Dejvid Hjum (1711-1776)

kotski filozof, empirista, Hjum je polazei od pretpostavki empirizma, posebno od Lokove i Barklijeve filozofije, izveo skeptike zakljuke. PREDMETI SAZNANJA "Svi predmeti ljudskog uma mogu se prirodno podeliti u dve vrste, u odnose ideja i injenice". Odnosi ideja "Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrija i aritmetika ukratko, svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna". Odnosi ideja se, prema Hjumu, mogu saznati na dva naina: intuitivno i demonstrativno (intuicijom i demonstracijom). Intuicija predstavlja sposobnost da se neto razume ili uvidi neposredno, bez potrebe da se o tome zakljuuje ili dodatno razmilja. Intuicijom mi saznajemo stavove tipa A = A, i A nije ne-A, ili "1+1=2", ili recimo "krug nije kvadrat". U tim sluajevima mi neposredno dovodimo u vezu i poredimo dve ideje , i neposredno vidimo da li se one slau ili ne. Demonstracija predstavlja sposobnost da se neto zakljui. U demonstraciji mi dve ideje dovodimo u vezu posredstvom druge ili vie drugih ideja, i onda posredstvom tih drugih ideja mi zakljuujemo da li se prve dve slau ili ne. Na taj nain saznajemo stavove tipa A=C ili "Svi Grci su smrtni". Naime, u sluaju drugog stava, mi ideju Grka dovodimo u vezu sa idejom smrtnih bia posredstvom ideje ljudi: Svi ljudi su smrtni. Svi Grci su ljudi. Dakle, Svi Grci su smrtni. injenice Pojam injenice ima specifino znaenje u filozofiji. Njime se oznaava da neka pojedinana stvar jeste. Ovo "jeste" treba uzeti u dvostrukom znaenju. Pojedinana stvar jeste, tj. pojedinana stvar postoji. Ali i pojedinana stvar ima neku veliinu, oblik itd., odnosno pojedinana stvar jeste ovo ili ono, na primer, okrugla, mala itsl. injenice se saznaju senzacijom, tj. ulnim opaanjem, odnosno iskustvom. Tako je, na primer, injenica da ova tabla postoji, da je pravougaona, da je zelena i pored druge table itd. A PRIORI A POSTERIORI A priori Stavovi koji izraavaju odnose izmeu ideja "mogu se otkriti samo misaonom radnjom, nezavisno od svega to postoji bilo gde u svemiru". Na primer, "1+1=2" je istinito, potpuno nezavisno od toga da li se Sava uliva u Dunav, da li je Dunav dui od Save itd. 1+1 bilo bi 2, ak i kada bi se Dunav ulivao u Savu i kada bi Sava bila dua od Dunava.

Isto tako, stav A nije ne-A, saznajem potpuno nezavisno od toga da li etvrta gimnazija postoji, da li se nalazi na Dedinju, da li ima malo ili veliko kolsko dvorite itd. Dovoljno je da znam ta je trougao (ma kako to saznao), kako bih uvideo da je stav "trougao nema tri strane" laan, odnosno da je stav "trougao ima tri strane" istinit. Stavovi navedene vrste su istiniti, oni vae, potpuno nezavisno od iskustva i saznajem ih potpuno nezavisno od iskustva. Takve stavove i saznanja o njima nazivam apriornim. A prirori znai "nezavisno od iskustva". Vano svojstvo ovih stavova sastoji se u tome da se njihova suprotnost ne moe pomiljati bez protivrenosti. Naime, tvrditi da 1+1 nije 2 znai, zapravo, tvrditi da 2 nije 2, budui da je 1+1 identino 2. Ili, tvrdnja da trougao nema tri strane svodi se na tvrdnju da ono to ima tri strane nema tri strane, poto trougao po definiciji ima tri strane.

"Trougao ima tri strane."

"Trougao nema tri strane."

Nije mogue zamisliti (bez protivrenosti) da trougao nema tri strane.

Zato Lajbnic ovakve stavove naziva nunim istinama. Ti stavovi su nuno istiniti i ne mogu biti lani. A posteriori Stavovi tipa "Petar Petrovi nosi naoare" ili "Ivana Ivanovi je brineta" saznaju se iskustvom, tj. ulnim opaanjem. Stoga su to su stavovi ija se istinitost ne moe "otkriti samo misaonom radnjom". Ovakve stavove i znanje o njima u filozofiji se naziva aposteriornim. A posteriori znai "po iskustvu", na osnovu iskustva. Suprotnost ovih stavova se moe pomiljati bez protivrenosti, ili krae, "ono to je suprotno nekoj injenici jo uvek je mogue". Tako je mogue da Petar Petrovi ne nosi naoare, i da Ivana Ivanovi bude plavua. (Lejdi Gaga moe biti i plavua i crnka-nema protivrenosti (moe se zamisliti i jedno i drugo)

Mogue je zamisliti (bez protivrenosti) Madonu i kao plavuu i kao crnku.

