Poslovno okruenje, privatizacija i rad javnih preduzea Stanje, preporuke i mogunosti za unapreenje

Boris Divjak predsjedavajui Odbora direktora TI BiH Banja Luka, 21. 09. 2007.g.

Ekonomski trokovi korupcije

Negativan uticaj na investicije i rast; Negativan uticaj na razvoj privatnog sektora; Poveanje administrativnih trokova; Uticaj na javni sektor (rast broja zaposlenih i visoki trokovi); Opadanje kvaliteta roba i usluga; Poveanje stope siromatva; Organizovani kriminal; i Slabljenje kredibiliteta drave.

Ekonomski pokazatelji rasta

3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 1337 1397 1614 2424 2024 2612

Rast BDPa po glavi stanovnika

BDP po stanovniku BiH (u USD)

15 12 9 6 3 0
Izvor CBBiH, (Ponderisano udjelom BDP FBiH i RS u BDP BiH za 2005.)

ali i rast cijena na malo

-3 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Stopa rasta cijena na malo u BiH Republika Srpska

Federacija BiH

Platni bilans u krizi

Platni bilans BiH 2000 Bruto devizne rezerve U milionima KM U milionima USD U mjesecima uvoza robe i usluga Saldo tekueg rauna U milionima KM U milionima USD U procentima BDP-a Saldo robne razmjene U milionima KM U milionima USD U procentima BDP-a -5,868 -2,770 -54.8 -6,471 -2,958 -55.8 -6,892 -3,341 -53.7 -7,180 -4,157 -53.4 -7,193 -4,569 -49.0 -7,834 -4,957 -49.6 -840 -398 -7.8 -1,630 -744 -14.1 -2,450 -1,194 -19.1 -2,814 -1,636 -20.9 -2,900 -1,841 -19.8 -3,437 -2,166 -21.8 1,021 482 1.4 2,697 1,234 3.4 2,464 1,187 3.0 2,781 1,604 3.2 3,458 2,195 3.7 4,196 2,668 4.0 2001 2002 2003 2004 2005

a javna potronja nedopustivo visoka

70 60 50 40 30 20 10 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004
BIH Jugoisto na Evropa-prosjek Centralna i Isto na Evropa i Balti ke drave-prosjek Rusija i bive ruske republike-prosjek Prosjek svih tranzicijskih zemalja

Potronja vlada u % BDP, izvor: EBRD, Izvjetaj o tranziciji 2005

Izvjetaj Evropske komisije o progresu BiH za 2006.g.: Funkcionisanje trinih sila je pod jakim uticajem javnog sektora u ekonomiji, slabog poslovnog okruenja i zakonodavnog okvira... U globalu, makroekonomski faktori su obezbjedili prilino stabilno okruenje, ali institucionalni i zakonodavni okvir uglavnom nisu bili podrka razvoju privatnog sektora

Netransparentne javne nabavke

U izvjetaju WB o javnim nabavkama u BiH u 2002.g. navedeno je da 60% graana, 54% javnih slubenika i 52% preduzetnika smatraju da je korupcija iroko rasprostranjena u ovoj oblasti, a 73% ispitanika vjeruje da uesnici u javnim nabavkama moraju da daju mito u iznosu od oko 4% od vrijednosti ugovora da bi dobili taj ugovor. Parlamentarna skuptina BiH donijela je jedinstven Zakon o javnim nabavkama na cijeloj teritoriji BiH u septembru 2004.g. Zakon je u Federaciji BiH (FBiH) stupio na snagu 1. januara 2005.g., a u Republici Srpskoj (RS) 1. maja 2005.g. Zakon je donesen u cilju ispunjenja jednog od uslova za pristupanje Paktu za stabilizaciju i pridruivanje, a zasnovan je na pravilima EU i harmonizovan s zakonodavstvima drugih evropskih zemalja. Agencija za javne nabavke poela da radi u decembru 2005.g., a u punom kapacitetu tek od juna 2006.g., dok je Ured za albe profunkcionisao u avgustu 2006.g.

