I.

ROMANICKA ARHITEKTURA - RAZVOJ ISTORIJA - PODRUEJE

veka, ceo prostor Sto su Negde od 1000. godine, pa do XII-XIII ga zauzimale zemlje stare Evrope pokriven je mno5tvom velikih i malih gradevina. Meclu njima podignuto je hiljade crkava i kapela dija nas plemenita jednostavnost prosto trone, utoliko vi$e Bto je na njima okamenjena duboka poboZnost mnogih pokdlenja. Meclu njima ima stotine velikih remek-dela neimarstva u kojima su se sustekli vera, duh i kultura njihovog doba. Danas, vi5e nego ikada, imamo razumevanja za estetiku spomenika neimarstva romanidkog razdoblja. Prvi deo ove knjige zato je njima i posveien. Podela koju iemo poku5ati da nadinimo, zasnivade se iskljudivo na sklopu gradevina. Glavni sadrZaj na$eg izlaganja odnosiie se, dakle, na dela graditeljstva. Treba imati u vidu da romanidka crkva nije umetnidko delo bez odredene namene. Naprotiv, ona je u sluZbi duhovnosti, usme. rene ka najvi5im idealima: teLi da obuhvati duhovnost distim oblikom. Zbog toga graditeljstvo crkava zauzima samo sredi$no mesto u na3em radtr. Sve do karolin5kog, pa dak i do otonskog razdoblja, graditeljstvo crkava srednjega veka moglo bi da se smatra izdankom pozne antike Sredozemlja, njenim odjekom ili njenom drugostepenom pojavom. Moglo bi se pasti u isku5enje, pa da se ono stavi u isti red sa oblasnim ostvarenjima crkvenog graditeljstva Vizantije, Sirije, Mal',e-Azije, Jermenije i priobalnih zemalja Severne Afrike. Tek u XI veku, u vreme Salijevaca ocrtava se jasno npva estetika, te danas smatramo da su ti stariji spomenici graditeljstva u stvari podetak romanidke umetnosti. Izvesni istoridari umetnosti smatraju karolin5ko graditeljstvo prvim stupnjem romanidke umetnosti (K. DZ. Konant), diji je razvoj zatim dugo trajao i dinio podetak nove umetnosti, Sto je na5la svoj najjasniji izraz u XI i XII veku. Drugi istoridari, nasuprot, odbacuju ovu tezu i vezuju otonsku umetnost neposredno za antiku. Danas moZemo da smatramo da su pokrajine na severu od Alpa imale preteZnu ulogu u vreme I(arolinga. Ove zemlje, koje su u Rimskom Carstvu bile samo provincije i sporedne oblasti, postale su tada politidka i kulturna srediSta. Vodstvo preuzimaju Galija, Germanija, Britansko ostryo, pa i zemlje van rimskog uticaja, to jest, zemlje izmedu gornjeg Dunava i Severnog mora. Tokom mnogih stoleCa ranog srednjeg veka, izmedu Elbe i Ebra, izmetlu Irske i Jadrana, radao se >Zapad<. Nova snaga i novo teZi3te javljaju se najpre pod Karolinzima. Ali, u VIII veku ovo te-

Arhitektur oplte isto

Pomeranj. pretna se'

JaCanie Z

1 I

ZiSte ne izgleda jo5 sasvim dvrsto. Na jugu je uzdrmano naletotn Arabljana muhamedanaca, koje je pobedonosni pohod doveo do godine odigrala se bitka izmedu samog srca bududegZapada-732. Tura i Poatijea -, a Zapad ie ga s telkoiom odbiti. Tek Sto se ra' spala snaga diji je simvol bio Karlo Veliki, zapadni svet je bio posa severa od Normana, sa istoka od Matlara. Do novo ugroZ presudnog preokreta je do5lo tek u XI veku. da Promena se vidi u zahvatu koji Zapad, sa svoje strane, vr5i u svim pravcima. Iberijsko poluostrvo, koje je Karlo Veliki osvojio do Ebra, konadno je zauzeto do samog njegovog srediSta. Polulegendarna lidnost Sida javlja se tek negde krajem toga razdoblja, po5to su Arabljani izgnani iz Valencije 1094/99.godine. (Granada, njihovo poslednje upori5te, odupire se sve do 1492.godine). Posle bitke kod Hestingsa (1066), Viljem Osvajad vezuje dvr5ie Britanska ostrva za Kontinent. Ova dvrsta politidka veza - najpre s Normandijom, zatim s Akvitanijom - vekovima se odrZavala i preko umetnosti. Normani su, sredinom XI veka, pod Robertom Gviskardom, zauzeli Apuliju, u dmgoj polovini toga stoleia Siciliju, a povremeno su drZali ditavu juZnu Italiju. Tako su vlast i uticaj Vizantije i islama suzbijeni. Germansko Carstvo teLi da se pro5iri i na severu i na jugu, ali u podetku uspeva da ugovorima obezbedi samo sizerenstvo nad zemljama na sevem i zapadnim Slovenima. Tek pred krai razdoblja koje izudavamo, tj. sredinom XII veka, stvarno podinje naseljavanje Nemaca duZ Elbe, Odre i Visle do baltidke obale na severu, e tt Osvajanje zemalja i naseljavanje delimidno su vr5eni pod zname;tvo njem vere, jer su znadili borbu protiv mnogobo5tva i islama. Ali stvarni ishod je Sirenje Germanskog Carstva sve do granica >stare Evropeu. Ono je uvek i5lo uporedo sa ostvarivanjem jedinstva vere i Crkve, koje od tada sjedinjuje narode Severa, kojima su se odmah zatim pridruiili stanovnici baltidkih obala, zapadni Sloveni i Mailari. Svi ti narodi su konadno primili hri5ianstvo, a pridobila ih je Rimska crkva. Izmedu XI i XIII veka monumentalna arhitektura Zapada postepeno prodire u te oblasti. U samom podetku javljaiu se usam,ljeni spomenici, zatim gradevine manje-vi5e u skupinama. todi Jadanje Zapada ostvaruje se narodito u krsta5kim pohodima za osvajanje Svete zemlje, koji podinju 1096. godine. Mada su ovi krsta5ki pohodi doveli do uspe5nog potiskivanja islama, ipak nisu doneli nikakve trajnije ishode, Crkve i tvrdave krsta5a na Istoku Kipru, u Siriji i Palestini - ostaju dakle usamljena dela. itvo Raznoliliost kulturnih predanja, mada ne ravnomerno, sada je pre' vazidena. Ekonomski i drudtveni odnosi dostigli su onaj stepen razvitka koji nam je dobro poznat kao srednjovekovni. Feudalni sistem - hijerarhijski poredak staleLa,podela na plemstvo, vite5ki stalei, sveStenstvo,gradanski stalei i seljaltvo - dobija sada jasan

oblik. Dru5tveno, vojno i upravno ustrojstvo feudalnog poretka, privreda sa razmenom dobara u naturi i promet dobijaju, dakle, onaj oblik koji mi nazivamo srednjovekovnim. U decenijama oko 1000. godine u gradovima se primeCuje novi Zivot. Duhovni Zivot, koji se najpre odvijao izdvojeno u manastirskim Slcolamasada po' 6inje da prodire i u laidke krugove i postaje Zivlji. Sve jasnije se ocrtava sklop moine idejne gradevine koju nazivamo skolastikom. U oblasti driavnih poslova javlja se, takode, konadno srednjovekov' ni poredak. Salijevci su udvrstili Germansko Carstvo u pogledu moCi i predanja. Ta dinastija, nastanjena na gornjoj Rajni, upravljala je sudbinom Zapada od t024. godine do 1125,to jest ditav jedan vek. iako je ovo razdoblje bilo pozornica Zestokih borbi, ideja Carstva je presudno doprinela ujedinjavanju brojnih evropskih zemalja i rattanju oseianja srodnosti. Rimska crkva, sa svojim dijecezama i parohijama, mona5kim Zivotom i zajednidkim latinskim jezikom, bila je odludujuii dinilac u jedinstvu Zapada. Ali, i ona je morala da pretrpi rlzvoi, reforme i borbe. No, upravo te reforme, koje su stalno preduzimali bene' diktinci iz Goice, Klinija, Hirsaua i Sitoa, prodistile su je i podmladile, a isto tako su nadahnule znadajne duhovne i politidke poduhvate. Borba izmedu pape i cara, dfiave i crkve, bila je deli midno posledica ovih reformi, a Raspra oko investiture najznadaj' nija je istorijska dinjenica toga doba. Mnogo od onoga Sto je redeno o uticaju monaikih reformi na graditeljstvo spada u oblast domiSljanja. Nadelo izvedeno na osnovu poredenja desto viSe vredi od objektivnog r^zmatranja dinjenica. To narodito vali za Klini i Hirsau, ali isto tako i za cistercite. Sa istorijske tadke glediSta bilo bi primamljivo, na primer, jednostavno suprotstaviti Spajer Kliniju, kao da se tu suprotnost izmedu cara i pape, ili dak izmedu drLave i crkve, otelotvorila u graditeljstvtrt Ali, na osnovu disto istorijsko-umetnidkog posmatranja malo se od toga moZe videti: ove dve najveie crkve romanidkog Zapada, po' dignute skoro u isto vreme, u stvari su prve zasvedene bazilike, koje oZivljavajtr antidki ukras i izvanredno pokazuju sklop romanidke gradevine. Iako se te odlike javljaju u vrlo raznorodnim vidovima, Klini, medutim, uveliko odgovara na5oj zamisli o >burgundskoj Skoli<, a Spajer - "Skoli gornje Rajne<. fsto tako, dve romanidke crkve duvenog protestantskog manastira Hirsaua, Sv. Aurelije i Sv. Petar i Pavle, izvesno, ne simbolizuju protivcarske teZnje koje su njihovi opati verovatno sledili. Po nadinu gradenja ove crkve se ne razlikuju mnogo od bazilika sa stubovima i ravnom tavanicom, koje su se u XII veku uzdizdle na sve strane duZ gornje Rajne, a gradene su prema - carskom! - uzoru manastirske crkve u Lim' burgu: Alpirsbah, Gegenbah, Klajn Komburg, Safhauzen. Posmatrani istorijski, u XI/XII veku, Crkva i Carstvo se javljaju kao deveto'

OpSto kttl

Dri.ava

Crkva

Crkvena i gradite

3 vekovni dinioci. jediristva Zapada i, uprkos medusobnim sukobima, oni obczbeduju neprekinutu nit istorije rimske driavnosti, rimske *9':scivilizacije i hriSianskog predanja I milenija. n**-$ Evropa ranog srednjeg veka nije jo5 Evropa nacija. Mnoge mede, tr stvorene izmedu kasnijih naroda u srednjem veku, a u oblasti grtlditeljstva i umetnosti uop5te, poo5trile su na5 sud u odnosu na umetnidke osobenosti i spojeve. Sudeii sa viSe tadke gledi5ta, a ne iz same sredine tih naroda, sva ta zakljudivanja izgledaju nusiljenao. To postaje jasno vei na uklasidnimn primerima francuske, italijanske ili nemadke umetnosti, a jo5 je jasnije kod ,maliho naroda koji su pripomogli da se konadno stvori slika Evrope na koju smo se navikli, kao $to su Holandija, Belgija, Svajcarska, skandinavske zemlje ili drugi narodi, na primer iz Istodne Evrope, koji ne raspolaZu tako znadajnim spomenicima. Stoga se u razmatranju evropskog graditeljstva neiemo driati istorijskih meda u odredenom trenutku - narodito ne dana5njih - nego iemo se, naprotiv, truditi da ustanovimo verodostojnu podelu na osnovu samih spomenika. Prva podela proizilazi iz prostog ispitivanja tih spomenika i nju su istoridari umetnosti uvek i vrSili. Spomenici, dakle, ne sadinjavaju zbrkanu meiavinu graditeljskih tipova i oblika, vei sklop dosta malih celina koje iemo zvati oblasti. eze Znatajno je ustanoviti da se te umetnidke oblasti ne poklapaju uvek sa dijecezama, ni sa politidkim okruzima koji su tada nastajali, pa ni sa starim provincijama. Medutim, izvesna podudarnost postoii. Tako, lorenska umetnost nastaje u oblasti Trijerske arhidijeceze, vestfalska umetnost se poglavito Siri u samoj Vestfaliji, a njene osobine odgovaraju osobinama naroda toga kraja. Normani su pre' neli svoje graditeljske zamisli sa Kontinenta u Englesku i Apuliju, gde su one, prirodno, doZivele drugadiji razvoj. Ali, jasno izralena umetnost donje Rajne-Meze pokriva okruge i dijeceze sa obe strane jezidke granice, dosta jasno oznadene od XI/XII veka. Prema po:ole clacima koje pruZa istorija umetnosti, izraz "5kola<, desto upotrebljavan od strane francuskih arheologa, odgovara takvom stanju stvari. No, na5e znanje istorije ga suZava,jer nismo uvek u stanju da ukaZemo na )spomenik pretedu" ili na druga ishodi5ta oblasnog toka umetnosti. Ovde iemo se zadovoljiti neutrdlnim izrazom ika oblast. ovakvo odvajanje spomenika po skupinama zasniva se na rasprostranjenosti, velikom broju i gustoj mreii spomenika. Samo broj saduvanih crkava penje se na hiljade. Nekada ih je molda bilo dva puta toliko, pa dak i viSe. Po sebi se razume da je gradenje zavisilo od ekonomskih, druStvenih, tehnidkih i duhovnih uslova u odredenom razdoblju. tikc Ova graditeljska delatnost nije bila zasnovana na nekoj istorodnoj )evropskoj( umetnosti, koja ie se tek kasnije izdvojiti. Naprotiv, joS od podetka sagledavamonastajanje brojnih oblasti sa podvoje'

nim osobenostima. Ove oblasti se medu sobom razlikuju ne samo svojom umetno5iu nego i ditavim svojim istorijskim sklopom. Postoje sredi5ne, vrlo znadajne i uticajne oblasti, dija je svojstvenost jasno izraZena, kao Sto su Normandija, oblast donje Rajne-Meze, gornja Rajna, druge oblasti, na viSem stupnju umetnidke kttlture, moZda mnogostranije i slojevitije, izgledaju otvorenije prema spoljnim uticajirna, kao Burgundija i Lombardija, ili, nasuprot, zatvorene u sebe, kao Toskana. Postoje jo5 i skupinebez jasno odrectenih geografskih meda, koje se meSaju sa ostalim skupinama, kao akvitanijski svodovi i crkve sa kupolama. U drugim, opet, podrudjima spomenici viSe ponavljaju tipove susednih pokrajina, ne stvarajuii posebna obeleZja - kao Sto je to u oblasti Eskoa i u pojasu Jure. Od umetnidkih oblasti gotovo da su jo5 znadajnije skupine koje one ,Velikec obrazuju. Katkada, oblasti mogu, na razlidit nadin, da budu shvaiene kao velike medusobno povezane skupine. Svedski istoridar J. Rosval (J. Roosval) izridito ih naziva nblokovimao, a nemadki naudnik, K. Ger5tenberg (K. Gerstenb"rg), oznalava ih manje odludno, kao ;pojase uzajamne optike<. Mi smo naklonjeni da ih nazovemo jednim op$tijim izrazom: ovelike oblastiu. Njihove mede se ne mogu tadno povuCi. Medutim, u pitanju su pojasevi koji pokazuju dosta jedinstven stil i koji se drugadije ne mogu posmatrati. U tom smislu izdvajarno jezgro Evrope, izmedu Loare i Rajne, iz kojeg - nasuprot mi3ljenju Rosvalla- Engleska nije iskljudena; podrudje na jugozapadu Evrope, koje obuhvata julni deo dana5nje Francuske i severni deo Iberijskog poluostrva; juZno podrudje izmedu Alpa i Rima, koje je samo u XII veku obuhvatalo delimidno jug Italije i, najzad, podrudja Sto leZena istoku od Rajnskih zemalja, na prvom mestu pojas zemalja stare kulture, koji ide od severa do juga, polaze(i od Vestfalije i donje Saksonske, preko Hesena i Franadke, do Svabije i Bavarske. Na severu, istoku i jugoistoku postoji jedno >istureno polje" romanidkog neimarstva, jedan ividni pojas i izvesna usamljena ostrvca, kojima se, najzad, pridruZuju spomenici Kipra i Palestine, podignuti za vreme krsta3kih pohoda. Po$to smo dali pregled rasprostranjenosti i geografske ra5dlanjeno- STILSK sti romanidke umetnosti, ostaje nam da razmotrimo pitanje vre- RAZDOI menskog razgranidavanja i potpodele. Za razumevanje graditeljstva u celoj Evropi, izgleda nepouzdano deliti razdoblja prema vladajuCim dinastijama, jer Ewopa nije bila ujedinjena zemlja, a carsku krunu je samo povremeno drvzalajedna vladarska loza.lJzeti razvoj umetnosti u jednoj uskoj oblasti za merilo - a ovim dotidemo prvo pitanje istorije umetnosti -, i to kao pravilo primeniti na razvoj drugih zemalja, kao postupak Je sporno. Me(tutim, to se desto dinilo. Tako, kada M. P. Frankl izlahe svoje shvatanje ranoromanidkog i romanidkog stila, jasno je da ono proizilazi iz stanja spomenika u staroj Evropi. Medutim, ovo shvatanje ne moZe potpuno da se pro-

Siri na druge oblasti, a posebno na juZnu Evropu. Frankl je to vrlo dobro uvideo, pa je poku5ao da svoja uvredljiva mi5ljenja o itali janskom graditeljstvu, u pogledu njegovog istorijskog razvoja, ublaZi iskrenim odu5evljenj em z njegovu umetnidku vrednost. Sa svoje strane, Puig i Kadafalk je pristrasan kad svoje poimanje >prve romanidke umetnosti<, izvedeno iz katalanskih spomenika, primenjuje na prostrane oblasti Evrope. Kad nemadki i francuski istori dari umetnosti izlaZu razvoj normanskog i francuskog neimarstva, zakljudujuii ga >trijumfom gotike<, oni su skoro kobno blizu potcenjivanja ditave kasnoromanidke arhitekture Zapada. la PoliuSamo li da usaglasimo istorijskoumetnidke nazive sa odrede'ca nim razdobljima naiii Cemo,kada je u pitanju romanidka umetnost, na uporedne i zamrSenepojave, kao Sto su: rana romanika, otonska i ranbsalijska umetnost, prva romanika, anglo-saksonska umetnost; zrela romanika, poznosalijska umetnost; druga romanika, nonnan' ska umetnost. JoS je spornije vremensko razgranidavanje. Da li ro' manidka umetnost podinje 1000.godine ili krajem vladavine otonske dindstije, to jest 1024?Da li oko 1060. godine romanidka umetnost dostiZeprvi stupanj svoje zrelosti? U to doba dogadaji se gomilaju. 1063.godine podinje gradenje sledeiih crkvenih zdanja: Svetog Marka u Veneciji, San Abondia u Komu, katedrale u Pizi, Sent Etjena u Neveru; dve godine pre toga posveCena je prva crkva u Spajeru, a godinu dana kasnije udaren je kamen temeljac Sent Etjena u Kanu. Vei smo spomenuli vaZne politidke dogadaje to-ga vremena. Treba Ii podetak romanidke umetnosti staviti u vreme oko 1080. godine, kada su graditelji Spajera i Klinija, a za njima i gra' ditelji Darama, re5ili pitanje monumentalnog zasvodavanja bazilike? Kraj salijskog razdoblja (1125) nikako ne oznadava kraj zrele ro' ma.ridLe umetnosti. Gotidka shvatanja gradenja (Sen Deni, oko '1140) prvi put se bojailjivo javljaju na podetku razdoblja kasne romanike, koje se rado vezuje za razdoblje HoenStaufena. Svaki datum znadi odredeni trenutak u razvoju umetnosti, u kojoj u stvari samo prelazi postoje. Jer, u mnogim pokrajinama je romanidka umetnost bila vrlo iiva pred kraj XII veka' U "hoen5taufenskomo veku ona se snaZnoraz.vilau raznorodne vidove svojeg kasnog stup' nja, praiena sazrevanjem, a zatim, i punim cvetanjem gotike, 5to je dovelo do preokreta shvatanja u graditeljstvu. Pred tako sloZenom stvarnosti ive hronolo5ke podele i poimanja stila izgledaju nedo' voljni. PreobraZavanje oblika je bilo hiljadama puta prekidano, a nesmetan razvoj se odvijao samo u kratkim vremenskim razdob' ljima i na malim prostorima. Zato vremenske podele u na5em izliganju nisu mnogo stroge. Slolenost razvoja se jasno pokazuje u neizvesnosti vremena nastanka gradevina; ponekad se kolebamo oko decenija, dak i za najznadajnija zdanja. Istorijsko p,r'edanjeje desto vrlo neodredeno. eitaocu skreiemo palnju na ovakvo stanje

stvari, jer zbog toga i ne nastojimo narodito na istorijskom razvoju graditeljstva. Stvaranie Neizvesnost na5eg znanja, ali i sve do sada prisutna nemoguinost da, prema podacima koje pruZaju sociologija i dru5tvene nauke, udinimo razumljivim ostilu, nalaZu nam da budemo oprezni u odnosu na tumadenje romanidke arhitekture samo prema njenom razvoju. Za nju >tip< ima presudan znadaj. Upravo zato Sto postoji obavezan tip i mogu da se stvaraju ostilske gradevineo pomoiu skromnijih materijalnih i duhovnih sredstava i posredstvom skudenijih stvaralaca. Tokom ditavog srednjeg veka tipovi i sistemi su osnovni u graditeljstvu i to narodito ne treba da zaboravimo onda kada se oni kriju iza sve lep5ih stilskih oblidja. Romanidka arhitektura preuzima mnoge tipove i oblike iz prero- Uticaii manidke umetnosti, ali isto tako i iz pogranidnih oblasti vizantijske i islamske kulture. Razne kasnoantidke umetnidke provincije u Sredozemlju uticale su, neposredno ili posredno, na umetnost iz rimskog vremena, pa i na sam Rim. U nadelu, to je sve odavno jasno i neosporno. Uticaj drvenih gradevina iz vremena rane istorije u stvaranju srednjovekovnih gradevina sa travejima, u poslednje vreme opet je istakao jedan pisac koji se ne moZe osumnjiditi za >germanofilskeu ideje (V. Ilorn, Berkli, USA). Ali, u pojedinim sludajevima desto je te5ko razluditi nuticaju od nezavisnog stvaralaStva, jer je uzor samo retko usvojen bez ozbiljnih preuoblidavanja. Takav izuzetak postoji u zvezdastim svodovima u iugozapadnoi Evropi (Tores del Rio, Almazan, Opital Sen Blez, itd.). Romanidka umetnost najde5ie pokazuje veliku sposobnost prisvajanja i prilagotlavanja i, tako, usvojeni oblici deluju kao nezavisni i novi. Zato je i teiko na ubedljiv nadin dokazati njihovo poreklo, a za razvmevanje umetnidkog dela izgleda isto tako nekorisno tragati za njim. Ono Sto u malom vaZi za ukras, u velikom vali za graditeljske tipove i sisteme (uporedi Sv. Marka i Perige). Primenjujuii poznatu poslovicu, moglo bi se reii: da bazilika nije postojala, romanidki Zapad bi je izmislio. Postojanje velikog broja spomenika iz XI i XII veka uslovljava i Stanje oiu njihovu podelu na skupine. Ali, ne treba zaboraviti da su mnogi spomenici s vremenom nestali. Malo je znadajnih crkava diji sada5nji izgled odgovara nekadaSnjem, a jo5 manje moZda onih na kojima su okuSani radovi za vra(anje u prvobitno stanje. Veiina crkava su izgorele, ponovo sagradene i uveiane, a ova preinadavan.ia nisu prestala ni 1150. ni 1250. godine. Gotika, renesansa, barok i Moderna napravili su pravi pokdtj nad romanidkim spomenicima i crkvama. Tako, spomenici, kojima danas raspolaiemo, predstavljaju sludajni izbor nekadaSnjih spomenika. Ni napori naudnika, ni mnoga arheolo5ka iskopavanja ne mogu da nam daju tadnu predstavu o prvobitnom stanju. Tako Ce na5a znanja ostati nepotpuna

13

s,!
' -/'-- ''' dan. Moie da bude jednostavna, kao u Sampanji (ArdeS) ili bogato raldlanjena kao u Akvitaniji. Ispred fasadnog zida se katkad nalazi trem ili predvorje. Poglavito ispred malih crkava desto se nalazi sredi5nja kula, koja moZe biti otvorena kao trem, ili zatvorena, a moZe da ima i zapadni hor. Ta kula moZe da bude vrlo velika kao Sto je zvonik-trem Sen Benoa na Loari, u Ebreju, i Sostu, ili kao cRraz t zapadna kula-hor da poprimi pravougaoni ob,lik - u Vestfaliji i donjoj Saksonskoj - i da postane neka vrsta moinog poprednog zida (Havelberg). Poznato nam je na hiljade primera romanidkih crkava sa njednom kulomo na zapadnoj fasadi. Ali, i ona je takocte morala biti )izmisljenau. Verovatno je nastala u otonskom razdob' lju. Kada je ojedina kulau, u tesnoj osovinskoj i telesnoj povezanosti sa samom crkvom, tada vei i najmanja kapela ostvaruje ono stepenovanje i slaganje masa koje je suitinska crta romanidkog stila. st Znadajnije crkve imaju desto dve, pa dak i tri kule. Kada su dve Fasade kule rasporedene tako da ispred svakog od dva bodna broda stoji po jedna, onda imamo 't'asadusa dve kule, koja se desto javlja u Normandiji, uop5te u severnoj Francuskoj, i u Rajnskoj oblasti, najkasnije od sredine XI veka (ZimijeZ, Kan, Utreht, Lautenbah, Senen- cnruz 2 verd). Tri kule su uglavnom postavljene tako da dve vitkije kule, desto kruine ili vi5estrane, stoje na bokovima jedne snaZnije. Ovako postavljene tri kule najde5ie se sreiu u severozapadnom delu Evrope (Meza do donje Saksonske). Ali, tamo su one iskljudivo osnovni oblici romanidkog zapadnog zdanja. eesto sreiemo sloZen raspored u kojem je sjedinjena neka vrsta zapadnog transepta sa kulama i unutra5njim tremovima, kojima je katkad pridodata apsida sa zapadnim horom, galerijama i drugim spratnim prostorima. Najvelelepniji primeri ovakvog nadina gractenja nalaze se narodito u oblastima oko Rajne i Meze. Svojim rasporedom, ova postrojenja se razlikuju od karolinlkog >vestverka<1,ali su im svojom prirodom slidna, Sto je razlog da se desto me5aju. U ovim oblastima se javljaju >crkve-utvrdenjao sa mnogobrojnim kulama, kao Sto su zapadna zdanja Spajera, Trijera ili Marije Lah, koja prema5aju dak i same brodove crkava. Pravi ovestverkn toliko znadajan u karolin5koj arhitekturi, nestaje podetkoru XI veka, a zadri,ava se samo u tako svedenom obliku da se na njega ovaj izraz ne moZe ni odnositi (Minsterajfel, Kapel). Zapadni horovi, koji sa istodnim horom dine od arhitekture crkava zapadnit dvopolnu prostornu celinu, desto se javljaju; najde5ii su u nemadkim jezidkim podmdjima, ali isto tako postoje u Burgundiji i Loreni, Lombardiji i Toskani, iako manje brojni. l\{edutim, treba vot To je poprcdnozdanje,srrojstveno eposi Karolinga, sme5tano na zapadnoj predhodedi, strani crkvc, kojc se javlja krajem VIII veka (C,entula) tako, stvaranjuromanidkefasade. Izraz je neprevodljiv(Prim, prev.).

Crtez 1 - ALpirsbdtl' ma,Ld' stirsko crkua' Trent. vid.i str,15.

2 -

;Kon, Sen Etjen.

zopadna

lasad'a' sa d'uenla krLlolna' Vidi

str' 15'

INE iNE tora

anje

i niko nikada neie noii da napise verodostojnu istoriju romanidke arhitekture. Narodito izgleda nemoguino predstaviti splet istorijskih odnosa u njihovim fojedinostima, razlikovati udeo zidara i arhitekte, i ne'sveiti se jediino na poznavanje opitih izvora oblika. Po svojoj istorijskoj priiodi i predlnju,,povest romanidkog graditeljstva mora ostati neizvesna. Z,natainije romanidke crkve sklopljene ty 9d vi5e prostora' One objedinjirju prostorije i nizove pr-storija koje se-ne mogu obuhva' postepeno-razgledati. Njihov-a letiti jecLiim pogtedom, ,r"go "urrio pota postaje rJzumljiva te-kkada se sagledaju svi ti prostori, njihova metluiobni veza i odnos prema spolja5njosti. To vaZi ne samo za gornje spratove zapadnih idanla, galeri5e brodova, vei isto tako i za fripie, zbog kojih je desto irdignirt pod h-ora, a nekada 6ak i pod traisepta. inutraSn;i prostor cik't sastavljen je,.dakle, od mnogo" su razudeni brojniir delova, koji se'ne samo stepenuju po visini n:eg.o primer: velelepan to Spajeru u pojasu. Katedrala ie -za i u donjem ho' do kraljevskog broda ravni se-od planina uzdiLe ditava stepenasia transepta. krsta do i odatle glavnogbroda) (na stiani istodnoj ra Zapadnu stranu crkve] fasad-u,moLe da sadinjava obidan' zid sa zabaiom, na vrhu. Fasada jednobrodnih crkava je uska, suprotno je-pro5i' clvoranskim crkvama (crkve sa tri broda iste:visine), gde rena. Kod bazilike je stepenovana po visini sa ukrasnim delom u sredini. Ona moZe da ima jedan ili vise portala, a nekada dak nije'

15

'int
?,1L

kva

D.9

diti raduna o dinjenici da mi vrlo desto ne znamo niSta o prvobitnoj nameni zatvorenih prostora na zapadu crkve, jer je sloZena srednjovekovna liturgija postala upro5iena i jednoobrazna. Ali, i u takvim Sludajevima dvopolna priroda takvog rasporeda prostora postaje probitadna, kao na primer, u Sen Restitiu. Vei i sama brojnost tipova i re5enja zapadnih crkvenih zdanja bila bi dovoljna da opravda pojam Evropeu, jer su samo ovde ona zastupljena u "Jezgro tako velikom broju i sa takvom raznovrsnosiu. Njih skoro uop5te nema na jugu od Alpa, gde su uobidajeni prodelni zid ili ponekad trem; pored crkve se nalazi izdvojeni zvonik kampanila koja nije sa njom povezana; shupina kula se pojavljuje skoro iskljudivo samo Lr normanskoj juinoj Italiji. U jugozapadnoj Evropi se javljaju u izuzetnim sludajevima. Brod romanidke crkve na Zapadu isto je tako vi5eobrazan kao i zapadno zdanje. Bazilika nije op5te propisana, vei je izuzetak na Sirokim podrudjima, a posebno u celoj jugozapadnoj EvropilNjen oblilc je razlidit i zavisi od uzduZnih galerija, na bodnim brodovima, vrste krovnog sklopa *= otkrivene grede, ravna drvena tavanica, 5y9d -, od razmera poprednog preseka srednjeg broda, koji moie da bude kvadratan (visina i Sirina 1 : 1) ili pravougaon (1 : 3). Obtik bazilike zavisi jo5 od odnosa izmedu srednjeg i bodnih brodova - visina i 5i rina, raspon arkada (ovde su oblik i prednik podupirada odludujuii), od povr5ine zidova (glatki lli razudeni) i, najzad, od poloZaja prozora. Oblik i raspored nosada, tak i za obidne graditelje, zgodan su nadin pomoiu kojeg se menja unutra5nji izgled hrama: stubovi ili stupci, ili smenjivanje stubova i stubaca, ili jo5 povezanost nosada sa nizom podeoka na zidovima. Na prvi pogled jedva da postoji neka veza izmedu jednostavne italijanske bazilike sa stubovima - koja se od kasnoantidkih i starohriSianskih uzora samo u sitnicama razlikuje - i jedne tipidne "severnjadke.. crkve, sa vertikalnom ra5dla. njeno5iu i pojasnom podelom bodnih brodova: gdlerije, triforiji i hodnici za kretanje ispred gornjih prozora. No, pored bazilika, postoje isto tako dvoranske crkue jako rasprostr4njsns u jugozapadnom delu Evrope, pa i dalje - ali pre kasnoromanidkog razdoblja - u Vestfaliji, Regensbur5koj oblasti, severnoj Italiji, a nekad i u srednjoj Italiji. One sadr.Zeskoro sve sastavne delove, koje smo navdli u vezi sa bazilikom, mada se kod njih priroda celine manje menja. Arhitektonski oblik dvoranske crkve posebno moramo da razmotrimo, jer je posredi umetnidko ostvarenje sa naroditim obeleijem. Bila su potrebna mnoga naudna istraZivanja da se izdvoji i obradi gotidka dvoranska crkva. Ali, ne izgleda da se dovoljno vodilo raduna o dinjenici da je romaniCka dvoranska crkva svojevrsno ostvarenje podjednako znalajno za istoriju umetnost'i. Oko 1920. godine, P. Frankl je napisao o Sv. Anrvrosiju u Milanu, da jc arhitekta oiz straha izostavio gornje pro-

Bolue slr Dordonj, Korez, ODrtuska crkva izgradens u XII veku, Pogled sa Eeverol8toka, IIor sa kruznlm prolazom (deambuletorlJumom) I vencem DrtslonJenlh kapeta, baztLkalno stepenoval kao ovde' lll proslren, u obltku dvoranske crkve, tedan Je od naJlepsilr sastava romanlckog Sradlteustva, ostvared magtovlttm slaganjem 1 ragelanjavsnJem oblika. '!u su Jog transept, Bula n! preseku broda i transepta (se docnue dozldanh spratom) I dve naspralnne kullce za stepenlgte (vldl stranu 2t),

zore, Sto presudno utide na zatamnjenje unutra5njosti". Cetrdeset godina kasnije, K. Dt. Konant se slidno izrazio, pi5uii o Sen Martenu di Kanigu. (rUnutra5njost crkve je osvjetljena samo sa krajeva, Sto bi moglo da lidi na nedostatak u gratlenju.). S tim u vezi

t7

+
Bariju' osim toga, postoji pregradeni, transept,.,kojig stvari nije eRr'z r pravi transept, vei ;e saitavr;.-" oJ iu", najdesceirirlu prostora, c*rEz. postavljenana bokoviTa irtoene stranl broda(namesto istodnih traveja bo.nih brodova) ili na h;;". N;;;;r,r"p, poasecajedino simetridnim.."utpor"doroi "b;;;-r;narna eestim -od -.;6;il; prisustvom istodnih apsida. Iako ie ovaj nadin preuzet nekih prarLzora istodnog Sredozemlj a - protezisa i d.akonikona_ on jL u preromanidkom i ranorornanidkom desto i na rlheite -g"uaitJjrtvu nadine menjan. Kao primer q*;rpr. donje """oai*olq*t ze,najigozapadur"."p"'?r"t"ro"ijll,-,i "-"Li"sti i]*t-aiii

3 - .Sel, ctkoa, pogled rLa lsto}_ .ttf.[ sd nlrhn k'o,kalrlma tran_ Un1ltrd'inJost. Vldl stranu N.

crlez 4 - Set, crkoa, pado, vLdt stranlr 79.

spoalq,Inll lzgled s4 ,ugoz}-

upuiujemo ditaoca na nasa poglavrja o jugozapadnoj Evropi i o Lombardiji. rano Dvorana, crkva s-jednim brodom, nije svedenana mare gradevine, liao 5to bi to mogro-daizgleda,s obzirom na dinjenicu da ih srecemo na stotine saduvanih u mnogim obrastima.o;"'';;-;"gu jos prepoznati u izvesnim crkvama koiirna zu kasnije-Joauti u6rni uioajrri, narodito u obrastima. jusozanacrne Evrope."u tim-obrastima badvastim svodom,a kuporamau Akvitani;i, bezusrovno se postizemonumentalnost. Is1i13, ovaj rod. je najdesie *rt"pri* u malim crkvama' Posebanobrik, dosta redak, iadinjav";" aiob.odrr" grud"uirr" diji brodovi isrevisine obrikuju j ednu i"oi"u".i-liestf'rija, Kastilja -, ali i bazilikesa iednim botntm broii* (donja Rajna). tsept Postupak tesnog.povezivanjasvih del,ova; k;i llio r,ise navrata tazmatrali, vrlo je valan zi ,razvoj stila.. U"i"* " ,""voju transept ima.odluCujuii udeo,jer se stil na njelnu_najpre i otkririi n ;;;;; manidkoj arhitekturi postojao je upridodut.'iti ;zvueen. transept - jedna destoizduzeni i samim tim vrlo pi"rlr""u a".;;;:L-di je s istodne strane up'avno postavljen p.;;;;il;".m brodu. ova dvorana, ]<oja je otkiivena u irvesnim starohriscanskim crkvama Rima,-izgleda.da je imala neku uro.gu k;;ri"sLj arhitekturi, a,ri se.katkad javlja i u romanidkim crkvama " u izvesnim oblastima,na primer u Hersfeldu, Marienbergu blizu rr"msi.i", u sarernu i u

Ai'kffii;illlh ur.rurru.,_ sepataizgledaiumanje-vi5e kuo- "ilil; au od uispusta.,. sve to tezi da nagrasi-ukriitta^\;_izdvoji ..r., s-astavljeni od ostalog izdvoienai ukrsn|ciukrsta;usliid"z'i i_popre.ni prostora.u Ukrsnica pr6stori.u do_ i transept srednomdarjem razvoju ou" r-u*irii s;;ir;r:;"irlid'iit r"icu detvorougaonom 'i osmougaonom kurom,. a kao posrednjinagrasak otvarajuje preml-dor.e, dlju.gi loj svolstv" *o"ir.rr"irluhog izvora sve'osti' ova poiava5eustld'a ,ip.*g u jezgru Evrope,u obrasti ianettuLoarei kil"."a* 1"il.il;" -- i juzna Nemadki,u Xr i XII veku,najde5ie se odridutr*.""o1". Na Jugozapadu' ede^je r"rpro.ii"i:ena dvoranska crkva,rransept je destonizak,dakreodvojen. je-ovd" ;t;r;;Liro;"r, rada i ,rugJa$ena kupolom,,o"u ;Jio';;;& na transept, 'i bar na istodni deogradevine. S drusestrane,-6; su zemlje jugozapadu na Evropedoprinele nast ajinj por"u"'oLf og,v_ e lida-ns tu j i, *vi eno g " gde" dd"i-b;;;"r "iiiti illl",-Il*pta, nastavija;u cderi;e; da idu r oKokrakovatransepra jT;il;,.3""rjff (i oko.hora) _ iti gde su delovi prostora.stepenovani i piegradeni arkadami _ Overnl. sve do danasne bism^o bili;;;dji"au ;o-i*";;;#kaz"*o, ,,i je nastaLiJy.:""1 #rsnica, a istodnidetovihrama Hl*,i""::Ee ooo'r 'kvadratnuos-rrgvu. AIi, oni .uut -kompozici:" ut"]J"t"j" tj;; rane romanikei odlika ,y..rl-g" "prorilru, poderku posebno svojstvene graditeristvutaliitiii-rarLur;u. Ti su obrici toriko odevidni da bi neki iitorieari umd";!il probrem,hteri da stavepodetakromanidke;rd;lLe preokrenuvsi u vreme kai takvi gradi teljski elementioostaju. viElJili.':"i;lko-ca te pojaveobjasne proistideiz sambeb:i: .Je,ru*it--g_"r"a"ui'u. .dase pre Hildeshajmai Limburgana Hart-u, ne znamo zl je?n*.gradevinu, sa izdvojenom 3i ukrsnicombroda i transeptaa"t"i:i,"*t"fil;;ri,l i"po*au'o

Tipidan romanidki oblik transepta je na sredini izmedu ovih kraj_ nosti; poito su ukrsnica transJpia-i broda,-oila-k;;k. rransepra, glavni brod i hor dovede;;;;; visinu i otvoreni jedni prema drugima lukovima, iste sirine ilirii",.portignuta je jada povezanost celokupnogprostora. !tup-ci uk*"i"" urodJi transeita imaju, tako, skoro obavezno, poseban'kr.

ffilhy"

t".ti

6r
Crte2 S Vttbt, pLsn steftenoyanoE-hEt prue crkoe (p?ema tslcopqj|)d'nJlma)' Vld'l dole'

datovanu. Postoje gradevine koje bi za to mogle doii u obzir ne' Rajhenau,Noj$tlt ia Majni - iti je vreme_njihovog-nagtanka datadno biti p*gJ mogle neke bi kojima gradevine,-mectu i"u!t"o. tovane, poznate su nam samo preko iskopavanja,tj' znamo samo tut" irgt"aaju njihovi planovi. Ali, po osnovamai ostacima zidova moZemJ zat ijneiii da li su ukrsnica i kraci transepta bili kvadratni i da li je posiojao prostor izmedu ukrsnica i apside.Kod najsatuvanijih iskopina,-na kojima se ostaci ili tragovi zidanja jos dobro viie, pref,oznajemo olno.ru stubaca ukrsnice - redovno krstoobraznu^iliiklopil"trg od delovazida. Ali, jos uvek se nista pouzdano ne zna o visini prostora i arkada ukrsnice, kao ni o odrtosima izmedu broda, ukisnice, krakova transepta i hora, a posebno o kuli nad ukrsnicom broda i transepta. Meflutim, sve ovo je za raspored prostora bar isto toliko vaZno kao i jasan plan. Posto istoridari irmetnosti ne raspolafu nijednom crkvom tadno datovanom, a saduvanom u celoj ,risini, ne mogu se sa naudnom tadnosiu izjasniti o obliku ukrsnile. To je razlog sto ie ovo pitanje, o kojem se vei godinama raspravlja,-jos dugo dekati na odgovor. slidan sludaj je f sa nastankom i rlzvo;em glavnih tema romanidke arhitekture, na primer, dvoranskomkriptom, fasadom sa dvema kulama, kulom-lani"t ro* nad ukrsnicom broda i transepta. O njihovoj prvoj pojavi nista ne znamo; zato ie bolje da radunamo s odsustvom, pa dak i nemoguinoscu pouzdanogsaznanja, nego da tvrdoglavo nastojimo na neodriivim pretpostavkama. U prcromanitkoj arhitektori, istodna polovina crJ<v3zavrsava se Ior oltarom ili oltarima,u vidu jednostavne(ili trostruke) apside,koia na istodnu stranu broda ili transepta; sa se nastavlja neposredno svake njene strane nalazese bodni prostori (proteZis i d'akonikon), . ptuuolguoni hor je sa rarmim istodnim zidom. Pouzdanoznarno da su polto;ul" isto tako apside kojima je-prethodio pravougaoni travej, kako to pokazuje plan Sen Gala. Ali, opet, datum i mest<l nastanka prvih pravih romaniikih horova neizvesni su i mnogo orpor"uurri: najjednostavnijei najjasnije resenje ie.\etttrtasti hor, sa'ili bez apside.on se na-malirrr crkvenim gradevinamajavlja iirom Evropi. U motrnmentalnom obliku najdesie se srede u Rajnskoj oblasii i istodno od nje. za slol,eniji raspored hora postoje vis-e osnlvnih moguinosti. Pravougaonihor moZe se produZiti jednim ili nekolikim travejima (produini hor, na primer, u Sv' Gereonu u f"i""l; moZebiii pro5iren pripajanjem bodnih prostora; tada moLe tri biodi koji se nastavljaju na brodove same da bude sastavljen-od crkve (Safhauzin). Mettutim, nekada bodni horovi nisu prostorno po;";; su ,redirrom i tada skoro uop3te ne utidu na izgled unu'

tralnjeg prostora. Kada su u sklopu sa apsidama transepta onda se taj razucleniraspored vidi na planu, pa dak i na spolja5nosti gradevine u obliku stepenovanog vi5edlanoghora. Kad se bodni hoiovi nastavljaju na bodne brodove koji oknrZavaju apsidu, stvara se deambulatorijum. Takvi horovi nalazese narodito u staroj Galiji, gde su desto okupljeni u upedatljive skupine. Svoje nedostatke,jednostavni detvrtasti hor nadoknaduje ugaonim ili bodnim kulama, stvarajudi isto tako - narodito sa kulom iznad ukrsnice broda i transepta - velidanstvene skupine. Ove istodne skupine raznovrsnih graditeljskih oblika desto su postavljene kao odgovarajuia protivtela zapadnih zdanja. Ove tri, tako raznorodne osnovne sheme rasporedahora imaju jednu zajednidku crtu: hor dovodi u te6nju vezu brod, transept i mesto gde se oni ukrStaju, i bogatije je oblikovan. Jer, u ovim sludajevimabrod se ne zavr3ava jednostavnoapsidom, nego se produZava i posle transepta. Kad je ukrsnica broda i transepta vei izdvojena, a kraci transepta sadinjavaju prostorne Celije, traveje istih razmera, detvrtasti hor dobija poseban znalaj i utide la izgled ostalih delova prostora. U stvari, jo5 do danas se ne zna da li je ceo ovaj razvoj potekao iz traveja hora. Svakako, na ovaj razvoj su uticali i drugi podsticaji osim preinadavanjagraditeljskih oblika. Kao posledicapromeneu sluienju liturgije, poveean;a 6roja sveltenika i oltara, javljaju se preobraiaji crkvenog prostora. Tu ie za nas postavlja sledeCe pitanje: kako je graditeljstvoudovoljilo tim potrebama? Kako izgleda, odludujuia razdoblja za resavanje tih pitanja padaju pre 1000.godine i u XI i XII veku, kada se vi5e udinilo na razvoju oblika. Na svaki nadin, treba zabeleZitida postrojenja - kao Sto su pregrada i horska sedi3ta- nisu po pravilu dobila odgovarajuCigraditeljski oblik, nego su iz$eda kisnije uvedenau prostor. Po rasporedu istodnih delova cnkve,kao i po brodovima i zapadnim zdanjima, raspoznajemooblasne posebnosti,iako se oblasti u kojima su-tipovi ra5ireni ne mogu jasno razgraniditi. Utvrclujudi da je deambulatorijum uglavnom ra3iren u staioj Galiji, podseiamo se i na izuzetke,kao Sto su, na primer: Sv. Mihailo i Sv. Godhard u Hildeshajmu, Sv. Marija na Kapitolu u Kelnu i Brauvajier, Stavlo i Bazel, Avi'la, Aversa, Aderenca i Sv. Antim. Metlutim, moZemo da upozorimo na dinjenicu da ovi izt:zeciimaju manji znataj kao stvaraoci tipova i da je kod njih prevagnuloindividualno posebno stvarala$tvo. VeC smo sretali izdvojenu ukrsnicu broda i transepta u oblastima jezgra Evrope, izmedu Loare i Rajne, kojima, u ovom sfudaju, treba dodati donju Saksonsku i, uop3te, severnu i srednju Nemadku.Ona je intzetak juino od Alpa, a crkve desto uopStei nemaju transept. To isto vali za celu oblast od Dunava do Svabije i Karantanije. Kada su istodni delovi prostorno sloZenijeobradeni,tada je ukrsnica broda i transepta olabilnao,tj. bez prostorne dvrstine:

