Zanzibar (Tanzanija)

Oduvek je predstavljao spoj misterije i egzotike... Mamio je ljude svojom netaknutom prirodom i plodnim tlom, koje je dalo najrazliitije voe i zaine... Privlaio je moreplovce i druge svetske putnike; bio je i na meti osvajaa... A danas, zahvaljujui svojoj bogatoj istoriji, tradiciji i kulturi, kao i oaravajuoj lepoti i neiskvarenoj prirodi, predivnim plaama i palmama, daleko od bilo kakve civilizacije, predstavlja pravi dragulj Indijskog okeana i deli raja koji treba doiveti... Nedaleko od istone obale Afrike, okruen Indijskim okeanom, na samo 6 stepeni severno od Ekvatora, nalazi se dobro skriveno, ne tako veliko ostrvo - Zanzibar. Veruje se da su Zanzibar pre 4.000 godina prvi naselili Bantu crnci, pa je tako i dobio ime. Zanzibar u prevodu znai "zemlja crnaca". Bavili su se lovom i ribolovom, sve do pojave prvih trgovaca pomoraca, dosta vekova kasnije. Poeli su da pristiu prvo Arapi, a za njima i trgovci iz Persije i Indije, jer se Zanzibar nalazio na veoma vanom pomorskom putu koji je spajao Rimsko carstvo sa Indijom i Kinom. Sve do dolaska Vaska de Game, lokalno stanovnitvo bilo je slobodno. uveni moreplovac je sa sobom doveo Portugalce, koji su uskoro pokorili Zanzibar i uinili ga svojom kolonijom. Istorija je pisala svoje stranice, pa su posle Portugalaca ovim ostrvom zavladali sultani koji su ostali do velike revolucije, 1964. U meuvremenu, dolo je do cvetanja i robovlasnikog perioda, najmranijeg u istoriji ovog naroda. Za njegov zavretak izborili su se Britanci, koji su krajem 19. veka, najkraim ratom u istoriji, uinili Zanzibar svojim protektoratom. Rat je trajao samo 40 minuta i zapisan je u Ginisovoj knjizi rekorda. Velika revolucija postala je najkrvavija ikada viena na tim prostorima. Za nekoliko dana ubijeno je 17.000 Arapa i Indijaca, a mnogi drugi proterani su i njihova zemlja je konfiskovana. Izborivi se za svoju slobodu, Zanzibar je konano postao ist i nezavisan. A nekoliko meseci kasnije, zajedno sa zemljom Tanganjikom, uao je u sastav drave Tanzanije. Svedoanstvo o bogatoj istoriji sauvano je i danas, u glavnom i jedinom gradu koji postoji na ovom ostrvu, u Stoun Taunu (Stone Town). Ovaj grad se veoma malo promenio u poslednjih dve stotine godina i predstavlja kulturni centar Zanzibara. Bezbroj isprepletanih, uskih ulica, pijaca na kojima je uvek mete, bezbroj damija i velikih arapskih kua sa raskonim drvenim vratima, samo stvaraju prvi utisak o ovom gradu. Nacionalni muzej je dobar poetak za upoznavanje kulture i istorije Zanzibara. Otvoren je 1925. i uva relikvije iz vremena sultana i prvih istraivaa, kao i drvoreze i eksponate koji prikazuju ivot naroda, ukljuujui bogatu kolekciju ptica i reptila. Posetioci mogu takoe videti kuu Dr Livingstona, gde je uveni kotski istraiva iveo tri meseca, pre nego to je krenuo u svoju poslednju ekspediciju. To je i grad u kojem je roen uveni Fredi Merkjuri, osniva grupe "Queen". Jo jedno svedoanstvo prolosti zapisano je na mestu gde je izgraena Anglikanska katedrala, ispod koje se nalaze elije u kojima su bili zatoeni robovi. U robovlasniko vreme, robovi iz cele Afrike dovoeni su na Zanzibar i drani u ovim elijama, sa veoma

