MM komunikacije se odnose na predstavljanje, memorisanje i pretvaranje masinski obradivih informacija

izrazenih u visestrukim medijima: tekst, grafika, slika, govor, audio, video, animacija i podaci. Sa
uredjajima velikog kapaciteta, mocnim i ekonomicnim racunarskim radnim stanicama i brzim mrezama,
obezbedjivanje razlicitih MM komunikacionih servisa postaje ne samo tehnicki ve i ekonomski mogue.
MM podrazumeva razliite servise sadrane u istovremenom prenosu raznovrsnih, kontinualnih signala
(govor, muzika, slika, video) i diskretnih podataka u istoj, esto istovremenoj vezi izmeu korisnika
povezanih lokalnom ili glavnom mreom.
MM komunikacija i obrada MM signala predstavljaju danas veliko istraivako i razvojno podruje. MM
raunari otvaraju irok spektar mogunosti kombinovanja razliitih vrsta medija.
U medije spadaju: tekst, govor, audio, slika, video, grafika, animacija i podaci.
Sa razvojem web-a u poslednje dve decenije zabaeleen je intezivan razvoj multimedijalne obrade signala
(signal processing). Da bi se razumela tehnika obrade signala potrebno je upoznati teoriju diskretnih
sistema i signala, teoriju odmeravanja, A/D konverziju, teoriju digitalnih filtara i furijeovu transformaciju.
MM se odnosi na sredstva komuniciranja kroz vie jedne sredine.

Karakteristike MM sistema: (ispit)
1. raunarski je kontrolisan
2. integrisan
3. informacije u digitalnom obliku
4. interfejs je interaktivan

Sredina predstavlja supstancu (vazduh i voda) kroz koju se neki signal prenosi. Glavni razlog
popularizacije MM sistema lei u dugakoj listi potencijalnih aplikacija (Internet, televizija visoke rezolucije
HDTV, interaktivna TV, videokonferencije, video na zahtev, igre, elektronsko poslovanje, elektronski
asopisi, elek. biblioteke, telemedicina, IPTV. MM tehnologija je kljuna pokretaka sila ovih aplikacija.

Razvoj multimedijalnih sistema
U doba pre raunara film, novine, radio i TV su bila osnovna sredstva masovnih komunikacija.
1890 ih: radio (tvorac Markoni)
1895.: film (braa Limijer)
1930 ih: televizija
1940 ih: komercijalna TV
1938.: prvi put emitovan eksperimentalni program u kraljevini Jugoslaviji
1960 ih: uveden hipertekst
1929.: radio Beograd
ranih 1980 ih: PC
1983.: uveden Internet (TCP/IP) i otkrie CD-a za audio u poetku
1980 ih: poeli standardi za video i audio
1990.: uveden WWW, HTML (Hyper Text Markup Language)
1958.: TV Beograd
1993.: Prvi Internet pretraiva
sredinom 90 ih: HDTV

Problemi kod MM sistema: (ispit)

1. potovanje sekvenci unutar medija (prikazivanje frejmova u istom redosledu)
2. sinhronizacija meu medijima

MM mora da obezbedi: (ispit)

1. nain predstavljanja i memorisanja vremenski zavisnih informacija
2. nain kako da strogo ispotuje vremenske odnose u play/back modu rada
3. kako i koje procese da ukljui u gore navedeno

MM tehnologija je mogua pre svega zbog tehnolokog napretka u telekomunikacijama, potroakoj
elektronici (DVD ureaji, razni muziki ureaji), muzikim i filmskim studijima i izdavakim kuama. U
potroakoj elektronici, vana dostignua su bila:Hi-Fi audio sistemi, video i TV sistemi visokog kvaliteta
i ureaji za memorisanje kao to su CD i DVD (Digital Versatible Disk).

HTML u je prethodio razvoj generalizovanog jezika za kreiranje struktura. maina i nezavisnih
dokumenata. Razvoju MM su doprinele i irokopojasne mreekoje omoguuju velike protoke.

Poeljne karakteristike MM sistema: (ispit)
1. to vea procesirajua snaga
2. mogunost prenosa MM file-ova
3. predstavljanje podataka i formatiranje koji podravaju MM
4. efikasne i brze ulazno/izlazne jedinice
5. mogunost memorisanja i arhiviranja velikog kapaciteta podataka
6. mreno okruenje koje dozvoljava distribuirani rad
7. softverski alati pogodni za razvoj, procesiranje i prenos MM aplikacija

Komponente MM podataka: (ispit)
1. ureaji za akviziciju (video kamera, mikrofon)
2. ureaji za memorisanje
3. telekomunikacione mree
4. raunarski sistemi
5. ureaji za prikazivanje

Linearni tekst (ispit) je tekst koji se kao kod knjiga ita od poetka do kraja, dok je hipertekst nelinearan
tekst povezan linkovima i moe da se prelazi sa jednog na drugi deo.

