Privredna drutva su najznaajniji organizacioni oblik obavlanja privrednih delatnosti.

Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju pravna i-ili fizika lica radi obavlanja neke privredne delatnosti u cilu sticanja dobiti. Delatnosti koje obavlaju privredna drutva su proizvodnja i promet robe i obavlanje drugih delatnosti na tritu (trgovinsko zastupanje, komision, posredovanje, prevoz, usladitenje, itd). Privredno drutvo moe imati jedan ili vie ogranaka (poslovnih jedinica). To su filijale, predstavnitva i drugi delovi privrednog drutva koji imaju odreena ovlaenja u pravnom prometu, ali nemaju status pravnog lica. U pravnom prometu istupaju pod imenom drutva, a prava i obaveze koje preduzimaju pripadaju drutvu. Ogranak drutva nema posebnu imovinu ali moe imati poseban raun. Poloaj ogranka privrednog drutva regulisan je osnivakim aktom drutva. Pravne forme privrednih drutava: ORTAKO DRUTVO, KOMANDITNO DRUTVO, DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU, AKCIONARSKO DRUTVO. Drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarska drutva klasifikuju se kao drtva kapitala, jer se odnosi u tim drutvima zasnivaju prema uloenom kapitalu. Ortako i komanditno drutvo su drutva lica, jer su u njima znaajni odnosi izmeu lanova.

POJAM I VRSTE PRIVREDNIH DRUTAVA Privredna drutva su u naoj praksi najznaajniji organizacioni oblik obavlanja privrednih delatnosti. Radi boleg razumevanja ove definicije treba se podsetiti da se ovek samo izuzetno moe sam baviti nekom privrednom delatnou. Moderna tehnika, tehnologija i utakmica na tritu zahtevaju da se privredne delatnosti obavlaju povezivanjem rada i sredstava vie ludi. Organizacioni oblik takvog spoja rada i kapitala radi ostvarivanja nekog poslovnog cila iji krajnji cil treba da bude ostvarivanje dobiti naziva se privredno drutvo ili preduzea. Pravne forme privrednih drutava mogu biti: ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo. Za oznaavanje ovih formi privrerih drutava ZPD ne koristi termin "preduzee", koji je koristio Zakon o preduzeima iz 1996. godine. Meutim, nije u pitanju sutinska promena u naoj pravnoj terminologiji. Forme privrednih drutava ostale su iste kao i prema Zakonu iz 1996. godine. Poto svaka sintagma kojom se oznaavaju pojedine forme privrednih drutava sadri re "drutvo", u ZPD izvreno je uoptavanje. Privredno drutvo moe imati jedan ili vie ogranaka (poslovnih jedinica). Ogranak nema posebnu imovinu, ali moe imati poseban raun. Nema posebne opte akte ni organe upravlanja. Koji e delovi privrednog drutva imati poloaj ogranka, sa kojim ovlaenjima, odreuje se osnivakim aktom ili izmenama i dopunama osnivakog akta privrednog drutva.Zavisno od polaznog kriterijuma privredna drutva je mogue klasifikovati na razliite naine. S obzirom na meusobne odnose izmeu vlasnika: ortako drutvo komanditno S obzirom na broj osnivaa: Individualna Kolektivna S obzirom na to da li se osnivaju da trajno obavlaju delatnost ili ne: Stalna Privremena U zavisnosti od prosenog broja zaposlenih, godinjeg prihoda i vrednosti imovine: Mala Srednja Velika

DELATNOST PRIVREDNOG DRUTVA

Svako privredno drutvo postoji radi toga da bi obavlalo odreene poslove. Svi poslovi kojima se bavi odreeno drutvo ine njegovu delatnost ili predmet poslovanja. Delatnost drutva odreuje osniva aktom o osnivanju drutva. Osniva je osnovao drutvo i uloio u drutvo potrebna sredstva radi toga da bi se ono bavilo privrednom delatnou. Privredno drutvo, u skladu sa principom slobode izbora delatnosti, moe obavlati jednu ili vie zakonom dozvolenih delatnosti. To mogu biti ne samo delatnosti za koje je drutvo osnovano i registrovano, nego i druge privredne delatnosti. Obavlanje delatnosti za koje drutvo nije registrovano nije Zakonom iz 2004. godine sankcionisano kao privredni prestup. Dejstvo ugovora koji izlaze van registrovane delatnosti. - Zastupnik privrednog drutva duan je prema privrednom drutvu da potuje sva ogranienja ovlaenja za zastupanje utvrena osnivakim aktom drutva, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog organa drutva. On ne sme da prilikom zastupanja izae van okvira delatnosti drutva. Zastupnik privrednog drutva koji prekorai ogranienja ovlaenja odgovoran je za tetu koja je time prouzrokovana privrednom drutvu ili treem licu sa kojim je posao zakluen. Pravni poslovi zastupnika privrednog drutva van delatnosti drutva navedenih u osnivakom aktu obavezuju drutvo, osim ako drutvo dokae da je tree lice znalo ili je prema okolnostima sluaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delatnosti. Objavlivanje samo po sebi nije dovolan dokaz za to. Posle osnivanja, delatnost drutva moe biti promenjena izmenom akta o osnivanju drutva. Postoji nekoliko naina za promenu delatnosti privrednog drutva. Prvo, drutvo moe poeti da obavla novu delatnost umesto delatnosti koju je ranije obavlalo. To je zamena delatnosti. Drugo, drutvo moe poeti da obavla novu delatnost uz raniju delatnost. To je proirenje delatnosti. Tree, drutvo moe odluiti da e prestati da obavla pojedine od ranijih delatnosti. To je suavanje delatnosti. Za zamenu i za proirenje delatnosti potrebno je da drutvo pribavi reenje nadlenog organa o tome da su ispunjeni propisani uslovi. Privredno drutvo moe obavljati jednu ili vie zakonom dozvoljenih delatnosti, ifra i opis delatnosti unose se u registar privrednih subjekata. (ranije nadlenost trgovinskih sudova za registar privrednih subjekata). Delatnost privrednog drutva moe obavljati zastupnik koji drutvo zastupa u okvirima ovlaenja za zastupanje utvrenih osnivakim aktom drutva.Zastupnik odgovara drutvu za tetu u sluaju prekoraenja granica ovlaenja koja je time prouzrokovana.