malo hrane i vode, a nakon nekoliko dana zatoenitva odvoeni su na pijace i prodavani. Najvia cena dobijala se za mukarce koji su mogli obavljati teke fizike poslove, i mlade i lepe ene, koje su postajale konkubine. Zbog svega ovog i jo mnogo zdanja koja govore o onom to je nekada bilo, UNESCO je zatitio ovaj grad kao jedan od stotinu najznaajnijih na svetu. Van grada, nestaje svaki vid civilizacije i uoava se ono to ini ovo ostrvo tako primamljivim - prava divljina. Ljudi ive na nain na koji su iveli stotinama godina: izmeu drvea, okrueni bujnom vegetacijom, u kuicama napravljenim od kamena i blata, sa krovom od palminog lia, sa otvorima za prozore, bez stakala, sa zemljanim podovima. Od nametaja, tu su samo drvene klupe za spavanje. Struje nema, kao ni telefona, a samim tim ni prodavnica, kioska, televizora, niti poreta. Vodom se snabdevaju iz bunara, koji nisu najistiji. Njihov dan poinje izlaskom sunca i zavrava se njegovim zalaskom. Grupisani su u sela koja spajaju zemljani putevi. A automobila, osim u Stoun Taunu, nema. Ponegde se bicikl ili "dala-dala", vrsta otvorenog kamioneta koji odvozi ljude u grad. Svako selo je kao pleme. U svakom selu postoji poglavica - ovek koji reava sva bitna pitanja. Ako se desi neki nesporazum izmeu komija, oni su obavezni prvo da se obrate poglavici. Tek ako poglavica ne moe da rei problem, zove se policija i predmet spora prelazi u njihove ruke. Ljudi u selima prilino su nepoverljivi i u strance gledaju "oima divlje zveri". A to je zato to nemaju kontakte s njima. Najiskrenija su deca, eljna novih poznanstava, koja tre u susret novim i neobinim stvarima. ini se da njih ima najvie, to statistika i potvruje. Samo 2,5% stanovnitva doivi 65. godinu, jer sida i malarija ubijaju ljude. Po veri su muslimani (99%), a ostatak ine Hindusi i hriani (1%). Shodno veri, mukarcima je dozvoljeno da imaju do etiri ene. Naravno, samo ako svima njima mogu da prue isto. Prosek je da mukarac ima oko desetoro dece. Upravo zato Zanzibar ima neverovatno mnogo kola. Skoro svako selo ima svoju kolu, koju pohaa veoma mnogo dece, a zakon itelje obavezuje da alju decu u kolu. Svako dete mora da ima bar desetogodinje obrazovanje, koje je besplatno. Sve kole sponzoriu UAE i Saudijska Arabija. U koli se nose uniforme, i postoje stroge kazne za beanje sa asova. Taj problem je veoma izraen, jer je gotovo svaka kola blizu obale i deca bee na plau, da se igraju. Ako se to i dogodi, nastavnici su obavezni da priaju sa roditeljima, a roditelji da pokuaju da vaspitaju dete. Ako ni posle tri puta razgovori ne urode plodom, onda decu vode u zatvor da tamo provedu tri dana... Interesantno je da je od sportova veoma popularan fudbal. Neretko se mogu videti grupe deaka kako se rekreiraju na taj nain, izmeu ili posle asova.

