1.Proces pripreme: Postoje tri osnovne faze u toku pripreme publikacije za tampu.

Dizajn i izgled publikacije(da li ce Vasa publikacija biti tampana u punoj boji ili ne, kakve slike elite da koristite u publikaciji na kakvom kvalitetu papira elite da tampate)Digitalizovane slike(mnogo se lake obrauju i pripremaju u toku procesa digitalne pripreme za stampu nego fotomehanografske reprodukcije)Izrada filmova( Vaa publikacija treba da se prenese na fotofilm) 2.Izbor servisa za filmovanje: Ova tehnologija ukljucuje highend (ekstremno kvalitetno) skeniranje i odgovarajucu opremu, foto-ploter za izradu filmova i stamparsku masinu za samu stampu. 3.tamparske tehnike:Postoje tri rairene tamparske tehnike: reljefna (visoka), gravirna (duboka) i ofsetna litografska tampa. Razlika izmeu njih se, pre svega, svodi na nain na koji se slika sa tamparskih ploa prenosi na tamparski supstrat, tj. papir ili neki drugi medij na koji se tampa 4.Ofsetna litografija:U ofset tampi slika se prenosi sa ravne povrine - tamparska ploa je ravna. Za ovu tehniku koristi se osnovni fiziki princip nemeanja ulja i vode , povrina ploe koja treba da prenese sliku tretira se tako da odbija vodu, a privlai tamparske boje na bazi ulja. 5.Uvod u rad sa bojama:Razumevanje rada sa bojama je neophodno da bi se osigurala pravilna i tana reprodukcija cele kolor tonske skale u svim fazama pripreme za tampu. Bez pravilnog rada sa bojama, boje koje vidite na ekranu Vaeg monitora (uglavnom) nee potpuno odgovarati bojama koje e se dobiti u tampi. 6.Korienje bitmapiranih slika:Bitmapirane slike jesu slike sastavljene od sivih ili ofarbanih takica koje se nazivaju pikseli (pixel = picture element, najmanji deo slike). Pikseli u bitmapama su aranirani u pravougaonu mreu koja formira sliku. Pojedinani pikseli se u normalnom slucaju ne vide obinim okom, ali, ako je slika sastavljena iz malog broja piksela, oni mogu da postanu dovoljno veliki da se primete. 7.Koriscenje vektorskih slika:Vektorska grafika je sastavljena od linija, geometrijskih likova i opisa boja, a ne od piksela. Sutinski gledano, vektorski crte ine matematike formule koje kompjuter koristi da bi "izraunao" prikaz slike. 8.Skeniranje slika:Korienje slika u publikaciji koje nisu digitalne (ili digitalizovane), kao sto su fotografije ili crtane slike, zahteva da one budu pretvorene u oblik itljiv raunaru, dakle da budu digitalizovane. Posao digitalizacije vri uredaj koji se naziva skener, ispituje sliku deli po deli i dodeljuje odreene vrednosti odgovarajuim pikselima bitmape koja nastaje takvom analizom. 9.tampa kontinualnog tona polutonskim rasterom: Slike kontinualnog tona su one slike kod kojih postoji fini (neprimetni) prelaz izmeu nijansi boja - kao to su fotografije.. Proces tampe dozvoljava samo da se odredi da li e neka povrina tamparske ploe prihvatiti boju ili nee. 10.Reprodukcija boja kolor separacijama: Izdvajanje boja (kolor separacija) neophodno je da bi mogla da se odtampa slika koja sadri vie od jedne boje.Da bi se napravile kolor separacije, potrebno je analizirati sliku, izolovati svaku informaciju o boji i preneti je na poseban film Mesane (procesirane) boje Pune (spot) boje 11.'Gazenje" boja:Ova procedura je neophodna da bi se kompenzovalo loe podeavanje tamparskih ploa, tzv. pasovanje. Pasovanje ploa je postupak kojim se obezbeuje da su sve tamparske ploe precizno podeene na samoj maini. Ako ploe nisu precizno nametene, kae se da su boje nepodeene (neregistrovane) i deluju razliveno ili neuklopljeno.

