Razaranje kulta enskog tela u drami Maje Pelevi Pomarandina kora

Sadraj I. Postdramsko pozorite prema miljenju H. T. Lehmanna ....................................... 3

II. Maja Pelevi i njeja drama Pomarandina kora ....................................................... 4 III. Razaranje kulta enskog tela u drami Pomarandina kora ...................................... 6 i. Kanone telesne lepote na istorijskom prostoru ..................................................... 6

ii. Telo kao projekt .................................................................................................... 8 iii. ta za enu znai brinuti o sebi? ......................................................................... 11 IV. Rezime .................................................................................................................... 18 V. Bibliografija: .......................................................................................................... 19

I.

Postdramsko pozorite prema miljenju H. T. Lehmanna

Razvoj postdramskoga diskursa u scenskoj praksi H. T. Lehmann predstavlja kroz niz etapa autorefleskije, dekompozicije i odvajanja elemenata dramskoga pozorita. Taj se put po njegovu sudu, razvija od velikoga pozorita na kraju 19. stoljea i mnogobrojnih modernih pozorinih formi u istorijskoj avangardi preko neoavangarde pedesetih i sezdesetih godina, konano do postdramskih pozorinih formi s kraja 20. stolea. Postdramsko pozorite pokusava da odgovori na pitanje kako scenska praksa od 1970-ih godina upotrebljava osnovne datosti pozorita, reflektira ih i izravno ini sadrzajem i temom predstavlanja. Naime, injenica jeste da s drugim umetnostima (post)moderne ono deli sklonost autorefleksiji i tematiziranju samoga sebe, odnosno scenska praksa problematizira svoj status prividne realnosti. Postdramsko pozorite ukljuuje sadanjost koja ponovno preuzima delovanje starijih estetika jer se umetnost ne moe razvijati bez odnoenja prema ranijim oblicima. Lehmann isto progovara o pojmovima temeljnoga teatrolokog terminolokog aparata kao sto su tekst, prostor, vreme, telo i mediji. Postdramsko pozorite ne iskljuuje dramski tekst, ve mu pristupa kao elementu, materijalu scenskoga oblikovanja, a ne njegovu vladaru. Dolazi do osamostaljivanja jezika i stvaraju se, uz razliite stupnjeve zadravanja dramske dimenzije, tekstovi u kojima se jezik ne pojavljuje kao govor likova, ve kao autonomni pozorini element. Vreme znai otvorenu procesualnost koja strukturalno nema poetak, sredinu i kraj. Postdramsko promljanje kategorije vremena pozornice i gledalita zasipava prazninu koja fikciju deli od njene recepcije. esto pozorite odbacivanjem svake fikcije, izjednaava svoje vreme s vremenom gledalaca. U izvedbu su sve dogaaje koncentrisane na kontakt s publikom ili na injenicu njene nazonosti. Scena je po Lehmannovom miljenju neki drugi svet s nekim vlastitim ili pak nikakvim vremenom. U daljem promiljanju postdramskoga pozorita autor se pribliava jo jednoj izuzetno vanoj pozorinoj dimenziji telu. Kulturalna promiljanja o tome to je telo kao takvo, podleu dramatinim transformacijama, a pozorite artikulira i na svoj nain operira razliita promiljanja. Ono prikazuje telo i smatra ga jednim od najznaajnijih znakovnih materijala. U razdobljima koji su prethodili moderni je fizika realnost bila sporedna. Fiziko se telo discipliniralo, treniralo i oblikovalo prvenstveno za ulogu oznaitelja. Ono nije bilo autonoman problem i tema dramskoga pozorita, ve nesto to se jednostavno podrazumeva. S druge strane, postdramsko telo odlikuje se svojom prisutnou, glumac mora izloiti sebe. U potrazi za drugaijim vienjem i drugaijim postupanjem s kategorijama teksta, vremena, prostora i tela te sve veim uticajem savremenih tehnickih dostignua i medija,
3

Lehmann smatra kako postdramsko ukljuuje mnogo vise prikazivakoga i pokazivakoga nego jedno tradicijonalno pozorite, ono postaje novi, drugaiji krajolik u kojemu je zastupljena umetnost u svim oblicima. U njemu ne dolazi samo do dekonstrukcije dramskoga teksta, ve i do dekonstrukcije konkretne izvedbe. Ponekad je vrlo teko pronai pravi smisao predstave, neko povezano znaenje, budui da izvedba ne znai ujedno ilustraciju zadate fabule1.

II.

Maja Pelevi i njeja drama Pomarandina kora

Maja Pelevi je roena 1981. godine u Beogradu. Zavrila je dramaturgiju na Fakultetu Dramskih Umetnosti, pohaala je isto kurseve kao to su Performans i ritual, Teorie avangarde i Savremeni ameriki teatar u Njujorku, gde je ivela etiri godine. U 2005. godini uestvovala je u projektima Royal Vourt Theatre u Londonu, a danas stalno sarauje u projektima beogradske istraivake teorijsko-umetnike grupe TkH. Osim toga Maja Pelevi je ko-direktor projekta NADA za razvoj dramskog teksta u Narodnom pozoritu a od oktobra 2005. ukljuila se redakciji pozorinog asopisa Scena. U 2006. godini bila je selektorka Internacionalnog alternativnog festivala i novog teatra (Infant) u Novom Sadu. Iste godine za svoje dramsko stvaralatvo dobila je Mihizovu nagradu. Dosad je napisala nekoliko zapaenih dramskih tekstova2 koji se igraju u Beogradu i Somborskom pozoritu3. Maja Pelevi pripada generaciji mlaih srpskih dramaturga, koju i sama smatra kao jednu hrabru i jaku generaciju pisaca i reditelja koji govore istim ili slinim jezikom. Jako mi je drago kae autorka - to vidim da se oformila jedna sasvim nova energija koja polako ali sigurno preplavljuje umalost i proraunatost u koje je nae pozorite zapalo preslikavi politiki sistem Mislim da moja generacija vapi za promenom, za drugaijim nainom

predstavljanja, za eksperimentom, za novim izrazima i da su te nove ideje, iako nisu uvek ocenjene kao uspene, jako bitne za dalji razvoj savremenog pozorita u Srbiji4. Po njenom miljenju savremeno dramsko pozorite bavi se raznim optim temama kao to su na primer drutvene i politike okolnosti, previranja, ratove, bolesti, pitanja identiteta itd., iako na drugaiji nain: savremeno pozorite je u fazi pronalaenja novog pristupa uvek istim temama, a poto ivimo u eklektinom vremenu, po mom miljenju, takva forma je najblia mom oseanju savremenog sveta. Ona je neodreena i nema svoja jasno ucrtana pravila. esto je neuhvatljiva i funkcionie po principu asocijacija. Kad alje jasnu poruku, ume da
1 2

