OKRUGLI STO

RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA U VOJVODINI OSNOVA ZA MALI I PORODINI POSAO[

OKRUGLI STO - NOVI SAD, 02.12.2009.

ZBORNIK RADOVA

RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA U VOJVODINI OSNOVA ZA MALI I PORODINI POSAO[ Zbornik radova Izdava Balkankult fondacija www.balkankult.org Beograd Podrka Pokrajinski sekretarija za kulturu AP Vojvodine Glavni i odgovorni urednik Dimitrije Vujadinovi Saradnik Danijela Aimov 2010.

CIP - , 069.17 (497.113) (082) (0.034.2) / - (2009 ; ) Zbornik radova /Elektronski izvor/ Okrugli sto Razvoj privatnih kolekcija/muzeja u Vojvodini - osnova za mali i porodini posao, Novi Sad, 02 19. 2009. ; /glavni i odgovorni urednik Dimitrije Vujadinovi/. Beograd : Balkankult fondacija, 2010 (Beograd : Balkankult fondacija) - elektronski optiki disk (CD-ROM) : tekst 12 cm Sistemski zahtevi : nisu navedeni - Nasl. sa naslovnog ekrana - Bibliografija. ISBN 978-86-84159-23-8 a) , - - COBISS.SR-ID 175366668

PROJEKAT Uvod Privatne zbirk e predstavljaj u ogroman neiskori eni fond . To j e itav blok kulture k oji jednost avno ne iv i. Odnosno, iv i na m argin i neke nae svest i. U ovom trenutk u, na osnov u istraivanja, postoj i vie od 5 0 rele vantn ih privatnih kolekcij a u Vojvod ini . Zbirk e u privatnom vlas ni tvu deo su ireg k ontek sta k olek cionarstva k oji se k re e od starih i retkih um etni k ih de la, do razli itih k olek cija i svakodnev nu up otrebu. Te zbi rke nisu uklju ene u ivot, nepoznate su iroj javnost i i nepr istupa ne, ljuba v ovek a k oj i je to napravio nij e dovoljna. Neopho dna je inicijal na drutvena podrka kak o bi zbi rk e ule u k ulturni ivot, odnos no nji hovo izlaganje post alo oblikom preduzetn itv a (kulturne in dustr ij e) u naoj sred ini. To je i zaklju ak okruglog stola na tem u Razvoj priv atnih m uzeja u Srbiji, koji j e odran 3. de cem bra 2007. u Vukovoj zadubini. 1 Stavljanjem privatnih zbirk i na uv id j avnost i, celok upna postoje a k ulturna ponuda u Vojvodin i nesum nj ivo bi dobila nove atraktivn e sadraj e. Tok om 80-ih i 9 0-ih g odina 2 0. vek a, zah va ljuju i prvenstve no prim eni ef ik asnog k ulturnog m enadm enta i pristupu privatn im fondov im a, dolazi do osnov anj a sve ve eg broja privatnih m uzeja. U Irskoj j e 70% m uzeja koji su vlas ni tvo dr av e, a 30 % s u priv atni m uzeji . Zna aj projekta Tok om 80-ih god ina dola zi do naglo g porasta u osn iv anju m anjih privatnih m uzeja u s vetu. O no to iznena uj e je ra zn ovrsnost zbirk i, to je uo eno i na sk upu posve enom Razv oj u pr ivatn ih m uzeja u Sr bij i, da s li na tendencija m oe da se prepozna i u n aoj sredin i. U Finsk oj 53 % m uzeja nalazi se pod p ok roviteljstv om lokalnih vlast i, oko 6% pod pok rov iteljst vom drave, dok ok o 40 % ine priv atni m uzej i. Danas u s av rem enoj k ulturnoj politici, o dnos no kult urnoj ponudi m anji m uzej i, pr iv la e sve ve u panju javnos ti po stav ljaju i se u pozic ij u da d ik tiraju deav anj a na kulturn oj scen i, posebn o u m anjim sredinam a. Zato je est s lu aj da privatn e k olek cije a dek vatno predstav ljene privla e ve u panj u publ ik e od velik ih m uzej a. U tom sm islu, bat inska delatnost j este sast avni de o pro gram a integr al nog razvoja nacionaln e, reg ion alne i lok alne kulturne politik e i ekonom ije. U Nem a koj postoji ok o 3000 m uzej a k oji su dr av no, tj . lok alno vlasnitvo, a ok o 2000 privatnih od kojih je velik i broj srednjih i m alih. predm eta za

U Italiji uk up no im a ok o 3500 muzeja od ega ok o 2500 pre dstav lj aju dravno vlasnitvo, odnosno zavisni su od javne vlasti, d ok ok o 1040 n isu zav is ni od dr av ne vlast i (lok alne, regionalne, gr adske ...) Pozadina proj ek ta Zborn ik a radova s a ok ruglog stola " Razvoja privatnih m uzej a u Srbiji", objav lj en u elek trons k oj f ormi. (www. ba lk ankult.org -------[1]

Pod pojmom muzej ovde se ne koristi u pravnom smislu niti se misli na klasinu ustanovu, ve

se termin, usled nedostatka odgovarajueg, koristi vie figurativno, a podrazumeva privatne zbirke koje su dostupne javnosti.

UESNICI OKRUGLOG STOLA Prof. dr Goran Petkovi, dravni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, akademik Olga Hadi, prof. dr Dragan Bulatovi, ef Katedre za muzeologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Dragan Srekov, pomonik pokrajinskog sekretara za kulturu Vojvodine, mr Hristina Miki, profesor Vie poslovne kole u Novom Sadu, Branislav Savi, direktor projekta Kreativna ekonomija u zapadnoj Srbiji, Milica Vraari, direktorka Alma Mons d.o.o, Nenad Stefanovi, urednik Politike, Slobodan Jeremi Jeremija, osniva Muzeja hleba Jeremija, Bogdan Erdeljan iz Muzeja zaboravljenih umetnosti Manual, Dula Vanja iz Etnografske kolekcije u urevu, Dejan Kragi, kolekcionar istorijskih predmeta, eljko Komeni, kolekcionar igraaka i opreme za decu, Svetozar i Novka Kaar, kolekcionari narodnih nonji, Marija Dondur sa Imanja Vizi, Miroslavu Kevedi, direktor Zavoda za kulturu Rusina i andor Ki iz Drutva filatelista. Ispred Balkankult fondacije, koja je pripremila ovaj razgovor, uestvovali su direktor Dimitrije Vujadinovi, istovremeno i medijator okruglog stola, i koordinator projekta Danijela Aimov.

SAETAK Privatne zbirke predstavljaju ogroman neiskorieni fond. To je itav blok kulture koji jednostavno ne ivi. Odnosno, ivi na margini neke nae svesti. U ovom trenutku, na osnovu istraivanja, postoji vie od 50 relevantnih privatnih kolekcija u Vojvodini. Zbirke u privatnom vlasnitvu deo su ireg konteksta kolekcionarstva koji se kree od starih i retkih umetnikih dela, do razliitih kolekcija i predmeta za svakodnevnu upotrebu. Te zbirke nisu ukljuene u ivot, nepoznate su iroj javnosti i nepristupane, ljubav oveka koji je to napravio nije dovoljna. Neophodna je inicijalna drutvena podrka kako bi zbirke ule u kulturni ivot, odnosno njihovo izlaganje postalo oblik preduzetnitva (kulturne industrije) u naoj sredini. To je i zakljuak okruglog stola na temu Razvoj privatnih muzeja u Srbiji, koji je odran 3. decembra 2007. u Vukovoj zadubini u Beogradu. Stavljanjem privatnih zbirki na uvid javnosti, celokupna postojea kulturna ponuda u Vojvodini nesumnjivo bi dobila nove atraktivne sadraje. . *** U izuzetno ivoj i konstruktivoj atmosferi razgovarano je o mnogim bitnim aspektima razvoja privatnih muzeja/kolekcija u naem realnom kulturnom i privrednom okruenju, odnosno promociji vrednosti privatnih kolekcija, kao kulturnih resursa u kontekstu privrednog razvoja. Veina izlaganja i diskusija je sadrala je nekoliko kljunih tema: privatne inicijative i strategija razvoja kulturne politike; stanje u kolekcionarstvu; pravna regulativa; ekonomsko pozicioniranje; izrada studije izvodljivosti. Strategija kulturnog razvoja i podrka privatnom sektoru u kulturi Tema privatnog vlasnitva u kulturi je danas izuzetno aktuelna i zato je veina izlagaa i uesnika u razgovoru na odreeni nain ukazivala na povezanost kolekcionarstva, odnosno otvaranja kolekcija za dostupnost javnosti i kulturne politike. Posebno je na ovu povezanost i njenu kompleksnost ukazao Dragan Srekov, pomonik pokrajinskog sekretara za kulturu. On je istakao da se Pokrajinski sekretarijat za kulturu ne oslanja samo na ustanove kulture iji je osniva, ve i na nevladin i privatni sektor. Smatramo da samo uz vau saradnju, saradnju kolekcionara, moemo da napravimo dobru strategiju kulturnog razvoja i kulturne politike, istakao je pomonik pokrajinskog sekretara za kulturu. On je i direktno pozvao kolekcionare da konkuriu za sredstva iz Pokrajinskog budeta za kulturu: Prvi konkursi bie objavljeni ve u januaru mesecu. Pokrajinski sekretarijat za kulturu je servis, organ uprave iji je cilj da stvori klimu u kojoj e i privatne ustanove kulture imati isti tretman kao i druge institucije - naglasio je Dragan Srekov.

Stanje u oblasti kolekcionarstva u Vojvodini Na osnovu pilot istraivanja dolo se do podataka da u Vojvodini postoji vie od 50 privatnih zbirki, koje su manje-vie poznate u lokalnoj sredini. Istraivanje je uraeno na sluajnom uzorku od 10 kolekcija. Zbirke u Vojvodini odlikuju se raznolikou kako po koncepciji tako i po prikupljenim artefaktima. Kada je re o vremenu prikupljanja predmeta, najdui period je 30, a najkrai 10 godina, ali sve to govori u prilog istrajnosti i upornosti kolekcionara. U vojvoanskim kolekcijama ima od 100 pa sve do 15.000 predmeta, u proseku oko 3.000. Dve treine ispitanika je izjavilo da nema uslove za stalnu postavku,. Ove kolekcije je videlo dosta ljudi, dve treine ispitanika smatra da je re o broju posetilaca iznad hiljadu. Tri etvrtine ispitanika nema uslove za stalnu postavku i veina je izjavila da je pokuala da doe do prostora, vodila pregovore sa lokalnim vlastima, ali na alost nije dolo do pomaka, - rekla je Danijela Aimov, koja je radila pilot istraivanje. Na pitanje - da li bi bili spremni da se registruju kao muzej, veina je odgovorila pozitivno, voljni su da se registruju, bilo kao fondacija ili zbirka. Deo bi se rado pridruio lokalnim muzejima ili drugim obrazovnim i kulturnim institucijama, npr. kolama. Kod dela ispitanika je prisutna i nedovoljna informisanost, kao i to da nemaju jo uvek pravi koncept za svoju kolekciju i jo uvek se trae. Na vanost razdvajanja privatnih kolekcija prema kriterijumima koji bi podrazumevali vrednovanje na osnovu samih predmeta, kao to su umetnika dela i ona koja se vrednuju konceptualno, ukazala je mr Hristina Miki. Branislav Savi je naglasio da su odreeni kolekcionari spremni da snagom svoje linosti privuku posetioce, odnosno da je jedna od definicija kreativne ekonomije da je to ekonomija doivljaja. U tom sluaju, ako objektivno kolekcija nema izuzetno veliku vrednost, ali ima visok stepen doivljaja, ima svoj arm, i ako je vlasnik ili neki od njegovih lanova porodice, sposoban da predstave kolekciju, onda ona dodatno dobija na vrednosti, naglasio je Savi. Prof. dr Dragan Bulatovi skrenuo je panju kolekcionarima da nije dovoljno samo sauvati odreeni predmet, na primer neku tanu, ve je bitno sauvati itav proces njene nekadanje proizvodnje. Vrednost nemaju predmeti koji su se zatekli u muzeju kao takvi, ve koncept integralne zatite podrazumeva da je taj predmet deo odreenog enterijera, koji prikazuje odreeni nivo, obeleava odreeni status u drutvu ili ga rekonstruie, prikazuje odreeni ukus, obrazovanje, ugled i slino, je predmet je samo dodatak rekonstruisanju naina ivota. Dakle, danas je to moda, istakao je prof. Bulatovi, kako sauvati celinu koja integrie stvarnost. I zato su kolekcionari dragoceni za svoju socijalnu zajednicu. On je zakljuio da socijalna zajednica kolekcionare mora da podri, ali ne tako to e od njih traiti da naprave muzeje kao propale institucije, koje podrazumevaju da u njima zaposle nekoliko eksperata, kustosa i drugog stunog osoblja za ije e otvaranje radnih mesta imati enorme izdatke. Potrebno je da se kolekcionarima, koji ele da svoje kolekcije formalno-pravno registruju, obezbedi - od strane ustanova kulture - struni tim koji e im biti na raspolaganju, ali da

plate tog tima finansira drava. Takvi strunjaci bi trebalo da budu plaeni da izlaze na teren i pomau privatnim kolekcionarima. U kontekstu stanja u kolekcionrstvu mr Hristina Miki je naglasila da veina tih kolekcija nije sistematizovana, niti ima prateu dokumentaciju za izlaganje. Na osnovu prethodnog razgovora, pre dve godine u Vukovoj zadubini, mogla bi se izdvojiti tri najvanija problema u ovoj oblasti prostor, zatim nain upravljanja kolekcijama i obezbeivanje finansijskih sredstava za prostor i kategorizaciju predmeta. Bitno je uraditi i analizu finansijske odrivosti promocije i pokazivanja, eksploatacije tih kolekcija, naglasila je Hristina. Pravna regulativa Prisutni su se sloili da je zakonska regulativa u oblasti privatnog preduzetnitva u kulturi nedoreena, a poseban problem jeste to ve postojeu legislativu ne prate i jasna i efikasna finansijska, poreska i carinska regulativa. Prof. dr Goran Petkovi, davni sekretar za turizam naglasio je da Vlada Srbije priprema proces aktivnosti koje se zovu redukcija ili popularno "giljotina" propisa u naoj zemlji, pa je ovo pravi trenutak da se ukae na besmislenost nekih zakonskih akata u ovoj oblasti. Prof. dr Dragan Bulatovi je posebno oznaio probleme u aktuelnoj zakonskoj regulativi koja se tie zatite kulturnih dobara i istakao je da zakon mora da propie da se titi delatnost u kulturi, tj, delatnost koja se odnosi na zatitu kulturnih dobara, drugim reima, drava mora da brine o nacionalnom interesu. U tom kontekstu Branislav Savi je ocenio da Zakon o kulturi namee obaveze i donosi malo mogunosti. Zato je bitna diversifikacija ponude, a cilj je da se zaradi to vie i da posao opstane. Ekonomske perspektive Ideje i elje, odnosno kolekcionarstvo, mogu biti izraz kreativnosti i linog napora, ali ako nemaju finansijsku utemeljenost zavravaju daleko od realizacije u punom obimu. Zato je i osnovno pitanje koje se postavilo - kako da se poveu kolekcionarski hobi u kojem se nesumnjivo prepliu kultura, ouvanje kulturne batine, strast za prikupljanjem, kao i elja da se zbirke prikau javnosti, sa privredom i da se ova oblast uini poslovno uspenom. Upravo ovoj temi uesnici su posvetili najvie vremena. Prof. dr Goran Petkovi, dravni sekretar za turizam, istakao je vanost zbirki i njihove valorizacije, kao i njihove upotrebne vrednosti posebno u razvoju turizma. Drugim reima, ekonomska isplativost svakog projekta je vrlo vana i bitno je savladati taj jaz izmeu onoga to treba uloiti i onoga to treba vratiti. I to bi mogla da bude uloga drave - da se urade prostorni, urbanistiki planovi, to bi pomoglo da se doe do nekakve finansijske strukture u kojoj bi bilo mogue ostvariti projekte muzeja i kolekcija, - rekao je Petkovi. Da je ekonomska isplativost privatnih kolekcija mogua dokazano je u pilot projektu koji je na konkretnom primeru Muzeja igraaka iz Sremske Kamenice uradila mr Hristina Miki. Rezultati