12.Osvetljavanje filmova:Foto-ploter je laserski tampa izuzetno visoke rezolucije koji moe da proizvede sliku na fotofilmu. Tipini laserski tampai proizvode slike u rezoluciji od 600 takica po incu, a foto-ploteri su u stanju da sliku "odtampaju" u rezolucijama i iznad 3.000 dpi. 13.Provera pre tampe:Postoje posebni ureaji koji mogu da proizvedu probni otisak simulirajui isti postupak koji koriste tamparske masine. Probni otisak nastao ovim putem naziva se off-press proba, zbog toga to koristi kolor sepracije koje e se inae koristiti i na tamparskim mainama. Redosled celog posla pripreme, nakon formiranja publikacije je u zavisnosti od zahtevanog kvaliteta i raspolozivih resursa, sledeci: 1. tampanje publikacije na dobrom crno-belom laserskom tampau -- provera grubih greaka; 2. tampanje publikacije na stonom kolor tampau - osnovna provera boje; 3. izrada kolor separacija; 4. provera ispravnosti filmova; 5. acetatna proba - "3M Color Key" - ova proba nije mnogo skupa, ako je potreban veoma visok kvalitet - jeftinije od greke u tampi - provera garantuje ispravnost svih elemenata. Nije apsolutno precizna sto se tie definicije boja; 6. laminirana proba - "DuPont Cromalin" ili "3M Matchpoinf proba koja apsolutno garantuje izgled publikacije posle tampe primetie se i specijalni optiki artefakti, kao moare i slino. Proba laminatimanije jeftina i ima opravdanja samo u posebnim situacijama. 14.Kolor modeli:Kolor model je sistem koji se koristi da bi se organizovale i definisale boje u skladu sa nekim njihovim osnovnim osobinama. Ove osobine, koje se nazivaju vrednostima boja ili komponentama boja, izraavaju se razliitim matematikim formulama. 15.Elektronska korekcija boja:programi za usaglaavanje (korekciju) boja rade tako to precizno definiu mogunosti svakog elementa u lancu i, koristei te informacije, usaglaavaju boje unutar programa za pripremu, vre konverzije boja kroz razliite kolor modele i kalibrisu hardverske instrumente u lancu pripreme. sistemi za elektronsko usaglasavanje boja eliminiu mnoga nagaanja vezana za pojavljivanje boja u celom lancu pripreme za tampu i samu tampu. 16. Korekcije boja i prekoracenje gamuta:Korekcija boja je postupak koji simulira ili "koriguje" boje na ekranu monitora tako da one odgovaraju bojama koje e se proizvesti na nekom CMYK sistemu. Kolor korekcija omoguuje da se na ekranu monitora vide stvarno one boje koje e se dobiti i u tampi.U nekim grafikim aplikacijama, postoji opcija da se aktivira upozorenje prilikom prekoraenja gamuta izlaznog uredaja.Ako se ova opcija omogui, sve boje koje ne mogu da se pravilno reprodukuju na izlaznom ureaju, bie prikazane jednom (obino veoma ivom) bojom. 17.Kalibracija monitora:Monitor je, praktino, jedini direktan kontakt sa buduom publikacijom i, kao takav, nalazi se u samom centru lanca pripreme za tampu. Kao prvi korak u bilo kakvoj kalibraciji celog sistema, bilo bi dobro najpre fiziki podesiti monitor i biti dobro upoznat sa svim faktorima koji uticu na njegove performanse. 18.Karakterizacija monitora:Programi za podeavanje boja (Color Managers) opisuju monitor koristei tri referentne karakteristike: hromatinost (prikaz boja), nivo belog (poziciju bele boje) i funkciju gamma.( mera intenziteta prikaza slike na ekranu monitora koja uzima u obzir odnos izmeu osvetljenja i kontrasta) 19.Karakterizacija skenera:Proces karakterizacije skenera ukljuuje opis skenera na nain koji e programu za korekciju boja omoguiti da interpretira datoteke slika koje skener proizvodi.Prvi alat koji se koristi u toku karakterizacije skenera je tzv. IT8 referenca...Prvi korak u karakterizaciji skenera je skeniranje priloene IT8 fotografije.Nakon toga softver za korekciju boja, Color Manager, uporeuje datoteku skenirane slike i datoketu iste slike koja je skenirana na nekom

