La na Demokratija Upropastila Srbiju - V Deo.txt istina ima samo jedno lice ?????????, 01. ???????? 2010.

LA NA DEMOKRATIJA UPROPASTILA SRBIJU V DEO TRAGOM IVCA PA DALJE Srpsku tajnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt neki smatraju revolucionarnu i patr iotsku, drugi anarhisticku, teroristicku, pretorijansku. Najnovija istra ivanja uk azuju da je to, izgleda, bio dr avni projekat, koji pocinje ubistvom srpskog kralj evskog bracnog para Obrenovic, a se e do cistki srpskih kadrova u Komunistickoj pa rtiji, i pitanje je da li i dalje. Posle austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine, 6. oktobra 1908, pocelo se go voriti o potrebi organizovanog otpora crno- utoj monarhiji. U Srbiji, snage eljne d a se suprotstave osvajackoj politici Beca, uz saglasnost vlasti , formiraju orga nizaciju Narodna odbrana . irom zemlje, i u inostranstvu, u krajevima gde ive Srbi, n astaju komiteti ove organizacije ciji je osnovni zadatak bio da prikupljaju dobr ovoljce, da neguju borbenost, patriotizam i spremnost za borbu s Austrougarima . Organizacija Narodna odbrana nije uspela da pokrene borbu protiv aneksije Bosne i Hercegovine . Nasuprot tome, kada su komitske vode iz Makedonije zatra ili pomoc Beograda od tursko-bugarskog zuluma, srpski vicekonzul u Skoplju, Bogdan Radenko vic, preneo je ideju o formiranju organizacije koja bi revolucionarno delovala v ojvodi Vojislavu Tankosicu, kapetanu Velimiru Vemicu i poznatom nacionalisti Lju bomiru Jovanovicu. 9. maja 1911. godine u Beogradu je formirana organizacija Ujed injenje ili smrt ( Crna ruka ) . Ustav organizacije potpisalo je 10 ljudi: Ilija Radi vojevic, Bogdan Radenkovic, Cedomir Popovic, Velimir Vemic, Ljubomir Jovanovic C upa, Dragutin Dimitrijevic Apis, Voja Tankosic, Ilija Ivanovic, Milan Vasic, i M ilan Gr. Milovanovic. Simboli organizacije bili su lobanja, ukr tene kosti, no , bom ba i otrov . Kasnije je unet i otrov zbog toga to su ga komite uvek nosile sa sob om da bi, ako budu zarobljeni, mogli da se ubiju. Pojedini clanovi Uprave otpoce li su s regrutovanjem i za godinu dana broj pripadnika se znatno uvecao. Uvidom u licni notes Aleksandra Karadordevica, koji su istoricari, eljko Zirojevic i Mio drag Jankovic prvi put objavili u srpskoj javnosti , pronaden je kompletan spisa k clanova organizacije. Imajuci u vidu prisnost koju je imao s vecim brojem prip adnika Crne ruke , i regent Aleksandar je, po svemu sudeci, bio pripadnik ove tajne organizacije. To potvrduju stranice iz njegovog bloka u koji su upisani pripadn ici organizacije s 1912. godinom. Na spisku clanova koje je popisao Aleksandar, izmedu ostalih su: vojvoda Vojin Popovic Vuk, major Vladimir Tucovic (brat lider a socijaldemokrata Dimitrija Tucovica, major Dragutin Gavrilovic (upamcen po zap ovesti braniocima Beograda)... Na jednom spisku iz arhive akademika Vladimira Dedijera , kao glavni organizator i iz Stare Hercegovine navode se: - Spasoje Tadic , cuveni komita iz sela Smrijecna (Piva), kasnije cetnicki koman dant u Drugom svetskom ratu koga su ubili partizani. Tadic je imao zadatak da do tura oru je mladobosancima, koji su kasnije ubili Franca Ferdinanda, i da finansir a tampanje prosrpskog lista "Pijemont". - Dragutin Dimitrijevic Apis, general tabni pukovnik Vojske Kraljevine Srbije, osm islio je i organizovao oficirski puc 1903. godine. Ubistvo kraljevskog para Obre novic, nije bila njegova ideja, ali je u noci 29. maja 1903. godine poveo zavere nike iz Oficirskog doma na dvor, gde je te ko ranjen. Preboleo je rane i njegov ut icaj na oficire i poslove u vojsci stalno je rastao. Imao je jak uticaj na polit icare i poku ao je da stvori vojnu diktaturu. Poku ao je da pridobije i Nikolu Pa ica, ali mu to, uprkos pritiscima, nije uspelo. U Prvom svetskom ratu rukovodio je v ojnom obave tajnom slu bom, zatim je bio nacelnik taba U icke i Timocke vojske, a potom pomocnik nacelnika taba Trece armije. Decembra 1916. je uhap en je kao clan organi zacije Ujedinjenje ili smrt. Optu nica ga je teretila za "prevratnicko delovanje". Osuden je na smrt i streljan 14. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s majorom

Ljubom Vulovicem i Radetom Malobabicem. - Jefto Dedijer, glavni za reon Crne Gore i Stare Hercegovine, otac Vladimira De dijera. - Mehmed Mehmedba ic, rodom iz Stoca (Hercegovina), clan Mlade Bosne i jedan od at entatora na prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. - Mustafa Golubic, rodom iz Stoca, general NKVD, ef pijunske mre e, atentator, Stalj inov kadar, po naredbi Tita i dojavom Milovana ilasa, juna 1941. godine izdan Ges tapou i streljan. Radomir Putnik i Stepa Stepanovic simpatisali su organizaciju Crna ruka . Nisu b ili clanovi, ali njihov odnos prema oficirima, a posebno prema Apisu, govore za sebe . Aleksandar je kovao plan o likvidaciji organizacije Crna ruka. Belu ruku , ili Odbo r desetorice za likvidaciju Apisa i "Crne ruke", predvodio je pukovnik Petar ivko vic (1879-1947) iz Negotina (umro u Parizu). U majskom prevratu imao je minornu ulogu, da otkljuca kapiju dvora, ali je ipak prihvacen kao zaverenik kraljeubica . Posedovao je kompromitujuca dokumenta o buducem kralju, Aleksandru, i tako je postao voda Aleksandrove kamarile. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske , major ivkovic bio je odreden da komanduje konjicom Timocke divizije. Njegova je dinica poslata je da, s Drugom armijom, pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica neupotrebljiva u opsadi, ivkovic i njegovi oficiri provodili su vreme u bahanalijama. Jedan konjanik po alio se svom pretpostavljenom da ga je major ivk ovic naterao na homoseksualni odnos s njim. Komandant Druge armije Stepa Stepano vic zatra io je da ivkovic bude izveden pred vojni sud, a spasao ga je Apis "kako s e ne bi ukaljala cast srpske vojske". ivkovic mu se odu io tako to je, na zahtev reg enta Aleksandra, "namestio" Solunski proces. Kada je, 6. januara 1929. godine, k ralj Aleksandar suspendovao Vidovdanski ustav, postavio je Petra ivkovica za pred sednika vlade. ivkovic je, na zahtev kralja, 1931. osnovao dvorsku opozicionu Jug oslovensku narodnu stranku, u kojoj mu je pomagao Svetislav Hodera. Cim je posta o regent, 1914. godine, Aleksandar je poceo da sprovodi plan uklanjanja Apisa i njegovog uticaja iz Vrhovne komande. Smenio je vojvodu Putnika, sklonio Dimitrij evica iz Vrhovne komande, a dobro mu je do la i pogibija vojvode Tankosica, koga s u se mnogi pla ili. U egzilu, sredi te zavere protiv Apisa i Crne ruke postao je Sol un. Dalji sled dogadaja bio je: izmi ljeni atentat na prestolonaslednika Aleksandr a u Ostrovu, la ni svedoci, sudenje i streljanje Apisa, Ljube Vulovica i Radeta Ma lobabica. Ostali optu eni osudeni su na kazne zatvopra. Imajuci u vidu neke izjave o organizaciji i o Apisu , pitanje je da li je sistem Crne ruke uni ten Solunskim procesom? Solunski proces je politicki sudski proces i oznacio je odre ene ruke regentu Aleksandru za stvaranje Jugoslavije i samovla ce. O d stvaranja dr ave Srba, Hrvata i Slovenaca, kralj Aleksandar bio je politicki i n a druge nacine vezan za Petra ivkovica, koji je u organizovao svoje obave tajne cen tre svim strankama. Aleksandar je imao i svoje dva paralelna obave tajna kanala, p reko upravnika Beograda i preko vojnog komandanta Beograda, da bi proveravao pod atke koje dobija od ivkovica. Crnoruka i su, do pogibije kralja Aleksandra u Marsej u (u cemu su im se interesi poklopili sa VMRO i Usta ama), bili u ilegali ili, pop ut Save Popovica, Mustafe Golubica i Bo ina Simica, u slu bi sovjetske obave tajne slu b e. Po direktivi Kominterne oni su radili na razbijanju Jugoslavije i cekali tren utak da se osvete kralju Aleksandru i onome to je on stvorio . Major Ljubomir Vulovic napisao je, pred streljanje, dva pisma o tome ta se dogada lo u Solunu i poverio ih proti Zdravku Paunovicu zamoliv i ga da ih, kada zemlja b ude slobodna, preda nekome ko ce time moci da se pozabavi. Prota ih je predao To doru Mihailovicu u Beogradu, a ovaj Aleksandru Rankovicu, potpredsedniku Vlade i ministru unutra njih poslova. Rankovic je nalo io da UDB-a prikupi informacije o So lunskom procesu. Akademik Vladimir Dedijer pi e da Broz nije hteo da se me a jer se radilo iskljucivo o srpskoj stvari. Pronaden je clan Crne ruke, pukovnik u penzi ji Radoje Lazic, i dva svedoka koji su la no svedocili na Solunskom procesu: Temel jko Veljanovic (Temeljko Veljanovski) i orde Konstantinovic (Konstantinovski Geor

gi). Pred vecem Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije, kojim je predsedavao Sve tolik Lazarevic (prijatelj Slobodana Penezica Krcuna), dokazano je da je Solunsk i proces bio montiran, da nije bilo atentata na regenta Aleksandra, pa su svi os udeni rehabilitovani 1953. godine. U to doba UDB, predvodena Rankovicevim saradn icima, Penezicem, Stefanovicem i Lukicem, radila je intenzivno na sprecavanju di verzantsko- pijunskih i teroristickih akcija, a posebno na Kosovu i Metohiji. U na jvi em rukovodstvu pokrajine otkrili su pijune: Fadilja Hod u, D evdeta Hamzu, Mehmeta Hod u, Avdija Bakalija, Mazluma Nimanija i Imera Pulju. Ovoj grupi i njihovim poma gacima sudeno je u Prizrenu 12.7.1956. godine, i dokazano je da su ova estorica p rimala zadatke od albanskog rukovodstva i albanske obave tajne slu be Sigurimi. Doka zano je da je Fadilj Hod a od januara 1944. godine radio i za britansku obave tajnu slu bu, na vezi majora Kempa. Niko od njih nije bio osuden. To su sprecili neki iz vrha KPJ . Bio je to uvod u fizicko-politicke likvidacije tzv. rankovicevaca . Prv o su, 1965. godine, u "saobracajnoj nesreci" poginuli Svetolik Lazarevic i Slobo dan Penezic. Na Brionskom plenumu, 1966. godine, navodno zbog prislu kivanja Broza , politicki je uklonjen Aleksandar Rankovic. Po njihovom odlasku, Prizrenski pro ces podveden je pod "srpsko nasilje protiv iptara" i 1967/68. revizija Prizrensko g procesa u Pri tini oslobodila je sve osudene i svima su bile isplacene od tete. Ra d slu be bezbednosti do 1966. godine okvalifikovan je kao te ka zlodela i deformacija nekih organa bezbednosti . Ovo ce omoguciti da se 1974. godine donese Ustav konfe deralnih tendencija. IMA LI SLICNOSTI SA BELOM ILI SA CRNOM RUKOM Svaka ozbiljna dr ava unutar obave tajnih slu bi stvara i snage za prikrivene operacij e. Osnova Jedinice za specijalne operacije bila je specijalna jedinica obave tajne uprave RDB Srbije, "Vukovi", pod komandom nacelnika FRANKA SIMATOVICA. Interesa ntno je da Srbija nije imala spoljne obave tajne poslove u svojoj ustavnoj nadle nos ti. Radi se o jedinici ciji su pripadnici, novembra 2001, pod punom ratnom oprem om, blokirali hamerima autoput kroz Beograd. Da bi ubla ili utisak o pobuni, poku al i su da se prika u kao "patriote" i novinarima je omoguceno da udu u bazu JSO, do 1996. regrutni prihvatni centar za izbeglice, u koji je sme tena Jedinice za antit eroristicka dejstva Druge uprave RDB MUPRS. JSO dobija ovaj naziv na smotri u Ku li 4. maja 1996. Dokument o osnivanju JSO navodi: Ova jedinica bila je anga ovana o d pocetka rata na prostorima RSK i RS. U njoj se nalazi jedan broj vrlo problema ticnih lica, ubica, pljacka a i sklonih terorizmu. Opremanje JSO predvideno je na p rincipu vojne organizacije: Bice obuhvacena sva tri vida, kao i VJ, i pojedini ro dovi (KOV pe adija, artiljerija, veza, padobranci, alpinisti, RV i PVO avio i heli kopterska eskadrila, RM ronilacka jedinica i slu be sanitetska, tehnicka slu ba). U izboru modela uniformi, opredelili su se da osnovni model bude uniforma RM. Plan iraju nabavku 1000 komada tih uniformi. Narucena je izrada dugmadi za uniforme ( 6000 komada) i apke (2000 komada), kopce za e arpu kao i VJ; amblem "vuk" za apku (1 000 komada) i oznake cinova na reverima i rukavima (pe adiju 1000 komada, artiljer ija 500, veza 100, padobranci 100, vazduhoplovci 200, ronioci 100, alpinisti 100 , tehnicka slu ba 300 i sanitetska slu ba 60) . U drugom dokumentu pi e da je od pocetk a rata 1991. bio anga ovan jedan broj paravojnih jedinica koje su bile na neposredn oj vezi RDB i MUP Srbije ili su bile anga ovane pod maskom specijalnih jedinica RD B odnosno MUP. To se posebno odnosi na SDG eljka Ra natovica Arkana , specijalnu je dinicu MUP pod komandom samozvanog pukovnika Vasilija Mijovica, specijalnu jedin icu "Crvene beretke" pod komandom ike Ivanovica, zv. Crnogorac, i paravojnu jedin icu Medic Slobodana, zv. Boca. Navedene jedinice su sa kompletnim naoru anjem i op remom prebacene na teritoriju R.Srbije ili je ta akcija u toku . Ove jedinice nisu u le u JSO kompletno, vec su pojedinci bili anga ovani po drugim "specijalnim zadac ima": U prilog tome je i cinjenica da je sastav ovih jedinica najvecim delom na o kupu i da su vec ugradeni u "biznis", razne privatne agencije (za obezbedenje, d etektivske agencije, telohranitelji i slicno). Kao bitno, istaknuto je da je rec o "profesionalnim ubicama, teroristima, legionarima okorelim u zlocinima i da s u spremni za novac za izvr enje i najokorelijih teroristickih akcija. U prilog tom e istice se cinjenica veceg broja nerazja njenih ubistava kao rezultat medusobnih obracuna mafije i neizmirenih dugova po osnovu "biznisa" . Medu oznacenima da radi

u "ilegali" bio je i atentator na Zorana indica - Zvezdan Jovanovic. Treci dokument svedoci da je Obave tajna uprava RDB sacinila listu od 170 najuspe ni jih direktora dru tvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji koje raspola u najvecim kapitalom: Cilj je da se preko ovih direktora milom ili silom obezbede sredstva z a finansiranje specijalne jedinice i njihovih specijalnih operacija . Centri RDB z adu eni su da na svojoj teritoriji "pokrivaju", "prate i brinu" o uspe nim firmama i rukovodecem kadru. Po direktivama Jovice Stani ica i Franka Simatovica, uz logist icku pomoc Mihalja Kertesa, je zaokru en proces medusobnog povezivanja mafije, ratn ih profitera, nokomponovanih "biznismena" i klasicnih kriminalaca veceg "ugleda" . Slobodan Milo evic se 1996. nije pojavio u Kuli. Sledece godine, jeste. Video snim ak proslave dana JSO u Kuli juna 1997. zabele io je reci Franka Simatovica Frenkij a, pred predsednikom Jugoslavije Slobodanom Milo evicem: Maja 1991. formirana je av io-helikopterska eskadrila, koja je sa improvizovanih letili ta Medeno Polje, Petr ovac, Velika Popina, Srb i Udbina prenela tone specijalnih po iljki, opreme, ljuds tva, tehnike i izvr ila brojne slo ene zadatke u uslovima ratnih operacija. (...) Ta kode 1992. godine na teritoriji Bosne i Hercegovine pristupili su izgradnji i ob ezbedenju mre e malih aerodroma, kao i formiranju borbene eskadrile. Sa aerodroma u Bratuncu, (nerazumljivo), Sokocu, Rogatici i drugim, izvr eno je oko hiljadu bor benih, izvidackih, transportnih i humanitarnih letova. Sredinom proleca 1996. go dine povukla se iz ovih krajeva sa kompletnom opremom i tehnikom, helikopterima i avionima. U tom periodu njeno delovanje ostaje neotkriveno i pored opreme NATO , i intenzivnog istra ivanja stranih obave tajnih slu bi." Pocetkom sukoba u Hrvatskoj i u BiH stvoreno je jezgro vazduhoplovstva "crvenih beretki". Tajna vazduhoplovna jedinica specijalnih snaga pod kontrolom obave tajne uprave nije presedan u svetu, ali jeste vecina njene logistike. Prvi helikopter i "Gazela" stigli su 1991, u luku Bar, brodovima iz Libana. Flota je kasnije dop unjena, neobicnim putevima, iz biv e JNA. "Crvene beretke" uzimale bi svaku letili cu na koju naidu: poljoprivredni avion "Antonov" An-2, adaptiran za bacanje rucn ih i improvizovanih avio-bombi, penzionisani pilot RV i PVO, Mamucovski, uvezao je, sa jo nekoliko, pred ratove 1991. i oti ao je u Skoplje i ostavio ga na placeno m cuvanju aeodromu Pancevo, nestao je i sledeci put viden je sa natpisom "Starac Vujadin", iznad Bosne. Sarajevsko 'Oslobodenje' objavilo je da su 2 helikoptera MUP BiH ukrali njihovi piloti i da "lete u cetnickoj avijaciji". U leto 1992. t a 2 helikoptera, Bel 206 "d et rend er" i Bel 206L "long rend er" pojavila su se kod B eograda, a zatim zapadno od Drine u maskirnim bojama srpskih paravojnih formacij a, sa istim registracijama kao i kod vlasnika: YU-NCO i YU-HCN. Iz Sarajeva su n estala i 2 poslovna mlaznjaka "Cesna Sitej n", koji su 2000. vraceni, jedan Republ ici Srpskoj, a drugi Federaciji BiH. Za vezu, laki trasport i izvidanje kori ceni su "Cesna 172", oduzeta iz Tuzle, i "Pajper Super Kab" neutvrdenog porekla. Preu zimanje Saveznog od republickog MUP, 1992, omogucilo je prepisivanje helikoptera SMUP u RDB Srbije: 1 laki helikopter Soko "Gazela" i 1 srednji transportni heli kopter "Agusta-Bel 212" koji je tada bio na remontu van Jugoslavije gde je prinu dno ostao zbog embarga, a po vracanju u Beograd, septembra 1996, ukljucen je u J SO. Na raspolaganju JSO bila je i SA 341 "Gazela" koja se po potrebi pojavljival a sa natpisom "Carina". U sklopu priprema za sukob na Kosovu, za potrebe vazduho plovstva JSO krajem 1997. i pocetkom 1998. u zemaljama biv eg Sovjetskog Saveza na bavljena su 4 borbena helikoptera: 2 nova Mi-17 i 2 polovne "letece topovnjace" Mi-24V. U to vreme nabavljen je luksuzni americki helikopter "Sikorski-76" za pr evoz va nih licnosti. Prema svedocenju Radomira Markovica predsednik Milo evic ga je koristio samo jednom ili dvaput . Tu letelicu strani izvori pominju pod fiktivnom oznakom YU-SAB, a u jugoslovenskom registru zavedena je kao YU-HEG. Vecina helikoptera JSO, neki cak opremljeni topovima i raketama, upisani su u re gistar civilnih vazduhoplova i nose civilne registracije. Mi-17 i Mi-24 nisu usp eli da dobiju civilni status, pa su se kontroli leta i nadle nim slu bama predstavlj ali la nim oznakama. Radomir Markovic svedocio je u Hagu da je novac za tehnicko o dr avanje, opremu i naoru anje helikopterske jedinice dobijao od direktora Savezne u prave carina Mihalja Kertesa po nalogu Slobodana Milo evica. U Ha kom sudu saznalo s e da je posrednik u nabavci borbenih helikoptera bio Borisav Milo evic, ambasador