CRTEZ '

TABLA

ST}

1+

3
crtez 6 Padolo, ktstlonlco pored' Plctedrole' spouo,{nll lzgled' vldl

Ba5i' (Isto je tako-u goGurk, Pjadenca,Piza,Salerno' Regensburg, u. Firenci). Jugoza' Krode iie[or' gr""dit"ij.t",.r, uidi na primer, Santa ali, resenja, razvijenih vrlo padnaEvropa,irpoiuz" znadainimbrojem i dela istodnog izmedu veze foa njih nema dvrste n ".rt-#;i1'ui", je vaznija' mnogo njih sk;;t"" istodnih prostora kod ili ;;;.. kripte, romanieka.je y'lg pravi'na dvo' il;;;;'J^pr"r"*""rdie ili tu krstaste subdou"nose stubovi. Kada ima samo raiska kripti 2ta detiri stubu, pro.to. je jednostavani pregledan'.destorasdlanjen i^oj adanim lukovima izrnedu polustubovi*I'prirf"ti: l_" zidove "ri* kada se siri ispod je vec,a.i kripia xuau traveja (Li-b;i;;;-;i;;"i. pravu donju predstavlja da moze ona bodnih horova i transepata, od crkvu. Ovde se takode ioogo zapaziti oblasne razlike. Na severu stul> na ,qlpu, po:"dini delovi kripie ju*o su odvojeni arkadama procima; prostor'kripi" 5" tuto lasehnien da odgovara,rasporedu primera j9da.n od rajboljih fiipta u Spajeru je stora gornj" i traveji se 1i2u..1t "tfu!. tutiot"da.-stubovi takvog vrhunskih kod kojih usuma stubovau, "r;;;;";t dugim redovima,te"setako ituura pi?I? nepo"n"prauiloorf kripta i brod su kada vidi i"doua najjasnije i" arkadama' otvorenim sredno prostorno porrezani prvi Sto se tife razvoji kripte, ne znamo kada su, gde i zaStonjeni prvi obJ'uo.u"sku kriptu. Izvesno.je da su ti outi"ipr"obrJoii" oblici i nizo-vigalerija, pravi i polukruZni podr"*rr" galerije ii"i "sluZili kao prilaz g-robovimai mostima ruottsa badvasti* svetaca.UxiXlvekupostojijasnateilnjadaseproSireprostra- tada nastiiu spoline kripte - ili da se potpuno nijim dvoranama zamenedvoranom. predstavlja posebnol.:n: privladno poglavlje :vina Centralnagr;;;i;" ue"og giaditeljstva. Osim retkih izuzetaka,crkve ovog iri.ii:i gra' "?t " Up" j"Jf:":,, r" n"tJ*anidkbm razdoblju samo kao dosta male okjednostavne posebna: je vilo l,z 6 d;il;. NSitouu namena u nadelu ili kosturnikrstionice kio sluZe rugle ili ,jr*o"guo"e kapele desto Austrija' ce. Narodito tribto;"e na jugoistoku (Ceska' Moravska' nadgrobne prave veku, srednjem Madarska, sl;;";ij,J. u irltJ* piimer osmougaonegradevine crkve ,u r"tie; ipak, poznat nam 3edistog grdkog krsta (satra,t oblik.t osnova sa nisama iz Metlaha. do!.;u cima iste auzi'"J1utode je vrlo retka (sv. Krst u_Trii"*), -"ogo de5ie (Avolshajm, MonmaZur,Bijekapdle ,u e"iiri'to"t " la i dr.). ce'tralnog plana,'ajde5Cesreiemo roM"6., gradevinamasloZenog ili p-oli tondu ,u a"u^rrrf,rLi;;i1.'||;m, koja nioie da bude kruZna gonalna-sestougaona,osmougaona,dvanaestougaona-sailibez segovi:a,ofsford, Otmarshajm' Drigelte' Almetribina t"-p*^i"f

no). Crkve kruZne osnove sa detiri nosadaodlika su Severa; samo na ostrvu Bornholmu u istodnom Baltiku saduvanoih je detiri. rKvadrat sa detiri nosada<uobidajenije je re5enje iste zamisli; primenjeno je kod gradnje manjih kripti i bezbrojnih sabornih dvt> rana, mada je osnovni oblik brojnih kapela i u utvrdenim gradovima i dvorovima, gde su one desto dvospratne sa otvorom koji ih povezuje sa glavnim zdanjem. Najraniji primeri su verovatno Spajer (oko 1080),Goslar i l{ajnc (1137), a u Engleskoj Heriford (nije oduvan). Graditelji su bili narodito usredsredeni na proZimanje i spajanje centralnog i podulnog plana. Ishodi tih pokuSaja moZda nisu teorijski sasvim jasni, ali su zato dali veoma zanimljiva i dinamidna ostvarenja, kao Sto su trikonhalne gradevine u Kelnu (Sv. Marija na Kapitolu, Sv. Georgije) ili burgundske oltarske rotonde (Sen Beninj u Dilonu). Ali, treba imati na umu da krstoobrar7na bazilika veC u osnovi pokazuje, i to nagla3eno,jedno takvo gde,kulaproZimanje,pre svegakod najmonumentalnijih graclevina, -lanterna nad ukrsnicom broda i transepta nagla5ava "sredi3ten ga, ili kad bodni brodovi (i tribine - empore),u vidu osvetljavajudi deambulatorijuma, okruZavaju transept i hor (Sen Remi u Remsu, Sv. Martin u Turu i "hododasnidkecrkve,. na jugozapadu Evrope). Po desto navodenim redima Rudolfa Glabera, Ewopa je posle 1000. Male crkv godine bila prekrivena belim ogrtadem od mnogobrojnih crkava. Ova lepa slika svakako se vi3e odnosi na hiljade malih crkava i kapdla, Sto se i danas stvarno po njoj Sire, nego na rede, episkopske i opatijske velike crkve. U ovakvom jednom kratkom pregledu, ne moZese biti prema njima pravedan i ukazati im duinu paZnju, iako zahvaljujudi njima, - a dosta desto samo njima - istorijska proSlost jednog grada, pa dak i cele ,male oblastiu, mo2e da se raspozna i sagleda.Nisu li one, u okviru istorije umetnosti, odigrale svoju ulogu pri nastajanju >stilau i sprovodenju ududi stila<? Jer se u jednobrodnoj ranoromanidkoj kapeli sa ravnom tavanicom, javlja DprostornaCelijao, prazan kubus, u svom distom obliku. Kada je obogadena isturenim kvadratnim horom ili apsidom, to dodavanje samostalnihprostornih jedinica, kao osnovni zakon rornanidkog gr^diteljstva, de3dese vidi kod malih nego kod velikih, mnogodlanih crkava. To treba imati na umu. MoguCnostiza razlilite spojeve prostora neobidno su velike i kod malih crkava: jednoprostorna Celija; crkva-dvorana sa apsidom ili sa kvadratnim horom; crkva-dvorana sa kvadratnim horom i apsidom; crkva-dvorana sa dvema sporednim apsidama (retka pojava, ali kod gradevina vrlo udaljenih jedne od drugih: Rajhenau, Kastilja, Sardinija); dvorana sa tri apside; kapela sa kulom na zapadu; kapela sa kulom na istoku koja najde3Ce obuhvata oltarski prostor (crkva sa kulom-horom); u ovom sludaju, moZe se opet sresti apsida ili produZeni detvrtasti hor. Kula mole da bude prizidana sa

23

,/-D.LdtQ\il.r .\

fr\,

'){

!*. ."J,
CrteZ 7 - Stub so koclcosttm kapltelom, Vlitl str. 27. '<laln Kombu?g,

4O
gtaont brod

strane ili prislonjena istodno na hor. Glavno telo gradevine moZe, najzad, da bude oboga{eno strehom ili tremom na zapadu ili na bodnim stranama. Prelaz ka ,viSim" oblicima grade, simetridno postavijeni, bodni prostori, koji mogu da obrazuju >transeptn. Odavde, jamo je korak do oblika koji dejstvuju svojom velelepnoSiu: srediSna kula, tri apside na transeptu. ove jednobrodne krstoobrazne gradevine, u nekim oblastima, dine preteZni deo celokupnog broja Jpomenika (Katalonija, Frizland). Kao i kod visebrodnih crkava, r.vmere, postavljanj e tlaza - na zapad ili sa strane -, velidina i mesto srne5tanja piozora, pruZaju mnogostruke moguinosti uoblidavanja. Mnogi od ovih oblika nalaze se na sve strane u brojnim oblastima, alilrugi, takocle brojni, nalaze se iskljudivo u odredenirn oblastima i nose, manje ili vi$e nedvosmisleno, obeleZje pokrajine u kojoj se nalaze. NI U rominidkom neimarstvu, kao Sto smo pokazali, raspored prostora ,NI i ustrojavanje delova prostora, vr5i se prema zamisli koja dejstvuje ITI ka isticanju-unutraSnjig jedinstva - red je o idejnom i formalnom tice jedinstvu, koje treba smitrati kao osnovu pojm? >stila. Svi fizidki oblici od kojih je zgrada sastavljena i koji oblikuju prostor, stvoreni su nu ortrou.t ove suStinske postavke. Cak i jedan osnovni element, na izgled tako nedvosmislen i po sebi razumljiv, kao Sto j-e zid, ovde poprima obeleZje stila. Ne treba po svaku cenu traziti jednoobraznosi zida - ni u odretlenim oblastima ni u toku razliditih razdoblja stilskog razvoia. Neki naroditi >romanidki zid< ne postr> ji, Debeb, n"taruaen zid od lomljenog kamena >nastarije romanidke umjetnostio, lepo sloZen zid od velikih tesanika u zreloj romanici, zid obloZen mermernim plodama toskanske >protorenesanse<, rzvlikuju se - kako utiskom koji ostavljaju tako i tehnikom. Odnosi izmeetu zida i otvora, ra$dlanjavanje prostora, pa dak i |ice zida mogu da budu krajnje razliditi. zid moae da izgleda kao moino telo, stereometrijski oblikovana masa - to bi bio, tako reii, ap straktni, idealni llueaS romanike; on moZe, isto tako, da bude potpuno sveden na distu dvodimenzionalnost, na povrsinu. Takav utiiak moZe da ostavlja >otonski zido, koji kada je krajnje dosledno izveden mo|e, u neku ruku, da lidi na zategnutu povrSinu, a ne na sagradeni zid - sto je H. Jancen pokazao za Hildeshaim. zid mozq takode da poprimi umetnidki krajnje razuden oblik, ne sarno po r\"LLi"r^^ , ;C povriini nego i po dubini. t zid Ovde moZemo da pomenemo ,izdubljen zid" Zrelel kasne romanike, izdubljen hodnicima, galerijama ili kapelama, raslojen ili delimidno zamenjen stubovima. (Tehnidki izrazP. Rolana >mur dvid6< - >izdubljen zido ie najbolji. Bonijev izraz "debeo zid" 1 fmur dpais' odnosi se samo na debljinu osnove a ne na vidljivi oblik.) Normanski i engleski zidovi sa galerijama, zidovi probijeni ni$ama u doqloj Rajnskoj oblasti, zidovi sa lotlama u Toskani i poduzni zidovi akvi-

crtez 8 - sapez, crkDa. ztd glg,unog broda. vldl stfanu 26. Crtet 9 - Antltko osnolta stubo ranoronantltke kotedrdle u Spajeru, pre 10t7. Vtdt str. 28. Crtet 10 - Ocnooa stuD@ sa ugoonlm uF'rosotu, lz troilsepta katedrole t Spateru, oko U00. Vtdl stt. 2t,

tanijskih crkava sa kupolama najbolje pokazuju tu zamisao.Sto se tide tehnike graclenja, jednostavan romanidki zid je u nadelu vei >izdubljen zid<. Kamenovi, manje ili vi5e obradeni, slagani su u redovima - kako na spolja$noj, tako i na unutra5njoj povrSini - a izmeclu njih su stavljani kameni odlomci utopljeni u bogate slojeve maltera (blokaia, slidna dana3njembetonu). Izgleda dosta verovatno da je taj nadin graclenja zidne masejedan od preduslova za nastajanje umetnidkog oblika izdubljenog zida. Medutim, moramo da pravimo razliku izmetlu punog, ali tankog zida (probijenog ponekim prozorom) i zida koji podiva na nizu nosada pod arkidama. Nosadi, tada, iz;orredu sebe grade hodnik, koji po svom estetskom dejstvu nalidi na tanak, najde5Ce mradan isedak prostora. Arkade izgledaju kao da su postavljene >ispred<ili uizaoovog isedka. (Po sredi je jedan od elemenatakoji su najzad razbili okvir romanike,i u isto vreme,jedno od osnovnihnadela sklopan gotike, kako je to pokazaoH. Jancen).PoStoje"providnog rasporedprosrora proizi5ao iz liturgijskih potreba, to se sigurno i kod nastanka i primene tribila i galerija ne mogu iskljuditi praktidne pobude: povezivanje raznih delova gractevine, izlaganje mo$tiju, itd. Ipak ova ostvarenja govore o krajnjem umetnidkom zalaganju, te se samo i zbog toga moZe razumeti da ona pokazuju jake oblasne razlike. Izdubljeni zid predstavlja poseban nadin raSdlanjavanjazida. Nije, medutim, neophodno redi da romanidka arhitektura od njega ne zavisi. Ona je, naprotiv, uspela da da vrlo posebna dejstva jednostavuoj kocki i glatkim powlinama. Sme5taj i oblik otvora mogu ta

4l dejstva da udine jo5 upedatljivijim. Medutim, mnogobrojni, veC postojeii oblici su se razvijali i preobratavali u celokupnoj evropskoj romanidkoj umetnosti. Polustupci, pilastri, arhitravi i venci, slepe arkade i ni5e nalaze se vec u rimskom graditeljstvu, narodito u umetnosti rimskih provincija. Spajanje ovih oblika u vi$espratne arkade, divovske arkade i, najzad, u >rimski red<, takode je jedna od odludujuiih polaznih tadaka romanidke umetnosti. Mnogi od ovih obiika javljaju se na puno mesta na gradevinama iz karolin3kog (Ahen, LorS), otonskog (Esen i Otmarshajm) i salijskog razdoblja (Spajer, Keln, Klini) i, opet, u hoen3taufenovskom graditeljstvu, na Jugozapadu, a narodito na Jugu. Nije potrebno pominjati da su ti oblici bili preobraZeni u ,srednjovekovnomo smislu. U celini, oni vile sadinjavaju ukras povr5ina nego Sto su skelet gradevine. Tok preobraiaja je dostigao znadajnu tadku u trenutku kada su se elementi unutra5nje strukture pojavili u dvodimenzionalnom vidu. Oni postaju tada usedena,kruina ili pravougaona polja, koja mogu da budu okruiena slepim lukom, lezenama i frizom lukova- Taj oblik je svojstven ranoj romanici, ali je od presudnog znadaja za celo trajanje i ranoj romanidkog stila. Pored toga, doista, postoji plastidna substruktura primenjena na zid, koja se sastoji od pilastira, polustubaca i venaca. Ona se u bezbroi preliva me5a sa dvodimenzionalnim nadelom! Od kraja XI veka plastidna substruktura ponovo osvaja gradevinu. : qlht'\.-:,1 ere - Pruga, desto upotrebl@dase plastidnldJan*plIastar ili poluslubacr rqlfgne_iz svog zaled.a i_da mu !e da sa;+is novo rnqege, a takode i nov otlikllslrurenjjipilastri na gornjem osmostranimdelu-dvorsk-eTapelel.Aa-enunJnilor".ini3la;-posiedi su, dakl,e, pfikrive-ni podipiraei. Po slidnom nadelu su ,istignutin od poda do slemena broda polustubovi u Sen Zermenu de pre ili u Berneu. Da bi se ta teznja bolje pokazala, izostavljeni su kapiteli. Sada jg),tpg4upirad< zauzeo mes,lo stuba-.lJ_Spajeru I ovi podupiraii -s;aiZavajuT-atGle,

crtez 11 - I<ockd'su k.prtel tz graL'nog brod,a k&ted"r'Le u spa|er.,, sred.ina xrr ueka, Vldl sttanu 28. cttea t2 - l<oe''uostr k,apltel lz ftansepta Pua,tedrale u splJer.t, .,.aLo posle 7759, vTdt stf , 28. crtet 13 - Ftdencs (Borgo sa,n Donrno), katedrora. portar sa stuboorma I balcta.'!trnom.

"ore uzano i visoko "ii, telo sto je istegnutost stuba jor izrazitija, njegovo vi3e_ deluje kao vertikalni optidki elemenat nego sto je plastidni 6lan. Sa lezenama i podupiradima rardlanjenost zida 5e-toliko udaljena od nase polazne tadke - pilastar i polustub - dt se mora postiviti pitanje, da li joS uvek medu njima postoji uzajamna veza; da li je lpegna svedeni pilastar ili pre neka vrsta uspravnog ispusta "ida koja je-T6b67proiA3ft-tsariia od sebeu, iz same gradnje lomljenim kamenom i opekom; ima li zidani podupirad viSe veze sa diricima drvenih zidova ili sa Sipovima severnjadkih drvenih crkava nego sa monolitnim stubovima? Rasdlanjavanje spolja$njeg zida lezenama i unutra5njeg podupiradima nema samo znadenje ra5dlanjavanja i ukra5avanja; ono ima od,ludujuiu ulogu u ustrojstvu same gradevine: ono obja3njava njen

jos uv6k

ptltuuK",

ilepe arkad";

po-

poredak, raspored_ i nadin gradnje, pokazujuii u osnovi postavljene prostorne delove kao traveje. P.o*9 rneutraln_o_g< rasdlanjavania na ravna polja, pored plastidne ,istaknutostiu oblika, poled ustrojstva unutrirnjostii pomoiu galepostoji jedan posredan oblik, 'negativni< iJpust, pravougaoni f{a,. izdubak.u zidu i polukruzna nila usedJnau zid. buu'outitu imaju yaZl" ulogu u razvoju raldlanjavanja gradevine. Podupirad - stubac, .-tJrrb,piislorrienl nosad - presudni je deo Oblici p, sklopa i oblika romanidke grittevine. svaki put kacia sL u romarrtkom graditeljstvu pojavi-j"rg9 -umetnidko nadelo,podupirae tada nije, u neku ruku organshi oblik, kao antidki stub,'vec apstrakt'i CRTEa 7 graditeljski dlan. Podupiradu, dakle, nisu neophodni ni baza -auU", ni kapitel; oni. tu imaju samo for:nalno znadenje. Logidno j", au se monolitno stablo (irli sasta_vljeno iz delova) p'."trrori u okmgao zidani stubac,a da stub - ukoiiko to ostane- izglecla kao dJ je ubade'u stubac,zbog woje mocne-plinte,svoje vie i svogvelikog kapitela sa detvrtastim impostom (kbcka, trapiez, profilisan'eplodefi Logidno je, takode, da se stubovi i okrugli stupci'ritmidno smenjuju sa pravougaonim stupcima, daizraziti nosadpbshne, najzad,,stubac u obliku sveznjaili.sa detiri prislonjena polustut",'k;ji;oLe tak da bude ukrasen isklesanim figurama -- su.tr, ri"i;ii"g, st$elno. Podupiradnije suprostavljenzidu, vec mu je pritugod.nTmoie da prodre u njega: stubac moze da se javi tao iserlt zida, kada u

lzkrajnjem -mbze, (ali vrlo destom) sludaju nema ni podnoZje ni-kapitel' isto tako, da bude "prisajedinjeno zidu kada jedan dlan On svoq svog
cvclniastns stcnenovanorr ili sveZnjastog, stepenovanog iz izade rz detvorodelnos stuDca izaale stupca detvorodelnog jezgri, i u vidu nosada (prislonjeni stubac, ispust) ra5dlani zid. To str

;ati, enci Ez s ;z 1o

,z tr

,z 12 'oii.:

Lttci

irrole'u.t.te srednjovekorme moguinosti, kojima romanidka umetnosl zamenjuje jednostavan dodatak orimskog reda". Ono Sto je za odliku stila- rinoromanidkog graditeljstva valno, to je dinjenica da prikladno re5enje' U raono nalazi za svaki pojedini deo gradlevine noromanidkoj umetnosti gradevina po pravilu nema ni podnoZja ni krovnog venca; stubac desto nema ni stopu ni impost - to jest, rano.omanidka umetnost istide distu >apstraktnu( kocku. U unutra5njosti, stubac se vezuje za zidnu povr5inu soklom, a za potrbuije svoda impostom (Spajer I). U drugoj fazi stila, oseianje za Pravo dejstvo mase, u celini kao i njenih delova, postalo je tako jasno i pouzdano da dlanovi gradevine - podnoZje,venac, stopa stupca i impost stupca - nisu vi5e sumnjivi i ne podseiaju 1a staro-'Stopa t'"rroro.tt"nidkogstuba je u svom karakteristidnom obliku teika, sko. ro zdepasta: jedan Zleb izmeclu tanjeg i debljeg jastudetaj ona jc naiuspeSniiepreobraZenjeotmenog antidkog oblika, antiike stope stuba (mada ie i ona joS uvek javlja). Podevod 1090.godine, zrela romanika dodaje ugaoni ukras u obliku lukovice, masline, li5da, usmerava kruZni oblik stope prema osovinama zgrade,dvrsto je vezujuci za kvadrat plinte. u XI veku antidki kapiteli i kapiteli nastali oponaSanjemantidkih i vizantijskih kapitela nisu vi5e tako desti mada, ipik, nisu sasvim i5dezli - i zamenjuju se novim- oblicima kapitela: trapeTastim,prot'ilisanim i kockastim. Kockasti kapitel jc najdistiji izraz romanidkog stila; kocka, njegov jednostavni osnovni obiik, dole je zaobliena da bi posredovala izmedu stabla stuba i podnoZja luka. Ali se, Llz to, istovremeno kod polukruZnih >Stitova< ponavlja glavni oblik, polukruZni luk. Zrela romanika plastidno uokviruje ove Stitove i ispunjava ih ukrasom. Na profilima sokla, imposta i venca, mogu se jasno razlikovati nagou"Stuli,rani stupanj i zrelost stiia, mada treba imati na utnu da postoje meSavinei ukr5tanja. Preromanidkoj karolin5koj i otonskoj umetnosti odgovaranarodito mnogodlani 'mekio profil, kod kojeg su glavni delovi - ravan, ispupdenideo, Zdrelo i venac- odeljeni ta ltis" ispupienih pruga. Glavni oblik rane romanike je izdubljen profil: mala zafavan ispod koje se nalazi jednostarrna,vrlo kosa povr5ina. (To je, tako reii, monumentalni osnovni oblik opSivnice') U zreloj rominici broj dlanova raste, ali ie zaLo njihov raspored jednostavan i jasan; vrlo desto,na primer, ravan, Zdrelo i ispupdeni deo su odvojeni jasno jedan od drugog. Luci izmedu pojedinih delova prostora, arkade, koje odvajaju srednji brod od bodnih brodova, luci ukrsnice broda i tran5epta, otvori - prozori i vrata - kao i svi ukrasni luci 5to raSdlanjavajupovr-

r '

I I
I

t
{ s ?

I
i

Sine zidova, uvek su polukruZr-ri. Romanidko neimarstvo je toliko upotrebljavalo polukmZni luk da se naziva ostilom polukruinog lukan, 5to je jednostavan, ali nikako i netadan naziv. I u romanidkom graditeljstvu nailazimo na prelomljene i trodelne lukove, na prignjedene i nadvi5ene, kopljaste i strelaste, ali su to uglavnom samo izuzeci, Postoje isto tako pravougaoni arhitravi i otvori, na primer brojna vrata nadvi5ena nadvratnicama. Ali, polukruZni luk je glavna odlika. Romanidki prozor je obiino zidani ot'r-or kojem.je clat oblik. Upravo proz.ori u tome se i razlikuje od kamene rcietke (traniette) rimskih i muslimanskih spomenika i od npopunjenogn prozora u gotiikom neirrarst\u. Otvor romanidkog prozora je okrugao (okulus) ili u obliku rasekline kada je malih razmera, ili nadvi5en polukruZnim lukom kada treba da osvetljar,a unutraSn.iost. Na ranoromanidkim gradevinama prozorski okviri su bili postavljeni vi5e prema spolja5nosti nego prema unutrainjosti, tako da su prozorsko staklo i spoljaSnji zid bili u istoj ravni. Tada je jako nagla5avano jedinstvo povr5ine. U zreloj romanici prozor se Siri prema spolja5njosti, staklo sa okvi. rom se tada nalazi malo bliZe sredini zida, te debljina zida i zapremina postaju jasno vidljive. portat Zavrata postoji veii izbor tipidnih oblika. Najjednostavnijeg oblika su mala vrata: iznad otvora je kamena greda koja podiva na isto tako kamenim uspravnim gredama. To su vrata sa dovratnicima i ravnim nadvratnikom. Nadvratnik ima desto oblik zabata: to su vrata sa dovratnicima i zabatom. Pored ovih, postoji i polukn:ini luk nad jednostavnim otvorom na zidu, koji moZe da bude i stepenovan. Tako nastaje stepenast portal, najmonumentalniji ranoromanidki oblik, diji je vrhunski primer zapadni portal katedrale u Spajeru, Sestostruki i spolja i iznutra. Kasnije se na te vi5estruke lukove, >stepene( portala, postavljaju tanki stubovi. Luk je desto zatvoren timpanorn, koji IeZi na kamenoj gredi, ili dak na srediSnjem stubu, ako je portal vcii. Ovaj oblik portala sa stubovima postao je u razdoblju zrele romanike, omiljeno mesto z-a postavljanje monumentalne skulpture (Vezle)l Stepenasti portal i portal sa stubovima oblikuju otvor koji, viSe od koso usedenih prozora, dini joS vidljivijim snagu i velidinu zida. Oni zamenjuju dosta retke, oCgovarajuie karolin5ko-otonske bodne portalc-niSe, ali su desto, kao i ovi, uklopljeni u zidni ispust za njih napravljen. Romanidko graditeljstvo, vei od samog podetka, zna za brojne ob- Svort like svodova. Pregledamo li preromaniike i ranoromanidke graclevine u celini, videiemo - dak na vrlo malim prostorima - skoro sve oblike kamenih svodova, koji se javljaju i r-r zreloj romanici. Badvasti svodovi se nalaze u prizemiju kula i u kriptama-hodnicima; polukupolni svod uvek u apsidama - tu takocle velikih razmc. ra; kupolasti kmZnog oblika; ielijasti osnrousaoni svodovi, koji ieZe

f3

na pandantifima ili trompama, prekrivaju tavanice mnogobrojnih ukripica glavnog broda i transepta i gradevine centralne osnove; krstasti svodovi, sa ili bez pojadanja na sastavcima, su u kriptama, bodnim brodovima i kulama. Ali, u oblastima na jugozapadu Evrope, vei vrlo rano, badvasti svod pokriva brod dvoranske crkve. Rebrasti svod javlja se u vi5e oblasti, najkasnije sredinom XI veka, ali prvo u sporednim prostorima. pui oplteg ra2voja je isao ka tome da sve razlidito zasvedenedelove prostora obuhvati i, stvaranj em sistema, jade ih veZe za njihovu irnutrasnju strukturu. Prvi, pobedonosno okondan korak predstavlja postupak kojim su graditelji uspeli da zasvedu glavni lzdignuti brod bazilike u srednjoj Evropi - diji zidovi nisu baS tako stameno podivali na podupiradima. Prvi uspeh ostvaren je u Spajeru 1090/1100,a njegove razmere nisu prevaziilene sve do 1200. godine' To je tpkocle presudna etapa u istoriji tehnike. Izdeljen-ost zidova bazijit<! na triveje, kao i zidova dvoranskih crkava podupiradima arkada, produiena je i na svod, te je sada ceo unutraSnji prostor izdeljen na traveie. Ovi postupci u romanidkoj umetnosti, kao i oblici svodova, na prvom mestu onih koji pokrivaju glavne prostore, razlikuju se prema pokrajinama kao i sve ostalo. Na jugozapadu Evrope omiljen je badvaiti svod, jedna wsta pololopca koji zaF{ara prostor, slidno megalitu. Pojadavanje badvastog svoda trakama ojadanih lukova ne menja ni5ta bitno. Burgundija, oblast Evrope koja ima-naj1iSe veze sa Jugom, usvojila je badvasti svod za bazilikalni srednji brod. U je jednobrodna dvorana desto Sira, pa ne moZe da bude Akvit;iji prekrivena badvastim svodom. Kupola dolazi na njegovo mesto; imeStena na pojadane lukove jasnije izdvaja traveje. Izmectu Loare i Rajne, u jezgru Evrope, omiljeniji je krstasti svod, sa ili bez ista' knutih ojadanja. On nistavlja pregratke zida, gde velike ludne povr5ine u gornjem delu dozvoljavaju smeStanje otvora. Na jugu Evrope, Iiao i na severu i istoku, svodovi su redi. Jedino oblasti u bliiini srediSta ._ Vestfalija i Lornbardija - traZe posebna re3enja, u kojima se, pored teZnje ka dvorani, zadraava krstasti svod. li" ru-o nadin gradenja i postizanja velikih razmera (srednjeg broda), vei i oblikivoda pokazuju odredene odseke razvoja. VeC smo spomenuli raidlanjavanje badvastog svoda pomodu ojadanih lukova. Aii, krstasti svodovi se mogu i bez ojatanih lukova nizati jedan za drugim i uzajamno se prozimati, Sto daje vise ut_isqkbadvastog svoda Ja proZimanjem, ilf - kada svodovi vi3ebrodnih kripta-dvorana nisu izdvojeni - jedinstvene kamene tavanice, neizdeljene na tra' veje. Ovaj pravi preromanidki oblik dosta je dest u XI veku, a u ponekim oblastima - Vestfaliji i donjoj Saksoniji, na primer - u upotrebi je joS u XII veku. Oko sredine XII veka prekriva gJavni Bratrnsvajg). Smatra se da je krstasti svod najbiod (Lip-old-sberg,

,ii

Avila' na Jugu stare KastilJe' cradsku tvrdavu s lstodne Etrane poceo Je da gredl Auons vr, 1000. godlne, a zatim su, na Eeveru, zapaalu t Jugu, lzgradene n;ene zlOlne sa devet kapua i o8amdeset I lest vrlo isturenlh kula, dtJe vlslna dostlte dvadeset metara. one prate neravnlne zemulgta' ostale su skoro potpuno ocuvane. Gradene su od lom5enog kamena a detom takode i od opeke. Vldl stranu 3{.

starija konstrukcija proizisla, stereometrijski i konstrukcijski, iz prozimanja dva badvastabroda istog prednika. posto se kriike svoda penju prema sredini, svaki svol dobija tada izgieJposebnog traveja. To i9s viSe dolazi do izrataja kod ispupdenif, svoiova kod kojih su kriSke i vrhovi p.ovijenogpi-ofila. ro uti.t" toii-ostavljaju, ovr.prostorni odoljci pods.ecaju na kupolu na pandaniifima. bvaj o,?rl{ smatra.predstavniko_m najpoznijeg stepenarazvoja svoda, :u all bi to mi5ljenje moralo da bude bolje obrazlozeno.Gore naznadeni stepeni razv-oja predstavljaju doista idealnu sliku razvoja; u stvarnosti svi ovi oblici m_ogu da budu istovremenoupotreblj"ti; , pored krstastih svodova, rebiasti gotidki svod. se pojavijuSe xrieku; "J"

3t

Aq

naime, krajem toga veka, u katedrali u Daramu tim svodom je pokriven jedan prostor u gornjem delu gratlevine. eesto raspravljano pitanje, gde, kada i s kakvom namerom je izmiSljen rebrasti svod, povezan je s nizom spornih pojava u vezi s Dra' clanjem gotike<. Do sada je izvesno da je rebrasti svod primenjen vei u XI veku u malim i sporednim prostorima (na primer, prizemlje tornjeva), ali se prava pitanja postavljaju samo u vezi sa zasvodavanjem velikih i visokih prostora i u vezi s njegovim ukljudivanjem u odreden >sistem.<; najzad, jasno je da njegovo gractenje i oblik pokazuju jasan razvoj. Ovaj se razvoj poglavito vidi u normanskom graditeljstvu i stoga ie biti razmatran u posebnom poglavlju, u kojem iemo jo$ pokazati da je ovaj svod potpuno dosledno uveden u sistem zid.ova: rebro je tu nastavak podupirada. Sa istorijske tadke gledi5ta rebrasti svod moZe da se javi kao pokretad i klica rastavljanja, jer - jo5 vi5e od podupirada i izdubljenog zida - ru5i jedinstvenost powSine prostora i nagla5enim dijagonalnim potezima je proseca (Frankl: orebro truje prostor<). U okviru wemena koje razmatramo, to jest do sredine XII veka, traje ovaj pro. ces, ali ne prelazi prag kasne romanike. Kada posmatramo srednjovekovne crkve - pa dak samo zbog "rsiivanja< i divljenja - morali bismo imati na umu da njihov sada3nji izgled samo u retkim slud.ajevima odgovara prvobitnom izgledu. Obojena prozorska stakla vrlo desto menjaju dejstvo svetlosti i boja u trnutra5njosti. Zidni prelazi, lep, a desto slikani ukrasi i likovi, davali su starim zidovima drugadiji izgled od onog koji imaju danas. Srednji vek je bio daleko od svakog zanosa tesanim kamenom i, svakako jo3 dalje od efekata svesnog suprostavljanja >lepog(, Dgrubome<, na kojem se danas toliko nastoji. Grubo grattenje zida lomljenim kamenom nije bilo vidljivo, dak ni spolja! U zrdlom srednjem veku tako >disto< neimarstvo koje pokazuje katedrala u Spajeru bilo je retko. Cistercitske crkve su verovatno najbliZe tom savremer,r.ci\ V"r.n * r nom idealu. cenie Za istoriju umetnostije oblik crkvene graclevine najvainiji. Izudavanja su jo5 celishodnija kada razlike oblika dozvoljavaju da ih suprostavimo jedne drugima. Ali, pitanje nEunene i znadenja crkvene gradevine ne bismo smeli da zanemarimo. Najpre treba naglasiti neSto Sto je samo po sebi jasno i razumljivo: sve crkve sluZe hri3ianskom kultu i liturgijskoj Zrtvi, na prvom mestu liturgijskim obredima koji su pratili razvoj sluibe. Iskonska oprednost izmedu sveStenika (ili skupine sve5tenika) koji sluZi i vernika postaje vidljiva, i odreduje, u izvesnoj meri, graditeljski program. brod Bez sumnje, na5e poznavanje srednjovekovne liturgije i njenih raznowsnih oblika nedovoljno je, pa je istinsko i celishodno razumevanje gradevine te5ko. Van sumnji je, takotte, da su srednjovekovne ideje o uznadenjuu gradevine uticale na izgled njenog plana i njegov 7 1.,,r i..*q i

ir razvoj. Ali, najvedi deo ovakvih zakljudivanja viSe lidi na naknadno .., lumadenje teologa, nego na utvrdeni program kojeg su graditelli I morali da se drZe.Moglo bi da se postavi pitanje, nije li predubedenje teologa o gradevini (dak ako je on i graditelj), to 5to taj pork dini verovatnijim. Znadaj Crkve u srednjem veku bio je veliki, je polagala pravo na svoj op5ti znadaj, dija je duhovna stvarnost
Funkcija

ni -

iiinje pravde. To su istoridari dugo zanemarivalii do5li su, kao i u

pogledu ,oznadenjau,do pogre5nih zakljudaka ili do precenjivanja (Ito se odevidno dokazuje ]iteraturom o ovestverkuu). Srednjovekovna crkva je uvek imala jedan oltar. Ali, mogla je da ima i vi5e oltara, sve okrenute prema istoku. Zbog toga Sto je u romanidkim i gotidkim crkvama smestaj oltara utvrilen,irkve iu uvek bile okrenute prema istoku. oltari mogu da se nalaze i u zapadnim delovima crkve, u kriptama i na galerijama (emporama), ali ostaju uvek okrenuti prema istoku. ovo usmeravanje prema istoku nije, bez sumnje, vrS,eno na naudnoj osnovi, vec je iltok utvrdivan na razne nadine. Tako, istok prema kojem je crkva okrenuta moze uveIiko da odstupa od as-tronomskog istoka, te kod crkava koje nisu cele odjedanput izgradene, nego su u raznim vremenima zidane, usmerenost prema istoku se kod razliditih delova razlikuje. otud, verov_atl.o, prelomljena osovina mnogobrojnih crkava. utisak koji su ostavljale crkve, zavisio je,Izvan oltara, isto tako od ograda - zazidanih ili probijenih, visokih ili niskih - koje su delile na odeljke unutraSnji prostor. u nekim gradevinamu, turodito u manastirskim crkvama, ove ograde ostavli4u utisak kao da je graditeljstvo rpalo svoje,sopstvene zakone i umetnidko predanji, i-du ," ono tek kasnije- prilagodilo dnevnim potrebama. tJ zemrj-ama jako vezanim za p,redanje, kao sto su spanija i Engleska, onaluv uiisak se namede dak i u katedralama. Treii elemenat,..koji tu ima svoju odredenu ulogu, jesu grobovi, tvorevine iz podetka ne tako upadljive, docnije postaju privi nadgrobni spomenici. Podovi rynogih crkava ceri su prekriveni grobnim kamenovima, a nekada dak i u vi5e slojeva, jedan nad drugim. _ skropionice i krstianice imaju, takode, utvrd'eno mesto u unutrasnjosti crkve. Ali, danas toliko vaini predmeti u crkvi, kao sto su sedi5ta i ispovedaonice, p_ropovedaoniia i orgurje, krsni put i sedista za-pridest, narodito gratleni-oltari i_nadgrobni spomenici u srednjem veku su bili sporedni, a nekada dak nisu uopsie ni postoiali. srednjovekovne crkve, posebno romanidke, iazlikovar" ,.r"r" po svojoj nameni. ovo razlikovanje se pojavilo u preromanidkom iazdoblju, ali je bilo podlozno neprestanim promenama. ugravnom mozelJstrojstvo

na primer, obavljanje poslova vrhovne driavne vlasti ili vrle-

33 I

t 14 - Hcdlngem, zomo,P-.Glnunl Eprot don'orro t), Poil I td,oonlca su rcEtd,urlsonl'VldlstrdnuST'

A' Crtez 15 - Porttester. SpoLJatnJL gled don ond (keep). VIdt strdnlr 37'

mo da razlikujemo: katedralu (clom), smeStenu poled episkopije' -k;j" gtu"rrom i matidnom crkvom parohije (dije.geze); j" ;;;tfiu ili ntanistirsku crkvu, koja je u prvom redu sluZila duipiijt*" hovnom bratstvu, dije se zgrade ru ,iuoorrunjl nalaze okupljene oko Kollgijalna crkva se jedva razlikuje od opapored tf."ri." "iWL. namenjene svetovnoj.zajednici; lli1i; pi,"nijska *kva i k-apela_su duor"., gradu ili 5e ob6no parohijska crkva u utvittenom t;;;i; znataina na lugu Evrope' porodice; narodito kitionicaje olemiCke (memorijalna zdanja)' Zbog toga 5to crkve nadgrobne i F.tloi" :Js su toicom celoga srednjega veka sluZile raznim svrhama' mnoge je crkve se mogu staviti jeine pored drugih u istu.skupinu' Kada j.e crporodica odnts jasno odreden, u pitanju "lift.t-*"a""tobni k"ava. Ali, teZnja razvoja jL da spoji sve te namene, te tako postoii samo jedna jedinstvena crkvena gradevina' Stiog.i razlike izmedu oblika, Planova i namene, uglavnom' nisu to jest, oblik i plan cikve desto ne dozvoljavaju da se iz ui*fi."", njih raspozna njena nam"-rro, sto bi se moglo odekivati. Razni tipovi -"dt-tiobtto zameniti. To isto va1i i za razmere crkava; ;;"d posto3E, na primer. obidne opatijske crkve koje su veie od katedrala. Namena posebnih prostora - galerija (empora),. transepta' ,up"d"ift zdanja - Eesto^ne moZe dJ se sa pouzdanoiiu odredi i zato izaziva rasPrave. crkvi je postojao naroditi oltarski prostor, svetiliste u tr**ieto; (sanit u nrrril, ^ to;i3 e u danainjem istorij sko-umetnidkom redniku je sa-ap' najvedma oznaden kao hor. Uglav-nom je kvadratan, desto ,iiom. U katedralama, manaslirskim, iolegijalnim i drugim crkvama, izmedu broda i svetilista, nalazi se desto prost-or- namenjen crprati kvenom bratstvu. Tu su sme$tena sedi$ta sa kojih bratstvo je srednjoTo sluibu, udestvuje u obrednim pesmama i molitvama. vekovni hor (riborusu), koji se skoro u svim krstoobraznim roma-

Arl. Klaustar Sen Troflma, severoisto6nl ugao, Stupcl i kapiteli dvoJnih stubova bogato su ukra' lenl gkulpturema. Ravnomeran rltam poduplra[a prenesen ie, preko oJaEanlh lukova, I na ilrokl blIvartl svod, lzgraden od lepo slozenlh tesanika. xII vek. vldi stranu 38.

nidkim crkvama nalazi unutar ukrsnice, to jest na preseku poduZuog i poprednog prostora. Sedi5ta ogracluju taj prostor od krakova traitsepta, ali je bn, posebnom ogradom, na zapadu, ograden i od brodairkve .li te ograde, u kasnoromanidkom i gotidkom razdoblju, nastala je kao svojevrstan graditeljski oblik ograda CIqbe). Kada je crkveno bratstvo veliko i kada se deli na razlidite kategorije (monahe-svestenike i monahe-svetovnjake), ispred otog hora, u siednjem brodu, moZe da postoji jo5 jedan, ogradom okruZen hor '(chorus minor). Ispred zapadne ograde hora nalazi se krsni oltar, gde se sluZi sluiba za svetovnjake. Pored glavnih, postoje i sporedni crkveni prostori, vezani vratima, stepeni5tima i raznim otvorima, za glavne prostore. Njilgvg namena nijl vi$e jasna: predvorja, predcrkve, galerije (empore) -i kapele na spratu; kipele,6odne apside i ,bodni horoviu; kripte i donje crkve'

35

.>,,.ijr*.rn

d.

w{t",

4;

u svima njima su mogli da se nalaze oltari i,bez sugrnje, slulili su u posebne svrhe, na primer za prijem naroditih posetilaca. ,NO Saiuvani spomenici svetovnog nelmarstva ne mogu se pore.ljti s IVO mno3tvom laduvanih crkava ii Xf i XII veka' To je praznina koju svetovni Cine nauka nije u stanju da popuni. Ali, malobrojni saduvani odbrami stambene spomenici iz razdiblia run" i zrele romanike dene gradevine - ostavljaju veoma snazan utisak. Najvazniji spojos saduvane u celom R.31 menik"mozda su zidine spanskog grada Avile' i svom obimu oct tri kilomletra, si osamdeset Sest velikih polukruZnih kula i devet vrata. To je velelepno graditeljsko ostvarenje, Po svojoj strogosti i pravilnosii, u ,, pbreilelju sa hoenStaufenovskirn grubrki* iido* Kelna, ili sa gotidkim zidinama Karkasona i Nirn6"rgu, izgleda graditeljski savisenije. Od slidnih utvrdenja, u vedini evropski[ gradova, ostali su samo retki ostaci' jednog lomaUtice Ne moZemo tadno da predstavimo sliku ulica i trgova nidkog grada, kao sto nam je nepoznat i urbani okvir vedine crkava. Meelutim, rekonstruiSuii plan grada i oslanjajuii se pri tome na bolje oduvane gotidke gradove, mozemo o njima, ipak, da stvorimo neliu predstavi. Izvesna slika se moZe stvoriti na osnovu izgleda mesta u zabadenim i privredno zaostalim oblastima, kao sto j" !orena ili neki planinskl krajevi u Sredozemlju. Saduvane su uvek i svuda pojedinadne zgrade,najvise iz kasne romanike, ulidne fasade
Crtez 16 Slluckon. Clstercltsko opdtua. PLan crkve I mdnastlrs. VldL stranu X8'
ilzr-rz]d nlo't'3o tz,r-r3oo lrlo-rttt

kuCa,plemidke kule, gradski dvorci. KuCeza stanovanjesu, delom, jednostavne,proste, tesne i od bondruka. stvena pojava zrelog srednjeg veka je utvrdeni zamak, Utvrdeni a posle karolinikog razdoblja i zatim se postepenoraz- ,g-tJ,i sedi$te plemidke porodice ili oblasnog gospodara. se da bi ih u Evropi moglo da ima oko 40000iz srednjega koji se sastoji od nasipa i jarka ia - grad-skloni5te, od kolja (palisadom) i utvrtlenje sa donZonom,koje nalazi na prirodnom breZuljku, ali desto i na ve3tadkipranasutom uzvi5enju (humka). Jedan kasni primer postoji u U XI veku su stara drvena postrojenja zamenjenakameRadike izmedu pojedinih pokrajina vide se i u nadinu gradeali nijedan nije saduvao svoj ranoromanidki izgled. Od praii ranoistorijskog razdoblja do srednjeg veka su ostala dva

)m, a u brdovitom predelu grad je na vrhu nepristupadnog brda. :radike u planu i obliku su daleko vede. Na Zalost, malo je saspomenika iz XI i podetka XII veka, a i oni su u lo$em tju. Najveii deo utvrdenih gradova pripada kasnijem razdoblju. velidanstveniji utvrcleni zamkovi iz razdoblja zrele romanike primonumentalna pravougaona kula - Keep, Donlon - koja je za stanovanje i odbranu. Najraniji saduvani primeri su Tauer lonu (1070-1090) i Tauer u Koldesteru. U XII veku slede zidine spolja su ra3dlanjene uspravnim trakama; treba

zamaka. Razlog za to je i njihovo prirodno prilagoobliku zemlji3ta. Tako, u ravnici nastaje grad okmZen

graditetljstvu Normandije (i susednih oblasti). Tu je stvo-

cnrEz 1{

EE 7m N ESI

u Hedingemu,Rodesteru, Doveru, NoridZu i dr. Ove moCne

carEz 15

ih nazovemolezenamaili podupiradima? U unutra3njosti ovih lenja nalaze se galerije, desto na vi5e spratova, Sto je osobina ih povezuje s crkvenim graditeljstvom. Ovaj tip se sredei na
lu Francuske izvan Normandije (Lo5, Lanie), a osim toga reke Eskoa, u Ganu. alim oblastima kula-stralara je desto samo deo celine i potje okruZena zidinama. Ona je obidno odbrambena gratlevina

Iednje pribeZi5te. Za stanovanje sluti posebna gradevina,paZbog toga Sto je prilagoclenazemljiStu, razliditim pololajima,
tim tipovima gradevina, i njen se oblik, dakle, menja. Ova zakljudivanja izvedena su na osnovu malobrojnih ostataka se mogu navesti pre sredine XII veka. f zamkovi su saduvali svoj svrhom uslovljeni usamljeni polokoji se danas, narodito kad se oni nalaze u Sumovitim planir ili pored vode, dopada Ijudima romantidne ma5te i sa oseCa-

za prirodu. Ali, najveima su u ruSevinama,bez krova i jako r5eni. Po pravilu, sa njih su nestali svojevrsni oblici, stubovi , pa dak i tesanici kojima su zidovi bili spolja obTotenl Zato

37

\lunnstii t CRTEZ 16

.BLA

STII.