tog istraivanja su pokazali da bi uz jednokratno ulaganje od 13.000 evra i pokrivanje poetnih reijskih trokova od 3.000 evra izloena kolekcija bi ve za oko est meseci bila samoodriva, a sekundarni prihodi ire zajednice proraunati su na izmeu 300.000 i 400.000 evra godinje. Sa ovim primerom sloila se i Milica Vraari naglasivi da posao sa kolekcijama moe da bude profitabilan. Akademik Olga Hadi smatra da je isplativost u toj oblasti izuzetno sloeno pitanje i da bi bilo veoma teko razviti preduzetnitvo u ovoj sferi. Na vaan apekt ekonomske samoodrivosti ukazao je Dimitrije Vujadinovi akcentirajui da, na alost, u ovom trenutku ne postoje nikakve ozbiljnije fiskalne i poreske stimulacije za ulaganja u kulturu. Trebalo bi videti kako se to radi u svetu, i samo primeniti te propise. Na Zakon o kulturi visi u vazduhu, ne prate ga odreena druga zakonska i finansijska dokumenta i propisi rekao je Vujadinovi. O vanosti i odnosa privatno-privatno govorio je Branislav Savi i naglasio znaaj osnivanja klastera i umreavanja privatnih kolekcionara. Kokretan primer saradnje privatno-privatno, kao i problema sa kojima se ova saradnja suoava, izneo je Bogdan Erdeljan objasnivi koncept Muzeja zaboravljenih umetnosti, koji je osnovalo preduzee Manual iz Novog Sada. Studija izvodljivosti Svi prisutni su se sloili da je neophodno u sledeem koraku uraditi analizu finansijske odrivosti promocije i pokazivanja kolekcija. U tom kontekstu Dimitrije Vujadinovi je naglasio da je posle dva odrana okrugla stola prvog u Beogradu 2007. godine i ovog drugog u Novom Sadu, neophodno otii korak dalje i uraditi bazu podata o privatnim kolekcijama i zbirkama, odnosno mapirati sve kolekcije koje su vredne sa stanovita izlaganja, a iji vlasnici ele da ih prikau javnosti. Na osnovu podataka iz baze trebalo bi uraditi studije izvodljivosti za prve tri godine na nivou opteg fenomena, kao i za odabrane pojedinane sluajeve. Marija Dondur je ukazala na tri sadraja koji bi se morali nai u buduim studijama izvodljivosti. Predlaem da se za studiju izvodljivosti, za koju smatram da je apsolutno neophodna, napravi mali tim koji bi imao dva do tri lana, eksperta, koji bi izmeu ostalog objasnili kolekcionarima sve pravne mogunosti organizovanja i kako mogu da posluju. Drugi problem tie se ekonomskog aspekta. Bilo bi dobro da nam strunjaci ukau na ogunosti ekonomske isplativosti naeg posla. Trei problem je u vezi sa valorizacijom zbirki. Moramo da znamo da li one uopte vrede i koliko vrede - istakla je Marija Dondur. Zakljuak Pripremljena izlaganja i veoma konstruktivni predlozi koji su se uli na okrugom stolu Razvoj privatnih kolekcija u Vojvodini - osnova za mali i porodini posao, znaajan su doprinos pripremi za mapiranje atraktivnih kolekcija u Vojvodini i izradi studije izvodljivosti u kontekstu

mogunosti za otvaranje malog i porodinog posla i obogaivanja kulturnog ivota lokalnih zajednica i Vojvodine u celini. Na to su eksplicitno ukazali i sami rezultati pilot istraivanja: izraena je dobra volja i spremnost vlasnika zbirki/kolekcija da sarauju sa strunjacima, ustanovama kulture, kao i sa republikim, pokrajinski i lokalnim javnim institucijama; postoji raznovrsnost inicijativa, ideja i predloga kao i elja za konkretnim reenjima, uz umereni optimizam. Dobru volju i spremnost na saradnju pokazali su i predstvnici dravnih organa. Balkankult fondacija nastavie da radi na ovom projektu, a konkretni rezultat okruglog stola bie objavljivanje zbornika radova i rezultati pilot istraivanja, koje je uraeno za potrebe ovoga skupa. Mediji su na veoma dobar nain propratili odravanje Okruglog stola. Informacije i krai prikazi do sada su se pojavili na vie od 10 elektronskih portala, objavljen je krai tekst u Politici, a RTV je prikazale izvetaj sa skupa, kao i intervjue sa uesnicima. Posebno je znaajno naglasiti da je internet portal za traenje posla Infostud vest o skupu postavio kao dobar primer za mogunost zapoljavanja ljudi u Vojvodini.

RADOVI

Dimitrije Vujadinovi, direktor Balkankult Fondacije PRIMER REGIONALNOG RAZVOJA KONCEPT RAZVOJA PRIVATNIH MUZEJA U REGIONU AJFEL

Kao primer dobre prakse uzeo sam jedan region koji se prostire izmeu Kelna, Ahena i Diseldorfa. U tom regionu lokalne vlasti su pomogle i pomau i dalje otvaranje malih privatnih kolekcija, pa je tako oformljeno etrdeset malih muzeja. Oni su vrlo razliiti po temama - od malih muzeja senfa, do etno-muzeja, etno-kua, starih apotekarskih zbirki i posuda smetenih u jednu staru apoteku... Re je o regionu Ajfel u Nemakoj, koji ima deset okruga i 53 optina. Zahvaljujui ovoj inicijativi itav region je dobio vrlo zanimljivu turistiku ponudu.

10

Smernicama u programu podrke - Ajfel region kulture Mrea kultura & turizam Cilj aktivnosti mree Region kulture Ajfela" (www.eifel-art.de) jeste predstavljanje Ajfela, sa sve svojim jedinstvenim kulturnim profilom, u centru evropskih kulturnih metropola Ahen, Keln, Koblenc i Luksemburg. U tom regionu, kao to se moe videti na mapi, aktivno radi preko 40 malih privatnih muzeja (obeleeni su sliicama) i svi se oni nalaze u manjim mestima i selima. Upravo na njihovoj raznolikosti i brojnosti bazira se brend regiona. Definisanje delatnosti privatnih muzeja u regionu Ajfel Deset okruga i 53 optine uestvovalo je u odluivanju o marketinkoj strategiji za ciljne grupe. U tom kontekstu uraena je: SWOT analiza ( jaih i slabih strana) Strategija regionalnog razvoja Ajfela Razvoj projekata u pojedinanim programima podrke

Na osnovu profesionalnih analiza jaih i slabih strana razvijaja se strateki plan turizma prema tematskim oblastima do 2015. godine. Na osnovu profesionalnih analiza jaih i slabih strana razvijen je strateki plan turizma u Ajfelu prema tematski oblastima. Na ovim osnovama postavljalju se projekti u pojedinanim programima podrke. Time je osigurano, da se svakom pojedinanom projektu u zajednikoj startegiji daju smernica sa ciljem pruanja doprinosa daljnjem razvitku turizma u Ajfel-Ardenima. Takoe je interesantno da je inicijativa u Ajfelu krenula i od odreenih kolekcionara, ali i od regionalne zajednice koja je podrala pojedinane projekte i programe. Uraena je SWOTanaliza, pa je sve to posluilo da se uradi plan razvoja turistike ponude za region Ajfel do 2015. godine. ema je vrlo jednostavna: jedan region - jedan regionalni koncept - regionalni konsenzus. Postavilo se pitanje - ko bi to trebalo da realizuje i kako da se pravno rei? Turistika organizacija Ajfela? Ne. Oni su se vrlo veto dosetili da se sve organizuje kroz formu GMBh - re je o neprofitnoj, ali komercijalnoj formi preduzea. Realizatori programa Osnivai i vlasnici muzeja Turistika organizacija Ajfel (privatna neprofitna kompanija) - Eifel Tourismus GmbH Mrea kultura & turizm (Netzwerk in Kultur & Tourismus) Udruenja prijatelji muzeja (Friends/supporters of the museum)

11

Napravljena je i zanimljiva struktura. Nigde ne vidite dravnu organizaciju koja u tim privatnim kolekcijama i malim muzejima neto finansira, SVI SU ONI SAMOODRIVI. Niko od njih ne ide sa ispruenom rukom ka dravi. Uostalom, to nai privatni kolekcionari i ne trrae, oni bi za dve-tri godine sami dohodovali za svoj opstanak. Moto razvoja: JEDAN REGION JEDAN REGIONALNI KONCEPT REGIONALNI KONSENZUS Najinteresantnije su moda brojke: ovakva delatnost i ponuda na godinjem nivou donosi regionu Ajfel 500 miliona evra bruto prometa. Naravno da to sve ne dolazi od ovih 40 muzeja, ali je izvesno da su oni znaajno tome doprineli.

Danijela Aimov, sociolog RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA U VOJVODINI Pilot istraivanje Uvod Budunost kulturnih potencijala Vojvodine, u pogledu njihovog razvoja, ogleda se podjednako u unapreenju privrednih i kulturnih subjekata, ali i u njihovoj meusektorskoj saradnji. Nezavisno od politikih i privrednih prilika u zemlji, taj razvoj mora da u sredite stavi korienje unutranjih kulturnih potencijala Vojvodine. Razvoj privatnih kolekcija/muzeja u svom fokusu ima razvoj jednog dela unutranjih, kulturnih resursa koji bi u saradnji sa privrednim sektorom mogli da doprinesu razvoju, ne samo u okviru ta dva sektora, ve i u okviru rada i socijalne politike. Unapreenjem statusa kolekcija-zbirki koje su u privatnom vlasnitvu, moglo bi se pomoi, u smislu zaposlenja, ne samo pojedincima ve i njihovim porodicama, jer je esto vie lanova porodice ukljueno u ouvanje ovih kolekcija. Porodice koje su spremne da stave na uvid javnosti svoj kolekcionarski imetak mogle bi znaajno doprineti zajednici u kojoj ive, kulturoloki ili turistiki, ime bi pomogle njenu prepoznatljivost. Privatne zbirke predstavljaju ogroman neiskorieni fond. To je itav blok kulture koji jednostavno ne ivi. Odnosno, ivi na margini neke nae svesti. U ovom trenutku, na osnovu istraivanja, postoji oko sedamdeset relevantnih privatnih kolekcija u Vojvodini. Zbirke u privatnom vlasnitvu deo su ireg konteksta kolekcionarstva koji se kree od starih i retkih umetnikih dela, do razliitih kolekcija i predmeta za svakodnevnu upotrebu. Te zbirke nisu ukljuene u ivot, nepoznate su iroj javnost i i nepristupane, ljubav oveka koji ih je napravio nije dovoljna. Tokom 80-tih i 90-tih godina 20. veka u Evropi, zahvaljujui prvenstveno primeni efikasnog kulturnog menadmenata i pristupu privatnim fondovima, dolazi do osnivanja sve veeg broja privatnih muzeja. U Irskoj je 70% muzeja u vlasnitvu drave, a 30% su privatni muzeji. U Finskoj, 53% muzeja se nalazi pod pokroviteljstvom lokalne vlasti, 6% pod pokroviteljstvom drave, a ak

12

40% ine privatni muzeji. U Nemakoj postoji oko 3000 muzeja koji su dravno, tj. lokalno vlasnitvo, i oko 2000 privatnih muzeja. U Italiji ukupno ima 3500 muzeja, od ega 2500 predstavlja dravno vlasnitvo, a 1040 nije zavisno od dravne vlasti. Kao znaajan trend, uoeno je da danas u savremenoj kuturnoj politici, odnosno ponudi, manji muzeji privlae sve veu panju javnosti. Oni su u prilici da diktiraju deavanja na kulturnoj sceni, posebno u manjim sredinama. Zato je est sluaj da privatne kolekcije, adekvatno predstavljene, privlae veu panju publike od velikih muzeja. U tom smislu, batinska delatnost jeste sastavni deo programa integralnog razvoja nacionalne, regionalne i lokalne kulturne politike i ekonomije. Balkankult fondacija ve etiri godine radi na promovisanju vrednosti privatnih kolekcija, kao kulturnih resursa u kontekstu privrednog razvoja, ali i na unapreenju poloaja u kome su se nale privatne kolekcije i njihovi vlasnici voljni da ih stave na uvid javnosti. To je put koji traga za konkretnim reenjima, obeleen optimizmom i verom u mogunost reavanja problema kroz meusektorsku saradnju, kako unutar tako i izmeu privatnog i javnog sektora. Istraivanje Na osnovu sekundarnih izvora podataka1 i neposrednog uvida na terenu dolo se do podatka da u Vojvodini ima vie od sedamdeset privatnih zbirki i kolekcionara koji su u manjoj ili veoj meri poznati u svojim lokalnim zajednicama. Uspeli smo da uspostavimo kontakt sa oko trideset kolekcionara. Pilot istraivanje je sprovedeno na sluajnom uzorku od deset kolekcionara2 sa teritorije Vojvodine i na taj nain dolo se do osnovnih informacija, u ijim okvirima su iskazani fenomeni razvoja privatnih kolekcija/zbirki u Vojvodini. S obzirom na mali uzorak ispitanika, podaci do kojih se dolo bie prezentovani u deskriptivnoj formi. Privatne kolekcije/muzeji u Vojvodini Teze: raznovrsnost tema, irok organizacijska raznolikost Odziv i interesovanje kolekcionara za istraivanje je bilo potpuno. Posebno istiemo izraenu otvorenost kolekcionara za razgovor. Uoeno je izuzetno interesovanje za dolazak i aktivno uee na okruglom stolu. Bilo je i onih kolekcionara koji su se sami javljali i predlagali da i
1

spektar grae, konceptualna razliitost, programska i

Sekundarne izvore podataka u ovom sluaju ine novinski lanci, podaci o kolekcionarima iz ostalih medija i informacije do kojih se dolo Internet pretragom. 2 U pilot istraivanju uestvovali su sledei ispitanici: Nenad Bjelo, kolekcionar odlikovanja, Panevo; Geza Katai, kolekcija predmeta iz pekarstva i etno kua Katai, Mali Io; Ljubomir Voli, zbirka salaarskih upotrebnih predmeta i etno kua, enej; Dejan Kragi, zbirka istorijskih predmeta, Sremska Kamenica; Vasko Radovi, zbirka koljki - malakologija, Aanja; eljko Komneni, kolekcija deijih igraaka, Sremska Kamenica; Bogdan Erdeljan, ispred Muzeja zaboravljenih umetnosti - Manuel, Novi Sad; Marija Dondur, zbirka vie kolekcija u okviru Imanja Vizi, Bege; Svetozar Kaar, kolekcija narodnih nonji i nakita koji ga prate, elarevo; Marija Bugarski, Bonsai park- kolekcija ive umetnosti, Vrdnik.

