(1) 1.530 droga(1) 1.487 ratovi(1) .284 adolescenti(1) 1.414 Problemdeca(1) .980 Porodiniproblem(1) 1.654 Konstanta 2.174

.196 .712 .171 79.846 .505 8.681 .142 3.980 .567 6.224 .799 1.503 .276 35.801 .084 665.955

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .803 1.733 3.302 6.462 1.645 11.886 1.005 1.755 1.354 12.481 .078 1.798 3.041 8.989

114

B.Uticajnafizikonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvafizikognasilja=0 enesaiskustvomfizikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo bolesne ili nepokretne osobe u domainstvu: odsustvo takve osobe (refe rentna),prisustvotakveosobe(bolest1) 2. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od alkohola u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(alkohol1) 3. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od narkotika u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(droga1) 4. uee u ratovima 1990ih nekog od lanova domainstva: odsustvo takve osobe (referentna),prisustvotakveosobe(ratovi1) 5. prisustvo problema u ponaanju adolescenata u domainstvu: odsustvo problema (referentna),prisutnostproblema(adolescenti1) 6. prisustvo problema u ponaanju dece u domainstvu: odsustvo problema (referent na),prisutnostproblema(problemdeca1) 7. indikacija problema u porodinim odnosima: odsustvo problema (referentna), postojanjeproblema(porodicniproblem1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (7, N=2193)= 187.88, p=0.000. On isprav norazvrstava80.5%sluajeva,iu celiniobjanjavaizmeu8.2%(rnakvadratKoksaiSnela) i12.7%(rnakvadratNagelkerkea).

bolest(1) alkohol(1) droga(1) ratovi(1) adolescenti(1) problemdeca(1) porodiniproblem(1) Konstanta

B .181 1.588 .967 .054 1.472 1.014 1.467 1.636

Stand. greka

Wald

Stepeni slobode 1 1 1 1 1 1 1 1

p .293 .000 .055 .673 .008 .178 .000 .000

.173 1.104 .164 93.640 .503 3.695 .128 .178 .555 7.025 .753 1.815 .279 27.591 .070 543.240

Interval95%pove Kolinik renjazakol.ver. verovatn. Donja Gornja granica granica 1.199 .855 1.681 4.896 3.549 6.754 2.629 .981 7.046 1.055 .821 1.356 4.357 1.467 12.936 .363 .083 1.586 4.338 2.509 7.501 .195

115

C.Uticajnapsihikonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvapsihikognasilja=0 enesaiskustvompsihikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo bolesne ili nepokretne osobe u domainstvu: odsustvo takve osobe (refe rentna),prisustvotakveosobe(bolest1) 2. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od alkohola u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(alkohol1) 3. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od narkotika u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(droga1) 4. uee u ratovima 1990ih nekog od lanova domainstva: odsustvo takve osobe (referentna),prisustvotakveosobe(ratovi1) 5. prisustvo problema u ponaanju adolescenata u domainstvu: odsustvo problema (referentna),prisutnostproblema(adolescenti1) 6. prisustvo problema u ponaanju dece u domainstvu: odsustvo problema (referent na),prisutnostproblema(problemdeca1) 7. indikacija problema u porodinim odnosima: odsustvo problema (referentna), postojanjeproblema(porodicniproblem1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (7, N=2193)= 196.88, p=0.000. On isprav norazvrstava60.0%sluajeva,iu celiniobjanjavaizmeu8.6%(rnakvadratKoksaiSnela) i11.5%(rnakvadratNagelkerkea).

bolest(1) alkohol(1) droga(1) ratovi(1) adolescenti(1) problemdeca(1) porodiniproblem(1) Konstanta

B .262 1.837 2.681 .187 .458 .920 2.033 .334

Stand. greka .148 .217 1.042 .105 .598 .662 .435 .054

Wald 3.146 71.980 6.622 3.185 .587 1.933 21.832 38.169

Stepeni slobode 1 1 1 1 1 1 1 1

p .076 .000 .010 .074 .444 .164 .000 .000

Interval95%pove Kolinik renjazakol.ver. verovatn. Donja Gornja granica granica 1.299 .973 1.735 6.280 4.108 9.601 14.599 1.894 112.506 1.205 .982 1.480 1.581 .490 5.102 .399 .109 1.458 7.640 3.256 17.928 .716

116

D.Uticajnaseksualnonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaseksualnognasilja=0 enesaiskustvomseksualnognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo bolesne ili nepokretne osobe u domainstvu: odsustvo takve osobe (refe rentna),prisustvotakveosobe(bolest1) 2. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od alkohola u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(alkohol1) 3. prisustvo osobe sa problemom zavisnosti od narkotika u domainstvu: odsustvo takveosobe(referentna),prisustvotakveosobe(droga1) 4. uee u ratovima 1990ih nekog od lanova domainstva: odsustvo takve osobe (referentna),prisustvotakveosobe(ratovi1) 5. prisustvo problema u ponaanju adolescenata u domainstvu: odsustvo problema (referentna),prisutnostproblema(adolescenti1) 6. prisustvo problema u ponaanju dece u domainstvu: odsustvo problema (referent na),prisutnostproblema(problemdeca1) 7. indikacija problema u porodinim odnosima: odsustvo problema (referentna), postojanjeproblema(porodicniproblem1). Ceomodelsepokazaostatistikiznaajnim:c(7,N=2193)=67.86,p=0.000.Onispravno razvrstava 96.5% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 3.0% (r na kvadrat Koksa i Snela) i 11.7%(rnakvadratNagelkerkea).