!'

s u n j i h o v o d a t o v n r r j c i | a z v r s t a Y a n j ( l' l ( ) f i v i r " u r s t t r I r i r 'u n r e t n o s t i jalto otciani. Slikn jc c'csto iskrivl.ierra dc;dacima ili potpunom >pi'cgradnjomu iz novijcg vremcna, kao ito su i-r XIX i XX vekLr ))l'elionstnrisani< !rraclovi, na pr'imcr, Trifels u Palatir-r:rtrr. Dalcl<o najzna,Jn.jnijc poclatkr: o zgraclama zil stanovanjc pruTa.iu n r : r n a s t i r s k cz g r - a c l , I : . s a m n i i h o v p l a n i c u n t r - l i r i d l i oc l c l o g r a c l i t c l j )v o r i S t c - v r t , s t v a . J c ' z s r c )r c c l o v i - r o c i n i i c l v r t a s t o i l i p l a ' . r : r - t g a o n {d uollvireno otvorcnim, najie5ie zasvcdcnim hodnikom klaustra, ii.ic ariiaric nose stubovi, i't--r;to ukraScni skulptr-rrarna.fulali deo prirodc t r r p i o C i l t - r r r r a c l i t e l j s t l o : r : b a i t i k i a t r s t r a ,u . j c d n o m m a l o m , t a k o d e j,-rnalai:i sc lilacicnac za umivanje. Sobc otvorenor-n,srccliSnjcm zciatr za stanor'irrrje slr rasporeclcnc oko l':laustra, a najr,aZnije prostorijc ir.rrajuutvrclcni plen i nrcsto. U isL,oinon-r Iirilr,r kiaustra, nasloltjenc r,li lil'ait trllnsl-plL] i : r l t v c , n a l i r z c s c s e l i r i s t i . j ai d v o l a n a z a k a n o n i t k z r ;.asedan.ja s,: r t l i i . l i i e t i r i s t r - t b a u , q l : r i ' r . : o nz rl s v c d c n a , s a k a m c n i l t l I t l u p a m a s n 1 ! r i ( c n i i r o k o i o , u z z i d , i s c d i i t e n t z a o p a l a . S t c p er r i $ t c i n s c n e p o : ; i ' c . - l ; rio cl a z i r r d o r t r t i t o r i t u t t , s n e r , , a i us o b u k a l u c l e z c r - ' h - , 'u r - a :o n i t - j e p r c i - r ' i . , , : r , l l c.c s [ o , ] ' a \ , n o m t i . , , a n i c o n t i I i d r v c n i r n b a i r , a s t i i r r s v o r k r r . n . , , \ .l s i r ' ,t a k o i l c , j a v l i a i k a o d r , o b r o d n ai l i t r o b r o c l n a baivasto zasveclelrir ci,.'t.rlltna, !tt-i cc rcii dlr in'ra brodovc istc visine. - ( l i d n r ; r .jr : r - a s p i t i c c l li t c f c L ' t c t r i u n t t ,o j c s t t i - p c z ; r r i j a r s,n r c i t c n a n a s p t ' l r ; r c r - k i ' cu : , c v c l ' l i o n r i l i . j n i : n o mk r i l u k l a r - r s t l aO . stale prostori.jc : ; l r r , ' rz cu l o r l c n j c . e n ; : r l i n s t t aZ . c;rski rnanastiri, kao i druge cr'livctrc zadrZbinc i katrtoli, slii-n.r!r s u p l e i r a k : r d b r : r t s t v o n c g u . i cz a j e d n i d i t i )ivot. l a l i o j e v e l i l i i d c o o i , i h d u c l c s n i l rq r a i l e v i n a u n i l t c n , j o S u v c k i h j c , sirorn Evrope, tr nliliinom broju isaiuvanih. One nzrs, moZda,bolje i neposrcdnije upozuajrr sa Zivotom iz pro(losti, sr. njcgovim strogim redonr i cluhovr-rom usrcdsredenoSiu, opleill--njcnim ur-r-retniikin-r o k v i r o m u l i o j c m s u s c o c l v i j a l i . N e o b j a S n j i v aj c d r a Z m n o g o b r o j n i h rnanastirsliilizdanja; ona jc joS pojadana njihorrim usamljenim po, Io2ajcn.ru (ioiinam:1 ili planinanra, mirnoiom rascvctaiih baSta kia'-rstara ili zvuinoiilr prosilanih dvorana. Jcdan ocl najlcpiiir nlinrcra ranoromaniikih klaustcra nalazi sc n Sr,. Simconu rr'l'ri.ic'i'ir.lz. i-r'cle i kasne ror-n,anihc, saduvane su mnogobrojr.rc grarlc'r'inc iironr Etropr:, naroiito cistercitski nranastiri.

jc L;mburg na IIartu. Ilenediktinska opa(tiJii; oifovii,i ju je iri::. !;.).lr:.c cr| 1.:onri{J TI..rk1'.r osveacna l0{2. U ruse','innna nd 1504. Poglcd !ra scvcrni k.a): taansci)ie opntilsko cL:<.c, l)r)i(rira,.lrJrn krovonr iznacl il.Jfajllt proiaora. l,Ltk ha,ra (ciesro) izvc.]cr) -ir r) --tVl .cku. \'('ne nekida luk ukr,jai.e Se(crni b r ' o d a i t r a l r s e p l : r n e p a r s t o j i v r S L ' . Z a r p a Z a l u s c r l l r s i i r o ( ) : i i r \ ' 1 J e 1 1 iI e l i k l prgz,)r'l pclu\r'r,2ir.) zr\'r:lcni i raSalrrljer)osl zid('\'r nrr ileno\'r'\'clikih 41. rir:rrrrci.r. Viili:rtranu

\1

I RAJNE II. ROMANICKO GRADITELJSTVOIZMEDU LOAIT.E

Pregled podinjemo od skupine pokrajina, tesno medltsobno po'rezaniir, koje dine sredi5te srcdniovckor/nog Zapada. Taj prostor se naIazi izmcclu Alpa i Severnog mora, Rajne i Loare. U severnom delu te oblasti se nalazilo teZiSte merovin5kog kraljevstva; tu je Ahen, sediSte Karla Velikog. Na jugoistoku, na gornjoj Rajni, bila je postojbina Salijcvaca, koji su ceo jedan vek odludivali o sudbini nemadkog dela Evrope. Tu je takode kolevka Hoen5taufena. Na zapadu .ie franadko kraljevstvo stvorilo klicu buduie Francuske. Graditeljski spornenici ovih zen.ralja nisu ni brojniji ni sjajni-ii od spomenika italiie ili provansalskog jezidkog podnrdja. Ali, oni moZda vi5e simbolizuju pravi zapadnjadki srednjovekovni stil, dak kad u njima jo5 postoje mnoge veze s antikom i kad su in-r Rimsko Carstvo i riniska kultura joS sluiili kao uzor. U toj oblasti se nalazi najveii deo karolin5kog i postkarolin5kog "vestverkao. Tu je stara kistoobrazna baziiika preobraZena na najdosledniji i najsmeliji naprostornu tvorevinu, to jcst u prostor tr obliku kovdega, din n nor''r-r strogo ograniden, r'isokih raznlera. Tu je bazilika bila snabdevena rl pravougaonu skupinu. Gradiizvcsnim brojcm irula rasporeder-rin-r tciji su, oslanjajuii se na prostorne zamisli baziiike, stvorili arhitekturu novilt ;idova i nove svetlosti. Samo je ovde, iz razudenog prostora, nastao visoko organizovani oblik posredstvom izdvojene ukrsnice broda i transepta, bogato raSdlanjenog zida, arkada, viSespratnog zidanja i traveja izdvojenih prislonjenim stubovima. Samo je ovde potpllno zasvedena bazilika postaia gotovo obavezan oblik tra'r'eji i zasvedeni brod grarievine, mada se galerija i triforijum, nalaze i dmgde; samo ovde su oni uvedeni u sistem. U tom pogledu, orn-r oblast moZemo smatrati sredi5tem i jezgrom srednjovekovnog Zapada u zrelom srednjem veku. Snaga ove oblasti moZe se objasniti dinjenicorn da su detiri giavne zemlje u pogledu jezika i kulture - Francuska, Nemadka, Nizozemska i Engleska - bile u njenom okviru. Tu uradunavamo i Burgundiju, mada je ona odrZavala tesne veze sa Sredozemljem. Ovde iemo raz(natrati i Normandiju u kojoj je nordijska crta najlrpadljivija. Iz Normandijc su poiela osvajanja Britanskih ostrva, tako tesno vezanih za kontinent tokom mnogih vekova. Ta oblast obuhvata na istoku celo podrudje toka Rajnc - podrudja istodnih pritoka iemo razmatrati odvojeno - a ua zapadu podrudje toka Sene. U vezl s nekim pojavama, mogli bismo ovde da dodamo i Lombardiju, to jest dolinu reke Poa. U nekim l<atedralama u oblasti gornje Rajne moZda su se neimarski

r
t
l'

ideali salijskograzdoblja. najbolje ostvarili: razmeitaj kula _ u clve skupine po tri - u Spajeru, Ir,{a.incu i Vormsu; vrlo pregledan raspored prostora sa transeptorr.,,., Li-bu.gu i iripto;t; a;;l;, sa sistemompovezanihsvodova' crkl'i slia.ier II i alzaskim'".k.,roma iz XII veka. Pored Spajcra samo su jo5 normanske crkve ostvarile ovaj velidanstveni ,veriikalizamo,teinju au ," ,;;ig;", f.o-rto; da se.zid sklopi ocl okomitih delor,,a. Zid ie gubi svoju dr.rti;;;^ ipak,je izdubljen kapelama i garerijama,eaf, i t-,oani.i-".-v"iit" Kule-tanterne nad ukrsnicom broda i transepta,oznaiavaju najveiu J-- ---J'-pobedu duha nad materijom prc gotiikof rizcloblja. Kad bismo hteli da istaknemo u prvi rei naudnciazmirice, koje se odnosc na i5dezlespomenike,morali bismo najpre da uzmemo u obzir strasbLrrskukitedraru biskupa v".inr..o," r,ateciraiu bisi<upa Burkarda u_Vormsu, crk'e ostrva nalhenau",'b-;l;k;'1^",;;;;,, cara Hajnriha IL Sva ova zdanja ,, lreo-a znadajna za istoriju umetnosti i izvesno su imala odreden uticaj na poionSe grJ"ui;". Ali, kad bismo hteli da se drZimo sai.ruanih-ostvarenja, jest to umetnidke stvarnosti,morali bismo da razmatramo druge, l"tfira _"":" poznate gradevine. Jedna mala gradevina u donjem Alzasu,crkva u Surburgu, sagrade- S u r b L L r g n a n e S t op o s l e s r c d i n c X I v c k a , o . s t a v l j a najiisriji i ,i^ipoliu.l;i I.D 1 utisak o ranoromanidkoj umernosti na niinl. Ct*ni U.o! lornjoi predstavljaprostor u obliku visokog ko#ega, bornibrodori tL preko svoje k'adratne osnove,trkrsiica b.o'.la i "lzi; t.urr"pJ_ l"I"ir iste visinc 's boinim brodovima - n.rodr,rl je za krak6v" ,.""r"fi" i kvadratni hor. Srediini poloZaj,t ..nic" tr'rodai transeptaje podu,ien krstoobraznim podupiraiima poluknrZnih lukova irio; ;;_ spon-ai. visinc. Svi prozori i svi otvori su, uglavnom, p.f"f..iZ." zavrseni. Na istodnim stranama pravougaonog-ho.u i ttuto"u i.urrsepta su poluknrZne apside, ,.,iduiSenJ pot,ikalotum;, ;;;;;i;; sme5tanjuoltara. Velelepna, jasno postavlj".rakompozrcf:. postignura je najmanjim mogucim brojcm poiedinadnih Oi.ri"l.^ JUiit", snazni.zidorri sr-r odjek posebnemonumentainostiranoro;;ilk.; " razdoblja. Pravilno smenjivanjc stubaca i .r"to,," f;;;;;;; glavnogbroda i boino osvetenjc, koje poaa oa go.", poJuloe;, ;u vrlo jasa' naiin, gla'ne odlike _ t.rtooUrazni f,lan i bazitikalnc, stepenovanjc raznih delova prostora. Tako dist graditeljski tip crkvc u Surburgu vero\.atnoje ..jtvoren L i t t t b u r g n , p.rilikom izgradnje jednog mnogo_ veieg zdinja, benediktjnsk;;;; TABLA STT tije u Limburgu na Hartu,.ug.ud".r" i!m"d.. 1025. i lO+:. Oa Xill veka je ruSevina,bez srednje! broda i kula; joS .r., ,rgluu.ro_ oe,,u vani samo zapadna predvorja, zidovi bodnih brodova,"dzi"o*r,i ,Jqovl transepta I aetvrtastog hora sa kriptom ispod. Najznadajnija ostvarenja ranoromanidkog graditeljstr,t na goinjoj niini mtZja su apstraktni oblici kockaitih prostora, ovi vitelepni ,ia"ri l" rr"-

4, )
Crlei 11 - Spajer. l.aiedrala. lzgLed unutrosnteo i s t o C n o g c l e i o ; 1 0 6 1 . t ) o d i n s : r !k o n s i r u i . c l l o . Vidi aoie.

'#v
Wt

(@,

,',

a-

Crtez 18 r S:).ri?r!

Plostidni uLras iz transepta VIdt dole

katealraLr

':

transepta' t)rexo kraka osve6ena l0{1' Pogled lz severnog katedralc, SpaJer na RaJnl. Krlpla ni(i Luko!i clonje crkve zida pokazrt'le prostranstvo do luznog i transept^ broda ukrsnlce ? 3 ' ) rL'l::'i r s n t : n o ' 1 1 ? l j t ' ! l n o l a r ) j a ' ii1|Dcjnr kao i oj3arni luI:ovi po(lt'laIc strollosl ir:oI)orfiJa.

lukminim lukovima, moaan tri jumfalni luk, kojeg dine apsidc tr:rLr septa i njihovi niZi slepi luliovi. Isti clonator, car Konrad II, gosprodar Zapr.da, osno\rao je jo( vecu S;:ctjer _P katedralu u Spajcrg. Radovi koji su tlajali trideset goclina, zavr5eni su 1061. godine, kada je crkva osvedena. Neke odlike osnove slidne su kao kod gore opisane crkve, pa je i hor bio spolia ietvrtast. Ali, na istodnom delu su sc nalazilc tri kuie, a i zapadno, ranoi:omanidko zdanjc sc izvesno zavriai,alo liulom. Tako jc rorfena izdr-rZena grad e v i n a , n a i i k n a b r o d , k o j a s e n a i s t o i n c . , j ,k a o i n a z a p a d n o j s t r a n i zavriava skttpinoni kula. I ostrrlc ;:ontanidkc liatcdr:rle na gornjoj R a j n i i m a i c i s t i r a s p o r e c i .N j i i r o v a s p o l j a i n j o s t o s t a v l j a s n a Z a n u t i s a k z b o g z - l c l o l r : ; a v c l i k i r . r a l l i a c l a r n a ,g d e s u i s t o t n i d e i o v i i b o i n i b r o d o v i i z i c l a i r i m a l i n r i c s a i r i c i r n a ,c i o k j c s r c d n j i b r o d o d o g r o m nih tesanika. N:rrodito .jc velika liripta, koja in.ra veliirnu celog transepta. U r,i,rj .ic ra.spci-ccl poscbnih proslot'a jasno pot['ttCen vcl i k i m a r k a d a n i a r . ; a ds t r r p c i r n : r .S t r r b o ' , ' d e o s t a v l j a r - r t i s a kn a b i j e n e snage zbog svoje tcike, zclcpaslc baz: i lioclcastog kapitela. U gor. njoj crkvi sasvim srr snCulali pr'.'obilen c'lrlik samo krstzlstozasved c n i b o d n i b r o c l o v i i u u u t r a S n j i z : i p a c l n in o r t a l . Z i d j e r a i d l a n j e n i ojadan stupcima i lukovima, a jedino jc rnoian otvor portala oblrhvaien stepLrnastouvua.:nim dovrati:icir-i,a i l'-rlic,vima. hii, da bismcr stvorili preclstavu visoliog prostora oblikoi'anoq r-rviclu kovdega, sa g u s t i m n i z o m p o l r t s t u b a c a ,p o t r c b n u j c r n : r < - r em oa(1c.'fu sc nalaze citrtz ri elemerrti odluduiuii za potonji razvoi. q3

Dejstvo koje su imale u XI veku jednostavne bazilikc sa rilvnon-. tavanicom, bilo je, oiito, tako jako, da je veiina crkava, preko sto godina, ostala privrZena tom obliku. Ima crkava iz XI veka r: ko jima se smenjuju stupci i stubor,i. U kasnom XII veku ostaju neke, ne tako beznadajne crkve, verne tom obliku: Sr'. Eorde u Hagenauu i Svarcah, preko puta njega, na dcsnoj obali Rajne. Protestanski manastir Hirsau, sme5ten na desnoj obali Rajne, u dijecezi Spajera, imao je dve ovakve crkvc koje su potpuno nestale. (Nasuprot opStem miSlienju o njegovom znaiaju u istoriii arhitekture, izglecla da mu je uloga bila mnogo vcia u crkvcrroj organizaciji i politici). Najbolje primere baziiika sa r.rvnom tavanicom u oblasti gornje Rajne predstavljaju dobro saduvane crkve iz XII veka u Alpirsbahu i Gegenbahu u Svarcvalch-r, u Safhauzenu na gornjoj Rajni, u Klajn Komburgu na Kohcm, r-rNckartajlfingcr.ru u Svapskoj. Neke pojedirrosti su izmcnjencu odnosu na Srrrbur-q i Limhurg, ali u osnovi nema promena. Uzane slcpe arkadc iz unutrainjosti Spajera i Limburga sreieno na alza5kin'r kulama, r-r Ungershajmu i Zr-rlcmatu, na ranoromanidkin, apsidama u ESauu i Rufahu, kao i na apsidama iz XII vcka rr Majncu i Vincigenrr (kapela u zamku pored Nojitata). Istodna kula Vajsenburga moZe da se poredi sa istoinim kulan-ra Spajera. Kapele na dva sprata nalazimo u Nojvaileru, iz srcdine XI veka, u Spajeru, i z k r a j a X I v e k a , i i z X I I v e k a u M a j n c u ( S v e t i G o d h a r d , 1 1 3 7 ) .N a i vaZnija gradevina centralnog plana je Otrnarshajm. Najstarije fasade sa dve kule mogle bi biti u Stra.sburu i u Limburgu. Ali jc moZda popredno zdanje sa srcdi5njom kulom - Spajer - bilo preteZan i u istoriji graditeljstva presudan oblik. Pored toga postoje io5 druga reSenja, kao na primer zapadno zdanje u Vimpfenu. Pored raznoraznih varijanata bazilika sa ravnom tavanicom, oko 1100. godine, iz katedrale u Spajem je potekao znadajan graditcliski podstrek. Oko 1080. godine, svega dvadeset godina od njenog zavr5avanja, po nalogu Hajnriha IV, unuka donatorovog, a usred borbe oko investiture, zapodeto je pregradivanje crkve, koje je do. bilo razmere skoro novog zdanja. Na mesto diste krute kocke hora do5la je apsida u obliku punog polukruga, koja, iznutra i spolja, ponavlja vodeii motiv: visoke slepe arkade nad prislonjenim stubovima. Transept je oplaien i zasveden; divovski spoljni zidovi omoguiili su gradnju lukova velikog raspona. Ovi zidovi su snaZnim rasdlanjavanjem, izbacir,anjem i uvladen.iem masa na uglovima i za-

Hirsatt

t D 2

Spaict I)

Spajer, katedrala, glavni brod. Arkade Da stupcima, zldo!r sa uzanim oJadanjima i prozorina gradevine, sagradene oko 1030-1061; citvarena Je teznja ka izduzenostl, potldu sa ranoromanlake u vlslnu. Jaki prislonjeni polustubovi i svodovi, sagradeni oko 1100, osvetuavanJu i stremljenju Crveni i Zuti kamen u istoanim traveiima oznadava doprinose snaznom ritmu povczrnlh tralcja. pokazuJo.ekonstrukciju vcliir, kamen lz xvlII stare delove gradevine, dok lJubiJrstocr'.cnl koja Je verno oponasala staru grr.lnJu. Vi(li s1ranu.16.

{.1}

,i.t
Cale: l! :lurbdh. i:Clcd so r?dnlslir.k( l'toka. Vldl ./kr:d srro,ril .17 .Spolioinj!

'!

' -{ . -}...:: '','. 't'''* i'

r: . i - .li< -: l :: I

,:r,.:..;ii,:r.. r' :';. '

_:

.:::;

.:.''

Crtet- 20 - Trrrni,.Sen Ittllbcr I'iall (lr)lc. crnbulotorljurn-

De

zlB

ajnc D li

b a t i m a , i z d L r b l . j i v a n j c n tL r r l ' . r t r a s i r . j ci g r x r s i o r a n i S a u r ; r ,l t a p e l a n r a i g a l e r i i a n r : rs . j a j n o L i u r c t n i c k io b r a c l c n i .O i o n e i c l o t a k o c l c p r o d L r l t r . j r ' glavnn zantisao bioda Spajcra L U Spaj,-i'u Il zid nijc sulatran >mrtvom( matsonr nego sve viSc izla;:ajnim sredstvom graclenja. Tome se joi prikljutujr-r novine: bogati uliras, ali sn-rcSten sarrlo na neli.olikomcsLa, klesani trklas u bodnini kapclame, na kapitelinra i na okvirima prozora. U lroru i u kapeli Svctog Emerana klesani ukras je joi strogo geomeLrijski stilizovan, aii jc zato u tran:icptu i u b r o d r r o b o g a i e n n o v i n c l c n L e n t i m a ,d o b i i c n i r n p r i l a g o r l a v a n . j c n r Zivljih antii'kih oblika. lI istom razdoblju, slican preobraia.i sc clc-fi,r Sava i tr l-onrbardiji, Tosltani, Etrrgundiii. moZcmo da dodan-ro Provansu i Langclok. Mciil-rsobnc vczc ovih otrlasti nisu joi raz.llr: i n . i e n c( p c r c l i l o n o l i h o b l i k r , z a l i o j e s c r a n i j e t , e r o i ' a l o c l a p o t i d r r i z l - o m b a r c l i j c ,n i j c d o k a z a n o d a t r r m i n r a ) . G l a v n i b r o d j c i z d c l j c n n e detl'rtaste povezanc traveje. Posle prezidivenja, jcdnostavni niz stubaca jc zamerrjunncvim trizom rr kojrn,' sL'r'rvnomerno smctrjrr.ju slabo i jako isturcni polustupci. Dugadak, ncnrekinut prosior u obliku kovtega sada je izdeljcn na travejc koji imaju izgled baldahina. Na kraju rado..'a, kuia nad ul<rsnicom broda i transepta prezidana je i zasvedena.Olio cele gradevine, spolia, idc lombardijska galerija, po',c;:ujuii tako stare i nor,osagraclene cleiove, kao Sto to u unutra:rnjosti, na isti nadin, iini jcdnoobrazna ra5ilanjenost zidova i svo c l o v i . K a t c d r a l a u l \ 4 a j n c u ,c i j u j e g r a d n j u t a k o c l e p o d r Z a o H a j n r i l r I \ / , u i s t o d n o . i a p s i c l i i b r o d u p o n a v l j a . n a . i : e l aS p a j e r a , a l i o n ; r ovde izglcdaju, mcitutim, rnenjc stroga i ostavl.iaju utisali kao cla j c g r a t - l c v i n an r e n j a n a c l o c n i ' i n r d o d a c i n r a . ) i c k o l i l i o d c c c n i . i ak a s n i -

Ilarmutje (r donjeft Alzasu, zapadno zdanJe, oko sredihe xIl veka. Porcdenje sa zel)aclnjm z . i n n J o ! r i T i l . j c r f , , i z g r r C c n l n r t . L , { 1 a n! , e l i titjijJe (sljka ^; ,,,,,,r, r r , . ' , . k . . : L r J c klku se ljlrs::dnl obllcl rllirIatrtl.,. a koclia kiro oblil< l]radc\,rt-.r,sDraVlJa. \a. r i a : / i l r r I : , 1 f r r v n i : r . . , . I ' r , 1 .. , . l:r. r.Aalr. , ;)o\ffsinaina I rj .:

af-

Joyr,-;i lct:tat

Itnbah rrEzrs

c r i i t r tj t srn r?

IRENA

. Epirrui

) ttlcr i D r5

,UNl)IJ,\

i e , o k o s r c d i n c X I I t e k a , p o i l l i l c s t t s c l r r o . j t r cc l k v c k o . ; t -s u o p : ) i F I t , r ' n i t l r t t I c t r . ) \ ' a cL al n a i a l e S p a j c r ' , a n t c c l r rn j . i r l : r r r r n o g i l r r r r i r c , r Alzasu i u oblasli \/or:rsa. Najstariji Lt tor"n clr'tgonl nizu sll Svcti Roslurjrl-ri Scrlt I't-rau Jot.an kod Cabcrna (Saint-Jean-clcs-Chor-rr), v i s i n r i s a l i i s l t o gs t v a c- r S l c t i t a t g ( S c l e s t a t ) ;t u s r rn a p u i t a s t r c n r l . l c n . jr . n c t n i d l i i z u r h t c v i1 - r o i i v a j t r l a l a i t v a i i d e s e k a s u p r o t n o m c l c j s t ' , ' uU n a v e l i k i n r r a z m e r a n r a i v el i l i o j z a p r c n r i n i . O l ' c c t ' k v c z a l t o i ' i n . i uv a graditci.jstr,u gorrljc Ra.inc, lioja ic sc nastaviti, rijzrnttr sYoistYe'nrt t Vortnsrt, Otct'k a s n i j e , s n v e l e l c p n i n r g r a i l c v i n a m a F l o c n S t a u l - c t rta l;urgu i Nojvajleru. Posle Spajera, Murbah .ic na.ivaini.ic posebtro ostvarcnjc iz Pt-r.'c Po,mcitcttc u jctlno.j ciol o v i n e - X I I v e k a . O c l t c b r : n c d i k t i n s k c < , r p a t i j cs Iini Vogeza, postoji sam'; istoi-rli deo crkvc. Slavtr clugtrjL-ziristll ktrlc, na kojoj sc uzcliZr-r velelepnon sasta\ tI masa i sl:lopu ufasaclen transcpt i pravougaorli hor. Prc ncgo ito neprtstia koiu obrazr-rjr-r t ut.ie (Matrrsm 6 g o r n j u R a j n L r ,o s v r l l u c c l r t o s e j o i j c d l o m t l a N ' l a m graclitcljstva. ,Osccan.rirrster),iije je zapadr.ro zdanje rcnrcl-:-c1elo mo izvanrcdno zaclovoljstvo posmatrajuci, iak i tr malinr pojcclinostima, sigurnost i plerrrcnitost odredcnih oclnosa untltar jcdne zat\rorenc konture, gde su svc ntase okupijcne i opct izclvojenc, a pov r ' 5 i n er a 5 d l a n j e n c i u k r a 5 e u c . K a k v o b o g a t s t v o o b l i k a l u ( R ' K a u d ) Lorena, koja obuhvata starLr diiecezu Trijera sa biskupijama Meca, Tula i Verclena, stat-i ie deo nckada(n,icg Carstva. Ali, kao i oblast clonje Rajne iMeze, ona se nalazi na jezicl'loi granici. Tu.ic sacit:vauo malo ratroromanidkih spomenika. Katcdrala sa dvostrukii-tl Nlorisa u Epinaltr neliada srr l--ilc bahorom u \/crclcnu i clkva Sr:r-r z . i l i k es a s t r : p c i m a i r a v n o t - t t t a v a u i c o m , i t o s c t l a t l a s n c l i c i i z l r o l l l:r'ipirr n r n o g i I k a s n i . j i h p r c g r a c l n . j i .T a i : o a l c n r o i c r n o c l r r p o t t t c t r c t l t - r i z R e n t i r n t o n a . I z X l l r , c k a n r o T c n i o c l a n a v c c l e n t on c l i c i t t d t r o " t t c d o r c d e n e , ,p r o s t o r e , k a o i t o s t r O l c , l \ 4 o n S c r t N l a l t c n i i i S c n t N I e ; - i o Boa. Uzajamnrr pril;adno'stsironlcnika cclc ovc oblesti pok:izujc s k u p i n a v i S c s t r a n i h a y r s i d a ,l i . o i r ' s c r a z l i k u j u o c l a p s i c l a t t B u t g t t t r d i i i i g o r n j o j R a j r . r i :N l o n d e v e t uS a s e ,c r l t v a S v c t o g S i t l c o u a u T t ' i f c n r , i i j c s t r e n r l j c n j t : u v i s i n u , k o j c i s t i d u p o t p o r n i l ) r i s l o n . i c n is L L ) p ! i ' n e n a r t t S a v ad a k n i l o m b a r c l i i s k a g a l c l ' i j a . ( A l l s i d a . i c d o z i d a n a n a r i r n s k a s c \ r e r n av r a t a , P o r t : l N i g r a ) . U l l t ' l t s : ; c t u s a s t o . i io c l m n o S t v a oblika koji podseiaju: na kuZdravc rubovc iedinstvenih svojstver-rih n i z o ve tr vidu slova omegc i drugih. Srcdin<''m s u n c o k r e t a , oblaka, X l l r e k a o v a t t t l l c t n o s t c i o s t i Z es v o . i v r h t t n l t c , a z a t i m s c , i z g l c ' l a ' ,] r t s l t o r o g a s i . T a t l l r e t n o s t p o d i n j c u T r i j c r t r , s c d i i t t r c l i . i c c c z es sc ncgcic S ' r ' c t i u r\ { a l c j o t n , i z v t ' c n l c t t : to l i o 1 1 3 0 .g o c l i l r c , : l z i t t ' l ' S a t ' a krajcm vcka, sa istodnorl apsidom katcdralc; tlc tt'cba zaboraviij iali udeo umetnosti donje Ra.ine o kojcnl svecloic <;r'c gradevinc' il broclu Svetog Filibera rt Ttrrniu nzr Sotri nalazt: sc clost:t rctko po: ; t 1 r ' l i c n i , o c l m z r l i h t c s a n i k a s a g r a d e n i ,r ' i s o k i c i l i n d r i i n i s t u p c i . N a

'J-u|rrr na Solrl,.iuZnr IJurkun(lj.ln.S1..1 l i l l b c l . I z g l c 4 i l i a v n o , l lrrod. I)l c|1. ist.);ili. ()kiu(ll \ L:ok stlrpci. iznad kojih.ie tanak zi(l sa Aornjint prozorjrr)a, kar) I l)rrslonjenr stubovi i boani brodo\l sa svoJin sYocloYinra, ost.atak su rrnoromaniakc ilradc\'tne, liolu Je, \'crovatno, podigao opat Arden (oko 1028-1056). Poprcini svodovi, koji se uzdizu nad snaT-nim ojaaanjn lukoljma, st.r\ l j a j u o v u r i r s t r r , r 1 0 c e i l n u t r r i r z d o b l . j ( .! i l l s k e ? r e l o s t i t : l I v ( k a . ; : l i u i s t o ! , r e l t : ! l . ( r j ; t { : i t \ ' rl r r utisali o iz\'!nJ'c(ltr(, snrelo i rnnSto\.jro iz\(.rarro[1 f)fi)slott] v i ( l i s t | r n u 4 ! .

4Jl

.1 ?

Turtti srn. {s

ujih sc naslanjaju polukruZni luci i svodovi bodnih brodova. To ostavlja utisak iirine i lakoie. U velelepni prostor, visok i Sirok, koji sc vei osetno uzdiZe i u bodnim brodovima, svetlost obilno prodire kroz gornje prozore joS vi5eg srednjeg broda. Zidovi boinih brodova, kao i oni najvi5i na kojima su gornji prozori, ra5dlanjeni su polustubovima koji izlaze iz iakih cilindridnih srubaca. Nekada su se vcrovatno dizali, izmeclu malih prozora, svc do vrha zicla ispod clrvene tavanice. Kasnije, u ranom XII veku, skraieni su da bi se napt'avilo mesto za popreine lebdeie lukovc koji su trebali da r-rose baivaste svodove, takodc popredne. Ovakvo rcienje daje unutrzrSnjem prostoru jalio izdeljcr-r,skoro dudan izglecl. U XI I'eku taj pr-ostor je morao joS viSc da iidi na unutra5njost velikih crka'r'a sa ravnom tavanicom na severozapacluFrancuskc i u Rajnskoj oblasti. Vec pri samom posmatranju ovc najvaZnije ranorontanidkc gradcvinc, Burgundija se javlja kao jedna od oblasti koja pripada jezgru Evr:ope, izmedtr Loare i Rajne. Neito malo stariji, s unutra5nje slrane dr,ospratni nartelcs, istc je visine kao i brod. On podseia na ovestvcrk< Severa. Kao i kod ,vcst. verkao i ovde postoje donja niska crkva, koja lidi na dvoranu i sluZi za prol^z, i visoki gornji sprat sa dvc zapadne ugaone kule. PaZnju narodito privladi spoj svodova: dole - krstasti izmedu poprednih badvastih; gore - bazilika sa poduZnirn badvastim izmcdu plitkih svodova (ietvrtine kruga). Slidno zasvorlavanje nalazimo i na Jugu, jer je Burgundija jednim delom upucena na Jug. Poznata ivajcarska crkva iz Pajerna, u staroj gornjoj Burgundiji, ima jedan brod kao na gornjem spratu narteksa u Turniu. iTt,z20 Istodni delovi crkve u Turniu, najveima iz XII veka, podseia.ju na prostore koje iemo sresti na jugu od Loare i u gornjem toku Rone. Transept je nizak, a osmougaona kupola nad ukrsnicom broda i lransepta ima skoro istu visinu kao i brocl, od kojeg je odvojena jednim urnetnutim lukom, dok na scvcru srecliSnja kula stoji visoko i svojom visinom nadma5a sve ostale delove gradcvinc. Osnova crkve, sa deambulatorijumonr i zrakasto postavljenim kapelama, sledi najsloZeniju sl.remr-r. eetvrtasta kr,rla nad lrkrsnicorn brocla i transepta drZi spoljnu ravnoteiu sa nejednako visokinr zapadnim kulama. Zidovi glavnog broda i zapadnog zdanja plitko su laz-udeni lezenama i frizom slepih arkada. Razdoblja gradnjc ovc znada.jne crkve, na koioj se ogleda, tako reci, cco razvoj burgundskog graditeljstva u XI veku, su sporna. Ona idu ocl kasnoc X vcka do rarros XII (vidi hronoloiku tablu). Najpoznatije crkve iz prcromanidkog i ranolomirniikog razdoblja u tsurgundiji su uni5tene; druga crkva u Kliniju (Klini II, 955-981) je potpuno razorena, a od velike rotonde Sen Beninja u DiZonu, koja je bi'la izgradena istodno od polukruZnog dela hora, ostalo jc samo prizemlje (oko 1000). Mnogobrojni zdepasti stubovi iine ja-

CrteZ 2l p"edstauoma.

Kliii Vidi

1II, i.gLed stranrL 52.

istoka.

Drema

starim

CfteZ 22 Oten, katedrcta, .ida gLaxnog bro(lc. l/idi stionr

snu suprotnost tananoj ra5dlanjenosti sto godina miaile kripte u Turniu. Klini II ima znadajnu ulogu u pretpostavkama istoiidara umetnosti, koji iele, po svaku cenu, da ustanove razvojni put neimarstva, uprkos malom broju saduvanih spomenika. Iskopavanja ameridkog naudnika Konanta, onroguiila su bar da se vaipostavi jedan deo osnove crkve i potvrdila su ranije pretpostavke. Tiodelni hor, koji se zavrSava trima apsidama, najtavlia tri broda s druee s-trane transepta. Pored jednostavnog detvrtastog hora i hora Ia deambulatorijumom (sa zrakasto postavljenirn kipelama), ovo je treie re5enje od tri glavna reienja osnove u romanidkom graditeijstvu. Ovde se ono javlja prvi put. Ali, da Ii je ono ovcie i nastalo? Nadin zidanja i oblici prostora u Kliniiu II nisu izvesni. Op5ta ori. roda ovog graditcljstva morala je da proizide iz ranoromanidkih burgundskih crkava, koje smo ranije opisali. Gradevine u oblasti Jure, uglavnom bazilike sa stupcima i drvenom tavanicom, duvaiu to arhaidno nadelo do XII veka. Za to je najvaZniji primer Bom je Mesje, a drugi se nalaze u Zinjiu, Faverneu, Lon le Sonijeu i u Arboau. Sa Sent Etjenom u Neveru (1063-1097), bazilika zasvedena badvastim syodom dostigla je savr5enu dvrstinu slopa, sklad izmedu plastidnih oblika zidova, tavanicc i zapremine prostora, Sto su obeleZia

Klini t

Ncver

s1

i tlt .2.r1 : : z) 2

Vc:lc rn :r

stila zi'clc lomanikc. Uticaj gcografskog poloZaja ria zupactrroblasti jasno se opaia. U samoj Burgrrndiji galerije su vrlo re tke. Misli sc da je to u vezi sa Overnjom, susednom oblasti rra jugu. O d 1 0 8 8 .g o d i n e , s t o g o d i n a p o s l e K l i n i j a I I , p o d i n j e g r a d n j a t r e i c crkve u Kliniju, a porccl nje se diZc skupina toliko slidnil-r crkava, cla je dor,oljno da se opi5e samo jedna od njih da bi se slilatila sultina sr,ih- Parc le Monial, Oten, Bon, Soliie, La Sat'itesir Loar i, poslc srcclinc XII veka, Langr. - Svojstveni su im trospratni zidovi slednjeg broda; kanelovani pilastri i op5ivnice uokviruju ividne lukove, slepe arkade triforijr-rma i gorn.jc prozorc, stvarajuii igru vodoravnih i rrspralnih dlanover,od koje se rada utisak vcdre lepotc i klasidnog sl<lada. PoduZni liamcni badvasti svod kao korito pok r i v a p r o s t o r . T a j I r a c i n i z g l a d n . i e. i c p o n . r l l j c n i r r e l r : u r s c p l r r i u I t o r u . S v e i z g l c c l ar " r s k l a i l c n o i b e z n c r c i i v i h p i t a n j a . I s t o r i c : a r iu r n e t nosti, s pravonr, sm:rtraju da str rinrska gradska vrata Otena bila uzor ovoj lrsti gradnjc. Ali, ovo ,prenoicnje(, uaciua graclnjcs olasadeo gradskih vrata u rrnr-rfra5njostcrkrre je stvaralai:ki di:r, naroi i t o z b o g t o g a i t o i c o n p r i m c n j c n s k r o z , n a s v i n r r r n r r t r a S n j i nz ri clovima, i Sto jc povczan s jcrlnim oblikoni njemu szrobraT.cnih svod o r a . L c p o k l c s a n i k r p i t c l i s f i g u r a l r r i n ip r c d s t a v a m a- l i r o i l . r o r t a i i - s a a p o l < a l i p t i c ' n i n r r r i k a z i r l a i 2 i v o n r i z r a l a i n o i i r r , i ' L r d n as t r j i s p o k o j n o i l c p o t i g r a c l c v i n c .i \ l i i p r c l o m l j c n i suprotnost sklaclno lukovi, naroiiio uoiljivi na iviininr lukovinra i pojat'anirn lukovima badvastog -svoda,pod'l'ladc srcd n j rtve'kovni dinanr izam, ne rtarutiavaiuii stilsko jeclinstvo. Slitrpina otih vclikih crknva najboljc prccls t a v l j a b u r s u n c l s k u L u . n c t n o su t n . j c n o . jz r c l o s t i . A l i , g d c l c Z i v c z e r : ; a lomanidkim cr'kvaina tc oblasti/ Suprotnosti bi nrogle cla budrr upadljivije od slidnosti. Meilutim, bur.r:ndsko gr-aditcljstvr-r u XII vcku m:urjc .jc lcclrroobrazno nego ito bi sc 1toovo.i sliupini rnoglo da irrclpcrsta"'i.JeL-, ltorcc[ Otena postoji Vezlc. Dok skupina Klini-Oten, sa svojilr gradcnjern u "rimskom rcduu, sa brodom pokrivcnim badvastim s.,'odom i sa pojedint-rstintauzetim iz antike , izglecla kao susecl Provansc, dinanric:an sastav krstastih svodova u Vczlclr, sa po<lupiradirna i prislonjcninr stupcima, pokazuje sliinost sa Rajnskon.r oblasti i Nonrandijom. Tu, svodovi, podnpiradi i zid Sto zatvAra prostor', nisu prizidarii i c d a n t r z d r t r g o e a ,n i t i s u p o s t a v l j c n i j e c l a n n a d r u g i , r ' c c t s ( ' s n i r i n o p r o Z i m a j u . ( P o i ' c t a l i g r a d n j e 1 0 9 6 ,o s v e i c n i c I 1 0 4 . i I 1 3 4 ; h r o n o l o i k i porcdak brod-nlirlcrks sporalr .ic; oba su lt'r'ovutlro izrrraClcniizmciiu 1120. i 1140.)

\'er:la. !to(1a. rleioSau

breT-ulJka,.tom b|o{1.

sc\cio:iil)ii(ijronr o]io i ll:f.

lir':iiu orlljk[jo

Burgu,r(lr.t{ sa bo::elo

t'oitla(l

rja

i:i,)cDri

sir,ililr

!ilIir(,rl rr7-lircli.i

G)a\rii

!zijra(leI l)rostoIir

sir']icnoIil).r;r) lfor ji rgIi(1cn

Llrl\r)()1{'i{ (,1.o kra.ilr

DoDl \11

unutIniDjrg

r s i ( ) 1 : r ' r 1 1 r . 1 1 o r 1pr l i s l i k o n r .

\ ialr !Olt.