13

njih obuhvatimo istraivanjem. Iskazano interesovanje, svakako je vaan pokazatelj koji govori o spremnosti tih ljudi da se aktivno ukljue u procese koji bi omoguili da se doe do konkretnih pomaka u reavanju njihovog statusa. Raznovrsnost tema i tipova kolekcija Kolekcije u Vojvodini odlikuje raznovrsnost, kako u pogledu grae i prikupljenih artefakata, tako i u konceptualnom okviru na kome se temelje. Radi se o veoma irokom spektru grae i prikupljenih artefakata, a takoe se uoava razliitost konceptualno-organizacionih okvira samih kolekcija. Nita nije manja raznolikost programskih i organizacionih vizija vlasnika, kada je re o predstavljanju njihovih kolekcija. U ovom bogatstvu i raznovrsnosti koja nas je na terenu zatekla, moe se izdvojiti nekoliko grupa kolekcija prema trinim kriterijumu. Na prvom mestu su kolekcije koje se odnose na prikupljanje artefakata lepih umetnosti, ordenja i slino i one imaju vrednost po sebi. Znaajan je i broj kolekcija koje u fokusu imaju konceptualne vrednosti kao to su prikupljanje upotrebnih predmeta. Meu njima postoji veliki broj zbirki/kolekcija neposredno vezanih za privredne grane i zanatstvo, kao to su pelarstvo, pekarstvo, duvan i prerada duvana, salaarski upotrebni predmeti, zbirke starih alata i maina u poljoprivredi, ali i radio aparata, traktora i drugo. Jedan deo kolekcija odnosi se na prikupljanje i ouvanje prirodnih retkosti. Tu su se nali parkovi sa retkim biljnim ili ivotinjskim vrstama, poput Bonsai parka koji nosi naziv park ive umetnosti ali i nekoliko zoo vrtova. Njihovi osnivai imaju isti interes kao i ostali kolekcionari - da svoje viegodinje zalaganje i rad izdignu na nivo prepoznatljivosti u lokalnoj i regionalnoj sredini kao i da dobiju mogunost i podrku da osnuju prirodnjaki privatni muzej. Meu kolekcionarima se uoava trend da neki od njih stvaraju kolekcije koje se izlau u sklopu veoma popularnih etno kua ili salaa i vrlo esto su deo nekog komercijalno ugostiteljskog objekta. Radi se obino o eksponatima koji najee nemaju veliku trinu vrednost, pa su pogodni za izlaganje u takvim ambijentima. funkciji komercijalnih ciljeva. irok spektar grae i prikupljenih artefakata Brojnost samih zbirki takoe se kree u velikom rasponu: one imaju od 100 do 15 000 predmeta, mada se, u proseku, najee nalazi oko 3000 predmeta, po kolekciji. Vreme koje su ovi kolekcionari uloili u izgradnju i sakupljanje postojeih zbirki i kolekcija je u proseku trideset godina, odnosno od ezdeset godina kao najdue vreme kontinuiranog prikupljanja zbirke, do deset godina koliko je najkrae vreme koje je kod ispitanika identifikovano. Podatak zavreuje posebnu panju, jer ilustruje istrajnost i upornost kolekcionara, kao i kontinuirano zalaganje na ouvanju kulturnih vrednosti. O samom nastanku zbirki vano je napomenuti da je veina ispitanika izjavila da su se kolekcionarstvom poeli baviti uz nekog od lanova ue porodice. To govori u prilog tome da je ova Mogli bismo ih svrstati u zbirke koje su u

14

aktivnost vezana za porodine vrednosti i kao takva predstavlja dobru osnovu da preraste u porodini posao. Zanimljivo je da je jedan ispitanik naveo da se ovim poslom bavi iz revolta prema loem odnosu prema nacionalnom i istorijskom nasleu to svakako predstavlja autentian motiv za bavljenje kolekcionarstvom. Razliitost konceptualno-organizacionih okvira Razliitost u konceptualno-organizacionim okvirima kolekcija predstavlja dodatnu dimenziju njihove vrednosti. Iako se ponekad ini da dva kolekcionara sakupljaju iste artefakte, njihov prilaz tim predmetima uinie da se stekne utisak neponovljivosti svake od zbirki. Svaki od kolekcionara podstaknut je razliim motivima i iz raznih pobuda odrao je svoju kolekciju. Kroz njihovu priu o kolekciji, bilo da je edukativna ili anegdotska, dobija se posebna dimenzija koja potencijalnom posetiocu budi panju i radoznalost. Programska i organizacijska raznolikost Gotovo svi kolekcionari su govorili o odreenim planovima u vezi sa svojim zbirkama. esto ti planovi, u pogledu organizacije, ukljuuju i pojedine ili sve lanove njihovih porodica, na ouvanju i uveanju zbirke. Ipak, i u ovom delu moe se sresti mnotvo ideja. One su manje ili vie finansijski zahtevne i rezultat su viegodinjeg razmatranja, a kreu se izmeu ambicioznosti i optimizacije predstavljanja kolekcije i trokova za njihovo ouvanje. Afirmacija privatnih kolekcija/muzeja u Vojvodini Teze: spremnost za posao, strast i optimizam, programsko uobliavanje, elja za afirmacijom, otvorenost za partnerske odnose Posebna panja u pilot istraivanju posveena je afirmaciji privatnih kolekcija i nastojanjima njihovih vlasnika u vezi sa tim. U pogledu postavki, veina ispitanika je izjavila da nema uslove za stalnu postavku. Najee ih pokazuju iskljuivo na zahtev gostiju ili drugih zainteresovanih posetilaca. Ipak, manji deo kolekcionara je imao priliku da zbirke prezentuje iroj javnosti i to uglavnom u okviru nekih manifestacija (najee kulturnih ili turistikih, npr. No muzeja), ili prilikom proslava nekih godinjica (saveza ili drutava sa kojima su saraivali, npr. folklornih drutava, na proslavama Dana izviaa i sl.). Spremost kolekcionara da samostalno razvijaju posao Kada je re o uslovima kojima trenutno raspolau, za organizovanje stalne postavke kolekcije/zbirke, veina ispitanika je izjavila da nema adekvatan prostor. Mali broj izjavljuje da su uspeli da obezbede prostor. Svi ispitanici koji imaju kakav-takav prostor za prikazivanje i izlaganje kolekcija, obezbedili su ga koristei deo svog porodinog imanja ili kue u tu svrhu. Meu veinom ispitanika koji su izjavili da trenutno nemaju adekvatan prostor, znaajno je istai da su gotovo svi oni izjavili da su pokuavali, u vie navrata, da ga obezbede.

15

U pogledu procene koliko je ljudi imalo priliku da vidi njihove zbirke/kolekcije, dolo se do podatka da veina kolekcionara nema uvid, kao ni evidenciju o tome, pa ak ne mogu ni da procene koji je to (okvirno) broj posetilaca. Strast i optimizam za ouvanje i budunost kolekcija O tome koliko strasti i energije pojedini kolekcionari ulau svakako govore i podaci vezani za publikovanje i objavljivanje radova o kolekcijama. Tako smo doli do podatka da je jedna ispitanica napisala knjigu o kolekcionastvu kojim se bavi, druga je napisala projekata kako zamilja budunost svoje zbirke, a nekoliko ispitanika je istaklo da su pisali monografije, lanke, pa ak i objavljivali naune radove. Zanimljiva je i ideja jednog od ispitanika koji planira da o svakom predmetu koji poseduje napie priu - o tome kako je do njega doao, gde je sve odlazio u potragu za predmetima i kakve je sve ljude tom prilikom sretao. Odreeni kolekcionari, nemaju sreu da u svojoj neposrednoj blizini imaju osobu koja bi sa podjednakom predanou i strau nastavila da se bavi kolekcionarstvom. Oni strahuju da e posle njih, ukoliko im se u bliskoj budunosti ne pomogne od strane javne uprave ili kulturnih institucija, njihova kolekcija zavriti na nekoj buvljoj pijaci. Na taj nain ne samo da bi se njihov trud i zalaganje obezvredili, ve bi cepkanjem i rasparavanjem zbirke u celini bila naruena i sama vrednost predmeta koje su sakupili. Odreeni broj kolekcionara uspeo je da svoj rad predstavi i afirmie kroz saradnju sa filmskom produkcijom. Nekoliko kolekcionara ponosno je izjavilo da su ustupali delove kolekcija za potrebe smimanja filma ili nekih dokumentarnih emisija. Deo kolekcionara koristi i elektronsko predstavljanje putem veb sajta. Ovo je posebno aktuelno i vano kod kolekcionara koji svoje zbirke prikazuju u sklopu etno kua ili salaa, dakle uz neki vid komercijalno-ugostiteljskih usluga. Programsko uobliavanje i adaptacija izlobenog prostora Mogunosti za afirmaciju kolekcija odreeni broj ispitanika je prepoznao u tome da svoje zbirke/kolekcije izlau u sklopu nekih od postojeih kulturnih ili turistikih lokacija, kao to su parkovi prirode ili prirodnjaki instituti, zatim u sklopu nekih turistiko-ugostiteljskih kompleksa, edukativnog centra ili uz adekvatnu zanatsku delatnost. Ovi ispitanici smatraju da bi takvi kompleksi/objekti bili dobar okvir u kome bi privukli panju i da su to podruja gde su oni spremni da rade, prikazuju zbirke/kolekcije i privuku panju zainteresovanih i turista. elja za afirmacijom u lokalnoj sredini Kod svih ispitanika uoena je elja za prepoznatljivou u lokalnoj sredini. Izraena je i spremnost za programsko uobliavanje i adaptaciju izlobenog prostora na nain koji bi bio u skladu sa sredinom u kojoj ive i neguju svoje kolekcije. I pored svih problema, uoena je velika spremnost i volja kolekcionara da samostalno razvijaju svoje zbirke/kolekcije, kao i velika strast prema kolekcijama. Jedan ispitanik je naglasio:

16

Naa ciljna grupa su deca, i mi elimo da kada dou na nae imanje, osim to imaju priliku da vide sve izlobe koje ovde postoje, dobiju i prostor gde mogu jedno vreme da borave, bilo da je to prostor za igru ili odmor. Ali rado bismo, uz pomo lokalne uprave, izgradili prostor koji bi sluio za edukaciju, kolu u prirodi ili slino. Otvorenost za razvijanje partnerskih odnosa to se tie saradnje sa strunjacima iz kulturnih institucija i naunim radnicima (muzeji, instituti, fakulteti, galerije...), ona je prisutna u znaajnoj meri, prema reima ispitanika, ali uglavnom se kree u okvirima kulturne i strune ekspertize. Dakle, najvei nedostatak i dalje ostaje u okvirima ekonomske i pravne struke, i to je jedan od kljunih problema na koje treba obratiti posebnu panju. U pogledu saradnje sa predstavnicima javnog sektora, (misli se tu podjednako na predstavnike lokalnih (optinskih), pokrajinskih i republikih institucija), velika veina ispitanika se izjasnila da su sami inicirali saradnju. Tanije, oni su im se obraali, predlagali, traili pomo ili nudili konkretne nacrte i reenja. Ilustracije radi, ispitanik koji je vlasnik zbirke koljki (malakologija) je izjavio: Predlagao sam da se moja kolekcija izloi u neposrednoj blizini Obedske bare, u zgradi koja je sasvim blizu i gde je smeteno preduzee koje se bavi njenim odravanjem. Pouzdano znam da ta zgrada nije u potpunosti iskoriena i smatrao sam da bi to bila prikladna lokacija, da bih time doprineo i ovom preduzeu i ouvanju svoje kolekcije. I drugi ispitanici su imali konkretne predloge koje su iznosili predstavnicima javnog sektora, ali od tog broja veina je izjavila da njihove inicijative nisu dale pomake. Mali broj ispitanika je izjavio da su uspeli, na osnovu ovakvih pregovora, da sebi obezbede mesto u okviru lokalnih turistiko-kulturnih manifestacija i na taj nain doprinesu prepoznatljivosti lokalne sredine. Najee su pregovarali sa lokalnim vlastima. Kolekcionari su, izmeu ostalog predlagali da im se na korienje ustupi prostor koji je u drutvenom vlasnitvu. Deo ispitanika je rekao da su predlagali u lokalnim sredinama da svoje zbirke pridrue (lokacijski) ve postojeim muzejima. Mapiranje problema i tekoa Teze: Endogeni (unutranji) problemi nedovoljna informisanost, nedostatak uvida u naine afirmacije, neartikulisanost programa, nedostatak vetine menadmenta Eksterni (spoljanji) problemi zakonska regulativa, administrativne prepreke, nezainteresovanost javnog sektora. Endogeni (unutranji) problemi Kada je re o nainu na koji su spremni da se registruju, uoeno je da kod ispitanika postoji neinformisanost o mogunostima. Odnosno veina ispitanika ne zna koje su sve mogunosti imaju u pogledu formalno-pravne registracije i ta one za njih pretpostavljaju (podrazumevaju). Kod ispitanika je evidentna itava terminoloka zbrka u vezi registracije. Nepostojanje adekvatnog formalnog okvira, obzirom da se u pravnom smislu ne mogu registrovati kao privatni muzej, kao i

