MAZZINI

Denis Mek Smit je roen u Londonu 3. marta 1920. godine. Studije je zavrio na Kembridu i u svetu je priznat kao jedan od najboljih poznavalaca istorije Italije od njenog ujedinjenja u XIX veku pa do dananjih dana. Njegova najvanija dela su: Moderna istorija Italije, 1959. godine; Garibaldi, 1969. godine; Musolini, 1981.godine; Kavur, 1985.godine; Mazini, 1994. godine. uzepe Macini je pored Garibaldija i Grofa Kavura predstavljao kljunu linost za ujedinjenje Italije i pokretanje nacionalnog pokreta u njenim zemljama. On je ideolog pokreta Ujedinjena Italija Rizorimento. uzepe Macini izmeu ostalog predstavlja i ideologa patriotskih pokreta irom Evrope. Gotovo veliki deo svog ivota je proveo u igznanstvu. suen na smrt u odsustvu, organizvao je zaverenike akcije irom Italije iz egzila. Njegova dostignua u domenu ujedinjenja Italije uvek je teko bilo proceniti zbog nedostatka pisanih izvora o njegovom delovanju koje je on sam u velikom broju i unitavao zbog uslova na koji ga je terao ivot konspiratora i osobe koja je ivela u igznanstvu. Meutim, to svakako ne umanjuje njegovu ulogu u ujedinjenju Italije, a neki ga smatraju i vanijim od Grofa Kavura i Garibaldija. Konano njegove zavere, koje nisu bile uspene, su predstavljale konstantan pritisak koji je na daleke staze imao veliki uspeh. Delovanje Macinija inspirisalo je budue generacije Italijana koje su na svojim leima izneli prve godine ujedinjene Italije i stabilizovale je kao jednu od drava bez koje se moderna Evropa ne moe zamisliti. On je bio neustarivi agitator i odlian dizajner pamfleta kojih su se bojali najvaniji politiari Evrope njegovog doba. Pored toga to je bio revolucionar na polju propragande on je i neko ko je osnovao prvu italijansku politiku partiju i pokrenuo kampanje za socijalnu sigurnost, pravo glasa i enske slobode. Imao je religiozna ubeenja i ispitivao je dogmu Crkve. Pre svega je bio odlian edukator i formulisao je ideju italijanskog patriotizma. Macini je iveo u periodu od 1805. do 1872. godine. Roen je u enovi, u vreme Napoleonovog carstva. Njegov otac je bio profesor patologije na univerziteu u enovi, a mladi Macini se odluio za studije prava. Ve na univerzitetu je do izraaja doao njegov snaan karakter, hrabrost i iskrenost. Interesovanje je pokazivao za dela pisana od strane Rusoa, Herdera, Dantea i Bajrona. U perodu od 1828. do 1830. objavljuje lanke u tri asopisa koji su zabranjeni od strane vlasti Pijemonta i Toskane zbog propagiranja novih ideja. Pijemont-Sardinija i Toskana su bile dve od osam drava Italije koje su nakon kongresa u Beu 1815 restaurirane pod zatitom Habzburke monarhije. Napulj i Sicilija su prikljuene paniji, Parma se nala pod Francuskom, Lombardija i Venecija pod Habzburzima, dok je Modena dobila Habzburkog vojvodu. Pijemont je konano pripojio i sebi nekadanju enovljansku republiku. Papa je takoe dobio dozvolu da se vrati i vlada dravom koja se protezala preko cele centralne Italije, od Rima do Bolonje i Ankone do obale Jadrana. Nakon kongresa u Beu javljaju se grupe tajnih drutava Karbonari, koje su za cilj imale ostvarenje veih linih sloboda i osloboenje od stranih vlasti.U njihovim programima je proklamovan nacionalizam i republikansko ureenje. Pripadnik jednog takvog drutva je postao i Macini 1829. Meutim, izdan od prijatelja, naao se u zatvoru iz kog je puten nakon tri meseca zbog nedostatka dokaza 1830. Tada i poinje ivot u izgnanstvu. U februaru 1831., dolazi do ustanka koji na vlast u Parmi, Modeni i Papskoj dravi dovodi na vlast vlade sa programom koji je podrzumevao kraj vladavine Pape i