SRJ u Moskvi, a u nabavci luksuznog "sikorskog" Slobodan Rajh, prijatelj Franka Simatovica. Prateci tokove novca, Ha ki istra itelj Morten Torkildsen ustanovio je d a je na racune firme Aviatrend, Valerija Cernija i Aleksandra Cegoljeva, sa sedi t em u Gibraltaru, uplaceno 3.418.026 dolara. Novac je uplacivan od firmi Neokom, Anteksol, Lamoral i Braunkort na racune Aviatrend u Madarskoj, vajcarskoj, Bugars koj i preusmeravan na racune Aviatrend, u Gibraltar, Nauru i of- or i dr ave treceg sveta. Prema Torkildsenu, bar jedna od tih uplata mo e se dovesti u vezu sa ugovor om za nabavku 2 helikoptera Mi-17V. Druga uprava RDB Srbije uspostavila je sredinom 90-tih upliv u sportsko vazduhop lovstvo Beograda. Aero klub "Savski venac" (potom "Radojica Nikcevic", pa "Krila Beograda") preuzeo je lake avione i jedrilice od Aviogeneksa. Sponzori Aero-klu ba "Krila Beograda" bili su Koka-kola, Delta i Astra Banka. Da li je saradnja bi la komercijalna ili po spisku 170 najuspe nijih firmi da se "milom ili silom obezb ede sredstva za finansiranje specijalne jedinice", nije poznato, ali jeste da su "utve" i "pajper" leteli vikendom iznad Beograda i Novog Sada obojeni u crvenu boju Koka-kole (kasnije i Delte i Astra Banke). Isti avioni izbacivali su prediz borne letke SPS i JUL. Iz tajne baze kod Bratunca, lakim borbenim avionima obele enim sa "Milicija" i srp skim grbom, uz zapadnu granicu Srbije dejstvovala je eskadrila koja nije bila po d komandom ni RV i PVO Vojske Republike Srpske niti Ministarstva unutra njih poslo va. Oznake na letelicama skrivale su uce ce "crvenih beretki". Na snimku iz Kule F ranko je istakao da UNPROFOR na tlu i NATO u vazduhu nikada nisu do li do precizni h podataka o tajnim akcijama. Leta 1998, strane TV kamere zabele ile su beg albans kih pobunjenika na Kosovu pred dva Mi-24V koji su tukli nevodenim raketama. Kraj em 1998, "NIN" je objavio reci ocevica nisu poljoprivredni avioni, nego pravi, bo rbeni... "Crvene beretke" i Jovica Stani ic predstavili su se javno tek maja 1995, kada su posle NATO bombardovanja polo aja Vojske Republike Srpske, "plavi lemovi" u zeti za taoce, a Stani ic, kao izaslanik Milo evica, helikopterom sleteo na Pale i d ogovorio njihovo oslobadanje. Na izvidackim snimcima NATO hangara MUP na Aerodro mu "Beograd", pred napad na Jugoslaviju, vide se helikopteri Mi-17 i Mi-24. Oni su evakuisani, a hangar je, pogotkom u polovinu koju je koristio DB, uni ten april a 1999. Sportski aerodrom kod Padinske Skele, gde su takode bili helikopteri JSO , gadan je ali bez posledica po tehniku. Po zavr etku NATO bombardovanja, Mi-24 i Mi-17, sme teni su u veliki hangar JAT. Posle naizgled pasivne uloge dogadajima iz oktobra 2000. JSO polako izlazi u jav nost. Borbeni helikopteri JSO predstavljeni su javnosti vec oktobra 2001. na pol icijsko-vojnoj ve bi " tit 2001 i na policijskoj priredbi na Maki u. "Sikorski S-76" po stao je omiljeno letece prevozno sredstvo funkcionera nove vlasti a posebno izme du saveznih i republickih izbora 2000. Najce ci putnik bio je koministar Sead Spah ovic, koji je smirivao pobunu u zatvorima. Najupamcenija akcija helikoptera DB b ila je 28. juna 2001, kada su 2 "Agusta-Bel 212" i maskirna "Gazela" u pratnji p oleteli sa heliodroma RDB na Banjici da prevezu slu benika Ha kog suda i pritvorenik a Slobodana Milo evica do baze SFOR u Tuzli . Nakon reorganizacije 2002. godine av ijacije Resora javne i dr avne bezbednosti postaju vazduhoplovna jedinica pod kont rolom MUP Srbije. PIPCI SLICNOSTI Po policijskim saop tenjima, Du an Spasojevic i Mile Lukovic li eni su ivota, sa oru jem u ruci, u poku aju proboja iz opkoljene kuce u Meljaku. Policija ih je na la preko D ejana Milenkovica Bagzija, koji je slao policiji poruke iz Barajeva u poku aju nag odbe i tako otkrio skrovi te dvojice ubijenih, ali je nekako pobegao. teta to su pog inuli za istragu je neizmerna, i ostaje pitanje: da li su njih dvojica mogli da budu uhvaceni ivi. Pogibijom, posebno Spasojevica, izgubljen je insajder mafije p od sistemom bezbednosti, koja je ubila biv eg predsednika i premijera Srbije. Spas ojevic je, kao i jo neki, imao legitimaciju RDB MUP Srbije; a bio je i sa Legijom i nekim va nim likovima dr avne bezbednosti...

Informativna slu ba Demokratske stranke Srbije iskoristila je vakuum i poku ala da b analizuje pobunu JSO, plasiranjem kako su prepisi telefonskih razgovora Du ana Spa sojevica "navodni", i "navodno vodeni", iako je MUP Srbije potvrdio autenticnost prepisa. Pismo DSS bilo je nastavak otvorene simpatija te stranke i njenog pred sednika za oru anu pobunu JSO, novembra 2001. Akcija "Sablja" pokazala koliko su s rasli organizovani kriminal i strukture Dr avne i Javne bezbednosti, pravosuda i n ekih politickih stranaka. To su pokazala privodenja: Uro a uvakovica, biv eg visokog funkcionera RDB Srbije; Gorana Matica i Ivana Markovica, iz JUL; generala Neboj e Pavkovica, biv eg nacelnika General taba; Svetozara Simovica, biv eg pomocnika ministr a SMUP iz JUL; Milorada Bracanovica, biv eg zamenika nacelnika RDB/BIA i organa be zbednosti JSO. Na informativne razgovore pozvani su: Milan Radonjic, nacelnik Ce ntra RDB Beograd u vreme ubistva Curuvije i zlocina na Ibarskoj magistrali, Bran ko uric, biv i nacelnik SUP Beograd; general Dragan Ilic, biv i nacelnik Uprave za ad ministrativno-upravne poslove MUP Srbije, i jo visokih oficira policije i RDB/BIA . Tek tada, Srpski pokret obnove uspeo je da izdejstvuje saslu anja radnika RDB, S tevana Baste, Ratka Romica i Milana Radonjica o Ibarskoj magistrali i o atentatu u Budvi. Oni, Stevan Nikcevic i jo neki mogli su da pru e saznanja i o ubistvima S lavka Curuvije i Ivana Stambolica, koja su izvedena uz saradnju beogradskog Cent ra RDB, u cijem su vrhu tada bili . Nacelnik krim-uprave MUP Srbije Gvozden Gagi c, avgusta 2002, rekao je da se taj i jo neki slucajevi nece re iti dok se ne konsol iduju dr avna bezbednost i KOS . Milorad Ulemek/Lukovic Legija utajio je deo para za ubistvo Stambolica, potkradao je fond za pomoc udovicama i sirocadi poginulih p ripadnika JSO itd. Imao je diplomatski paso Jugoslavije, i falsifikovane hrvatske paso e za sebe i enu. U skretanja pa nje izgleda spada i kada su dva lica pre la na Ba trovcu i kada ih je docekao neko iz JSO: jedno od tih lica slicno je objavljenom foto-robotu, koji je slican fotografiji, dugo nedostupnog istrazi, Legije s nao carima sa falsifikovanog hrvatskog paso a. Kada je otvoren slucaj Stambolic, pet osumnjicenih pripadnika JSO, ukljucujuci i komandanta jedinice Du ana Maricica Gumara, oznacili su Radomira Markovica kao na redbodavca. Policija je zatra ila pomoc i Mire Markovic, ali ona je 23. februara, kad joj je istekao poslanicki imunitet, otputovala u Rusiju navodno da "dr i preda vanja na univerzitetu Lomonosov". Univerzitet Lomonosov odmah je demantovao njen u pricu, koja je neugodna za niz na ih i ruskih diplomata (biv i i sada nji ambasadori i konzuli; prethodna crnogorska kadrovska lista SMIP; ekipa koja je u novembru 2000. sredila boravak i paso Marku Milo evicu u Moskvi), "biznismena" (crnogorskih i beogradskih). Dok se to razjasni preko poslovicno sporog Interpola, ena koju tr a e bice u Alma Ati, Kazahstan, kod svog sina koji tamo dr i kafanu s nekim fudbalsk im trenerom iz Beograda. Profesorka je, u skladu sa arogancijom koju je uvek isp oljavala prema dr avi Srbiji, rekla da ce "razmisliti" da se odazove pozivu MUP Sr bije na informativni razgovor u vezi izjava Radeta Markovica i jo nekih, u vezi u bistava Ivana Stambolica i Slavka Curuvije. Privedeni su Bogoljub Bjelica, predsednik nevladine organizacije "Sloboda za Mil o evica", Goran Matic, Ivan Markovic i Neboj a Pavkovic. Matic i Markovic, bili su v rh agitpropa JUL u najgore doba. Posle nestanka Ivana Stambolica, Ivan Markovic istakao se bestidnim i cinicnim izjavama. Nakon ubistva Slavka Curuvije, Goran M atic je, na vanrednoj konferenciji za tampu 14. maja 2000, kao savezni sekretar z a informacije, izjavio: Na jednom sastanku u Lakta ima, pocetkom aprila, Robert Fro vik se dogovarao sa predstavnicima pokreta Otpor o aktivnostima na destabilizaci ji Jugoslavije. Na tom sastanku su, tvrdio je Matic, dogovorene aktivnosti Otpora poput postavljanja pitanja ko je ubio Curuviju i druge. Ako je pitati "ko je ubio Curuviju" - "aktivnost na destabilizaciji Jugoslavije", pitanje je motiva zbog koga on kriminalizuje raspitivanje o pociniocima krivicnog dela, progla avanjem za "destabilizaciju Jugoslavije"? Po tome, organi koji istra uju ko je ubio Slavka C uruviju rade na "destabilizaciji Jugoslavije"? Na taj nacin Goran Matic je titio narucioce, podstrekace, organizatore i izvr ioce ubistva. To nije njegovo privatno mi ljenje . Poku aj Matica da kriminalizuje raspitivanje o tome ko je ubio Slavka C uruviju pobudio je sumnju da on poku ava da pomogne i za titi od istrage podstrekace

, organizatore i izvr ioce, svejedno da li mu je bilo naredeno, i da li je bio sve stan posledica. Nakon poku aja ubistva Vuka Dra kovica u Budvi saznalo se da su atentatori izvuceni iz Crne Gore vojnim helikopterom, ciju je upotrebu odobrio Slobodan Milo evic. To odobrenje moralo je ici preko nacelnika G Neboj e Pavkovica. Vuk Dra kovic je odmah u kazao da su osumnjiceni odvezeni iz Budve kolima vojne hitne pomoci do Berana u bazu 7. bataljona vojne policije gde su ukrcani u helikopter. Ta istraga bila je sabotirana. Pravosude Srbije nije htelo ili smelo da udari na Du ana Spasojevica . Slucaj 660 kilograma heroina RDB MUP Srbije, nadenog u martu 2001, nije istra en. Ta kolicina nije upotrebljiva ni za ta drugo osim za prodaju. Zaplenjeni narkotic i po pravilu se, po identifikaciji i ve tacenju, komisijski uni tavaju. Zaplenjeni h eroin utajen je od pravosudnih organa, dok nije otkriven u sefu Komercijalne ban ke. Heroin jeste javno uni ten ali niko nije gonjen, iako su organima gonjenja bil i dostupni: 1. Mihalj Kertes, kao direktor Savezne uprave carinaustupio je u leto 1997. prek o 550 kilograma heroina, zaplenjenog u dve akcije na granicnom prelazu Gradina, Stani ic Jovici, umesto nadle nim pravosudnim organima, cime je ucinio krivicno delo zloupotrebe slu benog polo aja, i krivicno delo posedovanja i trgovine opojnim drog ama itd. 2. Jovica Stani ic, kao nacelnik Resora dr avne bezbednosti MUP Srbije, primio je od Kertes Mihalja najmanje 550 kg cistog heroina i, umesto da ga preda pravosudnim organima na komisijsko uni tenje, prikrio ga je u sef MUP-a u Kneza Milo a 102, cim e je pocinio krivicno delo nabavljanja i dr anja opojne droge, zloupotrebu slu benog polo aja itd. 3. Radomir Markovic, kao naslednik Stani ic Jovice na mestu nacelnika RDB MUP Srbi je, od njega je preuzeo recenu kolicinu opojne droge, i cuvao je, umesto da je p reda pravosudnim organima na uni tenje, i prebacio uz jo neke kolicine heroina u se f Komercijalne banke krajem 1998, da ne propadnu u ocekivanom bombardovanju NATO 1999, cime je pocinio krivicno delo nabavljanja i dr anja opojnih droga, zloupotr ebu slu benog polo aja itd. 4. Branko Crni, kao visoki funkcioner RDB MUP Srbije, smestio je najmanje 600 ki lograma cistog heroina u sef Komercijalne banke u Svetogorskoj ulici i zadu io klj uc i ovla cenje za sef i sadr aj, ne prijaviv i to nadle nom pravosudnom organu, cime je pocinio krivicno delo dr anja vece kolicine opojnih droga namenjene prodaji, zlou potrebe slu benog polo aja radi sticanja materijalne koristi sebi ili drugome. 5. Nepoznata slu bena lica RDB MUP Srbije i Savezne uprave carina, su predali veli ku kolicinu heroina neovla cenim licima, rukovali velikom kolicinom heroina mimo i protiv pravila carinske i slu be unutra njih poslova, nisu prijavili nadle nom pravos udnom organu te transakcije, prikrivali postojanje velike kolicine opojnih droga i tako pocinili krivicna dela zloupotrebe slu benog polo aja, udru ivanja radi nabavk e i prikrivanja opojnih droga itd. Kome je pao kamen sa srca kada je Spasojevic poginuo? Mo e se reci da je akcija "S ablja" zasekla trulo tkivo sistema dr avne bezbednosti i postavilo se pitanje je ta bi od organizma ostalo kad se zara eni organi odstrane. Nametao se odgovor da "tr eba praviti novu". Suprotno razumu, do lo je do kobno pogre ne odluke da se to ne ra di, ni odmah, niti prilikom formiranja BIA. RDB je samo prepakovan i odr ana je ko nfuzija, te je zamenik Andreje Savica, Milorad Bracanovic, bio organ bezbednosti JSO u vreme ozbiljnih zlocina. Napori da se ocuva kadrovska struktura bili su o cigledni: nacelnik RDB Goran Petrovic nagla avao je u prolece 2001. da nova vlast ima da prihvati RDB kakav je nasleden, i da JSO ostaje "za borbu protiv terorizm a i organizovanog kriminala". JSO je oru anom pobunom oterao Gorana Petrovica i Zo rana Mijatovica, a na celo RDB dovedeni su Savic i Bracanovic, za koje su bili J SO i frakcije koje ce ubiti Zorana indica. Oktobra 2000. shvatili su da mogu da s me taju intrige. Kadrovski, ekipa se naucila taktici raspr ivanja i ponovnog pregrup isanja. Oni imaju ta da cuvaju - same sebe. Ko je ubio koga, ko je krao, ko je tr govao heroinom i naftom, ko je koga titio i gurao u napredovanju...

MILORAD BRACANOVIC je pocetkom 80-tih konkurisao u SUP Beograd i bio odbijen zbo g "emocionalne nezrelosti". Onda je primljen u SDB. Do 1995. bio je operativac. Onda ga je uzeo Franko Simatovic i on je postao oficir bezbednosti JSO u vreme n ajgadnijih radnji te "patriotske" grupacije (u vreme dva atentata na Vuka Dra kovi ca, ubistva Ivana Stambolica, i u vreme oru ane pobune JSO). Bracanovic je bio nep osredno odgovoran za "zakonito postupanje" Jedinice i za njenu za titu od kriminal nih veza. Trulim kompromisom, Bracanovic novembra 2001. postaje zamenik nacelnik a RDB Andreje Savica. ZORAN MANGOTIC, biv i nacelnik odeljenja u X upravi RDB/BIA, bio je prijatelj i sa radnik Gorana Matica, koji je uz pomoc Mangotica, poceo 1999. da pravi slu bu bezb ednosti pod kontrolom JUL, mimo legalnih, RDB i Uprave bezbednosti Vojske Jugosl avije. "Agencija", kako su to zvali, bila je u vili na Dedinju, blizu Belog dvor a (gde je inace beogradski centar obavestajne uprave Vojske, u koju ce pred bomb ardovanje NATO Aco Tomic regrutovati Radeta Bulatovica i Gradimira Nalica), sa m nogo najsavremenije tehnike. Maticevo obja njenje, u vrbovanju pripadnika bilo je: Slobodan Milo evic je pao pod uticaj Rada Markovica i njegovih, a jedini glas raz uma Slobi sti e od Mire Markovic, koja stoji iza Gorana Matica. Pravimo paralelnu "Agenciju" koja ce Milo evicu, preko Mire Markovic, doturati prave informacije. Un utar RDB Mangotic je iza ao na glas kao kanal Mire Markovic, "cija cestitost je du ga prica", i ko se obrukao u operaciji "Pauk" u jesen 1999, kada su on i trust m ozgova iz JUL, SPS i SRS poku ali da impresioniraju Slobu i Miru navodnom zaverom za atentat. U akciji Sablja pali su, izmedu ostalih, i: Dragoljub Milanovic, biv i direktor RTS; Andreja Savic smenjen je "radi odlaska na novu du nost" koja se ne navodi. Pali s u i Aco Tomic i Rade Bulatovic, savetnik za bezbednost predsednika SRJ Vojislava Ko tunice - Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala otkrila je da su se, p re atentata na Zorana indica, sretali sa Lukovicem i Spasojevicem, a prethodno su o tome u istrazi dali neistinite izjave. BORISLAV MIKELIC, biv i premijer Republike Srpske Krajine, li en je slobode pod sumn jom za posredovanje u uspostavljanju veza zemunske mafije sa nekim dr avnim organi ma, i sa Republikom Srpskom. Mikelic je roden u op tini Bosanska Kostajnica. Njego v uspon vezuje se za Petrinju, gde je osamdesetih bio predsednik op tine i direkto r mesne industrije "Gavrilovic". Zet je generala Druge uprave SSNO Ljube Domazet ovica, koga je ugurao za savetnika za strate ka pitanja u RSK. Kad je Tudman do ao n a vlast u Hrvatskoj, pokrenuta je inicijativa za njegovu smenu sa mesta direktor a "Gavrilovica", ali je opstao neko vreme, zahvaljujuci vezama sa JNA, ciji je " Gavrilovic" bio va an snabdevac. Mikelic odlazi iz Petrinje pred izbijanje rata, u januaru 1991, nakon nerazja njene saobracajke, i udomljuje se u Beogradu, kod Mir ka Marjanovica, u Progresu. Istovremeno bio je u upravi FK Partizan. Od MUP Srbi je odmah dobija stan kod stadiona Partizana, koji je posle prodao i kupio drugi u Molerovoj ulici. U Beogradu se politicki anga uje kroz vojnu partiju SK Pokret z a Jugoslaviju i saraduje sa Mirom Markovic i Slobodanom Milo evicem, koga je zvao " ef" i kod koga je odlazio kad god je hteo. Tokom 1993. godine uspeo je, kao jeda n od retkih, da podigne veliki tedni ulog kod Dafiment banke. Mikelic krajem 1993. dolazi u RSK kao ef izbornog taba Milana Martica. U njegovoj pratnji do li su mnogi iz SPS i verceri iz Krajine. Kada su nakon vi e izbornih krugo va za predsednika RSK postavili Martica, ovaj je predlo io Mikelica za premijera. Vi e od 4 meseca Skup tina RSK odbijala je da ga izabere, a onda je Jovica Stani ic do veo Milana Babica u Beograd. Nakon toga, Mikelic je postao premijer. Razre en je n akon 14 meseci, juna 1995, a dva meseca pre razre enja nije dolazio u Krajinu. Pri premne razgovore o Planu Z-4 sa ambasadorom SAD u Hrvatskoj Piterom Galbrajtom, Mikelic je po naredenju Milo evica izbegavao, ali ga je, po zavr etku razgovora Galb rajta sa Milanom Babicem, presreo i posvadao se oko nekog naftnog aran mana. Slom RSK docekao je u Beogradu, i anga ovao se kroz "Komitet za za titu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zavicaj". U jesen 1995, uz podr ku DB Srbije, poreuze o je biv i Biro RSK u Beogradu. Glumio je nevladinu organizaciju uz medijsku podr ku