referentnom skeneru. Rezultat uporeivanja je ICC profil testiranog skenera. 20.Karakterizacija stampaca:Pojam "kolor tampa" koristi se za irok opseg ureaja koji se koriste za tampu, od trobojnih CMY ink-jet printera, pa sve do vrhunskih foto-plotera koji se koriste za izradu kolor separacija na filmu.Primarna funkcija svakog programa za korekciju boja upravo je karakterizacija printera, ime se postie tana konverzija boja i njihova precizna simulacija na ekranu monitora.Postoje dva naina da se tampai precizno kalibrisu: metod skeniranjem i metod merenjem. 21.Podesavanje pokrivenosti bojom:Podeavanje raspodele boja i pokrivenosti papira bojom vai kao vaan deo kalibracije izlaznih CMYK ureaja. Programi za korekciju boja podrazumevaju podeavanje ove karakteristike.Pojam "ukupna pokrivenost papira bojom" definie se u programima za kontrolu boje kao TAC (Total Area Coverage) i daje se u procentima. 22.Pojam rezolucije:Originalni, runo pravljeni crte ili slika imaju fine, kontinualne prelaze izmeu razliitih boja i oblika. Kad se ovakav izvorni materijal skenira, on se konvertuje u diskretne (odvojene, pojedinane) jedinice, piksele sa kojima kompjuter moe da radi.Broj moguih boja po pikselu definisan je pojmom "dubina" boje. Na digitalizovanoj slici, susedni pikseli imaju bliske vrednosti tonske slike i time stvaraju iluziju kontinualnih prelaza izmeu stvarnih boja.Digitalizovana slika vie ulazne rezolucije ima vei broj piksela po jedinici povrine, koji su, dakle, manjih dimenzija, a to uzrokuje finije prelaze izmeu boja. U skladu s tim, digitalizovana slika niske ulazne rezolucije sadri manji broj piksela vecih dimenzija i, samim tim, na takvoj slici mogu da se primete otri prelazi izmeu boja (ili oblika) - slika niske rezolucije izgleda nazubljeno. 23.KVALITET SKENIRANJA:Kvalitet reprodukcije skeniranog materijala definisan je mnogim faktorima.Neki od njih su: ulazna rezolucija skeniranja, optina i interpolirana rezolucija skenera, faktor uveanja slike, "dubina", tj. broj boja, dinamiki opseg skeniranja. 24. Uveanje slike:Faktor uvecanja je podatak koji govori o dimenzijama slike koja treba da bude odstampana u odnosu na dimenzije originala koji je skeniran.Uredaji za skeniranje veoma visoke rezolucije mogu da podese ulaznu rezoluciju tako da se gubitak kvaliteta nece osetiti - faktor uvecanja slike diktira povecanje ulazne rezolucije skeniranja. 25.Dubina" boje:Dubina boje, ili broj bitova po boji, govori o broju boja ili nivoa sive skale koji moe da proizvede ureaj za digitalizaciju po svakom pikselu skenirane slike.Svaki piksel sadri broj bitova koji odreuju boju ili nivo sivog tog piksela. to vie bitova po pikselu, vie boja moe da se reprodukuje slika je kvalitetnija. 26. Dinamiki opseg skeniranja: Dinamiki opseg je definisan tonskim opsegom slike, tj. njegovom irinom. On odreuje razliku izmeu najsvetlijeg i najtamnijeg tona skenirane slike koje ureaj za digitalizaciju moe da detektuje (Dmin i Dmax). Dinamiki opseg definie kvalitet skeniranih suptilnih detalja slike - ureaji sa visokim dinamikim opsegom skeniranja mogu da skeniraju finije detalje i da daju mnogo kvalitetnije prelaze izmeu boja od ureaja sa niim dinamikim opsegom. 27.Ureaji za digitalizaciju:Digitalizator (skener) ima znaajnu ulogu u definisanju kvaliteta finalno odtampanog materijala. Prilikom izbora digitalizatora treba da imamo na umu tane zahteve koje mora da ispuni odtampana publikacija. Ako nameravamo da tampamo jednobojne i dvotonske slike,odgovarajui jeftiniji crno-beli stoni skener.Ako planiramo da publikujemo slike u punoj boji i sivim tonovima, mozemo koristiti visokokvalitetni kolor skener, digitalne kamere, rotacioni skener itd.