17

nedovoljna informisanost o nainima na koji bi ipak mogli da funkcioniu kao privatni muzej - ine probleme u nastojanjima kole-kcionara da prevale put od fizikog ka pravnom licu. Ilustracije radi, kao NVO ili kao fondacija spreman je da se registruje znatan broj ispitanika. Veina ispitanika ne zna koje su im mogunosti i obaveze u tom sluaju. Odreeni broj ispitanika nije imao podatak da bi im registrovanje kao fondacija omoguilo da posluju i razvijaju svoju delatnost kao privatni muzej sem to se u formalnom pogledu ne bi tako nazivali. Ovo svakako ukazuje na potrebu za ekspertskom pomoi, ne samo u pogledu pravnoformalne ve i ekonomske informisanosti. Pojavljuje se i potreba da se kolekcionarima ukae na sve relevantne naine u ostvarivanju prava. Izvesna je potreba za edukacijom kako da od zbirke koju poseduju naprave biznis na samoodrivim osnovama. Eksterni (spoljanji) problemi Kada je re o iznalaenju adekvatnog reenja za budunost i stalnu postavku zbirke, kolekcionari su nailazili na administrativne prepreke i zakonska ogranienja, kao to je npr. da privatno lice ne moe da dobije sredstva iz javnog budeta, iako je osnovni motiv za dobijanje sredstava ouvanje zbirke od kulturnog znaaja. razgovorima i pregovaranju. Kao mogue razloge za izostajanje konkretne pomoi i podrke od strane javnog sektora, ispitanici najee navode nezainteresovanost javnog sektora, zakonske prepreke i administrativne (komplikovane) procedure, potom nerazumevanje od strane javnih ustanova kulture i njihovo doivljavanje privatnih kolekcionara kao konkurenata. Navodi se i zakonska neusklaenost u odnosu na evropski razvijene drave to stvara dodatne probleme oko ouvanja, odravanja i uveanja zbirke/kolekcije. Kao najbitniju promenu koja se oekuje u radu javnih sektora prema njima i njihovoj poziciji, kolekcionari pominju pre svega zakonodavnu regulativu. Ona bi obezbedila da privatna lica koja se bave kolecionarstvom, negovanjem i ouvanjem kulturnih dobara i nacionalne batine, odnosno da njihov rad i njihove zbirke/kolekcije budu pod nekim vidom drutvene zatite. Gotovo svi smatraju da bi im to, konkretno, najbolje bilo obezbeeno ili nekim vidom budetske povlastice (da mogu da konkuriu za dodelu sredstava iz budeta namenjenog kulturi, turizmu ili razvoju lokalnih zajednica), ili pak, da ukoliko svoje kolekcije izdravaju prilivom sredstava iz neke privredne ili zanatske oblasti, budu jednim delom izuzeti od fiskalne politike, kroz umanjenje poreza, benefite ili slino. Na ovaj nain, veina ispitanika je iznela stav da od drave oekuju da im izae u susret, putem izgradnje dugoronog partnerstva i saradnje koja bi ukljuila podjednako i privatni i drutveni sektor. Jedan od ispitanika je rekao: Nas drava na neki nain treba da zadui - tako to e sa nama ui u neku vrstu partnerskog odnosa! Trebalo bi da nam pomogne, npr. tako to bi nam obezbedila prostor, a nas zaduila da radimo na ouvanju kolekcije, upravljamo njenim Ove i druge nepovoljne okolnosti, dale su nepovoljan bilans: nije dolo do realizacije inicijativa kolekcionara i sve se zavravalo na

18

ouvanjem, kao zbirke od nacionalnog ili kulturnog znaaja. Trebalo bi da nas zadui da koristimo nau zbirku u cilju edukacije dece i mladih i na taj nain doprinosimo svojoj zajednici. Zakljuak - perspektive Rezultati su usmereni u pravcu definisanja uslova i kriterijuma odrivog razvoja meovite ekonomije u sektoru proizvodnje i pruanja usluga kulturnih industrija. Istaknut je i znaaj procesa decentralizacije kulturne produkcije, jaanje lokalne ekonomije kroz kreiranje integrisanih lanaca vrednosti kulturnih industrija. Izvesno je da meu kolekcionarima postoji pozitivno usmerenje i dosta afirmativnih stremljenja i elje da se urade konkretni pomaci. Ne nedostaje ni energija da se ove zbirke zatite, registruju i nau na turistikim i kulturnim mapama, i tako doprinesu dobrom glasu lokalnih sredina i podstaknu druge pojedince zainteresovane da rad posvete ouvanju kulturne batine i negovanju nacionalnog blaga. Tokom pilot istraivanja nametnuo se opti utisak da je izraena dobra volja i spremnost vlasnika zbirki/kolekcija da sarauju sa strunjacima, ustanovama kulture kao i sa republikim, pokrajinskim i lokalnim institucijama. Postoji raznovrsnost inicijativa, ideja i predloga, kao i elja za konkretnim reenjima uz umereni optimizam.

prof. dr Goran Petkovi, dravni sekretar za turizam, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja mr Renata Pindo Ivana Veljkovi EKONOMSKA OPRAVDANOST RAZVOJA MUZEJA I PRIVATNIH KOLEKCIJA KAO TURISTIKIH RESURSA Najvei broj naprednih zemalja shvata znaaj povezivanja ekonomske politike, politike razvoja kulture i turizma. Poznato je da muzeji, kao batinske ustanove, predstavljaju specifian kulturni resurs za razvoj turizma svake zemlje i osnov za sticanje konkurentske prednosti u odnosu na druge turistike destinacije. Dragocenost kulturnog naslea se ogleda u muzejskoj ponudi, privatnim kolekcijama. ukljuujui stare i retke zbirke umetnikih dela, te razliite zbirke predmeta za svakodnevu upotrebu. Muzejske postavke prikazuju protekle periode, zaboravljene zanate, predmete i posetiocima omoguavaju da osete duh prolih vremena i ivota ranijih generacija. Muzejski sistem svake zemlje ine brojni elementi koji, pored ostalog, imaju razliiti uticaj na razvoj nacionalne, regionalne ili lokalne ekonomije. Tako na primer, prestini i u svetu najpoznatiji muzeji poput Luvra u Parizu, Koloseuma u Rimu predstavljaju resurs za razvoj turistike delatnosti zasnovane na ekskluzivnosti. Njihova komparativna prednost se zasniva na kulturnoj, istorijskoj atrakciiji, ali i savremenim elementima. Oni podrazumevaju sadraje koji mogu da zadovolje specijalne zahteve i potrebe posetilaca (kao to su liftovi za osobe sa posebnim

19

potrebama, tehnika pomagala, razvijena prodaja suvenira, dostupnost kafia i restorana i drugo), kao i prostrano ureene parkove koji ih okruuju. U situacijama kada se o kulturnom nasleu, pre svega, muzejima i zbirkama privatnih kolekcija u Srbiji govori gotovo iskljuivo u kontekstu njegove ugroenosti i zanemarenosti, neophodan je planski pristup razvoja i promocije. Postojee kolekcije u Srbiji su impresivnije nego uslovi u kojima su izloene. Ipak, ne treba zanemariti znaaj privatnih kolekcija, kako sa aspekta brojnosti, tako i njihove vrednosti. Kao to je ve poznato, u ovom trenutku, postoji vie od pedeset vrednih, privatnih kolekcija u Vojvodini, koje nisu poznate iroj javnosti, niti ukljuene u kulturni i turistiki ivot. U tom smislu bi bilo korisno uvoenje novih muzejskih sadraja u turistiku ponudu Vojvodine, uz pravnu podrku drave. Cilj treba da bude da kolekcije uu u kulturni ivot i da njihovo izlaganje postane oblik preduzetnitva u naoj sredini. Meutim, ustanove kulture u Srbiji koje se bave kulturnim nasleem suoavaju se sa brojnim problemima. Zastareli i neusaglaeni zakoni, pravna ekspertiza, posebno u pogledu primene brojnih, komplikovanih propisa, ekonomska valorizacija, kategorizacija kulturnih objekata i nedostatak finansijskih sredstava predstavljaju kljune probleme. Oni onemoguavaju dalji razvoj kulturne politike, a time i kulturnog naslea u skladu s novim zahtevima vremena i meunarodnim standardima. Podseanja radi, sedamdesetih godina prolog veka je zapoet opsean posao izrade meunarodnih pravnih instrumenata i standarda u cilju regulisanja integralnog pristupa kulturnom i prirodnom nasleu. Od usvajanja UNESCO konvencije o zatiti kulturnog i prirodnog naslea3, kao najznaajnijeg sporazuma tog vremena, do danas je usvojeno jo nekoliko vanih meunarodnih standarda. Poslednji meu njima je Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog naslea za drutvo iz 2005. godine, koja pitanja standarda pomera u pravcu ukljuivanja naslea u oblast razvoja drutva i socijalne kohezije.4 Mnogi od ovih standarda u Republici Srbiji nisu bili usvojeni, a vano je rei, neki od usvojenih nikada nisu bili dosledno primenjivani. Neusklaenost propisa nae zemlje sa svim evropskim konvencijama u toj oblasti, ali i zastarelost zakona, koji onemoguavaju uspostavljanje standarda u uvanju i zatiti naslea, nije vie predmet interesovanja samo strunjaka u toj oblasti, ve spada u pitanja optih ljudskih prava i ouvanja ivotne sredine. Kulturna i prirodna batina predstavlja neprocenjivo i nezamenljivo blago za svaku naciju i oveanstvo u celini, a njen gubitak, kroz propadanje ili nestajanje, osiromauje ceo svet. Zbog izuzetnih kvaliteta i univerzalnih vrednosti, kulturna naslea zavreuju brigu i zatitu od opasnosti, koje ih sve vie ugroavaju. Na Listi svetske batine trenutno se nalaze 890 dobara, i to kulturnih, prirodnih i meovitih (prirodnih i kulturnih) dobra u 148 drava lanica.5 Da bi bili ukljueni u Listu svetske batine, lokaliteti moraju biti od izvanredne univerzalne vrednosti i ispunjavati bar jedan od deset kriterijuma za selekciju. Preliminarna lista je sainjena od popisanih dobara, koje svaka drava potpisnica namerava da razmotri za nominaciju na Listu svetske batine tokom sledeih godina. Na preliminarnoj listi Srbije za svetsku kulturnu i prirodnu batinu UNESCO
Konvencija o zatiti svetske kulturne i prirodne batine, 16. novembar 1972. godina, Pariz. Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog naslea za drutvo, 27. oktobar 2005. godina. Far. 5 Od aprila 2009. goline, 186 dravaje ratifikovalo svetsku konvenciju o kulturnoj batini.
4 3

20

upisana su sledea podruja: Gamzigrad, nacionali parkovi erdap", Tara" i ar-planina", specijalni rezervat prirode Deliblatska peara" i spomenik prirode avolja varo".6 S druge strane, pravna ekspertiza vezana za brojne komplikovane i besmislene procedure ograniava trgovinsku razmenu i prezentaciju kolekcija, posebno u oblasti meunarodne i meumuzejske saradnje. S tim u vezi je zapoeta, dugo najavljivana, redukcija propisa, poznatija kao giljotina propisa". Cilj ovog procesa je stavljanje van snage suvinih, bespotrebnih i komplikovanih propisa, ime e se rasteretiti pravni sistem i ostvariti znaajne utede u poslovanju. Za potrebe reforme propisa, prole godine je oformljena Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa (JSP) pri Vladi Republike Srbije, sastavljena od tima strunjaka koji ima obavezu da analizira sve propise koji, direktno ili indirektno, optereuju poslovanje privrede u Srbiji. Zamiljeno je da oformljena jedinica ostane stalno telo pri Vladi i da ovaj projekat preraste u stalnu aktivnost. Od svih zainteresovanih subjekata, a u ovom sluaju, posebno od kolekcionara, vlasnika zbirki i izlagaa se oekuje da upute konkretne predlogeo tome koje propise ukinuti ili kako neke propise modifikovati.7 Sagledavanje ekonomskog potencijala muzeja, odnosno njihove ekonomske isplativosti predstavlja posebnu problematiku proisteklu izmenjenim ekonomskim uslovima, brojnim problemima u radu muzeja i zavoda za zatitu, te planiranim i aktuelnim adaptacijama zgrada, muzejskih prostora, postavki i pokretnih izlobi. Slina je situacija sa dvorcima u Vojvodini. Postoje dvorci koji su decenijama naputeni i bez namene, propadaju ekajui status i vlasnike, ime je ekonomska isplativost dovedena u pitanje. Trenutno, etiri dvorca imaju status kulturnog dobra i od izuzetnog su znaaja. Re je o Patrijarijskim dvorima dvorcu Ilion" u Sremskim Karlovcima, Vladianskom dvoru u Vrcu i Novom Sadu i dvorcu porodice Dunerski u elarevu. Neki od ovih dvoraca, pod odreenim uslovima, mogu biti razmatrani kao smetajni, ugostiteljski kapaciteti, ali i kao objekti za izlaganje kolekcija i zbirki. Veina preostalih su objekti od velikog kulturno-istorijskog znaaja. dok su ostali evidentirani kao znaajna kulturna dobra, a neki jo uvek ekaju utvrivanje statusa. Krajem prole godine je zapoeta obnova nekoliko dvoraca i oekuje se da e ih novi vlasnici preurediti u luksuzne turistike objekte. Sjajan primer dvorca, koji ima veliki turistiki potencijal, a o kome se ne brine na adekvatan nain, je dvorac Karaonji. U nedavno zavrenom Master planu turistikog razvoja mesta Novo Miloevo, prezentovana je ideja da se aktivira odnosno revitalizuje ovaj dvorac i privede u turistike namene. Svojim arhitektonskim reenjem ini jedan od retkih spratnih rezidencijalnih objekata. u klasinom stilu. Dvorac Karaonji, kao spomenik kulture od velikog znaaja, predstavlja potencijal koji bi mogao biti iskorien u turistike svrhe, inei jedinstvenu ponudu kroz svoju bogatu istoriju. Ono to meutim treba imati u vidu, je zakljuak ekonomske analize, koji ukazuje da sam za sebe, ovakav objekat teko moe biti

Zvanina Interiet prezentacija UNESCO World Heritage Centre, www.vvhc.unesco.org. Predloge dostavljati na sledeu adresu: Sveobuhvatna reforma propisa, Bulevar kralja Aleksanlra 15, 1 1000 Beograd ili na e-mejl adresu: office@srp.gov.rs