Zvanian jezik na Zanzibaru jeste svahili, koji se koristi u celoj istonoj Africi. Mnogi smatraju da je on nastao ba na tom ostrvu, zato to se tamo govori njegovom

"najnarodnijom" verzijom. Veina stanovnitva govori takoe engleski, koji se ui u kolama kao drugi jezik. Hrane se iskljuivo onim to uberu oko svojih kua, voem i povrem, i onim to ulove u moru. Moda e se neki iznenaditi, ali Zanzibar je poznat po zainima. U vazduhu se u oseaju mirisi cimeta, vanile i kakaoa, a Zanzibar je i najvei proizvoa karanfilia na svetu. U zavisnosti od sezone, ovde ete imati priliku da vidite kako se bere kafa sa drvea, kako se ubiraju plodovi bibera, cvetovi afrana, ilija i vie od 50 drugih zaina. Dobiete ak zadatak da omiriete i probate odreene zaine pa da pogaate koji je koji. A voa, koliko elite. Mango, pomorande, grejpfrut veliine dinje... Kada ugledate plantae ananasa, verovatno e vam i sve iluzije biti sruene, jer ananas ne raste na drveu, kao to je veina nas zamiljala, nego na stablu visokom oko 30-40 centimetara. Postoje i dve vrste banana: takozvane "Finger Banana", male i kratke, koje su veoma slatke, i takozvane "Elephant Banana", koje su znatno due i pomalo kiselkastog ukusa. Zatim, tu je razliito tropsko voe, kao "Jack Fruit", "Star Fruit"... to ne moemo ni prevesti na na jezik, a daje odlian povod za istraivanje. Biljka koja je od ivotnog znaaja za stanovnike Zanzibara jeste kokosova palma. Kokosov orah moe da se jede i mlad i star. Kod mladog, belo meso je nalik kajmaku i ne tako ukusno kao kod starog. Ali zato je mleko mlaeg oraha ukusnije. Kokosovo ulje koriste za spremanje hrane, za negovanje kose, ienje lepljivih prstiju... Zanzibarci se, inae, veoma spretno pentraju na palme, koje mogu da dostignu visinu i do 50 metara, da bi ubrali plodove. I to, brzinom majmuna. Lie palme koriste da prave krovove, zatitu za prozore, torbe za pijacu, prekrivae, ali i markere za knjige. Od drveta pak prave grede za kue, nametaj, klupe... etajui ostrvom ne moete da ne zapazite drvo baobab, simbol Afrike. Meutim, ovde i nije tako korisno kao na samom Crnom kontinentu. Baobab ima dosta vode u sebi i najvie ga koriste slonovi, koji ga obore i kljovama probue da isisaju vodu iz njega. Meutim, kako na Zanzibaru nema slonova, baobab tamo uglavnom samo ulepava prizor. ak ne moe da se koristi ni za potpalu vatre jer je vlaan, niti za pravljenje nametaja jer je mekan. U centralnom delu ostrva, na oko 5.000 hektara, nalazi se Dozani uma (Jozani Forest), nacionalni park Zanzibara. To je jedino mesto na ostrvu gde se moe videti uma koja je nekada davno pokrivala vei deo Zanzibara. Da bi ouvali bujnu vegetaciju i retke primerke ivotinjskih vrsta, vlada je zatitila ovu umu 1952. i proglasila je "nacionalnim rezervatom". Sa obiljem zelenila, najrazliitijim drveem, palmama, mangom, crvenim mahagonijem, i drugim biljem, ova gusta uma stvara velianstvenu sliku neiskvarene prirode i njene moi. Preko etrdeset vrsta ptica registrovano je u toj umi, to je ini najboljim mestom za posmatranje ptica na celom ostrvu. Vie desetina vrsta leptira takoe ivi ovde, kao i posebna vrsta aba, koje su manje od veliine nokta i ne mogu se nigde drugde nai. Tropska klima, velika vlanost vazduha i poplave usled kinih sezona, ine zemljite veoma vlanim i pogoduju stvaranju uslova za ivot i opstanak kraba.