I. R-Zigo, Postdramsko kazalite analitiki pristup, [u:] Flumensia, 18/2006, b.1, s. 136-141. ESCape, Ler, Fake Porno, Budite Lejdi na jedan Dan, Beograd-Berlin, Pomorandina Kora, Operation emotional verbalisation, Ja ili neko drugi, Skoievojka Odneseni vetrom, Moda smo mi Miki Maus,. 3 M. Pelevi, Pomarandina kora, Beograd 2005. 4 Intervju sa Majom Pelevi je stavljen na sajtu: http://ludus.sdus.org.rs/content/view/502/96/.

bude destruktivna. Kad govori o otuenju ume da bude autistina. Zahteva od gledaoca oputanje, sanjarenje ali istovremeno i duboku koncentraciju i oprez. Tako ja doivljavam savremenu formu, savremeno pozorite, koje nastaje da bi prialo o ovom vremenu, elje za stalnim novim otkriima i neminovnog tapkanja u mestu objanjava autorka u jednom intervjuu5. Teme koje obrauje u svojim komadima kreu se oko pitanja linog, porodinog i drutvenog identiteta. Maja Pelevi interesuje se za polje slobode i uticaj koji imaju masovni mediji u 21. veku6. Navedeni problemi probau opisati na primeru njene drame Pomarandina kora iz 2005. godine. Ova drama jeste univerzalna predstava o savremenom trenutku ivota sa svim protivrenostima koje opsedaju i unitavaju ljude. Prie o banalnim i sasvim proznim istinama svakadanjice Maja Pelevi je zatvorila u 22 scene, koje su meusobno povezane optom temom tj. izgubljene i zalutane generacije, ipak svaka od njih moe biti smatrana kao samostalna tema. Osim toga Pomarandina kora jeste drama koja u centru ima ambiciju glavne junakinje, koju je strah od jednakosti doveo do toga, da odbaci svoj identitet. To je intimna ispovest ena koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se od nje oekuje i u emu ne uspeva. Pokazani su problemi porobljenja spoljanjem izglegu, naih oekivanja, ukusa i morala i kao i problem prihvatanja novih izazova da se postie vie mesto u drutvenoj hijerarhiji7. U ovom komadu, kao to je karakteristino u postmodernoj drami, veliku ulogu igra telo, koje je pre svega primalac utisaka, koje jede i probava doivljaje. Moje veliko interesovanje, onome zato je Maja Pelevi izabrala kao vodeu temu problem oblikovanja enskog tela i naslovnog celulita, podmirila je sama autorka u naoj kratkoj, iako interesantnoj korespondenciji: Ovu temu sam izabrala posle poetka mog bavljenja feministickim i rodnim teorijama na osnovnim studijama (Lore Malvi, Lusi Irigaraj...), a posle kada sam dola na posdiplomske studije iz teorije umetnosti i medija jo vie sam se zainteresovala za uticaj medija na kreiranje enskog identiteta. Htela sam da napisem dramu koja e istovremeno biti moja refleksija na te teorije a i neto sto bi u formi bilo pod uticajem druge discipline. Smatrala sam da je reklamna industija jako dobro polje za tako neto, tako da je "Pomorandina kora" i dobila naziv po jednoj niveinoj reklami "oslobodite se pomorandine kore"... Isto tako mi je bilo jako bitno da se ta tema obradi kroz intimnu poziciju, da "okusim" sve to na sebi, da to bude neka vrsta prakse i teorije na istom mestu,
5 6

Ibidem. A. Markovi, Lepota i mladost na kocki, [u:] Politika, izvor: www.politika.rs/rubrike/Beograd/t45005.lt.html. 7 G. Cvetkovi, Radio Beograd 2 2.05.2006. Izvor: http://www.bgsvetionik.com/kultura/pozoriste/predstave/pomorandzina-kora.html.

neto izmeu manifesta i ispovesti sa ciljem da se na jedan postdramski nain bavim jednom postmodernom temom il bar da probam...

III.

Razaranje kulta enskog tela u drami Pomarandina kora

Ciljem uvoenja u glavnu temu ovog rada pod naslovom Razaranja kulta enskog tela u drami Pomarandina kora, kao prvo elim da pokaem ta je lepota i kako je bila shvatana na istorijskom prostoru.

i.

Kanone telesne lepote na istorijskom prostoru

Moda istina je da ne postoji savreno lepo telo, mada sigurno postoji njegov ideal. Ideal divnog tela egzistirao je oduvek u svim istorijskim dobama i kulturima, ipak menjao se u zavisnosti od ukusa i preovladajue mode. Samo se nije menjila beskrajna ovekova potreba da bude lep, a danas ini se, da je izrazitija nego ikada pre8. Istorijski pregled od najdavnijih do modernih doba, jasno pokazuje da se koncepcija mukog tela nije potpuno menjila, dok ensko telo iskusilo je zanimljive metamorfoze. ini mi se da se tako deavalo jer su umetnost stvarali iskljuivo mukarci uvek zainteresovani suprotnim polom. Pre nastavka prvih civilizacija, veliki uticaj na sliku mukog kao i enskog tela je imala uglavnom priroda. Najuvenija paleolitina statueta enske osobe - Vilendorfska Venera, poznata po svojim irokim bedrima, obiljnim dojkama i velikom trbuhu, predstavljala je tip idealnod enskog tela ve za vreme matriarhata. Ovo preterano isticanje fizikih polnih osobina bilo je rezultat ubeenja da samo ena, zahvaljajui mogunosti raanja, moe obezbediti opstanak cele populacije. U ovom periodu zajedno sa napredovanjem kultivacije tla, napredoavlo je isto kult Majke Zemlje. Ukoliko u prolosti privlanost bila je u velikoj meri definisana od strane poveanja fizikih polnih osobina, utoliko danas ove osobine su gotovo sasvim potisnute zbog raznih dijeta i vebanja. ena je smatrana enstvenijom, dok ne raspolae tradicijonalnim atributima enstvenosti. U Antikoj Grkoj i Rimu uzor divnog tela bila je muka lepota. Nastao je kanon, koji su stvorili izvrsni vajari (Poliklet, Miron, Lisip, Praksitel i sl.), za kojih je zdravo i atletiko telo bilo najlepe. ini se da umetnici svoje oduevljenije prebacili i na enski kanon lepote, jer enske skulpture kao to su na primer Afrodita Knidska ili Venera Miloska, imaju izrazite androgenine osobine: muke crte lica, nedostatak struka, male grude ili muskulaturan trbuh.
8