Stand. greka

Wald

Stepeni slobode 1 1 1 1 1 1 1 1

p .538 .000 .958 .604 .383 .995 .000 .000

Kolinik verovatn. 1.235 4.894 .956 .863 1.996 1.006 4.260 .023

bolest(1) .211 alkohol(1) 1.588 droga(1) .045 ratovi(1) .148 adolescenti(1) .691 Problemdeca(1) .006 Porodiniproblem(1) 1.449 Konstanta 3.783

.343 .380 .281 31.858 .861 .003 .284 .270 .792 .762 1.027 .000 .366 15.652 .166 521.921

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica .631 2.418 2.820 8.496 .177 5.167 .494 1.506 .423 9.418 .134 7.538 2.078 8.735

117

Model 8: Uticaj obrazaca razvoja i reavanja sukoba u porodici na nasilje premaenama

Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaporodinognasilja=0 enesaiskustvomporodinognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo osobe teke naravi u domainstvu: odsustvo takve osobe (referentna), prisustvotakveosobe(teskanarav1) 2. sklonost ka mirnom raspravljanju o problemu: prisustvo sklonosti (referentna), odsustvosklonosti(mirnarasprava1) 3. sklonost ka burnom raspravljanju uz verbalnu agresiju: odsustvo takve sklonosti (referentna),prisustvotakvesklonosti(burnarasprava1) 4. sklonost ka fizikom obraunavanju tokom rasprava u porodici: odsustvo takve sklonosti(referentna),prisustvotakvesklonosti(fizickisukob1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (4, N=2213)= 441.80, p=0.000. On isprav no razvrstava 67.7% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 18.1% (r na kvadrat Koksa i Sne la)i24.2%(rnakvadratNagelkerkea).

teskanarav(1) mirnarasprava(1) burnarasprava(1) fizickisukob(1) Konstanta

B 1.046 .595 1.227 1.731 .483

Stand. greka .115 .113 .221 .260 .059

Wald 82.464 27.925 30.780 44.217 68.135

Stepeni slobode 1 1 1 1 1

p .000 .000 .000 .000 .000

Kolinik verovatn. 2.845 1.813 3.411 5.649 .617

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 2.270 3.565 1.454 2.261 2.211 5.261 3.391 9.410

118

Model 9: Uticaj obrazaca reavanja problema i sukoba na ispoljavanje poro dinognasiljanadenama

A.Ekonomskonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaekonomskognasilja=0 enesaiskustvomekonomskognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo osobe teke naravi u domainstvu: odsustvo takve osobe (referentna), prisustvotakveosobe(teskanarav1) 2. sklonost ka mirnom raspravljanju o problemu: prisustvo sklonosti (referentna), odsustvosklonosti(mirnarasprava1) 3. sklonost ka burnom raspravljanju uz verbalnu agresiju: odsustvo takve sklonosti (referentna),prisustvotakvesklonosti(burnarasprava1) 4. sklonost ka fizikom obraunavanju tokom rasprava u porodici: odsustvo takve sklonosti(referentna),prisustvotakvesklonosti(fizickisukob1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (4, N=2213)= 279.96, p=0.000. On isprav no razvrstava 85.8% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 11.9% (r na kvadrat Koksa i Sne la)i20.5%(rnakvadratNagelkerkea).

Tekanarav(1) Mirnarasprava(1) Burnarasprava(1) Fizikisukob(1) Konstanta

B .803 .524 .517 1.305 2.584

Stand. greka

Wald

Stepeni slobode 1 1 1 1 1

p .000 .000 .003 .000 .000

Kolinik verovatn. 2.232 1.689 1.677 3.689 .075

.142 32.193 .143 13.478 .172 9.046 .163 64.043 .101 651.306

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 1.691 2.946 1.277 2.233 1.197 2.348 2.680 5.079

119

B.Fizikonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvafizikognasilja=0 enesaiskustvomfizikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo osobe teke naravi u domainstvu: odsustvo takve osobe (referentna), prisustvotakveosobe(teskanarav1) 2. sklonost ka mirnom raspravljanju o problemu: prisustvo sklonosti (referentna), odsustvosklonosti(mirnarasprava1) 3. sklonost ka burnom raspravljanju uz verbalnu agresiju: odsustvo takve sklonosti (referentna),prisustvotakvesklonosti(burnarasprava1) 4. sklonost ka fizikom obraunavanju tokom rasprava u porodici: odsustvo takve sklonosti(referentna),prisustvotakvesklonosti(fizickisukob1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (4, N=2213)= 552.65, p=0.000. On isprav no razvrstava 85.8% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 22.1% (r na kvadrat Koksa i Sne la)i34.2%(rnakvadratNagelkerkea).