Mogua poboljanja okvira

Zakon je potrebno uskladiti sa usklaen sa relevantnim zakonima i propisma u drugim oblastima na dravnom nivou, nivou entiteta i kantona Edukacija domaih kadrova (posebno u provoenju evaluacije, uz detaljno opisivanje procesa evaluacije u vidu propisa ili uputstva) Uspostavljanje sistema elektronskih nabavki, koje je u nadlenosti Agncije za javne nabavke, potrebno je provesti to prije kako bi se obezbjedio jedinstven pristup ovim informacijama Uvoenje obaveze za slubenike zaduene za nabavke da potpisuju izjave o svom imovinskom stanju i prihodima, prije i nakon stupanja na dunost Stvaranje i objavljivanje liste preduzea za koja je dokazno da su podmiivala u procesima nabavki te iskljuenje tih preduzea iz buduih javnih nabavki Voenje statistike o broju firmi koje se javljaju na tender da bi se povealo uee preduzea u tenderskim procedurama posebeno imajui u vidu mala i srednja preduzea (ukljuujui poveanje transparentnosti trita kroz bolju informisanost, poveanje pouzdanosti procedura dodjeljivanja ugovora treningom usmjerenim na profesionalizam i najbolju praksu i aktivnosti kako bi se malim i srednjim preduzeima olakao pristup sistemu javnih nabavki)

Nezadovoljavajui rezultati privatizacije

Upravljanju nerasprodanim kapitalom i imovinom:
U prosjeku je FBiH ostala u posjedu oko 15% imovine u privatizovanim preduzeima RS vlasti su u posjedu oko 30% Pored toga, uspostavljni su Fondovi penziono-invalidskog osiguranja i restitucije koji su pojedinano preuzeli 10 odnosno 5% sve imovine koja je bila predmetom privatizacije

Na taj nain je drava ostala najveim vlasnikom bh. privrede, s pravom postavljanja rukovodeeg kadra u upravne i nadzorne odbore tek privatizovanih preduzea U BiH jo preko 50% dravnog kapitala unutar 70-80 velikih dravnih preduzea, pored oko 350 firmi srednje veliine u kojima je drava veinski vlasnik

Zakrljao privatni sektor

Udio privatnog sektora u BDP (EBRD procjena u %) Drava Bjelorusija Turkmenistan Uzbekistan Tadikistan BiH Moldavija Azerbejdan Hrvatska Makedonija Rusija Ukrajina Slovenija Gruzija % 25 25 45 50 55 60 60 60 65 65 65 65 65 Drava Kazahstan Latvija Rumunija Litvanija Poljska Albanija Armenija Bulgarska Kirgistan eka Republika Slovaka Estonija Maarska % 65 70 70 75 75 75 75 75 75 80 80 80 80

Udio privatnog sektora u BDP, sredina 2005; Izvor: EBRD Izvjetaj o tranziciji 2005

Viestruke tete (I): politiari dobivaju

Postavljanje partijskog kadra na rukovodea mjesta u preduzeima Pranje novca, kroz 'skidanje' aktive preduzea i poveanje pasive odnosno stvaranje dugova: bogaenje upravljakog kadra Plate politiarima menaderima i politiarima u upravnim i nadzornim odborima (Javne) nabavke, kupovine i dr. koje preduzea obavljaju, u krugu politki podobnih pojedinaca i firmi Subvencije za dug (negativno poslovanje preduzea) malverzacije i neograniena neodgovorna potronja preduzea 'Reket' ili 'samodoprinos' politiarima i strankama na vlasti Neplaanje poreza na sve ilegalne transfere

Viestruke tete (II): graani gube

Kroz porez plaaju neracionalne trokove poslovanja preduzea Kroz porez plaaju subvencije kojima se pokrivaju trokovi negativnog poslovanja preduzea Odvajaju za plate zaposlenih u javnim preduzeima Dravna (poreska) sredstva se troe na neracionalne nabavke Ne dobivaju se prihodi od privatizacije, tj. prodaje dravnog kapitala Ne ulazi svje kapital u firme ne otvaraju se nova radna mjesta Ne razvija se privatni sektor, nema stranih ulaganja i ne jaa preduzetnitvo Berzovni padovi uzrokuju investicione gubitke