28.Analiza izvornog materijala:Kvalitet izvornog materijala za digitalizaciju vaan je, kao i mogunosti i kvalitet samih ureaja za digitalizaciju. Sa originalom loseg kvaliteta mozemo manipulisati u smislu variranja kontrasta, osvetljenja ili zatamnjenja, izmene odnosa boja i slino - korienjem programa za obradu slika - ali smo uvek ogranieni samim kvalitetom originala, a posebno u sluaju da je potrebno dodavati boje ili detalje koji na originalu nisu ni postojali. 29.Faktor razlivanja boja (Dot Gain): Jedan od najvanijih faktora kvaliteta stampanja digitalizovanog materijala je- Dot Gain -razlivanje tamparskih boja po papiru. Ako je ovo razlivanje osetno, slike e posle tampe delovati tamnije. Programi za DTP (u toku izrade separacija) omoguavaju definisanje, tj. izmenu faktora razlivanja boja prilikom tampe Dot Gain. 30.Analiza tonalnih karakteristika: Analizom optih tonalnih karakteristika dolazi se do podataka o tome koji deo slike, u smislu svetlih i tamnih povrina, nosi najbitniji detalj, tj. "priu" koju elite da kaete slikom. Ovom analizom dolazite do potrebnog dinamikog opsega skeniranja 31.Otrina slike:Kod kolor slika ili slika sive skale izotravanje podrazumeva naglaavanje ivica objekata, ime se oni na neki nain izdvajaju - postaji vidljiviji. Ovim se postie utisak da slika sadri vie detalja.Slika skeniranjem gubi i deo otrine. 32.Medij:Obratite panju na medij koji planirate da skenirate. Originalni materijal za skeniranje na refleksivnom mediju (tampani materijal, foto-grafije, tekst, slike, crtei) imaju manji dinamiki opseg od materijala na transparentnom mediju (negativ ili pozitiv film - slajdovi, providne folije i slino).Ako raspolaete materijalom koji treba da skenirate na oba medij a (npr. fotografija na foto-papiru i originalni film te fotografije), svakako skenirajte film. On ima daleko iri dinamiki opseg, iri tonski spektar, zasicenije boje, ima vecu otrinu od fotografije na papiru i manje je podloan fizikim otecenjima. 33.Kreiranje polutonskih slika:Polutonska slika je sastavljena od veoma sitnih takica. Slika koja je sastavljena od finih nijansi mora da se pretvori u ovakvu, polutonski rasterizovanu sliku pre nego to moe da se odtampa. Reprodukcija slika sa finim prelivima, tj. nijansama (kao to su fotografije) predstavlja problem tamparskim mainama zbog njihovog naina nanoenja tamparske boje na papir. 34.Frekvencija i velicina tamparske take (Dot Gain):Via frekvencija rastera podrazumeva smanjivanje ukupne veliine polutonskih takica (tj. celija) koje ine sliku. Manje polutonske takice proizvode otriju sliku sa vie detalja. Postoji, meutim, gornja granica povecanja frekvencije rastera do koje sme da se "ide", raunajuci na nenamerno poveanje same takice prilikom tampe.Naime, u toku tampe, boja koju ostavi svaka odtampana takica se blago razliva i upija u papir. Ovo razlivanje ini takicu veom nego to treba da bude. Poveanje same takice rezultuje u pojavi tamnije slike nego to je bila namera. Ovakvo proirenje takice u toku tampe naziva se Dot Gain (porast, tj. poveanje takice).Postoji mogucnost kompenzacije ove pojave u toku same digitalne pripreme programing za kontrolu boje ili, ak, blagim posvetljenjem same slike. Meutim, kako frekvencija rastera postaje via, ova kompenzacija postaje sve komplikovanija: sa poveanjem frekvencije rastera, razlivanje boje pojaava efekat povecanja takice, poto su one u sluaju vie frekvencije sitnije. Takoe, prilikom povecanja frekvencije takice se pribliavaju jedna drugoj. U trenutku kad se takice dodiruju efekat povecanja takica (dot gain) brie rastojanje izmedu njih, to rezultuje zamuenu sliku, tamniju i lienu finih detalja. Ovakvo povecanje takice moe da se eliminie na sledee naine: koristi se maksimalna preporuena frekvencija rastera (linijatura), tampa se na kvalitetnom papiru koji ne upija mnogo (kunstdriick, coated stock, lakirani papir) ili, u krajnjoj liniji - tampa se izvodi na mainama koje imaju veu preciznost.