Klasifikacija medija: (ispit)
Klasifikuju se po razliitim kriterijumima:

1. Percepciji (moi opaanja) informacija moe eksploatisati naih 5 ula (sluh, vid, dodir, miris i
ukus). MM sistemi obino koriste ulo vida i sluha, tako da su vizuelni mediji (tekst, slika, video), dok
su audio mediji (govor i muzika). Tehnologija koja bi ukljuivala ulo mirisa i ukusa nije jo dovoljno
razvijena, ali bi njihovo puno ukljuivanje uinilo MM sistem jo efikasnijim.
2. Prezentaciji medije karakteriu razliiti formati predstavljanja na raunaru: npr.tekstualni znakovi su
u ASCII kodu, muziki signali MP3, video signal MPEG format.
3. Ulazno izlazno predstavljanje - Izlaz moe biti: ekran, papir, zvunik. Ulaz moe biti: mikrofon,
kamera, tastatura.
4. Arhiviranje odnosi se na mogunost arhiviranja informacija: papir, hard dsik, mikro film, fle
memorije, DVD...
5. po Prenosu karakterie razliite nosae informacija koje omoguavaju prenos podataka: optika
vlakna, koaksijalni kabl, slobodni vazduni prostor za beini prenos
6. Tipu prenosa signali se dele na diskretne i kontinualne. Diskretni mediji su vremenski nezavisni
kao to su tekst i grafika i kod njih obrada podataka nije vremenski kritina. Kod vremenski zavisnih
kontinualnih medija, prenos i obrada podataka su vremenski kritini, a to su video i muzika.
Kontinualnim MM podacima mogu da se smatraju i izlazi razliitih senzora.

Svojstva MM sistema: Bilo koji sistem koji podrava 2 ili vie medija zove se multimedijalni sistem.
MM sistem treba da ispuni sledeea svojstava:
1.kombinacija medija
2.nezavisnost
3.raunarski podrana integracija
4.komunikacioni sistemi
1. Kombinacija medija znai: da bi neki sistem bio multimedijalan treba da postoji kombinacija najmanje
jednog kontinualnog i diskretnog medija.
2. Visok stepen nezavisnosti je znaajan kriterijum za MM sistem jer omoguava nezavisnu obradu
razliitih tipova medija i fleksibilnost kombinovanih medija. Npr: tekst i slike su tesno povezani kod e-
novina, dok su audio i video tesno povezani u nekom filmu.
3. Za nezavisnost medija obrada na raunaru je neophodna. Razliiti mediji treba da budu integrisani tako
da integracija osigurava da promena sadraja jednog medija uzrokuje odgovarajuu promenu drugog.
4. U visoko umreenom svetu MM sistem treba da bude u stanju da komunicira sa drugim MM sistemima.

MM obrada: Predstavlja jezgro tipinog MM sistema. Za efikasnu obradu podataka potrebni su procesor
velike brzinei periferijske jedinice koje mogu da opsluuju razne medije kao to su: tekst, grafika, audio,
video uz odgovarajui softver.



Kritini aspekti MM sistema ukljuuju:
1.brzina obrade
2.arhitektura
3.operativni sistem
4.arhiviranje
5.baza podataka
6.umreavanje
7.softverske aplikacije
1.Centralni procesor treba da poseduje veliku brzinu obrade da bi se obavila uspeno MM obrada
signala uz odgovarajui softver. Najveu raunarsku mo zahteva obrada video signala posebno u sluaju
kada je manje od 30 frejma/s.
2.Distribuirana arhitektura obrade signala treba da obezbedi brzu MM radnu stanicu. Efikasna
arhitektura treba da obezbedi komunikaciju izmeu CPU (centralna procesorska jedinica) i ram memorije
kao i izmeu CPU i perifernih jedinica.
3.MM operativni sistemi visokih performansi koji deluju u realnom vremenu su potrebni da podravaju
efikasni rad i sinhronizaciju izmeu razliitih tipova podataka.
4. Ureaji za arhiviranje visokog kapaciteta su potrebni da memoriu obimne MM podatke. Tehnologije
kao to su FLE memorije postal esu popularne zbog kapaciteta i lake prenosivosti.
6. Koriste se: javne telefonske mree, uskopojasne i irokopojasne mree, satelitske..
7. Sa stanovita korisnika, softeverske aplikacije su najvaniji aspekt MM sistema. Efikasni softver sa
grafikim interfejsom lakim za korienje je potrebno za MM primene.
Razni aspekti MM:
MM je iroka oblast i moe se podeliti na 4 domena:
1. ureaji
2. sistemi
3. aplikacije
4. presek
1. Ureaji u sebi ukljuuju ureaje za memorisanje medija, mreu kao i osnovne koncepte medija: audio,
video, slika i grafika.
2. Sistem ukljuuje baze podataka, operativne i komunikacione sisteme
3. Aplikacije ukljuuju korisniki interfejs preko koga razni alati i dokumenti treba da budu dostupni
korisnicima MM.
4. Presek ukljuuje integraciju raznih medija.