Viestruke tete (III): strukturalni gubici

Administrativne prepreke koje dodatno oteavaju poslovanje (a koje se ne odnose na probrane, tj. dravne firme) Lo imid zemlje u inostranstvu i odlazak kapitala u uspjenije drave tranzicija (greenfield, privatizacija i potencijalna berzovna ulaganja) Jaanje korupcije i sve vea centralizacija ovlatenja u rukama nekolicine politiara Kvazi-socjialna politika koja je ustvari samo mazanje oiju narodu, dok se iza paravana odvija nesmetana pljaka dravne imovine Makroekonomska stagnacija, irenje siromatva, loiji ivotni standard Poveanje vanjske zaduenosti i neodriva poreska politika kroz potronju javnog sektora Slab i nemoan privatni sektor, koji takoe pribjegava izbjegavanjima plaanja poreza, kako bi se odrao u neravnopravnoj utakmici sa dravnim sektorom

Kako unaprijediti privatizaciju?

Postojei zakoni o privatizaciji i rekonstrukciji trebalo bi izmjenjeni kako bi se:
dala vea sloboda investitorima da kupuju samo funkcionalne dijelove velikih preduzea; obezbjedilo stabilnije pravno okruenje za investitore; i transparentno, limitirano i ciljano otpisali dugovi nekih velikih dravnih preduzea

Poboljati korporativno upravljanje kroz edukaciju menadera preduzea, ali i relevantinih vladinih i nadzornih institucija (npr. komisije za hartije od vrijednosti) Obezbjediti veu autonomiju agencijama za privatizaciju da bi se omoguile efikasnije procedure, a posebno u oblasti privatizacije stratekih preduzea, rekonstrukcije postojeih dugova i pregovora sa investitorima

Uspostavljanje fondova za bankrot: otpisi postojeih dugova moraju se raditi transparentno i s dobro preciziranim ciljem, ukljuujui restrukturiranje preduzea i promjenu njegove uprave ili pokretanjem njegovog steaja i likvidacije

Neophodno je i definisanje strategija za rekonstrukciju i privatizaciju sektora gasa, voda, uma i elektronskih medija, jer samo energetski sektor i rudnici uglja imaju akcioni plan za rekonstrukciju i privatizaciju

Optimalniji, konkurentniji i transparentniji nain obezbjeivanja likvidnosti odvijao bi se preko upisa akcija i izlazaka preduzea na berzanske listinge

Poslovno okruenje se sporo mijenja...

Usvajanje liberalnog Zakona o stranim investicijama na dravanom nivou;
eka 23323 24578 36792 5112 3110 3830 384 30717 31045 46686 6327 2952 4806 517 36884 34575 46139 8185 3968 6634 799 35852 38313 43827 9504 5070 8382 1136 41415 44226 50000 11000 5500 9544 1537 2000 2001 2002 2003 2004

Usvajanje i provoenje poreza na dodatnu vrijednost;

Maarska Poljska Slovaka Slovenija Hrvatska Bosna i Hercegovina

Usklaivanje trgovinske i carinske politike;

Usvajanje Strategije za promociju stranih investicija u oktobru 2006; i

Usvajanje odluke o osnivanju fonda za stimulisanje stranih investicija u aprilu 2007. koji za tekuu godinu predvia izdvajanje sredstava u iznosu od 2 miliona KM iz budeta BiH.

Stanje stranih investicija u zemlji (u milionima eura) ; Izvor: Institut za meunarodnu ekonomiju u Beu (WIIW), Baza podataka o stranim investicijama u Centralnoj, Istonoj i Jugoistonoj Evropi, 2005

...zbog ega BiH zaostaje u tranziciji

180 160 140 120 100 80 60 40 20 0
Osnivanje novog preduze a Licence Zapoljavanje Registracija radnika imovine Dobijanje kredita Zatita investitora Pla anje Prekograni noSprovoenje Zatvaranje poreza poslovanje ugovra preduze a

159 160 136 141 142 139 111 96 95 81 83 68 69 53 56 98 114 117

7 7

pozicija u 2005

pozicija u 2006

Pozicija BiH u odnosu na 175 zemalja ukljuenih u istraivanje Svjetske Banke Doing Business 2007