')\
Hajnriha I\/, znaiajno srcclijte. protivcar.ske, struje, leZaoje izvan Cistert njcnih meda. Red clstcrcita, kvi, ""liiifr'p."Jt s'ojstav oberezav" i g."ai ;;ij ;#;: ;'J.l dobro oiuvanoi crkri, iz.i-anog iJj:Ttrfi|'tl*j ;;;;jl" postojanja recla (Fontne, cn.r,.2

F=

0EI
opatijq. pogle(l stron& Sj. ?lo istoiZitiTijei, CrteZ 24 * opotijskd crkuo, glaonog 1'ra.uej zida bt oda. Vi(li strarlr i7.

sg_."1"; u Grandsonu, postoiata " je vei jedna ousamlienan dvoianska J.t,,,o i bai'astim svodom, pre t_ hodnica Jtrgozapacla.
Z 23 itton! Fontne, clstet.citskd uutrainjosti. Vidi

i nekecrkve tu}""l:^y

":iniupod."z;;;;;:.q*H:,;'g?.Hyiil';,y",',i;:;: ;;;;;il,

ioS nije razjainj-en. y"^1"1,"f ;;;;il"r" da je u Fontneu stvoren prostor koji ima u.T crlivama_najug6zapacluEvrope. U oblastr Burgundije, narodit, -ru

,f jf_i i:, ,,;?:irfl :*lru $6f;iT":f *x,n# il#

piraci dajrr cclirri izglec.l snazrrog ;ki;;;,':

na istoku, oblircr-ri' nekuvrstu',il;il;.

s,,", rost prodiri .ui-,," ?.,;: 1?:,:"?",'^ srrani. tJzbr<s<t.. *aperc pop."JniH ;;:?::;]r' ,1TJi;"] il1, dvorana;.u dine da on izgleda kao_ posledn;e
oj;^;ir;il"T
dye, malo 'eie kafete,

rivi n i.I. i,."a ni i u.o f#,"fLi l';;i,l i' Jl:.'11:' a, :u-l Fc;i1;''#*pok riffii;:J utisak crvoran',".

i^iooa._

Ali, crkva u Vezleu nije-usamljena; ona je najznadajniji prinler jedne.s.kupine manjih-crkava (Anzi le Dik, Avalon). fontirrji, l"anu od velikih cistercitskih zdanja,sledi taj primer u XII veku. Kad se povede red o romanidkom gradii"ilst,ou, Burgundija je n.reclu obla-stimakoje treba prve spomenuti. posredi i"1ru 3e I'tdna' "a nimljivijih, ali i najzagonetnijihoblasti, ler poi<azule*nogo .,rii" raznolikosti od ostalih. Stoga oapstraktna"spolja5njbstr.on"o.o-n_ nidke crkve u Turniu razlikuje se mnogo viSe od jako razudenog, skoro prebogato ukra5enog,-dulno lepog zida ,.Ld.ri"g broda "u p.jenu, nego od rajnsl<ih gradevina od koiih je, koliko pro"stornotoliko i vremenski udaljena.Razliditi graaitetlski sistemi, koji . XtI veku uporedo po-stojejedni pored drugih,-ne dozvoljavajl da se lakoraspozna njiho'o unutrasnje jedinsivo. Ako nas 'e zaclovolia'a ut-vrdivanje jednostavnog saopstanka tih skupina, umetnidku posebnostBurgundije iemo raspoznatioclvajajuCi je od susednihoblasti na osnovu njenog gotidkog graditeljsiva. Nasuprot tome, njeno geografsko jedinitvo proizilazi iz Sirenja i preplitanja, gore pomenutih, gradit;ljskih tipova. To tim pre treba istaii, jer politidko i duhovno jedinstvo nije postojalo. Od 1032. godine,jedan deo Burgundije je pripadao Carsivu; Klini .u vrenlc

ourici u'ri.i."a.,i;.;.'n;ji,X'J;Lji,_fi'i3"Jii;i.oi:::,''e.aaitctjsr<i

ietka, za cistcrcitJ i."li:'!T]

j:$j :..r l':;;: ", :T:ih:;,j* :#;; 1l ;":{.f ii n:i.df

ttzor'Naprotiv'izgieda il;;";;;"'
zrele romanike. koji je sporedan,iz_ 11"1o-"a Fontnea je samo

iils,?X!'t : :'il1; "::i,-#l'f,'i" :l"lil'"i,iT' ;,?il?l' ^li _ ii'ii:ffi

',
a

zidovi i svodovi dinc jeclinstv"r-.f.f"'p,

ien lepo to m u", t r.oe' t l; & ; i; ;',rT" 3llff; :?',i,"J"r."f l_" TreCa moguinost bi"bio sjstem traveja iz yezlca pontinjia,
i gde o"of.o kako to poturil,

medu njima se narazijeclna od ti":i"psil'r"-anidkih crkava, ona u Fontne,, izsractcna temcl.,noI d;;;T;;;o]br"nrt u skupina ostvaruje sintezuizmedu "p*Iluugq ;.;;;;;, irz";*r.f';;.#;; i visokih severnjadkih ;l;"i; 1vod.a, "*,^ ,;;;;,

li:,ia,:;,!H':t",'I,iTfr :rrtlnrulilglT,,AJ "yjJ,f.T,:Jf :l";;T;#il:'Jill: :r,,

craditeljst(i znadainiii .d.9;;q-;;;;*';il", gleda oblik prostora"u ."rini'ir.a,,ti"r,

,;*?5i]**, ren imprem a, *,'. I i i il',T}:1ff "oiT.li'H':ii'J; oni se ctrZerrobiiai",r*, irog"J;;;,i';;;,;.tjstva

:rf:, . gr:9i4 - Sito, Klervo,Mori-o,l-_',_,".u.;:;Xr:t""?, JJ.t se rasii-iopo ceioj Evropi su .l'oil-'e"i*irri*i iljaYnomerno

,shemau or.,ou" i Jioerrog del" .tr,",.i,rt"it'

m*;nxi.*,f*li ir":i T#;;*:",

t( \fi

Irl

.1, 2s -

laometrijski Kan, senl Etjei, jedroU tr(ljcjc al41)trog brodo s i )nsttlikciJonl o: orc?rc (lri'nc tol dni_ Vidi stronxl i8.

zdaftie sa doprtkotecr'@lc, zapodno Linkoh|, 26 crtez detoud Vldi strond 61 nom pTik?'irrenih i li'e'iih

iT SENE

r D. 4

rajnske i normanskc cr.kve. U Langru su graclite.lji, dak, uspeli da poveZu sistem svoclova iz Otena sa gotiil<im svodom' b velikim liateclralama iz Xl veka - kao ito su prvobitna katecirala u Rcmsu, Fulbertova u sartru, ranoromanidka katcdrala r'r orleanu - cloznajemo sarto iz ostataka i pomoiu iskopavanja. Ali, broditransePtvclikeopatijeScnRemijauRemslrvrlosudobrtl je duga saduvani, iaho su dobili goilek" svodo'e. Nekada .to bila zidovi bazilikalni diji galerijama, i gradevina sa ravnom tavanicom preko d'a niza prozora lluurrog broda i transepta, obelodanjuju, graclenje na Cetiri sprata' U Sam' i"au" iaa drugim, nekidaSnje panji se nalazJd'e ranoromanidke crkve sa-galerijama (emporama) - viniori i Montje an Der - koje su jo5 bolje saduvale prvobitrrc stilske odlike. Tu su jos vidljivije veze sa donjom Rajnom i Normandijom. opatija Sen Zermen de Pre u Parizu irna raSclanjene stupce, podupiraSe u vidr-r ispusta na zidovima glavnog broda i na ,upudt o.l strini veliku kulu sa potpornim stupcima. O'o ra5dlanja.'u.t3", eili se zadeci nalaze vei u Remsr'r,pokazuje jos jednu moguinost za poredenje sa Normandijom. Mnogobrojr-re male seoske bata1'anicom, nrek su jednortavnijeg oblil<a, ali se zilike sa ra'no;

str-rbovi l':czizuteLno nastavljaju na stupcc; time, po pravilu, biva raidlanjen profil arkada a ne zid glavnog broda. Ovo raSdlanjavan.ic rnoie biti izvedcno: sa slepim lukovima (kao u Spajeru) u Kun'ilu, sa lebdeiim lukovima u Scmiu i Preleu. - Najzad, moZemo da zakliudimo dvc stvari: pn'o, cclo podrudje izrnedu Burgundije i Normanclije jc pojas ranoromanidkih bazilika sa ravnom tavanicom; drr-rgo, tu sc viclc clostrL . j a s n o ,i a k o n c t a k o i z r a z i t o k a o u N o r m a n d i j i , tclnje ka raiilanjavan.ju zidova po visini, ka uvoilenju vi5espratnih arkada (cmpora) i ka rrnogo sloZcnijem rasporcdu prostora. \oI Osvajanje anglo-saksonskog kraljevstva od strane Viljema Normanskog, 1066. godine, obeleZava prelaz iz rane u zrelu romanikr-r na i r \ ( B r i t a n s k i m o s t r v i m a . D o t a d a j e t a m o c v e t a l o a n g l o - s a k s o n s k on c i marstvo, kojc je odgovaralo ranoj romanici na Kontinentu. Izvesne, jako izraZene posebne osobine r,ezuju ga za >preromanidkun nmetnost. Samo je malo crkava sasvirn oduvanih, a i one su, po pravilu, malih razmcra i jcdnobrodnc. To se objainjava Zivom graditeljskorn delatr"rostiNormana, koji su, od kraja XI veka, iz temelja prezidali sve vaZnije katedrale i opatijske crkve. Taj stil odlikuje, kao 5to to pokazuju Bredford and Evon (X vek) ili Grit Pekston (XI vek), visok uzan prostor, raspardanost crkve na sl<oro nezavisne delove, koji sr"rnrcclusobno povezani samo vratima ili uzanim lukovima. To bi se moglo nazvati oielijastom gradevinom(, a mogla bi se povezati s drugim preromanidkim zdanjima, na prinrer s onjm u Asturiji. Elerhenti ra5dlanjavanja zida lide na motke, kao na duvenoj kuli n Erls Bartor.ru. Ti oblici podseiaju na drvene gladevine, od koiih svakako i potidu. I u Irskoj postoji mnoStvo jednobrodnih crka'r,a. Najznaiajnija je Kormaks Cepl u Ka5lu, jz. 1134. godinc. Od kraja XI veka, u sar-noi Engleskoj i u njenim ogr-ancima na scvem i zapacitr, Normani su na5iroko i nar,cliko graciili. Oni su neimarstvo Zapaclztcloveli clo vrhunca, u mnogom pogledu do savrSenstva. Normani su tr velikoj meri odrcdili danaSnju sliku srednjovek o v n o g n e i m a r s t v a u E n g l c s k o j . A l i , n j e g o v i p o d e c i l e Z eu k o n t i n c n talnoi Normandiji, na iijc iemo razmatranje odrnah preii. Suprotno od E,nglcske, ovde nalazimo samo malo preromanidkih i ranoromanidkih crkava (Sveti Petar uZimtjelu, Berne). Plitke slepc arkade i plitki >potpornici( ra5ilanjavaju zidovc. Opatija u Zimijelu, sagradcna izmcdu 1040. i 1067. gocline, gotovo neposredno predstavlja ceo program nolmanskog neimarstva. Zapadno prodelje sa dverra kulama, svojim isturcnim tremom, >joSu podseia na >vestverko, ali je tema fasacie sa clve kule jasno izredena. Visoki srednji brod je izgraclen na tri sprata sa galeri.jama (emporama) i sa smenjivanjem podupirada - okrugli stupci nalaze se izmcitu laid-lar-r.jenih stubaca na kojc sn prislonjeni visoki sttrbovi, u podupiradc.Na istoku, na izdvojcnoj ukrsnici k o j i s e p r o c l t r Z a v a . ju

Ktttt rgz25

)lbatts srR.5e

b r o d a i t r a n s c p t a u z d i Z e s e d e t v r t a s t a k u l a - l a n t e r n a .Z i d o v i l < r a k o v a t r a n s e p l a s u i z d u b l j e n i h o d n i c i r n a . H o r s a c l c a m b r - r l a t o r i i u n r o rz n: r menjen ie kasnogotidkin'r p o s t r o j e n j c n . r .O s t a l o j e n e r e i c n o p i t a n j c : da li sr-rse potponrici produZar,ali sve do vrha zida, ili su se z:rvriavali prc (kal<o danas stoje) inosili lcbdcce lukove? MoZc se, sa Galom, prihvatiti prva prctpostavka. Ali, moguia su i oba rcienja, o ientu slcrloi'e drLrei .sponrcnici. Pn'u prclpostavJilr potvlclrr.jcopat i . j a n a M o n S c n M i S e l u ,a d l u g u S c r i z i l a F o r c . - Z r m i j c L j c c l a n r ' s velitanstvcna t-r.rSeviua gclc se oscia rlrh Scnccl:rlcko orl r,riia Sc'nc:, \iernog mofa. Sledeci stellcn razvo.ia pokazr-r.ilr clvc glar,nc crkvc K:iira, llo.ic su osnovali Viljem Osverjad i n . j e g o v aZ e n a . I s t o k a o u Z i m i j c 2 u , l v l o n S e n M i i e l r - ri S c r i z i u , e l a v n i b r o d p r v o b i l n o n i . j e b i o z a s v e d e n . U Sent Etjenu sn sada Lrz svc stLlpce prislonjcni i poclu;'rila-i.Galcrijc, dotle podeljenc stubovima i kao prostor izdvojcnc, sacla su Sirorr otvorene prema brodu. Hoclnik, koji jc r,r Zinri.lcZLr:rporcdan, ov(l-' p o s t a j e v r l o v a l a n g r a d i t e l i s k i r . r . r o t i ro ' ; n s c n a l a z - ii s p r c d g o r n j i i r p r o z o r a s r c d n j c g b r o d a i i r . n ai s t i z r . r a t a .lji a o i o s t a l i s p r ' a t o v i .O v c l u jt zid p r o r o l i r t a i r r a u n r - r t r a Sjti- r "rastavljenu: na spol.jni slo.j sa sa nizom stubcx.a, a izneclu rijih jc prolaz, kao uztrni isetak prostora. Tu je napravljerr presudni koL'ak ka poll)rrlotn ustiojstvtr c e l o e z i d a . O n p o s t a j e j a d i , c l e b l j i , a r - ri s t o v r c n r c j c i l a i i l a n j c n . U spajanju gradenja sa uspravnin pocl-rpiraiim:r i vilespratnog sradenja sa lukovinra roder-r.jc novi vodcii motiv rlorrnnusii()g ncinrlrstva. U isto vremc-, pedesctih-Sezdcsctihgoclina, sa zapldninr zctar u j c n rk a t c d r a l c u T r i i e r u , s t \ ' ( ) r c n . l c s l i t ' a n g r a d i t c l . i : , l i is k l o p u oblasti donje Rajnc. Crkva Svetc' trojicc u KanLr, iz 1059-1066. godinc, donos;i jedan c l r u g i n o v o b l i k , k o j i j e i s t r - rt a k o m o r a o b i t i i c s t o o p o n a i a n : n i s k i s l c p i t l i f o r i j t r m o c h , a j av i s o k c a r - k a d ep r i z c n t l . j ao c l g o r n i i h p r o z o l a i s p o d k o j i h s e n a l a z c ' g a l e r i j c s a h o c h r i c i m a .O b c c r k v c i m a j u v c l i iaustrrena zapaclna pr.oaelia, uolivirena kulama, act\/rtastc kulc'lanterne nad ukrsnicom broda i transepta, prema ur-rr-rtrainjosticrkve o l v o r e n e , a r a i i l a n j e l r c z i c l o v ci u t r a n s c p t u . U S v e t o j t l o i i c i g a l e r i j e s a h o d n i c i m a i c l u o k o h o r a i a p s i d c , c i o k s u u S c r r t E t j e n L rt i d e l o v i , o k o 1 2 0 0 .g o d i r r e ,z a m e n j e n i j c c l n i m v c l i l i i r n p o s t r o j c n . j e m . O v c c r k y c ' , s a r a v u o m c l r v e n o n r L a l a n i c o r n i l i t - , t v o r c n i n rd l l c n i n r k r o v n i m l i . o s t u r o m ,p r e d s t a v l j a j u n o r r r : r n s l i o g r a d i t c l . i . i t v ou \ : r ' c n r r l c . r s v a . j a r rE . ln ag l c s k c . S k o r o s t o g o c i i n a b i l e s L ro d l i k a n c i m a r s t v a 1 3 r - i t a n s k i h o s l r v a , k o i a s c , L l ( l c s c t l c i i n r a p o s l c o s v a j a n . j a ,p l e k r i r , a j t r mnodtr'<-rm v c l i l i i h i z n a c a j n i i r g r ' : . r c i i,r-r' r a . I J l o . j , r ' a s p l o s t r r n . i ( - l t o sit v e l e l e p n o s to r , i h c r k a v a p r e r ' : r z i l a z . si v c o s t a l c o b l a s t . i Z a p a c l a . O v o n e i m a r s t t o s e . i a s n oi z d r , a j a o c l a r h i t c l i t r . r r cd r u g i h o b l a s t i . N a j stariix, na.ivciirn dclclnrsaiuvalit cr-1.:va.jc:iS t ec n t L \ i t t a n s ,z a P o c ! e 1 i r m e d u i 0 8 0 . i 1 0 9 0 .s o d i n c . O n s a c l r Z in a j ' , ' i i c o s o b i u a s v o i s t v e n i h

s c n t o l b a n s L r I l e r t f o r d ! a r r u , n r . t u g u l j n u l . ( l : r . I i a i . c r t r a l u l c n a . : t a c i o l 0 ? ? .- l D 8 a . g o d i n e op!i l>avle 12 Kana. Str.Dcnovanjcnl I jzrczt',.linjcm t)ostirla Jc vidljita clebljina zldova i stubaca. Kao tt Spajertt i \rezlctl, snlenjivanjc bojr, nar-olito lra velikirn DolulirLlZnim lukovilna. iea! odreocnI l l l o G t l . P o g l o { l r r t s c v c r n l r s t ) a r l l r l r i r ) ! . | 1 l i r r l r l i | ] { ) r , r l . 1 r , t r r D t , , t I ? o z (1 , r i I , , t j l u l l , r r t d04!tr Lr \'feme golil(e vi(li stranu 60.

\-J

ll /' .{s

v)

V;[icstc,, kctcd|0,{1. Scucrogoo Irflnscplo. Vidi st?onu 6J

Socnji, Se4 !-eDsdn, UnulrdSDii CrteZ 28 qLdDnoq brodo. Vidi slronu 6{.

i:glcd

britanskom neirnarstvu, i to onog stepena stila koji izgleda joS sasvim blizu ranoj rornanici. Telo crkve je jako izduZeno, transept .iako isturen. Transcpt je smeiten izmeclu broda, koji jc skoro iste duiine, i Sirokog trobrodnog hora. Cetvrtasta ukrsnica broda i transepta je naglaSena gorostasnom, nadole ot\rorenom kulom-lanternorn. Zidovi broda, transepta i hora izgradeni su vrlo slidno, na tri sprata skoro istc visine . Traveji su rnedrrsobno izdvojeni uspravnim, pravongaoniln stcpenidastim ispustima. Ispred gornjih prozora opet nalazimo galerije sa unutrainjim hodnicirna. Sva lepota grailevine IeZi u reSenjr"rnjenih vrlo visokih zidova, prosedcnih mnogobrojnim lukovima i arkadama izdeljenih uspravnirn dlanovima. U seianju ostaju mnogobrojni lukovi, stalno iznova lukovi, naslagani jedni iznad drugih i u spratovima, nanizani na zidovima u dugim nizovima, stupnjevima naglaSeni, profilima raidlanjeni. Tu se jo5 medu lukovima nalaze podupiradi i jako stepenovani ispusti, koji polaze od samog poda povezujuii stupce sa zidovima, nedvosmisleno nagla5avajuii tcZnjr"r ka visini. Ne postoje zatvoreni zidovi ni teikc zidine, ni strogo ogranidavanje prostora. Svi zidovi su ovde probijcni, ra5dlanjeni, rastvoreni. Srednji brod, transept i hor imaju zidovi probijeni arkadama, a koji se sudeljava.iu pod pravim uglom, ispuste sa pojadanjima na trqlovima (to jest na stupcima ukrsnicc

broda i transepta), ali sistem ostaje isti. I kulu s unLrtrasnje strauc grade vertikalni dlanovi i mnogi nizovi lukova. Motiv iz troda se stalno ponavlja. Ne opisujemo ovde eotidku crkvu (namerno malo preteranim izraz,ina). oko stilske i hronolo$ke pripadnosti Se^r Olbansa nenta clvoumljcnja. Stupci i ispusti su aeono uprar.ljcn;. njihovi dlanovi i podupiradi sr-r uglasti i, nasuprot prvom utisku, jaki; svi profili, -lukovi su pdlukruZni, svi pojedinadni obici slopc stubova, kapiteli sastavljeni su od delova koji sc jasno medusobno razlikuju, Ali,,probijanjen zidova, njegovo iigradivan.ic putem arkada, izdubljivanje galerijama sa hodnicima, ja-sno nagla_ Savanje uspravnih oblika, vei ovde, krajem XI veka, nigove5tav-aju nam- >gotiku< vi5e od mnogobrojnih prelomljenih lukova u Bur_ gundiji, iii sludajna upotreba rebrastog svoda i kontrafora u drugim oblastima. spoljasnjost odgovara unutrasnjosti. Nema nerasdlanjenc povriirrc. Sve je ustrojeno preko uspravr.ropostavljenih dlanovi i ar*ada naniza'ih u sp.atove jedne iznad drugih. Visoka ietvrtasta kula iznad ukrsnice broda i transepta dcsto nadviJa*a graclevinu, kao u Sent Olbansu_. Ali, skupine kula, koie postoje na Kontinentu, javljaju se i r: Engleskoj, ra prirner tr Dararnu i Saufuelu. Kasniie i". ka,, Sto j c t o s l u i a j s E u c l c . s k o ' r u g o t i c l : o m r . a z d o b l j u ,r . i S e - g r a d e fasadc koic stojc nezavisno od ostalog dela eraalevine. NajvJieanstveniji primcr .je ronraniiko zapaclno zdanic r,rLinkolnu. Noridz i Btajt su sagraclenimalo posle sent olbansa. sa Vindcstcronr .l:,gku 1100.godine, napravljen korak daljc u raidlanjavanju zidor,a. Te5ki pra'ougaoni ispusti scnt olbansa, lacra su zanrcnjeiri polucil i n d r i d n i m p o d u p i r a d i n r a . G a l c ' i j c s a l r o c l n i c i n r as ' c v i i e o s v a i a fr r i drrrge spratove, narodito u transel;tima. Ovdc sc svc do petog sprata nizu a'kadc, kojc potp'no lrratc, i iak nadrrasuj, zidove r.i,ln.j"g br<;da, a da bodni brodovi i galerije'e prate,,r."k"l.o,.,r"pt. Sve r.,v! osobenosli sc javljajr-r, u-ovakronr i u preinaienom vidu, i u prvoj polovini XII veka u Piterbrou, cidesteru, Voltarnu i IIiu. U saufuelu i u cidesteru ih .ralazimo u s'edenom obliku, gde trarreji nis' izdvojeni podupiradima. Porecl ovc skupine, dosta jednolidnog izgleda, postoji, u zapadno.i Engleskoj, jc'dna druga, manje brojna skJpina spomenika, na eilem delu je katcdrala u Glosteru. h'idne lukoi'e i svodove bodnih broclova ovde nose visoki, jaki okr-ugli stupci; srednji sprat - ugiavnom sakri'en ispocl kro'ova bodnih brodova, takozvane ,laZnei salerijc (empore) - svocli se na uzan pojas. pojas prozora ie tako?" manjc naglaien. I u Glosteru nalazimo galcriju-s hodnikom, ali mnogo jednostavnijeg oblika. Jak utisak .stavlja d'ostruki niz stubaca i arkada. Njega opona5aju crkve u Tluksbcriiu i Herifordu. N i j c d n a o d p o n r c n u t i h c r k a ' a n i j e h i l a z a r ' c c l e n a . J e d i n i i z t r z c t a kj c crkva u Dararnu, u scvernoj Englesl<oj, jcdna od,,,elikih starifu ]irr-

CP"TEZ

, Y o rl r J : l/ intcst

P i te r b r r l ' o l ta t r t

Grosttr r.\BLi\

Dtyspl
h'l

sc niogla oseliti r, zapadnJ Engleska. katedrala. Brod je bio podignut oko ll20 Da bi podupiracle' a na njihoi njihovc gfadc?ine, trcba ?-anemaritl gotit\ke svodovc prvobitne vldl stranu 61. zavrietkom .estu zan)islili otvoren drvenl kostur krova s3 tamnlln voclorav!)in

tr:dralai. Brocl hora jc, izgleda, rebrasto zasveden vci pre 1100. gctdinc. Nije za iuilenje Sto je normansko graditeljstvo u torn stvaraladkom razdoblju bilo zaokupljcno pitanjem zasvodavanja i Sto ga jt: ono na taho poseban nadir.rreSilo. Kao i drugde, i ovde svodove nalazinro u prostorirna malih razn)era kriptama (Baje, Kan), bodirirn brodovima, kuiama. U pitanju su krstasti i ponekad badvasti svodovi. Glavni brodovi, sa svo.jin'r.jako ra5dlar.rjenim i desto probijenim zidovima, zahtevali su drugadije svodove od ovih, srazmerno plitkih i iirol<ih. Rebrasti svod savr5cno odgovara njihovorn oblikr-r.Njegova rebra su plastitni elementi koji na Iiv nadjn nastavljaju stremljenje podupirada u visinu. Ona, u isto vremc, izdvajaju sferidr-reisedke svoda. Zajed.no s:r ojaianjem na rcbrima raSdlanjavaju lravejc svoda, na isti nadin kao Sto podupiradi dele zid na pcdeokc. PolukruZni luk ostaje uvek oba'i'ezan. Cak kad je nadviSen (ili ponekad spijoiten da iiii na ,mZnin iuk r-robiiku dr5ke na korpi) on zahtela stvaranje pribliZno ietvrtastih traveja. U ovom obliku, rebrasti svod moZe prirodno da se primeni na prostore koji se dotle nisu zasvodavali, kao sto je to sluiaj u obema glavnim crkvama u Kanu. Iz toga je nastalo drugo pitanje: Sta udiniti sa prislonjenim podupiraiima koji, u dijagonalnim i ojadanim rebrima na svodovima, nisu nalazili svoje pandane? Ali, reienje se safito nametnulo: bodni isedci svoda se dele jednim dopunskim rebrorn sa ojadanjem, i tako se dobija Sestodelni svod. O nastanku, Sirenju, gradenju i nameni sr,ocla sa ukritenim rebrin.ra postoji opseZna Iiteratura. Raniic su istoridari umetnosti smatrali da ie on nastao iz- vrlo odrec-lenihnantera u gradenju, kojc se mogu sagledati n umetnosti na jeclnom rnrlogo kasnijem stepenu razvoja. To mi5ljenje je bilo poljuljarro obelodanjivanjem dveju rli. njenica: prvo, ra5dlan.javanje zidova se pojavilo mnogo pre od stvaranja svbda sa ukritenim rebr-ima; drugo, razaranja u prvom svetskonr ratu srr pokazala da iselcr svoda i rebra ostajr-rnezavisni jedni od drr-rgih,dak i kod graclevina izz,rele gotike. Moramo, dak,le,voditi raduna da pronalaZenje svoda sa ukr5tenim rebrima znadi stvarirladki din, dije neposredno porel<lo i podsticanje nismo utvrdili. Dobro su nam poznati neki preteie iz antidke rimske umetnosti, islamske i drugih. Ali, presudno je, kao desto u istoriji umetnosti, da sc rcbro ne pojavljuje tu i tamo usamljcno, sludajno, ili, pak, n sasvim drugim slclop<x'ima,vec zauz-imalogidno mesto unutar jed\og gradileljskog sistema. Mi ga nalazimo, najpre, u normanskom neimarstvu, gde ra5dlanjeni zidovi izgleda da zahtevaju slidno ra5dlanjavanje svoda. Medutim, Daram u Engleskoj ostaje usamljen u jednom duZem vremenskom razdoblju. Najveii deo velikih gradevina ostajc s dn'enom tavanicom do kasnog XII veka. Opet je u umetnidkom razvoju doSlo do ,skokan, te sledece stupnjeve razvoja rooramo prouea\rati na Kontinentu.
nl

'i't
Jc-rS crd samog poictka XII veka, svod sa ulirStenirn lcbrirna ukljirien je u graditeljske sisteme skoro u svim velikim normanskirrr crlivanra na Kontinentu - Sen LorL de Bo5crvil, Lese, Sen Gabriicl - ali, takoclc, i u gra<levinarna manjih razlncra. Cinjenica da sve engleske crkve - izuzimajuci Daram - iz podetka odbijaju da zasvedn glavni brod, usredsrcdr-rjuii svtr snagu graditeliskog izraza rra visoke, ra5dlanjene zidovc, izgleda vaZan dokaz, u vec spomenutoj, r'aspravi oko nastanka svoda sa ukr5tenim rebrima. Taj dokaz potkrepljuje pretpostar,ku po hojoj bi ra5dlanjenost zidova bila osr.ro\.'lla pojava, a svod sa ukrStanjem rebara njena posledica (njena moguina estetska posledica). Da je, suprotno, poIazna tadka bio svod sa doista konstruktivnini rebrirna, ne bismo bili u moguinosti da gledauro mnogc engleske katcdrale sa dn'enim pokrivadem. kao vrhunac tog graditeljstva, Sto one, u stvari jesu. Oko godine 1130-1140, u susednin oblastima na istoku,u Pikardiii i Artoau, a vrlo brzo i u Il de Fransu i Sampanji, graditelji su sc latili tog zadati<a i re5ili ga na sr,oj nadin. Sa Scn Zermenom i Sent Etjenom u Boveu i sa Gurneom nastaje novo graditelistvo, koie, u su5tini, ima vei odlike kasne romanike. Njegove promene i nastanak gotidkih oblika r-rnjemu biic opisani u dnrgoj kniizi. IANJA U Bretanji ima ma'lo znadainih gradevina. One nas podseiaju na normansko graditeljstvo, kao, na primer, ra5dlanjeni stupci u Kemper-u i Redonu. Nc podseia li sklop gorn.ieg zidnog pojasa u Pero Gireku, Fuesnann i Ivinjaliu na normansku umetnost? Kako inadc objasniti lebdeie lukove u Loktidiu - do njenim uticajem? ISKOA Umetnost u Flandriji je doZivela vrtoglavi uspon u gotidkom raz-doblju; tada je Flandrija postala umetnidko srediSte Evrope. Vec pre gotilic tamo se javijaju znadajna neimarska dela. Ali, u XI-XII veku teZi5tc nijc ni u BriZu ni u Gauu, vei juZnije, u zemljama ronranskog jezil<a, u slivu reke Eskoa. NaivaZnije graclevine su velika Soanji kolegijalna crkva u Soanjiu (Zinr-rik na flamanskom) i katedrala iz Tu.nta zrcle romanike u Turncn (Doornik na flamansliom). Njihovi visoki lrcz !s i dugi brodo'"'i, Siroko otvorene galerije (empore), njihovc krrle-lanterne nad ukrsr-ricom broda i transepta. mnogi uvis stremeii oblici i okrugli stupci izglcdaju kao srodnici Nonnandije. U Soanjiu jc .jako naglaieno raiilan.javanjc ziclova srcclnjc,gbroda po visini, 5to, na pt'r'i pogled, ovu crkr,'u odvaja ocl, ncito malo raniie nastale, Aiir.r,I crkvc u obli2njem Nivclu. Ove ch,c crkve, clan lroda udaljene jedna od dmge, pokazuju - kao neka vrsta predstraZc - razliku izmedu nonnansl<oq slila i stila oblasti izmcdtr Ra.irrc i X4czc.Ali, postoje i slidnosti, ito pokazuje istodni deo crkve ri Turneu, koia - sa svoiom trolisnom osnovon, lrzanim dcambulatoriiumom i galeri.jama u <,rblikuhodnika, sa detvrtastonr kulon-r nad ukrsnicom broda i tran:;epta i sa ictiri Lrgaonekrrle - predstavlja jcdnu vclidanstvenu graclevinsku sliupinr"rsa pct kula. Ccogral'sli.i,u u nrnogolr'leiu poglcdrr rrcinrar'.str':r, crkva rr Turneu jc clan vczc izn-rcc-lu starijih trikonhosnih rainskih crkava, kao 5to je Sveta Marija na Kapitolu u Kelrru, nekih mlariih crkava r-ristoj oblasti (Keln, zatim Neus, Rerrnond) i crl<ava iz. zemalja pod francuskorn krunom: Sen Lisjen kod Bovea (raz-ruien),Noaion i Soason. Ova graditeljslia oblast sc prostire oc{ ulaslia Rajnc r-i planinski OBLAS llr\JNf. tcsnac blizu Bingena clo n.jcnor u5cr u Scverno morc; ona, daklc, geografski, obuhvata delolc oblasti srcdnje Raine, donjr,r Rajnu i r c l i k i d c o H o l a n d i j u . S i r i s c u d s r c d n . j c gt o l < n I . r L n a do Trijc;'a nr lVlozelu, od 'r,cstfalske sranicc kod Esena do lalonske Bclgijc na Sanrbri i Mezi. Flolandija, Brabant i Gcldcln, Jilih, Klevc, Berg, Licelbrrrg i crkvene oblasti l'ir:lna, Lijela, Utrchta i Trijera trr se ul;ijudujtr poslc telitorijalnc i rrkvcnc podelc u kasnom srednjem veku, Tu se govorilo francusl,j, valonski, donjonemai'ki i holandslto-ilamanski u mnogobrojnim nareijima. Danas sc ta oblast dcli izmed'-r ictiri clrlave. To jc hlasidni primer, koji pokazujc kako je istorijski razvoj doveo cio raspadanja jcdnc oblasti koia je u zrelom srednjem vckrr bila jedinstvena, i kako ishod jednog talc'og razvoja moZe da predstavlja prepreku Lr razunlevanju srcdnjovekovnog graditeljstva. Jedan bclgijski kanonik, Rejmon Lemer, pn'i ie uodio rrmetnidlio jedinstvo te oblasti i, 1906. godine, naudno ga obrazloiio. Oblast cionje Rajne i Meze je bogata ranoromanidkim graclevinama. A rucl AIi, od svih velikih crkava saduvana jc samo jedna u celini. To je cF''tE7, sveta Gertruda u Nit,elu, iuZno od Brisela, podignuta podetkom XI veka, a osveiena 1046. godine. Kao Sveti Mihajlo u Hiideslrajmu, koji je zapodet u isto vremc a zavrSen trinaest godina ranije, Sveia Gertruda ima dvostruki hor i dva transepta - na istoku i zapadu - i prostranu kripLu na istoku. UnutraSnjost obeju crkava sL sastoji pd vrlo jasno sklopljenog, kovdeZastog prostora sa ravnom tavanicom. l\ileclutirn,sasvim su drugadiji mcrni odnosi prostora u Svetoj Gertrtrcli od onih u Svetont Mihailr"r. Cctvrtasta ukrsnica broda i transepta nije modul ni i isine ni osllove drugih prostora. Visine su stcpenovanc, od najman.jih u bodnim brodovima, preko uzanii.r krakova z.apadnog transepta, r'elikolepnih prostora isto6nog trans e p t a i h o r a . d o n a . j r , c c cv i s i n e s r c d n i e g b r o d a . U g l a t ' n o m b r o d u . d e t v r t a s l i s t u p c i n o s c p o l u k n r 7 n u -a r l . . L d c ,c i . l a j c s r e d i n a n a - a r j a s e n a jednim ispustonr (ne znanto kako se taj ispust zavriavao, ier ie lebdeii luk dodatak iz vremena obnavj jania). Ako se za neke nla-baven i nejasnc prostore kaZc da str rcleni na atonski nadin, oncl:r jc ova crkva glavno clclo otonskc trmctnosti. U Selu i Astjeru na l,{ezi na. laze se dobro oduvanc, ali znarno nran.jc crkr,e istoga tipa, Jiojinra pripada i crkrra Sert Irsnrari u Lobu (Laubach) na Sambri, diji 1e unutraSnji izgled jako oStcden ukl.ian.ianjcin svakog drugog .stupc.t glavnog brocla. Prvobitno .ic bila dmgadiia od Nivcla, a slidna Sisternu, Ehternahu, Ciflihu i Svctom Lucijtr rr \/crclcnu po lepo pro-

rs'

Nl0el, teZ 29 utraJnrostl. Vldl

relionstrokcii( str@uu 65,

Crter

30 -

Ulrelrl.

Sr'.rii Pctor.

cloonl

btod,

Vi(11 doLe

nadenom graditeljskom motivu - sncnjivanju podupirada i arkada. -- U gornjoj i donjoj Rajnskoj oblasti, uz ova dva glavna reSenja broda crkve, postoji i trece - bazilika sa stubovima. Jedini dobro Utrelzt saduvani primer je Svcti Petar u Utrehtu, diji visoki prostori i vithi RrEz 30 stubovi sa kockastim kapitelima ostavljaju snaian utisak. Ova gradevina, dosledno svojoj strogosti, ima izdvojenu ukrsnicu brocla i transepta. Od trodelnog hora i njegovih mnogouglih apsida postoje samo ostaci, ali je lepa kripta saduvala crteZ osnove. Zapadno prodelje sa dvema kulama saduvano nam je samo na crteZima. Otonska crta, tako jaka u Nivelu, glavna je odlika grac{evina iz Esett skupine Esen-Verden. Zapadno zdanje katedrale u Esenu, nekada ienske kolegijalne crkve, r'rhunsko je dostignuie ove istandane umetnosti. Osmougaona kula nad apsidom, koju deambulatorijum i galerije (empore) dinc spolja pravougaonom, uokvirena kulama sa stepenicama i povezana s bodnim predvorjima, kao i s krakovima zapadnog transepta - predstavlja vrhunac sloT-enog r-rmetnidkogizraza. Postoje samo ostaci broda i istodnih delova; prema Svetom Luciju u suscdnom Verdenu, ili crkvi u Sisternu na lVlezi,moZcmo da stvorimo predstavu o njcnom izgledu. O-stale. slabije saduv:rne gradevine iz ove skupine su Ehternah kod Trijera (u velikom vojvodstvu Luksemburgu), Ciflil"r u donjoj Rajnskoj oblasti i Svcti Dorcle u Kelnu, koje imaju dosta veze s crlc'ama biskr"rpaBernulfa iz Utrehta u Dcjfente-r-r.r i u Errrclihu. Sveta l\4arija na Kapitolu u Kclntr je jedna od najpoznatiiitr rano-

romanidkih gradevina u Rajnskoj oblasti. Krakovi transepta i hor Ketit; polukruZno su zavr5eni, gradcii zajcdno osnowr u oblil<u lista de- rLaKa teline. Ogroman srediSni prostor je cco optodcn bodnim brodovinra csrEz Kvadratna ukrsnica broda i trarlscpta i mali kvadratni ugaoni pro. stori kompoziciono dvrsto povezuju celinu. Tako je nastao nacrt osnove koja je, vei i kao grafidka predstava, umetnidko delo veiikc lep<lte i koja nagoveStava centralnu gradevinu, dije Ce mnogobrojne vidoye, posle vi3c od tri veka, nacrtati Leonardo da Vindi. Tri veka ranije, gradeii San Lorenca u Milanu, neimari su pokuSali da pronadu slidno reSenje. Trikonlrc;s s deambulatorijumom, tesno sjedinjenim s jednim brodom, veliki je san graditelja na Zapadu, koji je samo retko - ili nikada - disto izveden. Ova kelnska crkva se, svojim ranoromanidkim stilskim sredstvima, dosta njemu pribliZiia. (Ona se sada obnavlia, poito je u ratu bila jako razruSena.) U Nivelu i Kelnu, a joS viSe u Escnu, zapazili srno razlike u rasporedu prostora, po kojima sc ove gornjorajnske grarlevine raspcznaju,a o demu ie vec ranije biio redi. To vaZi takode izazapadno zdanje katedrale r.r Trijeru. Tu nije posrcdi ogromno, jedva ra5dlanieno telo kao 5to je Spajer, niti dve kule isprcd bodnih brodova, Trii,'r kao Sto su uobidajena dvokulna prodelja, r'ei jc to viSedlano i dobro rABL, uravnoteZcr"roostvarcn.je. Iz velike fasadc izlazi, kao isprtst, polukruZr.raapsicla; sa njenim l;olukr-uZnim oblikom se slazu malo istr-rrenc kr.rlc za stepcnice, iiojc iinc ol<vir celir.rc.Tako su od fasadnog ozidan ostala samo dva traveia, nad koiim se uzdiT-u l)ravougaone

/^\

k u l c . O n c s u , h o r i z c . r n t a l n i nn r c p r e k i n u t i m k o r d o n s k i n t r , c n c i r r r ;p ro vezanc sa apsiclom i kulanr:r za stepenice; ccla fasacla ic olakSana slepin'r arkaclicama i galerijama s hodnicima. Ovdc jc, vei 1060. godine, ostvareno ralilanjavanje zida u dva sloja, po clubini, i po povrSini, nizom slepih arkadica. Galerije sa naspramnih traveja fasadc, z b o g c s l e t s k o gu t i s k a , p o n o v l j e n e s u o p c t n a a p s i d i u n i z u p o l t r k r u l nih otvora pod krovon'r. Apsidu i kule za stc-pcniccra5dlanjava.jr-r pilastri. I uprkos samo nagoveitcnim razlikan.ra izn'rcdu okrtrglih i ravnih obliha, raSdlanjcnih i glatkih, plastidnih i povrSinskih, cclina ostavlja utisak velike snage. - Glavr-re odlike ovog lasporecla nalazc sc u istodnom zdanju katedrale u Majncu, uglavnom podignutc oko 1i00. godine, i zapadnim zdanjirna u Mariii Lah i Nivelu. Zapadno zdanjc rr Triicn', i sa drugih stanoviSta, zauzima kljuino mesto; njegova apsida, spolja izgradena na tri sprata, lic'i na sto godirn kasnije hoenitaufenovske ovi5cspratne horovcu. Njegove galerije su obradene kao hodnici koji sadrZe odreclen prostor i kao hoenitaufenovske lombardijske galeri.ie sa donie Rajne imaju ograde i poduZni badvasti svocl. Tu se jasno raspoznaje slcpo povrSinsko r a i d l a n j a v a r r j ep o v i s i n i , s v o j s t v e r r og o r n j o j R a j n i ( S p a j c r , M a j n c ) , kao i gornjorajnski oblik galerijc sa poprctnim badvasti,',1 51,6rdonr n a a r h i t r a v i m a i b c z o g r a d c - ,k o j a i z g l c d a k a o n c k a v r s t a v c n c a i z dubljenih niia. \/cc r-rdrugof polovini XI vcrha,tr oltem;r oblastir-na bili su razvijeni oblici, koji su, kasnije, postali vodeii nrotivi. Trcba li, daklc, istoriiar unrctnosti da deli dr.e rajn.skc oblasti kada sc one, videne i iz daljine, mogu stopiti u jednu. Izmeclu snaZnog razvo-ia graditeljstva u oblasti donie Rajne-Mezc, sredinom Xl veka, i n.jegovog drugog velikog rascveta u doba HoenStaufenovaca,od sredine XII veka. niie bilo prekida. Istina, u desetleiima oko 1100.godine graditeijska delatnost je ne5to usporena. Postoji jedna skupina bazilika sa ravnom tavanicom i galerijama (emporama), od kojih je najpoznatija St'eta Urstrla u Kelnu; zatim, skupina bazilika ravne tavanice, kod kojih su zidovi broda raSdlanjcni visokim slepim lukovima, u nadelu sliininr oninra u Spajeru I; najzad, Seren u Ardenima, Orp le Gran u Brabantu i jcdnostavnija Sveta Ursula u Kelnrr, sa frizom arkadica, kao i Scr.rSeveren u Kondrozu kod LijeZa sa ch'ojnim travejinra. Prodeljc sa clvema kulama predstavljeno je sa Svetim Florinom u Koblcncu; zapadno zdanje sa trima kulama sa Minstermajfeldom i Brauvailerom; popredno zapadno zdanje sa jednom sledi5njom kulom sa Svetim Matejom u Trijeru i ponrienom crkvonr Svctog Mauricija u Kelnu. Sada razorena, Sveta [,Iarija rr Utrehtu, zaduZbina I-Iajnril-ra IV, bila je posebno zanimljiva i znadajna crkva, koia je inrala _ealeriie,sistcm povezanih svodova i pravougaona rebla. Pitanle \rremena njcne izgradnje, n.ienih odnosa sa lobardijskim crkvaniii rr No','ali i Vcrieliu, t a k o d e p o r t r S e n i r r ,k a o i o s t a l a p i t a n j a j o i n i s r - r e S e nu. IJogororlidina

ijn

_ __-_

7_t
.t
ti'

-'-(

,*:ffi
Tri.ier na Mozelu, Ir3ir)\ka olildst. zur)a.lrro zdnnje kated'rlo. fisim ju1.{r kule, koJoJ Je r goiri_ l:orI razdobljll dod3t Jc(rar) sljrnt, kr(j!r)\'i j zabat su vraCent u prvobitno rjtanJe. IBra !:ockljilt), vlsestrenih ,rrrikr, r vallkastih izbairri r u\'\lceni (rclavi na gradaYini. .astavlJanjc zloa r,l siojevc sr ple.lasn]lm oblikoil grt!rjjc I ho.iDika zit i)t.ola:en-ie, sntenjlvanje Oblika i)rj r3Sal:rrrjavanJU r Oi.\'oreDlh i z3t\'turrtDlli (lelo\'a _- s!.e to s\.(clOdi o lzuzetno rarviJcnoJ gaaditBlJsk,tJ !iulturl. lGli. !odilt!. itrrd{ !Ltrr J1 Uilr t:LilaJra u visllr: kopl.la. Vldt stranu 6?. 69.

6J

?t?
izgleda, drZali osnovnog nacrta, ali ni do danas nije izvesno da je zasvodavanje broda, izvedeno u prvoj polovini XII veka, bilo prvo bitno predvideno. Nadin "asvodavanji ie razlikuje od sistema iovezanih svodova, koji je tada bio uobidajen u celol ,Rajnskoj obiasti, a nizom jednakih, poprednih pravougaonih traveja u srednjem bre du, u nadelu, bliZi je Vezleu. Zapadno zdanje i airijum su-zavrieni tek 1200. godine. Skoro u isto vreme kad je zasvedena crkva u Lahu, postaju uobida- L D.s jene-zasvedene gradevine i u Kelnu (sada razruSeniSveti Mauricije), na donjoj Rajni (KnehtSteden)i na Mezi (Klosterat : Rolduk). posle zadetakau Hoheltenu i Trijeru (Sveti Matija), sistem povezanih svodova uzdignut je ovde do klasidne distote. Nema tu vltoglavog str-emljenjau visinu Spajerskogglavnog broda, ni jako raldlanjenih oblika utrehtske crkve Svete Marije, ni 'brzog. ritma traveja Marije Lah, veC je to skladna i umerena lepota. Lep motiv trifoiijuma ia ni5ama iz Svetog Lucijana u Verdenu upotrebljen je sto godina kasnije, oko sredine XII veka, u brodu crkve u Brauvaileru. Skladno gradenje srednjeg broda na tri sprata desto je oponlS"no u potonjim kasnoromanidkim grattevinama u oblasti donje Rajne-Meze. Ali, oko 1150. godine, u ranom hoen5taufenovskomrazdoblju, ova umetnost je dobila svoj konadni lik. U dvospratnoj kapeli u Svarcrajndorfu, sa koritastim niSama ponovo selavlja-uotonski< umetnidki prarac iz Xf veka. Tu, u blizini Bona, lombardijska galerija je dostigla _svojklasidni donjorajnski oblik. Istodna apsidalonske katedrale obrazuje "horsku fasaduo sa bodnim kulama i. u isto vreme, vei pomenuto rraSdlanjavanjena spratoveo spolja5njosti apside. U raznim vidovima taj obrazac slede,u dosta krjtkom vremenikom razmaku, Sveti Gereon u Kelnu, Sveti Servacijus u Mastrihtu, Sveti Kastor u Koblencu, ali najvelidanstveniji je Veliki Sveti Martin u Kelnu, prva u nizu trikonhosnih crkava. Tako smo doSli do podetka hoenStaufenovskograzdoblja i kasnoromanidke umetnosti, kada razni oblici zapadnog zdanja ponovo oZivljavaju.