M. abri, L. Pokrywka, Pikno ciaa, Warszawa 2010, s. 9.

Srednji vek je period teocentrizma a zatim stagnacije i degradacije ljudskog tela. Telo je bilo smatrano kao neophodno pakovanje za neuporedljivo dragoceniju duu i zato je u srednjovekovnoj sakralnoj umetnosti oznaavalo bol, ascezu, oaj i bolest. Idealna ena u srednjem veku bila je mrava i slaba, i zato njena glavna uloga majke se nije oslanjala na plodnosti ve na ljubavi prema drugome oveku. Svi simptomi ulnosti i raskalanosti morali su biti skriveni, i zato u mnogim predstavama ene imaju male grude, telo devojici, blado lice i uske usna u znak osetljivosti, skromnosti i nevinosti. Kosa isto su bila skrivena ispod eira, a dodatno veliko elo je sugerisalo da ena nema nita da sakrije. U dobi renesansa pojavlja se fascinacija antikim koncepcijama, koja je dovela do ponovog interesovanja ljudskim telom, emocijama i erotikom. ene u raznim predstavama postaju ulnije i enstvenije. Botielijeva slika Roenje Venere moe sluiti kao primer savrenog enskog renesansnog tela, a dodatno, prema obavezujuim standardima, Leonardo da Vini je stvorio kanon proporcijalnog tela, kloji je upisao u krst rimskog arhitekta Vitruvija. Od XVII veka renesanska harmonija kao i tip klasine lepote bili su potisnuti zbog nastanka nove i dinamine estetike. U vreme manierizma enska silueta nije vie proporcijonalna ve, kao to to je slikar Parmianino u svojim umetnikim delima predstavio - neprirodno izduena (duga ija, prsti, noge). Uskoro, zbog jednog od najuvenijih slikara epoke baroka Petara Rubensa, ena - im korpulentnija i ispuenija tim lepa. ena ponovo poput paleolitine Venere, simbolizovala je obilnosti i bogatstvo. Usled velike uloge pozorita u XVIII veku, u modu ulazi minka poput pozorine maske. Osunana koa podseala na najnie drutvene slojeve i zato zahtevano, da se lepe ene ominkaju belim ruem. Osim toga u modi su bile perike, koje uostalom je oboavala Marija Antonina. Krajem XVIII veka u kanon lepog tela ulazi mravost ali istovremeno podstie se enstvenost, a najbitniji zahtev je bio struk poput ose i zato su se devojke utiskale u korsete, koje su dodatno podigale grude i ukraale dekolte.9 Tokom XIX veka irom sveta, sa razvojem industrije i irenjem masovnih komunikacija javni ivot dobija na znaaju i odvaja se od privatne sfere10. Zajedno sa razvitkom srednijeg drutvenog sloja, moderna kultura je oblikovala telo poput tela radnika i vojnika. Biti normalan i zdrav, oznaavalo je nita vie, nego biti pogodan za posao u fabrici i vojnoj slubi. Od tela je zahtevano da je fiziko spremno i stalno disciplirano, da ne bi ispalo

Ibidem, s. 1323. D. Gari, Moda i emancipacija u enskoj vizuelnoj kulturi Srbije i Vojvodine krajem XIX i poetkom XX veka , izvor: www.arte.rs.
10

iz ritma11. Tada pojavlja se i grupa besposlenih ena, kojih podreenje i uvezanje u kunu sferu, meu drugima su stvorile temelje kapitalistikog industrijalnog sistema. Viina predpodstavaka koje se tie odnosa ena prema lepoti, potie iz perioda posle 1830 godine, kada je bio po prvi put stvoren kult kunog ivota i izmiljen indeks lepote. Onda, nove tehnologije dozvolile su, da se sve uobraenja o tome, kako ene moraju izgledati, reprodukuju (tehnika dagerotipije i sl.). U polovini XIX veka pojavile su prve reklame sa lepim enama u glavnoj ulozi, kopije umetnikih dela, razglednice sa poznatim linostima i porcelanske figure, a sve to je nasrnulo u odvojeni svet, na koji je bila osuena ena srednije klase. U 60. godinama za vreme druge talase feminizma, zbog toga to su svi dosadanji mitovi o enama bili odbaeni, sva delovanja drutvene kontrole morala je prseliti na drugi nivo. Umesto napornih kunih aktivnosti, stavljeno je niz radnja koje ukraavaju telo12.

ii.

Telo kao projekt

Posredstvom tela doivljavamo svet koji nas okruuje, primamo i procesuiramo informacije iz okoline. Skloni smo potiskivati svest o telesnim osnovama funkcioniranja vlastita identifikacijskog obrasca prilagoavajui ga istovremeno kulturalnim okruenjem predstavljenim normama i zahtevima. Re je o dvostruko usmerenom procesu formiranja identiteta, odnosno od tela kao sredita ljudskoga postojanja prema okruenju u kojemu ono postoji i povratno, uticajima tog okruenja natrag prema telu. U tom krunom procesu koji definie nae postojanje, vanu ulogu imaju ideoloke prakse predstavljene sistemama vrednosti, stereotipima, predrasudama i kulturoloki utemeljenim normama, koje stavljaju zahteve neprekidnog prilagoavanja odreenom okruenju13. U socjolokoj refleksiji kasni modernizam doneo je produbljenje konflikata u vezi sa telom i ogoljenou. Istraivai sugeriu, da u prolosti koncepcija tela nije bila toliko sloena i viedimenzijalna jer su mogunosti izbora, interpretacija i ponaanja bili ogranieni. U takvom kontekstu, savremenost pokazuje se kao komplikovan sistem, u kom se lako zalutati, poto mnotvo diskursa s jedne strane usporava individualan i drutven ivot, a s druge prua mogunosti koje dotada nisu bili prisutni14. U ovom smislu postmoderno drutvo primorava pojedinca da izabere iz raznolikih ponuda odreen sistem vrednosti i da stvori svoj individualan nain ivota, a ono to svedoi o njegovoj jedinstvenosti, jeste
11