Dozani predstavlja prirodno stanite i za nekoliko vrsta majmuna, od kojih je jedna veoma posebna. To su "Red Colobus" majmuni, kojih na svetu ima samo u toj umi. Simpatinog izgleda, ive u grupama od po 30-ak jedinki, i zanimljivo je da u grupi postoji samo nekoliko mujaka. Uglavnom su to enke, sa mladuncima ili bez njih. Oni poinju da se hrane rano ujutru i da skau sa jednog stabla na drugo. Ukoliko ujete glasne zvuke mujaka, znajte da grupa planira da se preseli na neko drugo drvo. Hrane se iskljuivo liem, cvetovima i nezrelim voem. Za razliku od drugih majmuna, njihov organizam ne moe da svari vone eere. Njihov stomak ima etiri komore i bakteriju koja aktivno vari svu pojedenu hranu. Takoe, jedu indijski orah, kokosov orah i mango, a period izmeu obroka koriste za igranje. Iako e vas neki vodi provesti do mesta gde se oni odmaraju tokom toplijih delova dana, nee vam dozvoliti da ih hranite ili dirate. Jer, ipak su to divlje ivotinje i nikad se ne zna kako e odreagovati, a drugo, ne treba ih navikavati da uzimaju hranu od ljudi jer e se odvii od traenja hrane u divljini. Lokalno stanovnitvo smatra ove majmune otrovnim i veruje da sve to oni dotaknu umire i sui se, a za kuie smatraju da e im otpasti dlaka ukoliko pojedu ovakvog majmuna. Ova vrsta majmuna dosta neobino i jako mirie, pa ih nikada ne uvaju kao kune ljubimce. Sve u svemu, cvrkut razliitih ptica, let raznobojnih leptira, igra majmuna i bujna vegetacija... sve to stvara savren oseaj divljine koju svakako treba doiveti. A kada se izae iz tih uma i sela, nailazi se na velianstven prizor. Kilometri dugakih plaa od najfinijeg belog peska, koje nisu jo sve istraene. Kokosove palme se nadvijaju nad plae a talasi zapljuskuje obalu. Pogled u horizont i more neobino plave, a pokatkad i zelene boje. Pravi raj, koji se ni sa hiljadama rei ne moe opisati. Prua savreno mesto za odmor i oputanje. Leanje na suncu ispod kokosovih palmi, ispijanje kokosovog mleka i gledanje u horizont ostvaruje sva ona sanjarenja koja smo svi mi imali... Na obalama ima trenutno desetak hotela koji rade i dosta onih koji se reklamiraju ali jo nisu poeli da primaju goste. Vlada Tanzanije je donela odluku da prodaje zemljite strancima po relativno pristojnim cenama, a da oni, zauzvrat, zaposle to vie lokalnog stanovnitva. Zato se deava da stranci kupuju zemljite, izgrauju objekte, ali kako turizam jo uvek nije doiveo procvat, ekaju bolja vremena. Od hotela koji rade svakako treba izdvojiti "Ras Nungwi Beach Hotel", na najsevernijoj taki Zanzibara, blizu istoimenog sela. Velika panja je posveena njegovoj izgradnji, a on je sazidan od prirodnih materijala, u vidu bungalova, prekrivenih palminim liem. Veoma je "uukan" i topao, a razliite vrste cvea ulepavaju izgled dvorita. Restoran je obogaen klupicama sa razliitim jastucima i stolovima na kojima je ve izrezbarena tabla za igru "bao". To je njihova nacionalna igra sa kameniima, koju e vam pokazati bilo ko od posluge. Poslugu u svim hotelima ini lokalno stanovnitvo koje je veoma ljubazno, a menadment je iz razliitih zemalja: iz UAE, Italije, Nemake, Japana... Prosena plata za stanovnike Zanzibara je izmeu 30 i 40 amerikih dolara, meseno. Da bi se bilo koji lokalni stanovnik zaposlio, potrebno je da zna engleski jezik, kao i da proe razliite

zdravstvene testove. Uzevi u obzir bolesti koje vrebaju na ovom ostrvu, to nimalo nije lako. Kuhinja u pomenutom hotelu je izvanredna i ukljuuje sva nacionalna jela koja sprema tim kuvara koji predvodi lokalni kuvar. Vie jela i orbica posluenih jedne za drugim, daju mogunost da se proba nekoliko ukusa, a prilika da se okuse junoafrika vina pribliava sve ovo hedonizmu. Svakako je dobro promeniti hotel posle nekoliko dana, kao to sam ja uradila. Otila sam na istonu obalu da istraim druge delove ostrva. Hotel "Ocean Paradise", sa najveim bazenom na Zanzibaru, jeste za svaku preporuku. Nudi mogunost ispijanja nekog od koktela u bazenu sa pogledom na more tirkizne boje. Za