21

isplativ, posebno ne u prvoj fazi realizaiije. Naime, ovakvi objekti zahtevaju skupu konzervatorsku projektnu dokumentaciju, velika ulaganja u radove na revitalizaciji i opremanju objekta. esto, sama struktura objekta ne dozvoljava optimalnu upotrebu prostora, zahteva visoke trokove eksploatacije (na primer, zagrevanje). Stoga, pored prvobitne visoke privlanosti, ekonomska eksploatacija spomenika kulture vrlo teko moe biti komercijalno isplativa. Nadalje, nepotpuna plansko-projektna dokumentacija, nepostojea baza podataka, i povremene krae, predstavljaju jo neke od problema budueg kulturnog razvoja i promocije kolekcija lokalnih sredina. Nestabilni ekonomski uslovi u Srbiji i nedovoljna motivisanost budetskih ustanova kulture su utiiali da nedostatak sredstava planiran za razvoj i promociju muzeja i privatnih kolekcija, eka da bude dotiran od javne uprave, umesto da se nadoknadi dodatnim angaovanjem stranih i domaih donatora. Drava uz podrku institucija kulture treba da nastoji da promeni ambijent i uvai svaku donaciju koja omoguava obnovu muzeja i drugih kulturnih vrednosti u Srbiji. U cilju ukazivanja na mogue naine za reavanje problema, istie se potreba za usklaivanjem propisa u oblasti privatnog kolekcionarstva, pronalaenja novih izvora finansiranja i promoiije kulturnog naslea. Poreske olakice, krediti za ulaganje u razvoj (privatnih) muzeja i drugi izvori finansiranja, kao to su donatorstva i evropski fondovi, predstavljaju samo neke od mogunosti za pribavljanje sredstava. Polazei od situacije u kojoj se trenutno nalaze muzeji u Vojvodini, kao kulturna dobra od nacionalnog znaaja, istie se neophodnost usklaivanja pravne regulative u oblasti kulture (Zakon o kulturi, Zavod za zatitu spomenika kulture, Zakon o zadubinama i fondacijama i brojne procedure i drugi pratei zakoni) uz koordinaciju javnog, privatnog i drutvenog sektora i definisanje uloge ministarstava koja su nadlena za oblast kulture i kulturnog naslea. Na kraju, treba napomenuti da Sektor za turizam, u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Turistika organizacija Srbije doprinose razvoju i promociji najveeg broja projekata iz oblasti kulture, kao i razvijanju svesti o njihovom postojanju i znaaju. Najznaajniji projekat, najavljen za 14. decembar 2009. godine, je otvaranje Vizitorskog centra Carske palate Sirmijuma u Sremskoj Mitrovici. Objekat je od velike istorijske i kulturne vanosti, jer su njegovom izgradnjom zatieni ostaci Carske palate iz 3. i 4. veka. Arhitektonsko reenje je prilagoeno obliku lokaliteta, a posetioci e imati jedinstvenu priliku da posete lokalitet i sagledaju ostatke palate i mozaike. Otvaranje Vizitorskog centra Sirmijum svojom ponudom treba da privue posetioce i time aktivira lokalnu regiju kako bi celokupna postojea kulturna ponuda u Vojvodini dobila nove sadraje. To je sa aspekta kulture, turizma i ekonomije od izuzetne vanosti za Srbiju i Vojvodinu kao regiju. Treba imati u vidu injenicu da muzeji i muzejski prostori ive onoliko koliko uvaavamo njihov potencijal i koliko kreativnosti i invencije iskazujemo u predstavljanju kulturnog blaga koje, na taj nain, postaje deo sadanjeg vremena i osnov za budunost. Stoga, podsticanje ekonomske odrivosti kulturne batine poiva na obezbeenju adekvatnih uslova i pretpostavki za dugoroni odrivi razvoj kulturnog sektora. Razvoj preduzetnitva u kreativnim industrijama i razliiti oblici

22

podrke ne treba da budu zasnovani iskljuivo na ekonomskim argumentima. Aktivna uloga drave treba da se ogleda u mogunostima stvaranja uslova u kome e njene kulturne specifinosti, ambijentalne, etnografske i umetnike vrednosti i izgraene atraktivnosti postati vidljive i prepoznatljive. U tom smislu, dravna pomo se treba traiti za predstavljanje ovih postavki domaoj i stranoj javnosti.

mr Hristina Mihi, prof. Visoke ekonomske kole u Novom Sadu PRIMER IZRADE BIZNIS PLANA PRIVATNOG MUZEJA Da je ekonomska isplativost privatnih kolekcija mogua, dokazano je u pilot projektu koji je sam konkretnom primeru Muzeja igraaka iz Sremske Kamenice uradila. Rezultati tog istraivanja su pokazali da bi uz jednokratno ulaganje od 13.000 evra i pokrivanje poetnih reijskih trokova od 3.000 evra, izloena kolekcija bi ve za oko est meseci bila samoodriva, a sekundarni prihodi ire zajednice proraunati su na izmeu 300.000 i 400.000 evra godinje. Kada je re o pravnoj regulativi, vano je istai da veina kolekcionara predstavlja predmete upotrebne, a ne velike umetnike vrednosti. Veina tih kolekcija nije sistematizovana, niti ima prateu dokumentaciju za izlaganje. Na osnovu prethodnog razgovora, pre dve godine u Vukovoj zadubini, mogla bi se izdvojiti tri prisutna problema u ovoj oblasti - prostor, zatim nain upravljanja tim kolekcijama i obezbeivanje finansijskih sredstava za prostor i kategorizaciju predmeta. Bitno je uraditi i analizu finansijske odrivosti promocije i pokazivanja, eksploatacije tih kolekcija. Uradili smo pilot-projekat, zapravo studiju izvodljivosti kolekcije igraaka iz Sremske Kamenice gospodina Komnenia. Istraivanje je uraeno sa pretpostavkom mogunosti da se njegova kolekcija deijih lutaka, vredna 130.000 evra, izloi u postojeem Muzeju Jovana Jovanovia Zmaja u Sremskoj Kamenici, gde inae dolaze i nai i strani posetioci. U analizi strukture poetnih trokova doli smo do toga da je za investicione trokove potrebno od 10.000 do 13.000 evra za izlaganje kolekcije od 3.000 predmeta. Tu smo uraunali i potrebna halogena svetla, video-bimove, raunare i programe za veb-prezentaciju... Sve kolekcije bi trebalo ukljuiti u akcione turistike aranmane, dakle imati ih kao jedan aspekt turistikih paketa koji se nude i strancima i domaim turistima. Najvee garancije su same kolekcije. Zanimljivo bi bilo videti da li se kod ulaganja sredstava drave u oblast kulture, proverava kredibilitet pojedinaca i institucija u drugim oblastima? Drugim reima, postoji uvek izvesno nepoverenje i sa jedne i sa druge strane, i sa strane drave, ali i kolekcionara. Zato bi se moralo postupati sistemski. Trebalo bi uraditi studiju izvodljivosti za prve tri godine za neke kolekcije koje bi se mapirale kao zanimljive, a potom proveriti i rejting tih kolekcionara.... Smatra da je vano da se privatne kolekcije moraju razdvojiti po kritejijumima koji bi podrazumevali da se vrednuju na osnovu samih predmeta, kao to su umetnike i na one koje se vrednuju

23

konceptualno, zatim na one koje su sistematizovane i koje imaju valorizaciju njihove vrednosti, pa na osnovu toga da se sagledaju mogunosti privatnih kolekcija u Vojvodini.

Milica Vraari, direktorka agencije za regionalni razvoj mailih i srednjih preduzea, Alma Mons d.o.o. RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA U VOJVODINI - OSNOVA ZA MALI PORODINI POSAO - INSTITUCIONALNI OKVIR ZA RAZVOJ PREDUZETNITVA Tehnoloki napredak i razvoj i liberalizacija trita kulturnih dobara doveli su, poetkom 21. veka, do stvaranja novih proizvoda i usluga koji u sve veoj meri transformiu strukturu privrede savremnih razvijenih zemalja. Re je o stalno rastuem segmentu globalnih ekonomija, kreativnim odnosno kulturnim industrijama koje, izmeu ostalog, karakterie i eksplozivan razvoj malih preduzetnikih biznisa u kulturi. Razvijene zemlje koje imaju dugogodinje iskustvo u podsticanju preduzetnitva u svim sferama privrede, razliitim ekonomskim merama ohrabruju i stimuliu preduzetnitvo u kulturi. Podaci govore da kulturne industrije postaju u mnogim razvijenim zemljama najdinaminiji privredni segment. Ovaj tip preduzetnitva karakterie, sem neophodnih menaderskih i preduzetnikih sposobnosti, kreativnost i inovativnost u stvaranju proizvoda odnosno usluge na nain kako to nije karakteristino za druge sfere ekonomije; uz to, nekima od ovih preduzetnikih poduhvata primatni motiv nije zarada odnosno profit. Upravo zbog koncepta na kojima se ovakvi poduhvati zasnivaju, izraen drutveni interes, namee se neophodnost ire drutvene podrke malim biznisima u kulturi, meutim, ekonomski zakoni i ovom segmentu privrede nameu pravila koja se moraju potovati da bi mali biznisi nali svoje mesto i opstali u rastuoj konkurenciji. I za preduzetnitvo u kulturi vai da e u izotrenoj konkurenciji opstati ona preduzea koja budu u stanju da se prilagode novonastalim uslovima privredjivanja zahvaljujui, pre svega, menaderskim sposobnostima vlasnika i rukovodilaca. To istie u prvi plan potrebu za stalnim osvajanjem novih znanja i vetina kroz organizovan sistem podrke sektoru preduzetnitva u smislu sofisticiranog konsaltinga. Transfer znanja i organizacionih vetina je dragocen posebno za mala preduzea sa kraim poslovnim iskustvom za koja blie upoznavanje sa odredjenim temama vezanim za upravljanje poslovanjem moe doneti nove pristupe u planiranju i realizaciji poslovnih poduhvata i postaviti kamen temeljac novom nainu preduzetnikog razmiljanja. U tom smislu za preduzetnika je od sutinske vanosti informisanje o institucionalnoj infrastrukturi i uslugama koje ona prua sektoru MSPP, i to posebno upoznavanje na institucijama koje pruaju finansijsku podrku poslovanju malih preduzea. Institucionalna infrastruktura U Srbiji postoji nekoliko Institucija javnog sektora koje nude razliite oblike nefinansijske i finansijske podrke sektoru MSPP, to se moe videti na grafikonu:

24

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Subvencije, krediti preko Fonda za razvoj

Fond za razvoj Srbije, Fond za razvoj AP Vojvodine, Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine Krediti

Garancijski fond AP Vojvodine

Garancije za kredite

AOFI

Krediti, faktoring, osiguranje

SIEPA

Bespovratna sredstva, sufinansiranje trokova

Nacionalna sluba za zapoljavanje

Subvencije, usluge

Nacionalna agencija za razvoj MSPP sa mreom regionalnih agencija i centara

Usluge (informacije, konsalting, obuke...), bespovratna sredstva

Pokrajinski sekretarijat za privredu

Sufinansiranje trokova, usluge

25

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je nadleno za uspostavljanje i sprovodjenje politike podrke razvoju MSPP sektora, dok je u AP Vojvodini za implementaciju mera podrke sektoru MSPP nadlean Pokrajinski sekretarijat za privredu. Vlada Republike Srbije kroz SIEPU obezbedjuje znaajna bespovratna sredstva za MSP koje se bave izvozom. Osim toga, znaajnu podrku za unapredjenje konkurentnosti MSP na izvoznim tritima, kroz kreditiranje, otkup potraivanja i osiguranje ino potraivanja prua AOFI. Razliiti vidovi finansijske podrke u vidu kredita i podsticajnih sredstava ostvaruju se putem fondova: Fond za razvoj Srbije, Fond za razvoj AP Vojvodine, Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine, kao i putem Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Finansijku podrku kroz izdavanje garancija za obezbedjenje kredita za preduzetnike iz Vojvodine moe se dobiti od Garancijskog fonda AP Vojvodine. Sutina nefinansijske pomoi ogleda se u besplatnim konsalting uslugama, mentoringu, obukama i specijalistikim seminarima, pomoi oko izrade poslovnih planova i slino. Predstavnici MSPP ovaj vid podrke mogu da ostvare preko Nacionalne agencije za regionalni razvoj i mree regionalnih agencija i centara irom Srbije, kao i Nacionalne slube za zapoljavanje koja, uz nefinansijsku podrku, prua i razliite vidove subvencija ze zapoljavanje. Finansiranje malih biznisa i poslovno planiranje Praksa je pokazala da je, uz dostupnost informacija i konsaltinga u oblasti preduzetnitva, za zapoinjanje malog preduzetnikog poduhvata i njegov kasniji razvoj najvanija raspoloivost finansijskih sredstava za kupovinu i opremu poslovnog prostora, nabavku osnovnih sredstava za rad i plaanje radne snage. Uz bankarski sektor koji finansira preduzetnitvo putem kredita koji su bazirani na trinim uslovima u pogledu visine kamate i rokova otplate, drava je, u poslednjih nekoliko godina, omoguila razvoj javnih fondova koji podstiu razvoj preduzetnitva kreditnim i garancijiskim linijama pod veoma povoljnim uslovima. Fond za razvoj Republike Srbije (www.fondzarazvoj.gov.rs), Fond za razvoj AP Vojvodine (www.vdf.org.rs), Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine (www.fondpolj.vojvodine.gov.rs), i Garancijski fond AP Vojvodine (www.garfondapv.org.rs), su razvili brojne kreditne/garancijske linije za finansiranje zapoinjanja posla i prvih 3 godine poslovanja, za finansiranje razvojnih planova postojeih preduzetnika, za poljoprivrednike i registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i garancije za posebne vidove preduzetnitva kao to je npr. ensko preduzetnitvo. Ove institucije su slobodne da, u skladu sa svojom poslovnom politikom, kreiraju uslove pojedinih kreditnih linija; preduzetnici se sa uslovima kredita/garancija upoznaju kroz konkurse koje ove institucije objavljuju i, ukoliko su uslovi priihvatljivi, preduzetnici pripremaju i podnose zahteve za korienje kredita/garancija ovim institucijama. Uz zahtev se, uz dokumentaciju predvienu uslovima konkursa, po pravilu, dostavlja i poslovni plan. Ovaj dokument u sutini predstavlja razraenu i finansijski iskazanu poslovnu ideju i mora biti izraen, u veini sluajeva, po

26

metodologiji institucije koja odobrava kredit/garanciju. Struktura poslovnih planova je uglavnom slina i sadri sledee elemente: Rezime Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora Analiza trita prodaje Analiza trita nabavke Tehniko tehnoloka analiza Analiza lokacije Zatita ovekove okoline i zatita na radu Organizacioni aspekti Dinamika realizacije investicije Finansijska analiza Ocena projekta ( trino finansijska ) Drutveno ekonomska ocena Zakljuna ocena

Poslovni plan je veoma vaan dokument, on predstavlja linu kartu biznisa i od toga kako je izraen, zavisi i stav finansijske institucije tome da li e ga finansijski podrati. Poslovni plan se radi timski, u saradnji sa strunjacima za poslovno planiranje, a pomo u izradi moe pruiti i regionalana agencija koja se bavi pruanjem nefinansijskih usluga malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima.