Tekanarav(1) Mirnarasprava(1) Burnarasprava(1) Fizikisukob(1) Konstanta

B .673 .319 .333 2.815 2.200

Stand. greka .135 .139 .185 .181 .089

Wald 24.731 5.249 3.229 240.548 609.458

Stepeni slobode 1 1 1 1 1

p .000 .022 .072 .000 .000

Kolinik verovatn. 1.959 1.376 1.395 16.688 .111

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 1.503 2.554 1.047 1.808 .970 2.007 11.693 23.817

120

C.Psihikonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvapsihikognasilja=0 enesaiskustvompsihikognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo osobe teke naravi u domainstvu: odsustvo takve osobe (referentna), prisustvotakveosobe(teskanarav1) 2. sklonost ka mirnom raspravljanju o problemu: prisustvo sklonosti (referentna), odsustvosklonosti(mirnarasprava1) 3. sklonost ka burnom raspravljanju uz verbalnu agresiju: odsustvo takve sklonosti (referentna),prisustvotakvesklonosti(burnarasprava1) 4. sklonost ka fizikom obraunavanju tokom rasprava u porodici: odsustvo takve sklonosti(referentna),prisustvotakvesklonosti(fizickisukob1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (4, N=2213)= 476.48, p=0.000. On isprav no razvrstava 69.0% sluajeva, i u celini objanjava izmeu 19.4% (r na kvadrat Koksa i Sne la)i25.8%(rnakvadratNagelkerkea).

Tekanarav(1) Mirnarasprava(1) Burnarasprava(1) Fizikisukob(1) Konstanta

B 1.117 .481 1.072 1.840 .726

Stand. greka

Wald

Stepeni slobode 1 1 1 1 1

p .000 .000 .000 .000 .000

Kolinik verovatn. 3.055 1.618 2.921 6.298 .484

.112 99.864 .111 18.829 .198 29.207 .244 56.962 .060 145.633

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 2.454 3.803 1.302 2.011 1.980 4.309 3.905 10.156

121

D.Seksualnonasilje Zavisnapromenljiva: enebeziskustvaseksualnognasilja=0 enesaiskustvomseksualnognasilja=1 Nezavisnepromenljive:

1. prisustvo osobe teke naravi u domainstvu: odsustvo takve osobe (referentna), prisustvotakveosobe(teskanarav1) 2. sklonost ka mirnom raspravljanju o problemu: prisustvo sklonosti (referentna), odsustvosklonosti(mirnarasprava1) 3. sklonost ka burnom raspravljanju uz verbalnu agresiju: odsustvo takve sklonosti (referentna),prisustvotakvesklonosti(burnarasprava1) 4. sklonost ka fizikom obraunavanju tokom rasprava u porodici: odsustvo takve sklonosti(referentna),prisustvotakvesklonosti(fizickisukob1). Ceo model se pokazao statistiki znaajnim: c (4, N=2213)= 100.84, p=0.000. On isprav norazvrstava96.4%sluajeva,iu celiniobjanjavaizmeu4.5%(rnakvadratKoksaiSnela) i16.7%(rnakvadratNagelkerkea).

Tekanarav(1) Mirnarasprava(1) Burnarasprava(1) Fizikisukob(1) Konstanta

B .906 .271 .319 1.607 4.374

Stand. greka .291 .281 .294 .280 .223

Wald 9.662 .929 1.177 32.879 383.190

Stepeni slobode 1 1 1 1 1

p .002 .335 .278 .000 .000

Kolinik verovatn. 2.474 1.312 1.376 4.986 .013

Interval95%pove renjazakol.ver. Donja Gornja granica granica 1.397 4.380 .755 2.277 .773 2.448 2.879 8.634

122

MarijaBabovi,KatarinaGiniiOliveraVukovi

Mapiranjeporodinognasiljapremaenama uCentralnojSrbiji

Dizajnipripremazatampu: SGRFiligraf

Dizajnkorica: NenadBjegovi

tampa: SGRFiligraf,M.Gubca38,11090Beograd

Tira: 1000

CIP ,

343.62055.2(497.11) 342.726055.2(497.11) 364.63055.2(497.11)

,,1963 Mapiranje porodinog nasilja prema enama u Centralnoj Srbiji / Marija Babovi, Katarina Gini, Olivera Vukovi. Beograd : #Ministarstvo rada i socijalne politike, #Uprava za rodnu ravnopravnost #Projekat #Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, 2010 (Beograd : Filigraf). 123 str. : graf. prikazi,tabele;26cm

...studija[je]sainjenanaosnovuistraivanjauokviruprojektaBorbaprotivseksualnogirodnozasnovanog nasilja. Projekat sprovodi Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije,uzpodrkuProgramaUjedinjenihnacijazarazvoj.>str.13.Tira1.000.Napomeneibibliografske referenceuztekst.Summary.Bibliografija:str.97100.

ISBN9788677040567

a) b) c)

COBISS.SRID180328460

123