1.

Ako je f : S
1
S
1
homotopski trivijalno preslikavae, dokazati da f ima fiksnu taqku.
Rexee : S obzirom da je f homotopski trivijalno, ono se moe produiti na dvodimenzionalni disk
D
2
(konus prostora S
1
), tj. postoji (neprekidno) preslikavae f : D
2
S
1
takvo da sledei dijagram
komutira (i : S
1
D
2
je inkluzija).
S
1
f
S
1
i
D
2
i f
D
2
Meutim, i f je neprekidno preslikavae iz D
2
u D
2
, pa po Brauerovoj teoremi ima fiksnu taqku
x
0
D
2
. Dakle, i(f(x
0
)) = x
0
, pa budui da x
0
pripada slici inkluzije i, imamo da zapravo x
0
S
1
i
f(x
0
) = x
0
.
Konaqno, f(x
0
) = f(i(x
0
)) = f(x
0
) = x
0
, pa je x
0
fiksna taqka preslikavaa f.
2. Neka je f : S
1
R
2
neprekidno preslikavae takvo da je (x S
1
) f(x) ,= f(x). Dokazati da postoji
x
0
S
1
takvo da je prava odreena taqkama f(x
0
) i f(x
0
) paralelna (ili jednaka) pravoj y = x.
Rexee : Neka je A = (x, y) R
2
[ y = x. Posmatrajmo preslikavae g : R
2
A koje svakoj taqki
ravni R
2
dodeuje enu ortogonalnu projekciju na pravu y = x. Naravno, g je neprekidno, a A kao
potprostor od R
2
homeomorfan sa realnom pravom R.
Dakle, imamo neprekidno preslikavae g f : S
1
A, pa na osnovu Borsuk-Ulamove teoreme postoji
x
0
S
1
takvo da je g(f(x
0
)) = g(f(x
0
)). Ali, ako dve razliqite taqke u ravni imaju istu projekciju na
pravu y = x, to znaqi da je prava odreena tim taqkama normalna na pravu y = x, odnosno paralelna
(ili jednaka) sa pravom y = x.
3. Ispitati da li disk D
2
natkriva Mebijusovu traku M.
Rexee : Pretpostavimo da postoji takvo natkrivae p : D
2
M. Neka je y M bilo koja taqka.
Tada je ena inverzna slika p
1
(y) zatvoren potprostor od D
2
jer je p neprekidno. S obzirom da je
disk D
2
kompaktan, to je p
1
(y) kompaktan prostor. Ali p je natkrivae, pa je p
1
(y) i diskretan
prostor. Kako je diskretan topoloxki prostor kompaktan ako i samo ako je konaqan, zakuqujemo da je
p
1
(y) konaqan skup.
S druge strane, broj elemenata ove inverzne slike mora biti jednak indeksu podgrupe p

(
1
(D
2
)) u
grupi
1
(M). Meutim, disk D
2
je kontraktibilan, pa mu je fundamentalna grupa trivijalna, xto
znaqi da je ovaj indeks zapravo jednak broju elemenata grupe
1
(M).
Stoga, dobijamo da je fundamentalna grupa Mebijusove trake konaqna, xto je u suprotnosti sa qi-
enicom da je
1
(M)

= Z.
Dakle, disk D
2
ne natkriva Mebijusovu traku.
4. Neka je L int(D
2
) otvorena poligonalna linija i neka je f : D
2
L neprekidno preslikavae.
Dokazati da postoji x D
2
takvo da je d(x, f(x)) 1.
Rexee : S obzirom da je L otvorena poligonalna linija, ona je homeomorfna intervalu I = [0, 1], pa
se utapa u realnu pravu R (drugim reqima, L se moe ispraviti). Dakle, postoji utapae g : L R.
Preslikavae g f je neprekidno preslikavae iz D
2
= S
1
u R, pa prema Borsuk-Ulamovoj teoremi
postoji y D
2
takvo da je g(f(y)) = g(f(y)). Ali g je 1-1 (jer je utapae), pa je f(y) = f(y).
Sada imamo:
d(y, f(y)) +d(y, f(y)) = d(y, f(y)) +d(f(y), y) d(y, y) = 2.
Meutim, d(y, f(y)) i d(y, f(y)) su nenegativni brojevi, pa bar jedan od ih mora biti 1.
5. Napisati Ticeovu teoremu o ekstenziji. Da li ta teorema vai ako se kodomen zameni krunicom
S
1
?
1
Rexee : Ticeova teorema: Topoloxki prostor X je normalan ako i samo ako za svaki zatvoren
potprostor A X i svaku neprekidnu funkciju f : A [0, 1] postoji neprekidna ekstenzija f : X [0, 1].
Ova teorema ne vai ako interval [0, 1] zamenimo krunicom S
1
. Naime, disk D
2
je normalan prostor
jer je kompaktan i Hauzdorfov. Krunica S
1
= D
2
je egov zatvoren potprostor. Meutim, identiqko
preslikavae krunice id
S
1 : S
1
S
1
nema ekstenziju na D
2
jer bi ta ekstenzija bila retrakcija diska
na granicu, a ta retrakcija ne postoji.
6. Neka je f : M X neprekidno preslikavae iz Mebijusove trake u prostopovezan prostor X. Dokazati
da je f homotopski trivijalno.
Rexee : Budui da je centralna krunica Mebijusove trake en (jaki) deformacioni retrakt, imamo
da je M S
1
. Neka su g : M S
1
i h : S
1
M meusobno inverzne homotopske ekvivalencije. Tada je
f = f id
M
f h g.
Preslikavae f h preslikava krunicu S
1
u prostopovezan prostor X, pa je homotopski trivijalno
(homotopno konstantnom preslikavau). Iz ovoga zakuqujemo da je i f homotopski trivijalno jer je
f f h g const g = const.
7. Neka je GL(n, C) prostor svih invertibilnih kompleksnih n n-matrica. Dokazati da je fundamen-
talna grupa
1
(GL(n, C)) beskonaqna.
Rexee : Determinanta det : GL(n, C) C 0 je neprekidna funkcija. Takoe, poznato je da je
normirae z
z
|z|
homotopska ekvivalencija iz C 0 u S
1
. Oznaqimo to preslikavae sa r.
Posmatrajmo pete A
k
: [0, 2] GL(n, C) u prostoru GL(n, C) sa baznom taqkom E (E je jediniqna
matrica), definisane sa:
A
k
(t) =
_

_
e
ikt
0 0 ... ..... 0
0 1 0 ... ..... 0
0 0 1 ... ..... 0
.. .. .. .. . .
.. .. .. .. . .
.. .. .. .. 1 0
0 0 0 .. 0 1
_

_
, k Z.
Oqigledno, determinanta matrice A
k
(t) je e
ikt
xto je kompleksan broj modula 1. Dakle, homomorfizam
fundamentalnih grupa (r det)

indukovan preslikavaem r det : GL(n, C) S

1
klasi pete A
k
dodeuje
klasu qiji je predstavnik peta
k
: [0, 2] S
1
,
k
(t) = e
ikt
. Naime,
(r det)

[A
k
] = [r det A
k
] = [
k
], k Z.
Meutim, fundamentalna grupa krunice
1
(S
1
) je izomorfna sa Z, a celom broju k, pri tom izomor-
fizmu, odgovara upravo klasa pete
k
(ili eventualno
k
ako promenimo orijentaciju). To znaqi da
je (r det)

zapravo epimorfizam fundamentalnih grupa, pa kako je

1
(S
1
) beskonaqna, to i
1
(GL(n, C))
mora biti beskonaqna.
8. Neka su p : X Y i q : Y Z natkrivaa. Ako q ima konaqno mnogo listova, dokazati da je
q p : X Z takoe natkrivae.
Rexee : Prvo, preslikavae q p je neprekidna surjekcija jer je kompozicija dve neprekidne surjek-
cije.
Neka je k N broj listova natkrivaa q.
Odaberimo proizvonu taqku z Z. Treba da pronaemo otvorenu okolinu U
z
taqke z qija je in-
verzna slika (q p)
1
(U
z
) disjunktna unija familije otvorenih skupova u X od kojih se svaki, pri q p,
homeomorfno slika na U
z
.
Kako je preslikavae q k-lisno natkrivae, to postoji otvorena okolina

U
z
taqke z takva da je
q
1
(

U
z
) =
k
_
j=1

V
j
gde su

V
j
otvoreni skupovi u Y koji se pri q homeomorfno slikaju na

U
z
. Neka je y
j
(jedinstvena) taqka u

V
j
takva da je q(y
j
) = z. S obzirom da je i p natkrivae, za svako j = 1, k postoji
otvorena okolina

V
y
j
taqke y
j
takva da je p
1
(

V
y
j
) =
_
A
j

j
gde su

W

j
otvoreni skupovi u X koji se
pri p homeomorfno slikaju na

V
y
j
.
Neka je U
z
=
k

j=1
q(

V
j


V
yj
). Za svako j, q(

V
j


V
yj
) je otvoren skup u Z jer su

V
j
i

V
yj
otvoreni u Y ,
a q otvoreno preslikavae ( budui da je natkrivae). Kako je U
z
konaqan presek otvorenih, i on je
otvoren u Z. Takoe, y
j


V
j


V
y
j
, j = 1, k, pa onda i q(y
j
) = z q(

V
j


V
y
j
) za svako j, pa sledi z U
z
.
Dakle, U
z
je otvorena okolina taqke z.
Kako je q(

V
j


V
y
j
) q(

V
j
) =

U
z
, imamo da je U
z


U
z
, pa je onda q
1
(U
z
) =
k
_
j=1
V
j
, gde je V
j
otvoren
podskup od

V
j
koji se pri q preslikava homeomorfno na U
z
. Primetimo da je V
j
otvoren podskup i od

V
y
j
jer je V
j
= q
1
(U
z
)

V
j
, a U
z
q(

V
j


V
y
j
), pa V
j
, kao deo inverzne slike q
1
(U
z
) sadran u

V
j
, mora
biti podskup od

V
j


V
yj
.
Sliqno, s obzirom da je V
j


V
yj
, inverzna slika p
1
(V
j
) e biti disjunktna unija
_
Aj
W

j
, gde je W

j
otvoren u

W

j
(pa samim tim i u X) koji se pri p preslikava homeomorfno na V
j
.
Konaqno imamo:
(q p)
1
(U
z
) = p
1
(q
1
(U
z
)) = p
1
(
k
_
j=1
V
j
) =
k
_
j=1
p
1
(V
j
) =
k
_
j=1
_
Aj
W

j
.
Pri tom, W

j
su otvoreni u X i, pri preslikavau q p, homeomorfno se slikaju na U
z
.
Dakle, U
z
je traena okolina taqke z, pa q p zaista jeste natkrivajue preslikavae.
9. Neka je X putno povezan prostor sa konaqnom fundamentalnom grupom i neka su p : X Y i q : Y X
natkrivaa. Dokazati da su p i q homeomorfizmi.
Rexee : Primetimo najpre da je i Y putno povezan s obzirom da je p : X Y neprekidno preslikavae
iz putno povezanog prostora X na Y .
Kako je q : Y X natkrivae, to je indukovani homomorfizam q

:
1
(Y )
1
(X) injektivan, tj. q

je
monomorfizam. Odavde sledi da je grupa
1
(Y ) takoe konaqna i da vai [
1
(Y )[ [
1
(X)[.
S druge strane, i p