Branislav Savi, Asocijacija kreativna mrea, Beograd PRIVATNI MUZEJI: OD HOBIJA DO ODRIVOG POSLA - NEKE PRETPOSTAVKE Znaaj teme: Ne samo za najrazvijenije ekonomije (SAD, Japan, EU ) ve i za zemlje u razvoju, kreativna ekonomija ukljuujui tu i kreativnu industriju postaje sve vanija opcija u razmatranju strategija razvoja. O tome svedoi izmeu ostalog Izvetaj UN o kreativnoj ekonomiji 2008.8 U okviru kreativnih industrija privatne kolekcije umetnikih i retkih predmeta (zbirke, muzeji) predstavljaju zanimljivu niu, iji je razvoj kod nas u samom zaetku, a osnovni resursi (same kolekcije i entuzijazam njihovih vlasnika) su ve raspoloivi. U daljem tekstu se saeto ispituju neke pretpostavke ili uslovi razvoja. Line karakteristike osnivaa i primarni znaaj doivljaja: veoma vano da li odreeni kolekcionar, sam ili uz pomo lanova porodice ili saradnika moe (snagom svoje linosti, zalaganjem, entuzijazmom, armom) da privue ljude kao da je svaki dan No Muzeja i da li je
8

www.unctad.org/en/docs/ditc20082cer_en.pdf

27

uopte spreman da prima posetioce u vidu privatnog biznisa. Jedna od definicija kreativne ekonomije je da je to ekonomija doivljaja, naime da ona ljudima prodaje doivljaj vie nego sam objektivnu uslugu ili proizvod. U tom sluaju, ak i ako objektivno vaa kolekcija nema izuzetno veliku vrednost, ali ima visok stepen doivljaja, ima svoj arm, i ako je vlasnik ili neki od njegovih lanova porodice, sposoban da predstave kolekciju, onda ona znatno posetioce. Kvalitet i diverzifikacija ponude je vana za ekonomsku odrivost. Ekonomske mogunosti koje stoje pred privatnim kolekcionarima u smislu ekonomske odrivosti su pre svega kvalitet same kolekcije a zatim diverzifikacija ponude, sa ciljem da se zaradi to vie, i da posao opstane. Neki osnovni oblici su: Ulaznica, katalog, razglednica Artefakti (raznih veliina cena - i mikro) Kafe (ponuda pia i jela) Za zanatske muzeje: demonstracija vetine... Proba vetine.... Obuka u vetinama... Trening kao ponuda Dakle nema univerzalnih reenja, u nekim sluajevima ono to moe doneti novac ne mora da vai u u drugom, gde bi ste mogli da zaraujete npr. od demonstracije vetine, edukacije, obuke, to je npr. pogodno za kolekcije koje su u vezi sa zanatstvom. U nekim sluajevima je kolekcija zapravo dodatak uz drugu osnovnu ponudu koja je ugostiteljstvo (kolekcija kao atrakcija restorana ili pansiona). Pravne forme koje stoje na raspolaganju za osnivanje privatnih muzeja sada su sledee: 1. Radnja/preduzetnik 2. Preduzee (doo) 3. Zadruga 4. Udruenje 5. Fondacija 6. Zakon o kulturi predvia mogunost formiranja privatnog muzeja ali nije jasno da li je toi jo jedna, posebna pravna forma, ili samo specijalna odrednica, status po ovom Zakonu dok i dalje registraciju treba obaviti prema drugim propisima i u jednom od pomenutih oblika (ali je jasno da takav status je dosta teko postii i nije neophodno ka tome teiti, sem u veoma specifinim sluajevima, posebno kod zbirki veoma velike umetnike odnos kulturne vrednosti). Prednosti i nedostaci pojedinih formi treba da se posmatraju sa stanovita kompleksnosti osnivanja i voenja (i potrebnog nivoa znanja preduzetnika) a jo vie mogunosti dobijanja podrke, oporezivanja, mogunosti ubiranja profita i jasnog vlasnitva i nasleivanja. Povezivanje i umreavanje. Postoji trend formiranja turistikih klastera (npr. Kraljevski odmor, Sremski, Dunavski- ISTAR 21....) pa bi bilo korisno da se privatni muzeji ukljue u takve inicijative. Jedna druga mogunost je stvaranje Asocijacija (mree) privatnih muzeja, bilo kao klastera ili za poetak manje ambiciozno prosto udruenja jednakih (klaster zahteva ulazak najmanje 9 preduzea ili preduzetnika, kao i najmanje 3 institucija podrke, od kojih bar 2 moraju biti fakulteti ili instituti). Ovo udruenje moe biti i direktna pravna forma rada za one koji ne ele da registruju nita sami (ukoliko grupa kolekcionara moe da se dogovori o takvoj formi rada koja dosta podsea na zadrugu i ako se mogu reiti tekoe doslocirane naplate itd). dobija na vrednosti za

28

Unutra klastera ali i nezavisno od njih jedan oblik povezivanja je u kreiranju turistikih ruta. U tom konceptu je opta odnosno ukupna ili zbirna atraktivnost neke sredine ili ture veoma bitna. U tom smislu, izgleda da se moe kao za sada nedovoljno uspena oceniti akcija povodom kikindskog mamuta, gde imate situaciju da je dosta sredstva u to uloeno, ali se nisu do sada u znatnijoj meri vratila iz razloga to Kikinda nije na turistiki razvijenoj trasi i nema ili nije uspelo kreiranje drugih turistikih atrakcija. Meutim to je dinamika kategorija i moe se napredovati izmeu ostalog ba ukljuenjem i ovog tipa atrakacija kao to su privatne zbirke. U svakom sluaju bitno je povezivanje B2B (business to business) sa turistikim agencijama u dovoenju turista ali i drugi lokalni inioci mogu biti faktor upuivanja na ove kolekcije. Javno - privatno partnerstvo: Prostor za izlaganje je veliki problem za mnoge zbirke: jedan deo reenja mogu biti ART Centri ili art inkubatora, gde su na jednom mestu, prostoru, koji u prinicpu obezbeuje optina koncentrisane razne komercijalne delatnosti kulture i usluga kao to su galerije, muzej, restorani , knjiare i slino (primer iz Moskve, Vinzavod). Kroz model Javnoprivatno-civilnog partnerstva (dodaje se i civilno zbog mogunosti da u tome uestvuju i organizacije iz tog domena), uz poeljnu transparentnost ulaganja i dobiti moe se ostvariti javna dobit u vidu: zaposlenosti, porasta opte turistike atraktivnosti, poreski prihodi, pri tome su tipina javna ulaganja: ustupanje prostora (povoljan zakup ili u nekim sluajevima i besplatno), subvencija za poetak rada (NSZ) i kredit za start, kreiranje zajednike turistike signalizacije i esto dela promotivnih materijala, obuka. Sem to bi jedna zbirka mogla biti u prostoru sa drugim kulturnim i uslunim delatnostima, tamo gde eventualno ima vie zbirki u jednom mestu, u ovim prostorima bi se moglo smestiti vie kolekcionara i na taj nain bi smo dobili neku vrstu specijalizovanog muzejskog inkubatora. Finansiranje poetka rada: U pogledu finansiranja od velikog je znaaja za kolekcionare da se registruju na nain koji e im obezbediti da budu prepoznati od strane fondova koji pomau poetak biznisa. Moda bi reenje donela novi fond ili nova linija u sklopu nekog postojeeg fonda koji bi imao ljude obuene da rade na nov nain koji bi prepoznavao i ovakve interesente kao to su privatni kolekcionari. Dakle trebali bi smo imati prilagoene linije za privatne kolekcije/muzeje ali to zahteva i izmene u politici kreditiranja koju obavlja recimo Fond za razvoj Srbije. Uobiajeni kriterijumi obezbeivanja sredstava (hipoteka, garancija banke) trebalo bi da budu ublaeni ili zamenjeni garancijom samog Fonda za razvoj koji sada se bavi i izdavanjem garancija. Takoe, koliko nam je poznato udruenja do sada nisu mogla dobiti kredite ni od koga, to suava dijapazon pomenutih pravnih formi. Treba sagledati i mogunosti Fond za razvoj Vojvodine i Garantnog fonda Vojvodine, grant sredstva sektora za turizam u MERR, NSZ subvencije za samozapoljavanje nezaposlenih i lokalne (optinske) grantove i kredite tamo gde ih ima. Za vrednije kolekcije i izuzetne atrakcije mogu se ispitati opcije vlasnikih ulaganja pre svega tzv. Biznis anela iz zemlje i dijaspore.

29

Vidovi podrke i kako ih pokrenuti: u formiranju podrke u idealnom sluaju bi uestvovao jedan projektni tim ali i postojee instutucije podrke (MSP agencije, NSZ preduzetniki centri) u kombinaciji. Po nama takav projekat bi se mogao zvati Otvoreni inkubator privatnih muzeja /zbirki u ukljuiti: Mapiranje inicijativa (otvoreni poziv) Provera izvodljivosti Obuka i (samo)uenje ...sredstva kao to su na primer: prirunik za voenje pansiona GTZ i prilagoeni paket preduzetnikog (CEFE) treninga Biznis plan Umreavanje i povezivanje Marketing kreiranje zajednikih alata i kanala Evaluacija i korekcija tokom projekta Sem ovog specifinog paketa / program nefinansijske podrke bilo bi ukljueno i usmeravanje na izvore sredstava za poetak rada (NSZ i start ap kredite). Kontakt, informacije: Kreativna Mrea je zainteresovana za partnerstvo sa drugim organizacijama u pripremi i realizaciji projekata u ovoj oblasti. U perspektivi trudiemo se da smestimo relevantne informacije na veb sajt organizacije www.kreativna.mreza.org kao i drugi sajt koji se zove kreativna ekonomija www.kreativna-ekonomija.com

prof. dr Dragan Bulatovi, ef Katedre za muzeologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu INDIVIDUALIZACIJA BATINJENJA KAO OSNOV PODIZANJA EKONOMSKOG RESURSA 0. Pretpostavke: Kako je batina resurs? Batina / patrimonium je neotuivo pravo i obaveza nasleivanja, odranja i unapreenja poseda (od materijanog, duhovnog, institucionalnog, genetskog), te u tom smislu mora da bude konstitutivni deo strategije ureenja drave. Batina kao ekonomski resurs uslovljava ekonomsku strategiju odranja i razvoja, a kao duhovni resurs uslovljava strategiju obrazovanja, nauke i presudno utie na stvaranje opteg sistema vrednosti u drutvenoj zajednici. Troenje zajednikog resursa patrimonuima univerzalno je pravo i osnov meusobnog uvaavanja. Iz njega proistie sistem vrednosti koji batinu vidi kao javno dobro. Parimoniumsko pravo omoguava da se iz linog naslea izvodi i zajedniko, pojavom nacionalnih zajednica, ili da se lino izgubi, pojavom totalitarnih zajednica. 0.1 Muzej / batina / nacionalni trezor Za ouvanje sistema vrednosti na kojima nastaju savremene nacionalne zajednice, osnivane su u poslednjih dva veka nacionalne institucije. Nacionalni trezor se u tom sistemu pojavljuje kao institucija koja utvruje standardno delovanje u ouvanju patrimoniumskih vrednosti. Preovlaujui oblik za ostvarenje tih funkcija su muzeji i instituti-zavodi za zatitu batine kao

30

ustanove za ouvanje nacionalnog patrimonijumskog trezora. Ovu dvovekovnu tradiciju dovode u pitanje socijalne, ekonomske, politike, ideoloke promene na kraju dvadesetog veka. Njima odgovarajue objanjenje daje i drugaije nauno objanjenje, nov nain, postmoderan, razumevanja sveta, pa i patrimonijumskih vrednosti. Upravo on namee novu patrimonijumsku paradigmu, model, nain delovanja, koji se, slino nazivu za (uslovno-delimino) nov filozofski pristup postmoderan, moe obuhvatiti nazivom tranzicijski model batinjenja. I jedan i drugi model poivaju na razumevanju drave kao zajednice koja poiva na drutvenom ugovoru (dakako o najboljem moguem, idealnom, drutvu, to je inae u osnovi svakog modelovanja). U ovom smislu moramo da razlikujemo (I) obaveze ureenog dutva, od (II) socijalne prakse. Obaveze su: 1. Regulativa koja ureuje procese batinjenja polazei od sistema vrednosti u kome su javna dobra jedinstveno definisana / sistem optih socijalnih vrednosti i presudna uloga instituta patrimoniuma u tom sistemu (pravna zatita) 2. 3. 4. registar nacionalnog blaga (trezorski tezaurus) definisanje nacionalnog trezora (preventivna zatita) edukacija za batinjenje (bazini /obavezna socijano-budetski podrana, eksploatacijska:

unapreeno korienje radi zadovoljenja individualizovanih potreba: razvijeni oblici strunog obrazovanja, kultura, zabava, socijalni programi adaptacije, odrivi razvoj u funkciji batinjenja, turistika eksploatacija). Ad 1 Jedinstvena je: bez obzira ko je vlasnik dobara sa batinskim svojstvima, regulie se imenovanje i procesi batinjenja. Standardizacijom batinske delatnosti ureuju se pravni, tehniki i eksploatacijski aspekti batinjenja bez obzira na titulara (drava, privatnik, lina batina). Ad 2 Iz jedinstvene definice javnog dobra, te standardizacije batinske delatnosti, proizilazi potreba stvaranja registra nacionalne batine (trezor po standardima dravnog trezora). Nacionalni registar podrazumeva kategorizaciju javnog (batinskog) dobra, pa sve to nije u statusu dravnog trezora stoji u registru batine kao potvrda i opravdanje kategorizacije, odnosno stoji kao sastavni deo sistema vrednovanja. Ad 3 Batinjenje je proces, batina ili ivi ili je zaboravljena, a kultura je nenasledna, tj nema je bez obrazovanja. Znaajnu ulogu ima kultura nasleivanja, tj individualna, tzv privatna batina, odnosi (obiajni, edukativni) procesi prenoenja patrimoniumskog prava. Kulturne potreba teko mogu proizai iz neobrazovanja. 1. Tranzicijski modeli Tranziciju kao trajno prolaznu nepogodnost prati opta strategija zaborava, kao bitna karakteristika liberalne ekonomije. Kada se udrue mogu biti trajna slabost drutva koje bi da se menja ali ne zna zato. Zbog toga bi bilo vano utvrditi strategiju ouvanja individualnosti, te prava na nezaboravljanje. Samo ouvanje privatnog identiteta moe omoguiti konstituisanje zajednikog, a individualne inicijative okupiti oko zajednikog interesa. Zbog toga emo vie panje ve sada posvetiti ulozi privatnosti u stvaranju javnog dobra, sa jedne strane i privatnoj kulturnoj inicijativi, sa druge strane.

