Osvajanje Kilimandara

S obzirom na oskudan ameriki godinji odmor, kao i nae uvek preambiciozne planove kako da provedemo isti, organizovanju puta u Afriku pristupili smo veoma temeljno. Najpre je odreen zadatak: kako smo svi u ekipi nekakvi planinari odabrali smo Tanzaniju sa ciljem da se u vreme novogodinjeg praznika popnemo na najvii vrh kontinenta - Uhuru, na planini ije i samo ime zagonetno zvui - Kilimandaro. Potom sledi oporavak, odmaranje na safariju po nepreglednim prostranstvima severne Tanzanije: visoravan Serengeti (seate li se serije Opstanak?), krater Ngorongoro i jezero Manjara. Muvati se ovim delom Afrike a ne obii uvenu klisuru Olduvai, kolevku ljudske vrste, bilo bi dosta neozbiljno. Konano, Tanganjika bez Zanzibara ne ini Tanzaniju, a kako se usput nekako potrefilo da smo svi i ronioci, ostavljamo za kraj poslasticu: nadaleko uvene koralne atole istonog Zanzibara. Nekadanja pijaca robova u Kamenom gradu i plantae zaina u srcu Zanzibara su naravno nezaobilazne odrednice. U ovom delu putopisa opisaemo prvih sedam dana avanture, dakle uspon na Kilimandaro i dati neke opte odrednice korisne po naem miljenju za ugodno putovanje u ovaj udesni deo sveta.

Kilimandaro, iz nae sobe u Springlands hotelu, Moi. U Afriku se ne ide na slepo ako ne elite da prisustvujete scenama slinim onima iz filma Blood Diamond. Prvo se treba raspitati za lokalne prilike: Tanzanija (kao i Kenija kroz koju smo samo proli) su uglavnom bezbedne za turiste. Obe drave se oporavljaju od tekovina kolonijalizma i potom jo goreg socijalizma, ali su u naelu stabilne i lanice su EAC, afrikog ekvivalenta EU. Stanovnitvo je strahovito siromano, to svi znamo iz knjiga i novina, ali uivo zaista deluje okantno ak i ako dolazite iz Srbije, i kod

doljaka izaziva oseaj stida. Ipak, nekim udom ljudi su zaista dobre naravi, to se moda moe pripisati i odsustvu gotovo bilo kakvog vanijeg prirodnog resursa koji bi privukao belosvetske biznismene iz razvijenih zemalja da poseju seme meuplemenskih sukoba. Metani vas primaju veoma toplo i uopte turisti, koji zemlji donose veliki prihod, su potovani na svakom koraku. Skoro svi govore kakav-takav Engleski jezik a usput se trude da vas naue osnovama kisvahilija. U manjim gradovima Tanzanije moe se slobodno kretati, ali treba biti spreman na konstantnu navalu ulinih trgovaca i izvanredno zabavno cenjkanje. Posebno interesovanje bude veoma ponosni i prepredeni Masai koji e vam, ako su mlai, naoruani kopljima ali bez ikakve pretnje radoznalo prilaziti i zapoinjati razgovor, pokuavati da vam prodaju neku sitnicu ili se fotografisati sa vama. Dobro je imati pri ruci sitne poklonie i deliti ih njihovoj prelepoj deici koja vas sa osmehom i radoznalosu jednakoj vasoj paljivo promatra.

Masai. Moda nije nebitno rei da je u kontinentalnom delu dominantno hriansko stanovnitvo, dok su na Zanzibaru ljudi gotovo iskljuivo muslimanske veroispovesti. Ali je zaista teko odluiti gde se doljak bolje osea. U svakom sluaju, ako obiete oba dela Tanzanije biete izloeni neverovatno interesantom kulturnom kontrastu. Postoji veliki broj turistikih agencija koje organizuju uspon na Kilimandaro, a pomoi e vam i oko drugih aktivnosti. Mi smo se, po preporuci, opredelili za britansko / tanzanijsku firmu EWP / ZARA. Organizovali su za nas prilino povoljno prevoz od Sijetla u Americi, do Najrobija u Keniji, zatim prevoz do i smetaj u Moiju, koji je pored Arue glavno polazite za uspon. Najam nosaa i vodia, smetaj i ishrana na terenu je bila potpuno u njihovim rukama, mada se to moe obezbediti i po samom dolasku, pod uslovom da nije pic sezone. Ako elite da putujete iz Srbije, ekonomski dobra varijanta je da se infiltrirate u neko od planinarskih drutava (PSD Pobeda i PSD elezniar

recimo), koja su uspeno i profesionalno organizovala uspone za svoje planinare po izvanredno niskim cenama. Za obe zamlje potrebne su vize, a ako putujete i vraate se preko Najrobija, trebae vam za Keniju viza sa viestrukim ulaskom. Ne morate se lomatati da naete konzularno predstavnitvo ovih drava u Srbiji niti na Balkanu nema ga i ne treba vam, jer vize lako, brzo i jeftino dobijate na aerodromu u Keniji, odnosno na graninom prelazu izmeu Kenije i Tanzanije. Za uspon na Kilimandaro postoje dva vremenska prozora jedan je u Januaru, u teoretskoj pauzi izmeu kratke i duge kine sezone, sto vam surovo kratkom godinjem odmoru dodaje nekoliko vrednih dana. Drugi termin je izmeu juna i oktobra, kada je u toku glavna suna sezona. Nije da se ne moe penjati po kii, ali i nije neki ugoaj. U januaru e vas na vrhu Kilimandara doekati dubok sneg i dosta niske temperature (do -20 C), dok ete u drugom terminu penjati go kamen po jakom suncu.