U MM sistemima kontinualni mediji treba da budu sinhronizovani. Sinhronizacija je vremenska
povezanost izmeu razliitih medija i odnosi se na ve pomenute domene.
MM aplikacije u medicini, nauci, turizmu, nekterninama, bankarstvu i osiguranju imaju zahteve za visokim
protocima. Ove aplikacije karakteriu veliki MM dokumenti koji moraju biti preneti u to kraim razmacima.
Neke primene MM ukljuuju:
1.uenje na daljinu (distance learning)
2.virtuelne biblioteke
3.ive knjige (live books)
1. Kod uenja na daljinu polaznici kurseva su u vezi sa instruktorima preko irokopojasnih mrea.
2. Pristup virtuelnim bibliotekama znai da odmah imamo pristup izdavanim materijalima u svetu u
njihovim originalnim formatima, moemo ih listati, prikazivati ak i tampati.
3.Live books sadre pisane rei i pratee slike sa animacijama i brzim pristupom dodatnom materijali.

U oblasti poslovanja postoji potencijalna potreba za razliitim vrstama komunikacionih sistema kao to su:
brze mree izmeu geografski razmetenih LAN-ova, HD komunikacija mirne slike, kablovski TV servisi ili
BISDN sis. aplikacija.

Kvalitet servisa (QoS) kod MM:
QoS predstavlja skup parametara koji definiu osobine tokova medija.
Razlikujemo 4 tipa QoS:
1. korisniki QoS
2. QoS aplikacije
3. QoS sistema
4. QoS mree
1. Paramentri korisnikog QoS-a opisuju zahteve za percepcijom MM podataka na korisnikom interfejsu.
2. Parametri QoS aplikacija opisuju zahteve za mogunostima aplikacionih servisa naznaene kvalitetom
medija (kanjenje sa kraja na kraj-E2E delay) i vezom medija (interna sinhronizacija tokova).
3. Parametri QoS sistema opisuju zahteve komunikacionih servisa naznaenih preko kvantitativnih
(protok ili vreme obrade zahteva) i kvalitativnih (interna sinhronizacija tokova, ispravka greke i korekcija
podataka) kriterijuma.
4. Parametri QoS mree opisuju zahteve mrenih servisa kao to su optereenje i performanse mree.

Multimedijalni komunikacioni model se sastoji iz 5 delova:
1. Razdvajanje kompleksnih informacionih objekata u razliite tipove informacija zbog lakse
komunikacije,memorisanja i obrade
2. Standardizacija komponenata servisa po tipovima info. po mogucstvu sa nekoliko nivoa kvaliteta
3. Kreiranej platforme na dva nivoa: platforme mreze servisa i MM komunikacione platforme
4. Opste aplikacije za visestruke primene
5. Specificne aplikacije kao sto su elektronska kupovina i odrzavanje na daljinu.

Elementi MM sistema MM sistemi se koriste na dva nacina:
a) Komunikacija osoba-osoba



b) Komunikacija osoba-masina



Oba ova nacina komunikacije imaju slicnosti ali i razlike. U slucaju pod a) korisnicki interfejs obezbedjuje
mehanizam za sve korisnike da budu u vezi jedni sa drugima i koje povezuje transportni nivo (video
konferencija, video telefon, ucenje na daljinu). Korisnicki interfejs formira MM signale i omogucuje
korisnicima da mogu da im pristupe. Transportni nivo odrzava kvalitet MM signala tako da svi korisnici
mogu da prime zeljeni signal visokog kvaliteta na svakoj korisnickoj lokaciji.
U slucaju pod b) postoji korisnicki interfejs za vezu sa masinom zajedno sa transportnim nivoom za
prenos MM signala do korisnika, kao i mehanizam za arhiviranje i obnovu MM signala koji su ili formirani
od strane korisnika ili su zahtevani od njega, npr. formiranje i pristup beleskama sa poslovnih sastanaka,
pristup emitovanom videu i arhivama dokumenata iz digitalnih biblioteka. Mehanizmi za arhiviranje i
obnovu obuhvataju pretragu MM podataka. Takodje imamo pomeranje MM podataka kreiranih od strane
korisnika na prigodno mesto da bi se omogucio pristup drugim podacima.

ZAHTEVI KORISNIKA
Sa take gledita korisnika najvaniji zahtevi MM komunikacija su sledei:
- brza priprema i predstavljanje razliitih tipova informacija od interesa uzimajui u obzir mogunosti
raspoloivih terminala i servisa
- dinamika kontrola MM aplikacija s obzirom na veze i kvalitet u kombinaciji sa interfejsom korisnik
maina
- inteligentna podrka korisniku uzimajui u obzir njegove individualne mogunosti
- standardizacija
Multimedijalni komunikacioni servisi se mogu klasifikovati na sledei nain:
a) lokalne
b) udaljene neinteraktivne
c) udaljene interaktivne
Takoe, servisi se mogu klasifikovati i na sledei nain:
a) stambene,
b) poslovne,
c) mobilne
Uslovi korienja servisa se mogu definisati njihovom svrhom, mestom, nezavisnou i stepenom hitnosti.
Broj kljunih zahteva je zajedniki za nove MM servise: trenutna raspoloivost, transfer informacija u
realnom vremenu, uvek on-line servis, to znai da korisnici mogu da pristupe svojim servisima bilo kada
sa bilo kog terminala.

