http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.

html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

Ljiljani (Liliaceae)

LJILJANI (Liliaceae)

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

Ova grupa biljaka sastoji se od 80-90 razliitih vrsta lukovica, koje su u principu izdrljive. Vode poreklo uglavnom iz Evrope, Kine i Japana u zavisnosti od vrste. Pravi ljiljani dolaze iz grupe Liliaceae, dok ostale biljke koje u svom nazivu imaju re "ljiljan" nisu pravi predstavnici ove biljke (npr. plameni ljiljan i sl.). Ljiljani potiu sa umerenih i umskih

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

podruja severne hemisfere, stoga ne vole suvo vreme, i vruinu. Iz tog razloga uglavnom se sade pored drvea, bunja i drugih biljaka koje e zaklanjati njihovo korenje. Ljiljani vole tzv.hladne noge, to znai da iako vole sunce i sunano mesto, korenje im mora biti zaklonjeno. Iz tog razloga sade se uz druge biljke koje e im to omoguiti (najbolje su se pokazali odredjeni pokrivai tla). Ljiljani nam dolaze u najrazliitijim bojama i oblicima, i mogu se gajiti kako unutra kao kuna biljka tako i kao batenska biljka, naravno u zavisnosti od sorte. Neki opet, imaju sasvim odredjene zahteve u pogledu sastava zemljita, temperature, vlage, dok su drugi veoma skromnih zahteva. U zavisnosti od varijeteta ljiljani poinju sa cvatom ve sredinom prolea, pa sve do ranih jesenjih dana. Veina ljiljana slue kao odlian rezani cvet, jer svaki cvet u proseku traje 8 dana kada se biljka odsee. Kako god, ako unosite ljiljane u kuu odnosno kada ih seete, ostavite to vie stabljike i lia na biljci jer to osigurava ivot i hranu lukovici, i samo tako ete imati ljiljane i sledee godine. Ljiljani se dele na nekoliko razliitih grupa-tipova i to:

Azijski hibridi:

Orijentalni hibridi:

Trubasti hibridi:

Autohtone vrste:

Nama najpoznatiji, i Po meni, grupa najlepih Ime su dobili zbog oblika najraireniji. Poznati su ljiljana. Pored izuzetne cveta, koji podsea na trubu. Ovo je dosta brojna grupa po svojim jarkim boje krasi ih i jak, opojan Zovu ih jo i "kraljevski ljiljana, sa najrazliitijim bojama. Cvetovi miris. Cvetovi su dosta ljiljani". Cveta sredinom leta predstavnicima. prenika oko 15cm krupniji nego kod azijskih. i poseduje specifian jak Najpoznatiji su Lilium otvaraju se u rano leto. Osetljiviji su na mraz i miris. Javlja se svega u Candidum (Madona ljiljan Otporni su na odredjene tetoine. Zimi nekoliko boja, ali to ili "krin"), Lilium ekstremne vremenske im je potrebno obezbediti nadoknadjuje svojom Bosniacum i sl. uslove kao i na bolesti i zatitu od mraza. pojavom i mirisom. tetoine.

VRSTE LJILJANA : azijski orijentalni trubasti autohtona vrsta

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

SADNJA : Ljiljani se sade na jesen (kada i veina lukovica), ali mogu i na prolee. Preporuuje se sadnja na jesen, odnosno pre mraza jer je mnogim vrstama neophodno odredjeno vreme hladjenja da bi cvali. Ljiljani vole lokaciju gde je zemlja vlana i hladna ("hladne noge" o emu sam ve govorio), to se lako postie pomou biljaka-pokrivaa tla, ili sa malem. Ako je mogue odaberite osunano mesto, ali tako da baza biljke bude zatiena. Ljiljan takodje, ne voli vetrovite pozicije jer se lako lomi, takodje ga moete zatititi sadnjom uz druge biljke. Zemljite mora biti snabdeveno dobrom drenaom, jer su ljiljani jako osetljivi na mokru zemlju i nee preiveti takve uslove (jako lako trule). Zemlja mora biti prilagodjenja bar u dubini od 20-ak cm, to se lako postie dodavanjem organskih materija u zemlju. Mnogi svoje ljiljane (a da bi reili problem sa drenaom, sade u podignutim kaskadama-terasama). Osnovno pravilo kod sadnje lukovica ljiljana tie se mesta sadnje i dubine. Dubina bi trebala biti 3x visina lukovice. Ovo je jako bitno, jer ljiljan razvija korenje na stablu. Ako se plitko posadi, ljiljan e imati ometen korenov sistem. Ljiljani niu negde sredinom/krajem aprila.