Dragoljuba Milanovica (RTS), Radeta Brajovica ("Novosti") i Dragana Antica ("Po litika"). Nakon 5. oktobra 2000, njegovim parama, opranim u Bijeljini, pokrenut je list "Nacional", sa Predragom Popovicem, preko koga je jo 1995. objavljivao sv oje stavove u "Svetu". U Srpskoj je imao je dobre pozicije, narocito u banjaluck oj regiji. Mikelicevi poslovi u Srbiji su raznoliki: probao je da uspostavi lanac (svojih) radnji "Gavrilovic" u Beogradu; bavio se kradom nafte iz Jadranskog naftovoda ko d Siska i vercom u Srbiju, trgovinom mesnih proizvoda kroz firmu Galames, koja ni je uspela iako je dobio podr ku Milo evica i Zorana Lilica i Goricu Gajevic u upravn om odboru. Najsladi posao izveo je sa Draganom Cicicem iz JUL, vlasnikom Drvoplas t iz Kraljeva. Sa Arkanom i Goranom Had icem pokrali su ogromne kolicine kvalitetne hrastovine iz Istocne Slavonije, Banije, Korduna i Like. Cicic je to izvozio u Italiju, a ostali su se ozbiljno ugradivali, jer je drvo bilo besplatno. To je i l o do 1998, kada su se posvadali, pa je Mikelic bio istisnut uz pomoc Mire Markov ic i Bube Morine koja ga je napadala za "humanitarno profiterstvo". Kad je presu i o s gotovinom, Arkan i Legija su dolazili da uteruju dugove, pa se sklonio u Srp sku. Sa Jovicom Stani icem, i sa ekipom iz JSO koja je radila Zapadnu Bosnu, bio je dru gar, pa je ve tacko dubrivo iz Kutine Mikelicevim vezama i lo u Kladu u. Ugurao je u K ladu u i 80 lepera roba, i oru je koje je Gadafi platio Slobi za Abdica 1994, ugradiv i se za 50%. Imao je 1996 7. ambicije da postane predsednik Srpske, ali je odustao uvidev i da nema anse. Ima interese u operaciji "Bobar osiguranje" iz Bijeljine. Ima indicija da se Mik elic, kao savetnik u Progresu, bavio pranjem novca za Mirka Marjanovica. Osnovan o se sumnja da je ekipu Du ana Spasojevica koristio za uterivanje dugova, cime je i pao u oci policiji u akciji "Sablja". Jedan od odvratnih poslova bio je sa gen eralom policije Draganom Ilicem. Njih dvojica prisvojili su maticne i zemlji ne kn jige iznete iz Krajine, i pljackali su izbeglice izdajuci im potvrde za paso e, kr t enice, vencanice, umrlice itd., u ime fiktivnog Biroa RSK u Beogradu, koje u Hrv atskoj nisu va ile. Mikelicevi i Ilicevi ortaci iz MUP RSK i RDB Srbije, To o Rajic i uro kaljac, bili su zadu eni za la ne saobracajne i vozacke dozvole koje su u Srbiji izdavali izbeglicama, za odredene tarife. Njegov telohranitelj Dragan Vujicic B ego iz Gline, biv i Marticev covek, blizak Arkanu, koji je preko Dragana Garica iz SMUP (ubijenog sa Arkanom) pravio je dr avljanstva za izbeglice uz proviziju. Mik elicev "Komitet za za titu interesa raseljenih lica..." (ne koristi termin "izbegl ice") je bezdu na pumpa za bogacenje od narodne muke: Mikelic je punio bud et Komite ta, ali invalidnine i pomoc isplacivao je samo kad je morao. 1995. sacinio je "S pisak pokretne imovine sa podrucja RSK", kojim je popisao i vozni park i gradevi nske ma ine: 28 cisterni "Slavijatrans", 40 kamiona-hladnjaca "Gavrilovica", stoti ne kamiona i autobusa, stotine putnickih vozila Vlade i op tina RSK. Dragoljubu Mi lanovicu dao je VMW, davao je vozila Kertesu, RDB Srbije, Arkanovoj SDG itd. Od autobusa i kamiona osnivao je firme po Srbiji, poku avajuci da saraduje sa "Lastom ", "Kulatrans", "Sombortrans" itd. Od novembra 2001. neki mediji i stranke, naizgled nevezano, velicaju JSO; Vojisl av e elj plasira "poverljive informacije" izvora "Laufer" u javnost; DSS blokira po ku aje razoblicavanja biv eg re ima zarad "kontinutiteta" i "legalizma"; neke stranke izmicu se iz va nih politickih poteza Vlade Srbije; neko sastavlja i dotura "Repor teru" la ne "spiskove Ha kog tribunala" ne bi li pojacao vec postojeci strah "crveni h beretki"; agresivnom reklamnom kampanjom na ulici i u nekim medijima namece se JSO. Ovi koincidirajuci potezi ocrtavaju osnov sumnje koji je trebalo istra iti. Tu konturu, medutim, neke agencije i mediji eksploati u i na brzinu povr no prave sc enario "dr avnog udara" samo zemunskog klana i JSO. "Nedeljni telegraf" je cak, be z ograde, lansirao pricu kako ce "Duca postati premijer, Legija ministar unutra nj ih poslova, a Ceca ministar kulture". Ovi napori da se atentat na Zorana indica o lako proglasi za poku aj dr avnog udara nisu bezazleni. Kampanja bagatelisanja "dr avn og udara" pre ozbiljnih dokaza kako bi bila preuzeta vlast, dezavui e istragu, koj a je vec otvorila neke teme u tom pravcu: - Izvestan broj Crnogoraca u meduvremenu ubijenih u Beogradu imali su legitimaci je Dr avne bezbednosti MUP Crne Gore, to je ostalo bez obja njenja iako ova lica prol

aze kroz krivicnu evidenciju. Dva visoka oficira JSO, Radojica Rajo Bo ovic i Vasi lije Vaso Mijovic, smestili su se u MUP Crne Gore kao savetnici. Poslovni kontak ti crnogorskih bizmismena na veliko i njihove srbijanske brace u Hristu poznati su, a u Crnoj Gori nema istraga. Kroz istu Milo evicevu i Bulatovicevu infrastrukt uru u spoljnim poslovima "kraljevi kocke" i kojecega stekli su pozicije u Moskvi i mestima biv eg SSSR, a ni u to se ne ulazi. - Pokloni Mihalja Kertesa ilustruju model pona anja. Za to su neki biznismeni, medij ski radnici i strucnjaci osecali potrebu da do kraja investiraju u JSO? Ako je i znuda to je investicija u sigurnost; ako je dobrovoljni prilog to je investicija u buducnost. Firma Gemaks prvo je opremila sanitarijama centar JSO u Kuli, a do bekstva Legije uredivala mu je kucu. Razne televizije, emitovale su reklamne sp otove JSO, a niz novina ih je tampao. Ne umeju da ka u ko je platio, a MUP tvrdi da nije... Tokom oru ane pobune JSO, u novembru 2001, "legalisti iz Kule" hvalisali su se da njima ne treba Mihajloviceva plata, jer "imaju sponzore koji ce ih plac ati i hraniti". Va nije je naci one koji su placali i obecavali plate, nego ko je kritikovao indica. U sponzorstvo spada i pitanje: ko je 2000. godine potpisao lek arsko opravdanje Spasojevicu, po kome je tada le ao od te ke koronarne insuficijenci je, i dao mu alibi za budvanski atentat na Vuka Dra kovica? Spasojevic je uvek ima o lekarska opravdanja za alibi. Pominje se Miroljub Savic, hirurg iz Sremske Kam enice, poznat sa snimka JSO u Kuli 1997, kada se rukovao sa Slobom. SVEDOCENJE VLADIMIRA BEBE POPOVICA Saznao sam od Du ana Mihajlovica da postoji Goran Petrovic, i da treba da obavimo r azgovor sa njim, da je prethodno sa njim razgovor obavila ef kabineta Vojislava K o tunice, Ljiljana Nedeljkovic, i da oni nemaju ni ta protiv. Ja sam ga video zbog t oga to je izmedu Zorana indica i Vojislava Ko tunice vec izbio sukob oko Gradimira N alica, jer i pored toga to je Zoran indic objasnio Vojislavu Ko tunici zbog cega ne mo e da ga postavi na mesto ministra policije i dao mu dokaze za to, Ko tunica je re kao: kakve veze ima, sklonicemo to . Postavljenje Gorana Petrovica je iznerviralo M ilorada Lukovica. Tada me je drugi put u ivotu pozvao telefonom, pre toga me je p ozvao 6. ili 7. oktobra, da me pita da li znam ko je Goran Petrovic, da je on br at Munje, lopova sa Novog Beograda, da je ukljucen u to; pa je, posle pola sata, kada se utvrdilo da nije to on, bila prica da je on izdajnik, da radi za Amerik ance. Njegova nervoza je smirena time to je postavljen Milorad Bracanovic za efa S edme uprave. Zoran mi je dao papiric na kome je pisalo to ime, i rekao: pitaj Gor ana, da li mo e ovaj covek da postane neki nacelnik, oni se ljute, kao nismo ih ko nsultovali, to da zao travamo. Ako to nije neki problem i ako je cist, neka ga post ave. Nije pro lo 15 20 dana, Rade Markovic je bio uhap en i tad pocinju problemi. Najveci u darac koji su oni do iveli, u smislu da je bilo jasno da tu nece da zavr i, je re enje Ibarske magistrale, koje je re eno policijski - ljudi iz dr avne bezbednosti utvrdi li su da je taj kamion kori cen, na li coveka koji je sve priznao i pokazao gde to v odi. Tada je bilo jasno, da iza svega to se u Srbiji de avalo prethodnih deset godi na stoje oni. Negodovali su zbog hap enja Radeta Markovica. Tada je Ljiljana Nedel jkovic koja je kucni prijatelj sa Radetom Markovicem i njegovom enom, negodovala zbog toga. Od tog trenutka pocinju savetnici Vojislava Ko tunice da ga upozoravaju da je ovo to su Zoran indic i Du an Mihajlovic uradili, uz pomoc Gorana Petrovica, znak da se nece libiti da uhapse i Vojislava Ko tunicu. Tog trenutka pocinje potre ba kabineta Vojislava Ko tunice, iz politickih struktura uz Ko tunicu iz Milo eviceve strukture vlasti, koji su u meduvremenu bilo postali clanovi DOS, bilo ostali fu nkcioneri u svojim strankama, svih koji su se pla ili otkrivanja istine... kad Rad eta Markovica stave u zatvor, da li ce propevati. Najveci problem bili su Petrov ic i Mijatovic, zato to su dobili u ruke kutiju na kojoj, kako koju fioku otvorit e, ispadaju le evi, a svaki drugi ce dovesti do JSO, ili povezanosti sa JSO, i zla to koje je nadeno, i krivicne prijave koje su ti ljudi podneli, vi e od 50, protiv funkcionera dr avne bezbednosti. Od tog trenutka pocinje ru enje Slu be i diskreditac ija Zorana indica pricom da je kriminalac. Hap enje i izrucenje Milo evica je bila kap koja ih je uspanicila. Prilikom izrucenj a Milo evica, komandant Jedinice za specijalne operacije je bio u penziji ili susp

endovan. Ali ljudi kakav je Jovica Stani ic i struktura oko njega, covek koji je b io nacelnik te Slu be u vreme kada se u Beogradu dogodilo najvi e ubistava. Za vreme Radeta Markovica su se odigrala neka od najspektakularnijih ubistava: Curuvija, Ibarska, Stambolic. Ali, u njegovo vreme je bilo preko 700 ubistava na ulicama Beograda. Deset godina iveli smo u zemlji gde su oni stvarali mit o sebi kao naci onalnim herojima. Ja sam prisustvovao sastanku Zorana indica i Jovice Stani ica, ka da je on tra io posle neke od operacija (hirur kih) da se sa Zoranom vidi. Ja sam sa Zoranom do ao kod njega i onda je on poceo da se raspituje Hag, Karad ic, Martic i tako dalje. Ponudio je Martica, rekao je: Pa, ja bih mogao mo da da ubedim Martica, ako biste se vi pobrinuli za njegovu porodicu i eventualno za neke stvari da on dobije, ena penziju, kcerka stipendiju, on malo, i tako, mo da bih ja mogao njega da ubedim da se on preda, a je li bi to bilo dovoljno da se ne tra i Karad ic ? I ta Zo ran misli o Karad icu. A Zoran je njemu odgovorio: super bi bilo da se predaju i je dan i drugi. Onda je ovaj oko Frenkija: Je li mo e Frenki da ostane ? U maju 2001. ad vokat Toma Fila iza ao je javno da je na stolu Vojislava Ko tunice video dopis Ha kog tribunala kojim se tra i da se izruce Jovica Stani ic, Franko Simatovic, Zoran Mijat ovic zamenik nacelnika dr avne bezbednosti, Milorad Lukovic (i spisak sa imenima k oji je kasnije objavljen u Reporteru ), Zoran je bio u Parizu. To je bila udarna ve st u svim medijima, a savetnik Vojislava Ko tunice, Gradimir Nalic je seirio: evo, zamenik nacelnika dr avne bezbednosti Zoran Mijatovic . Zoran je zvao Karlu del Pont e. Prisustvovao sam tom razgovoru kada je pitao da li je to tacno, i kada je rek ao da je to vrlo lo e za tu nestabilnu vladu, u zemlji gde Milo evic jo uvek mo e da po stane neki predsednik i da oni sada tra e coveka koga je Zoran indic postavio na me sto zamenika nacelnika nije on, ali svejedno, Zoranov je kadar. Zoran je pitao K arlu del Ponte da li je to tacno i da joj ka e da ako nemaju nikoga drugoga protiv koga bi podigli optu nice nego tra e ba ove ljude, to znaci ru enje dr ave i Zorana indic a. On je te veceri pozvao, znam zato to mi je pricao svedok tog sastanka koji je bio na toj veceri, i sa grupom svojih najbli ih saradnika oti ao u Ub u kucu jednog od ljudi koji su bili na tom sastanku, Branu Crncevica, Micu Stani ica, biv eg nacel nika policije Republike Srpske, i nekoliko najintimnijih prijatelja, i tu su ost ali do zore i dogovarali se da se okrenu Ko tunici. Hap enje Milo evica bila je kap ko ja je trebalo da bude dokaz Vojislavu Ko tunici da Zoran indic i njegova vlada, uz pomoc ovakve policije i privatne Slu be dr avne bezbednosti, koju navodno vode njego vi ljudi, da je sledeci korak hap enje Ko tunice, cim su i pored toga to je vojska pr etila da ce migovi sru iti helikopter... Vojislav Ko tunica izjavio je te veceri, da j e to dr avni puc, pod utiskom prica svojih saradnika i struktura koje su 10 godina vladale, da je sledeci potez Zorana indica hap enje Vojislava Ko tunice. Zao travanje te atmosfere, napu tanje vlade, rasturanje DOS, medijski linc koji je zapoceo to j e vec treci mesec kako divlja duvanska afera Nacional proizvedena u Zagrebu, gde j e glavni akter Zoran indic i njegov poznanik koga je upoznao cetiri meseca pre to ga. U tom cilju poku avaju da iskoriste hap enje Milo evica, i tra e smenu Gorana Petrov ica i Zorana Mijatovica zato to se fotografija pojavila u Nedeljnom telegrafu . Cak je i njegova stranka be ala od sukoba, izuzev Gorana Vesica, Cedomira Jovanovica i eventualno Zorana ivkovica, ali su brzo stavljeni u isti ko . Savetnici Vojislava Ko tunice, Rade Bulatovic, Gradimir Nalic, Aco Tomic efa dr avne bezbednosti, su direktni pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovica i Andrije Savica . U januaru 2002. je skup dr avne bezbednosti na Kolarcevom univerzitetu, koji org anizuje Du an Mihajlovic, na koji poziva Zorana indica. Tu je, prvi put od pocetka Zoranove vlade, i Vojislav Ko tunica, da bi iskazao po tovanje novopostavljenim Andr iji Savicu i Bracanovicu. Tu su i Tomic, i Bulatovic, i Nalic. To su ljudi koji od tog trenutka, s obzirom da se bave bezbedno cu predsednika dr ave, odr avaju kontak te sa Bracanovicem i Savicem i Zoranu je jasno da uz ministra policije kakav je Du an Mihajlovic, koji je politicar i mora da vodi racuna i o sebi i o stranci, uz institucije kakve u dr avi imate, uz javnu scenu koja je okrenuta protiv Zorana in dica, on mora da se okrece nekome drugome. Taj neko drugi ne mo e da bude niko dru gi nego Zapad, zato to svaka tajna stvar koja od strane vlasti bude napravljena i li uradena, sutradan izade kao informacija. Na jednom od sastanaka koje je Zoran indic organizovao za borbu protiv trgovine drogom, na kome su bili prisutni mini star policije, nacelnik Kne evic, ef BIA Goran Petrovic, okru ni tu ilac Rade Terzic, m islim da je bio Vladan Batic i bio sam prisutan ja, Zoran indic je izmedu ostalog