LOKALNI UDALJENI
NEINTERAKTIVNI
UDALJENI
INTERAKTIVNI
STAMBENI TV;
Umetnost;
Predavanja;
Igrice
Emitovanje Kupovina;
Video na zahtev
POSLOVNI MM prezentacije;
Trening;
Baze podataka
Teletrening
Telenadzor
Video-konferencija
Telemedicina
MOBILNI Prezentacija Nadgledanje na
daljinu
Upravljanje projektima
Korisnicki
interfejs
Korisnicki
interfejs
Korisnicki
interfejs
Transport
Obrada
Transport

MM aplikacije imaju nekoliko zahteva s obzirom na servise koji im se nude od strane komunikacionih
sistema. Ovi zahtevi zavise od tipa aplikacije i od scenarija korienja.

ZAHTEVI MREE

Sa take gledita mree najvaniji zahtevi MM komunikacija su sledei:
- velika brzina i protok
- nekoliko virtuelnih veza preko istog pristupa
- sinhronizacija razliitih tipova informacija
- pogodni standardizovani servisi i dodatni servisi koji podravaju MM aplikacije

Zahtevi aplikacija koje se odnose na komunikacione servise se mogu podeliti na saobraajne i
funkcionalne zahteve.
Saobraajni zahtevi ukljuuju kanjenje u propusnom opsegu i pouzdanost. Zavise od vrste, broja i
kvaliteta tokova podataka. Ovi zahtevi se mogu zadovoljiti korienjem mehanizama upravljanja
resursima.
Funkcionalni zahtevi su multi-emitovanje i mogunost da se definiu koordinisane grupe unidirekcionih
tokova. Kljuni zahtev je da treba da postoji visoki kvalitet servisa i mrea, kada se gradi integrisana
platforma mrea za govor, podatke i MM servise. MM mree moraju da budu organizovane tako da podre
visoke protoke, iroku paletu servisa i razliite saobraajne sisteme u smislu efikasnog protoka saobraaja
i merenja optereenja. Mrea se mora brzo adaptirati na stalne promene uslova saobraaja.

MM TERMINALI

Postojea reenja nude 2 tipa terminala:
1. multi funkcionalne kancelarije ili raunarske radne stanice
2. posveenu opremu:
a. proirene telefonske terminale
b. video telefon ili podeljene sisteme video konferencije

MM komunikacije zahtevaju snane terminale: unapreene radne stanice i raunare sa snanom
grafikom.
Kod irokopojasnih MM aplikacionih terminala postoje raunari sa video i audio opremom, TV prijemnici
kao dodatak inteligenciji i interaktivnosti, HDTV i digitalna TV.
MM terminalna oprema takoe sadri odgovarajue kamere, skenere, printere i spoljne memorijske
jedinice velikog kapaciteta. Posebna oprema je neophodna za ureivanje MM informacija, tj. formiranj,
zamenu i brisanje sadraja, struktura, ureaje za prikazivanje i sisteme za prepoznavanje govora zbog
bre i lake ljudske interakcije sa MM aplikacijama.

INTERAKCIJA MEDIJA

Trend u MM istaivanjima je interakcija audia, slike, videa i teksta sa ciljem njihove bolje eksploatacije.
Recimo, interakcija audia i teksta se odvija kroz prepoznavanje govora. Korienjem tehnologije
prepoznavanja govora, moemo da analiziramo talasni oblik govora da bismo otkrili izgovoreni tekst. Od
reenice teksta, audio vizuelna sekvenca glave koja pria moe biti generisana koristei raunarsku
grafiku za animaciju modela lica. Cilj prepoznavanja govora je da se omogui maini da prevede govorni
ulaz u individualne rei. Postoji iroki opseg razliitih mera, performansi za razliite sisteme koje reflektuju
zadatke, ogranienja i zahteve aplikacija.

Mediji se kategorizuju u 3 osnovne klase:
1. tekstualne informacije
2. audio, ukljuujui govor i muziku
3. slika i video


LjUDSKI VIZUELNI SISTEMI (HVS)

Oko se sastoji iz sledeih delova:

- ronjae
- zenice
- onog soiva
- irisa
- ute mrlje
- staklastog tela
- retine
- optikog nerva

Ljudsko oko detektuje elektromagnetne talase. Veruje se da preko 70% informacija se sakupi preko ula
vida. Oko moe da detektuje talase uzanog spektra izmeu 400 700 nm.