31

1.1

Paradoksi tranzicije

Svest o batinskim vrednostima ve je opti kriterijum kvalitetnog ivota u tako zvanom razvijenom svetu. Upravo e gosti iz tog sveta lokalnoj sredini zameriti to je starina preputena propadanju ili devastiranju, to se gubi identitet mesta i to se naruavaju kulturni krajolici, to se devastiraju prirodne retkosti. Dakle, teko je zamisliti da novi vlasnik zemljinih parcela, doavi iz nekog sveta, trai devastaciju prirode i naslea. Pre e biti da se proces neumerenog razvoja industrijskog turizma i drugih investicionih ekspanzija na ijem udaru su prirodnine, ipak odvija poraznom brzinom u sauesnitvu nas samih. Najmanje dva razloga stoje iza toga. Sa jedne strane neumitnost ekonomskih razloga koji pomrauju pamenje individualnih vlasnika nekretnina i teraju ih u diktirane prodaje oevine, a sa druge strane interesi novih investitora pred kojima korupcijska reenja preivljavaju svako predupreenje i sve sankcije. Otud i paradoks da iz sveta stiu milosrdne donacije u vidu edukacije o vanosti nae edovine za nas same. 2. Socijalna praksa

Dravna regulativa, osim to odgovara dostignutim optim konvencijama pravednog drutva, mora da poiva na visokom stepenu sopstvenog iskustva. Regulativa u kojoj se lako individualizuju proklamovane vrednosti lake se prisvaja i potuje. Svaka praksa batinjenja zavisi od regulative i u tom smislu se smatra standardizovanom ili ne. Kada je standardizovana potpuno je nevano ko je titular i gde se institucionalno odvija, budui da batina predstavlja javno dobro te se ne moe pominjati problem njene dostupnosti. Zapravo moraju da se potuju ista, ne samo proklamovana nego i ureena pravila dostupnosti u jednom drutvu. ta ovo u praksi treba da znai: Drava donosi kriterijuma, propisuje postupke valorizacije, utvruje i proglaava kategorisane nosioce batinskih vrednosti, a vlasnik preduzima standardne poslove za sprovoenje zatite. Trokovi standardnih postupaka padaju na teret fondova prema proglaenim kategorijama: 0 i 1. (izuzetne vanosti) kategorija dravnih, 2. (velike vanosti) regionalnih, 3. i ostalih (kulturna dobra) lokalnih, a tzv. prethodne zatite, takoe na dravne, ragionalne ili lokalne fondove u statusu vanrednih sredstava. Trokovi jedinstvene brige, tzv preventivna zatita proglaenih dobara poduprta su na isti nain. Trokovi informisanja o kategorisanim dobrima, naunu trezoriranja i dostupnost podataka o vrednostima dobara podupiru se u jedinstvenom sistemu na isti nain. Upravo u toj strukturi jasno je da nije racionalno osnivati posebne ustanove da bi se sprovodile standardne mere batinjenja, bile one dravne ili privatne. Isto tako je jasno da vlasnici dobara koja imaju svojstva batine moraju na standardan nain da pristupe valorizaciji, registru i kategorizaciji. Dravne slube moraju da servisiraju postupke utvrivanja mera prethodne zatite. Svaki vlasnik ima pravo da predstavlja svoju imovinu kao batinu samo ako je potovao postupke imenovanja, tj obavio valorizaciju i, po potrebi, kategorizaciju i upis u registar. Za svaki

32

stanadardno sproveden postupak u domenu zatite i eksploatacije batine ima pravo na dotaciju ili participaciju zajednice. Svaki vlasnik proglaenog kulturnog dobra ima pravo na standardno korienje, pa i ekonomsku eksploataciju imena (dobro, kolekcija dobara, zbirka, muzej, materijalna i duhovna batina ...). 3. 3.0 Prednosti i slabosti privatne inicijative u sadanjem stanju ureenosti Pretpostavke: Strategija intersektorske saradnje:

ULOGA DRAVE gazdovanje, pravna regulativa, strategije razvoja, posebno prostornog planiranja i regionalnog razvoja sa integracijama. ULOGA EKONOMIJE: globalno, tj odnos ekonomije profita i ekonomije blagostanja, tj sektora profita i ne preofitnog, pa onda tretirati u okviru potom odrivog razvoja obrazovanje, nauku, kulturu kao resurse isto kako se ovekov organizam zdravlje, fiziki i mentalno, tretira kao resurs, potom batinu kao resurs, e tek na tim uvaenim osnovama tretirati profitni turizam, ULOGA NAUKE (bez ije snage bi samo prepisivali tue modele, to ne mora da bude loe ali jeste zavisniki, tj uvek bi morali da imamo neki broj naih koji bi bili kadri (znanjem i moralom - nepodmitljivi) da procene koji model nije lo za preuzimanje, a sa druge strane da imamo obrazovane i nauno kadre da primene, adaptiraju i unaprede modele batinjenja (i u zatiti, tj istim aplikacijama nauke i tehnologije, i u filozofiji batinjenja, njegovom smislu i socijalnom opravdanju, njegovom vlasnitvu, tj javnosti i privatnosti batinskih trezora, pa onda i obrazovanju na takvoj filozofiji. Postoji opasnost da se stvori izraziti elitizam na prednosti vlasnika istine, ispravnosti i korisnika, izvrilaca? 3.1. Tako zvana mala regulisanost u dobro ureenim (implicira jedinstvenu strategiju) drutvima daje otvorene mogunosti samoinicijativi i u oblasti batinjenja. Ako je strateko opredeljenje zajednice: drutvo znanja (implicira standardno profesionalno delovanje) koje poiva na batinjenju (iskustvu) pamenja, onda je eksploatacija, i edukativna i kulturno-turistika, strateki interes. Ako je tako onda to podrazumeva standardnu participaciju svih uesnika, tj samo ako je strateka investicija negovanje pamenja, onda je kulturni turizam ozbiljan resurs. Ozbiljan je ovde sinonim za realnost ekonomije razmene duhovnih vrednosti. Ova razmena pokree sasvim odreenu i namensku materijalnu razmenu, kao to i podstie revitalizaciju materijalne proizvodnje koja je u funkciji odranja pamenja i njegovog korienja za unapreenje tradicijske ali i savremene proizvodnje. ta vie za inovacije, jer one dolaze uvek na dobrom razumevanju ranijih, naravno dobrih, uspenih reenja, pa i dobrom poznavanju starih zabluda, to je sve zajedno zadno naslee koje se u inovacijama batini kao dragocen resurs. 3.2 Ako izostane strategija integralnog projektovanja, onda su svi modeli turistike ekspanzije zapravo opasnost po batinu kao resusr. Osnov ranjivosti se iskazuje u tom odvajanju njenog materijalnog dela od njenog materijalnog sadraja. Na zalost najei rezultat interventne arheoloke zatite ugroenih lokaliteta na mestima novogradnje, zavrava se izmetanjem kulturni

33

pokretnih materijalnih svedoka neke stare kulture u muzej i belezenjem zapisa i slika o njenom mentalnom sadraju u naunim spisima. Tako se batina raspoluuje i u svojoj izofreniji nikada vie nema ansu da uestvuje u aktivnom ivotu, u trasiranju, po pravilu neizvesne budunosti za savremenike ije naslage iskustva su sve tanje, a batinski oslonci sve skriveniji. U ekspanzivnim programima turistikog investiranja u izmenu prirodnih konfiguracija, npr u izgradnji akvalenda, umska batina ostaje bez svoga tela. U tom trenutku ono to je zapaeno, a nema telo, stoji pred opasnou da se useli u neko ordinirajue telo. Ta otvorena mogunost vampirisanja, ne retko se zavrava u izmiljanju tradicije. Postoje stereotipi o nasleu, poreklu, pa se bestelesna batina ugurava u novomitska (simbioze srednjovekovskih predstava i savremenih imida) tela ili se poznati (etnografski) korpusi napumpavaju dezavuisanom duhovnou. 3.3. Zbog svojevrsne zastarelost muzeja kao institucije, ili bar njene nedostatnost za odranje i rasprostranjenje batinskih vrednosti, javlja se objektivna potreba za stvaranjem institucija ive batine. Zato nijedna privatna kolekcionarska, muzejska ili batinska inicijativa mora nee biti dugoveka ako ne poiva na strategiji aktivnog delovanja koje poiva na edukativnosti sopstvenog rada kao demonstriranja sauvane batine. Onaj drugi deo, dakako dragocen, ekonomski tada ima svoj trajni smisao postojanja. Onda se moe raunati da na takvim imanjima svoju praktinu edukaciju dobijaju uenici ugostiteljstva, turizma, marketinga, studenti kulturologije, koliko i pitomci obaveznog obrazovanja.

Marija Dondur, vlasnik spomenike zbirke Imanja Vizi PRILOG DISKUSIJI OKRUGLOG STOLA RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA U VOJVODINI Zbirke na imanju Vizic zajedno sa kompleksom gradjevinskih objekata salaa gradjenog 1990.godine imaju status spomenika kulture od velikog znaaja (osd1974.odn.1991.godine). Raznovrsne zbirke, manje ili vise kompletirane, predstavljaju porodicno nasledje sakupljeno prema licnim afinitetima lanova porodice tokom skoro dva veka (18-20.vek). I gradjevinski objekti, kao i predmeti iz zbirki, sauvani su u izvornom obliku, a tokom godina obnavljani su po pravilima konzervatorske struke uglavnom linim sredstvima vlasnika. Pojedine zbirke (npr. umetnikih dela i predmeta i deo etnoloke zbirke) su katalogizovane i opisane od strane strunjaka Zavoda za za zatitu spomenika kulture ali nisu valorizovane. Status ove porodine zbike, sem spomenikog svojstva, nije regulisan u skladu sa novim propisima, pa samim tim, nema ni stalnih izvora finansiranja njihove obnove i zatite. Na osnovu izloenog, zalaem se za utvrdjivanje: -pravnih pretpostavki i modaliteta za organizovanje fizikih lica-vlasnika privatnih zbirki/muzeja, u skladu sa novim propisima

34

-izvora sredstava za realizovanje aktivnosti/programa privatnih zbirki (trokovi adekvatnog smetaja, odravanja, konzervacije, tekui trokovi i trokovi specifinih zahteva pojedinih zbirki) - valorizacije i kategorizacije predmeta u zbirkama i zbirki u celini. Predlazem da se polazei od navedenih potreba, a imajui u vidu pozitivna iskustva u zemlji i inostranstvu, obrazuje struno -savetodavno telo-Savet. Obrazlazem ovaj predlog imajui u vidu potrebu da se sa jednog mesta koordinirano prui struna pomo vlasnicima zbirki, koji su do sada bili preputeni sopstvenom snalaenju i umeu, kao i da se izvri sueljavanje i uskladjivanje pojedinanih i optih interesa u ovoj oblasti. Savet moze da se obrazuje pri vladinom ili nevladinom sektoru. Zadatak saveta bi mogao da bude da obezbedi strunu podrku vlasnicima zbirki na ouvanju i prezentaciji zbirki kroz: -utvrdjivanje pravnih i finansijskih pretpostavki za organizovanje i delovanje zbirki/muzeja -iznalaenje modaliteta za medjusobnu saradnju vlasnika zbirki i ukljuivanje u kulturoloke i privredne tokove -predlaganje programa bilateralne i multilateralne saradnje privatnih muzeja/zbirki, a prema razliitim kriterijuma -koordiniranje i razvoj saradnje privatnih muzeja/zbirki na regionalnom, nacionalnom nivou i u irim okvirima -iniciranje donoenja podsticajnih mera za preduzetnistvo u ovoj oblasti.

Miroslav Kevedi, Zavod za kulturu vojvoanskih Rusina PRIVATNE MUZEJSKE ZBIRKE RUSINA U VOJVODINI Rusini u Vojvodini su jedna od nacionalnih zajednica koja ve vie vekova svojim radom kultivie Vojvodinu, istovremeno se prilagoavajui njenom uticaju koji podrazumeva razvoj suivota sa drugim nacionalnim zajednicama, razvoj poljoprivrede, stanovanja, zanatstva, odevanja i drugih kulturnih dimenzija. Zvanian poetak naseljavanja Rusina na prostore dananje Srbije je 17. januar 1751. godine. Toga dana je potpisan ugovor kojim tadanja Habsburka monarhija Rusinima iz gornjih krajeva tadanje Ugarske dozvoljava naseljavanje komorske puste Veliki Krstur, ime je, i slubeno, poelo formiranje prvog - i danas najveeg rusinskog mesta na ovim prostorima Ruskog Krstura - a zatim i ostalih mesta gde ive Rusini u Vojvodini i Srbiji.1
(2009) : , . 2 , . (2006) 2002. (. ). : , , . 3 1976 (1976) : .
1

35

Godine 1848. rusinska zajednica je brojala 8.500 ljudi. Po Popisu iz 1971. godine u Jugoslaviji je ivelo 24.640 Rusina, od toga u Vojvodini 20.109. Po Popisu iz 2002. godine u Srbiji ivi 15.905 Rusina, uglavnom koncentrisanih u Vojvodini, i to opet najveim delom u Bakoj i Sremu. Rasporeeni su u optinama Kula (Ruski Krstur i Kula), Vrbas (Vrbas i Kucura), abalj (urevo i Gospoinci), Novi Sad (Novi Sad), id (id, Berkasovo, Biki, Bainci), Sremska Mitrovica (Sremska Mitrovica), Baka Topola (Novo Orahovo), Subotica (Subotica).2 Rusini imaju ustanovljeno obrazovanje na svim nivoima, od predkolskog do visokog. Prva kola u Ruskom Krsturu osnovana je 1753. godine. Kao centralne kolske ustanove prepoznaju se osnovna kola i gimnazija Petro Kuzmk u Ruskom Krsturu i Katedra za rusinski jezik i knjievnost na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu, s tim da se elementi nacionalne kulture i jezika izuavaju i u drugim osnovnim kolama (Vrbas, urevo, Kucura,...). U Ruskom Krsturu deluje Dom kulture i Rusinski Nacionalni Teatar Petro Rizni Dd. Za rusinsku kulturu znaajna su i udruenja tj. drutva koja se bave kulturom i umetnou. Ova drutva nalaze se u idu, Vrbasu, Novom Sadu, Novom Orahovu, Subotici, Kuli, Kucuri, urevu i Sremskoj Mitrovici. Kategorije kulture obuhvaene aktivnostima ovih drutava su posveene ouvanju narodne tradicije u vidu igre, muzike i pesme dok se savremeniji sadraji ogledaju u scenskoj/pozorinoj, likovnoj i literarnoj delatnosti. Verska pripadnost Rusina je uglavnom grko-katolika. Prva parohija osnovana je u Ruskom Krsturu 1751. godine, 1765. godine osnovana je parohija u Kucuri, a 1783. godine u Novom Sadu. Sada je zajednica organizovana kroz Apostolski Egzarhat za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori osnovan 2003. godine. Grkokatolika Crkva izdvaja se kao jedna od glavnih nosilaca verskih, kulturnih, obrazovnih i informativnih aktivnosti u rusinskoj istoriji. Za vie od 250 godina koliko Rusini ive na prostoru Bake i Srema stvoreno je istorijsko iskustvo koje se ogleda u knjievnim, likovnim, zanatskim i drugim delima i koje poslednjih decenija postaje predmet interesovanja muzeologa, etnologa, istoriara i drugih kulturnih strunjaka. Istorijsko-etnoloko naslee u Ruskom Krsturu kodifikovano je i katalogizovano 1976. godine pod okriljem Muzeja Vojvodine, obuhvativi oko 1.000 predmeta.3 U Muzeju Vojvodine danas postoji oko 600 predmeta iz rusinske tradicije, dok se u mestima u kojima ive Rusini polako pojavljuje interesovanje za formiranjem etno-klubova koji se bave prikupljanjem starina koje mogu postati materijal za budue zbirke. Ovde prednjai Etno-klub Oteto od zaborava iz Kucure u optini Vrbas, koji je prikupio oko 2.000 predmeta. U idu postoji oko stotinjak predmeta koji se nalaze u vladianskoj letnjoj rezidenciji (Ruski dvor), dok je u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici takoe pohranjen odreen deo rusinskih starina. Istovremeno, na grko-katolikim parohijama nagomilano je naslee koje takoe nije zanemarljivo, pogotovo zato to se tu nalaze sistematizovanije zbirke koje obuhvataju produkte intelektualnijih i obrazovanijih kulturnih delatnika. U urevu u optini abalj postoji zbirka u kojoj se nalazi 1.229 popisanih etnografsko-istoriografskih predmeta. Osim toga, tu postoji parohijska