35.Stohastiko rasterizovanje:Stohastiko rasterizovanje varira frekvenciju polutonskih takica da se postigne utisak finijih prelaza izmeu svetlih i tamnih delova slike.Ovakav metod se ponegde naziva i "rekventno modulisano rasterizavanje 36.Rezolucija bitmape i frekvencija polutonskog raster:Rezolucija bitmapa u vaoj publikaciji mora da bude u saglasnosti sa frekvencijom polutonskog rastera koju koristite. Rezolucija bitmape niza od potrebne,detalji slike bie izgubljeni primenom odgovarajua frekvencija rasterizovanja.Ako je rezolucija bitmape previsoka,novi detalji nee biti vidljivi, a datoteka takve slike e ogromno porasti.Postoji pravilo koje kae da rezolucija bitmape treba da je dvostruka u odnosu na frekvenciju polutonskog rastera (linijaturu). 37.Kreiranje kolor separacija:tamparske maine, kao to smo videli, mogu da otisnu samo jednu boju u isto vreme. Da bi se na papir, dakle, prenelo vie od jedne boje, treba proizvesti onoliko razliitih tamparskih ploa koliko elimo da dobijemo razliitih boja. Svaka od ovakvih ploa naziva se kolor separacija. 38."Gaenje" boja (Color Trapping): Ako se kolor separacije ne uklope ("pasuju") precizno, mogu da se pojave neeljene bele linije (procepi) na mestima gde se dodiruju dve razliite obojene povrine. "Gaenje" boja je postupak kojim moe da se kompenzuje odreena doza nepreciznosti uklapanja. 39.Markeri tampe:Postoji nekoliko markera (pomonih oznaka za navoenje) koji se ostavljaju pored stranice publikacije, a koji slue servisu za filmovanje i tampariji da kontroliu ispravnost filmova i precizna uklapanja separacija.Publikacija treba da sadri najmanje etiri od tih markera:Crop(marker opsecanja),Registration ("paseri")Color Calibrator (kolor klinovi) Densitometer (sivi klin, skala za denzitometriju). 40.Priprema za filmovanje:Foto-ploteri su ureaji visoke rezolucije koji su sposobni da odtampaju sliku na filmu, papiru, tamparskim ploama i slino. Za generisanje slike koristi se laser na veoma slian nain kao i kod kunih laserskih tampaa.Foto-ploteri dobijaju informacije o potrebnom poslu od raunara, i to u obliku PostScript instrukcija. Oni ove instrukcije interpretiraju PostScript interpreterom koji opis stranice publikacije prenosi procesoru za rasterizaciju (Raster Image Processor, RIP, procesor za rasterizovane slike). RIP generie sliku koja je sastavljena iz takica (rasterizovana slika). Finalno, film je rezultat osvetljavanja fotoosetljive folije iz ovako nastale rasterizovane slike. 41.PostScript:Foto-ploteri koriste PostScript jezik, jezik koji je namenjen oblikovanju stranice za tampu. Instrukcije ovog jezika se koriste da objasne fontove, bitmapirane slike, vektorske crtee i sve ostalo to ini stranicu Vae publikacije. 42.Redukovanje kompleksnosti vektorskih crtea:Vektorski crtei se sastojc od ravnih i krivih linija koje se nazivaju putanje ili putevi (paths)..Kompleksnost vektorskih objekata moe da se redukuje tako to ete njih rastaviti ili razbiti najednostavnije ili manje objekte. Takoe, mogue je odreenim podeavanjem PostScript preferenci podesiti Vau aplikaciju da kreira jednostavniji PostScript dokument.Na primer, moguce je varirati, tj. smanjiti broj segmenata od kojih PostScript kreira krivu liniju i time mnogo pojednostaviti crte, dodue na raun finoce prelaza. 43.Slanje publikacije na filmovanje:Prosleivanje Vae publikacije servisu za izradu filmova moe da bude tezak