:
1
(X)
1
(Y ) je monomorfizam, pa vai i [
1
(X)[ [
1
(Y )[.
Dakle,
1
(X) i
1
(Y ) su konaqne grupe sa istim brojem elemenata, pa je svako preslikavae iz jedne
u drugu injektivno ako i samo ako je surjektivno. Zakuqujemo da su p

i q

zapravo izomorfizmi.
Uz to, broj listova natkrivaa p, odnosno q, jednak je indeksu [
1
(Y ) : p

(
1
(X))], odnosno indeksu
[
1
(X) : q

(
1
(Y ))], a kako su ovi indeksi = 1 (jer je p

(
1
(X)) =
1
(Y ), tj. q

(
1
(Y )) =
1
(X)), to su p i q
jednolisna natkrivaa.
Ali gle, jednolisno natkrivae nije nixta drugo nego homeomorfizam.
10. Dat je trodimenzionalni torus T
3
= S
1
S
1
S
1
. Ispitati da li postoje natkrivaa p
1
: T
3
RP
3
i p
2
: RP
3
T
3
.
Rexee : Uoqimo najpre da je
1
(T
3
) =
1
(S
1
S
1
S
1
)

=
1
(S
1
)
1
(S
1
)
1
(S
1
)

= Z Z Z = Z
3
.
Kad bi postojalo natkrivae p
1
: T
3
RP
3
fundamentalna grupa projektivnog prostora RP
3
bi
imala podgrupu izomorfnu sa
1
(T
3
)

= Z
3
. Meutim, fundamentalna grupa
1
(RP
3
) je izomorfna grupi
Z
2
, dakle konaqna je, pa je i svaka ena podgrupa konaqna. Stoga,
1
(RP
3
) ne moe imati podgrupu
izomorfnu sa
1
(T
3
), pa ne postoji natkrivae p
1
.
S druge strane,
1
(T
3
)

= Z
3
je slobodna Abelova grupa, pa je i svaka ena podgrupa slobodna Abelova.
Ali,
1
(RP
3
)

= Z
2
nije slobodna. Dakle,
1
(T
3
) nema podgrupu izomorfnu sa
1
(RP
3
), pa ne postoji ni
natkrivae p
2
.
11. (a) Neka je D
2
R
2
jediniqni zatvoreni disk u ravni, S
1
= D
2
egova granica, a R
2
i f : D
2
R
2
neprekidno preslikavae takvo da a / f(S
1
). Dokazati da ako restrikcija f[
S
1 : S
1
R
2
a reprezentuje
netrivijalnu petu u
1
(R
2
a), onda postoji taqka x D
2
takva da je f(x) = a.
(b) Neka je I = [0, 1] i u, v : I I I putevi za koje je u(0) = (0, 0), u(1) = (1, 1), v(0) = (0, 1) i v(1) = (1, 0).
Dokazati da postoji taqka (x
0
, y
0
) I I takva da je u(x
0
) = v(y
0
).
Rexee : (a) Kada ne bi postojalo takvo x, onda bi restrikcija f[
S
1 : S
1
R
2
a imala neprekidno
produee na D
2
(konus od S
1
). To produee bi bila sama funkcija f : D
2
R
2
a. Meutim, pos-
tojae ovog produea je ekvivalentno sa tim da je f[
S
1 homotopno konstantnom preslikavau, odnosno
da f[
S
1 reprezentuje trivijalnu petu u
1
(R
2
a) xto je u kontradikciji sa pretpostavkom zadatka.
(b) Definiximo funkciju g : I I R
2
sa g(x, y) = u(x) v(y). Naravno, g je neprekidna. Treba
dokazati da postoji taqka (x
0
, y
0
) I I takva da je g(x
0
, y
0
) = (0, 0).
Posmatrajmo granicu (I I) = (I 0) (1 I) (I 1) (0 I).
Ako (0, 0) g((I I)), stvar je gotova.
Ako (0, 0) / g((I I)), primeniemo tvree (a). Naime, primetimo najpre da je kvadrat I I
homeomorfan disku D
2
. Neka je h : D
2

I I. Naravno, tada je i h[
S
1 : S
1

(I I) homeomorfizam.
Neka je f = g h : D
2
R
2
. Sada imamo da (0, 0) / f(S
1
). Dokazaemo da f[
S
1 reprezentuje netrivijalnu
petu u
1
(R
2
(0, 0)).
Opiximo prvo preslikavae g[
(II)
: (I I) R
2
(0, 0).
Po definiciji preslikavaa g, vidimo da je g(0, 0) = (0, 1) i g(1, 0) = (1, 0). Takoe, za svako x I,
g(x, 0) = u(x) v(0) = u(x) (0, 1), pa kako je x-koordinata taqke u(x) izmeu 0 i 1, to taqka g(x, 0) ima
x-koordinatu 0. Sliqno, taqka u(x) ima y-koordinatu 1, pa taqka g(x, 0) ima y-koordinatu 0.
Zakuqujemo da se za svako x I taqka g(x, 0) nalazi u qetvrtom kvadrantu, tj. da je g(I 0) zapravo
put u qetvrtom kvadrantu koji spaja taqku (0, 1) sa taqkom (1, 0).
Analognim razmatraem moe se pokazati da je g(1 I) put u prvom kvadrantu koji spaja taqku
(1, 0) sa taqkom (0, 1), zatim, da je g(I 1) put u drugom kvadrantu koji spaja taqku (0, 1) sa taqkom
(1, 0) i da je g(0 I) put u treem kvadrantu koji spaja taqku (1, 0) sa taqkom (0, 1).
`

1
1
g(1 I)
0
g(I 1)
1
g(0 I)
g(I 0)
`

0
1
1 x
y
I I
q
g
I 0
1 I
I 1
0 I
1
Dakle, g((I I)) je zatvorena kriva u R
2
(0, 0) koja u pozitivnom smeru jednom obie koordinatni
poqetak.
Odavde sledi da f[
S
1 : S
1
R
2
(0, 0) reprezentuje generator fundamentalne grupe
1
(R
2
(0, 0))

= Z
(f[
S
1 je stepena 1), pa tim pre reprezentuje netrivijalni element te grupe.
Na osnovu dela zadatka pod (a), postoji p D
2
takvo da je f(p) = g(h(p)) = (0, 0), pa je h(p) = (x
0
, y
0
)
traena taqka.
12. Neka su f : R
2
R i g : R
2
R neprekidne i ograniqene funkcije. Dokazati da sistem
f(x, y) = x
g(x, y) = y
ima rexee.
Rexee : S obzirom da su f i g ograniqene, postoje pozitivne konstante M i L takve da je za svaku
taqku (x, y) R
2
, [f(x, y)[ M i [g(x, y)[ L.
Neka je B zatvorena kugla u R
2
sa centrom u koordinatnom poqetku polupreqnika

M
2
+L
2
.
Formirajmo neprekidnu funkciju F : R
2
B qije su koordinatne funkcije f i g, tj. po definiciji
F(x, y) = (f(x, y), g(x, y)), (x, y) R
2
. Zaista, F je neprekidna jer su f i g takve i zaista, za svako
(x, y) R
2
, F(x, y) B jer je d(F(x, y), (0, 0)) =
_
[f(x, y)[
2
+[g(x, y)[
2

M
2
+L
2
.
Restrikcija F[
B
: B B je neprekidna funkcija, a kako je kugla B zatvorena (homeomorfna zatvorenom
jediniqnom disku D
2
), ona ima svojstvo fiksne taqke po Brauerovoj teoremi. Dakle, postoji (x
0
, y
0
) B
takvo da je F[
B
(x
0
, y
0
) = (x
0
, y
0
), ali F[
B
(x
0
, y
0
) = F(x
0
, y
0
) = (f(x
0
, y
0
), g(x
0
, y
0
)), pa je par (x
0
, y
0
) rexee
sistema.
13. Ako je f : D
2
R
2
0 neprekidno preslikavae, dokazati da za neko x
0
S
1
vai [[f(x
0
)[[x
0
= f(x
0
).
Rexee : Posmatrajmo neprekidno preslikavae r : R
2
0 S
1
definisano sa r(t) =
1
||t||
t i uoqimo
kompoziciju i r f : D
2
D
2
, gde je i : S
1
D
2
inkluzija. Ova kompozicija je neprekidno preslikavae
diska D
2
u sebe, pa po Brauerovoj teoremi ima fiksnu taqku x
0
D
2
. Ali, x
0
= i(r(f(x
0
))) je u slici
inkluzije i, pa zapravo x
0
S
1
.
Dae je
x
0
= i(r(f(x
0
))) = r(f(x
0
)) =
1
||f(x
0
)||
f(x
0
),
pa mnoeem ove jednakosti sa [[f(x
0
)[[ dobijamo traenu jednakost.
14. Neka je n N, RP
n
= S
n
/
xx
, p : S
n
RP
n
prirodna projekcija (p(x) = x, x) i id
RP
n : RP
n
RP
n
identiqko preslikavae. Odrediti sva neprekidna preslikavaa f : S
n
S
n
takva da dijagram
S
n
f
S
n
p p komutira.
RP
n
id
RP
n
RP
n
Rexee : Oqigledno, identitet id
S
n : S
n
S
n
i antipodalno preslikavae a : S
n
S
n
, a(x) = x,
zadovoavaju uslove zadatka. Dokaimo da su ova dva i jedina takva preslikavaa.
Neka je f : S
n
S
n
proizvono neprekidno preslikavae takvo da dijagram komutira i neka je x
0
S
n
proizvona taqka. Tada je id
RP
n(p(x
0
)) = id
RP
n(x
0
, x
0
) = x
0
, x
0
, pa zbog komutativnosti dijagrama
p(f(x
0
)) = x
0
, x
0
xto znaqi da je f(x
0
) = x
0
ili je f(x
0
) = x
0
.
Neka su sada A = x S
n
[ f(x) = x i B = x S
n
[ f(x) = x. Na osnovu prethodnog razmatraa
A B = S
n
i, oqigledno, A B = . S druge strane, skup svih taqaka na kojima se dva neprekidna
preslikavaa u Hauzdorfov prostor poklapaju je zatvoren u domenu, pa su skupovi A i B zatvoreni u
S
n
.
Zbog povezanosti sfere S
n
, n N, jedan od skupova A i B mora biti prazan, tj. f = a ili f = id
S
n.
15. Odrediti fundamentalnu grupu prostora X.

X :
Rexee : Ako prostor X iseqemo po meridijanu na kojem je uvedena identifikacija dobijamo cilindar
sa identifikacijom na granici kao na sledeoj slici.
X
A
A

A
A
Sada ovaj cilindar iseqemo po izvodnici i dobijamo prostor homeomorfan sa X.

A



A
A

A
A
A
A A
A
A
Fundamentalnu grupu ovog prostora odrediemo pomou Van Kampenove teoreme. Uobiqajeno, uzeemo
da je X
1
otvoren disk u unutraxosti pravougaonika, a X
2
komplement jednog maeg zatvorenog diska.
X
1

A



A A
A A
A
X
2
Prostor X
1
, budui disk, je kontraktibilan, pa mu je fundamentalna grupa trivijalna. Dakle,

1
(X
1
) = [ ).
Prostor X
2
je homotopski ekvivalentan granici pravougaonika sa nasleenom identifikacijom, drugim
reqima, prostor X
2
moemo iz centra izbaqenog diska da homotopiramo na granicu.