36

biblioteka, fundus likovnih radova i drugih predmeta koji takoe spadaju u naslee urevakih Rusina, ali i tamonjih Srba. Slina situacija je u Ruskom Krsturu, gde postoji bogata biblioteka koja je nastala sabiranjem knjiga krsturskih grko-katolikih paroha. Parohije esto imaju sauvane predmete iz crkvene istorije i bogoslubene predmete. Parohija sv. Petra i Pavla u Novom Sadu ima takoe bogatu biblioteku od oko 22.000 starijih i novijih knjiga. Ove zbirke predmeta (ovde raunamo i knjige, slike i drugo) uslovno se mogu nazvati privatnim. One su pod staranjem kulturno-umetnikih drutava ili parohija. I u jednom i u drugom sluaju u pitanju je neka vrsta privatnog, ali istovremeno i kolektivnog vlasnitva. O politici ophoenja prema ovim predmetima pitaju se skuptine KUD-ova i crkveni odbori, tj. lokalni parosi. I u jednom i u drugom sluaju staranje o zbirkama i njihovo razvijanje nije u fokusu vlasnika. Moe se slobodno rei da se naslee zatie, a u zateenoj situaciji ne posveuje se dovoljno panje budunosti ovih zbirki. Najinteresantnija situacija je u Ruskom Krsturu gde se zbirka nastala 1976. godine sada nalazi u zgradi osnovne kole Petro Kuzmjak, ali ve due vreme ne postoji neko ko bi se zvanino starao o njoj. U meuvremenu je dosta vrednih predmeta nestalo, tako da bi trebalo ponovo utvrditi titulara, i utvrditi ta je od muzejskih predmeta ostalo u fundusu. Zbirke u Kucuri, idu i urevu sastoje se od predmeta koji ne sadre predmete velike materijalne vrednosti. Njihova vrednost sastoji se u ouvanju seanja na postojanje Rusina na podruju Vojvodine, tako da je vrednost ovih predmeta prvenstveno nacionalna i kulturna. Svaka od ovih privatnih zbirki ima drugaiji status s obzirom na onog ko se o njoj brine. Zbirka u urevu, iako ima ime Ruska odloga - nema i pravno lice koje bi stajalo iza tog imena, tj. pripada parohiji. O zbirci u idu stara se KUD ura Ki, a jedino zbirka u Kucuri biva formirana kao etnoklub koji kao misiju ima otimanje od zaborava. Ovo uslovljava da se jedino u Kucuri zaista posveeno i s velikim entuzijazmom pristupa predmetima. Istovremeno, uoava se nedovoljna edukovanost lanova kluba kad je u pitanju pravilno ophoenje prema predmetima, ali i prema klubu uopte (ovde prvenstveno mislimo na nedostatak stretekog upravljanja). Problem zbirki odnosi se na adekvatno smetanje zbirki, gde je ono daleko od muzeolokih standarda. Zbirke se nalaze u crkvenim objektima (id Vladianska rezidencija, Kucura stara parohija, urevo parohija), gde odnosi sa crkvenim vlastima, a i same crkvene vlasti kao titular, nisu jasno definisani. Ovi objekti trebalo bi da budu prilagoeni nameni, tako da zbirka bude pohranjena na odgovarajui nain, ali i da moe da primi i zadovolji posetioce. Nejasno vlasnitvo esto koi inicijative da se zbirke razviju, a to to su zbirke privatne onemoguava institucije, kao to je Zavod za kulturu vojvoanskih Rusina, da uu u kvalitetnije odnose sa ovim zbirkama. Zavod se u ovom trenutku stara da edukuje popisivae muzeoloke grae, da se graa popie u skladu sa muzeolokim standardima i da se objave katalozi zbirki. Poseban problem jeste nepostojanje vizije, misije, utvrenih vrednosti, tj. jednom reju strategija kad su u pitanju vlasnik zbirke, vlasnik objekta u kojem se zbirka nalazi, lokalna samouprava u kojoj se zbirka nalazi, i drugih inilaca. Ovo oteava pribavljanje potrebnih sredstava za ouvanje i unapreenje zbirki, tako da su one na granici preivljavanja, tj. hibernirane

37

su i ekaju bolja vremena. Tehniki su ove zbirke neopremljene, tako da je Zavod za kulturu vojvoanskih Rusina obezbedio kompjutere za popis ovih zbirki. Nedostaju vitrine i druga oprema za smetaj predmeta. Ono to je potrebno kad su u pitanju privatne zbirke Rusina u Vojvodini jeste utvrivanje njihove vrednosti, ali ne tako to bi se na umu imala samo njihova materijalna vrednost. Najzahvalniji pravac razvoja ovih zbirki jeste njihovo formiranje tako da budu zanimljive kulturne take na mapi optina, pogotovo u smislu kulturnog turizma. S obzirom na poveanu etniku distancu poslednjih decenija ovakve take mogle bi predstavljati mesta na kojima bi uenici osnovnih i srednjih kola mogla vie saznati o Drugima. Istovremeno, ne treba zaboraviti niti zapostaviti samoodrivost kao bitnu karakteristiku zbirki. U smislu poveanja samoodrivosti ove zbirke moraju postati zanimljive iroj publici. U tom smislu potrebno je razviti ponudu originalnih predmeta koji bi se mogli kupiti pri zbirkama. Kao bitnu komponentu, pogotovo kad je u pitanju etno-klub, vano je promisliti i razviti gastronomsku ponudu. Posetilac bi morao zaista da okusi deo rusinske kulture, ukoliko bi postojala takva vrsta ponude. U ovom trenutku zbirke kao da su zagledane same u sebe, bez pokuaja vlasnika da ih uklope u iri kontekst. To je i razumljivo, s obzirom da ne postoji dovoljan uvid u kontekst. Edukativnim programima omoguilo bi se da se zbirke i etno-klubovi razviju u kulturne take koja bi mogla da bude znaajna ne samo za Rusine u Kucuri, urevu, idu ili Ruskom Krsturu, ve i za njihove sunarodnike. Ovakve take trebale bi da budu znaajne i za optinu Vrbas, Kula, abalj, id, ali i okruge u kojima se ove zbirke nalaze, tj. za turiste i goste koji u njih zalaze. Literatura Rusini u Srbiji informator (2009) Novi Sad: NIU Ruske slovo, Zavod za kulturu vojvoanskih Rusina i Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine. urev, S. Branislav i ostali (2006) Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine (ur. Goran Panev). Beograd: Republiki Zavod za statistiku, Institut drutvenih nauka, Drutvo demografa Srbije. Muzejska zbirka Ruski Krstur 1976 (1976) Ruski Krstur: NIU Ruske slovo.

Vanja Dula, sociolog, predstavnik Ruske odlohe ZNAAJ IDENTIFIKACIJE Moram prvo da se zahvalim organizatorima ovog skupa na pozivu, koliko ja znam to je prvi put da je neko iz ire drutvene javnosti, ali i ue rusinske, zajednice uopte obratio panju na postojanje zbirke koju ovde zastupam. Re je o zbirci "Ruska odloha" iz ureva, koja ima u svom inventaru etnoloke, istorijske, likovne i arhivske predmete koji se uglavnom odnose na kulturu Rusina u Vojvodini.

38

Moram pre svega rei da na ovom skupu prisustvujem u svojstvu formalnog pretstavnika "Ruske odlohe", jer se ona nalazi u sastavu parohijalnog doma grko-katolike crkvi iz ureva. U svakom sluaju jedan sam od pozvanijih koji mogu govoriti bar o trenutnom statusu zbirke, budui da sam uestvovao u projektu koji se upravo privodi kraju, a koji se tie popisivanja predmeta u spomenutoj zbirci. Projekat je uraen u saradnji sa Nacionalni savetom Rusina, Zavodom za kulturu vojvoanskih Rusina, kao glavnim nosiocem tog projekta, muzeolokom grupom pod vostvom Ljubice Oti, uz pomo tima eksperata iz Vojvoanskog muzeja i naravno sa grkokatolikom crkvom u ijim je parohijalnim prostorijama ta zbirka i smetena. Za sada je obraeno preko 1200 etnolokih, istorijskih i likovnih predmeta koji oliavaju kulturu ne samo Rusina u urevu, ve i u Vojvodini, to e u ovoj fazi projekta biti rezultirano izdavanjem kataloga. Moda e zvuati ekonomski nekorektno, ali zbog raznih specifinosti, ovaj projekat nije bio prvenstveno motivisan ekonomskim momentom, ve kulturnim u uem smislu shvatanja kulture. Kao prvenstvano nauni pristup ka prikupljenom materijalu u zbirci, koji pretstavlja prvo njegovo popisivanje, identifikovanje i sistematizovanje po opte prihvaenim muzeolokim standardima u svetu. Tako obraen predmet dobija potvrdu ne samo svoje opte kulturne vrednosti, ve dobija i jo jednu prepoznatljivu, specifiniju naunu. Ovo i u sluaju Ruske Odlohe za sada pretstavlja finalni segment rada na zbirci, koji je inicirao jo 1973 godine J. D. Koljesar svojim neumornim sakupljanjem starina vezanih za kulturu Rusina i njegovim zavetanjem iste grko-katolikoj parohiji u urevu, a iji je rad do danas nastavio o. Mihajlo Holonjaji. to znai da ono to je poelo bez novca, ne moe propasti, tako da e sa, ili bez novca i dalje postojati, ostaje samo pitanje da li se taj kulturni potencijal moe privesti njegovoj iroj funkciji ili ne. Sama zbirka je trenutno u stanju poluzatvorenog tipa sa delom stalne postavke, nesistematizivane po tematskim celinama zbog ogranienog prostora parohijalnog objekta, te se njegova osnovna funkcija ipak svodi na uvanje predmeta. S toga u drugoj fazi projekta postoji namera zapoeti restruktuiranje sadanje zbirke u neki otvoreniji oblik ija e realizacija zavisiti i od sluha lokalnih optinskih organa, ako prepoznaju pre svega kulturni, pa i turistiki potencijal zbirke. Idealno reenje bi bilo udomiti deo stalne izlobene postavke u objektu stare rusinske kole, ime bi se na najbolji celovit nain mogla reprezentovati kultura Rusina u urevu. Za to je prethodno neophodno regulisanje nereenog pravnog statusa tog objekta za ta je saradnja sa ve pomenutim optinskim organima nezaobilazna. Kao to smo mogli uti na ovom skupu od Hristine Mihi iz rezultata njenog pilot istraivanja ekonomske osplativosti privatnog muzeja vidi se da duhovne vrednosti itekako zahtevaju i materijalne. Osnovati zbirku sa stalnom izlobenom postavkom, po evropskim standardima, a to automatski ne pretpostavlja i evropske posetioce, u sadanjim ekonomskim uslovima jeste gotovo nemogu poduhvat. U trenutnim okolnostima ne treba imati iluzije da se moe na bilo koji nain doi do bilo kakvih znaajnijih sredstava. To ne znai da se po pitanju profesionalizacije zbirke, ne moe raditi u hodu pored konstantnog obogaivanja zbirke novim predmetima taj proces bi trebao biti propraen njihovim identifikovanjem uz saradnju eksperata iz odreene muzeoloke oblasti. U

39

tome se mora makar u takvom obliku obezbeivanja strune logistike, ogledati prvenstvena pomo dravnih institucija privatnim kolekcionarima, da bi pored samih kolekcionara i struna i ira javnost dobila jasniji profil odreenog kulturnog blaga, a tek onda dolazi na red pitanje adekvatnog smetaja u izlobenom prostoru. Za poetak ciljna grupa svake zbirke morala bi biti ona u lokalu, optini, pokrajini, republici, pa tek onda i ona iz inostranstva, jer ako se vrednost jedne zbirke ne prepozna na poetnim nivoima identifikacije, onda e njena kulturna misija i pored njene eventualne internacionalne prepoznatljivosti zastraniti u "suvi" ekonomizam, senzacionalistikog tipa uzmimo za primer ve pomenuti EXIT festival. Kolekcionarstvo se ne moe svesti na samo jo jedan aspekt preduzetnike aktivnosti, uostalom, inicijalna kapisla za osnivanje zbirke i uopte bavljenje kolekcionarstvom jeste (bar se nadam) duhovno motivisana, tako da se u sluaju "Ruske odlohe" i ne moe oekivati da se urevaka grko-katolika crkva sama ponaa preduzetniki ona je ionako do sada odigrala najznaajniju ulogu od svih moguih institucija, prvenstveno sakupivi i sauvavi tu kolekciju kulturnog blaga bez koje mi ne bi smo ni imali osnovu za dalji razgovor. Iako materijalne vrednosti ne indukuju duhovne, kako je nekada tvrdila komunistika ideologija, a na emu se danas ironino zasniva i logika kapitala, ta dva segmenta ipak pretstavljaju dve strane iste medalje koja je lice, a koja nalije, to je ve subjektivna stvar sagledavanja te problematike. ZAKLJUAK Pripremljena izlaganja i veoma konstruktivni predlozi koji su se uli na okrugom stolu Razvoj privatnih kolekcija u Vojvodini - osnova za mali i porodini posao, znaajan su doprinos pripremi za mapiranje atraktivnih kolekcija u Vojvodini i izradi studije izvodljivosti u kontekstu mogunosti za otvaranje malog i porodinog posla i obogaivanja kulturnog ivota lokalnih zajednica i Vojvodine u celini. Na to su eksplicitno ukazali i sami rezultati pilot istraivanja: izraena je dobra volja i spremnost vlasnika zbirki/kolekcija da sarauju sa strunjacima, ustanovama kulture, kao i sa republikim, pokrajinski i lokalnim javnim institucijama; postoji raznovrsnost inicijativa, ideja i predloga kao i elja za konkretnim reenjima, uz umereni optimizam. Dobru volju i spremnost na saradnju pokazali su i predstvnici dravnih organa. Balkankult fondacija nastavie da radi na ovom projektu, a konkretni rezultat okruglog stola bie objavljivanje zbornika radova i rezultati pilot istraivanja, koje je uraeno za potrebe ovoga skupa. Mediji su na veoma dobar nain propratili odravanje Okruglog stola. Informacije i krai prikazi do sada su se pojavili na vie od 10 elektronskih portala, objavljen je krai tekst u Politici, a RTV je prikazale izvetaj sa skupa, kao i intervjue sa uesnicima. Posebno je znaajno

40

naglasiti da je internet portal za traenje posla Infostud vest o skupu postavio kao dobar primer za mogunost zapoljavanja ljudi u Vojvodini. Dalji koraci Svi prisutni su se sloili da je neophodno u sledeem koraku uraditi analizu finansijske odrivosti promocije i pokazivanja kolekcija. U tom kontekstu Dimitrije Vujadinovi je naglasio da je posle dva odrana okrugla stola - prvog u Beogradu 2007. godine i ovog drugog u Novom Sadu, neophodno otii korak dalje i uraditi bazu podata o privatnim kolekcijama i zbirkama, odnosno mapirati sve kolekcije koje su vredne sa stanovita izlaganja, a iji vlasnici ele da ih prikau javnosti. Na osnovu podataka iz baze trebalo bi uraditi studije izvodljivosti za prve tri godine na nivou opteg fenomena, kao i za odabrane pojedinane sluajeve. Marija Dodir je ukazala na tri sadraja koji bi se morali nai u buduim studijama izvodljivosti: pravne mogunosti organizovanja; ekonomski aspekti; valorizacija zbirki.

41