posAO ako Vaa publikacija sadri bar jednu ili nekoliko veoma velikih datoteka. Na jednu disketu moze stati jedva jedna bitmapirana slika veliine fotografije za paso..Jedno od elegantnijih reenja su portabilni, tj. prenosni mediji velikih kapaciteta(prilikom kupovine treba imati u vidu kapacitet memorisanja, brzinu transfera podataka, a pre svega kompatibilnost sa vaim servisom za filmovanje) 44.Zahtevi savremene tampe:Zahtevi savremene tampe koji su vezani za procese u tampi, kao i za sam finalni proizvod otisak, mogu se postaviti kroz nekoliko osnovnih kriterijuma: 1) VERNOST REPRODUKCIJE 2) ATRAKTIVNOST I UPOTREBNA VREDNOST PROIZVODA.3) CENA GRAFIKOG PROIZVODA 4) BRZINA TAMPE 5) STABILNOST U TIRAU 6) VISOK STEPEN AUTOMATIZACIJE 46.Pet osnovnih tehnika tampe: Danas, u zavisnosti od tipa tamparske forme, razlikujemo pet osnovnih tehnika tampe:1. visoku tampu, koja je bila dominantna na poetku razvoja tamparstva i koja se danas intenzivno razvija kao flekso tampa. Koristi se najee za tampanje ambalae, nalepnica i novina.2. duboku tampu, koja daje najkvalitetniji otisak-3. propusnu (sito) tampu sa praktino neogranienim mogunostima-4. ravnu tampu-5. digitalnu tampu. 47.Proces grafike proizvodnje:Proces grafike proizvodnje (tampe u irem smislu) poinje sa procesima obrade teksta, fotografija i crtea, u smislu njihovog medusobnog uklapanja i prilagodjavanja odabranoj tamparskoj tehnici. Sama tampa (u uem smislu), koja je kontinualni proces, zapoinje trenutkom ukljuivanja tamparske maine.

48.Osnovna podela grafikih maina: Kao to se grafika proizvodnja deli u tri osnovne faze (pripremu za tampu, tampu i doradu), tako se i grafike maine mogu podeliti na sledei nain:1. maine u pripremi ( tei se tome da se tamparska forma dobija direktno iz raunara, kao na primer u sistemima CTPlate )-2. maine u samoj tampi - tamparske maine (gde dolazi do stvaranja otiska) i -3. maine u grafikoj doradi (knjigovezaka, kartonaerska, prerada papira). 49.Ofset Ravna tampa:RAVNA TAMPA primenjuje se najee kao indirektna tampa, obzirom da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, ve se prethodno prenosi na gumenu pokrivku, pa sa nje na podlogu.. 50.Sito tampa:Tehnika stampe kod koje se koristi forma od svile, najlona Hi poliestera, koja se presvlai nepropusnim slojem. U fazi razvijanja forme tampajue povrine se dobijaju tako to se sa njih uklanja nepropusni sloj. Tokom tampe kroz tampajue povrine pomou odgovarajueg rakel noa protiskuje se boja u eljenom sloju. 51.Digitalna tampa:Podrazumeva direktnu povezanost raunara (u kojem se obavlja digitalna priprema) i tamparske maine i obuhvata dve podkategorije. Jedna je statika digitalna tampa tipa computer to press(osvetljiva za formu postavljen na cilindru forme tako da se forma osvetljava i razvija na samoj tamparskoj maini).. Druga je dinamika digitalna tampa computer to print (tamparska forma se stvara za svaki radni ciklus ).