Z. Bauman, Ponowoczesne przygody ciaa, [u:] Antropologia ciaa, red. A. Mencwel, Warszawa 2008, s. 9599. 12 N. Wolf, Mit piknoci, [u:] Antropologia..., op. cit., s. 104-105. 13 D. Ki, I. Bujan, Tijelo, identitet i diskurs ideologije , [u:] Fluminensia, god. 20 /2008/b. 2, s. 111. 14 E. Banaszak, R. Florkowski, Dowiadczenie ciaa i nagoci, [u:] E. Banaszak, P. Czajkowski, Corpus delictii, Warszawa 2010, s. 39-56.

konkretno uoblikovano, prema aktuelnim zahtevima telo15. Na takav nain postmoderne tendencije dovele su do toga, da je telo postalo jedan od najvanijih elemenata u kreiranju identiteta16. Ovaj problem je dobro predstavljen u komadu Pomarandina kora, dok je u jednom kratkom dijalogu u obliku intervjua, identitet glavne junakinje odreen dispozicijama njenog tela: Pol? - enski. Godine? - 30. Visina? - 175. Teina? - 55. Boja kose? - Smedja. Boja oiju? - Zelena. Celulit? - Imam. Strije? - Imam. uljeve? - Imam. uljeve? - Nemam. Koa? - Meovita. Akne? - Povremeno. Mitiseri? - Nos. Bioloki tretman lica, dubinsko pakovanje kose, liposukcija, depilacija, epilacija, dermoabrazija, pedikir, manikir i miolift. Definiite sebe. - Pomorandzina kora. Da li elite da brzo i efikasno uklONite pomorandzinu koru uz pomo najnovijih dostignua iz oblasti estetske hirurgije? - Da17. U ovom sluaju potvruje se Fukoova koncepcija povezanosti znanja i vlasti, koja govori o tome, da se u svakom drutvu odrava borba raznih tipova znanja o status istinskog znanja o telu. Konano, znanje koje pobede ima privilegiju definisanja tela, odnosno upisivanja u njega odreenih znaenja. Shvatanje lepog i ravog, zdravog i bolesnog, negovanog i zaputenog, miiavog ili mekog tela rezultat je specifike aktuelnih drutvenih odnosa. Imati vlast nad telom znai imati vlast nad identitetom. Proilazi iz toga ono, da je relacija vlast/znanje uvek prisutna, iako je skrivena u nama. Prepunjeni smo njom do takvog nivoa da je postala nevidljiva, da se deava izvan nae svesti, a kontrola naeg identiteta odrava se trenutno od strane kulturnih praksa, koja su zamena dokaza subjekatske snage. U ovom mestu nisu potrebne spektakularne manifestacije koje su bile tipine za izraavanje snage u prolosti. Danas njeno glavno podruije delovanja su jednostavno elje i navike ljudi, zahvaljajui emu dostie i dublje18. Savremeno oblikovanje ljudske telesnosti jeste u stvari tehnologian projekt, sa umetnikim i transgresivnim19 namerama. Veoma bitna je injenica, da dok su u tradicijonalnim drutvama svi komunikati upisani u telo imali kolektivnu dimenziju, danas dominira individualan, ak i narcisiodian aspekat, koji je u vezi sa neprekidnom potrebom samoaktualizacije i traenja sebe20. U ovom mestu elim navesti citat iz knjige Mae Rebi Cvet mog ivota, koji se idealo sklapa s ovom temom: Igram se u vremenu kad vlada epidemija narcisodinosti! I svi to prihvataju. Koliko knjiga postoji na temu volite sebe, ako
15 16

A. Maj, Co znaczy dba o siebie? [u:] Corpus delicji, Warszawa 2010, s. 102-103. Por. E. Banaszak, R. Florkowski, Dowiadczenie..., op. cit., s. 39-56. 17 Odlomak etvrti: Oslobodite se od pomarandine kore, [u:] M. Pelevi, op. cit. 18 Z. Melosik, Tosamo, ciao i wadza w kulturze instant, Krakw 2010, s. 11-17. 19 Transgresiju moe se definisati kao svest o postojanju granica i njihovim namernim prekoraavanju osloboenju subjekta od sopstvenih barijera. Transgresija jeste reakcija na konflikt potreba i norma. Prekoraenje uzora postaje nova definicija onoga, to karakterie postmodernost. 20 D. Majka-Rostek, Ekstremalne modyfikacje ciaa, [u:] Corpus delicji, Warszawa 2010, s. 120.