A



A A
A A
A

A




A

A
A
A

A A
A A
A
Drugi prostor u ovom nizu na slici je koliqnik prostor pravougaonika, a dve (zatvorene) dui koje
qine trei prostor predstavaju kompaktan podskup tog pravougaonika koji seqe sve klase ekvivalen-
cije. Otuda prvi homeomorfizam na prethodnoj slici. Drugi je ustvari lepee tri taqke koje su
identifikovane u treem prostoru.
Dakle, prostor X
2
je homotopski ekvivalentan buketu krunica i , pa je egova fundamentalna
grupa
1
(X
2
)

= , [ )

= Z Z (radi jednostavnije notacije, umesto [] pixemo samo ).
Presek X
1
X
2
je otvoreni kruni prsten kome je sredixa krunica deformacioni retrakt, pa je
X
1
X
2
=

xto znaqi da je
1
(X
1
X
2
)

= [ )

= Z.
Prostori X
1
, X
2
i X
1
X
2
su otvoreni i putno povezani i, oqigledno, X
1
X
2
= X, pa moemo
primeniti Van Kampenovu teoremu.
Peta koja reprezentuje generator fundamentalne grupe preseka, je trivijalna u prostoru X
1
jer je
taj prostor kontraktibilan. U prostoru X
2
, predstava petu koja se, pri homotopskoj ekvivalenciji
koja X
2
slika u buket krunica i , preslikava u petu
2

2
(naime, se preslikava u petu
koja granicu pravougaonika jednom obie, poqev od goreg levog temena, u smeru kretaa kazake na
satu).

X
1
:
X
2
:

A
A
A A
A
Po Van Kampenovoj teoremi imamo da je
1
(X)

= , [
2

2
= 1)

= , [
2
=
2
).
16. Nai fundamentalnu grupu prostora koji nastaje od sfere S
2
identifikacijom taqaka a = (1, 0, 0),
b = (0, 1, 0) i c = (0, 0, 1).
Rexee : Oznaqimo dobijeni koliqnik prostor sa X. Taqke a, b i c qine jednu klasu ekvivalencije,
tj. predstavaju istu taqku A u koliqnik prostoru (prostoru klasa).
X
:
A
A
A

Ako X sada izreemo po naznaqenim krivama (krunicama) , i , dobijamo dva (topoloxka) diska
sa identifikacijama na rubu.
X

A
A
A

A
A
A

Primeniemo dva puta Van Kampenovu teoremu da bismo dobili

1
(X).
Neka je najpre X
1
otvoreni disk u unutraxosti prvog (levog) od ova dva diska koji qine prostor
X, a X
2
komplement zatvorenog diska koji je ceo sadran u X
1
.
X

A
A
A

A
A
A
X
1
X
2
S obzirom da je X
1
disk, on je kontraktibilan, pa je
1
(X
1
) = [ ).
S druge strane, X
2
je homotopski ekvivalentan samo desnom disku sa nasleenom identifikacijom
(oznaqimo ga sa

X
2
). Naime, iz centra malog izbaqenog diska, deo prostora X
2
u levom disku moemo da
homotopiramo na granicu. Ostaje nam granica levog i ceo desni disk sa naznaqenom identifikacijom,
ali desni disk seqe sve klase ekvivalencije, pa imamo:

A
A
A

A
A
A

A
A
A

A
A
A

A
A
A

X
2

X
2
: :
Dakle,
1
(X
2
)

=
1
(

X
2
).
Fundamentalnu grupu prostora

X
2
odreujemo ponovnom primenom Van Kampenove teoreme, analognim
postupkom kao u prethodnom zadatku. Dobijamo
1
(

X
2
)

= , , [
1
= 1)

= , , [ = ).
Presek X
1
X
2
je otvoreni kruni prsten kome je sredixa krunica deformacioni retrakt, pa je
X
1
X
2
=

xto znaqi da je
1
(X
1
X
2
)

= [ )

= Z.
Oqigledno je da su prostori X
1
, X
2
i X
1
X
2
otvoreni i putno povezani. Takoe, X
1
X
2
= X, pa
moemo primeniti Van Kampenovu teoremu.
Peta , generator fundamentalne grupe preseka, je trivijalna u prostoru X
1
jer je ovaj kontrak-
tibilan. S druge starne, u prostoru X
2
, predstava petu koja se, pri homotopskoj ekvivalenciji
koja X
2
slika u

X
2
, preslikava u petu
1

1
.

X
1
:
X
2

A
A
A

A
A
A
:

Konaqno, iz Van Kampenove teoreme dobijamo da je

1
(X)

= , , [ = ,
1

1
= 1) = , , [ = , = ) = , , [ = ).
Meutim, poxto ova relacija izraava generator preko ostalih generatora, moemo da izbrixemo
generator i ovu relaciju, tako da je

1
(X)

= , [ )

= Z Z.
17. Iz ravni su izbaqena dva disjunktna otvorena diska. Prostori X i Y su dobijeni identifikacijama
kao na slici. Izraqunati ihove fundamentalne grupe i ispitati da li su oni homeomorfni.
X
:

Rexee : Odredimo najpre fundamentalnu grupu prostora X. Uoqimo krunicu u ravni takvu da
su oba izbaqena diska u enoj unutraxosti. Tada, deo ravni koji je u spoaxosti ove krunice
moemo homotopirati na tu krunicu i dobijamo prostor homotopski ekvivalentan sa X, zatvoren
disk iz qije unutraxosti su izbaqena dva otvorena diska i uvedena odgovarajua identifikacija.

A
X
A
Ako sada ovaj dobijeni prostor iseqemo po naznaqenoj krunici , dobijamo kruni prsten sa iden-
tifikacijom na jednoj rubnoj krunici na koju moemo da homotopiramo taj prostor.

A
A
A
A

A
A
A
A

A
A
A
A
X
A

Ali, ovo xto smo dobili je buket dve krunice, pa je X, dakle, homotopski ekvivalentan buketu
krunica i .
X

A
A
A
A

Konaqno zakuqujemo da je fundamentalna grupa prostora X,

1
(X)

= , [ )

= Z Z.
Odredimo sada fundamentalnu grupu prostora Y . Sliqno kao X, i prostor Y je homotopski ekviva-
lentan zatvorenom disku iz qije unutraxosti su izbaqena dva otvorena diska i uvedena odgovarajua
identifikacija.
A B A B Y

Oznaqimo dobijeni prostor sa

Y i uoqimo du CD, potprostor od

Y . Budui du, ona je kontrak-
tibilna, a par (

Y , CD) je, naravno, CW-par, pa ima svojstvo proxirea homotopije (HEP). Odavde
sledi da skupaem dui CD u taqku dobijamo prostor homotopski ekvivalentan sa

Y , a samim tim i
sa Y .
C
D

A B A B
:

B B A A

Y
C = D
Posledi prostor je buket dve Mebijusove trake, pa mu je fundamentalna grupa izomorfna slobodnom
proizvodu dve kopije grupe Z. Dakle,
1
(Y )

= Z Z.
Ostalo je jox da ispitamo da li su ovi prostori homeomorfni. Odredimo ihove Aleksandroveve
kompaktifikacije (kompaktifikacije jednom taqkom), X

i Y

.
S obzirom da je sfera bez jedne taqke homeomorfna ravni, jednotaqkovna kompaktifikacija prostora
X e biti sfera iz koje su izbaqena dva disjunktna otvorena diska i na granici nastale povrxi uvedena
odgovarajua identifikacija.
:
X

A A

Meutim, kad ovaj prostor malo rastegnemo, dobijamo cilindar sa identifikacijom na rubu, a kad
izvrximo naznaqeno lepee (zalepimo po ), dobijamo torus. Dakle, X

je torus.

A
A
A A

:
X

Na potpuno analogan naqin dobijamo da je Y

cilindar sa identifikacijom na rubu kao na sledeoj

slici.

B
A
A
B

B
:
Y

B B

A
B
A

Ako sada ovaj cilindar izreemo po izvodnici , a onda i po izvodnici , pa zalepimo po dobijamo:

B
B
B

A A
A
A
B B

B B

A A
A
Oznaqimo sa krunicu dobijenu nadovezivaem dui i
1
. Dakle, =
1
, pa dobijamo da je
Y

A A
A
A
a ovaj posledi prostor je Klajnova boca.
S obzirom da torus i Klajnova boca nisu homeomorfni, imamo da X

nije homeomorfno sa Y

, pa
onda ni prostori X i Y ne mogu biti homeomorfni.
18. Odrediti fundamentalnu grupu prostora na slici.

Rexee : Oznaqimo ovaj prostor sa X. Izreimo prostor X po naznaqenoj krunici (kraje taqke
biramo tako da one budu identifikovane, tj. tako da bude krunica). Ako sada dobijeni prostor
odmotamo i spoxtimo dobijamo kruni prsten sa identifikacijom na rubu.

A
A A
X
:
A

A
A
A
A

Ako unutraxu krunicu izvuqemo na gore, dobijamo cilindar sa odgovarajuom identi-

fikacijom na rubu.
A

A
A
A
A

A
A
A
A
A

A
A
A

A
A
X

Konaqno, ako ovaj cilindar iseqemo po izvodnici , dobiemo pravougaonik (topoloxki disk) sa
identifikacijom na rubu.
A
A
A

A
A

A
A A
A
Po Van Kampenovoj teoremi,
1
(X)

= , , [
1

1
= 1)

= , , [ =
1
).
19. Neka su D
i
, i = 1, 2, 3 disjunktni otvoreni diskovi na sferi S
2
, X = S
2

3
_
i=1
D
i
i Y jedna od kom-
ponenti (relativnog) ruba X. Ispitati da li je Y retrakt, odnosno deformacioni retrakt prostora
X.
Rexee : Rub prostora X se sastoji od tri krunice koje su granice izbaqenih diskova. Oznaqimo
ih sa k
i
, i = 1, 2, 3. Neka je npr. Y = k
1
.
Sfera bez jednog otvorenog diska je homeomorfna zatvorenom disku, pa je prostor X zapravo zatvoren
disk iz qije unutraxosti su izbaqena dva disjunktna otvorena diska. To moemo da vidimo i tako
xto prostor X ispravimo xirei jedan deo ruba, npr. k
3
.
:
X

k
1
k
1
k
3
k
3
k
2
k
2
Sada treba ispitati da li je krunica k
1
retrakt u ovom modelu prostora X.
Neka je f preslikavae prostora X (ovog modela) na egovu zatvorenu levu polovinu definisano
kao identitet na levoj polovini, a refleksija u odnosu na nacrtanu osu simetrije na desnoj. f je
neprekidno po teoremi o lepeu i oqigledno svaku taqku iz k
1
slika u sebe.
Neka je g preslikavae iz ove leve polovine prostora X na krunicu k
1
definisano kao radijalna
projekcija iz centra ove krunice na samu krunicu. I ovo preslikavae je neprekidno i taqke iz k
1
ostava fiksnim.
:
k
1
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
k
1
q
X
q
f g
k
1
k
2
k
3
Preslikavae g f : X Y = k
1
je neprekidno kao kompozicija takvih i svaku taqku iz Y slika u
sebe, pa je, po definiciji, retrakcija. Dakle, Y jeste retrakt prostora X.
Kada bi Y bio deformacioni retrakt prostora X, tada bi postojala retrakcija r : X Y koja je
i homotopska ekvivalencija (primetimo iz prethodnog dela dokaza da preslikavae g jeste, ali f nije
homotopska ekvivalencija). Meutim, tada bi vailo X Y , pa bi im i fundamentalne grupe bile
izomorfne.
Kako je Y = k
1
krunica, to je
1
(Y )

