Spadaju u grupu hidrolitikih enzima, jer katalizuju hidrolizu peptidne veze u proteinu ili peptidu.

Ova grupa ima znaajnu ulogu u procesima digestije. Proteoliticke enzime sadrze i neke elijske organele (lizozomi). Kombinovanjem ovih enzima dolazi do potpune hirolize proteina do slobodnih aminokiselina, koje putem cirkulacije dospevaju u elije i slue za sintezu specifinih intracelularnih proteina sisara, jer elije sisara nisu u stanju da sintetiu sve neophodne aminokiseline.

Prema mestu delovanja u proteinu, proteolitiki enzimi se dele na peptidaze (egzopeptidaze) i proteinaze (endopeptidaze).

Peptidaze
Ispoljavaju aktivnost na krajevima molekula proteina, pri tom hidrolizujui peptidnu vezu terminalnih aminokiselina, pri emu se kao proizvod dobijaju iskljuivo slobodne aminokiseline. Hidroliza terminalnih aminokiselina se vri sekvencijalo, tj hidrolizuje se aminokiselina po aminokiselina iz polipeptida. Peptidaze se u odnosu na mesto delovanja dele na aminopetdaze i karboksipeptidaze. Aminopeptidaze su enzimi koji zahtevaju prisustvo slobodne amino grupe na NH2 kraju polipeptidnog lanca i obiino deluju na proteine i peptide. Tako je u ivotinjskim tkivima pronadjen enzim aminopeptidaza koja specifino hidrolizuje tripeptide kao to su L-alanil-glicil-glicin, dajui kao produkt L-alanin i L-glicil-glicin.

Karboksipetidaze za hidrolitiko delovanje zahtevju prisustvo slobodne karboksilne grupe na COOH-kraju polipetida i hidrolizuje poslednju peptidnu vezu u polipeptidu. Kao produkt potpune reakcije dobijaju se slobodne aminokiseline. Postoje dve vrste karboksipeptidaze: Karbokspeptidaza A za iju aktivnost je potrebno prisustvo jona cinka (Zn2+), koji je sastavni deo aktivnog centra enzima, a neophodan je za katalizu hidrolize peptidne veze. Ovaj enzim hidrolizuje peptidnu vezu na COOH-kraju polipeptida, bez obzira na vrstu terminalne aminokiseline, mada je najaktivniji ukoliko je u pitanju aromatina aminokiselina (Phe, Tyr, Trp). Karboksipeptidaza B je specifina za peptidne veze, koje na COOH-kraju polipetida formiraju arginin(Arg), lizin (Lys) ili histidin (Hys).

Proteinaze
Glavni proteolitiki enzim eluca je pepsin, koji se sintetie u mukoznim elijama u inaktivnoj formi, u proenzimu oznaenom kao pepsinogen. Stabilan je u neutralnoj pH, ali se brzo prevodi u pepsin u kiseloj sredini stomanog soka. (Optimalan pH za delovanje pepsina je 2) Sam pepsin moze aktivirati pepsinogen procesom autokatalize koji podrazumeva oslobadjanje polipeptida od 44 aminokiseline sa NH2-kraja pepsinogena. Ovaj polipeptid deluje kao inhibitor pepsina. Pepsin hidrolizuje peptidnu vezu izmedju amino grupa aromatinih aminokiselina, najee je to tirozin, i karboksilna grupa susedne aminokiseline. Osim ove, hirolizuje i vezu izmedju amino grupe glutaminske kiseline i karboksilne grupe leucina. Produkti reakcije su oligopeptidi razliitih duina. Prelaskom delimino degradiranih proteina iz eluca u duodenum dolazi do hidrolize tripsinom i himotripsinom. Tripsin, enzim koji se sintetie u pankreasu, u vidu neaktivne forme tripsinogena, i kao takav izluuje su u duodenum, zajedno sa alkalnim sokom pankreasa, kako bi se neutralisala kisela sredina i akivirao tripsin za iju je optimalnu aktivnost potrebna pH 8. Tripsinogen se u tripsin akivira autokatalitiki, delovanjem samog tripsina, takodje, intestinalni enzim enterokinaza moe specifio aktivirati tripsinogen i pevesti ga u tripsin. Tripsinogen je izgradjen od jednog polipeptidnog lanca i proces aktivacije obuhvata hidrolizu jedne peptidne veze, pri emu se obavlja jedan heksapeptid (Val-/Asp/4-Lys) sa NH2-kraja tripsinogena. Tripsin hidrolizuje peptidnu vezu izmedju karboksilen grupe baznih aminokiselina (Lys, Arg, His) i aminogrupe susedne aminokiseline. Himotripsin se sintetie u pankrasu u inaktivnoj formi, himotripsinogena, koji podrazumeva polipeptidni lanac od 245 aminokiselina, i potpuno je katalitiki neaktivan. Aktivacija himotripsinogena je neto sloenija od aktivacije pepsinogena i tripsinogena. Himotripsinogen se aktivira u potpuno aktivni enzim -

himotripsin, kad tripsin hidrolizuje peptidnu vezu izmedju arginina na 15-om i izoleucina na 16-om mestu u polipeptidu. Nastajanje -himotripsina, aktivne, stabilne forme himotripsina je vezano za isecanje dva dipeptida. Prvi je Ser-Arg(14-o i 15-o mesto), a drugi Thr-Asp (147-o i 148-o mesto) u polipeptidnom lancu -himotripsina. Zahvaljujui disulfidnim vezama (kovalentnim vezama izmedju atoma sumpora dva cisteina), kojih ima pet u molekulu, tri novonastala polipeptida ostaju medjusobno vezana. Ova aktivacija dovodi do promene konformacije himotripsinogena, pri cemu dolazi do formiranja aktivnog centra himotripsina, koji cine Hys, Ser, i Asp. Himotripsim hidrolizuje proteine na mestu peptidne veze u kojoj ucestvuju karboksilna grupa aromaticnih kiselina, pre svega fenilalanina i tirozina, i amino grupa susedne aminokiseline. Najveu aktivnost ispoljava u hidrolizi peptidne veze koju formiraju karboksilna grupa tirozina i amino grupe glicina. Neaktivni oblici enzima su proenzimi. Ukoliko bi se enzimi sintetisali u aktivnoj formi, dolo bi do hidrolize proteina u elijama koje ih sintetiu (eije pankreasa i mukozne elije eluca). Ba zbog toga se sintetiu proenzimi koji se aktiviraju posle ekskrecije. Pankreas je, na primer, viestruko zatien od delovanja tripsina i himotripsina koje sintetie. Prvo, oba enzime se sintetiu u neaktivnoj formi u acinarnim elijama egzokrinog pankreasa. Pored toga, oni se pakuju u specijalne granule, koje su obavijene membranom koja predstavlja barijeru izmedju sadrzaja elije i proenzima. Naime, oboljenje, akutni pankreatitis, se karakterie naruavanjem zatitnih mehanizama pakreasa, to dovodi do prerane aktivacije proteolitikih enzima tj njihove aktivacije jo u pankreasu, tako da dolazi do proteolize pakreasa. Izvor: Dinamika biohemija prof. dr Ljubia Topisirovi