blie vezivanje italijanskih drava. Macini podravajui ovu revoluciju putuje na Korziku. Meutim, neprijateljstvo i nepoverenje meu italijanskim dravama, dovelo je do brze Habzburke reakcije koja je restaurila stari poredak. Macini je uvideo nedostatke ovog ustanka i sve probleme koje stoje na putu ujedinjenja Italije. Habzburka monarhija je bila moan protivnik sloboda i patriotizma, neke voe italijanskih karbonara su lano verovali u pomo od strane Francuske, dok su druge voe smatrale da za uspeh italijanske revolucije je potreban samo uzak krug intelektualaca tj. da im ne treba podrka irih narodnih masa. Uspeh u ostavrenju planova Macini je video u mnogo ozbiljnijim akcijama, koje su podrazumevale adekvatnu pripremu preko propagande i edukacije. U martu 1831. prelazi u Marsej gde zajedno sa drugim konspiratorima formira organizaciju pod imenom Mlada Italija. Neposredno pre formiranja Mlade Italije, na presto u Pijemontu je seo Karlo Albert koji je u mladosti bio vezan za jednu grupu Karbonara. Macini pie Karlu Albertu u nameri da ga motivie da oslobodu Italiju od vlasti Habzburgovaca i bori se za ujedinjenje Italije. Meutim Karlo Albert je promenio politiku i u tom trentku je predstavljao snaan stub vlasti Habzburgovaca u Italiji. Mlada Italija se polako transformie u pravu politiku partiju sa programom, redovnom lanarinom i vezama irom Italije kako bi svi njeni lanovi bili upueni u rad Mlade Italije. Ona je uspela da zameni karbonare jer su konano njihove pristalice pred sobom imale jasan program koji je proklamovao ujedinjenje Italije, demokratiju i veu drutvenu jednakost. elja za republikanskim ureenjem je vladala meu veinom lanstva ali je Macini bio spreman da podri suverena koji bi doveo do ujedinjenja Italije. Mlada Italija je u kratkom roku regrutovala u svoje redove mlade Italijane, meu kojima su bili i sinovi aristokrata. I ako se Macini grozio nasilja bio je svestan da ono nee izostati u ostavrenju ciljeva Mlade Italije. Zalagao se za model gerilskog ratovanja, prilikom kojeg bi se potovala imovina obinih ljudi , upotrebljavalo minimum nasilja i najvanije ostvarivale prijateljske veze sa seljatvom koje bi u budunosti moglo da bude presudan faktor za pobedu. Jedna od prvih zavera trebala je da se odigra u Napulju avgusta 1832. Meutim, presretnuta su pisma od Macinja u kojima on daje detaljna uputstva za sprovoenje zavere, te je ova zavera propala. Konano ovo je dovelo do snane diplomatske akcije Pape prema svim vanim centrima moi u Evropi, koja je za cilj imala razmenu informacija o opasnom konspiratoru Maciniju. U enovi jula 1832. otkrivena su Macinijeva pisma sa instrukcijama o oruanoj pobuni. Karlo Albert je bio zabrinut jer je uvideo da se Mlada Italija inflintrila u sve pore drutva: u Pijemontsku policiju, vojsku i vladu. Ista zabrinost je vladalala i u Beu gde je Macini vien kao jedan od najsposobnijih revolucionara. Vlade u Torinu i Beu su traile od Francuske da protera Macinija, a Meternih je objavio da je sama pripadnost Mladoj Italiji izdaja i da e se kanjavati smrtnom kaznom. Macini kree u jo jau kampanju i izdaje asopis Mlada Italija u kojem propagira ideje o Italijanskom patriotizmu i nacionalizmu. Ove ideje se ire i izmeu ostalog obuzimaju i mladog aristokratu grofa Kavura. Opijeni ovim idejama mladi oficiri Pijemontske vojske pokuavaju da sprovedu pu 1833., ali su izdani i voe su pogubljne, desetine su zavrile u zatvoru, a stotine su morale da bee iz zemlje. Macini je osuen na smrt u odsustvu. Proteran iz Francuske, Macini odlazi u vajcarsku gde od 1833. do 1836. boravi. U tom periodu i dosta njegovih saradnika iz ranijih dana ga je napustilo, ali je uvek pronalazio nove koji su bili spremni da ga podre. Ljude je jednostavno privlaio svojom