rekao, po to je vec postojala ta prica koja je iza la iz policije, kao nije to u red u, kao Zoran se bori protiv organizovanog kriminala, a titi Cumeta , sa kojim je im ao kontakata koliko i pre 5. oktobra. Posle 5. oktobra ih je bilo tri ili cetiri . Kontakte sam odr avao ja i bilo ih je mo da desetak, do trenutka pocetka price o n jemu kao za ticenom svedoku. Na tom sastanku, po to je Zoran znao da se to prica i p o to je video oni se kao gurkaju, tako se funkcioni e poslednih 50 godina u ovoj zem lji, vi posle terate po svome, ali je zadovoljena forma, a da se to ne bi na nje ga Zorana slucajno odnosilo, on je na tom sastanku rekao: Ej, Cumeta, Dragoljuba, Bebu, koga god, ko god da ima veze, sve ih bre, pohapsite, ne interesuje me, to je sve olo ! . Sutradan je Dragoljub, Zoranu preneo, kao, ta je to sada, ta njemu tre ba da prica na sastanku da je Cume kriminalac, znaci sa tog sastanka gde je bilo petoro ili estoro ljudi. Odlucnost su 100 odsto pokazivali ministar policije Du an Mihajlovic, njegov zamen ik Nenad Milic, Milan Obradovic, ef beogradske policije, Boro Banjac koji je smen io Kne evica, Mile Novakovic glavni operativac koji je to radio i oni su su avali ob ruc oko te grupe. Materijalni dokaz koji sam dobio i predao policiji je magnetof onska traka snimljenog razgovora izmedu Neboj e Pavkovica, Predraga Popovica, glav nog urednika Nacionala, Gorana Bojica pobratima Neboj e Pavkovica iz Banjaluke i o rtaka Jovice Petkovica, formalnog vlasnika lista Nacional, ciji je vlasnik bio M omo Mandic; magnetofonska traka koju je Neboj a Pavkovic snimao tajno, sa Popovice m, na koji sastanak je oti ao uz posredovanje tog Gorana Bojica zbog toga to su u v reme Ko tunicine predsednicke kampanje svakodnevno u listu Nacional izlazila pisma Ljilje Buhe i svi smo mi, i Pavkovic, optu ivani da titimo Cumeta, jer je sa Cumet om, vec uveliko pocela ta saradnja, oni su znali, sa UBPOK. Aca Tomic ih je upoz oravao gde da sklanjaju Ljilju Buhu, jer vojna slu ba bezbednosti je prislu kivala d r avu Srbiju neovla ceno, kao i danas, Zorana indica, ljude koji su sprovodili i prip remali tu akciju koja je kasnije nazvana Svedok . Tom prilikom, Neboj a Pavkovic je p reko tog svog pobratima do ao do Popovica, na sastanak. Tu kasetu, koju mi je Nebo j a Pavkovic predao, dao sam policiji i Karleu i. Ni ta nije uradeno. Na toj kaseti Pr edrag Popovic ka e da to nije decija igra i da zbog toga Pavkovic ne treba da brin e, da im je zasmetao jer im je politicki protivnik, jer oduzima glasove od Ko tuni ce, da to radi njegov tab, da to radi Aca Tomic, Du an Spasojevic, da su to ljudi, nije ni svestan kakav je to mrak, da je to veza Republika Srpska Momo Mandic i t ako dalje, znaci, materijalni dokaz. Od stranih slu bi koje su radile, od kojih sa m spomenuo Engleze, to nije bila jedina slu ba koja je radila na pracenju, analizi , kako god da se to zove, i mi smo dobijali podatke da su oni jako, jako aktivni . Mislim na bandu Du ana Spasojevica, mislim na vrh Jedinice za specijalne operaci je, pre svega na njihovog komandanta koji svoju nervozu i osecaj napetosti trenu tka i ne skriva. Vlast direktno titi optu ene za ubistvo Zorana indica. Vladimir Milosavljevic, locir an je u Becu. O tome su obave teni dr avni organi Srbije, i predsednik Boris Tadic, koji je prilikom posete Austriji imao zadatak da razgovara sa Austrijancima kako ce se to dogovoriti. Naravno, da je o tome obave ten MUP, dr avna bezbednost, SID, svi o tome imaju podatak vec 2 meseca. Do juce, od strane ove dr ave nije obavljen ni telefonski razgovor sa nekim u Austriji da se ka e, tamo je . Ali je zato stigla informacija do njega da je izgleda provaljen i da promeni adresu i verovatno je to znao od pre nedelju dana, tra io novu adresu, gde ce da se skloni i da mu zame ne auto koji vozi, BMV M5. ta to drugo dokazuje? Tamo dolaze i ovi drugi i, ako h ocete da znate gde su Simovici ili ne znam jo ko, dovoljno je da odete u Beograd cetiri dana u neki kafic u Zemunu ili u Stahinjica Bana ili u inostranstvo, Bec, Minhen, posle 3 dana cete stupiti u kontakt sa njim, ako elite. Svako to mo e da u radi, ali ne mo e na a policija i vlast. Poslednja prica koju je poku avao, mislim preko Veruovica, ili nekog od telohranit elja Zoranovih, znam da je do la do Nenada Milica, o nekom zlatu, milionima, u Kot oru neki iracki dinari, za vreme sankcija. Kada je bilo hap enje e elja, ne mogu da s e setim tacno kome, Zoranu Janju evicu ili nekom drugom, ali mislim da sam bio i p risutan, on je rekao: hajde da uradimo akciju, znam da e elj dr i cetrdeset ili ezdese t miliona maraka u nekom stanu u umicama kod sestre. To znam zato to su mu ovi moj i menjali marke u evro. Jedan od spiskova je pred pobunu Crvenih beretki , u novembru 2001, a dopis je stig

ao pocetkom novembra, ili pocetkom oktobra 2001, koji je potpisala Karla del Pon te, kojim tra i od rukovodstva dr ave Vojislava Ko tunice, Zorana indica, Vladana Batic a, Du ana Mihajlovica, Gorana Petrovica, tu ioca Terzica, da joj dostave u najkracem roku podatke koji se odnose na te i te periode, i spisak od jedno 140 imena med u kojima su Milorad Lukovic, Zvezdan Jovanovic, sve ono to je ona imala priliku d a cuje ili to je neko ko je svedocio rekao. Pismo je na engleskom, dovoljno da ga po aljete do Legije, da on okupi ljude, da im poka e i ka e: potpis Karla del Ponte, H ag, i evo, tvoje ime . Oni su na li povod izmi ljen i zahtev potpuno netacan. Oni su d obili nalog da uhapse dva coveka. Ne ulazim u to da li su to bili ratni zlocinci ili nisu. Oni su rekli da nisu i ispostavilo se da je jedan priznao da jeste i ispricao o zlocinima koje je ucinio i dobio je 15 godina, pa nisu doveli majora Batica da se izvini javnosti to je lagao da su to obicni gradani. Dobili su nalog od nacelnika Slu be i mogli su da odbiju taj zadatak. Oni su ga sproveli. Onda su na li povod da to mo e da bude prilika, dok Zoran indic nije u zemlji. Siguran sam d a to njima nije palo na pamet, nego su nalog dobili od savetnika Vojislava Ko tuni ce i uz pomoc vojske i vojne obave tajne Slu be. Covek, koji je dr ao pres konferencije u Kuli, pod izmi ljenim imenom Major Batic, doveden je osoba, dve nedelje pre pobu ne, iz vojne obave tajne Slu be, bez znanja nacelnika RDB i bez znanja ministra poli cije. Oni nisu imali potrebe da pitaju koga zapo ljavaju, i nije slucajno ba ta oso ba koja je dovedena, osoba koja je izmislila cin i ime, dr ao pres konferenciju i ob ja njavao i citao politicke zahteve. Ti politicki zahtevi nisu pisani u Kuli. Pror okovicevo pismo izmedu pobune Crvenih beretki i ubistva Gavrilovica, i izrucenja S lobodana Milo evica, je, po principu pisma Dejana Mihajlova, pisao isti covek koji je pisao i pismo Dejana Mihajlova, koje je pocinjalo sa Kako se krsti.... , pa u deset tacaka. Nama su slane poruke Nemojte da se igrate , Nemojte da ostavljate ljud e . da nije dobro to smo prekinuli kontakt sa Jovicom posle Gavrilovica, jer Jovica dr i sve . Te noci i tokom sutra njeg dana, video sam se sa Ljubi om Buhom. Meni je jasn o receno igrali ste se sa vatrom, slali smo vam poruke, rekli smo vam nemojte, vi ne znate ta znaci vlast. Vlast znaci da morate da imate ulicu na svojoj strani, znaci Du ana Spasojevica, a sa druge strane, jedinicu kao JSO, DB, Jovicu Stani ica, jer, nije Goran Petrovic DB, on je jedan nacelnik i njegov zamenik nacelnika . U D B radi 3000 ljudi, Od tih 3000, 2880 po tuje naredbe Jovice Stani ica, a ne Gorana P etrovica. Da li su to bile znacke vojske, da li su bile prave, da li su bile one to smo tokom Sablje videli da su tampali onaj biv i policajac i Milovan Brkic, ali je bilo jasno ta je namera optu be na Zorana, vladu, MUP; po to je posle akcija sledio medijski napad, kao posle paljenja Vuksanovicevog automobila, to je tog dana bila glavna tema na BK televiziji, koju u to vreme ureduje savetnik predsednika Ko tun ice za medije. On je u isto vreme savetnik predsednika Ko tunice za medije, ali je slucajno, predsednik televizijske akademije na BK univerzitetu, i operativno ur eduje dnevnik BK televizije. I, po to je to bila nedelja, kada nema vesti, vi ste u svim vestima imali tri i po minuta kako se desio Vuksanovicev automobil i njegov u izjavu, da ga ne cudi u zemlji gde je vlast ogrezla u kriminal... Ko bi zapali o Vuksanovicev automobil star 20 godina? Imali ste list vojne obave tajne Slu be. Imaju oni mnogo listova kroz prikriveni kap ital, gde podmetnu neke, kao vlasnika Nacionala , pa ne mo ete lako da doka ete da je t o vojno, Dnevni list Dan je list vojne obave tajne Slu be i oni to ne kriju. U knjizi V ojna tajna i u intervjuu Neboj e Pavkovica imate izjave da je list Dan osnovan, kao i Ju info , tako to je vojna slu ba bezbednosti dobila nalog od Slobodana Milo evica da pom ogne casni deo crnogorske javnosti , SNP, protiv lopova , i izdajnika Mila. Po to su ovde imali medijski monopol, rekli su: osnujte i tamo dnevni list i osnovan je Dan . Onda se deo rukovodstva SNP posvadao pa su najurili Momira, a ostao je militantniji d eo ali su se posvadali i sa Bulatovicem, ali to je list vojne Slu be bezbednosti. Najce ce, novinari koji rade u tom listu su ranije radili u vojnoj slu bi bezbednost i. Oni imaju, kao i Reporter u Banjaluci, koji je takode osnovala vojna slu ba bezbe dnosti i novinari koji su tamo radili, rade u Kuriru i Nacionalu , jesu ljudi koji su radili, kao eljko Cvijanovic za vojsku Republike Srpske, ili za kabinet Biljane Plav ic, ili za kabinet Radovana Karad ica u informativnoj slu bi Vojske Republike Srp ske ili u Birou vlade Republike Srpske u Beogradu. Kada se zavr io rat, kada je do l o do blokade na Drini, oni su prekomandovani u medije, napadali su Milo evica, ne zato to je tukao Otpor , nego zato to je uveo blokadu na Drini, a onda su neke neobav

e tene nevladine organizacije sa Zapada u njima prepoznale snagu koja treba da ru i Milo evica, pa je tako Reporter u 5. oktobar 2000. godine u ao kao osvedoceno nezavisno glasilo nezavisnih novinara, to nije tacno, naprotiv, bio je i ostao list vojne o bave tajne slu be. U Danu ste tokom 2001. mogli da citate informacije koje su se bazir ale na presretnutim razgovorima Zorana indica, pri cemu, da su pitali on bi to sa m objavio. Ova takozvana BIA je ekspozitura vojne Slu be bezbednosti, gde su posta vili svoje ljude, gde ovaj to se zove direktor, to nosi podatke stranim obave tajnim slu bama, predstavlja njihovog zaposlenika. Za efa tehnike dobili su coveka iz voj ske i na sva kljucna mesta postavili su ljude iz vojske. Kupili su opremu za pri slu kivanje u vreme ministra Borisa Tadica. Nije on to ni gledao niti se razume ta su mu podmetnuli - mogucnost da se aktiviranjem mobilnih telefona koji imate u d e pu on aktivira i pobudi da radi kao mikrofon. Za to je postojao poseban softver i specijalne ma ine, to su kupili i to su uveli posle dolaska Ko tunice na vlast i t o ce vam reci svaki slu benik strane ambasade u Beogradu. Oni su, navodno, ispred kuce u ilerovoj opservirali grupu Du ana Spasojevica i onda videli Cedu kada izlazi , a posle toga pojavila se informacija da je Ceda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, videni su, to mi je rekao zamenik ministra policije Nenad Milic. Onda sam poslao poruku Cedi: vi e nemoj da mi se javlja , i cetiri meseca sa njim nisam razgovarao i Zoran me je pitao i ja sam mu rekao: Zato to me la e, zato to se dru i i dalje sa Duco m i Legijom . Bio sam ubeden da je tako, da bi mesec dana pre ubistva Nenad Milic do ao sa Cedom u moju kancelariju.... ja sam se sa Cedom pre ubistva pomirio. U kampanju su se ukljucili savetnici Vojislava Ko tunice, tako to su, koristeci svo je pozicije i funkcije, davali intervjue (mislim na savetnika za medije, Aleksan dra Tijanica, mislim na savetnika za ljudska prava, Gradimira Nalica, mislim na clanove stranke Vojislava Ko tunice koji su u to vreme imali priliku i obracali se javnosti: na Du ana Prorokovica, Dragana Jocica, Jova evica, ne znam mu ime, i tako dalje). Njima su listovi, kakav je Dan , bili mediji gde su svaki dan, u periodu o d 10 meseci, razradivali temu Zorana indica, Stanka Subotica ko se vozio avionom, koliko je cigareta Zoran indic pro vercovao, ta je rekao Ivo Pukanic, ta je rekao Ra tko Kne evic, biv i savetnik Mila ukanovica, kakvo mi ljenje ima Ratko Kne evic, njegovi napadi na Zorana indica... U isto vreme se taj Ratko Kne evic svakodnevno cuje sa s avetnikom za medije predsednika Jugoslavije, Aleksandrom Tijanicem. Ja sam imao priliku da budem na razgovoru kada sam se prvi put upoznao sa ministrom koji se zove Velimir Ilic. Tra io je da se vidimo i upoznamo i upoznao sam se u kabinetu Z orana indica, i na tom sastanku je bio i tada ministar pravde Vladan Batic. Ilic je tra io da se sa mnom vidi zbog toga to su do njega dolazile informacije da se pr otiv njega u novinama vodi hajka, narocito da je povezan sa medunarodnim vercerim a cigareta. Secate se otvaranja one njegove fabrike, ljudi sa Kipra kada je treb alo da otvore tu fabriku i onda se u novinama pojavila prica da ti ljudi sa Kipr a nisu proizvodaci, nego verceri cigareta, i onda se to pojavilo u nekoliko novin a za koje se vezivalo da ja imam veze sa njima i da pi em tekstove da Velja Ilic to radi, a on je tra io je da se sa mnom vidi. Ja sam taj susret izbegavao vi e od 2 me seca, jer nisam eleo sa njim da se vidim; ali, na kraju ipak se taj sastanak desi o i postoji iv svedok, Vladan Batic. Na tom sastanku, koji je trajao 15 minuta, o n je mene pitao i ja sam mu rekao ta imam da mu ka em oko toga i clanaka, i tako da lje; ali sam ga onda pitao i rekao mu, da li je normalno da on objasni tu i Zora nu indicu i Baticu, zbog cega on daje svaki drugi treci dan izjave oko toga da je Z oran indic vercer cigareta i da je vlada vercerska, na ta mi je on odgovorio: Nemam j a sa tim nikakve veze. Mene Ratko Kne evic zovne iz Londona i ka e: Veljo, sutra si na naslovnoj strani Dana , to ti je super za stranku, za tebe, napao sam ove iz vla de, ti samo cuti ako te zovu, ti ka i to je u redu . To je rekao meni, Zoranu indicu, i Vladanu Baticu. Urednik je bio Slavoljub Kacarevic; videli smo u novinama informaciju, ili me je zvao Ivan ordevic iz MUP i pitao: odakle ovaj podatak ? Jedan mali tekst, vrlo prik riven, ali to nosi Kosta Cavo ki i pokazuje u javnosti kao krunski dokaz da su oni uhap eni tog dana, gde otprilike pi e prema nepotvrdenim informacijama , ili, iz izvora bliskih istrazi , ili, jedan od izvora nam je rekao da su najverovatnije juce u ne koj akciji uhap eni Lukovic i Spasojevic.. . Tih 7 8 dana bilo puno policijskih akcija , gde je po 30, 40 ili 50 naoru anih policajaca u punoj ratnoj opremi upadalo u zg rade i ljudi su to mogli da vide. De avalo se da su dinamitom razvaljivali vrata n

ekih stanova i da je po 20, 30 i 40 porodica koje su u toj zgradi ivele to znalo i sutra ujutru javili: nocas izgleda da su nekog pokupili i tako dalje, pa je u to m smislu intonirana ta izjava. Pozvali smo Kacarevica: Odakle ti to, ko ti je rek ao ? Aajoj, pa ne znam, provericu, izvinjavam se , i on je to iz drugog izdanja izba cio na na u intervenciju. Mi to nismo demantovali, ali smo dan ili dva posle toga imali jedan od tih brifinga gde je neko primetio da je to bilo u prvom izdanju, da nije bilo u drugom, i mi smo rekli ta je bilo. Mislim da je tada Kacarevic rek ao: Izvinjavam se, to je na a gre ka , kao to se i urednik Politike izvinjavao kolegama je objavio za Tijanica i rekao da je bio 100 odsto uveren da je ta informacija t acna. Dobio je od jednog clana vlade, pa nije imao razlog da mu ne veruje. To je sve to se toga tice i jedna od desetine gre aka koja postoji i nikada niko o njoj vi e nije pricao dok se nije jednog trenutka nije pojavila jedna od tih ubacenih l a nih tema, da je vlada ubila, odnosno da je policija dala nalog da se ubiju Spaso jevic i Lukovic da ne bi ivi ispricali kako su, ustvari, prodavali sa nama tona d roge, pa iz straha da oni to ne urade, mi smo ih ubili. Pa nisu imali dokaz, sem tog jednog stupca. To je sve to znam o podmetanju za ubistvo Spasojevica i Lukov ica. Advokat Bo o Prelevic: Nakon atentata na premijera indica, da li se u zgradi vlade obavio razgovor efom obezbedenja zgrade, Koprivicom i ta ste tom prilikom saznali? Predsednik veca: ZABRANjUJE SE pitanje advokata Bo e Prelevica zato to je pravno ne dozvoljeno, jer je svedok Danilo Koprivica saslu an na glavnom pretresu i obave tenj a i podaci koji su prikupljeni van Zakonika o krivicnom postupku ne mogu biti pr avno relevantni. Vladimir Popovic: Za to vam Veruovic i Vrzic sa kojima sedite nisu rekli da postav ite pitanje za Acu Lup ica, vlasnika Blica , koga je takode i ao da ceka na aerodrom, i li za strane delegacije koje smo u tom periodu cekali na aerodromu. Po to sam i ao u Zoranovo ime da sacekujem te ljude, Zoran je slao svoje obezbedenje. Zbog cega je to pitanje postavljeno, sem ako ne treba da slu i da va partner Vrzic to u Ninu tr eba da objavi u narednom broju. Bo o Prelevic: Rekli ste da su Englezi koji su trebali da obucavaju ljude iz UBPOK bili upoznati sa dogadajima oko Ljiljane Buhe. Na ta mislite kada ka ete i ta sprema ju ? Vladimir Popovic: Sa atentatom. Taj razgovor se desio posle hale Limes , izmedu pre dstavnika engleske Slu be u mojoj kancelariji. Na tom sastanku su bili, pored mene , i Nenad Milic i Ceda Jovanovic. Na tom razgovoru nedelju dana posle Limesa , a de set dana pre Zoranovog ubistva, znali smo da je tokom Limesa bio pracen, i na Kopa oniku, uz pomoc tih specijala. Bo o Prelevic: Da li ste 21. 10. 2003. godine u agenciji Spektra dali svedoku Milanu Veruovicu pisani tekst ta on treba da ka e u sudu? Vladimir Popovic: Ne. Milan Veruovic jeste bio u agenciji Spektra . Ja sam zvao Mil ana Veruovica da ga pitam, po to sam procitao u novinama njegovu izjavu, gde je re kao da je cuo treci metak, a s obzirom da sam se sa Milanom Veruovicem video prv i put 13. marta tako to sam do ao medu prvih 5 7 ljudi kada je bio u fazi da prima po sete, po to je 12. bio operisan i u komi, ja sam 13. do ao u njegovu sobu, sa Cedomi rom Jovanovicem i sedeo sa njim jedno pola sata i razgovarao i, od tog dana pa d o dana kada sam procitao to u Blicu imao sam najmanje 15 ili 20 razgovora sa Milan om Veruovicem na temu atentata. Od prvog razgovora, to je 13. meni i Cedi rekao, ne da ne zna za tri metka, nego nije znao ni ta. Zna samo, da se okrenuo cuo Zoran a kada je rekao: Jaoj , i da se on okrenuo i rekao: efe... Posle toga sam ga video posle mesec dana, kada se pojavio sa takama, mo da 40 dana nakon Zoranove smrti, vec se ne secam, i tada sam sa njim razgovarao. Razgovarao sam sa njegovim bratom puno puta. Razgovarao sam sa Vladimirom Vukosavljevicem koji im je bio ef i koji je sedeo u BIA, i sa svima. Sa vozacem Sa om Bijelicem. Sa te i sate sam proveo u razgovorima na tu temu. Nikada niko od njih nije postavio ne pricu da postoji treci metak, nego bilo ta slicno. I onda kada sam to procita o u novinama pozvao sam Cedu Jovanovica za koga sam znao da su bliski, i pitao g a: ta ovo Milance prica u novinama ? On je rekao: nemam pojma, otkud znam ta je, stran ka, ovo, ono . Onda sam ja pozvao Milana Veruovica, i pitao ga: Milane, ta je ovo ? I