Uhuru, pogled sa 4500m nadmorske visine, na putu ka Barranco Hut-u. Mada nije lokalnim zakonom propisano potpuno je zdravorazumski vakcinisati se protiv nimalo naivnih zaraznih bolesti koje jo uvek haraju kontinentom a iju listu moete nai u WHO publikacijama. Tablete protiv malarije su neophodne ak i u kontinentalnom delu Tanzanije jer usled globalnog otopljavanja komarci operiu i na veim nadmorskim visinama. U naseljima treba piti iskljuivo flasiranu vodu, ili sasvim solidno Kilimandaro pivo i izbegavati uzimanje sveeg voa i povra. Za uspon bie vam potrebne tablete za proiavanje vode a za svaki sluaj zgodno je imati i neku boicu antibiotika i anelgetika da zbog trivijalnog trovanja ili poetnih znakova visinske bolesti ne bi ste na pola puta odustali od itavog poduhvata. Od kobri koje pljuju otrov i ive u ovom delu Afrike jedino je seks bez zatite opasniji.

Uhuru, Karanga Hut, 3900m. Iako vai za relativno lak za osvajanje, Uhuru - vrh Kilimandara sa svojih gotovo 6000m svakako nije za potcenjivanje. Dobar deo leta i jeseni posvetili smo pripremama za uspon. Kako imamo sreu da ivimo u podnoju Stenovitih planina, zapoeli smo sa vikend-pentranjima na neke od lokalnih fourteeners-a (vrhova od preko 14000 stopa nadmorske visine) koji sa svojom visinom i klimatskim zonama predstavljaju 25% skaliran Kilimandaro. Sa prvim snegovima prebacili smo se na vikend-skijanje, a preostale dane popunili uobiajenom vonjom bicikle, vebom u teretani i drugim sportovima. O dobroj kondiciji ne treba posebno govoriti ali je podjednako vano da se boravi na velikoj nadmorskoj visini to je due mogue, da bi se minimizirala mogunost visinske bolesti. Kilimandaro je pod zatitom drave oliene u renderima naoruanim AK-47 pukama, koji kao paramilitarna formacija patroliraju nacionalnim parkom. Nije mogue penjati se bez vodia niti je uputno praviti bahanalije po parku. Uobiajena praksa je da za svakog planinara koji kree na uspon radi po dva nosaa, a onda za celu grupu jo i kuvar, nekoliko pomonika, vodi i njegov asistent. Iako je maksimalna teina line opreme koju vam nose ograniena na 15 kg, treba biti racionalan sa stvarima i ne zagoravati ionako teak ivot nosaima. Kako na Kilimandaro svakodnevno kree stotine planinara, uspon lii na veliku migraciju stanovnitva. Od ove vane aktivnosti ivi veliki deo mlae populacije oba gradia jer je daleko pofitabilnija od uzgoja banana i rada na plantaama kafe.

Karanga Wall, 4200m. Smetaj na terenu je, ukljuujui kuhinju i trpezariju u solidnim atorima podignutim u kampovima ija se infrastruktura sastoji od rupa za atore, renderskog limenog kontejnera i definitivno nedovoljno poljskih toaleta. Ali ovde ionako niko nije doao zbog komfora ve zbog neverovatnog pogleda koji se prua svuda naokolo i izazova da se savlada ovaj vulkan po mnogo emu jedinstven na svetu.

Kuvar, pomonik i kuhinja.

Hranu za planinare i nosae na licu mesta priprema kuvar koji zasluzuje svaku pohvalu, kako za svoju vetinu tako i za izdrljivost u iznoenju itave kuhinje na leima skoro do samog vrha. Ostatak ljudi postavlja i rasprema kamp, transportuje svoje i deo nasih stvari, a kad nekom od planinara zagusti ne libe se da ponesu i njegov dnevni ranac. Svi su veoma vedri i drueljubivi i pored nesumnjivo velikog napora koji podnose zarad naeg zadovoljstva. Naalost, nosai i vodii su veoma slabo opremljeni, naroito za zimske uslove koji vladaju na vrhu planine. Na ovo treba raunati i nije loe poneti po neki deo opreme vika, za pozajmljivanje. Primera radi, nakon treeg dana uspona, naa grupa je ostala bez vodia i njegovog pomonika zbog opekotina na oima jer nisu imali naoare za sunce neophodne za kretanje po snegu a mi nismo imali da im pozajmimo. Kilimandaro je surova planina i iako u poetku izgleda kao da oni rade za vas, vrlo brzo e se pokazati da jedni od drugih zavisite. Tako smo pri kraju uspona naim nosaima pozajmljivali po potrebi ko je ta imao vika: tapove za penjanje, kape, rukavice, a kad su nam se na pola puta estorica nosaa razbolela kljukali smo ih lekovima kojih smo Bogu hvala imali u izobilju, ukljuujui i domau rakijicu od kajsije. Zauzvrat, kad su stariji meu nama zanemoali pred samim vrhom, vodii su ih bukvalno nosili na Uhuru. Na kraju, ne treba zaboraviti da nosai i vodii ive praktino od bakia koji se daju po povratku sa planine i zato ne treba nikako krtariti na ovome.