Primjer 1: registracija preduzea

60,0 50,0 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0
54,0 32,0 12,0 9,4 16,6 6,2 Broj dana 37,0 14,1 5,3 Trokovi Min. kapital (%dohodka po (%dohodka po glavi glavi stanovnika) stanovnika) 52,0 53,9 36,1

BiH Region OECD

Broj procedura

Broj procedura i dana, trokovi i minimalni kapital potrebni da se registruje preduzee; Izvor WB: http://www.doingbusiness.org/

Primjer 2: izdavanje dozvola

3000 2500 2000 1500 1000 500 16 21,4 14 0 Broj procedura Broj dana Trokovi (%dohodka po glavi stanovnika) 467
242,5 149,5 564,9 72

2423,4

BiH Region OECD

Broj procedura i dana i trokovi potrebni da bi se izgradilo poslovno skladite, Izvor WB: http://www.doingbusiness.org/

Opcije za jaanje investicione klime

Dalja reforma carinske slube, uspostavljanje sistema kontrole, kako interne, tako i spoljne; Reforma inspekcija kroz njihovo razumno objedinjavanje i harmonizaciju posla, tako da se preklapanje odgovornosti bilo meu razliitim inspktoratima ili nivoima izvrenja inspekcija ukinu; i Pojednostavljeno licensiranje od strane ministarstava i lokalnih organa vlasti, uz ukidanje svih dvostrukih licenci, nestandardnih i suvinih regulatornih zahtjeva i uopte stvaranje povoljnije klime za razvoj privatnog sektora, koja ukljuuju i direktan dijalog s preduzetnicima u odreivanju razvojnih prioriteta za vlade

Korporativno upravljanje po meunarodnim standardima

Kvalitetno korporativno upravljanje utie na odriv razvoj i investicionu klimu u zemlji pozitivnim djelovanjem na: dugorone ekonomske rezultate preduzea; mogunosti preduzea da obezbjedi dodatne izvore finansiranja (domae i inostrane); listing preduzea na domaoj i meunarodnim berzama; trinu vrijednost preduzea; stabilnost i atraktivnost trita, trinu osjetljivost na finansijske krize, kao i optu percepciju sigurnosti investicija.

Nepostojei standardi u BiH

Osnovne slabosti sistema u BiH u pogledu zatite investitora:
nepostojanje trenutnog i/ili periodinog prikazivanja finansijskih transakcija akcionarima; nedovoljno prikazivanje transakcija odboru direktora od strane generalnog direktora; obaveze i odgovornosti lanova upravnih odbora su nejasno i nedovoljno definisane i ne postoji jasna definicija niti zahtjev za izbor nezavisnih lanova upravnih i nadzornih odbora; nepostojanje zahtjeva za nezavisnom eksternom revizijom transakcija prije odobravanja; nekvalitetna zatita prava malih akcionara itd.

Minimalni standardi koje treba uvesti

Oba entiteta trebaju usvojiti standardne procedure kod znaajnih transkcija i transkcija povezanih lica; Pravne reforme moraju precizno definisati proces transformacije iz javnih akcionarskih drutava u drutva sa ogranienom odgovornou sa obaveznom saglasnou nadlene Komisije za hartije od vrijednosti; Izvjetavanje akcionarskih drutava u skladu sa meunarodnim standardima (standardne informacije o finansijskoj situaciji, rezultatima poslovanja, vlasnitvu i upravljanju kompanijom, mogue rizike u poslovanju, definisane ciljeve itd.); Precizno definisanje obaveza i odgovornosti lanova upravnog odbora u postojeim zakonima, uz nov sistem izbora lanova upravnih i nadzornih odbora predstavnika dravnog kapitala; Donoenje propisa o standardnoj stukturi upravnih odbora za kompanije kojima se javno trguje; precizno definisanje pojma nezavisnosti lanova upravnog odobra, obezbjeenje dodatne edukacije za lanove upravnih odbora i kompanije

Sistem nacionalnog integriteta = vladavina prava

Hvala!
Transparency International BiH

Vie informacija na: www.ti-bih.org www.transparency.org