onda je on meni poceo da obja njava nemu to. Ja sam rekao: to ne dode u Spektru da mi ka je bilo ? Do ao je do Spektre , mi nismo bili sami, tako da to, da li sam mu davao izj avu, ili mu nisam davao izjavu, mogu da potvrde jo tri osobe koje su bile u kance lariji. On je do ao sa obja njenjem za to je rekao treci metak. Po to u novinama, gde je bila izjava Milana Veruovica da postoji treci metak, su advokati optu enih jedva docekali i poceli da razraduju kako iza ubistva Zorana indica nema nikakvog klana , a ne daj Bo e JSO i Legije, kako sada to pocinje da se para, kako su, ustvari, Z orana ubili neki drugi, i tako dalje, ja sam ga pitao pred tim ljudima: Da li ti zna da ovo sada omogucava ovoj drugoj strani, da ta druga strana sada mo e tebe da uzme kao svedoka da dokazuje da to nije tako ? Na ta je on meni rekao: Ne, ma kakvi, oni su klo ari, oni su ubice, ali ne bih eleo da se izvuku i neki drugi. Nije spor no da su ovi u tome ucestvovali, ali sam siguran da su bili i neki drugi . Koji, Mi lane, drugi, odakle ti ti drugi, kako si saznao da su ti drugi, kako to da si se posle 8 meseci setio da si cuo treci metak ? On je rekao: Pa, dobro, navukli su me ovi, kako da izvucem tetu . A onda sam mu ja rekao: tetu mo e da izvuce tako to ce da ne medije i da ka e da te nisu dobro preneli i pomogao sam mu u sastavljanju izjave k oju je on dao naknadno. Momcilo Bulatovic: Govorite da je Gradimir Nalic trebalo da bude ministar polici je, da mu pokojni Zoran indic nije dozvolio da bude ministar iz poznatih razloga. Koji su to razlozi? Vladimir Popovic: On je leceni narkoman. Ne znam da li je izlecen, ali je bio le cen. Momcilo Bulatovic: Govorite o odlasku nekih lidera DOS u Kulu na sastanak sa lju dima iz JSO. Ko su ti ljudi? Ka ete da pokojni predsednik vlade, iako je bio menad e r kampanje nije odlazio, ali su odlazili savetnici Vojislava Ko tunice i drugi lid eri DOS? Vladimir Popovic: Gradimir Nalic. Momcilo Bulatovic: To je jedan. Vladimir Popovic: Odlazio je na proslavu novembra 2000. godine, dva meseca posle 5. oktobra Gradimir Nalic, kao izaslanik Vojislava Ko tunice odlazio je u tu Jedi nicu u prisustvu Radeta Markovica. On, Rade Markovic, Branko Crni i cela ta ekip a. Predstavljen je Jedinici kao buduci ministar policije, a on je njima odr ao pat riotski govor da oni treba da se okrenu Ko tunici, da, ako budu sa Ko tunicom nema H aga, i tako dalje. To se odnosi na to. Momcilo Bulatovic: Ka ete da je Ulemek Milorad direktno postavio Bo ka Buhu? Vladimir Popovic: Da. Jeste. Ja sam bio prisutan. Predsednik veca: Po va oj oceni, i po oceni pokojnog predsednika vlade dr Zorana in dica, kakva je motivacija Jovice Stani ica da se on raspituje o tim stvarima, ciju on stranu zastupa, kako se on tu pojavljuje u formalno pravnom smislu, kakve on t o savete deli, na osnovu cega, na osnovu cega ga primate i da li vi imate inform acije da li on ima bilo kakvu vlast u resoru dr avne bezbednosti? Vladimir Popovic: Do tog prvog kontakta je do lo zbog toga to vam neko, za koga pou zdano znate da je neko ko ima jako puno informacija, ko je bio alfa i omega re ima i parajedinica u prethodnih sedam ili osam godina, ko i dalje ima strahovit uti caj na kadrovske strukture, ko je stvorio tu Jedinicu, bez obzira to je penzioner , to je navodno u sukobu sa Slobodanom Milo evicem i dalje cuvaju pripadnici JSO, n e posle 5. oktobra, nego i u onom periodu kada je smenjen. On je smenjen 1998. g odine i navodno je u strahovitom sukobu sa Milo evicem. On svima prica kako mu pre ti glava. Ali imate cinjenice koje pokazuju da to nije tako. Cuva ga JSO, sina m u izvode Amerikanci i alju ga usred tog perioda ide na kolovanje u Ameriku za pilo ta. Vraca se nazad. Radi ovde kao pilot. Jasno je da u tim re imima istrocnoevrops kim kao to je bio i na , ljudi koji su bili na takvim mestima jesu kljucni za sve to se njima de avalo i za ono to se tog trenutka bude dogadalo. Zoran nije sa njima i mao nikakve kontakte pre dogadaja 5. oktobra. Nismo ni znali gde je. On se pojav ljuje posle 5. oktobra i na tom sastanku i na narednim sastancima sebe predstavl ja kao jednog od kljucnih ljudi koji je pomogao pozadinski, ono to mi ustvari nis mo videli, to ru enje Milo evica i to da jedinice nisu iza le na ulice, jer ste, kao i posle svake bitke kada se pobedi, imali hiljadu onih koji su bili roditelji te po bede i on je sebe... Ali ste mogli da verujete da je Jovica Stani ic za tako ne to z

adu en i ume an pre nego neko drugi. Zoran se vida sa njim tada, da bi video zbog ce ga ga ovaj zove i ta ovaj tra i. Shvati da ovaj nema ta da mu ka e. On je sebe velicao time to nas nije ubio, on ima zasluge za to to se desilo 5. oktobra zbog toga to n ije podlegao uticaju Slobodana Milo evica i njegove ene i JUL i vrha vlasti koji je 1996 1997. godine, narocito u vreme protesta, jer on posle toga vi e nije bio tu, d obijao direktno od Milo evica da on ra cisti opoziciju i da, za razliku od Bad e koji je bio radikalan, je bio umeren, i sada vi ne znate da li je to tacno ili nije ta cno, ali mo ete da ka ete: Hvala to me nisi ubio . I to je na tome ostalo. Posle slucaja Gavrilovic bilo je jasno da nikakve... i neposredno pre toga, kada smo saznali da se dva puta tajno vidao sa Ko tunicom, rekao mi je da je ta njegov a igra, igra za ocuvanje sopstvene glave i ocuvanje jedinice, Frenkija i svih ko ji su tamo bili, pa u konkretnom slucaju i JSO. Formalno, komandant JSO je bio L egija, ali je Jovica Stani ic bio neko pred kim su stajali mirno. Na pominjanje nj egovog imena stajali su mirno i na ime Franka Simatovica. To su razlozi zbog koj ih se Zoran vidao sa njima. Momcilo Bulatovic: Govorite o jednom sastanku sa Jov icom Stani icem, to je hitno videnje sa pokojnim predsednikom vlade, Stani ic tra i, p a ka ete da se Zoran sa njim video u njegovoj kuci: Doveli su nas neki ljudi koji su nas negde sacekali. Tu je pored Jovice bio jedan covek koji se praticno zvao neki njegov prijatelj i saradnik. Mo emo li da dobijemo ime tog coveka? Vladimir Popovic: Samo znam nadimak Mrgud. Momcilo Bulatovic: Govorite o izlasku advokata Tome File iz kabineta Vojislava K o tunice maja 2001. godine sa informacijom da je ne to video, da se izruce Jovica St ani ic Ha kom tribunalu i o razgovoru kojem ste vi prisustvovali kada pokojni dr Zor an indic zove Karlu del Ponte, pa je pita da li je to tacno ili nije tacno. Kakav je odgovor dobijen, da li znate? Vladimir Popovic: To nije tacno. Glavni razlog je bio, ja sam to rekao, to je ta informacija Tome File servirana u javnosti na nacin koji je upravo trebalo da pr ika e ono to je bio nastavak kampanje protiv Zorana indica; da je to koristoljubiv, lo covek, koji samo gleda kako da dode do vlasti i kada dode na vlast svoje ljude je u stanju da izda. Toma Fila je rekao da je na sastanku koji je u kabinetu Vo jislava Ko tunice gde je on bio, video dopis na stolu Vojislava Ko tunice gde Karla del Ponte ka e, ili najavljuje, da ce protiv Jovice Stani ica, Franka Simatovica, Mi lorada Legije ali i Zorana Mijatovica... Momcilo Bulatovic: Govorite o veceri, u nekoj kuci u Ubu, jednog od ljudi. Pozva ni su Brana Crncevic, Mica Stani ic, i tako dalje. Cija je to kuca? Vladimir Popovic: Tog gospodina Mrguda. TAKTIKA ODBRANE Dva dana pre predaje Milorada Ulemeka, smenjen je upravnik Okru nog zatvora u Beog radu, i postavljen vojni bezbednjak Miroslav Micic. Pretres je nastavljen 17. februara 2004. godine, ali je ponovo prekinut, jer je advokat Miroslav Todorovic era izjavio da ne mo e da brani klijenta, jer je izlo en p retnjama smrcu, a da iza tih pretnji stoji svedok saradnik Ljubi a Buha Cume. Sudi ja Kljajevic je doneo odluku da se advokatu Todorovicu dodeli obezbedenje MUP Sr bije. Vece je usvojilo zahtev tu ila tva i odbrane i donelo odluku o razdvajanju pos tupka za atentat na Zorana indica. Nedelju dana pre nastavaka pretresa, 1. marta 2004. godine, ubijen je svedok tu il a tva Kujo Krije torac. Krije torac je pred istra nim sudijom svedocio da je nekoliko da na pre i na sam dan atentata u ulici Admirala Geprata vidao okrivljenog, Vladimi ra Milisavljevica. Posle ubistva Krije torca, Milan Veruovic je izjavio da je posle svega postao paranoik i da je ozbiljno zabrinut za ivot ostalih svedoka . Martovski pretres trajao je samo 8. i 9. i ponovo je prekinut, po to su advokati M iroslav era Todorovic i Mirko Tripkovic demonstrativno napustili sudnicu dok je p retres trajao. Beogradski nedeljnik NIN objavio je 6. maja 2004. godine pismo Radomira Markovic a, biv eg nacelnika DB, optu enog za ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali,

ubistvo Ivana Stambolica i pismo uputio redakciji NIN a je Legijina predaja gest de njegove odbrane, kako bi

poku aj atentata na Vuka Dra kovica u Budvi. Markovic je iz Okru nog zatvora u Beogradu. U tom pismu je rekao d hrabrog coveka i da ocekuje da ce Legija potvrditi navo se saznala istina .

Milorad Ulemek je optu io Cedomira Jovanovica, Vladimira Bebu Popovica, Dragoljuba Markovica da su ga vrbovali da im pomogne da prenesu 600 kg heroina koji je naden u trezoru Komercijalne banke u inostranstvo, preko susednih zemalja: Hrvatske, BiH i Rumunije. U celu akciju transfera i prodaje heroina bio je ukljucen i Du an Spasojevic. Prilikom prebacivanja dela droge u Republiku Srpsku, po iljku je preuz eo Zoran Janju evic. Milorad Ulemek je napomenuo da je Dragoljub Markovic poku ao da ga vrbuje da radi za englesku tajnu slu bu. Cedomir Jovanovic je prema Ulemekovim r ecima, insistirao da dobije za titu Crvenih beretke iako one nisu obezbedivale tel esnu za titu licima. To je bio razlog to je Cedomir Jovanovic sa Spasojevicem i Lju bi om Buhom Cumetom organizovao da njegov d ip bude miniran kako bi mogao ubediti na dle ne da mu je zbog ugro enosti neophodna za tita Crvenih beretki. Milorad Ulemek je izjavio da je Cedomir Jovanovic preko Vladana Batica izdejstvovao pu tanje Du ana Sp asojevica iz pritvora i da mu je Spasojevic rekao da je za tu uslugu Batic od nj ega tra io da ulo i pare u renoviranje fudbalskog stadiona u Obrenovcu. Preko minist ra policije Du ana Mihajlovica, prema recima Ulemeka, Du an Spasojevic je dobio za tit u Crvenih beretki. Zanimljiv je deo iskaza Ulemeka o njegovoj ulozi u hap enju Slobodana Milo evica. Ka da je Ulemek u ao u kucu, Milo evic je od njega zahtevao da prenese poruku Banetu Iv kovicu. Ulemek je pristao da prenese poruku, preko jednog pripadnika Crvenih Ber etki, ali, prema Ulemekovim recima Ivkovic se prodao DOS i odneo pismo u Vladu Srb ije. Dva dana nakon prekida julskog pretresa, prema tvrdnjama advokata Biljane Kajgan ic, dobrovoljno se grckoj policiji, u Solunu, predao jedan od okrivljenih, Dejan Milenkovic Bagzi. Grcka policija je, pak, saop tila da je on uhap en ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Solunu, u kasnim vecernjim casovima 16. jula 2004. godin e. Povodom pekulacija oko toga, Ministratsvo unutra njih poslova Srbije saop tilo je da je UBPOK 13. maja poslalo molbu Interpolu Grcke za informacije o Dejanu Milen kovicu, za kojim je raspisana medunarodna poternica. Dana 19. juna poslata je za molnica grckom Interpolu za pru anje medunarodne pravne pomoci u cilju pronala enja i hap enja Milenkovica. MUP Srbije je 16. jula poslao obave tenje grckim kolegama da postoje indicije da odredena lica tog dana treba da iz Srbije predu u Grcku, ka ko bi se istog dana sa Milenkovicem, iz Grcke vratili u Srbiju. Tom prilikom je MUP Srbije uputio molbu da se sva ova lica, zajedno sa Milenkovicem li e slobode. Grcka policija je postupila po zahtevu MUP Srbije, pa je Milenkovic, 16. juna 20 04. godine pola sata pred ponoc, uhap en ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Sol unu. Na pretresu, 6. septembra, advokat Biljana Kajganic zatra ila je odlaganje pretres a, jer je njen klijent Dejan Milenkovic hap enjem u Solunu, postao dostupan srpski m pravosudnim organima i nema uslova da mu se sudi u odsustvu. Vece je donelo od luku da se nastavi sa saslu anjem prvookrivljenog Milorada Ulemeka jer hap enje i pr itvaranje u drugoj dr avi ne znaci da je okrivljeni dostupan sudskim organima u Sr biji. Iako je Milorad Ulemek jo sredinom juna u iskazu govorio o prodaji 600 kg d roge iz trezora Komercijalne banke, MUP Republike Srbije je izve taj Specijalnom t u ila tvu o navodima Ulemeka, jedan o drogi, a drugi o oru iju nadenom u magacinima Je dinice za specijalne operacije u Kuli, dostavio tek u septembru. U izve taju je po tvrdeno da ta droga jeste spaljena u termoelektrani Nikola Tesla, 9. marta 2001. SLUCAJNI IZVOACI ODBRANE

U nastupu advokata u sudnici i van nje, postojala je ocigledna strategija da se postupak opstruira i obesmisli, kroz procesne radnje koje su advokati praktikova li. Casopis Reporter objavio je u martu 2004. godine biografije advokata odbrane

u postupku za atentat na Zorana indica. Advokati Slobodan i Marko Milivojevic br ane okrivljenog Milorada Ulemeka i u postupku koji se vodi za ubistvo Ivana Stam bolica i poku aj atentata na Vuka Dra kovica u Budvi. Milorad Ulemek u postupku koji se vodi za atentat na Zorana indica, pored pomenute dvojice, ima jo jednog branio ca advokata Momcila Bulatovica. Momcilo Bulatovic, je u advokaturu oti ao iz suda. Bio je anga ovan zajedno sa Goran om Petronijevicem u procesu, koji se vodi protiv Veselina ljivancanina pred Ha kim tribunalom. Tribunal nije prihvatio anga ovanje ovih branilaca, zato to nije provere na profesionalna strucnost advokata i njihovo poznavanje jednog od dva slu bena je zika suda . Nakon provere, Goran Petronijevic je otpao, a Momcilo Bulatovic je ost ao jedan od branilaca Veselina ljivancanina, iako je Veselin ljivancanin eleo da uzm e drugog advokata, ali mu je naredeno da uzme Momcila Bulatovica . Goran Petronijevic, biv i sudija, krivicar, u tandemu sa advokatom Krstom Bobotom brani Sa u Pejakovica u postupku za atentat na premijera indica, dok u postupku za ubistvo Ivana Stambolica i poku aj atentata na Vuka Dra kovica u Budvi, brani okrivl jenog Radeta Markovica. Goran Petronijevic je bio clan sudskog veca u postupku, koji je voden u beogradskom Okru nom sudu protiv lidera NATO zbog bombardovanja 19 99. godine. Pored ovog postupka u kome je sudio, Goran Petronijevic je kao sudij a poznat po tome to je radio na ispomoci u sudu u Peci i da je tzv. akovackoj grup i, koja je brojala 143 pripadnika (Albanci) dosudio ukupno 1632 godine zatvora. Ostace upamcen i po procesu koji je vodio kao sudija na ispomoci, protiv Ismeta Berbatija, koga je osudio na 12 godina zatvora. Vrhovni sud je presudu ukinuo zb og toga to je ustanovio, samo na osnovu spisa, da Berbati to delo nije mogao ucin iti. Krsto Bobot, takode biv i sudija, ostao je upamcen po tome to je trojicu novinara D nevnog telegrafa Slavka Curuviju, Zorana Lukovica i Srdana Jankovica osudio na p o pet meseci zatvora bezuslovno, zbog teksta Ubijeni kritikovao Milovana Bojica . K rsto Bobot je kao de urni istra ni sudija obavio uvidaj posle ubistva na Ibraskoj ma gistrali, iako je za uvidaj bio nadle an istra ni sudija iz Lazarevca. Posle uvidaja , sudija Bobot je zapisnik dostavio lazarevackom tu ila tvu. Miroslava eru Todorovica. biv eg sudiju razre io je du nosti 2000. godine predsednik Vr hovnog suda Srbije. Poznat je po spisateljskim afinitetima, pa se jednog trenutk a u medijima pojavila informacija da je izdavanje njegove knjige Sudija smrti fina sirao Ljubi a Buha Cume, to je advokat Todorovic demantovao. Advokat Todorovic je b io rtva ljudi iz zemunskog klana . Po njegovim recima, Todorovica su oteli pripadnic i zemunskog klana nakon jednog njegovog nastupa na televiziji oktobra 2000. godine . Slucajno mi je izletelo da u Zemunu postoje privatni zatvori. Posle toga su me uhvatili i odveli u taj zatvor u ilerovoj ulici. Bio je decembar, a oni su me ski nuli golog, bacili u prazan bazen i satima se i ivljavali nada mnom. Rastezali su me nekim spravama... To je trajalo satima, a oni su primenjivali klasicne polici jske metode. Mile Lukovic Kum me je kao branio, a Du an Spasojevic napadao i utirao ... Nenad Vukasovic, branilac Zvezdana Jovanovica je, pre advokatske karijere radio kao inspektor saveznog SUP. U tekstu Reportera pi e da je Vukasovica kao branioca Zvezdanu Jovanovicu preporucio Jovica Stani ic. Nenad Vuksovic je jedan od medijsk i najeksponiranijih branilaca u postupku za atentat na Zorana indica i jedan od n ajo trijih kriticara sudija iz Veca i tu ilacke strane i predstavnika biv e vlasti. Na kon predaje Milorada Ulemeka u maju 2004. godine, Vukasovic je izjavio: Dobrovolj na predaja uvek podrazumeva predhodni razgovor sa nekim, i te stvari moraju da f unkcioni u kao vajcarski sat. To ukazuje da bi neko o tome morao da ima podatke, i naslucuje da ce Legijina predaja doneti veliki obrt na sudenju. Ocekujem da ce s ada biti rasvetljena i uloga biv e vlasti u organizovanom kriminalu, a obrt se naz ire u panicnim izjavama biv ih dr avnih funkcionera. Oni ne mogu da ostanu netaknuti , a neki od njih morace da sednu na optu enicku klupu. Gospodin Zoran indic je pao zbog svog okru enja, i sada se ocekuje probijanje brana ka vrhu biv e vlasti ukljucu