= Z.
Odredimo
1
(X). Prostor X moemo, iz centara krunica k
1
i k
2
da homotopiramo na potprostor
od X koji se sastoji od krunice k
3
i enog vertikalnog preqnika. Ako jox ovaj preqnik skupimo u
taqku, dobijamo osmicu (buket dve krunice), prostor homotopski ekvivalentan sa X.
:
X
Dakle, fundamentalna grupa od X je izomorfna fundamentalnoj grupi osmice, tj.
1
(X)

= Z Z.
S obzirom da grupe
1
(X) i
1
(Y ) nisu izomorfne, Y nije deformacioni retrakt prostora X.
20. Ako je X putno povezan prostor, dokazati da je egova suspenzija X prostopovezan prostor.
Rexee : Suspenzija X je putno povezan prostor jer je koliqnik prostor putno povezanog prostora
X I. Naime, X = (X I)/

, gde je data sa: (x, 0) (y, 0), (x, 1) (y, 1) (x, y X), a sve ostale taqke
su u relaciji samo sa sobom. Oznaqimo sa q : X I X prirodnu projekciju.
Dokaz emo izvesti uz pomo Van Kampenove teoreme.
Fiksirajmo proizvoan broj (0,
1
4
). Neka je Y
1
= q(X [0,
1
2
+)) i Y
2
= q(X (
1
2
, 1]).
:
X
...........................................................................................
....................................................................
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

`
Y
2
Y
1
X

`
Primetimo najpre da je
Y
1
Y
2
= q(X [0,
1
2
+)) q(X (
1
2
, 1]) = q((X [0,
1
2
+)) (X (
1
2
, 1])) = q(X I) = X.
Kako je prostor X putno povezan, kao naravno i interval [0,
1
2
+), to je i X[0,
1
2
+) putno povezan,
a poxto je q neprekidna funkcija, imamo i da je Y
1
= q(X [0,
1
2
+ )) putno povezan. Potpuno analogno
se pokazuje da je i Y
2
putno povezan.
Dokaimo da je Y
1
otvoren u X. Po definiciji koliqnik topologije, treba dokazati zapravo da je
q
1
(Y
1
) otvoren u X I. Ali, q
1
(Y
1
) = q
1
(q(X [0,
1
2
+ ))) = X [0,
1
2
+ ). Posleda jednakost vai
jer nijedna taqka iz X [0,
1
2
+ ) nije u relaciji sa nekom taqkom van ovoga skupa. Kako je, dakle,
X [0,
1
2
+) otvoren u X I, dobili smo da je Y
1
otvoren u X.
Opet, potpuno analogno se dokazuje da je i Y
2
otvoren podskup od X.
Da bismo smeli da primenimo Van Kampenovu teoremu treba jox da pokaemo da je Y
1
Y
2
putno
povezan prostor.
Primetimo da ovde vai q((X[0,
1
2
+)) (X(
1
2
, 1])) = q(X[0,
1
2
+)) q(X(
1
2
, 1]) jer nijedna
taqka iz (X [0,
1
2
+)) (X (
1
2
, 1]) nije u relaciji sa nekom taqkom iz (X (
1
2
, 1]) (X [0,
1
2
+)).
Sada imamo
Y
1
Y
2
= q(X [0,
1
2
+)) q(X (
1
2
, 1]) = q((X [0,
1
2
+)) (X (
1
2
, 1])) = q(X (
1
2
,
1
2
+)).
Kako su prostori X i (
1
2
,
1
2
+ ) putno povezani, a q neprekidna funkcija, to je i Y
1
Y
2
putno
povezan.
Dakle, moemo da primenimo Van Kampenovu teoremu na prostor X i egove potprostore Y
1
i Y
2
.
Dokaimo da su Y
1
i Y
2
kontraktibilni prostori.
Neka je A = [(x, 0)] = q(x, 0) doi vrh suspenzije X. Dokazaemo da je konstantno preslikavae
c
A
: Y
1
Y
1
, c
A
A, homotopno identitetu na Y
1
.
Definiximo H : Y
1
I Y
1
na sledei naqin: H([(x, t)], s) = [(x, st)], [(x, t)] Y
1
, s I. H je korektno
definisana jer je H([(x, 0)], s) = H([(y, 0)], s) = A za svako s I. Takoe, H je i neprekidna jer potiqe
od neprekidne funkcije

H : X [0,
1
2
+) I X [0,
1
2
+),

H(x, t, s) = (x, st). Naime, dijagram na slici
komutira, a preslikavae q id
I
je koliqniqko jer je q takvo, a I kompaktan i Hauzdorfov (zadatak 29).
X [0,
1
2
+) I

H
X [0,
1
2
+)
q
Y
1
q id
I
H
Y
1
I
Uz to, H([(x, t)], 0) = [(x, 0)] = A = c
A
([(x, t)] i H([(x, t)], 1) = [(x, t)] = id
Y
1
([(x, t)].
: Y
1
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

[(x, t)]
x
H([(x, t)], s)

Dakle, H : c
A
id
Y
1
, xto znaqi da je Y
1
kontraktibilan.
Uz neophodne promene tehniqke prirode, ovaj dokaz prolazi i za prostor Y
2
(primetimo uzgred da su
prostori Y
1
i Y
2
zapravo homotopski ekvivalentni konusu prostora X, pa se u prethodnom delu dokaza
krije i dokaz da je svaki konus kontraktibilan).
Konaqno, poxto su kontraktibilni, prostori Y
1
i Y
2
su prostopovezani, pa je po Van Kampenovoj
teoremi i X prostopovezan prostor.
21. Neka je S
2
jediniqna sfera u R
3
i A = (x, y, z) S
2
[ y, z 0 en podskup. Prostor X je dat kao
koliqnik prostor X = S
2
/

, po relaciji (x, y, 0) (x, y, 0), (x, 0, z) (x, 0, z). Izraqunati fundamen-

talnu grupu prostora X i ispitati da li je A/

retrakt od X.
Rexee : Prostor X je dobijen od sfere tako xto je na ekvatoru (z = 0) uvedena antipodalna iden-
tifikacija, a onda i na velikom krugu koji je presek sfere sa ravni y = 0 takoe uvedena antipodalna
identifikacija.
X
:

A
Ovaj prostor moemo da iseqemo po oba ova velika kruga na kojima je uvedena relacija i dobijamo
qetiri krixke sa odgovarajuom identifikacijom.
A
X

A
A
A
A

A
A
Ako sada sve ove delove ispravimo (postavimo u jednu ravan), onda imamo:
A
A

A
A
A
A
X

A
A
Na osnovu Van Kampenove teoreme,
1
(X)

= , [ = 1,
1
= 1,
1

1
= 1,
1
= 1).
Sreivaem dobijamo

1
(X)

= , [ =
1
, = ,
1
= , = )

= [ =
1
)

= [
2
= 1)

= Z
2
.
Izraqunajmo fundamentalnu grupu potprostora A/

. Kako je
A
A/

A
A

A
po Van Kampenovoj teoremi imamo
1
(A/

)

= , [
1
= 1)

= , [ = )

= [ )

= Z.
Kada bi A/

bio retrakt od X, onda bi postojalo preslikavae (retrakcija) r : X A/

takvo da
komutira dijagram na slici.
A/

i
X
id
A/

r
A/

Ali onda bi komutirao i odgovarajui dijagram fundamentalnih grupa.

1
(A/

)
i

1
(X)
id
1(A/)
r

1
(A/

)
Stoga, postojao bi ovakav komutativan dijagram grupa.
Z
i
Z
2
id
Z
r

Z
Meutim, ovo je nemogue jer bi r

bio epimorfizam konaqne na beskonaqnu grupu, a to, naravno, ne

postoji.
Dakle, A/

nije retrakt prostora X.

22. Izraqunati fundamentalnu grupu prostora X. Da li je X homeomorfan nekoj neorijentabilnoj
povrxi N
h
?

X
:
Rexee : Ako prostor X izreemo po krunici na kojoj je uvedena (antipodalna) identifikacija,
dobiemo dva torusa sa po jednim izbaqenim diskom sa relacijom
2
= 1 na granici (isto na oba
torusa).

X
A
A A
A
Razvijaem ovih torusa po zgodnim krunicama dobijamo sledei koliqnik model prostora X.
X

A A
A
A
A
A
A
A A

A
A
A
A
A A
A
A
A
A
A
A
Po Van Kampenovoj teoremi,

1
(X)

= , , , , [
1

2
= 1,
1

2
= 1)

= , , , , [
1

1
=
2
,
1

1
=
2
).
Primetimo uzgred da je abelizacija ove grupe

ab
1
(X)

= , , , , [ + = 2, + = 2)

= , , , , [ 0 = 2)

= Z Z Z Z Z
2
,
pa je jedina povrx kojoj bi X mogao da bude homeomorfan N
5
.
Meutim, X nije homeomorfan nijednoj povrxi.

X
:
B
B
B

Naime, ako posmatramo bilo koju taqku (klasu) na krunici na kojoj imamo identifikaciju, ona nema
okolinu homeomorfnu otvorenom disku jer svaka ena okolina sadri podokolinu od qetiri poludiska
sa zajedniqkom granicom (qetiri latice).
23. Odrediti fundamentalnu grupu prostora X kojeg qine qetiri 2-sfere tako da se svake dve dodiruju.
X
:
Rexee : Prostor X je homotopski ekvivalentan prostoru na sledeoj slici. Naime, ako u ovom
prostoru svaku od ovih xest dui koje idu od sfere do sfere skupimo u taqku (svaku posebno), dobijamo
upravo X, a poxto je svaka du kontraktibilna, vai da su ovi prostori homotopski ekvivalentni.
X
Na svakoj sferi u ovom prostoru uoqimo po tri taqke (A
i
, B
i
i C
i
) iz kojih polaze dui do preostalih
sfera. Takoe, uoqimo po dve naznaqene krive na sferama (topoloxke dui) koje spajaju taqke A
i
, B
i
i
C
i
. Na primer, na prvoj sferi, to je kriva od taqke A
1
do B
1
i kriva (deo ekvatora) od B
1
do C
1
.
Ako sada svaku od ovih osam dui (jednu po jednu) skupimo u taqku, dobiemo prostor istog homo-
topskog tipa jer kolapsiraem nekoliko od ih sve ostale ostaju dui (nijedna ne postaje krunica).
Pri tom taqke A
i
, B
i
i C
i
postaju ista taqka, a dobijeni prostor qine ivice trostrane piramide i
po jedna sfera zakaqena na svako teme.