I() distribucija svetlosti koju prima gledalac preko svog sistema
L() energija koju unosi izvor svetlosti
() reflektivnost (prenosivost) objekta
Svetlost uoena od strane posmatraa, koju proizvodi neki objekat moe se izraziti kao:

Kvalitet slike(predstave) zavisi od posmatraa.
Svetlosni zraci se reflektuju na zadnjoj strani retine. Slika je u oku invertovana, to znai da HVS
predstavlja jedan optiki sistem gde svetlost iz objekta pada na povrinu oka. Nervni sistem oveka je
obuen tako da sliku zapaa u uspravnom, originalnom obliku. Ono dno se sastoji od ute mrlje (fovea)
koja je neto vea od 1mm
2
. Centralna fovea poluprenika 0,3 mm sadri samo epie kojih ima oko
650.000, prenika 5 8 m koji su osetljivi na boju. Postoje 3 vrste epia: crveni, plavi i zeleni.
Precizan odnos aplikacije 3 vrste epia proizvodi boju.
Pored epia, na retini ima i oko 120 miliona tapia, prenika 2 5 m, koji su osetljivi na intezitete
svetlosti. Retina je prenika 2mm. tapii i epii su povezani stotinama veza do ganglijskih elija koje su
optikim nervom povezane sa mozgom. HVS deluje kao filtar propusnik opsega.
Prostor za sliku:


V() efikasnost relativnog osvetljaja koje odreuje da li e slika biti tamna ili svetla
Osvetljaj(luminentnost, prostorna raspodela) L, definie se kao:


Parametri koji karakteriu HVS su sledei: I(), V(), L().
Luminentnost (L) za katodnu cev iznosi 0,1 1000 cd/m
2
. Ako je iznad ili ispod ovog opsega, katodna cev
nee biti prihvaena.
I
1
: d
1
2
= I
2
: d
2
2

Veberov zakon vazi u uslovima adaptacije oka na sjajnost pozadine. Dva objekta sa razlicitom
podlogom mogu imati istu luminentnost (osvetljaj) ali ne i sjaj.





L luminentnost , L promena osvetljaja
Veci L se trazi da bi se uocio kontrast izmedju dva regiona. Kontrast je termin koji opisuje razlike u
vrednosti osvetljaja dve susedne slike.
L/L=k , k Veberova konstanta <<1
U slucaju da je L=0 onda je u pitanju isti sjaj. Veca vrednost k utice na to da se poveca kontrast izmedju
dva regiona.
c*dL/L=dB , c const., dL diferencijal osvetljaja, dB diferencijal sjaja, B sjaj, L osvetljaj
Veberova konstanta se tipicno krece u intervalu od 0,01 do 0,02.
C*dL/L=dB (integrali se) c*dL/L=dB c*logL+d=B , d const.
Veberov zakon je logaritamske prirode tako da imamo logaritamsku zavisnost sjaja B od osvetljaja L.











Sjaj u funkciji osvetljaja Fehnerov zakon simultani kontrast

L
L + L

Prenosne modulacione karakteristike se definisu kao frekvencijski odziv oka. Pretpostavljamo da je HVS
linearan sis. za male kontraste ali se postavlja pitanje koliku gresku pravimo ako pretpostavimo linearnost
sistema. Osetljivost oka je manja u dijagonalnom nego u horizontalnom i vertikalnom pravcu.












1D odgovor oka Impulsni odziv HVS Funkcije apsorpcije

Mach-ov efekat je pojava koja se manifestuje pri prelasku sa tamnijih ka svetlijim bojama. Ako bismo
poredjali pruge koje su jednako osvetljene po svojoj povrsini od tamno sive do skroz svetlo sive boje,
objektivni osecaj je da su one istog osvetljenja ali subjektivni osecaj nam govori da je na mestu prelaska
pruga svetlija na strani sa tamnijom prugom, a tamnije na strani sa svetlijom. Ovaj efekat se moze
iskoristiti za procenu impulsnog odziva HVS koje ima zvonasti oblik sa dva bocna luka. Bocni lukovi
predstavljaju pojavu koja se zove lateralna inhibicija. Inhibicija je pojava da zbog uticaja nekog svetla na
odredjenom rastojanju ne vidimo neko drugo svetlo.

Opticka iluzija velicine odnosi se na to da objekat iste velicine deluje manje kada je okruzen objektima
vecim od sebe, a deluje vece kada je okruzen objektima manjim od sebe.

Heringova iluzija se odnosi na to da prave linije subjektivno mogu da se cine kao krive u zavisnosti od
toga kako su uklopljene sa ostatkom crteza.

Pogendorfova iluzija se odnosi na to da dve presavijene prave, ako se na mestu presavijanja poklope
nekim blokom deluju kao da su jedna linija.

Tekstura predstavlja raspored linija i sara.