OpatUa Marua Lah, u ogranclma Ajlcl.a bllzu l<oblenca, Rajnskr oblast. Du8otrajno gradenje, od 1093. godtne do XIII veka, ogleda Ee u suprotnostl lzmedu strozlh lstoEn,h kula I zapadnth delova kojl Cine pla8tlaniju cellnu. Ali, sacuvano Je unutrasnJe Jedlnstvo kompozlclre sa dvema skuplnama kuLa, Vldl dole.

crkva u Mastrihtu i parohijska crkva u Viselu kod Ksantena, koje im podraZavaju,mada su umetnidki jednostavnije, jako nagla5avaju, kao i crkva u Utrehtu kostur sklopa gradevine. tn. ?0 Opatijska crkva Marije Lah je jedna od najpoznatijih crkava sagradenih u decenijama oko 1100.godine. Svojim poloZajem,jer je smeStenapored jednog vulkanskog jezera na ograncima Ajfela, narodito istide, izvanredno lepo uravnoteZene dve skupine svojih Sest kula. Povest njene gradnje podinje 1093.godine, kada su je osnovali rajnski dvorski vojvode, i nastavlja se sve do XIII veka. Neimari su se;

hr
IZMEDU LOARE I DUERA III. ROMANIEKO GRADITELJSTVO

.r

raljevina i muslimanskih kalifata, pomera se prema jugu. le'lod Navas de Tolosa, 1220.godine, muslimanima preo' samo jo5 Andaluzija. Medutim, do sredine XII veka je' ovoj Kastilji politidke promene odjeknule u umetnosti,
tu i iamo. Ponovno naseljavanje povraienih oblasti i5lo sporo. Divovske gradske zirtine Avile, najveie i najbolje romaniEko utvrclenle na Zapadu, slnmenik ie koii wedoii

evi,rePregledmno5tvaspomarika-vzulisto rijskih'crkvenihilipolitiditi poa"ta - dakle' pregled samo vasto kih, jezidkih ii ;d;"fs.kihgranita izmeeiu Loare i Duera, uprkos razzdene graditeljskifr-oUiiti, celu oSlast Ta se oblast jasno razli' kao i"di;;l;;;"' tanta noobraznosti, prikazuje l-out" i Rajne'-tj' iezgra Evrope' One' ryadu kuje od drugih oblastiizmecluoutik pio'tora' svojski me-'tr;; ;;;*;j;;l.b-iii[ahi vrope uglavnom, d;;;; ;; t;s o'upu;.u' .naprotiv' bazilika nj ajuii Pored jedan oJ ,n,'ogih tipor;a pi'or,"".r i to naj-neizrazrtiii. je samo "i"s;;'i;p""a"i crkve-dvo jednobrodne i )asveden-e nje, trobroa." auoru"ri" ".iu" stvaranju' - Crta rane pruZa;"-pt"t"a"e moguinosti graditelj,"koP -fou'u u ionjem toku' podevii od pravca istok-zapad, koji "u-"J" medu izmedu Severa i Juga' veliku Iuog-u"likog rkt-"tu"iu,"g*4i D. 10 Naj"severniji primeri akvitanijske crkve sa kupolama, Fontevro, nacrkva, Kino, lazi se blizu;uznih obala Loaie; najsevernija dvoranska bazilika sme5tena;e biizu reke, dok Lava*ien, jed,na o-{ pjju2nijih severno sa stupcirira i ravnom tavanicom, lezi- jedva 30 kilometara odKinoa.Unurgunaijimedanijetakojasna'Iako'uceliniuzev' romag;ig""aiji bazi-lika iauzima p.Lt"Ztto mesto, ipak, katkad, 'demarkaiznad " nidka dvoranska crkva sa Juga prodire na Sevei' veku moZe cione linije..-Lio" se, sa svojiir den Marten d'Ene, u XII crkve cistercitske i smatrati sastavnim delom iuga; ali, Grandson umetnosti istoridari Neki Severa' tipa Fontn""!"-'"f:"ti" jakom oznakom " "Uiutii ,ritutiaj,, badvasti svod nad srednjim brodom tako. za Juq' Burgundiju veZu da i"g" a" bi hteli, izgleda netadno, jasno- u narodito T" granica' jigu umetnidka Piiineji nist t a i? juZne polovine ," ,ip.uuo s.agtoii od istodnom p"d;ji;-Katalonija

ia;;;'

celina.AIi, ni srednji ni zapadniPirinoj umetnoJi;5e bita-3edna ,"ra"":^:,1-:"r"o td."et"tr" umetnidke oblasti. U Spanskom ""ji "" jezidkompodrudjupojasrasprostranjenostiromanidkihgradevina juZno od ?iriiJ" a" ledne crte koja se proteZeclveita kilometara od njegoje Ebra' tokom neja. Da :" ioll" tu-ittitttb, obeleZiiemo i juZno od Barcelone' more' u Sredozemno vog izvora i" detvr"iit"":" portugalije severnu njenu odvaja ko5i iz darrasnje Du-erom, Spanije dine, u.istotinu. Isto tui.o,lnriSCanikekraljevine" severne u kojoj raspoznajemo oblast' jasno izdvolenu riji umetn";ii;t;il jugozapaduEvrope. na zapada granidni pojas kultuie i umetnosti Stare Kastllje na do i ba[sije, preko Asturije Ona se Siri od i"orru U toku XI i xII Katalonijom' io Aragot'u io i oi Narrare zapadu, hriS' veka, granica izmetlu hriSiaistva i islama' izmedu pomenutih

; tp;;tjii;

';;;."

(du'u' u Franciskor-'? u srednjovekov-

toii imaiu znaEaine romanieke crkve. Cela oblast izmeilu l-@re i Dueta geografski !e rnenie iednoobraaa od oblasti izrnedtu Loare i Rajne, od jezgra Evrope, ier je jaEe dele visoki planinski lanci Pinneja, Asturije i Katalonije. Ona obuhvata, dakle, tako raznolike oblasti kao Sto je Provansa, simbol sredozem' nog sunca, kao 5to je Galisija, poznatapo burama i ki5ama sa Atlantika, i, najzad, prostrane ravnice Akvitanije i slikoviti planinski lanac francuskog Centralnog Masiva. Arli, u neimarstvu se ne vide, Sto je neobidna stvar, te geografske razlike. U tim, tako razliditim predelima, ta oblast pokazuje toliko zajednidkih crta, da u njoj vidimo drugu veliku oblast Evrope, koju, za razliku od Juga (Italija), smatramo Jugozapadom Evrope. Prema podnaslovu ovog poglavlja, ovde je red o romanidkim dvoranslcim crkvama i crkvama-dvorana' ma, nasuprot bazilikama na severu od Loare. To je prvenstveno po' stojbina zasvodavanja putem badvastog svoda i kupola, nasuprot ravnoj drvenoj tavanici i krstastom svodu Severa. Ovo protivstavljanje, koje povr5no gledano, mole da izgleda dosta prosto, ne pro' izilazi iz namere da se tipovi gradevina, dija bi rasprostranjenost mogla da bude manje ili vi5e sludajna, stave nasuprot drugima. Naprotiv, ono se zasniva na su5tinskim razlikama koje postoje u naj' starijim slojevima graditeljskih i umetnidkih ostvarenja uop3te; raz' like, u kojima se ogledaju istorijski, dru5tveni, antropolo5ki i kli" matski, geografski, pa, dak, i geolo5ki dogaciaji i uslovi. Ovde ne moZemo, a, istina, nije ni mesto za to, da razludimo razlidite ele' -mente, pa dak ni da ih nagovestimo. Na Jugozapadu Evrope nalazimo, kako bi drugadije i rnoglo biti, --bq3tlike iz rane i zrele rotqanlke, ali one nisu svojevrsnc po izgledu i ni na koji nadin se ne istidu; obidno su bez upadljivih odlika. Njihov srednji brod je uvek badvasto zasveden. Kada se neka posebnost i javi - na primer, osvetljavanje srednjeg broda samo sa - posredi je, tako reii, komjedne strane, ili-visgki-blgAtbrodovi promis s dvoranom. Zna(ajno je da u celoj oblasti nalazimo, bilo u skupinama bilo pojedinadno, romanidke crkve izrazitog dvoranskog izgleda. lQvedimo nasumice -nekoliko primera: Sen Saven na r"oJto"ipudu,-Vilen-c-ija na seveioistoku, Sinta Marija del Sar u Santjagu, na jugozapadu i Bosost na jugoistoku naSe oblasti. Tri poduZna broda izgleda da imaju istu ili skoro istu visinu. Bodni bro'

s}l

fli. !fro

cd Dasa" frila i Segsrila s idbi

enfusi

JUGOZAP EVROPA Dvoransk,

Sen Savet Santiago,

TABLA ST

73

bi
III. ROMANICKO GRIIiDITELJSTVO IZMEDU LOARE I DUERA
d a n s k i h k r a l j c v i n a i m u s l i m a n s i i . i h k a l i l a t r L ,i r o n l c l a s o p r e l n a j u g u . Posle bitke kod Navas de Tolosa, 1220. g<ldine, rnuslitnanima preostaje skoro sarno joS Andaluzija. Medutim, do sredine XII veka jedino sr.ru Novoj Kastilji politiake pronene odjeknulc u umctnosti, i to samo tu i tamo. Ponovno nase-ljavanje povraienih oblasti iSlo je veoma sporo. Divovske gradske zidine Avile, najveic i najboljc saCuvano romanidko utvrdenjc na Zapaclu, spomenik je koji svedodi o 1on"rstanju. Aii, juZno od Dcura, Avila i Segovija sti jedini gradc-n'i koji irnaju znadajne ron.ranidke crlive. Ccia oblast izmedu Loare i Duera eeografski je manje .jcdnoobrazna od oblasti izmedu Loarc i Rajne, od jezgra Evropc, jel je jaic dele visoki planinski lanci Pirincja, Asturije i Katalonije. Ona obuhvata, dakle, tako lazr.rolil<c oblesti kao 5to je Proiansa, simb<-rl sredozenrnog sunca, kao 5to jc Galisija,poznatapo burama i ki5ama sa Atlantika, i, najzad, prostr.rne lavnice Akvitanij,: i slikoviti planinski lanac francusl<og Ccntralnog Masiva. Ali, lr neimars'L\ruse ne viclc, Stcr j c n e o b i i ' n as t t a r ' , t c g c o g l a f s l , t ' r a z l i k e . U tin, teko razlicitim prr. dclima, ta oblast pokazujc toliko zajedniikih clir., cll u nioi',iclinro d n . r g r -v r c l i l < t ro b l a s t E v r o p c , k u i r - r , za razliku otl Jtrglr( Itrlija), srnirtramo Jugozapadom Evrone. Prcura podnaslovu ovog poglavlja, ovde jc red o romanidkim chroransliim crk','ama i crkvama-d','orananla, nasuprot bazilikama na scveru od Loare. To je prvcnstveno postojbina zasvodavan.ja putenr badvastog svocla i kupola, nasuprot ravno j clrveno.i tavanici i kr-stastonr svodu Sclcra. Ovo protivsta\'l j a n j c , i i o j c p o v r S n o g l c d a n o , r n u l c r l l L j z s l c d ; r d o s t a p i . ( , s l o ,n e p r o iz.ilazi iz nanrere da sc tipovi gradcr ina, cija bi rasirlostranjcnost rnogla da bude manje ili viSe sludajna, stave nasuprot drugima. Naprotiv, ono sc zasniva na suStinskim raziikama koje postoie u naistarijin.r slojevima graditeljskih i umetnidlrih ostvarenja uop5te; razlike, u kojima se ogledaju istorijski, dr-uStveni, antropoioiki i klin.ratski, geografslii, pa, dak, i geoloiki dogadaji iuslovi. Ovcle nc moZento, a, istina, nije ni fiiesto za to, da razlutinro lazliiitc clemente, pa dak ni da ih nagovcstimo. Na Jugozapaclu Evropc nalazimo, kako bi dlugadiic i rnoglo biti, bazilike iz rane i zrclc ronranilic, ali one nisu svojevlsrc po izgledLr i n i n a k o j i n a i ' i n s c n c i s t i i u ; o b i d n o s r t b c z -u p r d l j i r i h o d l i k a . Njihov srcdnji brod jc ln'cli baivasto z:rsvcdcn. Kacia sc neka p<-rs c b n o s t i j a v i - u a p l i r n c r ' ,r . r s l c t l j e l a r r j c s r r ' t l n j c gb r - o d es a r n o s a jcdne strane, ili r,isoki boini bloclovi - posredi jc, tako rcii, konrje da rr celoj oblasti naiezirno, bilcr promis s dvoranom. Zr-rairajr.ro u s k u p i n a m a b i l o p o j e c i i n a d n o ,r o r n a n i i k c ' c r - l i v c i z l a z i t o e d l o i l r , s k c g i z g l c d a . N a v c c l i m o n a s u n ' i i c cn c k o l i k o p r i n r c r a : S e n S a v e n n : L Valcncija nzr scvcr<.ristoku,Santa .i\'larija dcl Sal rr severozapadr,r, S a n t j a g u , n a . j u g o z a p a d ui B o s o s t n : r j u g l > i s t o k u n a S c o b l a s t i . T l i poduZna brocl:r izglcda cla in.rajr-r istLr ili skoro istu visinu. BoCni blo-

'title .asto tle;tc 'anit 'tadu rope

Pregled mno5tva spomenika - van istorijsliih, crkveuih ili politiakih, jczidkih ili geografskih granica ili poiiei:r - dakle, pregled samr-r graditeljskih oblika, celu oblast izmedr-rLoare i Ducra, uprkos raznooblaznosti, prikazr-rje kao jedinstvenu. Ta se oblast jasno razlikujc od dru-eih oblasti i;rmecfuLoare i Rajne, tj. jezgra Evrope. Or.tc, uglavnom, duvajr-ruobidajcni bazilikalni oblik plostora, siojski mcnjajuii njegov raspored i sklop; na Jugozapaclu, naprotiv, bazilika je samo jedan od rnnogih tipola prostora i to najneizrazitiji. Pored nje, trobrodne dvoranslie crkve i zasvedene jednobrodne crkve-dvo lane pruZaju presudne moguinosti gracliteljskonr stvaranju. - Crta pravca istok-zapad, koji nan.reie Loara u donjem tokr-r,podev5i od svog velikog skretanja, gradi vcliku mectr-rizmedu Sevcra i Juga. r) r0 Najseverniji primeri akvitanijske clkve sa kupolanra, Fontevro, naIazi se blizu juZnih obala Loare; najscvernija dvoranska crkva, Kino, sme5tena je blizu reke, dok Lavardcn, jcdna od najjuZnijih bazilika sa stupcima i ravnon tavanicom, leZi jedva 30 kilornetara severno od Kinoa. U Burgundiji meda nije tako jasna. Iako, u celini uzev, u Burgundiji bazilika zauzim preteZno mesto, ipak, katkad, romanidka dvoranska crkva sa Juga prodirc na Sever', iznad "demarkacione linijeo. Lion se, sa svojim Sen Marten d'Ene, u XII veku moZe smatrati sastavnim delom Juga; ali, Grandson i cistercitskc crkvc tipa Fontnea su ouljezio u oblasti Severa. Ncki istoridari umetnosti smatraju badvasti svod nad srednjim brodom tako jaliom oznakom Juga da bi hteli, izgleda nctadno, da veZu Burgundiju za Jug. Pirineji nisu na jugu umetnidka granica. To je narodito jasno u istodnom podmdju: Katalonija se upravo sastoji od juZne polovine (danas u Spaniji) i severne (dar.ras u Flanciskoj), a u srednjovekor. noj umetnosti to je bila jedna celina. Ali, ni srednji ni zapadni Pirineji ne razdvljaju jasno odreitene umetnidke oblasti. U Spanskom ieziikom poclruiju pojas rasprostranjenosti romaniikih graclcvina ide cio jeclne crte koja se proteZe dvesta kilon-rctara juTno od Pirineja. Da jc lakie zamislimo, obelelicemo jc tokom Ebra, od njegovog izvora do ulivanja u Sredozemno tnorc, juZno ocl Barcclonc, i Duerom, koji iz danainje Portugalije odvaja njcnu scvernu detvrtinu. Isto tako, ,hri5ianske kralievincu sevcrne Spanijc iine, lr isloriji umetnosti, vr-lo jasno izdvojenu oblast, r,r kojoj raspoznajenro r vropr. g r a n i i n i p o j a s k r r i t u r c i u n r e t n o s t i Z n r r : r d an a j u r r , r z . r i r a d rE Ona se Siri oci Lcona preko Asturijc i Calisije, do S[arc Kastiljc nzr zapadu, i od Navare clo Arag<-rna sa Katalonijonr. U tokr"r XI i XII ve-ka, granica izmecfu hri5ianstla i islama, izmcdrr pon-renutih hrii,

l,
i:
I

JUGCZT EvltoP I)'.rttLtt't

S c nS a r Srrrliag rALi-r

-3

>.i-

f.

\',R1'-o5T

\"'i\o

i 3 dovi su uii qd s_te.{n:j9glo_slqji,_4aklc-hijerarhijaprostora-Medu-\

\
1

,iG

"S-eil;-.-Fi;;;A; TirninTie_dlfrije-n-aeTa8ena ftgo u Uazilici ;

siisnuiog iii-rui:"rrog prostora. -- tiLa, te ie ne .etko a"ui:" "tirat Gledan. preseku, u prostor ne stremi uvis, iec je vile p6legnut,ili o.l )zv'''
ostaie bar neizrazit. ''od- pelffadvasti svodovi su posebno oblikovani u dvoranskim crkvama .[uga. Glavni brod je skoro uvek zasveden polukruznim badvastim svodom, sa ojadanim lukovima ili bez n5ih, iri ponekad je, narodito u Provansi, i prelomlien. Zbog svoje dvrite, opipllive, zbijene i krive

hora, na zalasku sunca blaga vedernja svetlost ulazi kroz otiore na zapadnoj strani crkve. za vreme najveieg dela dana, svetlost dolazi _ tSTo postrance, preko bodnih brodova, pa je zato blaga, a desto i . -na peiine. - Poj"dirrudn-ogledani, brodovi'su Eestovittil ati, posredstvom ividnih lukova medusobno s@dova bazi

prekolana qstajgu ;_o_ srednj.i,!_1.od izvo! svetlosti. ,.,elga,q''opgtve_ni u ranb iutro ble5iavasvetlbii-pioaiie kroi iiroioie funqlak-q,.s?m9

razloga,pociceiana preistorijske megalitskegraclevine u sredozemlju' eaj.*ada ojglani lukovi, slidnoh."qi*uu pravilnim razmacima rasdlanjavajuFad,-ffi i Eada su povezani sa prislonjenim polustupcima,. pa na -taj nadin spajaju podupiradei svod, poi"oj"nost izmecluzida i pokrivadamnogo je jada negokod krstoobraznog zasvoda'anja,gde se ludno raursenepovriine -tao delovi zida rrazubl kri5kama svoda. *Uti" z 3zl p{ z.a;vod3vanjabadvastim svodom zavisi, da li ie glavni brod i brodovi saduvatibar nerto od onog stepenovJnjaprostora .^ J to;e ,9o9"i bi moglo da podseia na baziliku. To dolazi otuda sto nii ividnih \r'l\ -=rz (a sa lj-rma katkada i temena svodovabodnih brodova) ostaju $l$ova crte od,koje-podinjebadvastisvod srednjegbroda. sasvim je ,,.+*\isRod -r,i polukluznim badvastiir, \rp?r,"dno,da Ii su bodni brodovi zasvedeni ili krstastim svodom,jer su lvi ti oblici zastupljeni. I lg:t"gilyastim suS.tini, dobija se utisak da je u pitanju jedan slozenprotto", eifi .-,,,{ lu ''' svi delovi iste visine. -iju ptiEbdlika dvorane j: dq sred'ji br'd nema zidova, u"e gJ;retluju stupci, koji dostiZu skoro celu visinu pro_storai koji ,i ru.! iolu vitkiii od podupiradabazilike. Njihov oblik, dakle,-u velikoj"mJri odreclujeutisak. cak i kada su ra$dlanjeni, oni nemaju onu oliomitu snagu koja se vidi na visokim razudinim zidovirna broda. Utisak smirenosti prostora-dvorane ostaje tu prevashodan. celokupan proJen saven slr Gartamp btlzu PoatJea. opatus Je gradena u vtse navrata oko 1t00. godtne. svedanl llr veltkih prostora u obliku dvorane ovde Je narodilo lzrazen. velikim delom saduvano sllrerstvo, podvlacl Jedinstvo ba[vastog svoda glavnog broda, Transept I kula nad rrkrsntcom rroda i transepta manje su znadsJni. Vtdl stranu ?3.

.@lid;

_ry monolitai$eilii v,at,.zato, i ne bez

t>

4^t

Sor Ljore;Ji sLranu 74.

del

Nlunt.

I:orTici?'ijski

Salttiiago Crtcz:r3 i=gLed. Vid.i dole.

(le liorlpastela,

Izomettt|skl

Sampanji na Roni (okrug Arde3) nalazimo, medutim, jo5 jednu usamljenu, oblikom veoma svojevrsnu gradevinu. Po prirodi svog prostora, prve lombardijske zasvedenecrkve su takode bliske ovoj skupini, iako njihovi detvorodelni, krstasti svodovi istovremeno pokazuju zavisnost i od drugih uzora (Milano, Pavija). - Ameridki naudnik K. DZ. Konant je poku5ao da izdvoji skupine_Se4laeETuluza kao super-regionalnu, dije bi crkve, nanizane na putu Sto vodi =----.-rt_-_.---l*--;-. od Francuske do groba apostola Jakova u Santjagu, trebalo da budu shvadenekao hododasnidke. Mada se ovom dinjenicom obja5njavaju neke njihove zajednidke osobine, oblik dvorane bi trebalo da ostane osnovno nadelo ovih crkava, nadelo koje zavisi od geografskog pololaja, iako je ovde vi5e u pitanju nadelo nvelikih oblasti". Velika prednost dvoranskih crkava, sa galerijama ilibez njih, nalazi se u samom nadinu gratlenj a. -Sred nj ; Srod-Lbof*$rodovi-se l&L-jalqqq ppdupiru. U prostoru slobodno postavljene podupirade lak5e je izgraditi, jer oni nose samo teret a ne trpe nikakav potisak. Bg- dupiradi svodova mogu - i moraiu - biti prislodgqi uz zidove boenih i-tforq kb;i su u-ProLanai dostigli upedatljive razmere, Sto je i obeleZje njenog stila. Kada se postane svestan ovih dinjenica, shvati se da se olabav< sistem bazilikalnog zasvodavanja na Severu sukobljava s graditeljskim razumom i da se moZe samo objasniti neodoljivom Zeljom da 1f nost koju moZemo da pratimo kroz ceo srednji vek, pa i kasnije; gotidkih crkava-dvorana sa nizom kapela, koji pred$5 ';r.{ mislimo na tip stavljaju katedrale u Albiu i Heroni, suprotan bazilikalnom tipu ka$-{--:---"r-"-,--Ft!,.2?+^!rr!r at' tedrala na severu Francuske i opatijama izmedu Sansa i Abevila. U vezi s tim, nuZno je da se pomene jedan drugi poseban oblik iz Evrope, koji posreduje izmedu dvoranske crkve i jednobrodne crkve-dvorane: ogromna dvorana, pokrivena poduinim badvastim svodom, koju sledi niz kapela sa poprednim badvastim svodovima, meclusobno spojenih lukovima, koje bi se mogle, dakle, razumeti kao bodni brodovi. Ali, uprkos uzduZnoj povezanosti, svaki od ovih traveja, svojim poprednim badvastirri svodom, tako je snaino upravljen na brod da prevladava utisak nanizanih kapela. Ova vrsta, srodna dvoranskim crkvama, ne sreie se jako desto. Najvi5e ih se moZda nalazi u Provaqsl - Orant, Avinjon, Pern - ali ih ima i u Akvitaniji i Langdoku (Agonak L'Eskal Dje). Zasebnu skupinu spomenika, okupljenih u severnoj i istodnoj Burgundiji (gornja Burgundija), sadinjavaju Fontne i druge cistercitske crkve. Moguie uzajamne veze izmeflu raznih skupina nisu jo5 proudavane, ali, kako smo vei pomenuli, takva veza svakako postoji sa gotidkim crkvavoranama.
,lt

Gratlenie

stor zapljuskuje podupirade dak i kada srl slj-1t-s-trogom-nizlr. S_tqp9-i-;_e,--{e!ilg._"ulAr"--u-p-.-qqtoru. To j e suprotno strogoj def i niciji gradenja prostora u umetnosti zrele romanike, koju su izneli istoridari umetnosti kao Sto je P. Frankl. Ali, on je poiao od gracliteljstva jezgra Evrope - oblasti izmedu Loare i Rajne. Videil 'ierno u vi5e navrata da njegova definicija stila - uprkos tome Sto 1 7 r v \ , _ a je oStroumno sroiena - stoji zaista na putu jednom Sirem razu. timevanju tog stila. \tdr l izmenile prirodu dvoranwrsi I Galerije iznad bodnih brodova su dosla z ) s r l skih crkava. Medutirq-os-vetlja-vanje jc, uglavnom! ostalo isto. Ali, galgrije q ove g4le$je ur'ode ba,zi ,lik-alannaiin sleLqnoyauiap1q5!ora,t.i. snaZ-,o_ry
-1-1-' . --E ---j

_seple$gr.:ivo sreFenuje! _das9 dobro asvetli. Tu postaje vidljiva jedna od presudnih suprotnosti unutar evropske umetnosti, suprot-

istih Tazmcra;@eda vitkiji;!Postoje dve skupine dvoranskih aiktva s galFrijama, Obe su veoma malobrojne, ali su u tehnidkom pogledu veoma znadajne. Jedna je rasprostranjena na veoma malom prostoru; ona razvija posebnosti u rasporedu transepta i hora, kao i u ukrasnim pojedinostima.{To jc overnjanska skupina. Druga je ra5irena na velikom prostranstvu, o&-Santjaga de Kompostela, na krajnjem severozapadu Iberijskog poluostrwa, do Konka, Tuluze, Limoia. (Nicno ishodi5te bi mogao biti Sveti Martin u Turu na Loari, sasvim na sevem oblasti, ali to nije izvesno.) No, istodnije, u

j e f?dyqjsn _iitCuu! pojasevapg yrslnl no i?_qr4J3nje !. _clavg1Uf.o_d -galerijima !"kovima:1o?.rih-5.odovai Q*porima;, te tako, dak i

:1 ,^l 'J*)\ilL{

lqgE5"jl*

lvrb-tryo:a-dpranskib-crkavaJi5rua-ie stepenovanja,r4 . * {rw>r 77

if,
Crtez 3{ - Dtni, Bogorodldno. crkDd. Pogled. na lstotnu stranu unutrdlnlost|, VLdI sftdnu 79.

,/

i2

r'.(

CrteZ 35 - SoLInta', crkoo s klrytol/rmo, PogLeClne brod,, zapddnl ateo. vldl strdnTr 8,

-crkava Sire se jedinstveni,_ sGcilasti krov, te telo graitevine postaje r. zbijena masa sa teZnjom ka rasplinjavanju. U vezi s tim, tu desto i' nedosiaju skupine kula, koje su stvaraladki udesnik u stremljenju uvis i dinamizmu crkava na Severu. I sama fasada, sa svoje strane, pokazuje iste te odlike, pa ostavlja- utisak rasplinute kuie sa Sirokim zabatom. Ona je zgodno polje za sloZeno ra5dlanjavanje i bo' gato ukra5avanje. Narodito u Akvitaniji i Lombardiji, ove dvoranske fasade su dobile razvijeni umetnidki oblik. Kao ni dvoranskim gotidkim crkvama u potonjim vekovirna, na Severu, tako ni romanidkim dvoranskim crkvama, na severozapadu, nije bio potreban transept da bi razvile svoje pravo dejstvo; zauzvrat jedan bazilikalan prostor, prema shvatanjima koja vaZe u ob' Iasti jezgra Evrope, izmedu Lgrre i Rajne, kada je li5en transepta, nikada nije do kraja iscrpeo sve svoje moguinosti.lJedan jedini izuzetak dine dvoranske crkve s galerijama (emporarria) iz skupine ---santjago-Tutluza, koja, manje ili vi5e potpuno, sprovodi sistem poduz:nih-trodbvaEoZ-transe-pt i ki& hor. Sa svojim jako isturenim broilovima, koji uokviruju trantrobrodnim transeptima,-ffin-im u obliku deam-bulatorijuma, a Jakotle i hor, oni, bez sumnje, sept -piedstavljaju vihunac srednjovekovnog nadina gratlenja. Velidanstven utisak tu ostavlja mnogoprostornost, naglasena sistematii-

niza i istegnutosti, p.riqutrrjh kod bazilika, a izazvarih postavljanjem -dviranskih p,oti,u-{znaT uoenih-uioaont. rz-nid ?id"ra spoljutr i' .

.no5iu i strogom pravilno$Cu. Najjadi naglasak, svetlonosna kula nad ukrsnicom broda i transepta, ostaje delo Severa, mada se i ovde javlja na nekim, docnije podignutim crkvama. 1 1 :tE,fi.r-a galerijada,|u skupini dvoranskih crkava skupini Otbrsa -Jldrugoj f rj?, transept prostora, se sastoji od stepenovanog lepog i lrosebno /l_ je put Zivosti og i ma5te. Cini prose da njihova istodna odlika da /l l/[ storna skupina bude nezaviqna od broda, i, desto, izdvojena pre{ ! gradom od arkade u gornjoj zoni. Cetvrtasta ukrsnica broda i tran[.i septa, nadvi5ena kutlomlantemom, stepenovani traveji krakova tranl'1-seBta, hor sa deambulatorijumom i kapele - sve to stvara jak uti\l'sak sloZene mnogostrukosti; ona se mole uporediti sa otonskom I umetnodiu, a suprotna je stro!:ouq_lrstrojstvu salijskog neimarstva II na gornjoj Rajni, ili norma4skom_gladitEijstvu. Van ovih skupina, istodni delovi dvo-rantkih crkava slabije su nagla5eni. Premda tu desto postoji transept, ako je mesto ukr5tanja broda i transepta naznadenq kuFolom ili manastirskim svodom, ti prostori su vi5e niski i mradni, jedva raspoznatljivi u polutami. Nacrtana osnova nam desto daje potpuno pogreBnu prestavu o gratlevini. Osnovom istodnih delova, graditeljstvo na Jugozapadu Evrope sledi vrlo !esto obrazac koji smo upoznali u oblasti jezgra Ewope, oblasti izmeclu Loare i Rajne: jednobrodni ili trobrodni transept, izdvojena ukrsnica broda i transepta, stepenovani hor ili hor sa deambulatorijumom. Medutim, raspored unutra5njeg prostora, osvetljavanje i brod tu su re$eni na potpuno sopstven nadin, kao Sto je tako stvoren i poduini brod. Prostor dvorane je odlidje, posebnost koja celu gradevinu po svojim sopstvenim zakonima oblikuje. Obrnuto, na Severu, u jezgru Ewope, u oblasti izmectu Loare i Rajne, dvorana, kao oblik prostora, nije nepoznata, ali je svedena na sporedne prostore, male crkve i svetovne gradevine. Pored dvoranske crkve, u oblastima na jugozapadu Evrope narodito sreiemo crkvu-dvoranu. U razdoblju rane i zrele romanike, ovde nije, kao u graditeljstvu na Severu, jednobrodna osnova svedena na beznadajne crkve, na pryom mestu na seoske i malih razmera, veC je primenjena na gradevine koje, svojim kamenim svodom i umetnidkim izgledom, odiSu dostojanstvom. Na Severu, takode, postoje velike usamljene jednobrodne crkve, najveima krstoobrazne, narodito iz otonskog razdoblja, kada su sa ravnom tavanicom. Crkva-dvorana, zasvedena i istog ugleda kao vi5ebrodna gradevina, ovde je izuzetak. Na Jugozapadu Evrope, mada raznih velidina, ona je pravilo, to jest, predstavlja jednu od glavnih moguCnosti gratlenja spomenika. Siroko je rasporedena crkva-dvorana sa poduZnim badvastim svodom. Poznati su, izmeclu ostalih: Sen Gabrijel, Le sent Mari de la Mer, Sen Pons de Tomjer u Provansi. Ima dosta prostranih predela, na primer u Kastilji, gde crlcve toga roda, i u malim i u velikim sraz-

'.!#;o

79

5:

.r)rifirirt,, L. it(li. liipi.litir I.: t il()l|.1,. r'. irtr i-:1ilil1n1. .)s\.cien 1123. Ntz.tl( sccllastt aocllic. r : ' !.ii.'liint bIO(ioilt i)oiiii; ll.t{. r,r.i, sDa, i, rjvr')l-altLl kao ol)liji cfkve. Ona ltije l)ija ?:ils\-r,t : ^ z i ' K a t : l / r r r i i i r {.r!:fiisj:l rr:-iii t !.: r.,lllIrJir\
i,it.itt

, ' {ir,!Lt

lla

tr!l.,ll

i[]si(lalnli

I)Jer)ori

t)itStiilt},-

ril)\,(Jfu

\r

1.l.li

.it

ij)ll

:tl

nrerarj)a, prcoVladava.iu. onc n-logLl im:rti kulu nad horom, ili predvorjc kao u Sar-r Kirse kod Burgosa. Drugi osnovni oblik ic crk'a-dvorana sa kupolama. posredi je jedna Crkva-dyot"a od najir-rdnijih pojava u romanidkom graditeljstvur. ler, kupbla kola kupolarna nadviSavrkrug po sebi je urniren oblik svoda, usredsredenna iednu sredi5nu tadku, pritlagodengraclevini centralne osnove, ili bai srediSnjenrdelu prostora kao Sto ie ukrsnica broda i transepta. Kupole CRTEZ ;5 nad poduznim brodom, teorijski izgledaju dudna zamisio, ali iu u stvarnosti vrlo raztrman oblik, ier prilikom graden.jatreba savladati samo mali boini potisali. Jedan od glavnih nedostatakaclvoranenad.vi5enebadvastin-r svodom i dest uzrok njegovog rusenja tako je ot, klonjen; r'riz kupola snazno deluje svojom lepotom. Nii"du.r drugi oblik romaniikog zasvoclavanjane podviadi, na tako jasan nadin, izdel.ienost prostora na posebne traveie, pa iak kad iir ima samo ;ir-'kolilio- na primer dva u Kaoru, ili kada su broini - ietiri tr Fonte'ron. Povest niihovog nastarka je sporna (vidi dalje), ali je sasvimjasno da su one svedenena vrlo usku oblast - Akvitaniiir. r\li, i tu ima izuzctaka: u katedrali u perigeu su pet velikih k,rpola postavljenr:na graclevinu centralne ltrstoobrazne osnove, dosledno vizantijskon obrascu Svetog Marka u Veneciii, ali su ned.r,osmisleno u stilu;rele rorranike; u Se't Ileru u poatjeu dvorana je dopunjena. Oblik k,pole jcru nckim crkvama izmenien (LoS,Le pij, Sampanja); ali, uvek ie oblik kupole odreclenjakin-rizd'ajanjem #aveia, diji je peiat liupola, ierk i tanro gclepostoji ra3dlanieno.t,ido.,u. oblasti .silcsture iznrccluL'ale i btrcra - kao sto smo pokazali - sjeclinjene su osro'nim crtama romanidkoggraditelist'a. Medutir"r,razlikc nrcclupokrajinama postoje, i mi icmo ih kasnije ispiti'ati. one se 'eirodito javljaju pri posmatranju n.iihovogistorijskounretrriikog ))uzfasta(,njihoi,og porel<laili najvainijih Jtvaraladkih razdoblja. U ranoromanidkomrazdoblju, oko prve polovine XI veka - treba rabeleiiti * postojala je veia graditeljska Zivost, narodito u Kataloniji. oslaci vclil<ihranoromarniikihcikava, koji sl*a Jugozapadu E'ropc: tu i tarmo saiuvani u doc'ijim pregraclirjarna, jod nisu bili lrredmet opitih istraiivanja. Moildi c"-o tamo-naii jednog dana p.r'i oblik ronranidke cl'oranc zasvedenedn,e'im svodtm. up.auo, ocl sredirc XI veka javtia se sira graditeljska delatnost,o kojoj joi svcclcicsaiuvalri spomenici. U ponovo osvojcnim oblastima severne Sparijc, ner l>r-inrer tr staro.i Katis ji, cvetno doba romanidkoe neilnarstvanasta.ie neito kasniie,u XII veku. Isto tako, pravi u.liuro. graditeljstva u Provansi javlia se kasno, moZda t ar"iil nego u svim drugin ovclepomertrtim oblastima, ne pre sredine Xit ,relia. Katalonsko gracliteljsti,oje najlcpse i nij;ednodusnije otelotvorenje KAT;\LONI. nc-inarsl<c zami.sli rare ronranike u irrgozapacinoitb,lasti Evrope. TABLA STR. Mnogo pr-c rcgo u drugin l.:raiel'ima,tit su-ost'aiene glavne teme

8l

-,t.j

rl

.rl''

,.

.)gp:.:.'' , i:. .'n-t', ' -1t . , i ,., ,,.,.,/!: ,,)i, .. 'i l i

, , .' i ) i i L
t

r L

rta,,l''i: ,':""r.r;"ti '' l'i'/"''.:

, ,

"'

'
.

.\ ti ,Lv,-'
.'.

,. - . ,- .r _. t 1,

(:r'1.e2:17 --'faltlj, Jlqoi:rtolJ.r. ViCi

Suetl I(litrcrrl. st?(rr.u,1,1.

I:.)rlrctfljs;.i

;:a/l(r.l sa

Crtez 36 - Sueti ?no doiej .tonik,

I'Iort.rt 1 , . 1 < o l r i g l r u .I . o m e l r i j r ^ i r l r . 0 l c d . O c l gorrtja crlrue, donjcL crl.oa, kl(uslor. Vicli

KtuJona, Sf . Vir)cc?1cijc. i.onrctrijskr Crtez 3ti i"gIed. Vidi ::ttanu 31.

Crt('Z ljg - Korbera (l(t LJobregal, ssn Pons metrijsl.i presek, vidi strdzu 86.

ove velike oblasti - clvorana sa badvastin-isvoclom i zasvedena dvorana. Za5titnidka snaga kamenih peiina i njihov mitski mral< ovde su na5li svoj graditeljski oblik. U vclelepnim planinarna istodnih Pirineja i njima susednirn oblastima na jugu i severu, sve do Srecloje viSe stotina ron-ranidkih crkava. MoZda zcnnog mora, sadu','erno rrije preterano reii da jc ova oblast bila, i brojno i sadrZajno, zasiienija spomenicima ranoromanidkc umetnosti ncgo svc clruge oblasti u Evropi. Z a t u j e o b l a s t k a t : r l o n s k i n a u i n i k P L r i gi K . a c l a f a l kp r o n a ( a r t i z . r ' t . r >prla romal-ridka umctnosln (printcr art rornanic), koii .jc, zatirl, postao osrtovni izraz op5tc istorije trrnetnosti. Taj iz.raz z.natnin-r delom pokr:iva na5 izraz ),rL\naromanika" i izgleda da inta mnogo iirc znadcnie od onog koje mu jc prvobitno dato. Ali, ne bi ga trcbalo svoditi, kao Sto sc na podctku deiavalo, na izvesne formalnc pojave, kao !to su, na pr-imer, lezenc i niz polul<ruZnih slepih arkada. Utisak o spol.ia5nosti ranoromanidkih katalonskih gradevina. odrcil"rjc, prc svega sitan kanrcn - Sljunak ili rnali tesar.rik- od kojcg s u s a g r a c l c n e ,k o j i c l a n a s g o l o v o s v u c l a s t o j i o t k r i r , e n , a l i l < o j i i c

prvobitno, vrlo verovatno, bio uvch omalterisan, a na unutra5njim zidovima jo5 i iakim boiama obojen. Spoljnc povr5ine su biie raSdlanjene lezenama i nizovima slcpih lukova, tirn lepim, prilagodlji vim i lal<o smenljivim motivirna, dije bi ravensko p,oreklo trebalo ispitati. U X i Xi vcku oni su laiircni skoro po cclom Zapadu. Ako od nadirra grarclenjazidova predemo na suitinu plana ovih crka'.'a, njihov dcsto zdepast i osl.:uclno; aSdlanjen izgled pcstaic nanr odrnah raztrnrljir, kacla shvirlir,.rorasporecl prostora. Uglavnorn su io r i v o r a n s k e c r k v c s a t r i a p s i r l c , : r l i i s t o t a k o i . i c c l n o b r o d u c ,d i j i d v o r a n s h i t l a n s c p t i m a t a k o i t c t r i a p s i c l e .S ' , c t i P e t a r r - rR o d i , z a v r i e n j e i022. godinc, jcdan je ocl na.jstariiiir, taino datcr.'anih spcmenika iz najranije romanikc. Tu ic oblih prostora u vidu dvorane jasno odi'eden; mecltrtim, painju privlaic civospratni stubovi, postarrljcni s)cbodno isprcd stubaca, ko.ji clciuju l<ao ostatak neke antidke fasadc. U Montbuiu jc taj utisak uklonjen; u closlcdno sprovcdcnoj graclcvini sa stupcima, l.rciirrast izslccl dvoranc jc joi jasniji. U Kascresu j e s l i d a n s l r r d a j .S v c t i M a r t i n n a p a d i n a m a p l a n i n c K a n i g r - r as , flanc r r s l i c s t l i i n c ' P i l i r r c . j a ,i r n a i s t i p c i i n a s t i z g l c d ( c r k v a j ( ' p r e t r p e l i l

Dt,or,

cRrE

\2

>3

velike popravke, ali se pri tomc, izgleda, drZalo plvobitnog plana). Podupiradi su ovde stubovi, koji, po obliku i ulozi, odgovara.fu onima u Rajhenau-Obercelu: potpuno odvajanje od ,organskogn obiika antidkih stubova nije jo5 izvr5eno. - Sve ovc gradevine imaju poduZne badvaste svodove nad tri, uporedo postavljena broda iste visine. U Elnu kod Perpinjana, na samom obronku planina, taj obrazac je dostigao svoju zrelost sa raSdlanjenim stupcima i ojadanim lucima ispod badvastog svoda. Bodni brodovi su ovde, kao Sto je to dest sludaj u Jugozapadnoj Evropi, zasvedeni detvrtooblidastim svo. dom. San Huan les Fons juZno od planine, ima istu vrstu svodova. Mnogobrojne znadajne romanidke crkve u Kataloniji zadrZale su tai oblik dvorane, sa njenim mradnim i pecinastim izgledom, koji jc gotovo nepoznat u preromanidkom i ranoromanidkom graditeljstvtr Lombardije. (Ovo spominjemo zbog toga sto su veze sa Lombardijom bile iesto uspostavljane.) Navodimo ostale primerc: Bosost, Sveta Marija u Besalu, San Ljorenc del Munt, Sar.rtAndrc de Sorcd. :Ez s7 Nezasvedenecrkve, sa vidljivim drvenirn skelctom pokrivada, kakav ie u crkvi u Taulju, sasvim su retke. t.ilikc Pri ustanovljavanju statistidkog i sistematskog pregleda spomenika, bazilike izgledajrr isto toliko znadajne kao i dvoranske crkve. U stvari, bazilikalan plar.rin.raju znadajne crkve, kao 5to su u Kardoni. 'r.zss \/ilabertranu, i graclevine iz kasnoromaniike umetnosti u Seo de Urhelu (1175) i u Pobletu. Veiina ovih crkava irna pcduini badvasti svod nad glavnim brodom, a ravnu tavanicu samo neke starije crkve: Kuksa, kraj X veka, Ripolj, podetak XI vcka (svod je nov, izXIX veka). Vci u uvodnom poglavlju, vidcli smo da dvoranska crkva juZno od Loarc, iako preteina, nije iedina vrsta. To vaZi takotle i za Kataloniju. Ako se pode od tekuieg miSljenja, da je bazilika prirodno i, tako reii, samo po sebi razumliivo ostvarenje, dvoranskc romanidke crkve u Kataloniji, kao i na celorn Jugozapadu Evropc, vi5e lide na neobidno nego na osmiSljcrno graditelistvo. Medutim, shvatimo li dvoranske crkve kao osobene gradevine, odmah nam postaje jasna posebnost ncimarstva na Jugozapadu Evrope. Tada prclazni oblici, na primer bazilikc sa prozorima na jednoj strani, gube svoju neosnovanost i mogu da se shvate kao tipovi. Takve su baziIike Svcti Petar rr Besalu i Svcti Petar u Galjigansu izvan zidina Het'one: zasvedene sll baivastim svodom, prostor im je bazilikalno stepenovan i samo na jednoj strani srednie.e broda irnaju prozore. Slojevito katalonsko graditeljstvo ni.ie uop5te iscrpljeno ovir.n glavn i m n e i m a r s k i m t i p o v i m a . V e i s m o p o m e n u l i d a m n o g o b r o , i n cj c d nobrodnc crkve povezuju brocl s veoma razvi.jcninr istodnim d<.:lom,
Izes. departrnin G6rd u zapa(lnoJ Prolansi. Kula-7-\'oiik iz -'iIl iclia, IloiukruZnc arkr{lr r ffizovi arl<lcllca, nizo\'1 zubaca, a naroait,) l)iiore, siDenjtr.jua'i st: rrSdlnn.irr\'rirt liulll 11i ie:r1 sDtrr{)vn. ,lasno sc ro!poznsJu ruDc dd {re.la sa sl(cla. vidi strrnrr {lll

:!-

l*t*
;J r'!
ai

r{i

l:t

,!

Lt-

r: SA

4rl

gde, osim transeptasa apsidama,iloZc da postoii, iznad kupole sa trompama, kula nad ukrsnicom broda i transepta (Korbera, Frontinja, Montserat, Serabon).Osim toga, dvorana broda moZe da se zavr5ava trikonhosno,r-tvidu lista deteliire? Sveti Nikola u Heroni, Ponts i mnoge druge crkve. Hor sa deambulatorijumom nije nepoznat, ali je pretrpeo dudne preobraZaje (Roda, Sveti Fetar u Besalu, San Huan de las Abadcsas).Op5tu sliku odreduju velidar.rstvcne kr-rle, hao u ElnLr i Kuksi, nekad okruglc kao u Andori; Kripte (Kardona, Kuksa, Vid); mnogobrojni mali i veliki kiaustri sa mnoStvom klesanog ukrasa; i najzad, bogati dobro saduvani fresko-ukras, od kojeg je dobar deo, iz predostroZnosti, skinut sa zidova i izloLen u muzejima (Barcelona, Vid). Najjuinija sredozemnaoblast severno od Alpa poznata je po svom 'grdkom svetluu i ritlskim spomenicima.U XII veku tu je podignuto mnostvo romanidkih crkava i manastirskih zdanja. Njihova istoriia, kao istorija razvoja graditellskih oblika, nije jo5 napisana. Ali, je dosta vidljiva. njihova posebr.rost Kao svuda u juinoj Francuskoj i ovde ima romanidkih dvoranskih crkava.Ako je tadno cia je Sveti Petar u Vijeni prezidan u X veku, ta crkva bi bila jedna od prvih. Kasr.rorimska gradevinas drvenorn tavanicom,diji su spoljni zidovi ostali saduvani, postavljanjemdva je r.rpravu dvoransku niza detvrtastihvitkih stubaca,preobraZena crkvu. MoZdana.jlepSa, a isto tal<oi najvelelepnijazasvedena gradevina toga roda, nalazi se takode na sevcru ove oblasti, u Valansi. Katedraiapredstavljarazvijeni sklop zrelogXII veka - glavni brod je zasveden poduZnim baivastirn svodom, boini brodovi krstastim. Ostaii prirneri su: l<atedlala u Vezonu, pretvorena u dvoranskr'. crkvu tel<nahnadnompregradnjom,I<aoi Sveti Petar u Vijeni; Sen Onora des Alikan kod Arla; Sen Pol de Mozole blizurSen Remia; njima bi se mogle dodati joS cistercitskect'kve Sih'akan,Fonfroad i Le Torone, dije su osnovepreinadene u toku gradenja.Te graclevine, vetinom, pripadaju vei sredini i drugoj polovini XII veka. Tu se jedna dudna ,iznr-rdena( priroda prostora pokazuje kao bazilika. Na primer, srednji brod Scn Trofima u Arlu je uzan, i nadviSen prelomljenim poduZnim svodom. Bodni brodovi su desto ponovo vraieni u uzane hodnil<c,a sporednu i prateiu ulogu njihovog pro. stora podvladi detvrtinski i troosminski badvasti svod. Oni su dvrsto povezani sa glavnim brodom velikim ividnim lukovima. Iako su gornji prozori desto asimetriino postavljeni, to jest nalaze se samo na jednoj strani, osnovni oblik bazilike jasno se raspoznaje u stepenovanju i okomitosti celogprostora (Bur Sent Andeol,Krias, La Gard Ademar). Pa ipak, ovo se graditeljstvo toliko razlikuje od svegaSto smo sreli na Sevcru. Prodor svetlosti je veii sa istoka i zapadanego kroz gorr.rjeirrozore. Tela podupiraia, povr5inski vi5estruko stepenovana,spajaju sc u obliliu zicla.Istodni delovi, po pravilu, ostaju

, clkilo.