voli sebe volee i druge? Nai preci rasli su u uverenju da je dobro pomagati drugima, oni su se borili za pravdu, njihovi superheroji borili su se za dobrobit oveanstva [...]. Oni su neprestano bili u zajednici, organizovali su demonstracije radi viih ciljeva, za nae dobro. Oni su znali ta je ljubav, oni su je osetili. Mi nikad neemo [...]. Mi smo u jednom instant okruenju koje eli samo trenutno zadovoljstvo, jer ivot je sada. Tu nema ljubavi. Tu nema istine21. Danas ljudi grade svoj identitet od strane svog spoljanog izgleda. Telo ve nije smatrano kao neutralno i prirodno nego postalo je tekst, u kom su izraene razne drutvene konfiguracije shvatanja enskosti i mukosti. Telo tako postaje popritem simbolikih praksi. Poeljeni ideali koji govore o tome kako mora da izgleda pripadnik jednog ili drugog pola nisu fiksni. U savremenim zapadnim drutvama mnenjaju se svake decenije. Dobar primer u ovom sluaju je preplanulost, koja je kroz dugo vreme delila ljudi na klasu koja radi i viu klasu. Asocirala se sa radnikim slojem i zato su ljudi uspeha izbegavali sunca, da bi njihova koa bila potpuno bela. U 20. godinama prolog veka holivudske zveze zapoele su pokazivati osunana lica a ve u meuratnom periodu, preplanulost je postala simbol uspenog odmora i srenog ivota. Danas, graanin koji se vraa iz raspusta sa korom braun boje, simbolie kontakt sa prirodom, dobro fiziko i psihiko zdravlje22. Za realizaciju telesnih projekata slue klinike za plastinu hirurgiju, bioloku obnovu, salone lepote, solarijume, dijetetiari, teretane i fitnes klubovi. Strunjaci obrazovani u visokim kolama pruaju ansu da se telo moe oblikovati prema aktuelnim trendovima, iz ega opsesivno koriste naroito ene u mnogim zemaljama. Uz pomou reima svakodnevnog vebanja ljudi ele postati zauvek mladi. Nastala je doba, kada racijonalno hranjenje oznaava niskokalorine obroke a telesnu teinu moe se dodatno kontrolisati optedostupnim medicinskim sredstavama. Veoma zanimljivo je, u estom odlomku drame Pomarandina kora, predstavljen jedan prosean dan glavne junakinje, jer je njen dnevnik stilizovan u obliku kompjuterskog jezika, a sve informacije koje saznajemo o njenom ivotu su kratke i sadrajne. Moe se u navedenom primeru zapaziti, da je doruak koji jede sasvim dijetetian a meu medikamentima koje prima nalaze se i sredstva (np. L-glutamin) koja probolava funkcijonisanje mozga, pomau u uzdranju zdravlja, vitalnosti i pravilnog funkcjonisanja creva a takoe smanjuju apetit i elju da se popije alkohol: Open DORUAK PONEDELJAK Copy
21 22

M. Rebi, Cvet mog ivota, Beograd 2010, s. 139-140. Z. Melosik, op. cit., s. 17.

10

Paste Insert : Kuvano jaje. Tost. Sok. Open MAMURLUK Select all Copy Paste - Insert : Aspirin 1000 mg ; Alkaselcer 500 mg ; Proteini 3,3 g ; Mlena mast 1,5 g ; Laktoza 4,1 g ; Kalcijum 125 mg. Energetska vrednost 45 kalorija23. Pritisak 90-60 Insert : L-asparagin 25 mg ; L- glutamin 25 mg ; Pridoksin hlorid 10 mg. Mrava silueta dobila je pozitivan znaaj i jeste simbol ne samo lepote, ali i zdravlja, seksualne atraktivnosti i kvalitetnog ivota24. Ono to se danas moe uraditi s telom, s jedne strane moe oznaavati telesnu desakralizaciju jer tehnino meanje na neki nain nju profanuje, a istovremeno ini s njega fiziku stvar koju se po izboru moe modelirati. Ipak s druge strane telo se moe interpretirati sasvim suprotno, naime kao posledica sakralizacije, zbog toga to je telo postalo predmet kulta, koji ima svoje hramove u kojima se prave obrede u njegovu ast25.

iii.

ta za enu znai brinuti o sebi?

Lepota je jedna od mera drutvenog konstruisanja i uzdravanja polne razlike. Izgled tela, odnosno spoljani znakovi lepote su iskoriavani kao kriterijum klasifikacije i hierarhizacije ljudi na raznim nivoima savremenog ivota. Kao to i u citiranom odlomku napomentue drame, kada Ona odnosno glavna junakinja pronalazi u muevljevom rancu dugo oekivani dokaz njegovog varanja, naime asopis Cosmopolitan sa njom na naslovnoj strani: Kurvetina! Pogledaj je. Odvratna je. Ima malu gornju usnu i snimili su je iz dONjeg rakursa da bi izgledala vie a ustvari je metar i karmin mrzim je ispeglana u nekom kompjuterskom programu bez i trunke vika bez pomorandzine kore ko je jo video enu bez pomorandzine kore to treba da bude enski simbol mi smo drugaije od vas ne zato to nemamo kurac nego zato to imamo pomorandinu koru!26. Danas ljudi mobiliu svoju energiju i brinu brigu oko pitanja, koja su ve nedavno bila shvatana kao trivijalna27. ene provode sve vie vremena na negovanju svog tela, a obavezujui diskursi enskosti stavljaju ispred nje sve vie raznovrsnih zahteva, koje sugeriu da se pripadnice lepeg pola moraju neprekidno menjati, probolavati
23 24

Odlomak esti: Cyberchick vs. Real life. Por. E. Banaszak, R. Florkowski, Dowiadczenie..., op, cit., s. 39-56. 25 D. Majka-Rostek, op. cit., s. 117. 26 Odlomak jedenaesti: Spremna za sve, [u:] M. Pelevi, op. cit. 27 Z. Melosik, op., cit., s. 45-46.

11

i popravljati. ena u efektu, smatra svoje telo kao nedovreno delo; gleda u ogledalo s nadom da uvidi odraz onih vrednosi, koje je drutvo zatvorilo u pojamu enstvenosti28. Veoma vaan je fragmenat koji predstavlja jednu kljunu situaciju, koja se odvaja u salonu lepote. Pria prezentira razgovor tri ena Zrele, Problematine i glavne junakinje One, tokom koje dodire se isto problema jednakosti drutva: ZRELA - Na tebi ima da se radi i radi. PROBLEMATINA - ta e da radi? ONA - Hou da promenim izgled. ZRELA - Pametno. PROBLEMATINA - I ta si smislila? ONA - Hou da izgledam obino. ZRELA - Obino? ONA - Da, to obinije da se stapam s masom. PROBLEMATINA- Reci im da ti skinu te strije. ZRELA - to pre pone da koristi antirid to bolje. PROBLEMATINA - I vidi da ti skinu te mladee. ZRELA - I te oiljke sa kolena. ONA - Da, oiljci su neobini. Treba ih skinunuti. I pomorandzinu koru! Ne smeju da zaborave pomorandzinu koru!29. ene hoe da budu savrene, da postanu prave ene, a mukarci trae lepote u enama. Odgovor na pitanje koliko sam lepa? jeste esto jednoznano sa pitanjem koliko sam ena?: ZRELA: Probala sam sve dermoabraziju, augmentaciju grudi, liposukciju stomaka, dermolipektomiju, korekciju uiju, radiotalasnu hirurgiju i dalje me ne primeuje ONAj mladi doktor na hirurgiji. Kad god odem tamo ON je sa nekim sestrama u miniima hvata ih za njihova masna dupeta puna celulita a pogledaj mene zategnuta kao struna bez ijedne bore bez ijednog oiljka a imam skoro ezdeset godina30. ONA: Ubila bih je (ljubavnicu njenog mua) i transplatovala njeno lice na svoje i otila bih u njegovu predivnu kancelariju iz koje puca pogled na ceo grad sela na njegov ispolirani sto od mahagONija podigla ipkastu mini suknju i pokazala mu svoju predivnu butinu jer niko nema tako dobru butinu kao ja i ON bi je prepoznao i poljubio me na mesto na kome samo ON i ja znamo da je bio oiljak od liposukcije...31. ensko telo moe se u takvom kontekstu - odnosno traenja naina da se telesna lepota ostvari - uporediti s telom sportista, jer poput njih ene uzdravaju svoje telo u
28 29