juci i Demokratsku stranku . Nenad Vukasovic umeo je i ovako da prokomentari e optu ni cu: Ako je Dejan Milenkovic Bagzi i ao da ubije kamionom, ta ce im onda ona glupost o zoljama? Molim vas, napi ite da sam rekao da je Prijiceva optu nica za obdani te . Advokati Slobodan Boban Milivojevic i njegov sin Marko Milivojevic predstvaljaju deo advokatskog tima Milorada Ulemeka. Slobodan Milivojevic je u policijskoj ak ciji Sablja bio uhap en zbog sumnje da je bio saradnik zemunskog klana . Postojale su naznake da je advokat Slobodan Milivojevic naplatio 250.000 eura od Du ana Spasoj evica za nekoliko sitnijih usluga. Utisku da su se advokati odbrane identfikoval i sa svojim klijentima, doprinelo je i pitanje, koje je Marko Milivojevic uputio jednom od svedoka na sledeci nacin: Koliko dugo poznajete NAJVECEG PUKOVNIKA OD SVIH PUKOVNIKA i kako se odnosio prema svojim ljudima ? Na isti nacin advokat Mark o Milivojevic oslovio je Milorada Ulemeka i na sudenju za ubistvo Ivana Stamboli ca i za poku aj atentata na Vuka Dra kovica, ali ga je tom prilikom predsednik Veca Dragoljub Albijanic upozorio da okrivljenog oslovljava iskljucivo sa okrivljeni M ilorad Ulemek . Biljana Kajganic radila je kao sekretar Skup tine grada, pa kao sekretar saveznog MUP, odakle je oti la u advokaturu. U postupku za atentat na Zorana indica istakla se po velikom broju prigovora, albi, zahteva, podno enju krivicnih prijava protiv s udije predsednika Veca Marka Kljajevica, protiv svih lica koja su u istra nom post upku uzeli izjavu od Zvezdana Jovanovica. Posebno medijski interesantna postala je nakon objavljivanja teksta Milo a Vasica pod nazivom Saradnici, advokati i stari drugari.. . u nedeljniku Vreme u septembru 2004. godine. U tom tekstu Milo Vasic j e napisao da je UBPOK, zahvaljujuci tehnici koju su dobili neposredno pre ubistv a Zorana indica, locirala Dejana Milenkovica u Grckoj, u aprilu 2004. godine. U m aju, presreli su jedan od razgovora koji je Dejan Milenkovic vodio sa advokatom Bi ljanom Kajganic. U tom razgovoru Biljana je obavestila Milenkovica da je ona sa s tarim drugarima (Jocicem i Bulatovicem) dogovorila da on dobije status svedoka sa radnika i da ka e da je on po nalogu Ljubi e Buhe Cumeta, organizovao ubistvo Momira Gavrilovica koga je ubio Teca. Kada je Bagzi rekao : Kako da ka em kad to nije isti na ?, ona je odgovrila: Ma, ko te pita ta je istina? Istina je ono to sam se ja dogov orila. Ej, ova dvojica su najmocniji ljudi u dr avi, budalo! Tada nji nacelnik UBPOK Boro Banjac je transkript razgovra, sa Slu benom bele kom poslao Vojislavu Ko tunici, Draganu Jocicu, Zoranu Stojkovicu i nacelniku Javne bezbednosti generalu Mirosla vu Milo evicu. Nakon ovoga Boro Banjac je smenjen sa mesta nacelnika UBPOK. Opstrukcija je prestala kada je na vlast do la vlada koja je najavila ukidanje spe cijalnih odeljenja, na ta su advokati odbrane reagovali odu evljeno, a da je to sta v vecine advokata nagovestio je predsednik Advokatske komore Beograda, Vojslav N edic. Advokatska komora Beograda i njen predsednik nisu reagovali na pona anje bra nilaca tokom pretresa. Jedino saop tenje koje je Advokatska komora Beograda srocil a je protest zbog odluke Ha kog tribunala da Slobodanu Milo evicu postave barnioca u postupku. SUOCENJE BEBE I LEGIJE Vladimir Popovic: Na ministra policije Jocica i na Bulatovica, sa kojim ste osta li nasamo u kabinetu one noci kada ste dovedeni, neobrijan i izujedan i kada su zvali frizerku. Frizerka je do la iz beogradske policije da vas i a i brije. Milorad Ulemek: Lo i su vam informatori. Vladimir Popovic: Tacne su mi informacije i, onda ste jednog trenutka tra ili da i z kancelarije izadu Guri i Milo evic i ostali ste u kabinetu sami sa Jocicem i sa Bulatovicem, najmanje sat i po vremena i dogovorili se da dodete sutra ili preko sutra ovde, da va i advokati sutra izmi ljenu pricu sa, i te gluposti, da odmah kren ete da optu ujete mene i biv u vladu za prodaju droge... Milorad Ulemek: Lo e su vam informacije gospodine Popovicu. Vladimir Popovic: Nisu mi lo e informacije. Napravili ste sa glupim ljudima glup p akt i zbog toga danas ispa tate. Potpuno bez potrebe ste ubacili jednu stvar koja je netacna, pri tome ste na li vrlo jaku kariku, a to sam ja, koji nikada sa vama

u Surcinu nije bio, koji se nikada nije video sa Du anom Spasojevicem i koji nikad a nije bio u ilerovoj. Verovatno ste pretpostavili da jesam, mo da, pa ste zato to rekli, ali, da ste se bolje raspitali, saznali biste da je ta stvar nemoguca i n ikada ne biste imali potrebu da pricate. To sa drogom, da je tacno, to nema nika kve veze sa ovim za ta ste vi ovde optu eni i za to bi vi u svoju odbranu iznosili ne t o to vas dodatno uvaljuje u neko kriminalno delo. Milorad Ulemek: Ja se toga ne secam. Vladimir Popovic: Sada cu vas podsetiti ta je va a izjava? Da ste prvi put sa mnom razgovarali o drogi, u Surcinu na veceri, a da ste drugi put sa mnom razgovarali u mom stanu gde vas je premijer zvao. Do li ste, razgovarali ste sa njim, a onda je premijer indic iza ao, a vi ostali sa mnom jo 5 minuta i tada pricali sa mnom o d rogi. Nemam ta vi e da razgovaram. MEDIJSKA ORALNA ISTORIJA U tekstu indic Srbin pred smrt , biv i savetnik Predsednika SRJ Vojislava Ko tunice za med ije, Aleksandar Tijanic napisao je: Srbin pred smrt. Odmaknut od kriminala. Pred smrt. Odmaknut od stranaca. Pred smrt. Odmaknut od Bebe i Cede. Pred smrt. Odmak nut iz Zemuna. Pred smrt. Preseljen iz Berlina u Va ington. Pred smrt. Mudar. Ali, vec mrtav. U povorci, iza kovcega, u DS koji se odrekao njegovih ljudi a njega beatifikuje, svako naslucuje da indic nije bio samo ono to se videlo. Da nije stre ljan zbog onog to se znalo... Oroz snajpera vuku dva prsta. alju dve poruke. Jedan pripada andelu pakla. Nije se slo io da Zoran menja njihov dogovor. To je rekao n a srpskom. Drugi prst? Taj je bio protiv da indic postane Srbin. To nije rekao na srpskom . U moru tekstova u tabloidima, koji su se bavili ulogom biv ih indicevih saradnika i stranih slu bi u atentatu, na ao se i intervju Milana Vidojevica u listu Svedok 18. maja 2004. godine, objavljen nekoliko nedelja pre nego to je Milorad Ulemek treb alo da da iskaz u postupku. Vidojevic, predstavljen kao poznavalac rada obave tajni h slu bi , na pitanje novinara Borisa Aleksica: da li je moguce da je premijer indic s tradao jer se svesno ili nesvesno suprotstavio projektu koji je tek nazirao, stv aranju nove Habsbur ke monarhije u kojoj Hrvati treba da preuzmu ulogu Srba na Bal kanu? , odgovara: To je veoma op irna tema. Novo Habsbur ko carstvo se obnavlja kroz EU . Nema sumnje da je Josip Broz Tito pripremio nezavisnost Hrvatske kako ne bi od govarali za zlocine pocinjene u Drugom svetskom ratu... Mo da ce neko pomisliti da je sve ovo bilo previ e za premijera jedne male i napacene Srbije, ali upravo jed na takva mala zemlja, jeste sru ila mocnu prvu Habsbur ku monarhiju . Dok su cekani rezultati iz Visbadena, pojedini mediji, predvodeni nedeljnikom NI N, objavljuju pricu o fotorobotu i kako je premijera indica ubio pripadnik hrvats ke tajne Slu be, moguce biv i pripadnik Legije stranaca, a ne okrivljeni Zvezdan Jov anovic. Novinar NIN objavljuje imena dvojice hrvatskih dr avljana koji su u vreme atentata boravili u Srbiji. Veoma brzo ispostavilo se da su obojica detaljno pro vereni odmah nakon atentata i da se ustanovilo da nemaju nikakve veze sa atentat om. Ovaj podatak ne sprecava novinare NIN da nastave svoju istragu koja je trebalo da doka e neosnovanost optu nice Jovana Prijica. Kome je i zbog cega odgovaralo da istragu i optu nicu usmerava u pogre nom pravcu. CEMU VEROVATI Registar saradnicke mre e dr avne bezbednosti od 1945. godine uni ten je ili sklonjen, a 2001. napravljen je novi, sa izmi ljenim dou nicima, tvrdi RTV B92. Prilikom prav ljenja novog registra, mnogi saradnici izmi ljeni su kako bi bili kompromitovani. Zbog va nosti tih podataka i mogucnosti da se njima manipuli e, postoji osnovana sum nja da su pravi registri saradnickih mre a sacuvani po nalogu efa Resora dr avne bezb ednosti Srbije Radomira Markovica. Moguce je da se registri nalaze u posedu neov la cenog lica. RTV B92 objavila je dokaz o uni tavanju dokumentacije. U tom dokument u navedeno je da su celni ljudi RDB posle 5. oktobra 2000. sistematski uni tili de o dokumentacije od 1998. godine. Uni teni su delovi koji su se ticali operativnih obrada lica iz DOS-a i Otpora, mikrofilmovi, pomocni dosijei, izve taji o radu za

te dve godine, i dokumenti u vezi sa finansijskim poslovanjem. To je utvrdeno is tragom operativaca slu be, a informacija da je do lo do zloupotreba i nezakonitog po na anja radnika RDB: Nikole Curcica, Branka Crnog, Milo a Teodorovica i Milana urovic a dostavljena je 2001. godine MUP-u i Vladi Srbije. Pokrenuta je istraga samo pr otiv Radomira Markovica. Nikola Curcic je na sopstveni zahtev oti ao u penziju, a Milo Teodorovic i Milan urovic ostali su rukovodioci u BIA. Dr avni tu ilac nije reago vao. LAG NA TORTU NEKO ZATVARA KRUG

U akciji "Sablja" Rade Bulatovic je uhap en zbog susreta sa Miloradom Lukovicem Le gijom i Du anom Spasojevicem iptarom pre ubistva premijera Zorana indica i osumnjice n je za udru ivanje radi neprijateljske delatnosti, a krivicne odgovornosti oslobo den je, kako je obrazlo eno, na osnovu odgovarajucih zakonskih razloga . Imenovan je za direktora Bezbednosno-informativne agencije, iako nije ispunjavao osnovne usl ove. Prethodna vlast ulo ila je napor da pokrene proces profesionalizacije slu be, a li njegovim imenovanjem sve je vraceno u politicke vode gde se ljudi dovode za ef a civilne obave tajne slu be po politickoj podobnosti. Bulatovic nije radio u obave ta jnim slu bama, nego u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, i tako BIA je data amateru. Nisu stvoreni kontrolni mehanizmi, i kontrola slu be je kao u vreme jedn opartijske dr ave, a otimanje za kontrolu kapaciteta za prislu kivanje, ko ce kome p rikazivati snimke poseta ili intimnog ivota stvarnih ili zami ljenih politickih pro tivnika trebalo bi iskoreniti. ef Agencije trebalo bi da poseduje neke profesiona lne kvalitete, jer je rec o specificnom zanatu. Ako je bilo razloga da se na cel u agencije nade neko ko nije iz bezbednosne strukture, onda je pitanje da li je licnost na mestu direktora BIA sposobna da obavlja tu funkciju i bude nosilac re forme. Hap enje Bulatovica u vreme akcije "Sablja" smestilo je tragove atentata me du ljude bliske predsedniku DSS. Cinjenica da je Bulatovic bio pritvaran u akcij i "Sablja" zbog kontakata sa vodama zemunskog klana povlaci sumnju. Advokat Bo o P relevic smatra da privodenje Bulatovica u akciji "Sablja" nema formalnog znacaja u slucaju njegovog imenovanja za efa BIA, jer protiv njega tu ilac nije podigao op tu nicu, to jeste problem prethodnih vlasti. Generalni sekretar, za divno cudo, navodno nepatriotske nevladine organizacije Atl antski savet, Veljko Kadijevic, rekao je, na op te cudenje, da je Bulatovic covek koji je obezbedio kvalifikacije za direktora BIA. On je naglasio da Bulatovic ni je laik vec covek koji se bavi tom obla cu i dobro je upucen u bezbednosnu problem atiku. Cinjenica da je radio u Ministarstvu spoljnih poslova, prema Kadijevicu j e jo jedan plus, jer Bulatovic u iva ugled u inostranstvu, a funkcija direktora BIA delimicno je i politicka: Bulatovic se visoko kotira u ovoj politickoj garnituri i njegovo imenovanje nije iznenadenje. Predstoji mu ozbiljan rad, jer je taj se gment bezbednosti zapu ten i trebace mu ume nost da agenciju reformi e prema standardi ma demokratskih zemalja i napravi diskontinuitet sa dosada njim nacinom rada. Njeg ovi prethodnici nisu uradili ni ta na tom polju , ocenio je Kadijevic. KO JE MUTIO LAG

Premijer Srbije Vojislav Ko tunica kao da je poku avao da izvr i dr avni udar. Preuziman je tajne slu be, bilo mu je neophodno, samo da nastavi "neomilo evicizam". Danica Dra kovic tvrdila je da joj je direktor BIA Rade Bulatovic obecao da ce pod r ati njen izbor na mesto direktora Instituta bezbednosti BIA: Razgovarala sam sa B ulatovicem o prislu nim uredajima koji se jo nalaze u mojoj kuci. Tada smo se dotak li Instituta za bezbednost. Rekla sam mu da, po koalicionom dogovoru, SPO-u prip ada to mesto. Bulatovic je rekao da nema ni ta protiv mog izbora. Rekao je: 'Dajte kandidaturu i zavr icemo to.' SPO je na sednici kadrovske komisije Vlade Srbije pr edlo io Danicu Dra kovic za efa Instituta bezbednosti, ali odgovora na ovu kandidatur u nije bilo: Ne znam u cemu je problem... Ocigledno postoji problem kada on ceka toliko... , rekla je Danica Dra kovic. Ona je odbacila tvrdnje portparola DSS Andrej a Mladenovica, da je "SPO dobio sve to je trebalo da dobije, po to je njihov kadar

Vladimir Bo ovic postavljen za generalnog inspektora srpske policije": SPO je tra io mesto ministra policije, pa smo odbijeni. Tra ili smo zamenika ministra policije, ali koalicioni partneri nisu pristali. Na kraju smo dobili obecanje da ce nam pr ipasti Institut za bezbednost BIA i mesto generalnog inspektora MUP-a Srbije. Bo o vic je odmah postavljen, dok smo sa Institutom cekali Direktor BIA Rade Bulatovic nije odgovarao na pozive. ef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srdan uri c tvrdio je da imenovanja Danice Dra kovic na celo Instituta za bezbednost nije u domenu Vlade Srbije. Ministar Bojan Dimitrijevic rekao je da se to pitanje re ava izmedu lidera DSS i SPO. Clan kadrovske komisije iz SPO, ministar za dijasporu, Vojislav Vukcevic rekao je da je njegova stranka iznela svoj predlog i sada ceka : Direktora Instituta za bezbednost predla e direktor BIA. Kako je Bulatovic kadar DSS, iz razgovora sa ministrima iz ove stranke stekao sam utisak da oni imaju do voljno razumevanja za na predlog. Portparol DSS Andreja Mladenovic objasnio je da mu nije poznato da li je Ko tunica predlo io Radetu Bulatovicu imenovanje Danice Dra k ovic u Institut za bezbednost: Koliko ja znam, BIA ce ovih dana objaviti koji su zakonski uslovi potrebni za mesto direktora . Kada je dogovor propao, list SPO, Srpska rec opisao je pocetAk rada Bulatovica: Direktor BIA, sastaje se sa biv im Legijinim najbli im saradnikom, i biv im zamenikom n acelnika Dr avne bezbednosti Srbije Andreje Savica, Miloradom Bracanovic koji je b io alfa i omega Jedinice za specijalne operacije, i operativni organizator polit ickih zlocina pocinjenih za vreme Slobodana Milo evica, i posle njegovog pada. O c emu pricaju mo e se zakljuciti iz toka postupaka za ubistva na Ibarskoj magistrali , za ubistva Zorana indica i Ivana Stambolica. Ocigledni su napori izvr ne i sudske vlasti, potpomognute dr avnom bezbedno cu, da se optu eni odbrane i da se poni te njiho va priznanja u istra nom postupku, a procesi dovedu u sumnju. Jasno je za to to radi Bracanovic, ali za to i u cije ime to radi Rade Bulatovic? Rade Bulatovic je, kao novi direktor BIA, promivisao i novi dan bezbednosti - 17 . oktobar (namerno ili slucajno iz doba kralja Aleksandra). Na toj svecanosti bi lo je upadljivo da je uspeo da vaskrsne Milo evicevu pretorijansku gardu, sacuva s ve saborce Milorada Lukovica i Milorada Bracanovica, i da toliko zamuti nere ena u bistva da to sud nece dugo re iti. Do njega su, kako pi e Srpska rec na toj proslavi stajali Radi a Roksic - clan JUL-a i tajni policajac Mire Markovic, Mi a Vilotic - oslonac Radeta Markovica u borbi pr otiv domacih izdajnika, Cviko Milinkovic - pijani kum Milorada Bracanovica, Mica Jovanovic - glavno uvo u strankama koje ne slede Slobodana Milo evica, julovac Mi le Jovanovic - ekspert za privatne zabave direktora, Vojislav Mrakovic - pobedni k na takmicenju "ko ce pre doneti tortu za rodendan direktoru BIA", Slobodan Mir kovic i Nikola Milenkovic - zalutali tandem upla enih momaka sa nazovi titulom ruk ovodilaca Beogradskog centra BIA, Slavi a Milo evic - najbogatiji tajni policajac u Srbiji, i tako redom. Posebnu pa nju na proslavi Bulatovic je poklonio svojoj ekipi iz Carine, iz vremen a kada je, kao Mirin dipolomata, vercovao iz Turske i Italije. Tu je predvodnik P redrag Petronijevic, svr eni student Vi e kole unu tra njih poslova, koji je kredit kod B ulatovica stekao promovisanjem verzije ubistva Momira Gavrilovica, kojom je, zar ad naklonosti tada njeg savetnika za bezbednost predsednika SRJ, la no optu io svog efa - Gorana Petrovica. Do njega su bili Radetov kum Milo Vulic, alfa i omega za (ne )carinjenje kineske robe, i oka Antic iz Ni a, "Radetov carinik" iz vremena "krmaca " iz Turske i Italije, nagraden mestom nacelnika ni kog centra BIA. Za medijsko pokrivanje svecanosti bili su zadu eni listovi "Kurir" i "Balkan", uz trabunjanja o reformi i depolitizaciji. Za ovu svecanost preureden je kabinet Radeta Bulatovica, postavljen mermer na ul aznim stepenicama, a hrana i pice pristigli su od "sponzora" koje je obezbedio ef kabineta Nikola Bajic, leceni alkoholicar nakon krize posle sloma Trece linije 5. oktobra 2000. Na proslavu treba dovuci i politicki krem, ako je moguce i Borisa Tadica, pa je preko Stevana Nikcevica, direktora "Jugoimport SDPR", Bulatovic bio u komunikaci ji sa predsednikom.