X

A
1
A
4
= B
4
= C
4
A
3
B
4
C
1
A
2
B
3
B
1
B
2
C
2
C
3
C
4

A
2
= B
2
= C
2
A
3
= B
3
= C
3 A
1
= B
1
= C
1
A
4
Zatim, jednu ivicu ove piramide (npr. A
1
A
2
) skupimo u taqku, a onda i oj naspramnu ivicu (A
3
A
4
)
takoe skupimo u taqku. Pojavuju se dva buketa od po dve sfere i qetiri dui od jedne dodirne taqke
do druge.
X

-
-
A
1
= A
2
A
3
= A
4
-
A
1
= A
2
= A
3
= A
4
Konaqno, jednu od ove qetiri dui skupimo u taqku i dobijamo da je X homotopski ekvivalentan
buketu od qetiri sfere i tri krunice.
To znaqi da je
1
(X)

=
1
(S
2
)
1
(S
2
)
1
(S
2
)
1
(S
2
)
1
(S
1
)
1
(S
1
)
1
(S
1
)

= Z Z Z.
24. Na torusu T
2
= S
1
S
1
definisana je relacija ekvivalencije : (z
1
, z
2
) (w
1
, w
2
) z
1
, z
2
= w
1
, w
2
.
Odrediti fundamentalnu grupu prostora T
2
/

.
Rexee : Taqka (z, w) S
1
S
1
je, osim sa sobom, u relaciji jox jedino sa taqkom (w, z). Posmatrajmo
koliqnik model torusa T
2
= S
1
S
1
prikazan na slici.
1
1 1
1
1
1
i
i
i
i
w
(z, z)
(1, 1)
z
(z, w)
(w, z)
(, 1)
(1, 1)
(1, 1) (1, 1)
(1, 1)
(1, 1)
(1, 1)
w
z
(1, 1)
(1, ) (1, )
S
1
S
1

(, 1)
Taqka u unutraxosti ovog kvadrata je u relaciji sa sebi simetriqnom taqkom u odnosu na dija-
gonalu. Dakle, unutar kvadrata klase su parovi simetriqnih taqaka u odnosu na dijagonalu, a ako je
taqka jox i na samoj dijagonali, onda je ena klasa jednoqlana.
Na rubu kvadrata, sem identifikacije koju torus nosi sam po sebi, imamo i sledeu identifikaciju.
Taqka (1, ) na levoj vertikalnoj stranici kvadrata je, u ovom modelu torusa, identifikovana sa odgo-
varajuom taqkom na desnoj vertikalnoj stranici. Ali, pri ovoj relaciji , ona je identifikovana i
sa taqkom (, 1) koja se nalazi na dooj, a i goroj, horizontalnoj stranici. Dakle, sve qetiri stranice
su identifikovane.
Na osnovu svega prethodnog, deo kvadrata iznad dijagonale (raqunajui i samu dijagonalu) je egov
kompaktan podskup koji seqe sve klase ekvivalencije, pa moemo da izbrixemo deo ispod dijagonale.
Dobijamo (pun) trougao kome su dve stranice identifikovane, a sve ostale taqke van ove dve stranice
su u relaciji samo sa sobom.

(1, 1)
(1, 1)
(1, 1)
Ali ovo je jedan od znamenitih koliqnik modela Mebijusove trake. Dakle, imamo homeomorfizam
T
2
/

M, pa je
1
(T
2
/

)

=
1
(M)

= Z.
25. Ako je M Mebijusova traka i k M krunica prikazana na slici, odrediti
1
(M/k).
M
:
k
Rexee : Kada se krunica k skupi u taqku, na Mebijusovoj traci iskoqi jedna sfera. Preciznije,
M/k je buket Mebijusove trake i jedne dvodimenzionalne sfere.

M
:
k
k
k
: M/k
Stoga,
1
(M/k) =
1
(M S
2
)

=
1
(M)
1
(S
2
)

= Z.
26. Prostor X je dat kao koliqnik prostor piramide (povrxi piramide). Odrediti fundamentalnu
grupu prostora X i ispitati da li je osnova piramide sa nasleenom identifikacijom (torus) retrakt
prostora X.

X :

(a)

A
A
A A
A
(b)
Rexee : (a) Qetiri temena u osnovi piramide pripadaju istoj klasi jer su svaka dva susedna u
relaciji. Na primer, za dva nama najblia temena vai da iz oba izlazi kriva , pa su u relaciji.
Vrh piramide (taqka B) je u relaciji samo sa sobom.
Isecimo piramidu po svim enim ivicama.

A A
A
A
A
A
A
A
A A
A
A
A
A
A
A
B
B
B
B
B
Sada sve strane postavimo u jednu ravan i dobijamo koliqnik prostor homeomorfan sa X.

A A
A
A
A
A
B

X
A A
B

A
A
B

A A
B

Ovde ne moemo direktno da primenimo Van Kampenovu teoremu jer nisu sva temena identifikovana.
Drugim reqima, i nisu krunice, nego dui jer su im kraje taqke razliqite. U ovoj situaciji
moemo jednu od ove dve dui (npr. ) da skupimo u taqku i dobijamo prostor istog homotopskog tipa.
Pri tom kolapsirau, taqke A i B postaju ista taqka, pa postaje krunica.
A = B

A
X
A
A
A
AA AA A A A

Konaqno, na ovaj prostor primenimo Van Kampenovu teoremu, a kako je ovaj prostor homotopski
ekvivalentan sa X, imamo da je
1
(X)

= , , [
1

1
= 1, = 1,
1
= 1,
1
= 1,
1

1
= 1).
Sreivaem dobijamo:

1
(X)

= , , [ = , =
1
, = , = , =
1
)

= , [ = , =
1
, = )

=

= [
2
= 1)

= Z
2
.
Osnova piramide sa nasleenom identifikacijom (oznaqimo je sa Y ) je oqigledno topoloxki torus.
Ako bi taj torus Y bio retrakt ovog prostora, postojalo bi r : X Y takvo da komutira dijagram na
sledeem crteu.
Y
i
X
id
Y
r
Y
Ali onda bi komutirao i odgovarajui dijagram fundamentalnih grupa.

1
(Y )
i

1
(X)
id
1(Y )
r

1
(Y )
Poxto je Y T
2
, vai da je
1
(Y )

=
1
(T
2
)

= Z Z. Dakle, imali bismo ovaj komutativni dijagram
grupa.
Z Z
i

Z
2
id
ZZ
r

Z Z
Poxto je kompozicija r

bijekcija, r

mora biti NA. Meutim, ovo je kontradikcija jer smo dobili

da je r

epimorfizam iz konaqne na beskonaqnu grupu. Dakle, Y nije retrakt prostora X.

(b) Za razliku od sluqaja pod (a), ovde je vrh piramide identifikovan sa temenima u osnovi (jer je
tako naznaqeno u postavci zadatka). Kreemo na isti naqin kao i pod (a). Iseqemo piramidu po svim
ivicama,

A A
A
A
A
A
A
A
A A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
a onda sve ove strane postavimo u jednu ravan.

A A
A
A
A A
A

A
X
A A
A
A
A

A
A
A

Sada imamo da su sva temena identifikovana (i i su krunice), pa odmah primeujemo Van

Kampenovu teoremu.
Na osnovu te teoreme,
1
(X)

= , , , [
1

1
= 1,
1
= 1,
1
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1).
Kada ove relacije malo sredimo, dobijamo ovakvu prezentaciju grupe
1
(X):

1
(X)

= , , , [ = , = , =
1
, =
1
, = )

= , , [ = , =
1
, = ).
Ali i ovde je generator izraen preko ostalih ( = ), pa izbrixemo ovu relaciju, izbrixemo
generator i u svim ostalim relacijama umesto pixemo . Konaqno,

1
(X)

= , [
2
= 1)

= Z Z
2
.
Kad bi torus u osnovi piramide bio retrakt ovog prostora, analogno kao pod (a), dobili bismo
ovakav komutativan dijagram grupa.
Z Z
i

Z Z
2
id
ZZ
r

Z Z
S obzirom da je abelizacija funktor iz kategorije grupa u kategoriju Abelovih grupa, kada abelizu-
jemo ove grupe i homomorfizme, dobijamo sledei komutativni dijagram Abelovih grupa (radi jed-
nostavnije notacije, koristimo iste oznake za preslikavaa).
Z Z
i

Z Z
2
id
ZZ
r

Z Z
Dakle, kada bi torus Y bio retrakt od X, postojao bi epimorfizam r

: Z Z
2
Z Z. Meutim,
ovo poslede nije taqno. Dokaimo to.
Neka je f : Z Z
2
Z Z bilo koji homomorfizam. Tada je f(0, 1) = (0, 0) jer je (0, 1) element reda 2
u grupi Z Z
2
= Z Z
2
, a u grupi Z Z = Z Z jedini element konaqnog reda je neutral (0, 0). Neka
je f(1, 0) = (m, n). S obzirom da je f(k, l) = f(k(1, 0) + l(0, 1)) = k(m, n) = (km, kn), slika homomorfizma f
je data sa Imf = (km, kn) [ k Z. Ako je m = n, onda npr. (0, 1) / Imf. Ako je m ,= n, onda je za svako
k ,= 0, km ,= kn, pa npr. (1, 1) / Imf. U svakom sluqaju, f nije NA.
Dokazali smo da ne postoji pomenuti epimorfizam, pa torus u osnovi piramide nije retrakt ni od
ovoga prostora X.
27. Dati su prostori X i Y , pri qemu je Y kompaktan. Ako je x
0
X i W otvoren potprostor od
X Y takav da x
0
Y W, dokazati da postoji (otvorena) okolina U taqke x
0
takva da je U Y W.
Rexee : Neka je y Y bilo koja taqka. Kako (x
0
, y) x
0
Y W, a W je otvoren u proizvodu, to
postoje otvoreni U
y
X i V
y
Y takvi da x
0
U
y
, y V
y
i U
y
V
y
W (bazna okolina).
S obzirom da y V
y
, familija V
y

yY
je jedan otvoreni pokrivaq prostora Y . Kako je Y kompaktan,
postoji konaqan potpokrivaq V
y
j

j=1,n
.
Neka je U =
n

j=1
U
yj
. U je otvoren u X jer je presek konaqne familije otvorenih. Poxto za svako
y Y , vai da x
0
U
y
, to onda i za svako j 1, 2, ..., n, x
0
U
y
j
, xto e rei x
0
U. Dakle, U je
(otvorena) okolina taqke x
0
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
x
0
U
X
Y

W
Treba jox dokazati da je U Y W.
Neka je (x, y) U Y . Poxto familija V
yj

j=1,n
pokriva prostor Y , postoji j
0
1, 2, ..., n takvo da
y V
y
j
0
. Kako je x U =
n