Z. Melosik, op. cit., s. 22. Odlomak peti: Promenite izgled promenite ivot. 30 Ibidem. 31 Odlomak jedenaesti: Spremna na sve.

12

spremnosti, modeliraju je, mere telesnu teinu, izgladnjavaju se i gutaju razne medikamente. Ukoliko za sportiste u cilju su takmienja, utoliko ene uestvuju u igri, koja u sutini ima meusobne polne odnose. U obama sluajevima telo postaje materijal, smatra se ga u konkretnim delovima (grude, usna, bedra), koje ustrim naporom i medicijskim dostignuama moe se svakako oblikovati. Takav delimian ogled dodatno izdvaja telo a identitet ena je redukovan do njihovog tela32. Imati telo znai biti svestan vlastita tela kao sredstva postizanja odreenih ciljeva, entiteta koji omoguuje prilagoavanje i istraivanje realnosti, dok biti telo, kao to u ranje navedenom primeru, moe podrazumijevati osjeaj zarobljenosti u telu, svedenosti identiteta na telesne propozicije33. Od ranog detinjstva pol ene je graen ba od strane njenog spoljanog izgleda. Kao to i sama junakinja se podsea kako su joj nekada govorili da ivot je kratak i zbog toga to: budi lepa, mukarci vole negovane ene, lakiraj nokte ovako, minkaj se ONAko, nosi tikle, koristi telo34. Ne meajt belanevine i ugljene hidrate! banana je zabranjena! iveo vapski sir sa dve kaiice soka od pomorandze!35. ena koja je na takav nain stalno predstavljana kao predmet, samu sebe shvata kao predmet i zato njeno telo, kao odraz enstvenosti postaje i direktan odraz konstruisanja identiteta. ena koja nije lepa, mlada, mrava i visoka, treba da osea sramotu i treba da radi sve, ta e ju priblii idealu: Na tebi su upravo izveli sve mogue i nemogue estetske zahvate i sada izleda najobinije po najnovijoj modi kosa ti je plava, lice zategnuto, grudi okrugle, stomak
Reklama BodyCenter Lepota i Zdravlje, Maj 2009/99, s. 238.

ravan, noge bez ijedne nabrekle vene jer vena

32 33

Z. Melosik, op. cit., s. 22-26. D. Ki, I. Bujan, op. cit., s. 120. 34 Odlomak osamnaesti: Nikad ispred njega, [u:] M. Pelevi, op. cit. 35 Odlomak deseti: Kontra-Kontraindikacije, [u:] M. Pelevi, op. cit.

13

vie nema i pomorandzina kora je otstranjena sa svih delova tela ukljuujui i mozak ali sada e morati sve to da odrava tako da e sedamdeset posto svog slobodnog vremena provoditi u salONu lepote a to e viestruko koristiti tvom fizikom izgledu i mentalnom zdravlju. Oseaj se sjajno jer ti to zasluuje!36. Usled tiranije lepote, ene imaju gori utisak o svom telu nego mukarci37. Doivljavaju frustraciju, a nekoliko kilograma vie sprovode ih do depresije, bulimije ili anoreksije. Na internetu nala sam mnogo blogova koje govore o ovim problemima, pa elim da u ovom mestu pokaem nekoliko od njih.
Ja sam nova... I debela. Debela sam ko svinja...ma ne mogu se vie ni pogledat ni u ogledalo... Majke mi. Visoka sam 168 a teka 61 kg... Odvratna sam sama sebi. elim biti anoreksina i svjesna sam posljedica. elim smraviti bar 10 kg. Dobrodoli su svi vai savjeti... ja vas MOLIM za savjete. Ma ubit u se... Jedem neogranieno okoladu i kolae, pizze i slino... ali ta bi mi vi preporuali da ovako ponem: Prvi dan da sam na vodi i jogurtu (proiavanje) I zatim da jedem samo voe, vjebam i pijem jako puno vode. NE elim izgubiti guzicu ni sise!! Koja mi je dijeta potrebna??? Biti u vam jako zahvalna...38. ...elim hodati pjeanom plaom a da se ne vide tragovi mojih stopala... Cure,pomozite mi! Prvo da vam se predstavim. Zovem se Ines, imam 16 godina i ivim u Osijeku. Od kada znam za sebe stalno sam na nekim dijetama. Visoka sam 173cm i teka 67 kila to je stvarno previe... elim imati 57 kila ali ne znam kako. [...] Po cijeleee dane sam u depresiji, poela sam puit...moj ivot nema smisla ...

[...] Stvarno ne znam ta da radim...kolu sam imala u jutro, nisam nita pojela, samo sam pila vodu. Ali kad sam dola doma prederala sam se (pilea nicla, 2 ampinjona, 2 vrste salate, krika kruha s namazom....mislim da je to to)... Ila sam rigat i uspjelo mi je!!! Weee...mrc...e, tu nastaje problem jer ne znam da li sam sretna zbog toga ili tuna. Svjesna sam toga ta radim, znam da to moe ugrozit moje zdravlje. A s druge strane sam sretna, iako mislim da bih jo mogla rigat jer sve ovo ta sam pojela... brijem da nisam
36 37

Odlomak peti: Promenite izgled promenite ivot, [u:] M. Pelevi, op. cit. Z. Melosik, op. cit., s. 23-25. 38 http://mrsavost.blog.hr/.