Kolorometrija - Vidljivi spektar se nalazi u opsegu (380-780nm). 380nm ljubicasta, 780nm crvena.
U televizijskoj tehnici prihvacen je RGB (red,green,blue) osnovni sistem boja, gde crna boja predstavlja
odsustvo signala, a bela smesu svih boja.

Grafik spektralne karakteristike


Karakteristike boje su:
- Sjajnost (Brightness) k-ka kja omogucava vizuelne gradacije od tamnog ka svetlom
- Vrsta boje (Hue) k-ka koja omogucava da se boja opise kao crvena, zuta, itd. i karakterise se
talasnom duzinom pri cemu svakoj boji odgovara jedna talasna duzina
- Zasicenje (Saturation) zasicenje je nasa impresija koliko se neka boja razlikuje od hromatske boje
(bela i crna). Definise u kom iznosu ta boja odstupa od bele boje u neutralnoj verziji. Blede boje imaju
malu (pink), a jarke veliku zasicenost (crvena).



Covekom HVS moze da razlikuje nekoliko hiljada boja, medjutim u praksi je tesko napraviti sistem koji
razlikuje vise od 7 spektralnih boja. Apsorpcioni spektar boja S
R
(), S
G
(), S
B
()
Funkcija apsorpcije:
p
(c)=S
p
()*c()*d , c() svetlost boje, p{R,G,B}
Bilo koju boju mozemo dobiti kao kombinaciju 3 osnovne boje.

Grasmanovi zakoni :
Oko moe da razgranii samo tri vrste promena u dvokomponentnoj meavini boja. Rezultujua boja e
se menjati postepeno ako se jedna komponenta ravnomerno menja, a druga zadrava nepromenjenom.
Izvori iste boje proizvode identian vizuelni efekat u meavini, ne zavisno od dela spectra. Ukupna
sjajnost boje je jednaka sumi sjajnosti pojedinih komponenata.
Aditivni kolor
Svetlei izvori koji emituju elektromagnetske talase se zovu i primarni izvori svetlosti. Ukupna boja smee
izvora ovog tipa zavisi od sume spektara pojedinih izvora. Postie se pomou dva ili vie izvora koji su
prostorno veoma bliski ili pomou dva izvora ija se svetlost prikazuje u naglim promenama (pokretni
toak). U oba sluaja se rauna sa perzistencijom (kanjenjem) HVS.
Subtraktivni kolor
Reflektujui izvor koji reflektuje elektromagnetne talase zovu se i sekundarni izvori svetlosti. Deo energije
upadnih talasa se apsorbuje, pa je reflektujua svetlost dobijena oduzimanjem. Kada pigment nekog
objekta apsorbuje neke talsne duine iz bele svetlosti, preostale talasne duine daju sekundarnu boju.
Dve boje su komplementarne ako u smesi daju belu boju. (usmeni)




RGB sistem boja
RGB, osnova crna pa se dodaje boja
MCY sistem boja
MCY, osnova bela pa se oduzima boja (deo apsorbovane svetlosti)

Kod televizije je prihvaen RGB sistem boja, gde crna predstavlja odsustvo signala, a bela smesu svih
boja. Boje mogu da se predstavljaju u 3D koordinatnom sistemu XYZ . jedinina ravan X+Y+Z=1 sadri
sve koordinate razliitih boja. itava povrina prekrivena bojama naziva se plankovi koreni.
Koordinate boje zavise od spektralne karakteristike svetlosti izvora, odziva ljudskog oka i spektralne
karakteristike refleksije posmatrane svetlosti.
Radi jednostavnije obrade signala u kameri, potrebno je da se boje iskazuju pomou tri pozitivne
koordinate. U kameri ili kamernom lancu (vie kamera) potrebno je da se prelazi iz jednog u drugi sistem
boja to nameu filtri ili senzori. Biramo projekcije X,Y,Z na jedininu ravan, tako da operiemo sa dve
koordinate X i Y u sluaju ako iz 3D prelazimo u 2D.
Y koordinata se obino uzima da odgovara sjajnosti i predstavlja ceo broj u intervali od 1 do 100. Ostala
dva primara X i Z se biraju tako gde njihova ukupna sjajnost ravna nuli.

RGB color cube



Manselov sistem boja


Prostor boja HVS


CIE sistem boja
Svaka kolor pobuda se moe porediti sa aditivnom smeom tri primara
Standardni posmatra (eksperiment sa samo 20 posmatraa) je zamoljen da konstatuje isti vizuelni oseaj
koji se ima posmatranjem:
monohromatske svetlosti odreene talasne duine, i
smee tri primara.
Intenziteti svetlosti tih primara na pojedinim talasnim duinama, predstavljaju take na krivama.

CIE dijagrami
Kriva standardnog posmatraa se odnosi na vidno polje od 2 (1931).
CIE dijagram od 1964. god. se odnosi na vidno polje od 10 .
Razlika medju njima je mala i ne menja poziciju dijagrama u spektru.