j=1
U
y
j
, to x U
y
j
0
. Stoga, (x, y) U
y
j
0
V
y
j
0
. Ali za odgovarajue U
y
i V
y
vai
U
y
V
y
W (tako su odabrani), pa onda i specijalno U
y
j
0
V
y
j
0
W. Zakuqujemo da (x, y) W. Kako
je (x, y) bila proizvona taqka iz U Y , dokazana je traena inkluzija.
28. Neka je X lokalno kompaktan T
2
prostor i neka je x X. Dokazati da za svaki otvoren skup U X
koji sadri taqku x, postoji otvoren skup V takav da je V kompaktan i da vai x V V U.
Rexee : Kako je prostor X lokalno kompaktan i Hauzdorfov, on je regularan. Odatle sledi da za
dati otvoreni skup U, x U, postoji otvoren skup V
1
takav da x V
1
V
1
U.
S druge strane, s obzirom da je X lokalno kompaktan, taqka x ima otvorenu okolinu V
2
sa kompaktnim
zatvoreem.
Neka je V = V
1
V
2
. V je otvoren kao presek dva otvorena. Uz to, V V
2
V
2
, pa je i V V
2
. V je,
dakle, zatvoren podskup kompaknog skupa V
2
, pa je i sam kompaktan.
Takoe, V V
1
V
1
, pa imamo V V
1
. Ali V
1
U, pa je i V U. Naravno, V sadri taqku x jer je
sadre i V
1
i V
2
, pa vai x V V U.
29. Neka je f : X Y koliqniqko preslikavae i neka je Z lokalno kompaktan T
2
prostor. Dokazati da
je preslikavae f id
Z
: X Z Y Z koliqniqko.
Rexee : Preslikavae f je neprekidna surjekcija jer je koliqniqko. Naravno, i id
Z
je neprekidna
surjekcija, pa je i proizvod f id
Z
neprekidna surjekcija.
Neka je A Y Z takav da je inverzna slika (f id
Z
)
1
(A) otvoren skup u X Z. Treba dokazati da
je A otvoren u Y Z.
Fiksirajmo jednu taqku (y
0
, z
0
) A. Nax zadatak je da naemo otvoren skup u Y Z koji sadri ovu
taqku, a sadran je u A.
Neka je x
0
X takva da je f(x
0
) = y
0
. Tada je (f id
Z
)(x
0
, z
0
) = (y
0
, z
0
), pa taqka (x
0
, z
0
) (f id
Z
)
1
(A).
Kako je ovaj skup otvoren u X Z, to postoje otvoren skup U
1
X i otvoren skup W Z takvi da
(x
0
, z
0
) U
1
W (f id
Z
)
1
(A). Poxto je Z lokalno kompaktan T
2
prostor, na osnovu prethodnog
zadatka, postoji otvoren skup V Z takav da je V kompaktan i da vai z
0
V V W. Odavde sledi
da (x
0
, z
0
) U
1
V U
1
V U
1
W (f id
Z
)
1
(A).
Induktivno emo definisati otvorene skupove U
n
X, n N, takve da za n 2, U
n
f
1
(f(U
n1
)) i
za svako n N, U
n
V (f id
Z
)
1
(A).
U
1
je ve definisan. Ako imamo skupove U
i
, i = 1, n 1, sa navedenim osobinama, definiximo U
n
.
Kako je U
n1
V (f id
Z
)
1
(A), imamo da je f(U
n1
) V = (f id
Z
)(U
n1
V ) A. To znaqi da
f
1
(f(U
n1
)) V = (f id
Z
)
1
(f(U
n1
) V ) (f id
Z
)
1
(A).
Neka je x f
1
(f(U
n1
)). Na osnovu prethodne inkluzije, (f id
Z
)
1
(A) (X V ) je otvoren skup u
XV koji sadri celu du xV , pa na osnovu zadatka 27, postoji otvoren skup

U
x
X koji sadri
taqku x i za koji vai

U
x
V (f id
Z
)
1
(A) (X V ) (f id
Z
)
1
(A). (Ovde koristimo kompaktnost
skupa V )
Konaqno, definixemo U
n
=
_
xf
1
(f(U
n1
))

U
x
. U
n
je otvoren u X kao unija otvorenih. Zatim, iz x

U
x
direktno sledi da je U
n
f
1
(f(U
n1
)). Na posletku, U
n
V = (
_
xf
1
(f(U
n1
))

U
x
)V =
_
xf
1
(f(U
n1
))
(

U
x
V ),
a kako je svaki od skupova u ovoj uniji podskup od (f id
Z
)
1
(A), imamo U
n
V (f id
Z
)
1
(A).
Neka je sada U =
_
nN
U
n
. Dokazaemo da je skup f(U) V otvoren u Y Z i da je za ega ispueno
(y
0
, z
0
) f(U) V A qime e biti zavrxen dokaz da je A otvoren.
Uvek vai f
1
(f(U)) U. Ako je x f
1
(f(U)), onda f(x) f(U), pa postoji b U takvo da je
f(b) = f(x). Taqka b, budui u uniji familije U
n

nN
, pripada nekom qlanu te familije. Dakle, za
neko n
0
N, b U
n
0
. Poxto f(x) = f(b) f(U
n
0
), imamo da x f
1
(f(U
n
0
)). Meutim, po konstrukciji
niza U
n

nN
, f
1
(f(U
n
0
)) U
n
0
+1
U. Dakle, x U, pa zapravo vai jednakost f
1
(f(U)) = U.
Skup U =
_
nN
U
n
je otvoren u X kao unija otvorenih, tj. f
1
(f(U)) je otvoren, a poxto je f koliqniqko,
zakuqujemo da je f(U) otvoren u Y . Kako je V otvoren u Z, imamo da je skup f(U) V otvoren u Y Z.
S obzirom da taqka x
0
U, taqka y
0
= f(x
0
) f(U). Takoe, z
0
V , xto nam daje (y
0
, z
0
) f(U) V .
Pri definisau familije U
n

nN
, pokazano je da je za svako n N, f(U
n
) V A. Na osnovu toga,
f(U) V = f(
_
nN
U
n
) V = (
_
nN
f(U
n
)) V (
_
nN
f(U
n
)) V =
_
nN
(f(U
n
) V ) A.
Ovim smo dokazali da skup f(U) V ima navedena svojstva, pa je, dakle, skup A otvoren u Y Z.
30. Data je kriva na povrxi M
2
. Odrediti fundamentalne grupe razlike M
2
i koliqnika M
2
/

.
M
2
:
Rexee : Kada sa povrxi M
2
izbacimo sve taqke na krivoj , sredi deo te povrxi moemo da
razdvojimo (rod se smaio za 1). Dobijamo torus sa koga su izbaqena dva (zatvorena) diska.
M
2

Isecimo sad ovaj torus (bez dva diska) na uobiqajeni naqin, po krunicama i . Naravno, ovde
biramo ove krunice tako da one ne seku izbaqene diskove.

M
2

A

Kada to razmotamo, dobijamo standardni pravougaoni koliqniqki model torusa, ali bez dva diska u
unutraxosti pravougaonika.

A

A
A
A
M
2

Uoqimo krunicu i homotopirajmo ovaj prostor na rub pravougaonika i ovu egovu dijagonalu.
Koliqnik prostor koji ostaje je homeomorfan buketu krunica , i .
A

A
A
A

M
2

A
A
A

Kako je prostor M
2
istog homotopskog tipa kao ovaj buket, imamo da je
1
(M
2
)

= Z Z Z.
Kada krivu skupimo u taqku, dobijamo torus kome su dve taqke identifikovane.
Posmatrajmo opet standardni koliqniqki model torusa. Poxto je torus zatvorena povrx, potpuno
je svejedno koje dve egove taqke identifikujemo (odgovarajui prostori su homeomorfni). Uzmimo
taqku koja u ovom modelu odgovara klasi temena pravougaonika i jednu taqku (jednoqlanu klasu) iz
unutraxosti.

: M
2
/

A
A
A

Ako uoqimo krivu i izreemo ovaj prostor po oj, dobiemo topoloxki disk sa naznaqenom iden-
tifikacijom na rubu.

A
A
A
A
A
A

A
A A
A

A
M
2
/

A
A
A
A

Po Van Kampenovoj teoremi,

1
(M
2
/

)

= , , [
1

1
= 1)

= , , [
1

1
= 1)

= , , [ = )

= Z
2
Z.
31. Iz ravni su izbaqena dva (otvorena) diska i na granicu tako dobijene povrxi je zalepen cilindar
po homeomorfizmu granica. Odrediti fundamentalnu grupu tako dobijenog prostora X (v. sliku).
X
:
Rexee : S obzirom da je jednotaqkovna kompaktifikacija ravni sfera, jednotaqkovna kompakti-
fikacija prostora X e biti sfera bez dva diska na koju je zalepen cilindar po homeomorfizmu
granica. Ali to je zapravo sfera sa jednom ruqkom, odnosno torus.
X

Dakle, prostor X je homeomorfan torusu bez jedne taqke (svejedno koje jer je torus zatvorena povrx).
Meutim, torus bez taqke je homotopski ekvivalentan osmici (buketu dve krunice) xto je opisano
na sledeoj slici.

A A
A

A X

A
A
A
A
A

A
A
Zakuqujemo da je
1
(X)

= Z Z.
32. Nai neki prostor X takav da je
1
(X)

= , [
2

5
= 1). Moe li X biti povrx?
Rexee : Kako nam je poznata jedna prezentacija sa dva generatora, kreemo od buketa dve krunice.
Svaka od ovih krunica odgovara po jednom generatoru, pa emo ih oznaqiti sa i .
U ovoj prezentaciji imamo jednu relaciju, pa dodajemo jedan dvodimenzionalni disk na qijem rubu
uvodimo identifikaciju koja odgovara relaciji. Drugim reqima, na buket krunica i lepimo disk
po pravilu
2

5
.

X
:

Kako ovaj disk seqe sve klase ekvivalencije u ovom koliqnik prostoru, moemo da obrixemo osmicu.
Po Van Kampenovoj teoremi za ovaj prostor X zaista vai:
1
(X)

= , [
2

5
= 1).
Da bismo odgovorili na pitae da li je fundamentalna grupa neke (zatvorene) povrxi izomorfna
ovoj, odredimo abelizaciju ove grupe. Imamo da je
ab
1
(X)

= , [ 2 + 5 = 0).
Umesto generatora i , posmatrajmo generatore = 2 +5 i = +2. Ovo su zaista generatori
jer je = 5 2, a = 2. Tada imamo ovu prezentaciju:
ab
1
(X)

= , [ = 0)

= [ )

= Z.
(Ovo je zapravo standardni algebarski postupak odreivaa normalne forme konaqno generisane
Abelove grupe, date preko generatora i relacija.)
Ali, kao xto je poznato,
ab
1
(M
g
)

= Z
2g
,
ab
1
(N
h
)

= Z
h1
Z
2
, pa za X nismo mogli da uzmemo nijednu
povrx.
33. Nai neki prostor X takav da je
1
(X)

= Z
3
Z
5
.
Rexee : Jedna prezentacija grupe Z
3
Z
5
je , [
3
= 1,
5
= 1,
1

1
= 1).
Imajui u vidu ovu prezentaciju, za prostor X moemo uzeti buket od dve krunice i kome su
dodata tri diska na qijim rubovima su uvedene identifikacije odreene trima relacijama.
X
:

Po Van Kampenovoj teoremi, zaista je

1
(X)

= , [
3
= 1,
5
= 1,
1

1
= 1)

= Z
3
Z
5
.
34. Nai neke prostore X i Y kojima su fundamentalne grupe izomorfne sa Z Z
2
i ZZ
2
respektivno.
Rexee : Jedna prezentacija grupe Z Z
2
je , [
2
= 1).
To znaqi da prostor X moemo dobiti tako xto krenemo od buketa dve krunice i i jednog diska
kojeg lepimo na ovaj buket po pravilu
2
. Ali ovo nije nixta drugo do buket projektivne ravni i
krunice.
:

Naravno vai da je
1
(X)

=
1
(S
1
RP
2
)

=
1
(S
1
)
1
(RP
2
)

= Z Z
2
.
Xto se tiqe grupe ZZ
2

= ZZ
2
, jedna ena prezentacija je , [
2
= 1,
1

1
= 1). To znaqi da
prostor Y moemo dobiti od prostora X dodavaem jednog diska sa identifikacijom na rubu
1

1
.
Y

Po Van Kampenovoj teoremi,

1
(Y )

= , [
2
= 1,
1

1
= 1)

= Z Z
2
.
35. Konstruisati prostor X kome je fundamentalna grupa izomorfna grupi (Z
3
Z
6
) Z
3
.
Rexee : Grupa (Z
3
Z
6
)Z
3
je slobodni proizvod grupe Z
3
Z
6
i grupe Z
3
, pa ima sledeu prezentaciju
, , , , [
3
= 1,
6
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1). To znaqi da prostor X
moemo da dobijemo od buketa od pet krunica tako xto na ega zalepimo xest diskova po pravilima
koje odreuju relacije.
X
:

Na osnovu Van Kampenove teoreme, zaista vai:

1
(X)

= , , , , [
3
= 1,
6
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1,
1

1
= 1)

= (Z
3
Z
6
)Z
3
.
36. Nai prostore X i Y kojima su fundamentalne grupe date prezentacijama:

1
(X) = , [
1

2
= 1),

1
(Y ) = , [
2

1
= 1).
Mogu li X i Y biti homeomorfni?
Rexee : Jedan prostor qija fundamentalna grupa ima prezentaciju , [
1

2
= 1) je koliqnik
prostor buketa krunica i i jednog dvodimenzionalnog diska na qijem je rubu uvedena identi-
fikacija
1

2
.
X

U ovom koliqnik prostoru disk je kompaktan skup koji seqe sve klase ekvivalencije. Takoe, na emu
samom se vidi da su i krunice sa jednom zajedniqkom taqkom, pa osmicu moemo da izbrixemo.
Po Van Kampenovoj teoremi, fundamentalna grupa prostora X zaista ima traenu prezentaciju.
Potpuno analogno konstruixemo prostor Y .
:

Y
Opet po Van Kampenovoj teoremi zakuqujemo da prostor Y ima traenu osobinu.
Odredimo abelizacije ovih grupa.

ab
1
(X)

= , [ + + 2 = 0)

= , [ 3 = 0)

= Z Z
3
,

ab
1
(Y )

= , [ 2 + 3 = 0)

= , [ + 3 = 0)

= , [ = 3)

= [ )

= Z.
S obzirom da abelizacije ovih fundamentalnih grupa nisu izomorfne, onda ni same grupe
1
(X) i

1
(Y ) nisu izomorfne. Kako homeomorfni topoloxki prostori imaju izomorfne fundamentalne grupe,
zakuqujemo da prostori X i Y ne mogu biti homeomorfni.
37. (a) Odrediti prostore X i Y takve da je:

1
(X)

= , , [
2
=
2
=
3
= = 1),

1
(Y )

= , , [
2
=
3
=
3
= = 1).
(b) Da li X i Y mogu biti istog homotopskog tipa?
Rexee : (a) U prezentaciji , , [
2
=
2
=
3
= = 1) = , , [
2
= 1,
2
= 1,
3
= 1, = 1)
imamo tri generatora i qetiri relacije. To znaqi da za prostor X moemo uzeti buket od tri krunice
kome dodajemo qetiri diska sa odgovarajuim identifikacijama na ihovim granicama.

:
X
Sasvim sliqno konstruixemo i prostor Y .

:
X

Na osnovu Van Kampenove teoreme, zaista vai:

1
(X)

= , , [
2
=
2
=
3
= = 1),

1
(Y )

= , , [
2
=
3
=
3
= = 1).
(b) Odredimo abelizacije ovih fundamentalnih grupa:

ab
1
(X)

= , , [ 2 = 0, 2 = 0, 3 = 0, + + = 0)

= , , [ 2 = 0, 2 = 0, 3 = 0, = )

=

= , [ 2 = 0, 2 = 0, 3 3 = 0)

= , [ 2 = 0, 2 = 0, + = 0)

= , [ 2 = 0, 2 = 0, = )

=

= [ 2 = 0)

= Z
2
,

ab
1
(Y )

= , , [ 2 = 0, 3 = 0, 3 = 0, + + = 0)

= , , [ 2 = 0, 3 = 0, 3 = 0, = )

=

= , [ 2 = 0, 3 = 0, 3 3 = 0)

= , [ 2 = 0, 3 = 0, = 0)

= [ 3 = 0)

= Z
3
.
S obzirom da abelizacije ovih fundamentalnih grupa nisu izomorfne, onda ni same grupe
1
(X) i

1
(Y ) nisu izomorfne. Kako homotopski ekvivalentni topoloxki prostori imaju izomorfne fundamen-
talne grupe, zakuqujemo da prostori X i Y ne mogu biti istog homotopskog tipa.
38. Sa torusa je izbaqen jedan otvoren disk. Na rubu tako dobijene povrxi je uvedena antipodalna
identifikacija i dobijen prostor X (v. sliku).
X :

(a) Odrediti
1
(X).
(b) Ispitati da li je X homeomorfan nekoj zatvorenoj povrxi i, u sluqaju potvrdnog odgovora, odrediti
tu povrx (da li je orijentabilna ili neorijentabilna i nai en rod).
Rexee : Prvi naqin: (a) Posmatrajmo pravougaoni koliqniqki model torusa, izbacimo iz ega
jedan (pogodno odabran) otvoren disk i uvedimo antipodalnu identifikaciju na rubu. Dobijamo pros-
tor homeomorfan sa X. Ako ovaj koliqnik prostor jox secnemo po doem desnom temenu, dobiemo
topoloxki disk sa identifikacijom na rubu kao na sledeoj slici.
X

A
A
A
A
A
A
A
A
A
A

Na osnovu Van Kampenove teoreme,

1
(X)

= , , [
2

1
= 1).
(b) Svaka taqka prostora X koja se nalazi van ruba izbaqenog diska oqigledno ima okolinu homeo-
morfnu otvorenom dvodimenzionalnom disku. Ako uoqimo proizvonu taqku B na rubu, prvo primeujemo
da je ona u relaciji sa sebi antipodalnom taqkom na ovoj rubnoj krunici. Posmatrajmo okolinu taqke
B koja potiqe od unije dva poludiska prikazana na slici. Ta dva poludiska imaju identifikovane
granice (
1
), pa lepeem po toj krivoj
1
, dobijamo da je ova okolina taqke B zapravo homeomorfna
otvorenom disku.
X :

`
B
B

B
B

1
Dakle, svaka taqka prostora X ima okolinu homeomorfnu otvorenom dvodimenzionalnom disku. Uz
to, X je kompaktan i povezan kao koliqnik prostor takvog, pa, po teoremi o klasifikaciji povrxi, on
mora biti homeomorfan nekoj zatvorenoj povrxi.
Da bismo odredili tu povrx, izraqunajmo abelizaciju grupe
1
(X):

ab
1
(X)

= , , [ 2 + + = 0)

= , , [ 2 = 0)

= Z Z Z
2
.
Ovo znaqi da je jedina povrx kojoj bi X mogao da bude homeomorfan neorijentabilna povrx roda 3,
a kako smo pokazali da X sigurno jeste homeomorfan nekoj povrxi, konaqno imamo da je X N
3
.
Drugi naqin: Prostor X se moe dobiti i na sledei naqin. Sa torusa izbacimo jedan otvoren
disk, a onda na rubnu krunicu nastale povrxi zalepimo Mebijusovu traku po homeomorfizmu granica.

-
Meutim, ovo nije nixta drugo do povezana suma torusa i projektivne ravni, odnosno sfera sa jednom
ruqkom i jednom zalepenom Mebijusovom trakom. Poznato je da je ovaj prostor homeomorfan sa N
3
,
tako da odmah imamo deo pod (b).
Kada ovo znamo, lako dobijamo i jednu prezentaciju fundamentalne grupe prostora X:

1
(X)

=
1
(N
3
)

=
1
,
2
,
3
[
2
1

2
2

2
3
= 1).
Ovim je uraen i deo zadatka pod (a).
39. Sa torusa su izbaqena dva disjunktna otvorena diska. Na rubu tako dobijene povrxi je uvedena
identifikacija kao na slici i dobijen prostor X.
X :

(a) Izraqunati
1
(X).
(b) Odrediti
ab
1
(X) i dokazati da X nije zatvorena povrx.
Rexee : (a) Posmatrajmo standardni pravougaoni koliqniqki model torusa, iz ega izbacimo dva
diska i uvedimo odgovarajuu identifikaciju. Dobijamo prostor homeomorfan prostoru X.
C C
C
C

A
A
A
B
B
B

Izreimo ovaj koliqnik prostor po naznaqenim duima i . Ovo xto smo dobili je dvodimenzio-
nalni disk sa izvesnom identifikacijom na rubu.
C C
C
C

A
A
A
B
B
B

C
C
C
C
C
A
A
A
A
A
B
B
B
B
B

A
A
A
A
A
B
B
B
B
B
C
C
C
C
C

Ovde ne moemo odmah da primenimo Van Kampenovu teoremu jer nisu sva temena meusobno iden-
tifikovana ( i nisu krunice). Zato emo jox du da skupimo u taqku, a odmah zatim i du i
dobiemo prostor istog homotopskog tipa. Pri prvom kolapsirau, taqke A i B postaju ista taqka,
a pri drugom, i taqka C biva identifikovana sa A i B.

A = B

A
A
A

A
A
A
A
A = C

A = B

A = C

A
A
A
A
A
B
B
B
B
B
C
C
C
C
C
X

Sada, na osnovu Van Kampenove teoreme, imamo

1
(X)

= , , , [
2

1
= 1).
(b) Odredimo
ab
1
(X):

ab
1
(X)

= , , , [ 2 + 4 + + + = 0)

= , , , [ 3 + 4 = 0).
Standardnim algebarskim postupkom pronalazimo normalnu forme ove konaqno generisane Abelove
grupe date formalnim generatorima , , , i relacijom 3 + 4 = 0. Uvodimo nove generatore
= 3 + 4 i = + umesto generatora i ( = 4 , = 3). Na taj naqin dobijamo ovakvu
prezentaciju:

ab
1
(X)

= , , , [ = 0)

= , , [ )

= Z
3
.
Kada bi X bio homeomorfan nekoj zatvorenoj povrxi, onda bi ova grupa bila izomorfna abelizaciji
fundamentalne grupe te povrxi.
Meutim,
ab
1
(M
g
)

= Z
2g
,
ab
1
(N
h
)

= Z
h1
Z
2
, xto znaqi da ovaj izomorfizam nije mogu, pa X nije
homeomorfan nijednoj zatvorenoj povrxi.
Napomena: Naravno, moe se i direktno videti da X nije povrx uoqavaem taqke (taqaka) koja nema
okolinu homeomorfnu otvorenom disku. To su taqke na rubovima izbaqenih diskova.
40. Na torusu T
2
= S
1
S
1
data je relacija ekvivalencije : (e
ix
, e
iy
) (e
ix
, e
iy
). Odrediti fundamen-
talnu grupu prostora T
2
/

.
Rexee : Posmatrajmo torus kao koliqnik prostor R
2
/
f
, gde je f : R
2
S
1
S
1
data sa f(x, y) = (e
ix
, e
iy
).
Kvadrat [, ] [, ] je kompaktan podskup ravni koji seqe sve klase ekvivalencije i nasleena
relacija daje identifikaciju na rubu, uobiqajenu za koliqnik model torusa.
Posecimo sad ovaj model po relaciji . U ovom modelu, relacija nam daje da su jox identifikovane
i taqke (x, y) i (x, y) (jer je f(x, y) f(x, y)). Ovo znaqi da je svaka taqka, pride, i u relaciji sa
sebi simetriqnom taqkom u odnosu na y-osu.

0 x
y

(x, y) (x, y)
(, y) (, y)
(x, ) (x, )

Stoga, skup [0, ] [, ] je kompaktan podskup od [, ] [, ] koji seqe sve klase. Pri tom, sve
taqke u unutraxosti ovog pravougaonika su jedini predstavnici svojih klasa (nisu identifikovane
ni sa jednom drugom taqkom u pravougaoniku). Ispitajmo xta se dexava na granici.

