Osnove biljnog i ivotinjskog metabolizma

U prirodi (ivoj i neivoj) stalno se deavaju promene. Promene u ivom svetu usmerene su ka njegovom odranju i napredovanju. Zelena jabuka je kisela. Za nekoliko nedelja jabuka sa istog stabla je slatka i crvena. Ako jabuke ne poberemo na vreme, postaju branjave (neukusne) i miriljave. Kuvanjem moemo da utvrdimo da su one i dalje slatke. Koje su se promene izdeavale u plodu jabuke? U zelenoj jabuci preovlauje samo jedan pigment-hlorofil, koji uzrokuje zelenu boju. Kiselost nam govori da se u njoj nalaze neke kiseline (taninska). Zrela jabuka je crvena zbog prisustva (anto)cijanskih pigmenata. Slatka je jer sadri eere. Otkuda eeri u jabuci? U prezreloj jabuci su se pojavila miriljave supstance (etri i estri). Nestale su kiseline, a eer kao da je zarobljen. Prouavanjem prostih osobina jedne jabuke naili smo na veliki broj pitanja. Sva ona nas navode da poenmo da otkrivamo kako zaista funkcionie svaki ivi organizam pa i jabuka. Za obavljanje ivotnih procesa potrebna je energija. ivo bie je visoko ureen sistem. Bez energije spontani procesi u njemu vodili bi neureenosti (drugi zakon termodinamike).

Fotosinteza Sva iva bia, posredno ili neposredno dobijaju energiju iz ovog procesa. Fotosinteza je proces koji se odvija u zelenim biljkama. U prisustvu suneve svetlosti, hlorofila i enzima iz neorganskih supstanci (voda, CO2) sintetiu se monosaharidi. Zbirna reakcija fotosinteze je: nH2O + nCO2 ------> Cn(H2O)n + nO2 Proces je, meutim, znatno sloeniji. U osnovi se deli na deo kome je potrebna suneva energija i na "mrani deo". Hlorofil upija veliki deo sunevog spektra, a dodatne talasne duine upijaju i karotenski pigmenti. Voda, usisana preko korena, se razbija, pod uticajem suneve energije, razbija na vodonik i kiseonik. Deo kiseonika se isputa u vazduh. Drugi deo se opet vee s vodonikom da bi se dobila energija potrebna za sintezu ATP (adenozin-trifosfata). ATP je univerzalna jedinica potencijalne energije u ivim organizmima. On snabdeva i odvodi energiju hemijskih reakcija. Tada poinje deo fotosinteze za koji nije vie potrebno svetlo ("mrani deo"). U njemu se vodonik i CO2veu za odgovarajue molekule (primaoci), a zatim se u nizu enzimskih reakcija stvaraju prosti eeri (monosaharidi). eeri su dalji nosioci energije. Putem fotosinteze ceo ivi svet usvaja sunevu energiju i koristi je za ivot. Ovim moemo objasniti zato je jabuka postala slatka.

Respiracija Prilikom fotosinteze stvaraju se eeri. Energija se iz eera oslobaa u procesu respiracije (inverzan fotosintezi), koji je jedinstven za itav ivi svet: Cn(H2O)n + nO2 -------> nCO2 + nH2O Respiracija je, kao i fotosinteza sloen enzimski proces. Stvara se toplotna i hemijska energija (koja se dalje koristi za druge ivotne procese posredstvom ATP-a). U nekim delovima biljke (jezgro ploda) nema dovoljno

kiseonika, pa se odvija bezkiseonina respiracija (alkoholno vrenje monosaharida). primer takvog oslobaanja energije je alkoholno vrenje glukoze: C6H12O6 -----------> 2C2H5OH + 2CO2 Proces se odvija uz uee oko dvadeset enzima. Alkohol koji se dobija vrenjem se sjedinjuje se kiselinama i tvori estre (esterifikacija), od kojih potie miriljavost jabuke. Etri su, takoe, derivati alkohola. Monosaharidi polimerizuju (polimerizacija glukoze), nC6(H2O)6 ------> (C6H10O5)n + (n-1)H2O pri emu nastaju polisaharidi. Jedan od njih je i celuloza, koja gradi elijske omotae starijih elija. Prezrela jabuka je branjava, jer tvri celulozni omotai onemoguavaju oslobaanje slatkog elijskog soka.Kuvanjem se taj sok oslobaa. Polazei od promena u plodu jedne jabuke uspeli smo da obajsnimo neke osnove najvanijih biljnih i ivotinjskih hemijskih procesa. Za biljni i ivotinjski metabolizam vani su jo mnogi drugi sloeni procesi u kojima krui energija. U njima se javlja mnotvo vanih jedinjenja. Sve to ini biljni i ivotinjski metabolizam veoma obimnom i vanom oblau hemije.

Literatura:

-"Tajne biljnog sveta", Frist W. Went