Potkoviasti dijagram

Izvedene necelobrojne koordinate x,y predstavljaju boju (hue i chroma) i odgovaraju Munsell-ovoj
predstavi boje.Potkoviasti dijagram predstavlja jedinicnu ravan, a take na granici odgovaraju
maksimalnoj saturaciji.
Saturacija boje ili zasienje
Definie stepen do kog se vrsta boje (hue) razlikuje od neutralnog sivog. Saturacija varira u opsegu 0% -
100%
Sjajnost (ligtness)
Predstavlja nivo osvetljenosti (od 0% do 100%) Sve to je osvetljeno preko 50% u Munsell-ovom sistemu
bi bilo svetlo.
Gama korekcija predstavlja korekciju osvetljenja i ona u kameri koriguje nelinearnosti. Gama daje
svetlost i elektrini signal i vri se na predajnoj strani, da bi sve prijemne strane imale situ gamu.
TV u boji sa zasniva na vizuelnim dogaajima definisanim kao:
Osvetljaj (brightness) k-ka koja omoguava vizuelne gradacije od tamnog do svetlog.
Vrsta boje (hue) k-ka koja omoguava da se boja opie kao crvena, uta,..., itd. Opisuje se talasnom
duinom.
Zasienje boje (saturation) definie u kom iznosu ta boja odstupa od belog u neutralnoj verziji. Blede
boje imaju malu (pink), a jarke veliku saturaciju (red).
Hromatski dijagram boja
(RGB)={x,y,z}
c-bilo koja boja
kada c prebacimo na RGB sistem, dobijamo preslikavanja na odgovarajue
ose R, G, B komponentu

Z Y X
X
x
+ +
=
Z Y X
Y
y
+ +
=
Z Y X
Z
z
+ +
=

x, y, z su proporcije.
Moemo predstaviti preko matrine forme:
(
(
(

(
(
(

=
(
(
(

B
G
R
Z Z Z
Y Y Y
X X X
Z
Y
X
B G R
B G R
B G R
matrina forma
RGB XYZ
T
XYZ RGB
RGB
M M
XYZ M

=

M- matrica







Matrica prenosa ili transformaciona matrica

Crno telo je teorijski telo koje svreno apsorbuje, ili savreno zrai radijacije po Plankovom zakonu.
Plankov radijator se moe vrlo blisko realizovati pomou upljeg tela, sa malim otvorom na zidu, koje se
zagreva. Zraenje kroz otvor je blisko tom (idealizovanom telu).
Volframova sijalica pri zagrevanju pokazuje osobine crnog tela.
Temperatura boje predstavlja temperaturu na koju treba zagrejati crno telo da bi njegova spektralna k-
ka odgovarala karakteristici izvora.
Prirodne i nepostojee boje na 2D potkovici:
Nepostojee boje se nalaze na osnovici i to su razliite vrste ljubiastih boja koje nemaju svoju talasnu
duinu koju bi monohromatski izvor emitovao da bi se dobile te boje. Postojee boje se nalaze na
potkovici i to su crvene, plave, ute i zelene.
Tehnike kompresije se zasnivaju na postojanju:
1) Prostorne korelacije (Direct Cosine Transform DCT)
2) Vremenske korelacije (kompenzcija pokreta)
3) Subjektivne redundanse (kvantizacija na osnovu HVS)
4) Statistike redundanse (entropijsko kodovanje)
Cilj kompresije jeste izbei redundansu koja moe biti:
1) remenska,
2) prostorna i
3) statistika.
Tehnike kompresije mogu biti
1) Sa gubicima
2) Bez gubitaka
Tehnike kompresije bez gubitaka:
Kod kompresije bez gubitka imamo perfektno rekonstruisan signal . Drugi nazaiv za kompresiju je
entropijsko kodovanje i ima primenu u medicinske svrhe.
Klasifikacija ovih tehnika:
1) Hofmanovo,
2) Aritmetiko,
3) Lampel-Ziv i
4) Ran-Lengt kodovanje(RLC)
Hofmanovo kodovanje (VLC- varible length coding) zasniva se na dodeli kraih rei vrednostima koje se
ee pojavljuju I formiraju se tzv. Look up tabele.
Kod RLC kodovanja definiu se sekvence za poetak I kraj ponovljenih vrdnosti, pri emu se koduju
vrednosti rayliite od nule zajedno sa brojem nula.
Kod Hafmanovog izraunava se statistika ya kodne rei. Najee kodne rei dobijaju najkrai kod. Da bi
se spreila greka u detekciji nijedna kodna re ne moe biti prefiks druge. Ona re koja se redja , ona
ima dui kod.
Kod RLC kodovanja nizovi nula se prenose podatkom u broju nula. Ako je bilo 100 nula, prenosi se kod
za nulu i broj 100 i time se broj bita smanjuje.
Ogranienja HVS su takva da se koriste kao osnova za kompresiju signala. HVS nije osetljiv da registruje
visoke frekvencije pa se to moe iskoristiti da delove slike na visokim frekvencijama ( sitni detalji
prevenstveno u boji) ne prenosimo, odnosno da se tu ukrade na kvalitetu slike.
Prostorna kompresija se primenjuje kada imamo monotonu sredinu , koja se slabo menja, onda je
dovoljno na poetku preneti informaciju o toj sredini.
Redudansa je bilo kakva suvinost u signalu. Kod video signala redudansa moe biti:
1) statistika,
2) psiho-vizuelana,
3) kroz entropiju,
4) vremenska.
Kod statistike postoji velika koliina identinih podataka koje nema potrebe prenositi. Kompresija
utvrdjuje identinost medj podacima I vri dekorelaciju podataka. Diskretna kosinusna transformacija
koncentrie najvee energetske vrednosti pri najmanjim brojem koeficijenata ( najnie frekvencije).
Kod psiho-vizuelne svi digitaliyovani odmerci se ne doivljavaju isto od strane HVS-a , tako da HVS ne
vidi greku. Neke vrednosti koje oko ne vidi odstranjuju se. Nain eliminisanja zavisi od emirijskih
rezultata, odnosno od snimanja karakteristika HVS-a.
Entropija je mera prosenog informacionog sadraja koji se koduje u binarni oblik. Entropija predstavlja
minimalni iznos informacije po jednom bitu, koji treba zadrati kako bi se spreila neodredjenos u
rekonstruisanom signalu.
FORMATI SLIKE:
TIFF: koristi se za memorisanje monohromatskih, crnobrlih 8-bitnih ili 24-bitnih RGB slika u boji. TIFF
predstavlja kompresiju bez gubitka , ako nije ve napravljena od neke formirane kombinovane slike.
Nema neke prednosti u odnosu na JPEG.
GIF: je razvila firma UNISYS za prenos slika telefonskim linijama preko modemske veze. Koristi Lampel-
Ziv kodovanje koje je modifikovano za linijsko skeniranje slika I ogranieno je na 8-bitni kolor slike.
Pogodan je za slike bez blagih prelaza, kao to je grafika. Podrava analizu proredom ili ueljavanjem.
PSD: pamti sliku onako kako je generisana. Savetuje se da se uvek po jedna slika PSD tipa zapamti jer
omoguava naredne korekcije:
NAPOMENA!! Nedostaje objasnjenje iluzionistickog efekta


