FITNES 2

Doc dr Marko Stojanovi Ass Dragoljub Veljovi

Fakultet za sport i turizam 2010

Predavanje I
Procena i menadment stresa

Neke injenice
75-90% odlazaka odraslih osoba u zdravstvene ustanove povezano je sa stresom. Najei problem irom sveta predstavlja sinergijsko delovanje anksioznosti i depresije.

Neke injenice
Maksimalan broj odsustava sa posla povezan je sa problemima koji nastaju kao posledica stresa. Najvei broj sranih udara belei se u ponedeljak u 9.00! Sindrom ponedeljka!

STRES
Jedinstven odgovor organizma u kojem on pokuava da se prilagodi novonastaloj situaciji Selije je definisao i terminologiju koja je i danas vaea Trijas simptoma nazvan je stresni trijas Sve to dovodi do pojave trijasa naziva se stresorima Sama reakcija organizma Opti adaptacioni sindrom

 Stresna situacija podrazumeva prolazak organizma kroz tri mogue faze

Faza alarma Faza adaptacije Faza iscrpljenja

Na ta vas podsea ovakav grafiki prikaz generalnog adaptacionog sindroma?

Tipino predstavljanje modela SUPERKOMPENZACIJE

Trenutni nivo treniranosti Trenani stimulus Superkompenzacija Gubitak efekta Oporavak/ regeneracija

Trenutni efekat

Kratkorono iscrpljivanje

vreme

 Stresori mogu biti:

Fizioloki
Dizanje tegova, tranje, plivanje Promena temperature okoline, nadmorske visine...

Psiholoki
ivotne promene- promena posla, bolesti u porodici, ispiti...

Vano: organizam ne pravi razliku izmeu ova dva tipa stresora- reaguje isto

Faza alarma
Najintenzivnije reakcije organizma Flight or Fight- priprema organizma za akciju Porast snage miia, koncentracije eera u krvi, preraspodela krvi u miie... Ubrzan rad srca Pojaano znojenje u cilju rashlaivanja koe Luenje endorfina- hormona koji ublaavaju bola ( u sluaju povrede)

 Ove promene se deavaju uz uee simpatetikog dela vegetativnog sistema i lezda sa unutranjimlunjem. Glukokortikoidi nadbubrne lezde poveavaju uee masti u enrgetskom obezbenju, dovode do katabolizma proteina i uvanja ugljenih hidrata Poveani nivo eera u krvi poveava dotok energije u mozak i nervni sistem i poveava sposobnost rezistencije na stres ( Lamb 1978) Konano, ovi hormoni poveavaju uinak norepinefrina i epinefrina- koji dovode do porasta metabolikih procesa u organizmu

Faza adaptacije
Organizam se pre delovanja stresora ( uslovni refleksi) priprema za predstojeu situaciju Fizioloki odgovor organizma manji! Stresor i dalje deluje naruavanjem homeostaze, ali organizam minimalnom reakcijom vraa stalnost sredine.

Faza iscrpljenja
Pri dugotrajnom delovanju stresora moe doi do iscrpljenja organizma i razvoja bolesti jer organizam postaje neotporan. Prejak ili preslab, odnosno neprimeren stresni odgovor moe dovesti do razliitih fizikih bolesti i duevnih poremeaja. Pojaana stresna reakcija dovodi se u vezu s nastankom povienoga krvnog pritiska, sranog udara (infarkta miokarda) ili ira na elucu. Oslabljen stresni odgovor zbog poremeaja imunolokog sistema pogoduje razvoju hroninih bolesti

Vebanje i stres
Vebanje predstavlja stresor koji uzrokuje akutni odgovor na stres.. Porast srane frekvence Krvnog pritiska Priliv krvi u radnu muskulaturu, potronju kiseonika

 Intenzivna fizika aktivnost u trajanju od 30 i vie minuta dovodi do porasta kortizola, epinefrina i norepinefrina Izgleda da je neophodan intenzitet od 60%Vo2max za produkciju ovakvog odgovora organizma Takoe, odgovor organizma je zavistan od stanja treniranosti
Nie vrednosti hormona su utvrene kod sportista bolja tolerancija na stres

Vebanje i efekti na psiholoke karakteristike

Vebanje smanjuje stanje anksioznosti i depresije kod osoba razliitog nivoa anksioznosti ( i normalne i poviene) Aerobna aktivnost smanjuje simptome depresije i poboljava nivo psiholoke forme organizma Osobe podvrgnute redovnoj aktivnosti oseaju se bolje poboljano socijalno funkcionisanje osobaprihvatanje drugih

Posebno znaajno
Porast samopouzdanja Poboljan nivo mentalne ivosti i percepcije Vebanje dovodi do porasta doivljaja sopstvene efikasnosti Teorija Alberta Bandure (Bandura, 1993) o doivljaju sopstvene efikasnosti

Bandura
Doivljaj sopstvene efikasnosti utie na

kognitivni razvoj (inteligenciju)

postoji velika razlika izmeu posedovanja sposobnosti i mogunosti njenog ispoljavanja. Osobe sa jakim oseajem sopstvene efikasnosti ostvaruju bolje rezultate u kognitivnim zadacima.

 regulaciju motivacije
Doivljaj sopstvene efikasnosti igra kjlunu ulogu i u regulaciji motivacije. Ljudi motiviu sebe na osnovu verovanja o tome ta mogu da uine odnosno predviajui ishod njihovih akcija.

 procese selekcije.
Ljudi delom predstavljaju proizvod njihovog okruenja. Stoga, verovanje u sopstvenu efikasnost moe oblikovati put kojim se ide tako to utie na odabir aktivnosti i okruenja. Ljudi izbegavaju situacije i okruenje za koje veruju da prevazilazi njihove sposobnosti, odnosno rado prihvataju zadatke i okruenje za koje veruju da mogu da kontroliu.

 Vera u svoje sposobnosti utie i na koliinu stresa koju je mogue podneti u reavanju sloenih zadataka. Doivljaj sopstvene efikasnosti u kontrolisanju stresora ima centralnu ulogu u ispoljavanju anksioznosti. Ljudi koji se odlikuju visokim nivoom doivljaja sopstvene efikasnosti imaju sposobnost preduzimanja akcija bez poremeaja naina razmiljanja.

 Vebanje izgleda predstavlja efikasan nain smanjivanja stresa i regulacije modaliteta ponaanja kod osoba svih uzrasta i zdravstvenih stanja ( Anthony 1991, Newman & MCclain 1994)