UGAO GLEDANJA ILI LAGANJE? Posle hap enja nekada njeg savetnika za bezbednost predsednika Jugoslavije Radeta Bu latovica i biv eg efa vojne obave tajne slu be Ace Tomica, otvoreno je pitanje, ko se i kojim povodom vidao sa osumnjicenima za ubistvo premijera Srbije Zorana indica. Savetnik za ljudska prava Vojislava Ko tunice, Gradimir Nalic, rekao je da su njeg ovi jedini kontakti sa JSO bili u mesecima nakon oktobra 2000. godine, i da je t ada kao advokat i izvr ni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska pra va bio veza izmedu dr ave, oficira Unmik i Albanaca koji su dolazili u posetu svoj im najbli ima u zatvorima u Srbiji. Direktor Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava Biljana Kovacevic-Vuco demanto vala je da je advokat Gradimir Nalic, nekada nji savetnik biv eg predsednika Jugosla vije Vojislava Ko tunice od oktobra 2000. predstavljao JUKOM: "Od oktobra meseca 2 000. godine Gradimir Nalic nije izvr ni direktor JUKOM-a, i da je u to vreme na me stu izvr nog direktora bio Du an Ignjatovic, a od ove godine izvr ni direktor JUKOM-a je Mirna Kosanovic. Znaci, Gradimir Nalic u funkciji izvr nog direktora JUKOM-a ni je mogao da izvr ava neke radnje o kojima je govorio, neko spajanje sa Unmikom, pr e svega zato to nije bio izvr ni direktor, a i zbog toga to nikakvo spajanje sa ofic irima Unmika nije u nadle nosti JUKOM-a U to vreme, JUKOM se bavio intenzivnom kamp anjom za amnestiju svih politickih osudenika i nije radio nikakve poslove na osl obadanju zatvorenika, pre svega zato to to nije u nadle nosti JUKOM-a". Gradimir Nalic je ponovio da je od oktobra 2000. do janura naredne godine bio na mestu izvr nog direktora JUKOM, i da je u ime JUKOM-a izveo iz zatvora novinara Z orana Lukovica, Fljoru Brovinu i maloletnog Vucetica iz zatvora u Kosovskoj Mitr ovici. Cedomir Jovanovic u svojoj knjizi "Moj sukob sa pro lo cu" pi e: Kampanja protiv nas se pojacava. Stalno je tema bila Hag. Legiju sve vreme toksira Ko tunicin kabinet da ce biti izrucen Tribunalu. I pre republickih izbora u decembru 2000. godine, na slavi JSO, na Arandelovdan, Gradimir Nalic, savetnik za ljudska prava Vojislava Ko tunice, vr io je smotru specijalne jedinice Dr avne bezbednosti u Kuli. Tada im je rekao da JSO treba da slu i Ko tunici jer je patriota, a ne indicu jer ce ih sve pro dati Hagu. "Svi zajedno treba da radimo za na u stvar", porucio im je Nalic. Zbog te smotre, a ne zbog sklonosti krizama, nismo prihvatili Ko tunicin predlog da on bude ministar unutra njih poslova u Vladi Srbije. Tek naknadno smo saznali da Nali c ima zdravstvene probleme koji su duboko kompromitujuci za svakoga ko ima profe sionalne ambicije. To su problemi prema kojima su Jocicevi "gresi iz mladosti" z aista sitnica. Zoran se spremao za odlazak u Va ington i za susret sa Bu om u novemb ru 2001. godine. Na sudenju optu enim pripadnicima tzv. Zemunskog klana u Specijalnom sudu pravni z astupnik DSS, Gradimir Nalic, ispricao je: Posle bacanja dve bombe na sedi te DSS, 28. februara 2002, policija je saop tavala da prevrce nebo i zemlju ne bi li uhvatil a pocinioce, ali Vojislava Ko tunicu ili bilo koga iz ove partije MUP nikada nije obavestio do kakvih su saznanja do li. U to vreme nismo imali indicije ko je ovo u cinio. U javnosti se mislilo da je to protest zbog navodnog nedavnog poku aja hap en ja Radovana Karad ica u Beogradu. Liga za Vojvodinu saop tila je da je to bilo neade kvatno upozorenje DSS-u zbog navodne ratnohu kacke politike. DHSS je saop tila, to je krunisano kasnije u Sablji , da napadaci ele da izazovu razdor u demokratskom bloku . DSS se pridru uje krivicnom gonjenju protiv ovde optu enih, jer novih dokaza nemam o . Predsednik sudskog veca Marko Kljajevic pitao je: Da li je Vojislav Ko tunica dobio pismo Ljiljane Buhe o tome ko je bacio bombe na sedi te stranke? Ne znam, to mo e da ka e samo Vojislav Ko tunica , odgovorio je Nalic. U istrazi ste, 8. jula 2003, rekli da je Ljiljana, supruga Ljubi e Buhe, u pismu V ojislavu Ko tunici navela druga imena u odnosu na ovde optu ene Du ana Krsmanovica i M ilana Juri ica, da je to uradio surcinski , a ne zemunski klan . Kako obja njavate razliku

u va em iskazu tada i danas? pitao je sudija Kljajevic. Osve ili ste mi secanje. Dobijena su njena pisma, pretpostavljam da ih imate , vadio se Nalic. Kad je sudija Kljajevic rekao da sud nema pisma Ljiljane Buhe, Nalic se obavezao da ih nade u stranackoj arhivi i dostavi sudu. Napad na prostorije DSS dogodio se u vreme kad su postojale ozbiljne nesuglasice izmedu DSS i DS, i unutar celog DOS, oko daljeg toka reformi i politike dr ave. DS S je uvek sve radio u granicama dobrih odnosa sa ostalim politickim faktorima. U stranci smo bacanje bombi shvatili kao akt nasilja prema nama, ali nismo i li u r evan izam , dodao je Nalic Na pitanje advokata Slobodana Milivojevica, branioca prvooptu enog Legije, Nalic j e bio izricit da bacanje bombi na sedi te DSS nije dovelo do jo veceg razdora u DOS . IVOT TECE Vlada Srbije raspisala je krajem 2005. tender po kome je ministarstva privrede, za ekonomske odnose sa inostranstvom, i kulture trebalo da cuvaju privatna obezb edenja. Pocetkom decembra do li su iz "Strakon sekjuriti", ciji je suvlasnik Gradi mir Nalic, da preuzmu obezbedenje nekih vladinih zgrada, ali posle intervencije ministara "privatni biznis" je propao. Neuspelo anga ovanje Nalicevog obezbedenja u ministarstvima potvrdio je pripadnik policije: 5. decembra ujutru do ao je jedan covek i rekao: "Ja sam iz 'Strakon sekjuritija' sa Zvezdare. Poslali su me da u 11 sati preuzmem obezbedenje ovog ministarstva". Ja ga pitam gde si radio ranije , a on slegne ramenima i ka e mi da mu je ovo prvi posao u ivotu. Ministri Milan Pa rivodic, Dragan Kojadinovic i Predrag Bubalo culi su za anga ovanje privatnog obez bedenja nekoliko dana pre preuzimanja i dali su nalog da im odmah bude javljeno ako neko dode da nas zameni. Kako smo kasnije saznali, Predrag Bubalo, ministar privrede, pogre no je razumeo da hoce da zamene i njegovo licno obezbedenje, pa je oti ao kod ministra policije Dragana Jocica. Bubalo mu je rekao: "Lako je tebi ka d ima dvadesetoro ljudi koji te stalno prate, a nama hoce da ukine i ovih nekoliko policajaca." Posle toga, Jocic je odustao od promene i mi smo ostali ovde. Anga ovanje privatnih obezbedenja u vladinim institucijama nije novost. Vec drugu godinu u zgradi Poreske uprave u Beogradu je ljudstvo firme "Gordon". Oni su na tim poslovima bili rasporedeni u vreme vlasti Slobodana Milo evica, ali ih je nova vlast zamenila policijom. Informacije o nastavku trenda iz Milo evicevog re ima pot vrdio je Gradimir Nalic: Taj tender je postojao, ali... nije pro ao. Plan je promen jen i ostalo je policijsko obezbedenje. Trebalo je da se promeni izmedu cetiri i osam ljudi u svakom od ta tri ministarstva, ljudi koji rade na portirnici ili n eke slicne poslove. Nije bilo predvideno da se zamene policajci koji obezbeduju ministre... Moja firma je konkurisala na jo dvadesetak tendera, ali da do sada ni jedan od njih nije realizovan . DA LI JE SVE SLUCAJNO I BEZ POCETKA I KRAJA Pred Anketnom komisijom Skup tine Srbije biv i nacelnik General taba Vojske Jugoslavij e Neboj a Pavkovic je potvrdio da je u noci izmedu 4. i 5. jula 2001. godine u kab inetu predsednika SRJ Vojislava Ko tunice odr an sastanak na kojem je planiran upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prislu kivanja predsednika Jugos lavije. Pavkovic je izjavio da naredenje za upad u Vladu Srbije nije dobio pisme no od predsednika SRJ, vec da mu je to nalo io savetnik predsednika SRJ, Gradimir Nalic. Oko jedan posle ponoci u kabinet ga je pozvala sekretarica Mirela i, prema njegovim recima, tamo zatice: Ko tunicu, efa kabineta Ljiljanu Nedeljkovic, generala Acu Tomica i savetnika za ljudska prava Gradimira Nalica... Nalic me je, pod ut icajem alkohola, docekao recima da sam covek od akcije i da konacno za mene ima zadatak. Rekao je da neko prislu kuje predsednika Ko tunicu, da je utvrdeno da posto ji agencija koja je nabavila aparate za prislu kivanje i da u tu agenciju treba up asti, rasturiti je i videti ta ona radi - rekao je Pavkovic, i dodao da je Nalic rekao da se upad mora izvr iti iste veceri jer ce u suprotnom biti kasno i da je u

pitanju opstanak savezne dr ave . Pavkovic je svedocio da je na tom sastanku Nalic istakao da je potrebno upasti u tu agenciju, zapleniti aparate , a da Tomic predlo io i hap enje Vladimira Popovica Be be, koji je navodno stajao iza operacije prislu kivanja. On je naglasio da se u to m trenutku nije znalo da se radi o Birou za komunikacije Vlade Republike Srbije, vec se govorilo o nekakvim kablovima, zgradi kod Beogradanke , agenciji sa savremen om opremom za prislu kivanje , Pavkovic je rekao da je pozvao generale Aleksandra Va siljevica, Milena Simica i Milana akovica, a jedna jedinica je stavljena u pripra vnost. Kasnije je na sastanku u Upravi vojne bezbednosti razja njeno da je u pitanj u Biro za komunikacije, zakljucili smo da bi upad bio neovla cen jer VJ nema nadle n ost i da to nije na posao , rekao je Pavkovic i dodao da je istog dana izvestio Ko tu nicu da zadatak nije izvr en i savetovao mu da taj problem ili iznese pred VSO, re i ga preko MUP-a Srbije ili izlaskom u javnost. On je naglasio da se od tada, pa do smene s mesta nacelnika G , njegovi kontakti sa Ko tunicom svode na telefonske ra zgovore ili sastanke kojima je obavezno prisustvovao i Rade Bulatovic, savetnik za bezbednost predsednika SRJ: Kod Ko tunice je navedene noci, sem Ljiljane Nedeljk ovic, neovla ceno prisustvovao i Gradimir Nalic, koji je vodio glavnu rec . On je naglasio da je postojala tendencija da se upadom napravi pometnja i destabi lizuje Vlada Srbije i da se VJ uvuce u sukob unutar DOS i na taj nacin napravi n eka vrsta udara u zemlji . Posle tih sastanka vi e niko nikada nije insistirao na prici o prislu kivanju, niti je bilo price o istrazi, to bi bilo logicno. Izgovor T omica za obustavljanje akcije protiv Vlade Srbije bio je to to je Vasiljevic oti ao i sve ispricao premijeru indicu i tako onemogucio akciju . Pored Pavkovica, iskaz je dao i general VJ u penziji Milan akovic, biv i nacelnik U prave vojne bezbednosti, koga je na tom mestu kasnije nasledio Aco Tomic. On je istakao da je posle sastanka u kabinetu predsednika SRJ jedan broj clanova speci jalne jedinice Kobra bio stavljen u pripravnost: Odlucili smo na sastanku u Upravi vojne bezbednosti da se akcija odlo i dok se ne prikupi vi e dokaza. Medutim, kada s am video da Tomic ne samo da ne zna gde se zgrada nalazi, vec i ta je u njoj, kol iko je ljudi obezbeduje, dao sam znak glavom generalu Pavkovicu da od akcije nem a ni ta . On je rekao da je Nalic zahtevao da napi e izjavu jer je odbio da sprovede u delo ideju o upadu u Vladu Srbije, to je Pavkovic odbio recima: Ko si ti da ja t ebi pi em izve taj? O svemu cu izvestiti samo predsednika Ko tunicu. U postupku protiv novinara Milovana Brkica, istra ni sudija Prvog op tinskog suda sa slu ao je nacelnika SUP Beograda Milana Obradovica, i efa odseka za suzbijanje nark otika Slobodana Pe ica. Zamenica dr avnog tu ioca optu ila je Brkica da je u kolumni u l istu Nacional oklevetao Milana Obradovica tvrdnjama da je ucestvovao u likividac iji slikara Dragana Male evica Tapija, da je montirao proces ubicama generala Bo ka Buhe, i prikrivao ubistva gradana u prostorijama SUP, u kojima su ucestvovali ra dnici policije. U vi ecasovnom ispitivanju pred istra nim sudijom, odgovarajuci na p itanja sudije, okrivljenog Brkica i njegovog advokata Gradimira Nalica, general Obradovic je negirao svoje uce ce u navedenim dogadajima. I inspektor Slobodan Pe ic nije priznao da je ucestvovao u ubistvu privedenog mladica Milana Jezdovica. Ob a svedoka navela su da ih novinar Brkic neopravdano proganja, da im na slu bene te lefone alje iritirajuce poruke, da od policajaca prikuplja informacije i nudi nov cane naknade. Pridru ili su se zahtevu za gonjenjem novinara i zatra ili novcano obe t ecenje. Nakon cetvorocasovnog ispitivanja, advokat Nalic predlo io je sudu da izve de dokaze u korist Brkiceve odbrane, a novinar Brkic ostao je pri navodima iz sv ojih tekstova. Brkiceve tvrdnje nisu se ispostavile kao tacne, ali nije osuden. Kada je stupio na vlast, 2000. godine kao predsednik SRJ, Ko tunica okupio je ekip u ljudi koji su ostali njegovi bliski saradnici. Vojislava Ko tunicu prati oreol d a se nerado pojavljuje u javnosti. Zato su u njegovo ime istupali njegovi savetn ici. U prvom timu na li su se Slobodan Samard ic, Aleksandar Tijanic, Gradimir Nalic , Petar Ladevic, Rade Bulatovic, a ef kabineta bila je Ljiljana Nedeljkovic. Ovi ljudi i dalje imaju znacajnu poziciju i cesto su mnogo uticajniji nego oni koji

se formalno nalaze na savetnickim mestima. Cinjenica da su nakon odlaska iz save tnicke fotelje zavr ili na direktorskim mestima uticajnih institucija dovoljno gov ori koliko je Ko tunica imao poverenja u njih. Nekada nji savetnik za bezbednost Rad e Bulatovic postavljen je na mesto direktora BIA, a Aleksandar Tijanic je imenov an za direktora dr avne televizije. Iz prve Ko tunicine savetnicke garniture zanimlj ivu biografiju ima i Gradimir Nalic. Ko tunica je nameravao da Nalica, koji mu je bio savetnik za ljudska prava, proizvede u ministra policije, ali mu ta ideja ni je pro la suprotstavio se DS. Cedomir Jovanovic je, dok je bio ef poslanicke grupe DOS-a u Skup tini Srbije, optu io Nalica za nastojanje da izgradi paralelnu slu bu Dr av ne bezbednosti, lojalnu Ko tunici, to je ovaj negirao. Nalic je bio advokat Radeta Bulatovica kada je ovaj uhap en u policijskoj akciji Sablja posle ubistva premijera Zorana indica, a kasnije je osnovao firmu za obezbedenje. Savetnik za medije Srdan uric postaje direktor i glavni i odgovorni urednik TV Ava la . Odlazak urica usledio je nakon to je RRA odobrila vlasniku Pinka , eljku Mitrovicu, da kupi 4,95% Avale to je predsednik Upravnog odbora ove televizije objasnio kao po moc u podizanju kvaliteta programa i kreiranju uspe ne poslovne politike . Posle sk up tinskih izbora 2007. godine, premijer ga je prebacio u svoj tim nakon to je uric izgubio mesto direktora vladine Kancelarije za saradnju a medijima. uric je Ko tuni cu upoznao 1990. godine kao clan DS. Po profesiji je novinar. Bio je urednik spo ljnopoliticke rubrike na Studiju B, a onda je glavni i odgovorni urednik informa tivnog programa na BK televiziji. Napustio je Karica 2001. godine i postao suvla snik agencije Olaf i Mekatir koja i danas uspe no radi. Njegovo mesto nezvanicno je zauzeo pravnik, Branislav Ristivojevic, koji je pono vo postao savetnik premijera (kao i u prvoj Ko tunicinoj vladi). Pred pro le parlame ntarne izbore bio je drugi portparol DSS. Ristivojevic je i predsednik Upravnog odbora eleznica Srbije iako po Zakonu o sprecavanju sukoba interesa ove dve funkcij e ne bi smeo da obavlja istovremeno. U Ko tunicinom kabinetu sede i biv i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom M ilan Parivodic, biv i ministar za rad i zapo ljavanje Slobodan Lalovic, filozof Mile Savic, karijerni diplomata Miroslav estovic i pravnik Aleksandar Simic. Ko tunica se ne odrice lako ljudi u koje ima poverenja. Oni koji su odlazili, maho m su to cinili svojom voljom, izuzev savetnika Vladimira Galica, koji je nekada bio direktor Agencije za privatizaciju, ciji odlazak iz kabineta nije bio u ljub avi. Koliko premijer dr i do lojalnosti i poverenja svedoci i podatak da je njegov licni sekretar vec godinama Mirela Vasic, koja ima reputaciju izuzetno diskretn e osobe od koje niko nije uspeo da iscedi neku informaciju. Medu onima koji imaju najvi e uticaja na Ko tunicu, pre svega o kosovskom pitanju, i zdvaja se Slobodan Samard ic. Dugo uz Ko tunicu i covek koji ima uticaja na premijera je i Aleksandar Simic. Ova j pravnik je u drugom mandatu savetnik za politicka pitanja. Svojim izjavama uzb urkavao je javnost, pa je Crnu Goru nakon razdru ivanja dr avne zajednice nazvao kvaz idr avom . Iako zvanicno nisu ni na jednom polo aju, premijer uva ava savete nekada njeg savetnik a predsednika Srbije Borisa Tadica, Leona Kojena i knji evnika Matije Beckovica. L eon Kojen je i dok je bio na savetnik optu ivan da je blizak stavovima DSS. Kada s e sredinom februara 2008. pojavio na slavi Srpske radikalne stranke, potpredsedn ik SRS, rekao je da su radikali uvek dobro saradivali s njim. Osim savetnika, u javnosti su se pojavljivali i Ko tunicini efovi kabineta. Dok je bio predsednik SRJ na tom mestu nalazila se Ljiljana Nedeljkovic. Njoj je pripis ivan uticaj na Ko tunicu. U jednom od retkih intervjua rekla je: Voju je najlak e nap asti tako to ce biti napadnut neko ko mu je blizak . Kada je napustila Ko tunicu medi ji su objavili da je razlog to to je bila nezadovoljna tretmanom u stranci i rast om uticaja Zorana Drakulica za koga je tvrdila da je tetan za stranku. Kada je 2004. godine Ko tunica postao premijer na njeno mesto je do ao Aleksandar Ni kitovic koji je bio njen zamenik dok je Ko tunica bio predsednik SRJ. Nikitovic je roden u Baru, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao. U kabinet je do ao na predlog Ko tunice s kojim se upoznao tokom r ada u Institutu za filozofiju i dru tvenu teoriju. Navodno je bio vrlo uticajan ka da je rec o odnosima s Crnom Gorom, a ka u da je imao znacajnu ulogu i pri dobrovo ljnim predajama ha kih optu enika. On je zadu en i za odnose s poslovnim krugovima. Nj

egovo kumstvo s Vojinom Lazarevicem ostalo je u domenu nagadanja. Vojislav Ko tunica ima i tim koji se mogao naci u svakoj mucki , pocev protiv Crne Go re, preko sand ackih kombinacija, do politickih igara koje se nekad otkriju, nekad ne. NEBOJ A VUJOVIC je kum Radeta Bulatovica, aktuelnog efa BIA, nekada njeg savetnika za nacionalnu bezbednost Vojislava Ko tunice, u vreme dok je bio predsednik SRJ. Bul atovic je bio medu prvim uhap enima u akciji Sablja , pod sumnjom da je odr avao veze s a zemunskim klanom, da bi svoju rehabilitaciju do iveo stupanjem Ko tunice na mesto sr pskog premijera. Njegov kum Neboj a Vujovic je nominalno zastupnik vr ackog Hemofarma u Va ingtonu, ali je spektar njegovih poslova i du i i cudniji od funkcije koju ima. T ako je bio pregovarac sa Karlom del Ponte oko izrucenja Ratka Mladica, i to na p reporuku kuma Bulatovica i Gradimira Nalica, nekada njeg Ko tunicinog savetnika za l judska prava, koji je postao poznat po tome to je u svojstvu Ko tunicinog kandidata za ministra policije u indicevoj Vladi, oti ao u Kulu, susreo se sa Legijom, izvr io smotru Jedinica za specijalne operacije i pritom rekao kako su u Srbiji na vlast i izdajnici, ali da to nece dugo trajati, jer ce dr avom brzo upravljati patriotsk e snage . Vujovic je bio JUL-ovac, kao i kum, u vreme Slobodana Milo evica, kada je, u svojstvu medijskog eksperta , za strane novinare obja njavao kako smo uni tili NATO i kako im bombardovanje nije donelo pobjedu nad Srbima ! Bio je grlatiji od Gorana Ma tica i Ivana Markovica Vujovica u srpskoj politici zovu Ko tunicin ambasador u Ameri ci , obzirom da se aktuelni ambasador Ivan Vujacic malo to i pita na mestu koje pok riva. OBRAD KESIC je covek za koga je te ko reci ta u stvari radi. On je za srpsku opozic iju, pre 5.oktobra 2000, organizovao uce ce u Molitvenom dorucku, doveo u Va ington tada nje srpske opozicionare, Slavka Curuviju, Branku Prpu, Srdana Darmanovica i o stale, a onda je licno Miri Markovic ispricao ta su tamo oni govorili. U savetoda vnim uslugama je nenadoknadiv, pa je tako savetovao i Radovana Karad ica. BERT BRAUN je svakako najinteresantniji. Naravno da radi za velike pare koje mu obezbeduju srpski tajkuni. Braun je vrlo mutan i sa vrlo jakim vezama u srpskom po litickom krugu. Beogradski sagovornici tvrde da je on indirektno sru io Vladu Zora na ivkovica . Montgomeri ga je kaznio to se me ao u unutra nje stvari Srbije ali to ni je mnogo uticalo na kasnija de avanja koja su Srbiji donijela novog premijera - Vo jislava Ko tunicu Nakon Infotopa RTV Pink, o cemu je tada nja urednica Tamara Nikcevi c progovorila, u kojem je bilo reci o tome ko je Bert Braun i za to ima toliko uti caja u Srbiji i Crnoj Gori, Neboj a Medojevic ga je pozvao u Va ington, i informisao o tome da je ovde vest dana, Braun je odmah zvao eljka Mitrovica, vlasnika PINK, a ovaj Tamaru Nikcevic. Rezultat je bio micanje Infotop i glavne urednice sa TV. ANTI-HA TVO - ZAVERA ILI POLITIKA