Diskretna kosinusna transformacija

Prostorna slinost postoji u svim realnim video materijalima. Ako u slici postoji neki prepoznatljivi objekat,
tada e svi elementi slike koji ga predstavljaju imati slicnu vrednost amplitude. Veliina objekta na slici
odreuje prostornu frekvenciju koja e se pojaviti u signalu. U realnim situacijama preovladavaju nie
uestanosti. Osim toga u signalu se najee ne pojavljuje ceo spektar uestanosti. Nuno je sprovesti
frekventnu analizu. U tu svrhu se koristi DCT, da bi se vrednosti elemenata slike pretvorile u koeficijente
koji se dalje mogu podvrgnuti postupku kompresije. Samim DCT se ne sprovodi kompresija. Originalna
slika se najpre deli u blokove veliine 8x8 piksela (elem. slike). Na svaki blok se primeuje
dvodimenzionalna DCT koja e dati 64 koeficijenta.




jednosmerni DCT koeficijent

Prvi koeficijent predstavlja srednju vrednost piksela unutar posmatranog bloka a preostala 63 koef.
odgovaraju amplitudama frekvencija. Komponenti ije prostorne uestanosti rastu po horizontalnom,
odnosno vertikalnom pravcu ako se udaljavamo od koordinatnog poetka po postmatranoj osi.
Na strani dekodera vrednosti elem. Slike mogu da se rekonstruiu pomou inverzne DCT


Pomou DCT elementi originalne slike pretvaraju u oblik iz kojeg je mogue jasno odrediti
suvinost.Posto sve prostorne frekv. nisu istovremeno prisutne u signalu, DCT e dati skup koeficijenata
od kojih e neki biti jednaki ili vrlo bliski nuli.Koeficijenti koji su jednaki nuli ne treba, uopte prenositi, a
koliko e se koef. Bliskih nuli odbaciti, zavisi od zeljenog kvaliteta slika i stepena kompresije koji elimo da
postignemo.
Ukoliko se neki koef. ne moe odbaciti, mogue da je u cilju postizanja veeg stepena kompresije
preuzeti sa manjim brojem bita ime se manje naruava kvalitet slike, nego potpunim odbacivanjem.
Kada izvrimo transformaciju signala iz prostoenog u transformacioni domen mi dobijamo tokom
predstavljanja slike u gornjem levom uglu jednosmerna komp. I to smo blii donjem desnom uglu to su
najvie frekvencije.
Kako nae oko slabo primeuje visoke frekv. osim kompresije moemo malo da ukrademo na visokim
frekv. i da manje precizno prenesemo signal, a da se to ne primeti.