Potle(]

i- istoaae slrune.

ttirti dotc.

niZi, liao ito krakovi transcpta, pa i sama kr_rpolanad ukrsnicorn transepta i broda ne nadmaSa visinu svoda glavnog broda, koji je desto izdvojen od ukrsnice niskinr arkadama. Na visokim zidovima sreclnjeg broda u sen Polu Troa Sato zapodeto jc lepo ra5dlanjava. r-'::?' njc zidova srednjeg brocla pilastrima i niSama, sa raskoSnim antickim oblicima, koje je ostalo nedovr5eno. Cak i u konadnom obiiku, 1=,Jl ' l - " t'' cno bi se razlil<ovalo od br.rrgundskog raSdlanjavanja otenskog tipa '. li.i i nikada ne bi dostiglo njegov sklad. Savremeni posetilac, narodito onaj sa Severa, neie osetiti vrednost svih ovih gradevina. MoZda ie se diviti vi5e pravilnom zidanju, Iepim ukrasima na gradevini i velikim portalima sa kipovima u Arlu i Sen Zilu nego ba5 njihovim prostornim ostvarenjima. Provansalsko graditeljstvo je zaista razvilo svoje prave prednosti gradenjem jed- G r a d c y i t t c nostavnih tvorevina - crkava-dvorana. Preiomljeni poduZni svod ostavlja jak utisak vei u malim crkvama. Ojadanim lukovima, rasporeilenim r.rpravilnim razmacima, svod je povezan sa stepenastim ispustima na zidovima. Tako dobijamo utisak prave veleiepnosti kao u Dinju, Sen Gabrijelu, Sen Restitiu iii Sent Mari de ia Mer. Ali kada su dvorane sa badvastim svodom prostranije, one ostavljaju velidanstven utisak odjekujuieg prostora, kao u Sen Ponsu de Tomjer, MonmaZuru ili Silvaneu. Slidno cleiuju i manastirske gradevine, kao Sto ie spavaonica u Senanku. Cak su i klaustri u Provansi isto tako vcl i k i , t e n a i u d a n n a d i n o d u d a r a i u o d s t e 5 n i e n i h b a z i l i k a l n i h s r e c j - CRTEZ :]1 njih brodova, koje smo gorc pomenuli. Ako su u jcdnoj takvoj dvorani sa badvastim svoclom ispusti bodnih ;:jdova vi5e istureni, njihove slepe arkade postaju tarJaniz kapela sa popredninr badvastim sr,odovima, koje prate glavni brod. (Tako bi sc moglo, tcorijski, protumaditi nastajanje tipa gore opisanih prostora.) U u'",odnom preglcdtr smo se vei sreli sa tim oblikom pros t o r a , k o j i j c r a S i r c r rp o c c l o j J u g o z a p a d n o j E v r o p i . A l i , i z g l e d a d a j e narodito omiijen u Provansi, gde nalazimo, takotle, primere skromnih razmera, kao Pern, parohijska crkva u Venasku. Velike gradevine ovog roda, kao ito je ona u Kavajonu, nisu, na Zalost, saduvanc u svom prvobitnom obliku, ali r.rekadaostavljaju velidanstveni utisak, kao katedrala u OranZu. Spoljainjost provansalskih crkava najde5ie je oclredena velikim ob- Spoljaln jo licima, te5kim detvrtastim kontraforima, neophodnim za gradevine CP'TEZ 40 sa badvastim svodom. Lepo zidanje tesanicima, svojstveno XII veku, tu-dolazi do punog izralaja. Apsida, obraclena sa posebnom paZnjom, velidanstvenija je od zapadnog prodelja, Najdeiie je vi5estrana, nekada glatkih zidova (MonmaZur); deiie je sa kaneiovanim pilastrima ili sa prislon.jenim, trodctvrtinskim stubovirna na uglovima; iznad

('i

013
njih su slepi lukovi Sto uokviruju prozore, a svuda se javlja mno' Stvo ukrasa uzetih iz antike (K.avajon, Sen Restiti). Izmedu ovih apsida i apsida u Akvitaniji i Rajnskoj oblasti postoji znatna razlika, mada imaju iste osnove i slidan nadin ra5dlanjavanja. Crkva-dvorana i dvoranska crkva retko razvijaju sloZenije oblikovano telo gradevine ili skupine graditeljskih celina. To isto vaLi za Provansu. Postoje, medutim, lepe i raskolne pojedinadne kule, kao 5to su detvrtasta kula nad ukrsnicom broda i transepta u Sen Trofimu u Arlu i okrugla kula u Kriasu. Okrugao zvonik u Izesu izgleda kao tu preneta italijanska kampanila. Odavno se u nauci raspravlja o vremenu nastanka znadajnih gradevina i klesanih ukrasa u Provansi. To pokazuje da je kasnoromanicki svet oblika trr bio rano nagove3ten i da se nisu razvijale izrazite odlike kasnoga stila do dega je do5lo u drugim oblastima. To vaZi i za graditeljstvo. U crkvi-dvorani u Le Toru, na primer, rebrasti svod je skladno prilagoden uobidajenom prostornom obrascu. Dok graclevine u Provansi nose pedat gradskog, urbanog Zivota i istandane umetnosti, u Overnji su one grublje. U njima se ogleda predeo u kojem lete - planinski Centralni Masiv. Tu se suodavamo sa jednom umetnidkom oblaiiu jasno omedenom; u Overnji se nalazi jedna mala skupina medusobno veoma srodnih crkava. U najmanju ruku, ona je dvrsto jezgro jednog veieg broja parohijskih crkava. Na sledeiu skupinu treba da usredsredimo painju: Sen Necter, Notr Dam di Por u Klermon Feranu, Eneza, Orsival, Isoar, Brijud i Riom. Te crkve su verovatno sagracleneizmedu 1080. i 1150. godine. (Ali, ovde nisu uop5te navedene hronolo5kim redom.) Brodovi imaju oblik zasvedene dvorane, koja se javlja na celom Jugozapadu Evrope. Svi horovi imaju deambulatorijum, sa zrakasto poredanim kapelama ravnih zidova, i gornje bazilikalne prozore. Takav raspored je Siroko rasprostranjen, a jedina promena je pravougli oblik zrakasto rasporeclenih kapela. Posebnost Ovrenje je po vezanost odreclenih prostora unutar crkve. Naime, u bodnim brodovima su izgradene galerije (empore); tako prostor poprima stepenovani oblik preko kojeg se brod prilagoclava horu, ne gubeii osobine dvorane. Brod i hor su uvek odvojeni transeptom posebnog oblika. On je lukdvinra podeljen na pet isedaka, moglo bi se reii >traveja<, poredanih od spolja prema unutra. Spoljni traveji su zasvedeni badvastim svodom u visini bodnih brodova; unutra5nji, pak, imaju detvrtoblidasti svod koji se podiie prema sredini. eetvrtasta ukrsnica broda i transepta ima osmougaoni tambur sa prozorima, zasveden manastirskim svodom. Ona je, u stvari, jedva malo vi5a od glavnog broda, ali je istaknuta prodorom svetlosti. Cela ova stepenovana skupina prostora do5la je do izraLaja jednom umetnidkom lukavo3du: podeoci prostora nisu samo stepenovani i izdvojeni jedni od drugih ojadanim lukovima, vei ih razdvajaju i lebdedi lukovi dije su povr-

i4

srR.8s

IRNJA

a;t ,

tll Izgleit

Klernton lstolnlh

Feran, Nott delouo,, vidl

Dctn di Por, stranu EE,

lzomet-

at .'- Sen Satltnen, crkun, Isto'no. strano, VId,l str.90.

ovanie 'ostora '"Tr,z 4r

probijene arkadama. Iz toga proizilazi darobna i tajanstvena sletlosti i senke, razdvajanja i proZimanja, Sto oku i svesti otepravih odnosa visina i prostora. Tu treba dodati da niZi od broda, ali je to prikriveno lebdeiim lukom. od osnovnih pojava u overnjanskom rasporedu prostora vei poznate: dvoranski brod, galerija, ne5to niZi i delimidno izhor sa deambulatorijumom. Sklop svih ovih delova ostaje S n{=e rasvetljeno poreklo ovoga tipa gradevine. Prvi uzori nedostaju. Postoje srodna ostvarenja iz druge polovine XI Podsetimo se Sent Etjena u Neveru ili starije crkve u Tur-

obe imaju bazitlikalni raspored. Sklop poduinog broda se uporediti sa velikim badvastozasvedenimdvoranskim cri sa galerijama, na primer u susednomKonku, Tuluzi i Li

Sto overnjanske crkve od njih odvaja - ne obradajudi na istodni deo crkve - to je drugadiji odnos prema ra5dla- RaiCIanj,

89

q\
njavanju i podeli na trave.ie. U crkvarna tuluskog tipa badvasti svod je rasilanjen, Ll pl'!r\/ilnim razmacimzr,ojadanim lukovima koji padaju na podupirade, postavljene ispred svakog stupca - Sto je p-otpuno organizovani sistem. Badvasti svodovi u overnji ostaju bez ojadanih lukova, kao pravi neprekinuti pokrivad, bez ispusta i profila, koji lebdi nad mradnim prostorom. I(rstasti svodovi bodnih brodova prelaze na isti nadin, bez prekida, ividne lukove. Tom s]rvatanju odgovaraju okrugli stupci u Sen Nekteru. Medutim, u drugim crkvama, gde dvojni podupiradi idu od ra5dlanjenih stubaca do pojasa sa galerijama (emporama), taj naiin je napu5ten. Stav prema ra5dlanjavanju nije, clakle,jasan, ali to upravo i daje narodiiu starinsku draZ koja pristaje osobinama ovog prostora. Neke od ovih crkava imajrr izvanredno klesane kapitele sa predstavama skoro \.r ., v\.azijatskih zlih duhova. ,srb'Spolja brod poltazuje tipidnu dvoransku crkvu, izgradeni blok, dija jednim jedinim krovom. sklop slepih arkada 42 su tri broda pol<rivena liatkad i spolja pokazuje galerijq\ Ali, poseban naglCsakle stavljen na transept. U vidu rnoinog pravougaonog odbrambenog zdanja, probija se, izmedu poduZnogbrocia i hora, stepenovani kulom ukrsnice nagla5entransept; hor je sa svoje str-anestepenovanjem- od kapela prel<odeambulatorijuma do gornjih ptororn odvojen od poleglog poduZr-rog broda.[Neke od gore pomenutih crkava imaju, na zapadnoj strani, jos dvd ugaone kulice, sto celinu 6ini sloieno i trogato_rasdlanjenom..|Tu sc javlja_gradcnie'alik na rnozaik,u podetku (liuntaitesa_r1og [4nqe.na, docnij e lepo kao -toskaazhog. "gutbos, slra_inkrustacija.--.Ni u jednoj d.Eggj oblasti Eviope nije sadu- vano toliko romanidkih BogorodiCa kao u Overnji. JA Najznadajniju skupinu sadinjavaju crkve s kupolama, vei pomenute. ,o. one su rasporedene Ll uzanom pojasu, koji ide od senta, blizu usia Garone, pr:eko Angulema i Perigea, u nje'oj velikoj krivini, pa do Kaora i AZena.Neki oqgpsnciodopiru do LimoZa i poatjeaf Fontevro, najsevernija crkva s kupolama,leli pored juzne obale Loare. Rejmon Rej je na5ao skoro 60 primera ovog lepog graditeljskog obe, tika. u posebne sludajeve ubrajamo sent rleia u-poatjeu, u".-o-u er poznatu i jako neobidnu gradevinu, koja se, posle visestiukih preustrojavanja u poduZnom brodu, javlja kao trobrodna dvoranska crkva sa manastirshirl osmougaonimsvodovimau sredniem brodu
'oatie, scnt Ilef le Gran. Poiiled na iugoisxoanu slranu broda, Boani zidovi glavnog brocla, kcji e vide s dcsne strane izlnedu arkada, .izuzetrlo dugi transept i liroki bodni brodovi ostaci su 3dne znatnenjte gradevine iz XI vcka, koia je imala drvenu tavanicu. posve6ena je f049. goine; jos se ne znaiu poiedinosii iz njene povesti. U xII veku je poclignut hor u ob'liku dvorane a deambulaioliiumom i cela gradevina je zasveclena. Pri tome, iroduzni. brod je poprirnio svoj edinstvel) i dudan izgled: aetvol'olisnirl) stupcima izdeljen, Siroki glavni brod je postao trorodna dvol'3na, iiji osmougaoni svodovi koritastog oblika podscdaju na glavnl motrv akvita.ijskih crkava s kulJolanta. Vi(li gol e.

T1 ;h
j

,,ii

9t

"t..,

i vrlo uskin unutrasnjim bodnim brodovima' siroki dvojni bodni brodovi su prislonjeni ipolja, tako da cela gractevinaima sedam brodova, Sto oitavlla utisaic nluskladenog prostora. Ali, najveda i naj' ige poznatija crkva iz ove skupine je katedrala Sen Fron u Perigeu. i, i.ti".ru ipoljainjost je varljiva, buduii da je skoro PotPuno prezi' dina sredinom pro5iog veka. I unutra5njost joj je prepravljena, n& rodito zapadni delovi loji su potpuno obnovljeni; a]i, sustina starog rasporedl je ostala: pei kupola - u sredini i na krajevima krsto' obrazne osnove (krst je jednakih krakova, "grdki krsto)' Glomazni stupci, od kojih svaki-sadinjava jedno malo, posebno centralno postrojenje, noie vrlo visoke kupole. Stupci su medusobno povezani sirolim ojadanim lukovima, tcoii tiee na badvasti svod i Sire svaku od pet glavnih kupola, tako svaka obrazuje krstoobraznu gradevinu kraikitikrakova. I d,tZinom i Sirinom gradevine pogled se otval'a prema malim, badvasto zasvedenim prostorima i meduprostorima irmetlu glomaznih stubaca, koji se ravnomerno smenjuju, kao Sto se u gla-vnom prostoru smenjuju kupole sa poprednim badvastim svodovima. sve to daje sliku vrlo razvijenog i dobro smisijenog ostvarenja, u izvesnom smislu vrhunca romanidkog graditeljstva. Odiglednt, ova crkva nije nastalabez poznavanja Svetog-Marka-u Ven"eciji.Njihov, bar poiredni prauzor su starije vizantijske gradevine, n-arodito Sveti Apostoli u Carigradu. A,li, to uspostavljanje po' umetnidki znalai katedrale u Perigeu. olu j9 rekla ne umanjuje -Svetog Marka zapadnjadko delo, ostvareno sredstvi' mnogo vise od ma stila zrele romanike. ? s Neke izuzetke smo vei naveli. Medutim, po pravilu, gradevine dru' nd gadije izgledaju: to su jednobrodne crkve-dvorane s travejima nad' ,na iiS""i- lrrpoiu-u, koji se niZu jedan za drugim po duZinskoj osovini. Na deiu niza moiemo da stavimo Kaor i Sujak, velike, Siroke i kratke gradevine, sa velikim, ali ne visokim kalotama okruglih-kupola. onJ viie lide na Satore koji lebde iznad velikih jednobrodnih prosrora, nego na kamena tela $to podivaju na glomaznim stupcima, lcoji, postav[eni ispred zidova, snaino ra3dlanjavaju prostor. Ti prostori iostiitinekad Sirinu od 20 metara. Na kraju niza stoje Zansak, Rule i Fontevro, gde je izduZenost prostora podvudena srazmerno veiim visinama. UopSie, prostor izmedu zidova i svodova ovde je vise stisnut, - crkve s kupolama imaju, uglavnom, na dva sprata ra5dlanjene unutrainje zidove, $to znadi da se slepe arkade nalaze ispred clonjih spoljnih zidova, dije uvladenje u gornjem delu stvara mesto za galeriJu ia hodnikom, smeitenu ispred prozora. Iako ova galerija sa hodnikom proseca red stubaca, ona je sasvim drugadije iugruil".tu od galerija, na primer u Normandiji ili Rajnskoj oblasti, i sasvim drugaeiie deluje, jer nema svoj posebni svod vei- se, pod prelaznim luliom kupole, stapa s glavnim prostorom. I ovde se zapaiaju snage pokrajinskih posebnosti'

Crte'z 43 - Perlge, Sen Fron. JugoistoaTa 92. strana Taf,utrd.Eniosti. !.'tdi stranu

Crtcz 44 - Lester, opatiia. vidi x|nutrafniostl. strand

Seuerozopodna stranu 95,

Znatajno je da crkve s kupolama - kao i dvoranske - opstojavaju i u kasnoromanidkoj umetnosti. Umesto poluloptastih kupola nalazimo jako ispupdeni, prdlomljeni svod, desto osmodelan. (Vidi knji gu W. Sauerleinder, SPATROMANIK UND FRUGOTIK). - Spolja se kupole nekad javljaju kao moini kameni valjci ili kalote, a nekad su, opet, sakrivene pod sedlastim krovom na dve vode. Istodni kraj i zapadna strana crkava obradeni su kao i kod ostalih crkava-dvorana u Akvitaniji, zato (emo ih zajedno sa njima i razmatrati. Akvitanijske crkve s kupolama su skoro usamljena pojava u gradi teljstvu. Kupole se javljaju i u drugim oblastima, na primer u oblasti donje Rajne-Meze, ali nigde inade nije poduZni brod kupolama pokriven. Sve to moZda jasnije pokazuje izuzetan znataj traveia u graditeljstvu na Zapadu. Zahvaljujuii, kupoli, svaki travej ima jedno sredi5te prostora, koje se jasnije i opipljivije oseia nego kod bilo kog drugog oblika svoda. Osim toga, sa jasnoiom i juZnjadkom razumnoSiu predstavljen je )zatvoren( oblik. Ne smemo da zaboravimo da su crkve s kupolama nastale mnogo pre Sen Frona u Perigeu. Kod njih nikako nije posredi preobraZavanje dalekog prauzora - justinijanske crkve Svetih Apostola iz Carigrada kojim bi niz zapodinjao i kojem bi drugi primeri samo podraiavali u svedenom obliku. Kao Sto je to sludaj s mnogim drugim srednjovekovnim graditeljskim sistemima, ovome se poreklo ne moZe tadno

93

q6

i.ll,\,1'cli( t iJ . i r s e . j l r v i , j ai z n c n a c [ a i u g c l L o r , tz -r o b l i l < u . L . ]A k v i arrr.ienortt t a n i j i s L ri r o z r i l l . i i d l u g i o b l i c i . i e d n r - i b r ' o c b r ic narodito s badr l i z n ' a , h r';tslim :;r'oclonr. ltli, oilc su t.nalobrojriijc od clvornna sa kulroiarla. Dvoranska crls,a je cln,rgi qlavui oblil< r-rioi oblasti Ncl<c od najp o z n e r t ii i h i r r a . i l e p i i h g r z r c l e v i n aL o . q a l o c l a p i - i l . n c i a j r -rrl < r ' i l a i r i j s k o r i L lruclil,-rljsLvr r l ; a c , i l o s r r S ' t n S a r , . r t s i t - C r a i - i ; . r n i-l) n c : ' . r r a ir tp o f r i r , - r' l o r l r r Z r r o is sltar;r;L n r r b u i ' . r ' : r s [ o n1 r , o c l u L l r ' , r c l aS , ovirji, ],lotr' u itlavrroq L ) l i r n l a L l r u r r c ir r P r - i a t j e r r iOlne. Onc inriiju ltislasto za-j\/edene boirr.: [ r r o c l o l c , a ] i r r a l a z i r n o i p o c l t r Z n cb a d r , ' a s 1 s c v o d o . , ' cn a c l s v a t r i b r o c l a (Plcji, Sl]|ruc'rr iclr'.), lino i pt.rs,-'iris rc lilopotc -- narodito tr Pi-oi'uns j *- sli pt.rcilrhrirn irairrastil.r s',,oclot.u tracl _rla., r-rintbloclotl i 1tr-,l x i v a s t i n t s r ' o c l r ) r , i r n i l n u . c l b o c n i t r r b r o c i o v i n t a( L ' E s k a l D j i : , 1:,rc'i:nirrr A , l t o l r : r i ic , lcl)lu'tr;.ii,I r) no i ' c l o n f e ) .N a j s L a r - i . j a rlr,ot'zrni;l< ca r l n , a j i r i ' lj a s t : . r , - ' r ' o i ' n i i r oi , r l - e: t I c l ' L l r , ) i ' c 1 0 7 0 .r : : o c in l c . I l a z v c . ro i l t l i l i . an a j j a s n i i c . ; : c t n f i , ; 2 . 1 , 1 la1tttt:;tirlt 1-rr-.;t.l ri I riracir nu. I ' l a r o . - ' i { os i r l i p r : d i i t l i i r ' ; r p r : o i c l j a r c i r n i t i t i c k i h c r k : r \ , , i 1 tL Alivitaniji. ProcLlju jl ro r i n rt i 1 - l i i n n , \ c z r n i n r z r .o a l O r t : rP r i l t . r . l ' , i trrr r i r c r ' : t , b ut i r i r o : ; l r u r ' . ' ju t ' c c i c r r -r r, , i r l l i : ; t ) , t o . j ai o v i ' l r o c l r r t a h | ) r ' { : ) l ) ( ) 7 1 akro il jc.jcrlanitut itaZljii',-r ptisrnalrro ncki plit.ncr'. Zajedrridlii srr im it:cllt,lstavanoblik, iznl'a. irl t t i ; r i c ], l < < i . js [ i t ' t t g o t t . , ' . ' tI i c z i t v t s a v a z a b a t r : r r t- - c l : i l < l e l ,l r i l \ / o r . j ! t a ( ) r r i k s r r z r b a t o i r i s 1 , :i i r ' i r r c - i r a i d : l a n j c t r o : ;.ts l e p i n tr t r l ; r r c ! u n t tP t .r ' r r t a r i i i l , ' o r , o n r s h l o l - l - r ,c l c J i n r < i irr n : r r a z l i d i l c - . l i L r p i n i ' : r , i s o k c s l r : l i , : i i t ' k a c l c k o . i r : s e w . r l i i t i p o c e l o j l - a s a d i ,i . r a on a . k a t c c l r a l i r r A n e L r l c r n r ' . , y;t'cr i z i .r r . ' r r t u ' ) , i l ) ( , . - ' l i . L ri,l i n e f a s a - c l ic r k r . ' e t r S c : l f lirenlr, koia jj c c l r t t ro , i p t ' r ' i l r t a k v i h o s t v u r e n . i ; r ; z - l r t i r - r p p1 or ,o c l c l n n a t l . , r as l l r - l r ' L 1 , ,.rrileu, r u i 1 1 t -1 :r is - r; J . : i l-rr j c p i h a 1 k : ' . { a , ] < a o q S i r Z e t ' u , P e r l t c n c l c \ r / ' j e L rE i i i c b r i i r u i S i v r c r - r ; i r ; r i z r d , i - r i ' o l - i n r . r n . ic r b ] i l . a , ! r . i l cs l e p e ; r r cl v a . l r -o liarlc', o[',,r.rr i i i:;;;usti t,odoi-itvno obelc;1ar';i,jul spi'zrtoi'c, cloli okclniti p r i s l o n j c u i s L u b o l i - - b o i i c p o d t r l r i r a d i - - u o l < . . , i r u j ui l t o v e z u j i r s 1 r ' ; , i irr: I'asurk:, 1,.cll.:azujr-rii nnutrain.l'u tt'ode.[nost clvoranskc crkve. Rar'rtotc/.a.jcrnolcla bolje c-,sivarcr)a L rS c n Z t r e r r uc l c N , i : r r ri r u Kaducrr,.r, l d c u g , a o n i s t u b o , . , i i - r o b l i k t r s n o p a n o s c l < u l i c e . ( P o l t o j e c l u g c -g r oi l i r r a s l a i a l r t r r a n r r i t e n u ,l ) t ' \ / i lc : r - l < r , a, s l e c o r n , o b r r o v l . i c n a .T ) aj lcni ic '1 o b l i l , { r . , r d c i r u r r i c r k r , a N t . i i L - l ) a i r lra G r : i n t i u P o a t j c r , rg ,dc.lc on A U J _ _ \S j i i i r r i - u z .i '.,i c r r .t i a J . :i a l i o o r i t a v i n t o l ) ( ) : i t l ' i l l t i s l ) u r ' n l r r a . jb o r : l L l i j c i n l L lr i l : :t t i r r l < l ti I ' u . r - t , < , t r . 'i r l ir r i i ' r r t o c l a r r o c ' i t l c ; t c l n j u z t t l r i t a n j l r v l ' r ' l r 1 r ) r 1n i l r i i r i t r b r . r ! l r c ' i v l r n . j t , r i l l o [ r l i ] ' : a . K : L o ir,r cllligir.rr o b l a s t i r r - l ai,' l a lrostr-r cn : :a i ' . i ' t r u v i r i . ' r i r r - r n o l l r v e r i.( ji rr i - , ' t c J t i g r ' ; r i l c r ' ' ' i ns ii l a r t o : , is e n l < e islidtt rt'ijr i. 1r,,.r , :i i c l i t c s i l r l o b i . j a . i L r i l < 1 , , , s ; r n i L l k r a s t i k ; r ainii ltlaclcr';ns;lii ish,,,l l,rlu rr'.r 1 r ' o i ' c l i l p t ; f p t r u o 1 r r - e l ,r.'r.i' n L o i r l e c l e n i r r o b l i c i n r a . T l r

r)irr

I'()iil.l!. i\ulr L)irlLl lir air;,no. /i,lJilrini lasa{:i. ()jiL) 5lr(ilIc ()lllili :j\'()iritvcil (lv()Iai!lsliinl ( r'l(vrllIr r.ir ,iugozilpx(iri

\i.L

!riitr. Da

ii\,r'o1\r:

t-lis!a. s!eCiL.j}ril ld,rltclit. jc(ilto.j lasacli, na a;ivita-

,,l.ir!:r

ir;ir if l)(rillri{, r,rstif,il,irlr).i, v('i' lr')r.ir)j[ ,i,1 ,,q .1r'.1.ja.iI ulil':i:ir]r olllicl li:tiltorj sfill,r)ir i()irliil)il:('. (\'r's1o u()l(\iriiVirn.jL'llirsil{icLrjlio,lju) li0llcalitir (lelu.le \'r'lo lcj){). \riali.rtot'c.

9ii

,,?
spadaju portali sa stubovima stepcnasto natlizanim po dubini, sa klesaninr ukrasom bogatim figurama, uglavnom malih razmera, sa nazubljenim lukovima i inkrustacijama. Ovaj obrazac mozc da bude primenjen i na jednobrodne crkve, dije su fasade vitkije i uie, na primer u Zensaku, a javlja se - kao ka.R.e? sna pojava - i na lepom prodelju transepta u Oilneu. Madi na jugu dana5nje Francuske ima mno5tvo romanidkih dvoranskih crkava, tako lepo obradena dvoranska prodelja uglavnom se mogu naii samo u Akvitaniji. U severnoj Spaniji ima samo nekoliko jednostavnijih primera, od kojih iemo pomenuti Sv. Dominika u Soii3'i. Na lombardijskim crkvama s galerijama, koje,su_ ili dvoranskg ili njima srodne, graditelji su, polazeii od istorodnih osnov' nih oblika, ostvarili slidna re5enja (vidi dalje). orovi Po sloZenosti oblika, moguinosti preinadavanja i po broju primera, horovi ne zaostaju za prodeljima. Apsida se javlja u dva osnovna oblika - kao polukruZna i kao viSestrana. Obe, izgleda, postoje istovremeno i dini se da su doZivele srodan razvoj. Obrazac je slidan kao u oblasti donje Rajne: trodelna rasdlanjenost, sa jednostavnim prizemljem, pojasom prozora u sredini i nizom slepih arkada pod krovom. Samo Sto ove poslednje ovde nikada nisu postale gidlerije s prostorom za prolaLenje. Kao i na fasadama, spratovi su desto objedinjeni okomitim dlanovima - ogromnim prislonjenim polustubovima, koji se proteiu kroz sva tri sprata, a kasnije potpornim slupcima koji su nastali od pravougaonih zidnih ispusta. Oni isto tako na apsidama obeleZavaju neku vrstu podele na traveje, koja se, bez daljneg, pojavljuje kod vi$espratne apside, dok se kod polukruZne moi" shvatiti luo p."no5enje nadela ra5dlanjavanja sa drugih delova gradevine. Cetvrtasti hor je istim rasdlanjavanjem tesno vezanza apsidu. - Pored trospratne rasdlanjenosti, postoji jednostavnija, na dva sprata, ali takode i sloZenija, detvorospratna (Sent, Sent Etrop). Veliko mnbstuo takvih apsida nalazi se svuda po Akvitaniji. Ali, dok su crkve s kupolama svojina ove oblasti, i dok je dvoranska fasada tu jade ra5irena, raidlanjena apsida je takode vrlo desta pojav_as one strin" Pirineja, narodito u Kastilji. To je dokaz velikog jedinstva, pomenurog ni podetku ovog poglavlja. Na desetine polukruinih i viSestranihapsida, slidne rasdlanjenosti na spratove i traveje, postoji vei u okolini Burgosa i sorije. (Primeri poluknrZnih rasdlanjenih apsida u Akvitaniji, pored ostalih su Olne, La Sov MaZer, Sen Pol le Oiks; vi5estranih: Begadan, Kamarsak, Lupijak, Riu.) Ez 4s U okviru ovog opiteg pregleda, ne moiemo da pomelemo sve bogatstvo jedne tteiikJ umitnidke oblasti. Moramo da se zadovoljimo ukazivanJem na neke od glavnih osobina i nagove5tavanjern postojanja mnogobrojnih, manje tipidnih pojava. Tako, i u Akvitaniji nalazimo, moZe se reii sasvim prirodno, kule nad ukrsnicom broda i transep-

OIne, opaflje, Jugolstocna strana. Plemenita, bogato rasdlanJena gradevina u Sentonzu; potllgDuta oko sredlne XII veka. Zabatl nadvisavaju, kao desto na Jugu, nlze krovove. Fasada transepta I kula nad ukrsnlcom broda i transepta oznadavaJu prelaz I(a kasnoJ romanicl. Vldl stranu 96.

ta, gradevine centralne osnove (od kojih se desto pominje Saru) step"rro't ane horove, horove s deambulatorijumom i venc,em kapela. Nekada su horovi iste visine s poduinim dvoranskim brodom, to jest, nemaju gornje prozore - na primer, Sent Iler u Poatjeu nekada nemaju deambulatorijum, te se tada kapele otvaraju nepo-

97

Crtez 45 Hor. Vidi

Begaclan, str&nu 96.

crlil:u.

ir.' ee sredno prema apsidi - Solinjak, Sujak. osim toga, nalazimo i veridanstvenekule - ietvrtaste i or*ougoone ili okrugle - kao u sen Leonaru ili Rrantomu. one su, izgleia, p*i r-"i praobrici >ranoromanidkihu kula na sever-u.Kadisu ugfovi g"*i.g sprata bili potpuno zamenjeni stupcima u obliku r'opa ;ri"stuboiima, irveden l" znatajan potez za dalii razvoi. i?91:' rzraz Lanlgdok se e*i" p.r*lnjuje na svc juzle obrasti Francuske.

Tvrdi jezif .l_uz"iutu, i;,i;r;;';;;",upotrebtjava se,uostalom,u celoj IIHS L'tr'L,N toj oblasti. rsto-tako, r f,.uuo,,, Li se to lJriet" p"drudje i u umet_ nidkom pogledumoglo smatrati j"clinstvJnini;i";," tu nalazeglavna mestaromanidke umetnosti, rrao sto su Tuiuza,Moasak, Kirkason, Sen zil.i Le pij, kao i znahjna sredi.itag"tiELg graditeljstva - Albi, Narbona,Monperjei Bezje. Mnoga a,.lsu,-tuo sto su Konk, Arl i zapadnaprovansa,iimoZ,..".*oti i a;?; Lesta u overnji, susednasu (u uZemsmislu redi) Langdoku. Pa ipak razvrstavanje na'"'edenih spomenika bez predubedenja, istidu geografskiznadajobrasti nacrnjenim ,"ur-ui"ira istoriju umet_ nosti. Po5to smo upoznali Kataloniju, prova'*, Ou"rrr3rr, .f,kvitaniju, kao dosta posebne oblasti u odnoiu ,,o ,o-.rridf." gruaii"ij;;;, Langdok il-qledaviie. kao preraznaobrast, r.oju oij"ai"j":e oaiite susednih oblasti i tako eini vidriivim n3iiiove ,u;"a.riet" osobine. oslanjajuii se_iskljudivo na spomenike, *o.u,,,o Ja naznaeimo istorijska mesta Langdoka,vaiia za njegove susede. Tako, Suiak i

suJak' opatiia, prva polovina xrr 'eka. Jedna od vellkrh cr.kava s kuporama u Kersiju. vlati se tambur r krov kupole nad ukrsnrcom broda i transepta, a ispred n;e tror, xoJi J" r"o.t"ut1sn1em deambulatoriJuma podelen prema velelepnlnr razmerama kupole. smenJivanJem kruznlh I vtsestranlh oblika na gradevini stvara se Jadl utisak. pored dosta obnovljenih atelova, raspoznrJu se ostaci starijih zidova, vidi stranu 98.

AZensasvim izvesnopripadaju akvitanijskim crkvama s kuporama, 3.Krias (u prvobitnom stanju) i Bur sent Andeor,sa svoyimvisokim badvastozasvedenim biziiikama, pre ulaze u obrast provanse. Sen Ponsde Tomier i katedrarau Agdu,u najrnanju ruku, stoje vrro b'lizuprovansalskihcrkava.d.vo.u"ul-uueuastim svodom.Nikako ne bismo razumeli katedraruu Le piju ni zanimljirrr, u,r' sampanji (departma_n Arde5) poz'rajlmo "rt c-rkvg , dp.lairialru l.rgo"u".: i,erige (zapad"i padu, tu ubraiaiuii i93 LoK, d"L ffi-il;;j-i a'orurr_ ske crkve r galeiiyamau Overn"li,'

,/3
; crkve Romanidke dvoranske crkve izgledaju, isto tako, svojstvene i Langdoku. Glavna crkva stare prestonice, Sen Sernen u Tuluzi, ima izrazita svojstva dvoranske crkve, kao i velidanstveni trobrodni transepq to isto vaii i za istovremenu (ili ne5to mladu) katedralu, Santjaga u Komposteli, na severozapadu Spanije, i za dudesnu opatiju u Konku, na samoj severnoj medi Langdoka. PoduZni brodovi svih ovih crkava, kojima je joS srodna uni5tena opatijska crkva Sen Marsial u LimoZu, razlikuju se od overnjatskih dvoranskih crkava s galerijama samo po doslednijem oblikovanju stubaca, po sistemu podupirada, koji ovde sve stupce obuhvata i koji se, preko ojadanja na lukovima, produZava na badvasti svod glavnog broda. - Druge dvoranske crkve bez galerija samo iemo pomenuti: Le Dora, Karkason (katedrala), Sorija, Ispanjak, Lavodje, Moaraks, Melas na Rotri, Sen Pjer Toarak, Verden (ArjeZ). (Duii, ali nikako i potpuni spisak nalazi se kod J. Baum, Architecture romane en France, strana XV. Dosta je dudno da ovaj zanimljiv i znadajan rod graditeljstva nije jo5 Sire obraden.) Kao u Provansi i Kataloniji, a u manjoj meri u Akvitaniji, i u Langdoku se takode sreiu bazilike sa poduZnim badvastim svodom nad glavnim brodom: Sen Gilem le Dezer, Morjak, Samalijer. Horovi sa deambulatorijumom imaju delimidno bazili kalni raspored prostora, na primer Sen Rober itli Bolije (Korez), a delimidno su u obliku dvorane, kao Izer5. U Langdoku nalazimo i jednobrodne zasvedenecrkve-dvorane. Najvelidanstvenija od njih je katedrala u Agdu sa izuzetnim transeptom. Bila je vei pomenuta. Njene veze sa Provansom moraju joS da se izudavaju, utoliko pre Sto i Sen Pons de Tomjer leZi s druge strane istorijske zapadne mede ove oblasti. Graditeljstvo u severnoj oblasti Iberijskog poluostrva, izuzev Katalonije, sve do XII i XIII veka, nije bilo obeleZenonekim izrazitim pokrajinskim osobinama. U politidkoj karti iz XII veka te oblasti pokrivaju zemlje kraljevina Navare, Kastilje i Leona, ali, u umetnidkom smislu, one, bez sumnje, pripadaju gore razmatranoj oblasti na jugozapadu Evrope, u kojoj je dvoranska crkva i preteZan oblik. Dvoranske crkve pokrivene badvastim svodom nalaze se skoro u svim oblastima ovih triju kraljevina: Santjago,katedrala u Komposteli, nije jedina na Zapadu. Santa Marija del Sar, takode u Komposteli, predstavlja disti oblik dvoranske crkve bez galerija. U Asturiji pomenimo Bedon, u La Korunji Santa Mariju del Kampo, u Portugaliji katedralu u Koimbri (opet sa galerijama), u Kastilji Svetog Dominika u Soriji, Fromistu, Arlanzu, Almazan i Olmedo. U ovim oblastima, kao svuda juZno od Loare, nasuprot dvoranskim crkvama stoje usamljene bazilike; to su veoma poznati Sveti Isidor u Leonu, Haka, Osera i Meira. Ovde su one ,obezvredene( prozorima na jednoj strani, na primer San Pedro de las Duenjas. ;e ukve Ali, veliko mnoStvo romanidkih crkava dine manje jednobrodne gradevine obidne osnove: jednostavan pravougaonik sa detvrtastim horom, sa apsidom i takode kulom nad horom. One se desto odlikuju lepim portalima sa stubovima i pojedinim lepim oblicima. U gradi teljskom smislu posebno razvijene gradevine su San Kirse kod Burgosa, sa kulom nad horom, i Sveti Jovan u Dueru kod Sorije, gde su dva kamena ,baldahina" podignuti iznad bodnih oltara, smeSteni na istodnom kraju poduZnog broda. Posebnost Kastilje izgleda da je veliki trem, koji, slidno krilu klaustra, prati jednu bodnu stranu, kao Sto je to u San Estebanu i San Milanu u Segoviji. Vrlo su deste bogato ra5dlanjene apside, koje ukra5avaju i skromnije crkve; one su okrugle ili viSestrane, a njihov nadin raddlanjavanja vrlo je slidan akvitanijskom. Romanidke crkve od opeke, koje su gradili islamski graditelji, na- Crkpa stanjeni n hriSianskim zemljama (mudehari), pokazuju zanimljiva 1 \ preinadavanja, ali ne odudaraju mnogo od opSte prirode romanid- \4 oPrq kog stila; najvaZniji primer je crkva u Saagunu.Medutim, ima i sasvim posebnih primera jasno ,uvezenih., oblika, kao Sto su prepleteni prepu5teni lukovi klaustra San Huana de Duero, mnogobrojni vi5edelni lukovi, koji i sami ukraSavaju tako istaknuto mesto kao Sto su bodni lukovi ukrsnice broda i transepta u Svetom Isidoru u Leonu, itli zvezdasto-rebrasti svodovi (Tores del Rio). Te lukove nalazimo takotle i severno od Pirineja, u Opital Sen Blez, na primer. Kao Sto znamo, vi5edelni luk (arco lobulado) uveliko se upotrebljavao u svim kasnim razdobljima romanidkog stila na Zapadu. Srega jo5 u Le Piju ili u Vijenu, kao i u Poatjeu ili Kelnu. Mnogi C_eq:.o dokazi nas navode na misao dabez ispitivanja ne bi uvek trebalo da traZimo poreklo ovih oblika u Spaniji, a P. Frankl je pokazao na primeru crkve Notr Dam la Grand u Poatjeu da jedan takav oblik moZe lako da nastane iz sludajnih spojeva, u ovom sludaju skretanjem jednog friza, koji se sastoji od polukruZnih lukova, nad srecli5nji vi$i luk jedne skupine.