14

ispovraala... ta da radim??? Molim vas pomozite mi! Htijela sam jo rigat, ali me grlo uasno bolilo od one ugave lice koju sam strpala u usta.... [...] Pusu aljem, uivajte, svima drim fige! MOEMO MI TO!!! Ines39. Zato je ideal ljepote mrava devojka? Ko kae da je ideal... novine i tv? Ja kad skinem kilau na moju "idealnu" koju pronadjoh na netu, nemam vie ni sisa, ni dupeta, a obrazi upali k'o da nemam ni jednog jedinog zuba... e ako je to ideal onda neka im je, volim ja mojih pet viska... a ne ali se ni suprotni pol...
40

Moje lino miljenje je da NI JEDAN mukarac ne bi voleo pre da proeta debelu devojku, nego mravu tj. zgodnu.. I svakom mukarcu je u cilju da nadju dobru i zgodnu ribu, a ne da etaju neku debelu i da se crvene kad sretnu nekog poznatog... Svaki bi voleo da ima manekenku pored
41

sebe - neemo se lagati

ej bok ja sam ti visoka 158cm i imam 34 kg ba sam se jucer vagala, a ovo ljeto sam imala 31 kg ove 3 kg sam dobila jer sam bila u bolnici zbog anoreksije, i mogu ti rei da se nisam izljeila nego mi se samo poveala volja da opet doem do te 31kg []42. What I have&want Visina:171 Teina:54 Cilj:46 kg So... - Moram smravjeti 8 kilograma:(((43.

Lako se moe zapaziti, da mlade devojke svraaju veliku pozornost na svoj spoljani izgled i doivljavaju sebe kao telo, a ako neto u njemu ne valja, oseaju raslojavanje identiteta (ne znam da li sam sretna zbog toga ili tuna, po cijeleee dane sam u depresiji, poela sam puit...moj ivot nema smisla itd.). Svesne su, da ono to rade i kakvim drastinim procesom se podvrgne, nije ni dobro ni zdravo, ali da bi se dobro oseale, moraju se prilagoditi drutvenim zahtevima. Drastinim procesom se isto podvrgnu ene u

39 40

http://zelimbitimrsava16.blog.hr. http://www.dodirnime.com/forums/display_topic/id_4529/Zasto-je-ideal-ljepote-mrsava-devojka/. 41 Ibidem. 42 http://www.blog.hr/komentari/post/1622019573/molim-pomoc.html. 43 http://justwanna.blog.hr/2006/11/1621750920/rrrrrrrrrrrrrrrrrrrr.html.

15

Pomarandinoj kori, koje nisu samo junakinje jedne izmiljene drame, ve su takoe odraz dananjih ena sa istim problemima i pitanjama: Ona: Neto se mora promeniti! ena mora biti drugaija! ZRELA - Naravno draga da mora. ONA to jeste. ONA - Ali vidno drugaija. Mi moramo imati ONo to ONi nemaju da bi ONi eleli da imaju to to mi nemamo kao to mi elimo da imamo ceo ivot to to ONi imaju i tako bi se postigla ravnopravnost polova! ONA - eni mora biti vraeno ONo to joj je davno oduzeto! ZRELA - A to je? ONA - Pomorandzina kora! PROBLEMATINA - Fuj! Da li si ti normalna! ZRELA - Ja se ovde ve dvadeset godina maltretiram sa raznim preparatima. PROBLEMATINA - Ja ih koristim due od uloaka44. Delovanije masovnih medija i tekstova samo utie i fiksira obavezujue standarde lepote, jer se jednostavno ljudsko oko navikne na ono to se u televiziji, reklamama i na bilbordima predstavlja. Savrene konture, oblici i boje tela, koje ovek vidi na posterima, postaju za njega norma a u efektu oekuje se da bi i realne ene ove norme ispunjavale, inae njihovo telo i divota nisu dovoljno estetine. Sreno, da trite raspolae brzim sredstavama ostvarivanja idealnog ja, kao je na primer sve optija i sve naturalnija plastina hirurgija. Ova modna praktika pretvaranja tela, koje uostalom nije iskusio nikakve povrede, prekide tezu o tome da je priroda poslednje ogranienje i pokazuje da se prirodu moe odmah popraviti45. Prelistavajui asopise za ene (Joy i Lepota i zdravlje), zapazila sam da skoro svi lanci i reklame, su posveene optoj temi, koju moe se zatvoriti u tri slova: ena lepota telo. U broju 99 Lepote i Zdravlje iz maja 2009, nabrojila sam da u okviru 242 strana nalazi se oko 140 raznih reklama proizvoda za savren izgled (vidi dijagram s.13), iskljuujui reklame odea i minke. Najvei deo proizvoda su preparate za optu negu tela. U tu grupu spadaju uglavnom mleka za telo za hidraciju i zadranje vlanosti koe, kreme za samopotamnjivanje, za negu stopala i druge. Na drugom mestu nalaze se reklame raznih salona lepote, koje nude mnotvo arobnih tretmana, kao to su meu drugima: mezoterapija, mezolifting, trajna epilacija laserom, korekcija usana i bora, le prus metoda oblikovanja tela, le prus lifting lica, laserski piling lica, tretman kapilara (Ponuda salona: Skinmedic Belgrade-Moscow), dalje: uklanjanje pega, rejuvenacija koe, uklanjanje bora botoxom i filerima (Kn. Mihajlova 17,
44 45

Odlomak trinaesti: 10 pravila za savren celulit, [u:] M. Pelevi, op. cit. Z. Melosik, op. cit., s. 26-72.