razliku od "Ras Nungwi Beach Hotel"-a, ovaj hotel je mnogo vei i sa veim brojem soba, podeljenih u bungalove. Svi bungalovi su okrenuti moru i neverovatno dugakoj plai, sa postavljenom mreom za odbojku. etnja obalom Masai crnaca, koje je menader hotela doveo sa Kilimandara, deluje prilino interesantno. A kada se voda usled oseke povue, mogue je videti lokalno stanovnitvo kad izae da pokupi alge, koje se kasnije izvoze radi primene u kozmetike svrhe. Takoe, izlaze i metani sela sa dakovima, da ulove ribu koja se povlaenjem vode ukopala u pesak. Uglavnom kupe hobotnice i rakove. Moda e se neki razoarati to ne postoji noni ivot, ali zato postoji mnogo tura koje hoteli nude u saradnji sa lokalnim turistikim agencijama: odlazak na jug ostrva, u zaliv Kizimkazi, gde je prirodno stanite delfina, zatim takozvani "Blue Safary", tura koja podrazumeva obilazak raznih manjih ostrva oko Zanzibara, poseta selima, ili pak posmatranje tradicionalnog zanzibarskog plesa... I ljubiteljima vodenih sportova Zanzibar ima ta da ponudi. Povrinsko ronjenje, skijanje na vodi, jedrenje na dasci, tradicionalna plovidba amcem zvanim "garaua", kajaking ili pecanje u dubokom moru, samo su deli onog u emu moete uivati. Naravno, od svega treba izdvojiti ronjenje, jer Zanzibar predstavlja jednu od najatraktivnijih destinacija na svetu, to dokazuje i veliki broj "PADI" ronilakih centara, rasutih svuda po ostrvu. Zanzibar je opasan koralnim grebenima i ima veoma bogat podvodni svet, a postoje mesta koja jo uvek nisu istraena. Samim tim, privlai i one koji bi da steknu osnove ronjenja, a i one iskusne kojima trae izazov. U svakom sluaju, imaete prilike da vidite barakude, tune, hobotnice, jastoge, rae, kornjae i vie stotina najrazliitijih ribica, veliki broj korala, a zavisno od mesta ronjenja, i olupine potonulih brodova, sabljarke, delfine i ak nekoliko vrsta ajkula. Dobra vidljivost, prosena temperatura vode tokom godine od oko 270C i interesantan podvodni svet uinie svaki zaron nezaboravnim. Posebno treba izdvojiti ostrvo Mnemba (Mnemba Island), veoma malo ostrvo severoistono od Zanzibara, do kojeg se stie amcem. To je privatno ostrvo na kojem postoji samo jedan hotel. Pored predivnih plaa, obiluje veoma bujnom vegetacijom, to ga ini posebnim. Prilazak ostrvu na manje od 17 metara nije dozvoljen, osim ako niste gost hotela. Eventualno, moete da platite 600 amerikih dolara za jednodnevni boravak na plai. Zbog veoma bogatog podvodnog sveta i koralnih grebena oko tog ostrva, vlada Tanzanije ga je proglasila za "vodeni nacionalni park" i zabranila je ribolov na tom

mestu. Odreena je taksa koju moraju da plate svi koji tamo ele da rone, a drava od tog novca treba da obeteti one koji su tu izgubili mesto za ribolov. Meutim, u tom lancu prenosa para, kao i kod nas, neto ne funkcionie najbolje, pa pare retko kada dou do onih koji su stvarno oteeni. Zato su nedavno lokalni ribari blokirali ceo vodeni park i nisu dozvoljavali turistima i roniocima da mu prie. Klima je tropska, tako da je tokom godine uglavnom toplo i vlano. Od jula do oktobra ima veoma malo kie, posle ijeg padanja sunce ponovo upee. Temperatura je oko 250C, a vlanost je mala. Nema toliko turista kao u januaru, tako da je period idealan za one koji ele malo privatnosti. U periodu od novembra do marta, veoma je toplo i vlano, i ima dosta turista. Oni koji ele da posete Zanzibar u to vreme, trebalo bi prvo da provere kada je Ramazan, jer se on pomera iz godine u godinu, a u to vreme, i to malo mesta namenjenim turistima je zatvoreno. Od aprila do juna je kina sezona i samim tim je najjevtinije, ali nije za preporuku, jer kia donosi i komarce... Nadam se da ste uivali otkrivajui jo jednu destinaciju koja je jo uvek divlja i neiskomercijalizovana, destinaciju koja e veoma brzo postati hit. Stoga, dalje istraivanje Zanzibara s razlogom ostavljam vama, u nadi da ete jo dosta interesantnih stvari uti i videti, uivajui na prelepim plaama, u neiskvarenoj prirodi...