Problem zakona o saradnji sa Ha kim tribunalom, bio je, pre svega, unutra njopolitic ki, ali i problem koji, znacajno, odreduje na u sudbinu u svetu. Buduci da je DSS zastupao legalizam iznenadujuce je bilo insistiranje da taj zakon donese republick a skup tina, iako je, shodno Ustavu SRJ, ta materija bila u iskljucivoj nadle nosti saveznog parlamenta, i nije mogla biti delegirana republickom, po to je prenos nad le nosti postoji samo u obrnutom smeru, od izvorne (republicke) ka delegiranoj (sa vezni). Dejan Mihajlov, ef poslanicke grupe DSS u skup tini Srbije poku ao je da objasni ovu pravnu nemogucnost rekav i: DSS je podr ao Predlog zakona o saradnji s Ha kim tribunalo m tada njeg saveznog ministra pravde profesora Grubaca. Koliko se secam, taj predl og zakona koji je trebalo da bude donet samo na saveznom nivou, sadr avao je i odr edbu o izrucenju, ali o kojem bi odlucivala republicka vlada. Tada je taj zakon podr ao ceo DOS. Taj zakon nikada nije u ao u proceduru zato to ga koalicioni partner i iz Crne Gore nisu prihvatili i na tom je pala savezna vlada. DSS je insistirao na ova dva zakona zato to je to politicka realnost. Mihajlov je izneo politicku p rimedbu da je insistiranje na dono enju zakona na saveznom nivou poku aj da se pokva

re odnosi u koalicionoj vladi i da se produbi kriza savezne vlade, i kombinujuci pravne i partijske interese, zakljucio je: "Komisija koju je Predsedni tvo DOS fo rmiralo, zakljucila je da saradnja sa Hagom mora da bude utvrdena zakonom. Kada se sve ove cinjenice uzmu u obzir, ne preostaje nam ni ta drugo nego da ucinimo on o to je jedino realno a to je da se donese okvirni zakon na saveznom nivou i zako n na republickom nivou. Sve ostalo vodi ka hajduciji kakvu sada imamo. Moc je u rukama Vlade Srbije koja sprovodi hajduciju, hapsi gradane po pijacama... To je za DSS apsolutno neprihvatljivo." Lider crnogorske SNP Predrag Bulatovic saop tio je da ce SNP podr ati zakon o saradnji sa Ha kim tribunalom koji je predlo ila DSS, pr iznajuci kao motiv "kako se problem ne bi prebacivao na nas". Bila su tri predloga zakona o saradnji sa Ha kim tribunalom. Predlog DSS-a podrazu mevao je postojanje dva zakona - saveznog i republickog. Savezni daje samo okvir a republicki ureduje izrucenje i ostalu konkretnu saradnju sa Ha kim tribunalom. Zakon Vlade Republike Srbije zasniva se na principima da Ha ki sud nije sud strane dr ave i da predaja Ha kom sudu nije ekstradicija. Ha ki tribunal je medunarodni sud a s obzirom da je Jugoslavija clan UN, onda je automatski i na sud. Treci predlog je profesora Grubaca u kome je sadr ano izrucenje, s tim to predvida odredene inge rencije na ih pravosudnih organa u toj proceduri. Da bi se sacinio nacrt zakona, DOS je formirao strucni tim: Momcilo Grubac (on n ije mogao da se prihvati te obaveze jer je sudija Ustavnog suda), Gradimir Nalic , savetnik predsednika Ko tunice, Vesna Rakic-Vodinelic, direktorka Instituta za u poredno pravo, Sead Spahovic, republicki javni pravobranilac i Igor Jovicic, zam enik generalnog sekretara savezne vlade. Na prvom sastanku Gradimir Nalic se deklarisao da on nastupa u ime DSS, da treba imati u vidu za ta ce da glasa SNP. Stav ostalih iz grupe bio suprotan jer bi st rucni tim trebalo da napravi ekspertski zakon bez obzira na politicko opredeljen je clanova. Zauzet je stav da to mora da bude savezni zakon i da mora imati mini malnu sadr inu koja podrazumeva predaju, odnosno izrucenje. Nalic je onda zatra io d a se sastanak odlo i. Dan kasnije, po to je obavio konsultacije, Nalic je na sastanku ponovio stav o SNP i tra io je da se u tim umesto Grubaca uvrsti ekspert iz SNP. Kada to nije prihva ceno, rekao je da se izuzima iz rada ali da hoce bude prisutan tokom daljeg rada to je prihvaceno. Na taj sastanak, Nalic je do ao sa Aleksandrom Lojpurom koji nij e clan tima. Stav da na i sudovi ne treba da ucestvuju, je preglasan rad grupe je nastavljen, da bi na kraju ekspertska grupa izvr ila prilagodavanje Grubaceve verz ije, to je bio kompromis koji nije zadovoljio nikoga. Nepristajanje SNP na zakon o saradnji sa Ha kim sudom koji podrazumeva izrucivanje tumaci se kao podrivanje Jugoslavije u trenutku kada se vode pregovori o redefi nisanju odnosa u federaciji. Cedomir Jovanovic, ef poslanicke grupe DOS-a u repub lickom parlamentu, rekao je: To je prakticno ru enje Srbije i meni se cini da je to istovremeno politicki manevar kojem je bio sklon Milo evic, kojim se u su tini te i o bmani, jer dok se, s jedne strane, u potpunosti podr ava politika Evropske unije u procesu definisanja odnosa unutar federacije, s druge strane SNP se konfrontira sa medunarodnom zajednicom u procesu koji ce za finalnu cenu dobiti iznos koji nece placati ni predstavnici SNP ni gradani Crne Gore vec pre svega Srbija." Partija koja nema vlast ni u Crnoj Gori ni u Srbiji blokirala je zemlju. To je p aradoks politickog trenutka u kojem se pristalo na kompromis ne zbog samog SNP v ec zbog toga to se smatralo nije potreban konflikt sa Ko tunicom jer je on jesen 20 00. godine, garantovao da ce on u potpunosti moci da kontroli e tu stranku u svim onim kriznim situacijama u kojima bi sudbina gradana Srbije i demokratskih tokov a u na em dru tvu mogla da zavisi od jedne retrogradne politicke snage. Taj paradoks trebalo je da ima svoj kraj jer Ko tunicin projekat je imao cenu koju nije trebal o skrivati od gradana Srbije. Dejan Mihajlov je izneo suprotan stav: Ne mislim da oni na taj nacin dovode Jugoslaviju u novu opasnost jer je taj njihov stav pozn at. Ako imamo u vidu kako je formirana Vlada Jugoslavije posle 5. oktobra, i koj

i su napori cinjeni da se odr i, moramo da uva avamo tu realnost ako hocemo da budem o i prakticni i reformisti i legalisti. Zakon o saradnji sa Ha kim tribunalom Vlade Srbije ogolio dve stvari: ko je za sar adnju, a ko je protiv saradnje sa svetom. Vlada Republike Srbije naucila je lekc iju da u interesu na ih gradana moramo biti kooperativni sa medunarodnom zajednico m. Nekolicina ljudi koji pripadaju pro losti, bili su kocnica buducnosti cele naci je. Dejan Mihajlov zastupao je uporno stav da je to je jo jedno guranje prsta u o ko koalicionom partneru iz Crne Gore to ce delu DOS-a poslu iti kao alibi da optu uje koalicione partnere iz Crne Gore da destabilizuje saveznu vladu, i da taj zakon nece proci u Skup tini Jugoslavije. Onda mi moramo stvarno da se zapitamo da li je njima zaista stalo do zajednicke dr ave tj. da se zapitamo ta je njima interes. Da li je njima interes jedna pravno uredena dr ava koja ce imati pravnu i zakonom ur edenu saradnju sa Tribunalom gde ce postojati pravila i procedura ili ce oni tu saradnju vr iti tako to ce se direktno primenjivati Statut Ha kog tribunala po odluci Vlade Republike Srbije i gde ce se tajne ili javne optu nice koristiti kao sredst vo pritisaka na neke ljude kako bi im oni cinili odredene usluge. DSS ce podr ati svaki predlog zakona koji ide u pravcu saradnje sa Ha kim tribunalom, to je nespor no. Ali je, jednostavno, nacin na koji to vidi Vlada Republike Srbije sporan uto liko to taj zakon ne mo e da bude donet i on ce samo izazvati nove sukobe. Saradnja sa Ha kim tribunalom i odvijala se po Uredbi Vlade Srbije. Politicki rizi k takve odluke Cedomir Jovanovic je objasnio: U trenutku u kojem moramo da titimo interese dr ave, mi primenjujemo Uredbu svesni svih njenih nedostataka ali istovre meno svesni cene koju bi dru tvo platilo ukoliko bismo se mi distancirali od odgov ornosti i politickog rizika koji taj posao prati. Ni a je cena raditi po Uredbi ne go nikako ne raditi. Nama je potreban zakon ali ne zakon koji bi degradirao stat us Ha kog tribunala i doveo nas u poziciju da se za tako ne to pravdamo pred svetom. Uredba jeste izraz na eg poslednjeg nastojanja da se za tite op ti u odnosu na pojedi nacne interese. Ne sme se zaboraviti da je ovde rec o nekolicini Milo evicevih naj bli ih saradnika, koji ni po cemu nisu zaslu ili da se narod rtvuje za njih. O pravnoj i politickoj konfuziji oko dono enja zakona o saradnji sa Ha kim tribunalo m, svedoci i sledeca rasparava na ekspertskoj grupi DOS-a: Vesna Rakic-Vodinelic: Ponavljam to sam pro li put rekla. Ako cemo praviti eksperts ki zakon, onda cemo praviti zakon koji mo e da izdr i test ulaska Jugoslavije u Save t Evrope. Sead Spahovic: Ka ite kako da glasi. Vesna Rakic-Vodinelic: Mislim da o tome treba da odlucuje Okru ni sud Srbije, odno sno Vi i sud u Crnoj Gori i da se da pravo na albu u roku od tri dana Vrhovnom sudu i odlucivanje od strane Vrhovnog suda. Sead Spahovic: Dobro. Na osnovu cega tako mislite? Vesna Rakic-Vodinelic: Na osnovu toga to po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravi ma o li enju slobode mora da odluci organ koji ima svojstvo suda. Sead Spahovic: Ovde je sud odlucio o li enju slobode. Tribunal je sud. Vesna Rakic-Vodinelic: Ne. Tribunal je odlucio, ali nije odlucio o li enju slobode . On podnosi zahtev dr avi da se privede odredeno lice. Da bi se neko priveo, mora ta naredba o privodenju da bude implementirana, to znaci da dr avni organ mora da ka e, Pera Peric na osnovu ovog re enja ide, i da privede ovo lice, da ga isporuci. Sead Spahovic: Sla em se. Za to to mora da bude sud? Vesna Rakic-Vodinelic: Zato to to stoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima . Sead Spahovic: Sud je Tribunal. Vesna Rakic-Vodinelic: Cak u na em krljavom ustavu stoji da o li enju slobode odlucu je sud. Sead Spahovic: Ovde Vam govorim sve vreme da je sud odlucio. To je Ha ki sud. Vesna Rakic-Vodinelic: Nije odlucio o li enju slobode. Ha ki sud se obraca organu ze mlje u kojoj pretpostavlja da se nalazi okrivljeni i tra i od organa te zemlje da predaju to lice. Sead Spahovic: Da ga uhapse i da ga predaju.

Aleksandar Lojpur: Na ustav podrazumeva domaci sud, ne podrazumeva bilo koji. Sead Spahovic: To je sad drugo pitanje. Vesna Rakic-Vodinelic: Cak ni to nije bitno. I to da ostavimo. Ali, tra i da ga uh apse i da ga predaju. Tim pre, da bi se on uhapsio, mora neko o tome da odlucuje . Sead Spahovic: O tome odlucuje Tribunal. Za pomaganje Ratku Mladicu u skrivanju optu eni su Jovo ogo, Stanko i Predrag Risti c, Sa a Badnjar, Ratko Vucetic, Marko Lugonja , Blagoje Govedarica, Borislav Ivano vic i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vaskovic. Sudenje pomagacima ha kog optu enika Ratka Mladica u Drugom op tinskom sudu odjednom je zatvoreno za javnost. ogo je optu io pr emijera Srbije Vojislava Ko tunicu, direktora BIA Radeta Bulatovica, ministre poli cije i odbrane Dragana Jocica i Zorana Stankovica, za direktan uticaj izvr ne vlas ti na Tu ila tvo u tom predmetu. Sudsko vece kojim predsedava Dejan Dobrosavljevic o dredilo je nakon toga pauzu, a u nastavku sudenja odlucilo je da postupak zatvor i za javnost, na predlog zamenika javnog tu ioca Branka Stamenkovica, zato to traje istraga protiv osumnjicenog Blagoja Govedarice, pa bi javnim sudenjem bila ugro e na istraga. Novinarima nije omoguceno da prisustvuju nastavku glavnog pretresa, a advokati optu enih koji su napustili sudnicu nakon saop tavanja odluke sudskog vec a. Optu eni Jovo ogo rekao je u obracanju sudskom vecu da " iv nece prisustvovati taj nom sudenju". Advokati su kazali da su optu eni Jovo ogo, Sa a Badnjar, Ljiljana Vask ovic i Stanko Ristic rekli da "nece da ucestvuju u farsi", kako su nazvali suden je zatvoreno za javnost. Novinar lista Politika i autor knjige o Ratku Mladicu Ljubodrag Stojadinovic obj asnio je za to nema razloga da sudenje bude zatvoreno za javnost: To sudenje nece i mati puno znacaja na sudbinu Ratka Mladica i pregovaracku sudbinu Srbije. Dok se ne uhvati 'hajduk', jataci nemaju u ovom trenutku mnogo znacaja, osim stvaranja ambijenta da Srbija ozbiljno radi na tom poslu. Ni ta to se dogodilo u pro losti nem a znacaja kada je u pitanju potraga za Mladicem, va no je ono to se sada dogada, a to Vlada Srbije ne zna. Proces mo e da bude neka opomena ljudima koji imaju ideju da i dalje skrivaju Ratka Mladica, i da tako Akcioni plan, koji je potpuno nejas an, bude upotpunjen jednim konkretnim elementom . U CIJEM INTERESU? U postupku za ubistvo Zorana indica pred Specijalnim sudom, Cedomir Jovanovic izj avio je kao svedok da je Radomir Markovic preko jednog coveka porucio da ce dati ostavku, ako mu se garantuje bezbednost za porodicu i njega i da je to prihvacen o, ali da je posle razgovora sa Ko tunicom dogovoreno da ostane koliko god mo e na f unkciji . Dodao je da se Ko tunica usprotivio i smeni Pavkovica i da zna da je Gradi mir Nalic, obracajuci se pripadnicima JSO na slavi jedinice, rekao da treba da p odr e Ko tunicu a ne izdajnike . Cedomir Jovanovic je rekao da se Rusija "cudno" pona ala u svim dogadajima od prom ena. Naveo je da su predlagali da Milo evic bude premijer, ali da je Ko tunica rekao da to ne mo e da prihvati zbog ekstremista iz DOS (dodao je da se u Rusiji sakril a Mirjana Markovic). 2001. nije postojala dr ava, vec je dr ava bio JSO, i Vlada je bila u otvorenom nepr ijateljstvu sa vojnom bezbedno cu. Ispred stana Mihajlovica uhap ena su dva pripadni ka zemunskog klana, koji su pokazali legitimacije vojne bezbednosti i zatim se i zvesni pukovnik ivaljevic zalagao za njih. Mi nismo hteli da pravimo nagle promen e u DB, jer bismo izgubili kontrolu, vec smo to radili kompromisima - rekao je J ovanovic i dodao da je Ulemek predlo io u februaru da Andreja Savic i Milorad Brac anovic budu novi celnici DB i da je to odbijeno, ali da je Bracanovic imenovan z a nacelnika uprave za prislu kivanje. Prema njegovim recima Ko tunica je predlagao d a Branko Crni, zamenik Markovica bude ef DB, a da dotada nji ef bude direktor Instit uta bezbednosti. Dodao je da se premijer indic nije interesovao za pitanja bezbed nosti i da nisu razmatrali ko ce biti ministar policije, a da je Ko tunica predlag ao da to bude Nalic, to je odbijeno.

Vladimir Beba Popovic izneo je na TV B92, svoja saznanja o pozadini ubistva Zora na indica: U septembru 2002, sedam ili osam meseci pre ubistva indica, na rucak me je pozvao ambasador jedne velike zapadnoevropske dr ave. Posle zavr enog rucka zamol io me je da izademo na ulicu. Dok smo stajali na ulici, zbog buke automobila i a utobusa da nas ne bi prislu kivali, jer je on pretpostavljao da je i restoran u ko jem smo bili ozvucen i da su ozvuceni mobilni telefoni, pitao me je ta ja znam o tome da se priprema atentat na indica. Ja sam rekao da ne znam ni ta: "Koji atentat , na ta mislite?"... On je rekao da se to priprema i da je u to ume ana vojska, ali ne tako da je u to ume ana zvanicno, da to rade neki nezadovoljnici tzv. Milo evice ve patriote, frakcije, struje... Rekao je da Rusi i ruska obave tajna slu ba, a kada to ka em ne mislim na zvanicnu, nego na neke delove ruske obave tajne slu be, oko tog a vrlo aktivno ucestvuju i rade. To je bilo sedam-osam meseci pre ubistva indica. .. Popovic je prozvao i biv eg nacelnika Uprave bezbednosti VJ Aca Tomica i direkto ra BIA Radeta Bulatovica, da je "istraga u vreme 'Sablje' dovela do njih kao dir ektno ume anih u pripremu atentata", a da je Ko tunica "organizovanom politickom akc ijom u medijima i diplomatskim krugovima sprecio da oni budu optu eni". LA NA DEMOKRATIJA UPROPASTILA SRBIJU V DEO