1 30

^s4

1(

iJv

i V . R O M A N I C K OG R A D I T E L J S T V O IZA,IEDU ALPA I SREDOZEMNOG MORA

I EVROPE Bilo bi jednostavnije u ovom poglavlju govoriti samo o Italiji. Ali, graditeljstvo na ovom poluostrvu ne predstavlja vi5e takvo jedinstvo kao ono u dana5njoj Francuskoj iii danaSnjoj Nemadkoj. Kada bismo govorili o graditeljstvu Italije - severne,srednje i juZne izazvali bismo stvaranje pogre5nih predstava, kao da je postojalo jedno zajednidko italijansko romanidko graditeljstvo, koje se samo rne oblasti u ne5to preinadenomvidu javlja u Lombardiji, Toskani i Apuliji. Aii, poku5amo li jedanput da se oslobodimo opsene savremenogpojma nacije, lako iemo videti da u stvari, izmedu ovih triju glavnih oblasti postoji samo malo zajednidkih crta koje bi opravdavale njihovo obuhvatanje jednim, takode opite prihvacenim izrazo*. d,t se iak ne bi mogao primeniti ni na sve izrazito >italijanskeopojave: izdvojeni zvonik i odsustvo transepta nikako nisu odlike Apulije. Ne bi se moglo tvrditi da je Lombardija prenebregla pitanje zasvodavanja, a da je Toskana preko nekih graclevinacentralnog plana dala tu dak zna(ajan doprinos. reko AIpa U izvesnim pogledima postojale su veze preko Alpa, slidne onima u jugozapadnoj Evropi s ove i s one strane Pirineja. Tu nisu posredi samo >uticaji", kretanja umetnika i zanatlija, vei jedna sasvim druga vrsta veze,koja izlazi iz okvira razumom obja5njivih, a koja prodire u slojeve nepristupadnena5em naudnom ispitivanju, Cudna uzdrZanostu odnosuna bogatije i postojanije oblike prostora i stvaranje skupina vidljiva je odlika, na primer, r-roblasti Dunava - od Svapskepreko Bavarske i Istodne lr{arke sve do Karantanije i Slovenije - i odgovara stvaraladkoj teZnii kojoj se otelo samo malo gratlevina na Apeninskom poluostrvu. To je utoliko upadljivije Sto se ove glavne oblasti - Lombardija, Toskana i Apulija - odnose stvaraladki prema izdubljenom zidanju, a Sto se na razlidite na6ine pokazuje. ' predanje Poluostrvo je u antici bilo jezgro Rimskog Carstva, dije je graditeljsko nasleale znadajno, raznovrsno i bogato. Ali, nema se utisak da su na graditeljstvo, pre svega, uticale gradevine koje mi smatramo velikim graditeljskim ostvarenjima, kao Sto su to terme sa dvoranama s kupolama i osovinskim badvastim svodom i veliki, na vi5e spratova ra5dlanjeni zidovi antidkih pozornica. Mnogo je vi3e dejstvovalaspokojnalepota starohriSianskih bazilika sa stubovima; desto toliko da su se ljudi zadovoljavali da ih, bez znadajnijih izmena, odrfie, da ih stubovima i ukrasima sa antidkih ru5evina opreme, a i da ih izgrade spolijama. Objektivne moguinosti i unuirainje telnje, izgleda, dakle, da .se proiimaju, a to bi moglo da objasni

i
i

neke pojave k<;je nam izgledaiu samo kao odricanje od sopstvenog umetnidkog stvaranja. Ne bismo smeli da potcenimo prisustvo elemenata predanja hri5ianske vere - ali, nisu li oni prisutni na celom prostranstvu Zapada? Iako bismo mogli taj stav da shvatimo kao opStu ,italijanskuo osobinu, bilo bi ispravnije, za istoriju umetnosti XI i XII veka, da se odreknemo Italije kao istorijske oblasti i da govorimo o Jugu Evro pe. Slidno kao i Iberijsko, Apeninsko poluostrvo, izuzev severne ravnice, svakako nije u na5e vreme neosporno sredi5na oblast, jezgro Zapada,vei je pre, bar na jugu i istoku, istureno pdlje i pogranidna oblast. Setimo se da su Normani na istodnoj obali, izmectu Ankone i Leda, slomili vizantijsku vlast tek u XI veku, da su zatim proterali Arape sa Sicilije i da su morali da osvajaju na jugozapadu, u Kampanji i Kalabriji, poslednja upori5ta ovih dveju tudinskih vlasti. To se dosta tadno vidi na gradevinama:Ravena,u V-VI veku, i Venecija u XI nisu samo vratnice prodora vizantijske umetnosti na istodnu obalu, vei se znaci vizantijske blizine, rede ili deiie, nalaze sve do juga; nekada su oni jasni, na primer crkva sa pet kupola u Stilu, nekada se posredno oseiaju, na primer detvrtaste gratlevine sa detiri podupirada u Ledu, Sipontu, San Vitoru dele Kjuze kod Fabriana i San Klaudiju al Kjenti (Marke). Posebnu pojavu predstavlja vrlo neobidna stilska meSavinau unormanskom hoen5taufenovskomn graditeljstr,"una jugozapadu, od Napulja do Palerma i Monreala. Vizantijski i islamski oblici prevaZunad romanidkim, bar u spoljalnjem izgledu gradevine. Po stroZem shvatanju stila, ove graitevine ne bi, dakle, pripadale, romanidkom graditeljstvu. Severna ravnica Italije, kroz koju protidu Po i Adide sa svojim pritokama, uokvirena Alpima i Apeninima, predstavlja u romanidkoj umetnosti isto tako veliku celinu kao Sto je to i u geografskom pogledu. Pokrajine Pijemont, Lombardiju, Emiliju i tri Venecije obuhvatamo, dakle, zajednidkim tekuiim imenom u istoriji umetnosti, a koje se moZe uzeti kao pars pro toto. U oblasti od Aoste do Pompoze, romanidka graditeljska umetnost je poznata kao lambardiisfta, a sama oblast je po opstem shvatanju jedna od najpoznatijih urretnidkih oblasti. Od susednih oblasti je tako jako odvojena planinskim ogradama,kao nijedna druga oblast u Evropi izuzev Asturi je. Na severui severoistoku,prema oblastima gornje Rajne i Dunava, isto tako kao na severozapadu i zapadu,prema Burgundiji i Provansi, Alpi dine Siroki pojas nepristupadanza naseljavanjei saobraianje. Na jugu Apenini odvajaju Lombardiju od Ligurije i Toskane, Najpoznatija ranoromanidka graclevinaje San Abondio na Komu, u celini dobro saduvana.Donacije su date 1063, osveiena je 1095. godine. Sa pet brodova, stepenovanihu visini, ona stide pravo da se stavi u isti red sa velikim crkvama iz XI veka, mada nije narodito raSdlanjen,tadno velikih razmera. Iako je zid prodelja ray.a.q4_sll9: :\

N,

Lc

r. l Kc

trl
pokazuje popretni presck prostola. Na istoku su apside popredr.rih brodova skrivcne pravim zidom. Njcn obris bio bi sveden na na,jjednostavniji oblik kada dvc vitl<e lir-rlcne bi uoliviravale isturenu glavnu apsidu na istoku i kad ne bi tako stvarale skupir.ruod delova jo5 istide bogati, plitko klesani ukras oko prozora. graclevinc. ApsiciLr Tako graclevina r,ec dini prelaz ka dmgom stepenu razvoja stila. Urtutr'ainjost odleduju uporedo postavljeni visoki brodovi, pokrivctri >otvorenim" drvenim pokrivadem. Tome jako doprinose i tar-rkr zidovi iznad ividnih arkacl:r, koji izgledajr.r kao cla lebde i kao da delc prostor. Visoki zidani okrugli stupci glavnog broda izdiilclia podseiaju na Turni. Kad bi sc o ovoi crkvi sr-rclilo po merilima koja vaLe za Normandiju, Rajnsku oblast i donju Salisonsku, clolivcio bi -seiznenaclcnje da jedna tako znadajna gradevina rlema ni transepta ni zapadnog zclanja. L{edutint, odsustvo transepta i zapadnog z-danja, u izvesnoj meri .le odlika graditcljstva prostranih oblasti na Jugu. Kako srednja tako i severna, Italija di"rvajednostavan raspored prostora starohriSianske bazilike, sa tankim zidovima, i odride se svih vclelepnih graditeljskih tekovina severnih zemalja. Jeclnostavna starohriSianslta. bazilika, najveima sa stubovima, na zapadu zatvorena ravnim zidonr, na istoku jeCnom ili trima apsidama destoostaje kao tip mcrodavna do kraia XI, ako ne i do XII veka, kao na primer u Tordclu (osveiena 1008). Ali, ima i izr-rzetakai nago'l'eStaja novih oblika. Katedrala u Akvileji, osveiena 1031. godine, imala je transept sa galelijan.ra na deonim zidovima. Sveti Petar kod Civitatea ima d'r'ostruki hor, jer mu je dogradnjom dodat zapadrli hor. Nisu s a s v i m u s a n r l j e n en i b a z i l i k e s a s t u p c i n a : L e n o , S a n K a r p o f o r o k o d Konra; Sveta Efinrija na ostrvu Koinaiinu sa osnostranim stupcir.na; Santa Marija Mailore u Lomelu sa raidlanjenim stupcima i icbdciim lukovima u glavnom brodu, daklc, sa podelom na traveje. Katedrala u Akviu, osveicna 1067. godir-re,ima prostrani trar.rscpt i kriptu lioja sa 2l osovinom i 74 stupca dobija neuobiiajeno velike lazmere. Slic'no tome, kripta Svetog Marlia u Veneciji gradi veliku donju crkvu. Sl'c otc graclevinc srr sazidane od lomljenog lianena, malih tesanika ili opeke, to jest zidovi im imaju rascepkani sklop, koji dine male potpuno ravne povriine ili polja koja delc' lezcne ili nizovi slepilr Iukova. I ovdc je posredi tanano, plitko i graditelislii apstraktno raSdianjavanie koje smo vei sreli u ranoromaniikoj umetnosti u Rajnskoj oblasti, a u Kataloniji u razdoblju )prve romanidke un.rctnosti<. Kao i tamo i u Lornbardiji, opet, nalazimo lepi motiv venca ni5a pod krovom apsidc. Ali, kako je razlidito oblikovan prostor od onoga, mnogostruko sloZenog, koji je tamo uobidajenl Op5tem utisku doprinosi i dinjenica da se pcred crkve nalazi jedan poseban zvonik, gradevinski s njonr ncpovezan, to jest tre Cini skr-rpinu ni sa tclom ni sa drugim liulcrna.

t,
t-

Pompoza' delta Poa opatija iz xI veka sa predvorJen i zvonlkom. Gradevina Je od opexe sa uErasnlm umecima na spoljajnj.Jsti predvofja. Kula Je klaslani prtnt.r romanidkog raJtlanlsvarla. Ima dc!.et spratova, koje saijnjavnju spljoitene kocl<e, I broj I veljdjDa otvora se poYe6ava srazmerno visini. Vid! straltu t06

104

I r'J.-

5L
)l'enco. vili dole,

g|adeeinc

CRTEZ

46

tic traveja

,A STR.

IO?

U poreclenju sa graditeljstvom na Severu, to je takode jedna arhaidna, preromanidka crta. Ali, znadajno je da italijanska ree za zvonik - kampanila - .upravo ima znadenje uizdvojene kule". Komo je u tom pogledu redak, mada ne i jedini izuzetak. U Ivrei, na primer, nalazimo prodelje sa dvema kulama. Kampanila u Pomp,ozi je poznata kao narodito lep primer iz rane romanike. Mnoge glavne graclevineiz XI i XII veka imaju gore opisani raspored: Tordelo, Venecija - Sveti Marko i Murano, zatim, Verona, Ferara, Modena i Pjadenca. Cesta pojava centralnih gradevina pada u odi, ne samo u preromanidkoj umetnosti (Lomelo, Galijano i mnoge druge), nego takoclei u romanici. To su grailevine s jednostavnom osmougaonom (Leno) i kruZnom osnovom sa deambulatoriiumom, nekada sa galerijama (emporama) i uzdignutim srediSnimprostorom (Asti, Almeno, Bre5a - >starakatedralau), kao i s osrlovom sloZenijegoblika (Tordelo Sveta Foska). Posredije posebnost koju preuzimaju velike kasnoromanidke krstionice u Parmi i Kremoni i ponovo oZivljavaju mnogobrojne graclevinecentra"lnogplana u renesansi. Ona nije svedena samo na severnuItaliju, vei je raSirenaskoro po celom poluostrvu. Glavni primeri iz XII veka: za osmougaone- Parma i Kremona; za osmougaonesa deambulatorijumom - San Stefano u Bolonji; za okrugle sa deambulatorijumom * San Sepolkoro u Bolonji i San Lorenzo u Mantovi; za detvrtaste sa detiri podupirada - Gravedona. Pored uobidajenih, u XII veku postoje poglavito dve vrste crkava koje stvaraju sliku lombardijskog graditeljstva. Jedna skupina se drZi drvene tavanice, ali iz osnova menja sklop zida i podupirada. Kao u poduZnom brodu u Zimijelu, postoji pravilno smenjivanje jakih i slabih podupirada, koji u jednolidan niz unose izraziti ritam. Jaki podupiradi se sastoje od ra5dlanjenih stubaca, iz kojih, u glav. nom brodu, izlazi ispust ili polustub i ra5dlanjava visoke zidove. Tako nastaju traveji. Neki naudnici pretpostavljaju da su ovi prislonjeni stubovi imali da nose lebdeie lukove (to jest popredne lukove bez svoda), kao u normanskim crkvama. Ali, oni su retko saduvani (Lomelo), te se moZe pretpostaviti da je uloga prislonjenih stubova bila da raSdlane zid i da ojadaju sklop gratlevine, kao u Normandiji. Pitanje joS stoji otvoreno. Glavni primeri iz XII veka su San Lorenco (oko 1100)i San Zeno (1125-1139) u Veroni i katedrala u Modeni (zapodeta oko 1099,osveiena tek 1184).

verona na Adidu, San Zeno, prva polovina xII veka. pogled na istodnu stranu srednjeg broda, Snazno podvudeno smenJivanje podupiraCa i ragalanjenost zidova na traveje imsju prevagu nad Jednodelnlm drvenlm balvasum svodoh (kasniJi). Ne znamo da li su sv! prlslonJeni stubovi nosill lebdede lukove, kao oni na zepadnoj stranl (prvi plan). Ispod uzdlgnutog hora otvara se prema zepadu krlpta. Vldl gore,

{ 7
'qje:l:

U San Lorencu se ovaj sklop spaja sa galerijama (emporama), ali ovde nedostaju gornji prozoii - i.uo i ; t""&i;izasvedenim lombardijskim crkvama-(vidi dole). tzi*aveji U lombardijskim zasvedelim giadevinama, kojih nema pre 1100.godine, ritam podupirada i poiezani t*top't iiiii-l.t ," javrjaju zajedno sa galerijama (emporama). spojevi, to;i ir-togu proiziraze, slidni su onima iz oblasti jezgra Evroi", irrrr"drl t_oarc i Rajne. Ve_ brvrosije lidanstvena smirenost i poieg"nutost uelrlog pr"itoru su. Amvrosija u Milan' u Milanu, kao i dvostruii # .uurro-".no rasporedenilr zidnih podeoka glavnog br9d1, podvtadeprednosti p";;;:;i[;veja. Ati, oni nem-ajustrogost i teZnjeka visini rajnskih, naro.ito gornjorajnskih graclevina,n_iti gornji priliv svetlo.ti, t o;i *j"il;-;.tuu-u -priroai aui" poseban snaZan po grad;rslj 5f.oi" . f.iop"^i prosto.naglasik. r' D' e ra, sv. Amvrosije je dvoranslia crkva, kao d;.;;rk;-"rkve na Jugozapadu Evrope ispunjena mrakom, bez pravog stepenovanlapro_ stora, osvetlj"ni ,.1 is.tokai zapada,a neSfo boe"ne svetlosti p.odire unutra kroz galerije i bodne brodove. rako su. a-vrosije sa rajnskim, ali i sa normaskim crkvama ima zajednidki povezani traueia prirodom prostora i nadinom osu"ilSauarria'*.rogo slcrop vi*e je vezan za Jug Evrope. sinteza - ali i razliditost _ izmedi ova dva sklopa moZe da.se smatra svojevrsnom lombardijskom crtom. Sreiem-o je, manje ili vi.e izrazitu, drugiro!iu;;il-;;;renjima za" prig:uien-"a svedenih gradevina, mada je deito potonjim izmenama ili preinadenimjTodglj:p prvog ptana.lako jau t;;rji-_ San pjetro in cel d'oro.i Sveti Mihailo; u-Miranu - san Estordo i Santa Babi,la, i u Rivolti d'Ada. za ceoniz ranih cistercitskih romba.aiirnn pretpostavrja se da "r[u.,ru -su prvobitno imare raspored u obrrku sasvim d,rugadije dvorane (Kjaravare dera Kolom6;, i;;;. i druge). Neke od ovih gradevini se mogu vi5e porediii," i"g.r"p"aom Evrop!, je-r je kod njih detvorodei-t'rikrstasti svod gtu;rG-irod a zamenjen badvastim (pavija, Sveti petar, zapadni tiuu":;-Rirolta d?da, istodni deo). Pored vec pomenutih zasvedenihgrairevina,postoje i crkve sa galerijama, r? pgiu.gT gornjih p.o.r9.1 i bazilika,tn;;tr.,J;"r,iem, t"o sto su velike katedrale u parmi i pjadenci,po*s""" tutidrale u Novari i Verdelir__(osy,eC9y 1132.godiine).Oslm togu, povezane traveje bez galerija, na primer u svetom pltru "uiuri*o i pavru u Bolonji, Se' Savinu u plidenci, u Rivorti a'ai"-ip.J"z"i brod) i u Svetom Jovanu u Borgu kod pavije. srika nije ona :"imrvena, je to mnogo,-unjl nego u arugim ""bsi" oblastima,-i".ljrl" poredenju sa JugozapadnomEvropom. Goie vei pomenute " gracrevine zasvedene imaju najveima u glavnom brodu t"uiuti" ruo;;;;';;ii;"divaju na krstoobraznim- stupovima, sa unakrst postavljenim p6l,irt.,boulma. transepta Mnogobrojne lom6ardijske _crkve iz xiI veka su f"?-ir^nruptu, iri je on kod njih iskljuden iz de;stva celokupnf ;;r;". i" je naro-

CrtE podno

Pdrind, katedrala, 41 pro(elte, vldl d"ole,

\5
z4'

dito upadljivo u katedrali u Pjadenci, gde - slidno kao ranije u Pizi - zidbvi glavnog broda zajedno sa galerijama idu celom duZi nom unutra5njig prostora. Krakovi transepta opstoje, tako sasvim posebno, Sto je joS dudnije kad je - oPet kao u Pjadenci,i Pizi iransept trobrodni i kada se jedna ogromna osmougaona kula otvara nad oukrsnicomo broda i transepta (koja se vidi samo na crteZu osnove). Izdvojena ukrsnica broda i transePta, sa njoj svojstvenim posledicama, tako je, dakle, izbegnuta' Kupola izmectu krakova tranlepta, slidno kao na Jugozapadu Ewope, izgleda ima- vi3e-zadatak horske kule nego Sto ima pravo znadenje otvorene kule'lanterne. To vali narodito za Sv. Amvrosija gde uopSte nema transepta. Poseban oblik lombardijskih prodelja odigledno je povezan s dve ranskim sk'lopom ovih crkava, a, opet, ima slidnosti s onim na Jugozapadu Eviope. Fasada sa zabatom u Sv. Amvrosiiu dosta zdepasta, obogadenaje jednim isturenim delom sa arkadama, Poveza' nim sa velikim atrijumom. Crkve u Paviji je pokazuju u svoj njenoj velidini: ogroman, potpuno ravan zid sa zabatom, sa portalima i prozorima, sa trakama klesanog ukrasa, galerijama sa lukovima, to jest sa hodnicima zaprolaienje u debljini zida; luci tu ili stvaraju vo doravno postavljene spratove ili prate kosinu zabata. U Parmi i Kremoni nalazimo kasnije zidne ispuste, koji pokazuju podelu prostora na brodove, ili visoke slepe lukove, kao u Kremoni. Ferara ima posebnu fasadu, na kojoj se, umesto jednog velikog, javljaju tri mala zabata. Smatralo se da su fasade sa zabatom na mnogobrojnim crkvama pridodat oblik, jer su postavljene ispred crkve dijem telu uop5te nisu bile potrebne. Ispred bazilikalnih brodova one se jav-

Apside

,ttburdijska gat.eri ja

ti fuIarko u
v enectlt

I DRUGE SREDNJE ITALIJE Piza

.A STR. III

Potpuno izvan ove skupine crkava narazi se sveti Marko u veneciji (zapodetverovatno 1063,velikim a"t"--ru*S.n log4.godine). Sma_ tra se kao grana-poloZnica vizantijskog gruaitel;r*", ,i f..-ii#';ilr_ zuje tesne veze.AIi, vrlo je znadajno ;.];;rd; k;;;;rfi i;ir, meclu graditeljskim sistemima isi"e".g tr"ao*_f;u, l;;i; ;;;;vo ovaj tip koji se najvise pribrizava"shvuturr;,, .Lmarriekog ,iia, jasna podela, velike mase, jasna p"auo;"r,ort traveja. Ni tip Sv. Vi_ tala u Raveni, ni Svete-Soii.;" u A;i;;;;nije bio ,izabrano kao uzor vei justiniianska Irkva' sa kupolamu _ Srr*i .krstoobrazna jest crkva.istoga,;;k"ji;; lRostoli, to sreli proudavajuii Sen IIo" I Perigeu.Medutim, 6ogattm p;;"rl.i; mermernim i mozaid_ kim ukrasom, ove osoDrne su joj malo sakrivene. U XI i XII veku slavno mesto pripa da pizi. 1063. godine podinie obnova katedrale,loja je tralala'dvlsta goJino, a i.iji je ishod sku_ pina gradevina,smeiiena na kraiu g.uJu,-ko:u se ubraja u osvetska dudau na Zapadu: katedrala, K;d;;il" toranj), krstionica ?irivi i Kampo Santo. Vreme katedrale nije potpuno poznato: -nastanka 1118. godina iti 1121. kada je p*i p;t;.;;;na. Ali, tada su ioi sva_ kakojos nedosraiati zapadrii i* J;;;r:"rr, h""ls"i"-t*rJl ili ukrsnicom brodj i transepta sa arkaturom i 1"A"r, deo gornjih pro_ zora poduLnog broda. Medutim, oni su tili-,n".ou^,no, nagovesteni u glavnim crtama: bazilika sa g"i".i.i"-"'J ravnom tavanicom, pe_ tobrodna u podutnom a"t" i hoii, .t,j;;;;r;"..o visoka; trobro<l-

MariaMadore.u Beigamu f r ilzi, ,n"a" l;;"ki;;t#J #rru da budl stariji, kao KasteiA.t"r.. iurr"r.ai, irt"J"".ap;ffi';^$"_ ieru odmah posre 1080. godire;rrroini-"pria" irar.i"i"'ol" rr5o. godine.) "

XIVIXV vela (Milano, Santa Maria dele Gracie). _ por"jiu"*if, portala sa baldahinima, romanidka fasada ie giavno ;;;;"-;;; ," klesani ukras rasprostirao. Pored velikih dvoranskih fasada, sporjasnjost lombardijskih crkava odreclujuapside.igalerije,^kdesu, u XII pa i u XIII veku, i:i"j5" retko zavr5enekao skupine zdanja. postoje zadeci skupi"", tuo ito pokazuje katedrala g,eilmi t";'" trr^-."1rvijeni, e* jpriio*u ,,uglaseni transept, iri katedraia u Modeni, koje se odri_""ij"e"r.ii k uj u galerij ama.sprovedenim skroi oko gradevi ne.'Ni iaju nije ta zamisaopotpuno ostvarenai-zav-rsena, ;'j-Jd1;;;.,t.o !iol" to t"rt sludaj na severuod Alpi. RaSdlanjena-upriau, na dijem se gornjem delu nalazi lombardijs ka,gaLeri j a, irt"ri[J lis".deruje t"r rrirp"J"ri dragulj i ukras. LomLardijsk";"ilrij"l;a, ugravnom, isti oblik kao gornjorajnske galerije sa-zrakistim" rrroJo-, bez ograde. Tesko je prosuditi da Ii ie on odatle preuzet ili * ,uruio ,r"riuirrro, potur"Ci od slidnih pretpostavki_lrgtJi^ J":"'or"i, i-"r"o datovani primer, santa

od Ovajoblik sezadrZao g:19-"_"-rf"). i ao xiir u"ku (puJou"j, p" Lt i

ljaju, katkad, u obiiku ,fasade-ititan (zid u obliku zabataveii

Pjza, katedrala I zvonik sa jugozapada. Katedrala Je poCeta da se gradi, 106l, godine, kao ba lika sa galerijama, lavne tavanlce, Ea nizim trobrodni.m kral(ovima transepta i izdvojen( ukrsliicom broda i iransepta, Zapadnl deo glavnog broda sa {aaadom I gornji spratovi ukrsnj broda I transepta sagradehi su kasnlje. Ali, dvodimenzionalne itrkruEtacije u mermeru r mr gobrojne galerije-Iode doprlnose da cellna deluje jedinstveno I raskosno. Zavrlen posle dut trajnog gradenje, tofanj se nakrivlo zbog ncjednakog sleganJa temeua. vidl stranu 110.

r10

ni transept je od glavnog broda odvojen malo niZim galeriiama-mostovima; bogat, ali povriinski ukras se sastoji od raznobojne merInerne oplate, arkada i inkrustovanih 5ara. Ta rasko5 je, bez sumnje, blla namerna; niko ne moie da odoli rasko5nom dejstvu zidova od sjajnog mermera i nizova arkada koje prekrivaju sve powiine. Osetljivo oko je odarano.Medutim, posmatrad koji traZi strogu graditeljsku razumnost neie tu niSta naii. Uprkos razvijenom tranieptu, ne postoji prava ukrsnica broda i transepta, kupola jajastog oblika lebdi nad najmradnijim delom glavnog broda, krakovi transepta su ogratleni i odvojeni galerijama-mostovima. Ko bi porekao da mnogobrojne moguinosti sagledanja prostora po dubini, imaju svoje skrivene draZi? Pretpostavke, iznete povodom imena neimara

1i

Crte'

4A -

Firencs,

t.rctionlco.

Spoljqin|i

izOLed, sa zapadnlm

horom.

Vid.l

stuanu

tt3.

- Busketos- koje zvudi svakako grdki, mogu da izgledaju privladno, ali nisu uopste neophodne za objasnjenle posebriosti gradevine. Sa piza.skom katedralom,. romanidt<o graiitetlstvo u T"oskanije dosta.rano dostiglo odigledan i pravi ulhr.,a"," koji je upadliiviii od.vrhunca lombardijskog graditellstva (Svetog ebondla ., forn.,j. Ali, ta velika katedrala nema, dak ni u celini, nilednog jedinog svog sledbenika. Romanidke crkve u pizi, na primei San"paolo nlpl d'Arno (osveiena 1148.godine), i mnogobrojne graclevineu "" susednom gradu Luki, duvaju oblik jednostivne bazilike sa stubovima, ravnim drvenim krovom, sa tri broda bez galerija, najdelde bez transepta - Sveti Martin, Sveti Mihailo. Naglasak je siavljen na spoljaSnjost, koja dejstvuje galerijama sa stubovim; i ink;stacijama u-mermeru. Uprkos velelepnosti i sjaju njihovog izgleda,uprkos njihovom odudaranju od uobidajenrrr-ottit<a prosirai'e bi tr"balo zaboraviri graditeljsku zamisao ovih, najdesSe bazilikalnih prodelja, preko dijeg je dvoslojnog, izdubljenog ,ktopu ova oblast d'ala, moida najznadajniji doprinos celokupnom Eu.opikom graditeljstvu.

5i Lr Masa'Maritima. U unutraSnjem prostoru se ova zamisao pojavila u drugom obliku. Ona odreduje nadin gradenja, Sv. Jovana, krstionice u Firenci, smeStenezapadnood katedrale.U pitanju je uobidajenacentralnagradevina, ovde u obliku pravilnog osmougaonika.Ravni zidovi i veliki krov u obliku Satora dine spolja5njostlepih srazmera,Sto joj, uz jednostavne oblike mennerne oplate, daje plemenit izgled iivota. ogromna kupola s manastirskim svodom U unutra5njosti iznenacluje velikog raspona, prekrivena mozaicima. S graditeljske tadke glediSta, vredan je pomena izdubljen sastav gornjeg pojasa zida. Mali prozori se nalaze na spoljnoj povrSini zidova. Unutra5nji probijeni zid sadinjavaju pilastri, stubovi i grede; izmeclunjih se nalazi galerija za prolaZenje, kao tanak isedak prostora. Istorijski utvrdeni datumi oko godina 1060.i 1128.ostavljaju Siroko polje za odredivanje porekla presudne stvaraladke zamisli, koja je odevidna samo na zidu, a ne i na kupoli, sagradenoj takode s izdubljenjima. Posle vi5e vekova ponovo se javlja u trikonhosnoj gradevini sa kupolom firentinske gotidke katedrale, a, zatim, u mnogobrojnim renesansnim gradevinama. Ne samo zbog antidkih spolija i pojedinih oblika iz antike uzetih, krstionica nas navodi da govorimo o protorenesansi; ona zaista oZivljava u nama oseianje za lepotu, radost Zivota, atmosfem renesanse.Posredi je tu genius lociFirence jer se bronzana gotidka vrata Andrea Pizana isto tako dobro slaZu sa rornanidkim graditeljstvom kao i vrata Lorenca Gibertija iz XV veka. San Miniato al l\{onte, crkva benediktinskog manastira, sme5tenana jugoistodnoj kosi s druge strane Arna, ima svr.rdaistu mermernu oplatu blagih boja - i u unutra5njosti (iako je ona kasnije oplaiena i oslikana) i na fasadi. Ni ovde naudnicinisu sloZniu pogledu vremena nastanka pojedinih delova,jer- se, uradeni zanatski savrSeno,uklapaju uvek u prethodne oblike, stvaraiuii umetnidku celinu. Obrada povr5ine,i u unutra5njostii na spolja5njosti, ima prevashodnodejstvo, mada izridito smenjivanje podupiradaistide podelu na traveje, koja je podl'udenapotpuno saduvanim (5to je veoma retko) lebdedint lukovima. Prostor deluje jako rastresito, demu doprinose otvorena kripta i uzdignuti hor. Pored glavnih dela koja smo spomenuli, postoje gradevine i u susednim mestima - Empoliu, Fiezolu, Pistoji i Pratu. One su sve svedodanstva, krajnje odnegovanegradske kulture i odreduju opStu predstavu o romanidkom graditeljstwr u Toskani. Sa mermerom kao prevashodnom gradom, inkrustacijom ukra5enim povrSinama,velikim brojem pojedinosti uzetih iz antike, one dine da nam ova oblast iz$leda kao jedinstvena protorenesansna oblast, daleko vi5e od Rima i sa mnogo jadom unutraSnjom opravdanosti od Provanse- kad se

CRTEZ

t8

Firettca, krs

Firenca, St TABLA sTF

\42 \

113

lnrsll

na potonjr

i ' : t l v o J . r ! l i , l ; . l i c i r ( i t - l ) i . i eL l i l l c t l l l u l i c

Lii)lllstl,

I L)siiitl.Ll

5b

Flrenca' san Mlniato, pogled na istodnu stranu unutrasnJosti. BoJeni ukras 've crkve Je uzor fomanidke umetnos'u Toskani. Tu moze da se izudava deJstvo skerctne drvene tavani.ce l lebdeclh Iukova, inaae vrro retko saduvanih. Krstoorbazni eetvorolisni stupci, koji se na rrr n:'ina smenjuJu sa vitkim stubovlma, za zid su veani prrsl.nJenim polustubovima. Lebdcci iukovl dele prostor na traveJe. pocjna optata Je lz t20i. gollne, Vjcli stranu il3

nc sadinjavaju sarlo gradovi. l"loramo, t:,rkode, cla razmatramo i rrmetnieke pojave na sclu, utoliko pre Sto se op5teevropske, prave romanidke osobine, tu jade istidu. Ovde, takocle, ima mnogo bazilika sa stubovima; moLe se reii da su Bazili stttbo one ovde prevashodne. Medutim, kao u severnoj Italiji, monolitni stubovi i antidki stubovi sada su desto zamenjeni gradenim okruglim stupcima, kao na primer, u San Godcncu u Fiezolu, San Dovanijr-r u Cokoliju kod Viterba. U nekim crkvama se na tim mestima postavljaju ial; i pravougli stupci - Cerdina, Sveti Hristifor u Luki (u suscdnim oblastima na istoku - Ro5olo i San Pjetro ad Oratorium). Snrcnjivanje podupirada, koje smo vci sleli u Firenci, nije inade nepoznato: Izola Meteliano, Setimo. Jednostavr-rije,uglavnom starije gradevine, zidane su od lomljenos kamena i od malih tesanika; i u ostal;m <lblastirna, ncl'e irnaju ncraiiJanjcne zidove, a nekc, opct, povelczenc i niz slcpih h-rkova.Zidanje lepim klesar.rimtesar-ricinla zu.je se sa slepim lnkovima i sa polukruZnim lukovima na prislon.ienim stubovima ili pilastrima. Narodito su fasade bazilika i apside tako ukra5ene, mada nekada i bodni zidovi. Tom obliku srodno ra5dlanjavanje nalazimo i na Sardiniji - sa najznadajnijoln grader'inom u Porto Toresu - kao i na serrernoi obali, sve do Ligurije. Tu, u njenom glavnom gradu, Denovi, postoji veliki broj romanidkih crkavii. Cak i u Toskani nalazimo pojcdine gradevine od opeke, na kojima se, takocle, pojavljuju uobiiajeni oblici, na primer nizovi rrkr5tenih lukova. Unretnidki oblici, koje bismo mogli da smatramo svojstvenim srednjem veku i antiklasidnim, nisu nikako retki; setimo se samo stubova sa dvorom iz Gropine i Svctog Kirika u Oiiji Predstavlieni su, uostalom, svi oblici omiljcni u romanidkoj umetnosti na Zapadu: kula nad ukrsnicom broda i transepta (A5ano), ,:icambulatorijLrm hora (San Antimo), dvostruki hor (Porto Tores), prodelje sa dve kule (San Salvatore u Monte Amiati), galerije sa niSama (prva pojava prave lon-rbardijske galerije u Artiminu), ra5dlanjen stubac (Sovana). S dmge strane, treba dodati da su tu to uvek izuzeci, a da su preteZne uobidajene toskanske odlike; dejstvo kochc i okuplienost spoljnih oblika uveli stt zanemareni; nije uobiiajena fasada sa dve kule, vei jednostavna ofasada poprednog preseitau. Irzsr: prcs Zvonik najdeiie ostaje izdvojen, prcdvorjc je samo retko dodato (kao u KaBi). Transepti su retki; primeri, najdistije izvedenih u graditeljskom smislu, nalaz,ese u jeclnobrodnim crkvama (San Salvatore, Ferentilo, San Veriano, San Dusto). Pomoiu tri visol<e apsidc graditelji su postigli isto dejstvo velelcpnosti kao u Apuliji. Kripta se desto otvara prema glavnom brodu. prive TosSa nel<oliko porricnutih crliava vei smo prekoraiili rn'-'t1e kane tr u3li u strsedne oblasti srcdnje Italije. Sa tailie glediSta istoUm- Unil rije nrnctnosti geografskc meile mogu da izgledaju nepouzda.ne.

$4

4/I--

,+

portonolo, eZ 49 Ankono, Suetc Ma'.. Pogled, ra istotal d,eo lButtaSnlosLi I sLronu 717.

Crtez 50 LunJano, iatodnl d,eo unutrafnJostt,

ctkus,

pogled,

VLd,l strsnu

no 117,

Crtez 5l Aslzl, Spett Pctar. Izgled lstod?og d !la unuttaanlostl. Vld,i d,ole.

Crtez 52 VldI strqnu

Trcnl, ltE.

katediaLa.

Pog

brija i severni Lacijum, kako izgleda, ne pokazuju jednorodne posebnosti. Proielje Svetog?etra k-od spoteta i pt.ti-i:l, crkava san Felidea i pjedivarea mogre bi au rJ r*u#u:it :"a"ou.oa"ir, t"" ska varijanta toskanskog ukraSavaija povrSine. Tu sreiemo "*uri:istu naklonost ka podeli povrSina na pr"uo,rglorru polja, koja izgieda tako -sreiemo " karakteristidna. To rasdranjavanj e po"vrsine podjednako u pentimi, Bacanu ili kao u Fizi, irtl iti Firenci. Rim Grad Rim ne daje ogftoj slici graditeljstva XI i XII veka neke posebre.crte. ro-3e toiikoior""6 au-r"'eorr"t jako iznenaditad -ottriuu*o,s" nade licem u lice s nekim romanidkim zdaniem. i" jednu apsidu s Iombardijskom galerijom u San Dovani e paolo; nekoliko vi5espratnih kula-oraksaiih porukruZni- ot"or""i* ma u Santa Uariji in.Kosmedin; jednostavna predvorja, na "rtua"primer u San Dortto in Velabro; zatim, Logato ukra5ene klausire; 'ru" to, uglavnom, pripada kasnoromanidkoj-umetnosti.Raskosnommozaidkom i kamenom inkrustacijom Kosmati ukrasavaju ri"u.r" graclevina,kao i pregrade, kivorije, propovedaonice,episkopsku ""irt sediSta, podove i druge pojedine aetove brojnih lride.,irra. U istocnom delu srednje Itarije (Marke, A-bruci), "rt"""if, kao i ri Lombardiji, ima romanidkih dvoranskih crkava, ali i bazirliku baduastog svoda. Narodito pada u odi nekoliko krstoobraznih crkava sa poduZnim badvastim svodom glavnog broda, k"i"g i "or"1tubovi, s kulom sa kupolom nad ufrsnicom broda i traisepta. one mogu

da se uzmu kao posebna skupina. Njihovo glavno mesto je, odigledno, Ankona sa svojih pet romanidkih crkava, od kojih su najznadajnije Santa Marija u Portonovo i katedrala Sveti Kirijak. Toj skupini bi se mogli dodati San Leo i Lunjano. Trobrodni hor Svetog CRT Petra u Asiziju pokazuje da se prostori, po izgledu slidni dvoran- CRT skim, sa kupolom izmeilu poduZnihbadvastih svodova,mogu naii i u srediStu Umbrije. (Takav raspored prostora se moZe dosta teiko objasniti upuiivanjem na Lombardiju. Kao i susedneoblasti Toskane, koje smo samo ovla5 dotakli, ova skupina zahteva posebno proudavanje.) Vizantijska vlast se dugo odrZala u juZnoj Italiji, narodito na istod- APL noj obali, ali tu nije ostavila tako znadajna graditeljska ostvarenja kao na severnom Jadranu. Na jugu su Arabljani 917. godine zatu;eli Siciliju. Na tirenskoj obali su stvorena nezavisnavojvodstva - Benevent i Salerno. U XI veku se to neobidno stanje promenilo. PribliZno oko 1030.godine Normani su zauzeli Apuliju i druge zemlje na istodnoj obali. Pod svojim vojvodom Robertom Gviskardom, oni su stvorili nezavisnu drZavu, koja se od 1061. godine proSirila na jug. Pred kraj XI veka, ceo jug, ukljudujudi i Siciliju, u njihovim je rukama. Ovo osvajanje i osnivanje nezavisnedrZavei ovde su stvorili uslove za razvoj prave zapadnjadkeumetnosti. U Apuliji nastaje skupina znadajnijih crkava svojevrsnog oblika. Bar, Uzor-gradevina izgleda da je Sveti Nikola u Bariju, zapodet 1087 /89, CRT

Crtet

53 -

Batt,

Sueti

Nikolo.

Istodni

deo

urTutrssnlostt,

Vid,l

stranu

117.

delimidno zavr5en_1132, osvecen 1197.godine. Za njim se, u XII veku, niZu katedrale u Bariju, Barleti, B-itontu, Traniju i Troji, kao i mnoge druge crkve. Kao Sto je R. Krauthajmer pokazuo, ririitit" etape izgradnje Svetog.Nikole, izgleda da su bivaie svaki put opo_ na5aneu potonjim. Vitki transept, u podetku produZen (to jest, bez ukrsnice sa brodom) sa tri vrlo uske, neposrei.ro nu istodni ziil naslonjene apside, na slidan nadin su opo.risu.r" i u Bitontu i Molfeti. sz Bari i Matera imaju kulu ukrsnice bioda i transepta i neobidan raspored spoljne istbdne strane, gde su apside obuhvaiene visokim zidom, te zajedno sa transeptom dine moinu celinu. Brodovi su uvek dati kao bazilike sa stubovima, ravne tavanice, ali - za razliku od drugih gractevinau srednjoj italiji - one izgledaju potpuno romanidk-i, zbog smenjivanja stubova i stubaca, ,Uog- gui".iia i vitkog oblika prostora. spolja je to naglasenovrlo aubok'im pol,rk*ir,it't

galerije sa stubovima, koje odgovaraju unutra5njim galerijama (emporama) i sa kojima su podvedenepod isti krov' Ove slepe arkade, kao plitke, desto se nastavljaju i na istodnom delu, a pojavljuju se, u izmenjenom obliku, na zapadnim prodeljima, pokazujuCi bazilikalni presek prostora. Ali, ove crkve izlaze iz uobidajenog >italijanskogn okvira mnogo viSe zbog kula nego zbog pomenutih odlika. U >porpunom programu( ne javlja ih se manje od pet; dve na bokovima zapadnogprodelja koje je na taj nadin obuhvaieno i nagla5eno, dve na istodnim uglovima, jedna nad ukrsnicom broda i transepta. Ishod toga je pojava skupina kula severnjadkogtipa, koja se, medutim. na severu nikada ne nalazi u tom vidu. Ona odudara od kampanile, posebnogzvonika pored crkve. ViSe ovakvih crkava, koje se nalaze sasvim blizu obale Sredozemnogmora, ostavlja utisak narodite i dudne lepote. Mada po op3tem rasporedu prostora katedrala u Ruvu nije tesno vezaDa za ovu skupinu, pokazuje sa njom slidne pojedinadneoblike' Katedrala u Aderenciima hor sa deambulatorijumom, Stoje, takode, odjek Severa.Mada su joj oblici jasno romanidki, Molfetu moZemo da uzmemo kao poslednji odjek, jer tu nailazimo na kupole nanizane nad glavnim brodom, Sto je graditeljski oblik Istoka. Skupina u Bariju predstavlja stvaraladku snagu oblika apulijske oblasti. To je apstraktno redeno.Drugi bi pre rekli da je posredi normansko ostvarenje na stranom tlu. No, svejedno, nalazimo se pred novinom, koja ranije nije postojala u tom vidu i za dije istovremene analogije ne znamo. Kao i najveii broj cistercitskih crkava, ona je normanska po duhu. Ali, ona nije tako normanska da bi dovek mo' gao da zamisli jednu od ovih crkava na tlu Normandije. One su proizvod drugog tla. Hteo bih da to objasnim. Neki elementi se nalaze i drugde, bilo pojedinadno bilo povezani sa drugima. Narodito u Lacijumu nalazimo transept u njegovom prvobitnom obliku, to jest u vidu nepodeljenog prostora, sa tri visoke apside (Ananji, Salerno). MoZda je Montekasino polazna tatka za ove juine obtrasti. Ali, romanidka crkva duvene opatije Svetog Benedikta, vei od XII veka viSe ne postoji; zavisimo od sporednih izvora, sa svim njihovim neizvesnostima,kao Sto je to sludaj s Klinijem i s matidnim opatijama velikih monalkih zaduibina u zrelom srednjem veku. Jednorodnost apulijske skupine joS vi5e pada u odi kada se posmatra Sicilija, koju su Normani neSto kasnije zauzeli,Sto dozvoljava pretpostavku o postojanju neposrednih veza.U stvari, te veze nisu tako tesne. Medutim, tu se nalazi gractevinadije su normanske crte istodna strana, nesumnjive - katedrala u Cefaluu. Visoko izgraclena transept i hor, razudeni su visokim, ali Sirokim i plitkim, zidnim ispustima. S unutra5nje strane ima galeriju za prolaZenje,a sa spoljne niz slepih arkada. U pitanju je jasno normansko nadahnuie. Ali,

sieplllr

ar.liaQallli.!

lta Doe tirln

ill oLlO\ liila,

lzllilu

:!ulIlI

su I)!)!d\

1JLr,v

(l i

SICILIJT KAMPAI KALABF cefalu cnrEz s,

dosta eklek'tiikih osobina' - koja, nreclutim, Sredozemlja irokaztrje i"a"r iga" u juinoj Spaniji i na Balkanu, gde se ogranci kultura p."piic,i, do i! closio io tuto sjajniir, ali i dvorski izve5tadenih ostvarenja. Ta umetnost, ipak, nije ogranidenani na glavna mesta, koja smo spomenuli, ni na Slcliiiu uop5te, iako tu naiazimo njena najbogatija i najznadajnija svedodanitvu.Ona se Siri sve do oblasti Napulja, gde katedrala ., kazerti Vekiji, na primer, ima vrlo slidne osobine. vrlo jasno na sic! isprepletane arkaclice na spoljaSnosti-podseCaju broda i transepta nad ukrsnicom je kula okrugia lijanske crkve. Tu lepo uklopljena.

iJ -i

C r l . e : Z5 4 - - C e / a l u ,

kated.rala. pogle(I na istod7li dco sal seuerc. Vidi

strfnu

ttg

na spoljnjem zavrSetku, krovu, stvaralaika snaga slabi. U pitanju su nuZna, neotekivana i nepravilna reienja. Sacla5nji poduZni broci niZi od poprednog broda nije, svakako, bio pn,obitn<.r tako predviden. Divan predeo oko njega poznat jc iz romantidarskih slika. treale Inade, najznadajniji spomenici se nalaze na severnom delu ostrva, pogotovu u Palermu i Monrealu. Uglavnom su izgradeni posle 1194. godine, Ll vreme kada su ovde Hoenitaufenovci prihvatili norrnzursko naslede. Tu, na Siciliji se nalaze grobovi .u."ua Hajnriha IV i Fridriha II. Nekc crte njihovog opiteg rasporeda izgleda vezuju ove dve katedrale za Apuliju. Brodovi su u obliku bazilika sa stubovima, ravne tavanice, sa arkadama Siljatih lukova, ali bez galerija. Osim toga, u Palermu postoji skupina kula, a u Cefaluu fasada sa dvema kulama na bokovima. Kao u Bariju, tri apside katedrale u palermu zatvorene su skoro potpuno u jednu celinu s grarlevinom. Ali, op5ti utisak koji pruZaju ove dve katedrale, kao i druge manje znadajne gradevine, jako je razlidit od dejstva apulijskih spomenika, jer ovde ne prevaZu velike povr5ine, zapremine i strogi nizovi polukruZnil.r lukova. Raspored prostora i spolja5njost, skoro potpuno su prevladani utiskom koji ostavlja ukras: spol.ia raznobojni kamen, sloZena raSdlanjenost, bogati i Zivi oblici zidova, a unutra vizantijski mozaici i islamske ,stalaktitske< tavanice. U pitanju je zanimljiva i svakako upedatljiva umetnosl - posebno u okviru predela i flore

la4

V. OBLAS-I'.I IZME,DU SEVERNOG MOP.A I JADRANA

oblasti izmeclu Loare i Rajne i izrnedu Loare i Duera, podveli smo p-od op5te izraze >Jezgro. Europ"u i "Jugozapad Evrope., zbog lak5eg pregleda,le( zato Sto o.r., ";;;;o 6ro1"l.,. zajednidkim osobi .rgc graditeljstva zaista predstavljaju celinu. ali, bis*o l-u'ml mogli sa rstrm ubedenjemto da kaZemoo Jugu Evrope, "e gde se glavne oblasti :ivalajq viie zajedniCkimrazlikovu,ri"* oa av"eluvetltit , gore naznadenih oblasti,nego zajednidkimosobinu-o n.uJrt"tiiiuu. Za zemlje sme.tenena istok-uod Rajnske ;;;j;;";';;" da us.tanovimo "bl"r;il;; podelu na umetnidka podrudja. U severnom delu tih zemalja, joi u XIIXII veku, jasno se izdvajaju dve umetnidk. ot_ lasti - vestfalija i donja sakstnska, t o.;uuii-'ogtu urti ,t uuc".,ot * postojbina Saksonaca.Inade, u ovom razdoblju" st""r""l" i"i.r":i" skih umetnidkih oblika T.';":k;;ij;, 9staj9_j9su-stanju zaderka. od.kraja XII, a jo5 jasnije r_rXiti veku, menia. No, to na5egrazmatranja. "i:"'pr.J"i.t Romanidke gradevine..nalazimo, rede ili gu.ie rasporedene,u Sirokom pojasu od Norveike do Daimacije, aif.i., od Severnog;;.;;; Jadrana. Na istoku od tog pojasa, ., XiZiir veku, sa taefie gfeaisia istorije graditeljstva, nalalise >nidija zemljau. Unutar orogu;;t;;, ne. radunajuii tlva pom-en,ta izuzitka. te5io je raspozniti^ e;; osim uskih lokalnih okupljanja. To, naravno, ne znadi da u tim prostranstvima neiemo naii nista drugo do nejasne mesavineobrita i uticaja. Tu, takode, raspoznajemoiz"vesnu ,jUo.i"""rt" k&;;;i:rt od geografskog -potoZaja.Tako, sever"" oUturti' pot;j;l;j; srodnost sa graditeljstvom u oblasti jezgra Evrop", ir-.du ion.. , n,ajugu. Tu nalazimo usamljene teZnje ka graditelj:.11?,:1q:.ole ka bogatom,.meilutim, strogom raspoiedu ,t-I?l :*uptlt, frostora, KoJece postati jasne u razdoblju Hoenstaufenouaci. oklevamo da i na.ove oblasti primenimo izriz ,jezgro Evrope<, ,izmedu Loare i Rajne", jer se tu, u XI i XII veku,iikako ne obraduju ili J;L; obraduju prava pitanja graditeljst";, t"j;; oblasti izmedu Loare u,prvom redu: raSilanjavanjezidova i njihov izdubi,^11J1:,ttol: Uenr sklop (hodnil( za-prolaienjei lombardijska galerija), spratna izgradnja (galerije,triforijumi, Lhorovi sa spratovimao), trikonhos_ na osnovai bogatije oblikovanje dvopolnih ,k"pir.,u, t;; i;;;;;;vanje. JuZno od Majne, posebno u otlasti go..rieg i srednjeg toka Dunava, postoje izvesnejednakosti sa Jugorn fvio[e. R"r;;*?;;;je stora tu skoro uvek. jednostavan,biz transepia, bez'dvopJlne izgradnje. Ra5dlanjavanjena spratove i traveje j" ."tk", fi";jt ""

Ali, to teZnja ka podeli zidova. Skroman je udeo u zasvodavanju. se sve uop5te ne odnosi na samu vrednost graditeljstva. Ako vidljivo i opipljivo predstavljanje zdepastih oblika, teSkih kamenih kocki, smatramo kao odliku romanidkog graditeljstva, Vestfalija tada pripada oblastima kojc su u tome posebno uspele i koje moraju da se duju u koncertu evropske umetnosti. Suprotnosti sa zemljama donje Rajne, zapadnim susedima,s jedne strane, i bliska srodnost s donjom Saksonskom, s druge strane, jako su poudne. Vestfalija je u mnogom pogledu klasidan sludaj orodovske postojbineo, koja se, uprkos istorijskim promenama, do naSih dana moZe jasno odrediti. Proteie se od stare plemenskegranice prema frana6koj Rajnskoj oblasti na zapadu do Vezera na istoku; od planinskog Sauerlanda-Zig i Eder - na jugu do dubokog prodora u ravnictt severneNemadke.Ako, polazeii od podataka koje nam pruZaju spomenici, Zelimo tu da povudemo prirodnu meclu, onda je to upravo Severno more. Daleko najveii broj danainjih spomenika u Vestfaliji potide iz vreje poznata kao zemlja dvomena kasne romanike (i gotike). Or-ra ranskih crkava, koje su tu, od druge polovine XII veka, u velikorn broju i u raznim oblicima podignute. Da li je to sludaj da je, vei u otonskom razdoblju, upravo ovcle,u Paderbornu, jedna od najranijih crkvenih gradevina - kapela Sv. Bartolomeja (oko 1017. godine) -'kao dista dvoranska crkva podignuta? Dodu5e,izmedr-r ovog usamljenog sludaja i kasnoromanidkih dvoranskih crkava viie od jednog veka ovde nema razvojno-istorijske veze, neposrednepovezanosti,pa dak ni posrednog oblika, plitke kupole na stubovima. Slidno je i sa Vijenom na Roni. Ali, i ovde i tamo ove crkve podstidu na razmiSljanje. Poslednja istraZivanja su otkrila u Vestfaliji iznenadujuie mno5tvo karolinSkih i otonskih gratlevina. Vreme salijske vladavine, nasuprot, nije posebno obeleZeno. Uprkos tome, ni ovde nije teiko shvatiti >vestfalskonu graditeljskoj umetnosti. Abdinghovska crkva u Paderbornu, gde su kasnije podignuti svodovi uklonjeni, jedina je dosta velika bazilika s ravnom tavanicom, koja moZe da posluZi kao primer vestfalskog ostvarenja toga tipa crkava: prostor nije visok kao Sto je desto na Rajni, vei je vi5e zdepast; zidovi su debeli, bez ikakve raSdlanienosti;stupci su obidni detvorougaonici;hor sa ravnim zidom. Sve je to malo da bi oznadilo poseban rod u umetnosti; ali u poredenju sa smenjivanjem podupirada, tako uobidajenim u donjoj Saksonskoj i Rajnskoj oblasti, odricanje od naglaska koji taj ritam daje, izgleda isto toliko karakteristidno kao i odricanje od ra5dlanjavanja. Ako se izuzmu kasnije postavljeni svodovi i druge izmene, to moZe da se vidi i na drugim bazilikama sa stupcima, kao na primer u Kapenbergu i Heksteru, ili bazilikama sa stubovima, na

tv

VESTFAI.I

Paderbonl

r23

r(rLa.

zultLc|4o

2<l4tL1a.

gLed st1'an!

