NAJVIA CENA

Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine posmatrao prolaznike. Neka se devojica pribliila trgovini i prislonila nosi na izlog. Kao nebo plave oi radosno zasjae kad ugleda jedan od izloenih predmeta. Ula je odluno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza. "To je za moju sestru. Moete li mi je zapakovati kao poklon?" Trgovac s nevericom pogleda devojicu i upita: "Koliko novca ima?" Ona se podie na prste, stavi na sto limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novanica, aka sitnia, nekoliko koljki i figurica. "Hoe li biti dovoljno?", upita ponosno. "elela bih starijoj sestri da kupim poklon. Otkada nemamo mamu, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je roendan. Uverena sam da e je poklon veoma obradovati. Njene su oi iste boje kao taj dragi kamen." Trgovac je otiao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu. "Uzmi i paljivo ponesi", ree devojici. Ona uze paketi kao pobedniki pehar i ponosno izae iz trgovine. Sat vremena kasnije u trgovinu ue prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim oima. Stavi na sto kutijicu koju je trgovac paljivo zapakovao i upita: "Ova ogrlica je kupljena u Vaoj trgovini?" "Da, gospoice." "Koliko je kotala?" "U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, tiu se samo mene i mojih kupaca." "Moja sestra je imala nesto sitnia, sigurno nije mogla da plati ovako vrednu ogrlicu!" Trgovac zatvori kutiju, sloi omot i vrati je devojci. "Vaa sestra je platila najviu cenu: dala je sve to je imala."