Lajbnic ovakve stavove naziva kontingentnim (sluajnim) istinama (istine iskustva) . Naime, sluajno se ispostavilo da Petar Petrovi nosi naoare. Bilo je mogue i suprotno. Ili da se posluimo Hjumovim primerom: " Da sunce sutra nee izai, nije manje shvatljiva teza i ne ukljuuje vie protivrenosti negoli tvrdnja da e izai." ZAKLJUIVANJE O INJENICAMA "Ako bismo nekog pitali zato veruje u neku injenicu kad je odsutna [kad je trenutno ne opaa ulima], npr. da se njegov prijatelj nalazi u Francuskoj, on bi vam za to dao neki razlog, a taj bi razlog bila neka druga injenica, kao, na primer, pismo to ga je od prijatelja primio." "ovek koji bi na pustom ostvru pronaao sat, zakljuio bi da je na tom ostrvu nekada bilo ljudi." Dva gore navedena sluaja predstavljaju primere zakljuivanja o injenicama. "Sva naa zakljuivanja o injenicama su iste prirode", kae Hjum. "I tu se neprestano pretpostavlja da postoji neka veza izmeu sadanje injenice i one koja se iz nje izvodi ", nastavlja. Hjumovo kljuno filozofsko pitanje odnosi se na prirodu te veze . On se naime pita kako mi saznajemo vezu izmeu uzkora i posledice , ili drugaije, kako saznajemo kauzalitet. Zakljuivanje o injenicama nije apriorno "Usudiu se ustvrditi u obliku opte teze, koja ne doputa izuzetke, da se spoznaja tog odnosa ni u kom sluaju ne postie a priori". Naime, pretpostavimo da je "Adam od samog poetka imao potpuno savrene razumske sposobnosti", a to znai da je imao savrene sposobnosti intuicije i demonstracije. "On iz tekueg stanja i prozirnosti vode ne bi mogao da zakljui da se u njoj moe udaviti, niti bi iz svetlosti i topline vatre mogao da zakljui da u njoj moe izgoreti". Uzmimo drugi sluaj. Pretpostavimo da se Adam prvi put susree sa vatrom. Adam opaa ulima da je vatra svetla, da je topla itd. Da li Adam moe do stava "Vatra izaziva opekotine" da doe ako neposredno uporedi ideju vatre i ideju opekotine? Ne moe, jer se (bez protivrenosti) moe zamisliti da "vatra ne izaziva opekotine". Da li Adam moe putem demonstracije da doe do tog stava kao do konkluzije nekog zakljuka? Ne moe, jer ne zna nita o vatri osim onoga to je opazio ulima. Stoga, nedostaju ideje pomou kojih bi povezao ideju vatre sa idejom opekotine. Iskustvo je temelj zakljuivanja o injenicama "A kad se pita: ta je temelj svih naih zakljuaka o tom odnosu?, moe se ogovoriti jednom rei: ISKUSTVO. Ali ako nas nae istraivako raspoloenje tera jo dalje i pitamo: ta je temelj svih zakljuaka iz iskustva?, to ukljuuje novo pitanje". Kako glasi odgovor na ovo pitanje? "Zamislimo da se ovek, nadaren najjaim sposobnostima uma i miljenja naglo dovede na ovaj svet; on bi zaista smesta primetio stalan sled predmeta, i to da jedan dogaaj dolazi za drugim. Ali on nikakvim zakljuivanjem ne bi bio sposoban da doe do ideje uzroka i posledice". Naime, mi iskustvom saznajemo prvi dogaaj, drugi dogaaj,

saznajemo da drugi vremenski sledi posle prvog, i saznajemo da se to deava esto, odnosno da se uvek deavalo u prolosti. Nita osim toga. ta nas tera da a) pretpostavimo da u nekim sluajevima prvi dogaaj predstavlja uzrok, a drugi posledicu, tj. da jedan proizvodi drugi1, i b) da e u budunosti uvek tako biti, tj. i da ga nuno proizvodi (da ga mora proizvoditi) Obiaj ili navika "Taj je princip OBIAJ ili NAVIKA". Mi smo, naime, navikli da se u prolosti jedan dogaaj vremenski sledi posle drugog. I ne samo to, mi smo navikli da nas je, recimo, hleb u prolosti uvek hranio, ili da nas je vatra uvek opekla. Mi stoga oekujemo da e nas hleb i u budunosti hraniti, odnosno da e nas vatra i u budunosti opei. Hjumov princip je, u smislu izvesnosti, razoran u odnosu na svaku nauku. Zato? Svaka nauka predstavlja neku teoriju kojom se, putem kauzalnih zakona, objanjava neki deo ili strana stvarnosti. Centralni deo teorije, prema tome, predstavljaju stavovi o kauzalitetu. Prema Hjumu, ispada da celokupna nauka poiva na jednom tako subjektivnom fenomenu kao to je navika. Iz navike se, naime, ne moe izvoditi nikakva izvenost. Zato se Hjumovo uenje naziva i skepticizmom mi u poslednjoj liniji ne moemo znati odnos uzroka i posledice.

Dan recimo sledi posle noi, ali niko nije spreman da tvrdi da je dan posledica noi.