L:

sa rekoistrukcljorrl 125.

romaniAklh

krovota.

Vidl

&mmfi 0fr0fr
O&Jfr

lanie

p1i3er u Nojenherzeu..Kratki i zdepasti stubovi u Nojenherzeu isto toliko govore o vestfalskom oseianju ,.*-"r. kao i odsustvo ojadanih lukova, kao obrika rasdlanj-avanja "u - ili uorle ,ee""o oJJcanje od njih - na svodovima bodnih brodova iri hitti. sJ"i brodovi postaju, tako - dugi hodnici; tavanice kripti -l L"rn"rrit levaka. "Z Ali,.ni ^Vestfalija nije bez izr;:;etaka.Crkva u Frekenhorstu (osvedena 1129.godine), u novije vreme dobro restaurisana, iedina ie sraclevina kojoj se na drugi stubac gi;6 L;;;;ff;; .u _svaki polustub, a bodni brodovi imajJnizov" ,t""pn i;i.;;: U ,;;;;; kom razdob_lju-glavni brodsvakako nije bio zasveden. SadaS"ii svod je pre bito r," rnanio, ali se raSdlan3u;uCa uloia i._,_tlt]!!t:,Kako p'slon;enih stubova, koji je trebalo da oblikuju travejj, jo5 i danis moZeraspoznati. Od polovine XII veka tu se,-kaoi iL1"i, potpuno zasvoctavaju nizom vezanih traveja. Crkve ". ".fi" koje zu ;J;; lmate ra\/nu tavanicu, u potonjim vremenima su zawedene. Kao prekomerno.te3ki, glomazni oblici, stoje ispusti u vidu nslonovskih n-ogu(,na zidovima katedrale u Sostu. po ovim crkvama se moZe shvatiti da su se neimari te5ko odlud.ivalizi tu*""" .uoa;,; d^ su Zeleli_daim daju jaku i temeljnu osnolu. Zasvedene Luo crKva u Kapelu, pokazuju od podetka sridneosobine. one ".t "., sve imaiu kratke i-Siroke prostore. Vestfalija je do gotidkog razdoblja sadlvala naklonost za pravougaoni hoi bez apside. y,]/e.stfalijl :" ,r"p,a+" zdanja vrlo-znadijna i svojevrsna. Zapadno zoanJe s tri kule, koje smo vei sreli na donjoj Rajni, nalazi se po

celom severozapadnom kraju Nemadke, ukljudujuci i donju Saksonsku. Najvelelepniji primer, posle sredine XI veka, svakako ima katedrala u Paderbornu: visoka detvorougaona kula na dijim bokovima se nalaze niZe, okrugle kule za stepenice. Taj oblik je izmenjen u Heksteru, Frekenhorstu i Nojenherze!. - Ali, najduvenija crkva u celoj Vestfaliji je Korvej, jer se tu nalazi jedini potpuno saduvani karolin5ki ,vestverkn. Svoj sada5nji spoljni izgled crkva je dobila tek u XII veku, kada su sagradenedve visoke ugaone kule, povezanepoprednim postrojenjem sa otvorenom arkadom - 5to ie jedno od mnogih reSenja zapadnog zdanja, koje posreduje izmectu 'Iu ravnopravno udestvuju ,vestverk", popredno zapadno tipova, zdanje, prodelje sa dve kule. Na slidan nadin je oko 1072.godine preobraZen mindenski >vestverk(, a 1150.godine izmenjen je jo5 jedanput izgradnjom ogromnog poprednog postrojenja sa kulicom u sredini. Kasniji sledbenik jedinog karolinSkog "vestverka< je zapadno zdanje u Kapelu, iz wemena oko 1140. godine; znadajno je da je prizemna dvorana, koja je u Korveju izgradena vrlo gospodstveno sa stubovima, ovde pretvorena u te3ku, nisku dvoranu sa stupcima. Kao u mnogim drugim oblastima, i u Vestfaliji se posebne osobine umetnosti desto vrlo jasno vide na jednostavnijim delima. Covek mora da se divi da je neimar u Lisborntt znao da podari jednoj obid.noj.zapadnojkuli mnogo temeljne snage,Sto je posebno,upravo vestfalsko obeleZje. Nigde drugde nije telo kule tako proZeto svetlo$iu i olak5ano sa po tri dvojna prozora na svakoj strani trospratne kule (to jest, 36 prozora)! Zbijene skupine uskih prozora, koji lide na rasekline, (ine izrazitu suprotnost te5kom zidu. Kada posmatramo, kako je postignuto snaZnodejstvo tdla zgrade,kao Sto je ovo, kako je izbegnuto raSdlanjavanje, kako su otvori istaknuti samo kao suprotnost zidu, navedeni smo da pravimo poreclenje sa bazilikom sa stupcima, sa ravno zavr5enim horom, sa svodovima bez ojadanih lukova. U pitanju je umetnost Skrta na redima, vezana z-azemlju, kadra za izuzetno monumentalna dostignuCa. Slika graditeljstva u Vestfaliji ostala bi nepotpuna, kada ne bismo spomenuli mnogobrojne jednobrodne crkve, koje su destozasvedene u kasnom razdoblju romanike. One potpuno preovladavaju na severu, na frizlandskoj obali. Tu nalazimo crkve-dvorane, diji brod moZe da dostigne duZinu od 40 metara, Sirinu od 10, kao u SilenStede.U drugim oblastima takve razmere bi dostigle trobrodne crkve. Ovde postoji unutraSnja srodnost sa Akvitani-jom i njenim jednobrodnim crkvama sa kupdlama. Posredi je izrazito >umetnidko htenjeo, narodita naklonost ka velikim, nera5dlanjenimprostorima. U kasnoromanidkom razdoblju, u obema oblastima je do5lo do istih ishoda - jednobrodno zasvedene crkve s transeptom, takozvanog stila Plantageneta u Frizlandu (Otmarsum, Pilsum, Varel) i do dvo-

c&rvz I | bl Korvei

Minden

Kapel

Lisborn

Frizland

*{$

Ierlhov, rzmedu Ifavela i Elbe, crkva premonstratskog manastira, osnovanog je, l1t{. crkva |erovatno, bila za!'rgena 1200_godine. Bazllika ravne ta\.anice, cela lzgradena od opeke, OstavtJa utisak naJcistijc graditelJske umetnosti zrele romanike u istoanh ividnlm obLasilma starog Zapsda. Krtpta je lzvudena sve do ukrsnice broda i transepta I otvara sc prema srednJem brodu. vidl stranu l2g.

r i i i r c L r A i i v r t a n r j r ,k a o i u V c s t f c l i . l i . Cak je i kupolasti svod, prekriven ukrasnom rc-brastorn ntrcZom, slidan li obenla oblastima. Nijeclna druga evropsha oblast nije bila tako opsenjena Cudesnim D O N J I r i l m o m > s t r - r b - s t u b - s t u b a ck na , o S t o j e r o d o n j a S a k s o n s k a . N e r n a SAIiSC o i r l a s l i g c l c o n n i j c p o z r r a t . A l i , S a k s o n c i s r , ru I o ] i . u d v a l e l i a , n a p r e v i l i o d n . l e g ao m i l j e n i n r o { i v ; o n j e p o s r a o g l a v n o o b c l c z j c n i i hovih lepih crkvenih brodova i jeclna vt"sta svuda prisutnog motiva Li njihovom gordon.r, katkacl strogom graditeljstvu. Opet prevazilazeii Vcstfaliju, oni su pretvorili zvonik u zid-Stit BoZije tvrclave, i tako, pronaili obrazac kojeg su nemaiki naseljenici prencli daleko prcko Elbc. Kao Sto ime vci kaZe, i to ie oblast, koia se moZe odrediti odlikam:r njcnog stanovniStva. iako raspoznajernoosobine njenog graditeljstva na spomenicima raSirenim u pojasu jasno omcclenom Vezerom i Elbom, koji se, kao i u Vestfaliji, proteZe u pravcu zapad-istok, u obliku dosta Siroke trakc, uz ivicu srednje visokog planinskog lanca Solinga i Harca. To je, u stvari, produZetak Vestfalije na Helvegu. Na severlr je pribliZno omedena pravcem Minden-Hanover-BraunSvajg-Magdeburg. Pojedinadno se spomenici javljaju i dalje; na iugu je te5ko izdvojiti spomenike Tiringije, jo5 malobrojne u naiem \/rL-menskom razdoblju. Saksonsko vojvodstvo, u XI/XII veku, .iezglo jc te oblasti, ali njegor,e mede se ne poklapaju s njenim. Sveti Mihailo u Hildeshajmu, zapodet pred kraj otonskog razdoblja, Sye/i rtrr zavrien tek 1033.godine, u salijskom razdoblju, predstavlja polaznu H i!tle.slz tadku saksonskog graditeljstva, ali i njcgov neposredni vrhunac. Trr nalazimo baziliku sa ravnom tavanicom, diji ie prostor u vidu visokog kovdega obogaien smenjivanjcm oblika podupirada i njihovim ravnomernini rasporedom - jedan stubac, dva stuba. Tako je obavezna osobina kvadratnos obrasca pokazana vei u crtezu osnovc. Taj obrazac posta.fc opipljiv prostor kroz izdvoienu ttkrsnicu broda i transepta; prostor je dobijen dizanjem transcpra do visine broda i izdvajanjem pomoiu detiri krstoobrazna stupca koji nose detiri polukruZna h-rka iste visinc. Ali, Sveti Mihailo ima mno5tvo obogajuiujih oblika - dva transepta i dva l.rora, na deonim stranama lirakova rranscpta su dvostmke galerije na koje se dolazi spoljnin l<uJama za stepenice. Oko zapadncg hora, sme5tenog iznad kripte, ide dearnbulatorijum. Iznad ukrsnica broda i transepta su kule, na rapadnim krakovima transepta su apside, pa dak i niz koritastih riia, osim u slavnom prostonr. Ovaj gotovo ikolski primer bogat:;tv-aprostornih i graditei iskih oblika nije imao sledbenika u donioj Saksonskoj. Ali, ovde stvoren oblik poduinog i poprednog brodi sa njihovom izdvojenom ukrsnicom postaje, tako reii, klasidan obrazac u graditeljstvu duie od jednog veka. Iako z.id mole postati joi veii, iako srazmere mogu postati joS stroZe, osnovno re5enje je ovdc pronadeno i odrZalo se u dvanaestini ci-kava, sve do XII I'eka.

IL

A.

t)7

\!

t)

(b

Crtct 56 - DrIbek, ndnastlrska crkoo. Izgled obnootJene unrt a(nlos6, vld,l dole,

CrteZ 5? * Eouelberg, Zapad.no zdonje. Vld"l

kdtedrtl4 strcu r3O

Gandershajm Kvedlinburg
I.D.3 iveti Godhard Hildeshaitnu

fI alberStat J erihov
CABLASTR.126 caTEz 56

Najbolje su saduvanecrkve u Gandershaimu i Sveti Servaciius u Kvedlinburgu iz druge polovine XI veka, aiz XII veka poduZni brodovi u Bursfeldeu, Rajhenbahu i Frozeu, kao i crkve Sveti Godhard u Hildeshajmu (1133-1172), u Rajhenbahu (gornji Hesen), koje su-znadajne za Sirenje grupe ra Jugozapad. postoje jo5 bazilike sa jednostavnim stupcima, bez smenjivanja podupirida; one su, dak, najbrojnije, ali su Cesto docnije zasvede;e ili su pretrpdle druge izmene. Dobro saduvana i tadno obnovljena gractevina toga roda je Bogorodidina crkva u Halber5tatu (1136).- Ima jo3 nekoliko bi. zilika sa stubovima, od kojih navodimo Hamersleben (posle 1ll5), a narodito divnu gractevinu od opeke u Jerihovu (sredina XII veka) i Paulincelrr u Tiringiji. - Jednostavno smenjivanje -u podupirada (stubac-stub) ni ovde nije izostalo. Nalazimo ga dal i glivnim gradevinama, u prvom razdoblju u Gernrodeu (963. godine), u XI veku u Dribeku i llzenburgu, u XII veku u BursfeldeJ(hor), Klusu i Heklingenu (oko 1170. godine). Svi ovi oblici bazilike sa ravnom tavanicom sa stupcima, sa stubovima, sa jednostavnim smenj! vanjem -podupirada, sreCu se, manje-vi5e, svuda gde se ta vrsta romanidke grattevine javlja; pokrajinske razlike su desto svedene s.am9 na prelive. Medutim, dvostruko smenjivanje podupiraia (stubac-stub-stub) skoro da je iskljudivo svedeno na dbnju Sanksonku, to je s pravom nazvano doniosaksonska smeniivaiie podupiraCa.

Hildeshajm, Sveti Godhard, pogled na severozapadnu stranu. Jedna od naJlepSlh baztlika i tavanlce u donjoJ Saksonskoj, sagradena izmedu 1130. I lur. godlne. CrLva Ea trsnseptoD hora, kulom nad ukrsnlcom broda I transepta I deambulatorlrumom na lstoku, a kulama , vacenoh apsidom na zapadu, Skromnost u nadlnu zldanJ8 t u oskudnom raEdlanJavanju. stranu 130.

r28

Rcienjc ltota

TAItLT:r

S'Ifl.. 129

V a s t r e rk

Hauelbcrg

Ali, posebnr.lsti romar.ridkog gladiLeljstva u donjoj Saksonsko.j ne podivaju na tako malim osnovana, niri na obeleZju koje bi, pre svega,moglo da izglcda spolino. Treba '.rkazatina konzervatirrarr stav o1,e oblasti; duvati skoro iskljudivo jedan graditeljski rod, kar_r Stoje bazilika sa ravnom tavanicom,tako istrajno, talco dugo, sve do kraja XII veka, to je - kako je dosada5nji pregled pokazaonarodita osobina. Dok su se druge pokrajine stalno trudile da pt-onadu nova re5enja, i da,iz naraStaja u nara5taj,dalje razviju oblike, dok su menjale sklop i graditeljski sistem - dotlc je donja Saksonska prona5lasvoj uzorni oblik i ostala mu verna. Ona pokazuje isti konzervativan duh r,rsvojoj naklor.rclsti prcma trodelno_m horu, koji, kada se ukaZcprilika, moZe da postanestepenovan, kao u Kenigsluteru.Postoji samo jedan ptai,i deambulatori ium, u SvetomGodharduu Hildesl'rajn-ru. Ni prvi tip nije, meclutin-r, svojstvendonjoj Saksonskoj. Ipak, destoje istaknut: tr Kenigsiuteru bogatim plastidnim ukrasom, u Fi5beku bogatijim ra5dlanjai,anjem., u Sening-enu bodnim kulama. Sve su to izuzeci,koje spominjemo u nameri da pokaZemo da su, dak, i pri pomnom duvanju ot,lourog oblika, moguia mnoga preinadavanja. To bi moglo, takode, cla se objasni primerom poduZnih brodclva,a i drugim motivima, kao Sto je izbor vrste podupirada,ukrasni ispust na ividnim lukovima, uokviravanie arkada; ali, i razmerc su r.aZnosredstvo preinadavanja u graditeljstvu. Od svih oblika najznadajniji je vestverk.S:r njirn je oblast stvorila svoj sopstveni lod, koji jade nagla5ava njenu teZnju ka velikir.r.r jednostarrnim oblicima nego Sto to pokazuje dugo dtwanje bazilikc sa ravnorn tavanicom. Donjosaksonsko zapadno zd,anjeje snaZan, iesto potpuno neraSdlanjen zidni blok, popredno postavijen u odnosu na poduZni brod, iznad kojeg, po pravilu, znatno itrdi. Kao odbrambeni zid r.rtvrdenogzamka, ono je u ovom obliku sposobno da zakriljuje veliku trobrodnu crkvu ili da stoji kao Stit ispied male iednobrodne crkve. Tada telo poprednog postrojenja nosi najde5ie jeduostavansedlasti krov na dve vode, sa zabaiima na bodnim zidovima ili zaSiljenirn zavrSecima, kao na primer u Melverodeukod Braun5vajga.Ali, i znadajnecrkve, kao r-rVunstorfr"ri Fidbeku, irnaiu taj jednostavni oblik. Na mr-rogimveiim crhvama nalaze se joS ukrasne kule - jedna pravougaona na srecliniili dve bodne.NajveIidanstvenijiprir.uerprve vrste je, moZda, katedrala u Havelbei.gr-r na EIbi. U tom obliku ie skoro obnovljeno zapadno zdanje kaie. drale u I{ildeshajnu. Kao u kilteclralir-rMindenu, i ovde je posrccli -Sr,:rli.o ishod docnijeg preinadavaniastarijeg zapadnogzdanja. kcr ie jednom video Goslar ili Braunivajg, nroZecla smaira popr.edno postrojenjc sa dvema bodnim ktrlama, desto osmougaonim,kao ti. pidnu-pojavtr.Toj vrsti pripadaju joi Dribek, Gandershajm,Bursfeld, Kenigslutcr i mnoga druga zdanja. U njegovlr osnov;Lrodliktr

gornjem clelu plozorima diji sc broj poveciavasrazmerno visini' bvai-raspored je u unutra5njosti veiinom slabo naglalen. Tom vrstom zapadnogzdanja donja Saksonskaje stvorila gradi teljski oblik kojl savr5enojasno pokazuje teZnje romanidkog stila' On je krajnje Siroko primenjivan, ali ne na Zapadu,-Stoje veoma znadajno.Nekoliko primera sc nalazi u Vestfaliji' Minrlen je vei spo na Severu i Istoku, uglavnom menui. I'larodito je brojno zastr,rpljen sve donde dokle dopiru romanidke gradevine. Ta vrsta je zastupljena mnogobrojnim primedma u Staroj marki, zapadnoj Brauderburikoj marki, Meklenburgu, jednom delu LuZidke marke, i sve do da pratimo njegovo neprestano pobedivanje: kasne gotike r-uoZemo on je gotovo naclvladaoproielja sa dvema kulama' Bogatije kompozicije imaju kulu nad ukrsnicom broda i transepta, kao u kenigslrrteru ili Svetom Godhardu, gde je zapadno zdanje po' vezano sa horom i apsidom. Neobidan raspored ima Bogorodidna crkva u Halber5tatu, koja se sa svojim dvema kulama na zapadu i dvema na istoku takmidi sa skupinama kula u Rajnskoj oblasti' Dve zapadnekule ima Fredelsloh. Slika graditeljstva donje Saksonske bila bi suvi5e nepotPuna, dak i u okviru jednog pregleda, kad bismo propustiii da spomenemotakve izuzetke.Dmgo neobidno po' strojenje je Kenigsluter, zaduZbinakralja Lotara iz Siplingenburga, diji iu istoeni del,ovizasvedeni.(Da li su bili predvideni svodovi za poduZni brod?). Zasvodavanje broda podinje dosta kasno u pore denju sa oblaSiu izmedu Loare i Rajne, sa jezgrom Evrope; kate clraia u Braun5vajgu, iz vretnena oko 1170.godine, smatra se glav nim primerom. Izgleda vrlo znadajno Sto je odsustvo ojadanih lu kova, svojstveno bodnim brodovima i kriptama u Saksonskoj, tr pro5ireno i na glavi-ribrod. Kao grattevine koje ne pokazuju vez' s odlikama pokrajine, spomenuiemo nekoliko crkava centralne os nove, kao Sio su Sveti Ulrih u Goslaru, palatinska kapela na dv; sprata; lepa zasvedenakapela Idenzena, poznata po bogatoj ra5dk nlenosti stubova i saduvanomzidnom slikarstvu; dvojna kapela' ltrelmstetu, diji ukras pokazuje tesne veze sa skupinom donjorajt skih gradevina u Esenu i Verdenu. na severu,i AIpa, na jug Izmedu Vcstfaiije i donje Saksonske, proteZesc oblast Srednjeg planinskog lanca srednje i juZne Nema' ke: Hesen i Tiringija, Franadka i Svabija, Bavarska i bavarska I todna marka. Ona se poklapa sa starim oblastima Hesenai Tirir gije na severu, Svabijom i Bavarskon.rna jugu, koje razdvaja, piuu.., zapad-istok,Franadka na Majni. Na zapadu se cela,obla granidi sa zemljama gornje Rajnc, od kojc je delc Svarcvald i nj govi severni ogranci. Na istokr,r se, bez veie razlike, produiava gornju Saksonskr-r, Ce5ku i Moravsku, bavarsku Istodnu marktt ividne oblasti Alpa.

spada

joS t.1cc[:ltl 1;lt!uIell

1 - r . l r ; ! ' - l ll rt rr L , / . | , ' - . ' ! ' r ' . '

^J'

"'

b\

42r1

r ' , J . rr L : r n i s l i l i

t).,laritr'nc

roDnor)r

tnInilic{)r

0:l

Il

,{

F17
f

l.

Clrlez 5! - fleltcnsbutq, lJapcla Srtlr.Sr' ir(ir(1r(le. Vi(i; slrilrlil lJi.

.vt.+
'' 4t

'lt

U poredcnju sa ranijc ispitivanim oblastima, zapadni deo ove oblasti ima jcdnu zajcdnidku crtr-r: mada ima znadajnih ranoromanidkih i zreloromaniikih spomenika, mada je r.r XI i XII veku prekrivcna dosta ravnorrrerltoln rlrcZom srcdnjih i r-nalih gradevina, tu su se, kad dobro pogledamo, samo na pojeclinim mestima raziili posebni, iz korena pokrajine iza5li urnctnidki oblici. Sve te pokrajinc sc uzdrZavaju od pitanja zasvodavanja, kao i od ra5dlanja\ranja i pitanja sklopa qradevine. To ie slidan sludaj kao sa donjorn Saksonskom. Tu ncnra r-ri osobenc rajnske naklonosti ka novinama i mnoStvu oblika i postrojer.rja, ni velidanstvene teZine graclevina saksorrskilr z c m a l j a , k o j a g o t o l u s v c s n oi v o l j n o ei n i p r o l i v t e 2 u s t r e m . ljenju ka raidlanjavanju. Kada nemadki istoridari umetnosti nekada qovorc o istodnoj i zapadnoj ))raspuitenosti oblikan, to se odnosi (bar u okviru ove istorijskoumetniike geografije) na nedoslednost pokrajine u negovanju odredenih oblika, koja vaZi i za XI/XII vck. Jasnije ocrtavanje oblika nalazimo, najpre, u zapadnim krajevima o\re oblasti. Sa tadke gledi5ta geografije, Hesen i donja Franadka povezani su, dolinom Majne i Kinciha, sa dolinom srednje Rajne.
Idensen, zapadna clonja Sal(soDska, snreSten istoano o(l Vazera. Itala kfstoobrazr)a, zavsellana gradcvina, sa kuloln na zapadnoj i atlsidom na lstoaIo.' stranl: odlikulc sa se unutralnoi6u bogatim raidlanjavanJem stubovima i dobro s3arrvanlm zidnim slikatstvori. Pccijl:io ju ie. kao q r n d e v i n u n.dgrobnu bjslirrp Zitvard iz Minclena (1t20-ll{0). \ridl stranu 1:ll.

A) ?

'3)

Benediktinska opatija u Hersfeldu i katedrala u Vircburgu, dvc najveie romanidke crkve, irnaju dudnu i ostarinsku" zajednidku crtu sa otonskom katedralom u Majncu i karolin5kom opatijom u Fuldi: jako isturene transepte. VeCdugo se raspravlja o vremenu nastanka velidanstvenogtransepta u Hersfeldu, sada u ruievinama. Sa svojim izduZenim horom, kriptom ispod njega, istodnom apsidom koja ima galeriju sa ni5ama, trebalo bi da pripada novoj gradevini iz 1040. godine. JoS manje je saduvan poduZni deo gratlevine - ogromna bazilika sa stubovima, Kao i zapadno zdanje, njeni stubovi pripadaju ponovnoj gradnji iz XII veka. I katedra,lau Vircburgu je podignuta na starijim temeljima. Ono 3to se danas vidi, pre svega spolja5nji istodni delovi, potide iz XII veka. - Kripte iz Vircburga, Ansbaha i OberStenfelda mogu da se poveZu s kriptom u Spajeru. se stupcima Bazilike sa stupcima i ravne tavanice iz XII veka postoje jo5 u svom pruobitnom romanidkom obliku u Sifenbergu kod Gisena i u Brajtenauu. Ovde su veze s gornjom Rajnom, izgleda, bile odludujuie, kao u Franadkoj i Svabiji, gde bismo mogli da pomenemo A5afenburg i Hajdenhajm, Lorh i Zindelfingen. Bazilike sa stubovima, ovde vrlo rasprostranjene, ili pokazuju odiglednu srodnost sa gornjom Rajnom (Klajn Komburg, Nehartajlfingen itd.), sa krajem oko Bodenskogjezera (Oberleningen),ili predstavljaju neopredeljenu sredinu, kao franadke gradevine(Sveti Jakov u Bambergu, Hejlsbron, Minhaurah i Fojhtvangen). Bogatiji oblici, kao Sto je jedStnenjivanje podupiraCa nostavnosmenjivanjepodupirada,pojavljuju se pojedinadnou Svetom Burkardu u Vircburgu i Noj5tatu na Majni. Kasnoromanidko graditeljstvo ovc oblasti pokazuje trajanje ove vezena zapadu - cd Arnsburga i Friclara u Hesenu,preko Brombaha, Ebraha, Bamberga i Nirnberga u Franadkoj, do Elvangena i Faurndaua u Svapskoj. Sirenje rajnskih episkopija preko reke, prema Istoku, u ovom sludaju se poklapa sa politidkom istorijom. A SVAPSKA Gornja Svapska i Stara Bavarska su saduvalesamo malo celovitih BAVARSKA spomenika koji svedodeo graditeljstvu Xi i XII veka. Zbog velikog zamaha graditeljstva u XVIII veku, u katolidkim zemljama su uniStenemnogobrojne crkve, koje su tada zidane ili "barokizovane(. crkve su .i.adale ,koro uiSe ii f."lofieti* zemllama nego u protel stantskim, gde su reforrnacija i sekularizacija prouzrokovale napuStanje mnogih zaduZbina i manastira, koji su tada poru5eni i zapusteli. lzvesne gradevine, medutim, jo5 svedodeo dugovekoj preteZnosti bazilike sa ravnom tavanicorn, u obliku koji se malo udaljavao od ,posrednidkog pravca<: narodito treba navesti Biburg i Prifening kod Regensburga, Rajhenbah i Plankiteten u gornjem Palatinatu. LI katedrali u Augsburgu prepoznajemo, opet, baziliku sa stupcima iz XI veka, sa zapadnim transeptom i dvojnim horom, iako se op5ti utisak zasniva na gotidkoj pregradnji. R e g e n s b u r g Regensburg je bolje saduvaosvoj srednjovekovniizgled od drugih
:ld, Vircburg
CRTEZ 58

raz' graclova. Ali, giavne crkve iz prerornanidkog ve.likihnct'nadkih cloblja, kao i iz rattc i zrele romanike, ne postoje viSe za po,setioce, vei iamo za ispitivade. Zapadni transept Svetog Emerana (XI vek) jedini je izuzet'ak. Neke, manje znadajne gradevine pokazuju odredenije posebnostinego sto ih pokazuju raspored i sklop ovih crk-ava' Imamo, prvo, skupiiq ,regensburSkih gradevina sa niSama<,koje su narodito usamliena pojava, a nastale su tu u XI veku. Najlep5i primeri su Sveti Stefan u klaustru katedrale, Sveta Magdalena-ipredvorje u Svetom Emeranu, kao i gradska kapela u-Donau5taufu' Po povezanostiprostora, oni podsedajuna donjorajnsk-egradevine s.niSama iz XI veka. - Drugu skupinu sadinjava mali broj romanidkih dvoranskih crkava, podignutih sredinom XII veka (Regensburg, Sveti Leohard, Pril, Bergen, Valderbah i Naburg; Augsburg, Sveti Dorde). Tu se moZe prikljuditi iudni dvoranski hor sa badvastim svodom u Kastlu. detvoMala kapela Svih Svetih u klaustru katedraleu Regensburgu, a cela iz istog vremella, pravi je rolisne osnoue, dobro odr-rvalla, dragulj graditeljstva zrele romanike' Takva graditeljska zrelost rnoi" iu Unde lihod samo dngovekog neimarskog predanja kakvo ima jedino ovaj jedinstveni rimski i episkopski grad juZne Nemadke, smeStenna Dunavu. - Frajzing je saiuvao kriptu sa mnogobrojnim stubovima i dve zapadne kule romanidke katedrale. Ostale najzna' dajnije saduvanecrkve vei pripadaju razdoblju, Hoen5taufenovaca, u su' ili Alten5tat kod Songaua, midi Svetl Jakov u Regensburgu Stini, ne prelazestepen stilske zrelosti. Kao i u Starol Bavirskoj, veliko mnoStvoopatijskih i kolegijalnih oreromaniikih i romanidkih crkava Istodne marke jako je uman.jeno gotidkim i baroknim pregradnjama. To vaZi za Austriju (vojvodstvo od 1156.godine), Karantaniju (vojvodstvo od 976. godine) i Stajersku (vojvodstvo od 1180.godine)' KaZe se da su samo zavre' me biskupa Altmana iz Pasaua(umro 1091.godine),dija se dij.eceza protezala daleko niz Dunav, najdeSie, drvena postrojenja bila zamenjena kamenim, a to bi valilo za celu ovu jugoistodnu oblast' Bez lumnje, to se desilo i sa salcbur5kom katedralom sa pet kula, koja je bila najvelidanstvenija crkva zrele romanike. Ona je i5dezla i samb narn nova iskopavanja omoguiuju da dokudimo neke njene crte. Ali, dve katedrale,u Gurku (dovr5ena1174.godine) i Sekauu (1142-1164. godine), saduvanesu i pruZaju r.rampredstavu visoko razvijenog graditeljstva u Karantaniji. Posredi su bazilike ravne ta' vanice, koje su bile predvidene bez transepta - Sto je znadajno ali kojima su dodate visoke i kratke popredne konstrukcije, diji velelepni istodni zid istide tri apside podeljene na pojaseve' Transept, prema kojem se otvaraju tri apside, isto nam je toliko poznat iz graditeljsWa JuZne Evrope kao 5to nam je poznato i potpuno odsu' stvo transepta. To takode svedodi o izvesnim umetnidkim vezama
L

l-1.

r34
.\-

n ? I , .1

I
I

fr ={

-ffi4

Gurk' Karantanijska episkoplja je osio rna ri:1. !ocrine, kated13Lu ie 1:oir:o (ia !l.a(rl (r)L:ikoi) rtoman I' 3lavnt 9113t je osveien 1200.Bazilika a" .1,,p"1,rrusa (l\'c!n^ zaJradnirll kirlalna l pr()duzcnim transeptom na irtoku-. Tri apsjcle se snaZn() odvajajll ocl rstoa)tog zida. SvL, je oct loi,ol t.sanika gradeno. Krovo!r krrla i osmougaoD,, kal)elr st1;.,t.ok))1.\,jatj s113nu l:js

s a g l ' a d i t c l . i s t \ ' o r irl, ( ) ) r ! r s l r i i i r c , \ l p a , l i o j r r s r n o l i i r r i . j es p o m c t r L r l i n , rr. rodito zboq iin.ienicc cla je vecina vccih ronranidkil"r crkava podignuta prema tom obrascu prostora. Ovclc smo sasvinr r-roblasti jakc ,nordijskc( gradnjc i viSih raznrcr'1rprostora, a nc u oblasti italijanske gradnje lankog zida i labavog rasporeda proslora. Cistercitska crkvir rr Viktringu predstall.ia poseban sh"reaj( 1142-1202. gocli' n e ) ; o n a , b a c ' r : r s t oz u s v e c l c n o r n d v o r u r - r o r . ts ra poprcano postavljcnirr.r kapclama umesto boinjh brodova, sledi obrazac iz juZne Friincuske. Ali, to ostaje idal.jc izuzetak,izglcda iak znaiajan, jer jc jcdan gracliti:ljski tip prenct neposrecir"ro sa Jugozapada na krajn.ji Jr-rgoist<.rl<, to jcst r-r poklajinLr sa nranje snaZninr predanjenr, U scvcrnoj Evlopi, tr istoinom clelr.r Slcdnje Evropc'i na jug<-ristokLr E v r o p e n a s c l . j c n co b l a s t i , k a o i g r a n i c c c l r 2 a v a ,d o Z i v c l e s u u s v o j r r j h i l j a c l L r g o d i ! n j jo i s t o r i i i v e i a p o n r c r a n j a r . r e g o na zapadu ili na jugu. Do sreclir-rc XII vcka granice Car-stva su samo povrcmcno prelazile granicc iz karolinSkog razdobl.ja, a njil.rova pripadr.rost vrhunskoj h r - r l t u r iZ a p a d a m o g l a b i d a i z g l e d a s u m n j i v a . A l i , r i m s k a C r k l a s e ulck trudila cla naprc'du.jc i na.jzaclje pridobila s\rc zcnlje, smt:i l c n e z a p a d n < -o rc l R u s i j e , U k r a j i n c i B u g a r s k e . N a s c v e m s u a r h j cpiskopi Bremen-Flambrrrga proiirili svoje dijeceze do Svedske, grlc' j c L u n d o d 1 1 0 3 .g o d i r r e n c z a v i s n a e p i s k o p i j a . U s r e d i n i K o n t i n e n i a dijeceza Magdcburga i5la je do Poznanja. Najveii deo poljskil.r zemalja bio .jc pod arhiepiskopiiom Gnjezna, koju je osnovao, 1000. godine, car Otcin IiI. Na jugozapadu, u CcSkoj i Moravskoj, Carstvo \zelike Moravske, doZivelo jc, u vreme otonske dinastije, bogatiji razvoj graditcljstva. Mailarska .jc vodcia snaga na .jugoistoku, ocl trenutka kada je tlr sveti kralj Stefar.r (997-1038. godine), podelorn zer-nlje na dijecczc, ojadao pokritavanje. 1102. godinc osvojene su Hrvatska i Dalmacija, dime je svakako primorski obalni pojas u5ao u krug uticaja juZnocvropskog graditeljstva. U svim zcmljama na seveni ili na istoku od granicc karolin5kog Carstva, to jest skoro od Elbe, ron.ranidki spomenici nisu gusto ni ravnomerno raiireni. Bio bi zanirnljiv zadatak nacrtati kartu uzastopr.rih r a z d o b l j a . D o 1 1 5 0 .g o d i n c t u b i s m o v i d c l i , u g l a v n o m , s a m o nralo posc.janih tataka. U razdobl.jLrl-loenitaufcnovaca tu bi sc, ka istoktr, pokazalo nckoliko "jezika plostora< i ostnu guSce respros t r a n j e n o s t i . J i t l a n c l , Z c l a n c li S k a r r i j a , t o j c s t S l e z v i g - H o l j t a . j nc , cla d a n a i n i a D a n s l < ai . j t r Z n aS v c d s k a ( d c l o m i s r c d n j a ) b i v a j u p o k r - i v c n e r o m a n i t k i m c r k v a m a . J e - d a nt a k l l v , j c z i i a k p r o s t o r a " , p r e k r i v c n s p o r n c n i c i r n ap r o s t i r e s c o d i u i n i h o b a l a B a l t . i k a p r c k o M c k l c n burga do Ponrcrenije, s onc stl'ane donjcg toka Odrc. Jcdan drugi se plotcZc od Ster.c rnarke do Blandeburikc marke, ali ne doseZe clcr O d r e . P o s t o . j ii o i j e d a n p o r e d p l a n i n s l < o sl a n c a C c i k e , k o j i s e p n r Z a clo gorn.ic Saksonskc, preko gornje Luiice, do donje Slezije. Severncr iistotno odatlc r-ralilzs e e p o i c d i r r a i r r cc r a c l e v i n c a , ii i)ostrl'a< s

,/]

i36 i-\7

g u S i c r a s l ) o r c d e n i m s p o n t c n i c r i n r al.' o s t o i i v i S c r d e s c l . i i r ar o n t a n i e l i i l t crka"'a r-rpoljskoj oblasti -sredrrjev.rrtc, istoi'o od poznanja i na srednjoj visli, na scverlr od Krakova. Na jugoistokr-r sc ceSka, Moravska i Slovadka, Maclarska i Slor,cnija, u XII vcku, pokrivaju dosta gustom mrezom mar-rjih crkava. rotozai ncmaikih doselleniel i i h o s t r v a c a S p i s a i r r a n s i l v a n i j c r - ri s r o r . i j i i m e t n o s t i t e k t r e b a d a se bliZe odredi. Najznadajnije sadtivane rornanidkc gracler,,ir-rc u severnoj i istodnoj oblasti nastdie su najveiim delom tJk sredinom XII veia i u hoenStaufenovskom razdoblju. Najstarije gradevine su najdesie zamenjene veiim i raskosnijirn. od njih iemo spomenuti samo nekoliko najznadajnijih koje nose pedat zrele romanike. Vei je i iz ovog pregleda jas'o da se pred nama ne nalaze umetnidki vilo odredeie-oblasti, kao Sto su to romanske ili nemadke zemlje. Ali, tu mosu d:r se raspoznaju priticar.rja nekih niil-rovih uticaia. 'ROP;\ Na severu - Vcnge na Jitlandu u Danskoj (pi.r.a trcii,ra XI vekn.,l, Sigtr-rna u srednjoj Svedskoi (oko 1100. goiin;) _ izgleda da imajLr vezc s anglosaksonskim ielijastim crkvarna. Normansko sracliteiis L ' o j e , u X I I i X I l l r c k u . m o . a l o b i t i t r z o r . r r c i m a r . s t vn ui , . r o . u . i )ioj obali Oslo, Stavanger, Bergcn- clo Tronthajma (Nidaros). Suprotno tome, Ll Husabiu (svedski) rarazi se rupad.ro zcranje sa tri kule, koie bi upravo uioglo da potide jz donie'saksonske.'Naj_ I D r5 znaiajnija grade'ina iz poietr<:r XIT 'eka, r:atedriarau Lr-rndu,podigr.rutaje izmedu 1103. i 1140.godine. Niena kripta se oduvek smatra potomkom Spajerske, a majstori iz Spajera su, bez sumnje, udestvo_ 'ali u ukrasavanju njenog istodnog dela. Ali, raspored irostora u celini, spoljasnja raidlanjenost apside i poduzni biodo'i -- bazirika ravnc tavanice, sa smenjivanjem podupirada _ dmgog su porekla i mogli bi cla se uzmu kao srodnici onil.r sa donje RajielTu sreiemo isto tako i jednostavne bazilike sa stupcima, kuo t.ri primer, Dalbi, Viborg, Slczvig, prvobitn-i sloj., ili Oldenburg-(poll-ajina Slezvig). U tranu prostranoj oblasti, izmeilu Elbe i odre, gridiieljstvb ,upuJ.rog ,,-* vrope seda, donje Saksor.rske, irnalo jc najjaieg uticaji. To se najjainije 'idi na seoskim parohijskim .rkua*iso jednom vrlo velikom kulom 'a zapadnoj strani. Ali, tu ne nedostaju ni'estfalski ni rajnski obIici - misli se na dvoranske crkve u Meklenb,rgu, na veliku crkvu u Leninu, zasvedenu povezanim, dvojnim travJjima, ili na porr-r_ Senu centralnu gradevinu na Harlungerbergu kod Brandenburga. U Luzici i u donjoj sleziji postojerna.isrozeiih i mnogobrojnih strLrja, koje bi mogle da imaju delimidne veze sa porek-lom nemadkih doseljenika. Dalje-na r:!ok-u, u poljskoj, nalaii sc nuj*rt oS.,i1" ostvarenje, katedrala u plocku (osveiena l144. godine), koja je, rneclutim, pretrpela. mnoge izmenc i iedn' zamainu obnovu. starije romanidke bazilike u Krakowr, poznanjtr i Gnjeznr-r samo su nam pribliZno poznatc iz iskopavenia.

fft -- Prog, SueLt I)orde nu Htotr.ytdi )ilD1il. lst().\nat slr(rfo lt,lr{Trljljosli, riole. (jitei

(..r

U Cc5koj i Moravskoj su raiilene mnogobiojne kasnolomanidke gra<ievine, Sto nam dozvoljava da sagledamo veze: sa Saksonskom na severu, sa Franadkom na zapadrr i sa bavarskon'r Isloinom markom na jugu. Sveti Et-rrdc, na Hradanirna u Pragr.r,verovatno je najznaiajnija potpuno saiuvaria crln'a ranijcg razdoblja; u pitanju je grac'lcvina s g a l c r i j a m a ( e m p o r e r n a ) ,r a v n e t i r v a n i c e ,d i j i d a n a i n j i o b l i k potide iz srcdinc XII velia. Najznadajnija romanidk:r gradevina u Maclarskoj, bila je crkva u Pedujr-r;povest njene izgradnje i nekadainjeg izgled:r ncpovratno su zamagljeni obnovorr-r.Njena najznai'ajnija odlika su ietiri kr-rle- dve na istoku, dve na zapadu - pl'islonjenc sa spoljne strane bodnih brodova. Tipidna je za ceo Jugoistoli jer ncma transepta, a tri broda su zavrScna trima uporednirn apsidama. Slidan rasporecl pol<azuju bolje saduvane bazilike iz XII veka. U Sloveniji bismo por.r.renr-rli cistcrcitsku crkvu u Stidni - to je bazilika sa stupcima i ravnorn tavanicom, osveiena 1156. godine. Ona takotle nena transeDta.

l ttgoi:

cn lEt

prirodno, mnogo- \'iale U svim zemljama Severai Istoka, male crkve sLr, brojne. One uglavnom slede vei proudenevrste. Iznenaiiuje dosta destapojava malih okruglih gradevina. Samo na dva, vci pomenuts okrtrg ostrva Sirenjaspomenikau Poljskoj, iraa ih devet; brojne su u Ce5koj i Moravskoj, gde je Sveti Martin na ViSegradu u Pragu lako pristupaian, i mnogo drugih u Maclarskoji u Sloveniji. U Sloveniji ih je samo Zadnikar nabroiao pedeset. Tu spadaju i okrugie gradevine-kosturnice iz Austrijc. Okrugleliule, l<ojesmo vei sreli u Irskoi, b r o j n c s u i u s c v e l n i l ni t r i s t o i n i m o b ] a s t i m a . D n r g u r r r s t up r e d -

llq

ju okrugie graclc'in- sa prclupira.ima i dcanrbuJatorijumom, staviJa kakve 'alazimo na Jitlandu, i od koiih irna detiri samo na jednom baltidkom ostrvu - Bornholmu. U vezi s rim, bilo bi zanimljivo podsetiti se, kako je kasna romanika monumentalno ostvarila Lr-adevine- centralnog plana Kalundborg (Zeland) i Harlungerb-erg (Brandenburg). - Jednostavne crkve-dvorane, sa apsidom ill eetvitastim horom, ili sa soojena oba oblika, sa kulom na zapadnoj strani ili sa l<ulom na horu, postoje u mnogim primerima u ovim zemljama, te im se desto ni ne zna broja. Vei Adim iz Bremena nabraia u X I v e k u n a J i t l a u d u v i S e s t o t i n a c r . k a v a- s a m o u S l e z v i g u i h le saiuvano vi5e od pedeset - ili se njihovo postojanje moZe dana.{_ njim popisom dokazati. U dana5njoj poljskoj ih imi nekoliko sto_ tina, u Sloveniji vi5e od sto. Ustanovljavanje tadnog vremena nastanka vrlo desto je nemoguie, jer ne postoje odgoriarajudi pisani ili svojstveni oblici. Tako su crkve, kole je podlguo 9-9d1ci Vizelin (1149-1154. godine) u pokrajini Slezvtg, piedniet naudniir "pi.kop rasprava. Samo-retko, na primer .a istoinoj mec-tiSlo'enije, romaniiki oblici Zapada i vizantijski oblici izgleda da se neposredno sreiu - u preinadavanjima koja su im dali narodi Balkana i Rusije. Na Sirokim prostranstvima te oblike razdvaia ,nidija zemlian. Podetkom XI I'eka, u stilskom jeiinst'u'7.apad,a",podinje da se javlja mno5tvo oblika, a u XII veku ono do7ivljava neverovatan procvat.