neverovatnom energijom i vizionarskim entuzijazmom. Jedan od saradnika koji ga je napustio jeste i njegova ivotna saputnica Judita Sidoli jer joj je grof od Modene dozvolio da se vrati i ponovo bude sa svojom decom. Poto je njegova mrea agenata i konspiratora u Pijemontu propala, on ponovo obraa panju na Napulj koji je zajedno sa Siciljom formirao najveu dravu u Italiji. Macini je bio uveren da na ovom prostoru ima preko pedeset hiljada pristalica koji su spremni da zaponu revoluciju koja bi se sa juga Italije prenela na sever, a zatim i u paniju, Francusku i Nemaku. Takodje je smatrao da je pobeda sigurna jer su informacije koje je dobijao iz Italije, od njegovih agenata, bile uvek nadahnute i preterane. Macini je na ovakve izvetaje odgovarao jo uverljivijom i nadhnutijom propagandom, donekle i svestan da pretereuje, ali to je smatrao dozvoljenim jer je ohrabrivao njegove pristalice i plaio vlasti za koje je znao da itaju njegova pisma. Krajem 1833. u krugu najuih pristalica Macinija javlja se misao da se Karlo Albert ubije. Macini je bio protiv ove odluke jer je mislio da to ne doprinosi cilju, ali je bio preglasan i donesena je odluka da se izvri atentat na kralja. Galenga, ovek koji je zajedno sa Luiijem Melarijem bio zagovornik ove ideje, je bio zaduen da izvri ovaj zadatak. Galenga nikada nije izveo atentat, a kada je ova informacija dospela u javnost 1850. Macini se trudio da minimalizuje svoje uee u njoj. Jedan od ambicijoznijih projekata jeste i pokretanje ustanka u Savoji zajedno sa pobunom koju bi izazvala Pijemontska mornarica. uzepe Garibaldi, mladi oficir mornarice, je trebalo da bude vodea figura ove pobune. Konano i ova zavera je otkrivena i Garibaldi je morao da bei iz zemlje. Ozbiljniji plan je bio onaj iz 1834. kada je Savoja trebala da bude osloboena iz etri pravca, a zatim bi pobunu preuzeli njeni graani koji bi zatim odluili da li da se prikljue Francuskoj ili vajcarskoj. Ovaj plan je imao problem sinhronizacije napada, a i nije bilo dovoljno regruta koji bi sproveli poetnu taku plana o napadu iz etri pravca. Naravno ponovo glavni razlog propasti ovog plana jeste to to su ga vlasti znale unapred. Macini je morao da prihvati da Italijani jo uvek nisu spremni da se bore za njihov nacionalni identitet i da su pre voljni da sarauju sa stranom vlau nego da rizikuju svoje ivote i imovinu u domaoj revoluciji. U tom periodu i vajcarska je pritsnuta od strane Habzbuke monarhije, Pijemonta i Francuske da protera Macinija. Macini se skriva u enevi, a zatim i u drugim vajcarskim kantonima. Kasnije 1834. nalazi smetaj kod jedne porodice u Grenhenu koja ga je titila naredne dve godine. Dalje pripremanje zavera je bilo u ovom trenutku nemogue, ali Macini zbog toga nije alio. On je na neki nain predvideo da e se Habzburka monarhija uruiti jer je sastavljena od toliko nacija koje e vremenom traiti samostalnost, a jedini koji taj proces odlae je najsposobniji politiar tog vremena Meternih. U leto 1834. u Bernu, Macini zajedno sa grupom ljudi iz Italije, Poljske i Nemake formira novu organizaciju pod imenom Mlada Evropa. On je verovao da je Evropi neophodna revolucija koja e dovesti do nacionalnih osoboenja i da e slobodne nacije moi da formiraju federaciju u Evropi koja bi imala svoj izborni savet koji bi zastupao njene zajednike interese. Ono to je on eleo jeste da promeni poredak koji je uspostavljen nakon kongresa u Beu 1815. gde je uspostavljena dominacija par velikih drava u Evropi na tetu interesa malih naroda. Pored Mlade Italije pokuao je da osnuje sline pokrete u Nemakoj, Grkoj, paniji, Rusiji i Poljskoj. U celokupnom svom radu se oslanjao na novinarstvo i propagandu koje su mu omoguile da predstavi svoje ideje iroj publici.

Macini je bio patriota a ne nacionalista. Patriotizam po Maciniju ne treba da ima formu sebinosti da na taj nain ne bi ugrozio vezu meu narodima. Nacionalni identitet po njemu nema jasnu definiciju. Nacija ne poiva na induvalizmu nego na zajednitvu sa pozitivnom namerom da ide dalje od induvidualnih sloboda. Jezik, teritorija, etnika pripadnost, istorijske tradicije i svest o zajdnitvu daju najblii koncept nacionalne pripadnosti. U pogledu Italije, Macini je duboko verovao da vojska Italije koja bi inila dvadeset miliona vojnika bi bila dovoljna da oslobodu Italiju od Habzburke vlasti i da brani njene granice. Bio je uveren da ako bi traili pomo od Francuske to bi dovelo do smene jedne sile drugom u kontroli Italije. Smatrao je da Italijani ne zasluuju slobodu ukoliko se sami ne izbore za nju. Javljale su se ideje da jedina nada za ujedinjenje Italije jeste federacija, meutim Macini je odbacivao ovakve ideje jer je smatrao da Italija kao takva bi bila uvuena u unutranje sukobe i kao takva bi bila lak zalogaj za Francusku i Habzburku monarhiju. Neprijatelji su ga optuivali da eli da uvede unitaristiki tj. centralistiki sistem vlasti, a on se naprotiv zalagao za neku vrstu decentralizacije sa lokalnim vladama na elu. Svaki oblik vlasti bi se birao demokratski na izborima i svako bi po Maciniju trebao imati pravo glasa. Njegovi politiki i socijalni stavovi su u potpunosti sazreli tokom njegovog trogodinjeg boravka u vajcarskoj. Njegova politika i religijska ubeenja su esto dolazili u vezu i nekada ih je bilo teko odvojiti. On je bio ubeen da je zadatak na kome je radio ujedinjenje Italije, zadatak ravan boanskoj prosveenosti. Odbijajui doktrinu o iskupljenju preko boije milosti, on je smatrao da je Bog napravio oveka kao nesavreno bie koje moe na osnovu sopstvenog truda da postane bolje i zaslui svoju nagradu i na zemlji i na nebu.

Literatura: Denis Mack Smith, Mazzini, London 1994. edomir Popov, Graanska Evropa II, Novi Sad 1989. Bojan Stevanovi