16

Beograd), dermatokozmetologija, estetska hirurgija, biohemijsko testiranje, stem Cell, lifestyle, antioksidanti, wellness i spa (Estetik centar za negu lica i tela Anti-Aging Belgrade 2009). Ponuda plastike hirurgije bilo je relativno malo, jer samo 6, ipak njihovi jasni i jednostavni naslovi sigurno e primamiti svetinu ena: implant najbolji zamenik prirodnog zuba, estetska hirurgija lica korak u kvalitet ivota (Beograd-Centar specijalistika ordinacija za maksilofacijalnu hirurgiju);

Reklame proizvoda za savrsen izgled

u asopisu Lepota i zdravlje (maj 2009, b. 99) nega tela, 37 37 32 27 22 17 12 7 2 nega lica i bore, 14 plastika hirurgija, 6 kreme za celulit, 24 salone lepote, liposukcija i sl., 31 dijetski suplementi, 28

Novo u Srbiji - idealan tretman za brzo podizanje grudi - trend i potreba savremene ene. Otklanjanje celulita, oblikovanje tela i mravljeje, jaanje muskulature tela, bolji metabolizam i cirkulacija, vrhunska kondicija i energija (Ldi Australijski centar za lepotu). Oblikujte svoje lice, telo... i ivot (Men Sana). Tree mesto su osvojili raznoliki medikamenti i dijetski suplementi, kao to su na primer ajevi za mravljenje, koji sagorevaju sve masne naslage (Zeleni zmaj) ili kapsule sa viestrukim dejstvom (Citro Linea). Sledee mesto zauzele su samo kreme za celulit koje su nova veba protiv celulita (ok tretman Garnier), a zahvaljajui njima ena moe da nosi ta god poeli, (intenzivna anti-celulit krema Roc). Pretposlednje mesto pripalo je kremama za borbu protiv bora i drugim strunjacima za lifting
(Nivea).

17

IV.

Rezime

Savremena neuroza u kojem pitanju lei ensko telo, ire se kao epidemija, a dananji mit lepote, ini se da je opasniji nego pre. Kavez u kojoj ive (post)moderne ene nema vrata, koje se moe buno zatvoriti jer ako se eli osloboditi od tereta, kojim ponovo je enstvenost, ne treba ni transparenta ni prava za glasanje, ve novog pogleda. Kulturno prekomerno koncentrisanje ena na svom izgledu nije u stvari obsesija lepote, nego enstvena poslunost. I u principu nije re o horesterolu i sranim bolestima, ve o drutvenoj slobodi, koju se enama prua i uzima. Medijske beskrajne prie o enskoj masti i borbe protiv nje su jednostavno kronika polne borbe ta ene postiu a ta gube i kako brzo. O slobodi koja se nalazi na ulicama okienim bilbordima i reklamama sa savrenim usnama i zategnutim licima bez bora i doivljaja, Maja Pelevi pie u Pomarandinoj kori u kojoj njena junakinja preispituje svoj identitet imitirajui izglede i savete iz enskih asopisa i sa televizije. Ona gubi svoj identitet pokuavaju da stvori nov po novom modelu. Tako enska emancipacija prolazi kroz razliite prepreke manipulacije. ene manipuliu same sobom. Ja verujem da je svaka ena negde svesna da konstruie svoj identitet koristei sve to joj se nudi u drutvu, popularnoj kulturi, medijima. Ono to se postavlja kao problem je gubitak sutine, a sutina je ljubav. U svoj toj mrei manipulacija sobom i drugima izgubili smo sposobnost da iskreno volimo. Beati od sopstvenih emocija koje se na trenutak ine slabom, koristiti razne maske koje te ine nedodirljivom i naizgled jakom, je u stvari bekstvo od sebe. Tu se gubi onaj najsuptiniji trenutak u kome smo svi jednaki, jer je strah od jednakosti najvei problem savremenog drutva koje poiva na stalnoj igri dominacija. Po mom miljenju, najvei problem ene u potrazi za smislom ili ve im je to to ona esto preuzima osobine koje se u naem drutvu definiu kao muke. Ona sa svojom energijom predstavlja opasnost i ugroava dominantni muko poredak. Od nje se ili bei ili se sputa na putu ka cilju46.

46

M. Risti, Uslovna sloboda, [u:] Politika, 26.05.2007.

18

V.

Bibliografija:

1. Banaszak E., Florkowski R., Dowiadczenie ciaa i nagoci, [u:] Corpus delictii, red. E. Banaszak, P. Czajkowski, Warszawa 2010. 2. Bauman Z., Ponowoczesne przygody ciaa, [u:] Antropologia ciaa, red. A. Mencwel, Warszawa 2008. 3. abri M., Pokrywka L., Pikno ciaa, Warszawa 2010. 4. Gbala P., Schematy i transgresje pci, [u:] Albo albo. Problemy psychologii kultury, 2/2007. 5. Maj A., Co znaczy dba o siebie? [u:] Corpus delicji, Warszawa 2010. 6. Majka-Rostek D., Ekstremalne modyfikacje ciaa, [u:] Corpus delicji, Warszawa 2010. 7. Melosik Z., Tosamo, ciao i wadza w kulturze instant, Krakw 2010. 8. Rebi M., Cvet mog ivota, Beograd 2010. 9. Risti M., Uslovna sloboda, [u:] Politika, 26.05.2007. 10. Ki D., Bujan I., Tijelo, identitet i diskurs ideologije , [u:] Fluminensia, 20/2008/b. 2. 11. Wolf N., Mit piknoci, [u:] Antropologia ciaa, red. A. Mencwel, Warszawa 2008. 12. Zigo I., Postdramsko kazalite analitiki pristup, [u:] Flumensia, 18/2006/b.1. Internet sajtovi: 1. http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/t45005.lt.html - Markovi A., Lepota i mladost na kocki. 2. http://ludus.sdus.org.rs/content/view/502/96/. 3. http://www.bgsvetionik.com/kultura/pozoriste/predstave/pomorandzina-kora.html 4. www.arte.rs - D. Gari, Moda i emancipacija u enskoj vizuelnoj kulturi Srbije i Vojvodine krajem XIX i poetkom XX veka. 5. http://mrsavost.blog.hr/. 6. http://zelimbitimrsava16.blog.hr. 7. http://www.dodirnime.com/forums/display_topic/id_4529/Zasto-je-ideal-ljepotemrsava-devojka/. 8. http://www.blog.hr/komentari/post/1622019573/molim-pomoc.html. 9. http://justwanna.blog.hr/2006/11/1621750920/rrrrrrrrrrrrrrrrrrrr.html.

19