Poslednji dan 2006, iznad oblaka. Barranco Hut, 3900m. Zavisno od rute koju odaberete, uspon na Kili moe trajati izmeu 4 i 7 dana. Mi smo odabrali sedmodnevnu Maame rutu. Time smo priutili sebi solidnu aklimatizaciju i dovoljno dana da se reavanje sitnih problema rasporedi po njima tako da uspon predstavlja ipak uivanje a ne samo muenje i rizik. Glavna tekoa sa kojom smo se susreli je bila gotovo neprekidna kia, neuobiajena za ovo doba godine, od koje je trebalo sauvati garderobu i vree za spavanje, naroito za poslednju, snenu deonicu uspona. Ipak gotovo svakog dana Kilimandaro bi nas podario kratkim ali impresivnim

razvedravanjem, isto da pokae kakvim lepotama raspolae i da nas podstrekne da istrajemo. Od opreme za kretanje po terenu osim dobrih gojzerica i planinarskih tapova nije potrebno nita vie, ak ni za finalni uspon. Pri hodanju treba taktizirati i sluati iskusne nosae koji vas pri obilaenju na uskim planinskim stazama stalno bodre i pozdravljaju sa pole-pole, sto znai polako, bez urbe. U sluaju da vas ipak strefi visinska bolest, nosai e vas u sankama bezbedno spustiti sa vrha na dovoljno nisku kotu gde ete se ve vrlo brzo oporaviti i nastaviti silaenje podvijenog repa, ali na svojim nogama.

Dolina ispod Karanga Wall-a (4200m) .

Kanaani i Amerikanci na putu za Shira Cave. Logori su razmeteni postepeno po nadmorskoj visini i svaka deonica izmeu njih se ispeai prepodne, za 3-6 asova. Ostatak dana se aklimatizuje u kampovima. Uspon poinje u podnoju Kilimandara, kada pravo iz plantaa kafe i banana zaete u neverovatno gustu, vlanu i toplu tropsku umu, koja vri od ivog sveta. Do vrha se oko vas izmenjaju etiri razliite klimatske zone. Praumu smenie na oko 3000 m nisko i ilavo rastinje. Zatim dolazi tundra prekrivena oskudnim bunjem i liajevim uz dodatak nekoliko potpuno neverovatnih biljaka specifinih samo za ovo podruje. Konano se zalazi u snegom i ledom okovan krajolik vulkanskog porekla, gde je smeten Barafu, poslednji glavni kamp nae rute, na 4700m nadmorske visine.

Barafu Hut, 4700m. U Barafu kampu se provodi ostatak dana uglavnom u ishrani i dremanju, da bi se na vrh krenulo tano u pono. Do kratera Kilimandara se dolazi za neto oko 6 sati (Stella Point), po meseini, veoma niskoj temperaturi i na nekim mestima do pojasa dubokom snegu. U ovom poslednjem cugu savlada se visinska razlika od gotovo 1200m uz minimalne pauze. Ako vas ne oduva vetar, tano u osvit dana hodajui po strmom obodu kratera konano se izlazi na Uhuru. ak i da nemate sree sa oblacima Uhuru e vas poastiti nestvarnim pogledom na okolne gleere koji jo uvek nisu sasvim iezli.

Uhuru, 5895m. .

Lednici na vrhu Kilimandara Nakon obaveznog slikanja pored table, estitanja i tapanja po ledjima, sledi vrlo brz silazak sa vrha pre nego to se razmeka sneg, kada hodanje nizbrdo postaje veoma teko i opasno. Prilino naporan silazak do podnoja Kilimandara traje gotovo itava naredna dva dana, ali sada vam ve nita teko ne pada, jer ste s pravom puni sebe zbog uspeha koji ste postigli i pria koje nosite.

Silazak sa vrha, Kosov Hut, 5000m.

Jo jedan osvrt na Uhuru. Uz malo pripreme, sree i napora na vrh Kilimandara se zaista svako moe popeti. Ova udesna planina koja se sa svojih 6 kilometara nadmorske visine suvereno izdie nad istonoafrikom ravnicom e vas za ne mali uloeni trud bogato nagraditi prizorima lepote i surovosti prirode kakve do sada verovatno niste videli. Povedite rauna o tempu, imajte solidnu obuu i odeu i postarajte se da je odrite suvom. Pijte dovoljno tenosti, ak i kad vam se ini da niste edni. I uivajte.... Jumbo!

Flora na tundri Kilimandara, 4300m, put za Barranco Hut. .

Silazak kroz praumu u podnoju Kilimandara. .