ODRAVANJE: U principu, ljiljani se lako odravaju u ivotu, ako se potuju odredjena pravila. Osnovno pravilo je dobra drenaa i odgovarajue mesto. to se tie sastava zemljita, ne postoje egzaktni podaci i oni variraju od vrste do vrste i karaktera gajenja. Jako je bitno da jednom posadjeni ljiljan ne bude premetan dok god je to mogue (bar nekoliko godina) poto voli stalno mesto.

RAZMNOAVANJE: Razmnoavanje ljiljana moe se vriti na sve poznate naine: semenom, deobom lukovice, piliima, reznicama, margotiranjem, putem vazdunih lukovica i sl. Poznavaocima biologije je poznat termin "vegetativnog razmnoavanja" kada dobijamo verodostojni primerak roditelja, to nije sluaj sa razmnoavanjem iz semena, jer se dobijaju vrste koje ne izgledaju kao roditelji. Tretman sa semenkama je manje-vie standardni sa zahtevom za dobrom drenaom i odredjenom dozom vlage. U tom smislu, orijantalni ljiljani tee niu, jer se prvo razvija

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

podzemni deo biljke, dok se kod ostalih vrsta ve nakon 10 dana javlja klijanje. Semenke ljiljana nisu sve plodne, i seme se mora paljivo odabrati (vidi se embrion unutar semenke-lii na mali koni po sredini semena). SADNJA: Sadnja ljiljana vri se u dubinu 15-ak cm (u zavisnosti od veliine lukovice) i sa razmacima oko 20-30 cm (zavisno od varijeteta). Ako su uslovi u pogledu zemljita i vlage zadovoljeni ne bi trebalo imati problema sa njima. Ljiljani posebno lepo izgledaju posadjeni u trouglaste grupe koje ine isti varijateti. Djubrenje se vri blagom NPK primenom (ja koristim 20-20-20) neposredno pre cvetanja, i nakon cvetanja samo toliko da se lukovice odre zdravim, prekasna aplikacija djubriva uzrokuje da lukovice budu mekane i da trule. BOLESTI I TETOINE: Mnoge bolesti i tetoine napadaju ovu kulturu. Medju gljivinim oboljenima su BORTRITIS (primeuju se smedje fleke po listovima koje se ire, listovi trule i otpadaju. Spore bortritisa dospevaju unutar stabljike pa do lukovice to dovodi do propadanja biljke. Tretirati fungicidima u najranijim fazama bolesti. Bortritis se javlja u toplim i vlanim uslovima). BAZNA TRULE (je gljivica koja napada ljiljan preko lukovice i korenovog sistema. Kada primetimo simptome obino je ve kasno, stoga je potrebno preventivno tretiranje fungicidima. Potrebno je izvaditi lukovicu i odstraniti trule delove pre tretiranja. Razvoju ove bolesti pogoduje topla i vlana klima.) PLAVA PLESAN (je zapravo penicilin koji se stvara na mestima mehanikih oteenja a zbog toga to je ljiljan bogat eerom. Tretman je spoljni i po potrebi.) Virusna oboljena kod ljiljana su esta pojava. Viruse po pravilu prenose biljne vai i grinje. Tretmanom protiv ovih tetoina preventivno delujete i na virusna oboljenja. to se tetoina tie najvei problem predstavljaju puevi, koji prosto oboavaju da jedu lukovice ljiljana. I ostale tetoine su uglavnom standardna pojava u naim batama, tako da svi umemo da se sa njima borimo. Ljiljan je divna biljka koja ima sve karakteristike cveta (miris, oblik, boju, veliinu...) i jedno je od mojih omiljenih biljaka. Budue vlasnike ove biljke pozivam da mi upute bilo kakva pitanja u vezi sa hobi-gajenjem ljiljana, rado u im pomoi i odgovoriti.

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

na slici orijentalni ljiljan"Siberia" iz moje bate autor: Igor Ember - dafodil

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

Ovo je tekst sa Svet Biljaka http://www.svetbiljaka.com URL za ovaj tekst je: http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=viewarticle/artid=185.html

http://www.svetbiljaka.com/Sections/op=printpage/artid=185.html

4/12/2010 9:18 AM