0 x
y

1
T
2
/

Taqke na goroj stranici (x, ) su identifikovane sa odgovarajuim taqkama na dooj stranici

(x, ) jer su bile identifikovane jox na samom modelu torusa R
2
/
f
. Svaka taqka na desnoj stranici
(, y) ostaje u relaciji samo sa sobom (sem naravno temena (, )). Sasvim sliqno, taqke na levoj
stranici (0, y) su jednoqlane klase.
Meutim, ovo xto smo dobili je cilindar (zalepimo po
1
). Dakle, prostor T
2
/

je homeomorfan
cilindru, pa je
1
(T
2
/

)

= Z.
41. Dejstvo grupe G = Z
4
= e
i

2
) na torus T
2
= S
1
S
1
definisano je preko generatora jednakoxu:
e
i

2
(e
ix
, e
iy
) = (e
i(

2
+x)
, e
iy
). Odrediti fundamentalnu grupu prostora orbita T
2
/
G
.
Rexee : Orbita taqke (e
ix
, e
iy
) S
1
S
1
se sastoji od qetiri taqke. To su (e
ix
, e
iy
), (e
i(

2
+x)
, e
iy
),
(e
i(+x)
, e
iy
) i (e
i(
3
2
+x)
, e
iy
).
Kao i u prethodnom zadatku, torus posmatramo kao koliqnik prostor R
2
/
f
(f(x, y) = (e
ix
, e
iy
)), pa se
fokusiramo na kvadrat [, ] [, ] koji seqe sve klase.
U ovom modelu, taqke koje pripadaju istoj orbiti su one qije se apscise razlikuju za celobrojni
umnoak od

2
. Drugim reqima, dve taqke su u istoj orbiti ako se jedna slika u drugu uzastopnim
transliraem za vektor (

2
, 0).

x
y

2
, y)

2
, y)
(x +, y)
(x +
3
2
, y)
(, y)

(x +

2
, y)
(0, y)
(, y)
(x, y)
. .

Na osnovu prethodnog razmatraa, skup [0,

2
] [, ] je kompaktan podskup od [, ] [, ] koji
seqe svaku orbitu.

0 x
y

T
2
/
G

Taqke u unutraxosti ovog pravougaonika su jedini predstavnici svojih orbita i nisu identifiko-
vane ni sa jednom drugom taqkom u pravougaoniku. Taqke na vertikalnim stranicama sa istom ordinatom
pripadaju istoj orbiti jer im se apscise razlikuju za

2
. Takoe, taqke na horizontalnim stranicama
sa istom apscisom su identifikovane jer se pri f slikaju u istu taqku, tj. one su identifikovane ve
u prostoru R
2
/
f
.
Kao xto je dobro poznato, pravougaonik sa ovako identifikovanim stranicama je homeomorfan torusu.
Dakle, T
2
/
G
T
2
, pa je
1
(T
2
/
G
)

=
1
(T
2
)

= Z Z.
42. Prostor X je nastao identifikacijom naspramnih ivica tetraedra kao na slici. Izraqunati

1
(X).

X
:
Rexee : Primetimo najpre da su sva qetiri temena tetraedra u istoj klasi ekvivalencije.

A
1
A
3
A
4
A
2
Naime, iz taqke A
1
i iz taqke A
2
izlazi kriva , pa je A
1
A
2
. Kriva ulazi u taqke A
3
i
A
4
, pa vai A
3
A
4
. Uz to, kriva izlazi iz taqaka A
1
i A
3
, xto znaqi da je i A
1
A
3
. Dakle,
sve qetiri taqke reprezentuju istu klasu (oznaqavaemo je sa A) i sve tri krive , i su topoloxke
krunice (pete).
Isecimo sada ovaj prostor po svim ivicama tetraedra.

X
:

A
A
A
A
A
A

A
A

A
A
A

A
A
A
A

Dobijamo qetiri trougla sa identifikacijama na granicama. Ako ih sve postavimo u jednu ravan,
imamo sledei homeomorfizam.

A
A A A A A A
A
A A A
A

Na osnovu Van Kampenove teoreme, vai:

1
(X)

= , , [
1
= 1,
1
= 1,
1

1
= 1,
1
= 1)

=

= , , [ = , = , =
1
, =
1
)

= , [ = ,
2
= 1, =
1
)

=

= , [ = ,
2
= 1)

= Z Z
2
.
43. Dat je pun torus D
2
S
1
. Neka je X = (D
2
S
1
) A, B, gde su A i B dve razliqite taqke iz
int(D
2
S
1
). Izraqunati
1
(X).
Rexee : Pun torus je kompaktna trodimenzionalna mnogostrukost qija je granica torus. To znaqi da
taqke A, B int(D
2
S
1
) moemo proizvono da odaberemo. Uzmimo da se one nalaze blizu granice,
i to blizu spoe (najxire) paralele, ali daleko jedna od druge, kao na sledeoj slici.
X :
`
A
B
Uoqimo ravan koja prolazi izmeu taqke A i unutraxe (najue) paralele, tj. ravan koja taqku
A odvaja od rupe na torusu. Ta ravan seqe pun torus (a i nax prostor X) po topoloxkom dvodi-
menzionalnom disku, osenqenom na sledeoj slici. Analogno, uoqimo odgovarajuu ravan i za taqku
B.
X :

`
A
B
Deo prostora X koji se nalazi sa iste strane prve ravni kao i taqka A, predstava topoloxki trodi-
menzionalni zatvoreni disk bez jedne taqke u unutraxosti. Ali, to je homotopska sfera. Preciznije,
taj deo prostora X moemo da homotopiramo na granicu iz izbaqene taqke A. Pri tom, sve taqke sa
2-diska koji predstava presek pomenute ravni i prostora X, ostaju fiksne.

`
`

A
Sliqno, deo prostora sa iste strane druge ravni kao i taqka B homotopiramo na egovu granicu.
Poxto pri tim homotopijama taqke prostora X na ovim dvema ravnima ostaju fiksne, te homotopije
moemo proxiriti na ceo X. Naime, na ostatku prostora izmeu ove dve ravni, imamo identitet na
svakom nivou. Po teoremi o lepeu dobijamo deformacionu retrakciju prostora X na svoj podskup
predstaven na sledeoj slici.
X

Sada jox ova dva preseqna diska (svaki posebno) skupimo u taqku. Poxto su oni kontraktibilni,
dobijamo prostor istog homotopskog tipa, a to je opet pun torus, ali sa jox dve sfere koje ga dodiruju
spoa.
X
Stoga, prostor X je homotopski ekvivalentan buketu punog torusa i dve sfere, pa mu je fundamentalna
grupa izomorfna fundamentalnoj grupi punog torusa (jer su sfere prostopovezane). Ali pun torus ima
za deformacioni retrakt svoju sredixu krunicu, pa mu je fundamentalna grupa izomorfna sa Z.
Dakle, konaqno imamo da je
1
(X)

= Z.
44. Odrediti homotopske tipove kao i fundamentalne grupe prostora: X, X A, X B, X A, C
i X A, B, C.
:
X
A
B
C
Rexee : Osenqeni disk je kontraktibilni potprostor prostora X, pa kad ga skupimo u taqku dobijamo
prostor istog homotopskog tipa, a to je buket dve sfere sa po jednom dui unutar sfera koje spajaju
po dve taqke tih sfera.

:
X
A
B
C

Meutim, sfera sa dui unutar e koja spaja dve taqke je homeomorfna sferi sa dui koja spoa
spaja te dve taqke (zadatak 46). To znaqi da je prostor X homotopski ekvivalentan buketu dve sfere
kome su dodate dve dui kao na slici. Konaqno, skupaem u taqku po jednog meridijana na obe sfere,
dobijamo buket dve sfere i dve krunice, xto je homotopski tip prostora X.
Odatle naravno sledi da je
1
(X)

=
1
(S
2
)
1
(S
2
)
1
(S
1
)
1
(S
1
)

= Z Z.
Kada iz prostora X izbacimo taqku A, ostatak gore polusfere moemo da homotopiramo na ekva-
tor, a ostatak dui AB u taqku B.
X A

B
C
B
C
Dobijamo sferu sa jednom dui unutra koja spaja dve taqke sa sfere. Kao xto smo videli u prethod-
nom delu zadatka, ovaj prostor ima homotopski tip buketa sfere i krunice.

X A
Odavde imamo:
1
(X A)

=
1
(S
2
)
1
(S
1
)

= Z.
Sliqno kao kod prostora X A, u prostoru X B moemo ostatak diska da homotopiramo na
ekvator, a ostatke dui AB i BC u taqku A, odnosno C.
X B:
A
C
Dobili smo da prostor XB ima homotopski tip dvodimenzionalne sfere, a poxto je ova prostopovezana
i prostor X B je prostopovezan (
1
(X B)

= 0).
Xto se tiqe prostora X A, C, on je kontraktibilan. Naime, ostatke gore i doe polusfere
moemo da homotopiramo na ekvator, a (otvorenu) du AC u taqku B i ostaje dvodimenzionalni disk
koji je kontraktibilan.

X A, B
B
B
Naravno, ovaj prostor, budui kontraktibilan, ima trivijalnu fundamentalnu grupu.
Ostalo je jox da odredimo homotopski tip i fundamentalnu grupu prostora XA, B, C. Primetimo
najpre da ovaj prostor nije (putno) povezan, pa moramo voditi raquna o baznoj taqki pri odreivau
fundamentalne grupe.
Dve komponente prostora X A, B, C su otvorene dui koje su kontraktibilne, a trea komponenta
je homotopska krunica (ostatke i gore i doe polusfere, a i osenqenog diska moemo da homotopi-
ramo na ekvator).

X A, B, C
Dakle, homotopski tip prostora X A, B, C je disjunktna unija krunice i dve taqke.
Xto se tiqe fundamentalne grupe, ako baznu taqku odaberemo na (otvorenoj) dui AB ili BC,
dobiemo trivijalnu grupu. Fundamentalna grupa prostora X A, B, C sa baznom taqkom koja pri-
pada treoj komponenti povezanosti je izomorfna sa Z jer je ova komponenta homotopski ekvivalentna
krunici.
45. Koji od datih prostora su homeomorfni?
X
3
:
X
2
:
X
1
:
X
5
:
X
4
:
X
6
:
Rexee : Dokaimo najpre da su X
1
i X
2
homeomorfni. Neka je f : X
1
X
2
definisana na sledei
naqin. ena restrikcija na levu sferu prostora X
1
je homeomorfizam ove sfere na mau (unutrax-
u) sferu prostora X
2
koji taqku C, taqku dodira dveju sfera prostora X
1
, preslikava u taqku dodira
dveju sfera prostora X
2
, a taqku A u taqku na maoj sferi prostora X
2
iz koje izlazi du do vee
sfere, kao xto je naznaqeno na slici.
Sliqno, restrikcija preslikavaa f na desnu sferu prostora X
1
homeomorfno slika ovu sferu u
veu sferu prostora X
2
, ali tako da taqku C preslikava u ve odreenu taqku (dodirnu taqku sfera),
a taqku B u drugi kraj pomenute dui.
Konaqno, restrikcija preslikavaa f na (zatvorenu) du je homeomorfizam te dui na odgo-
varajuu du prostora X
2
kao xto je obeleeno na slici.
X
1
:
X
2
:
z
f
A B
f(A)

f(C)

f(B)
f()
C
Ovo preslikavae je neprekidno po teoremi o lepeu. Naime, po konstrukciji, neprekidno je na
obema sferama i na dui , a ovo su sve zatvoreni potprostori od X
1
. Oqigledno, f je bijekcija,
a kako neprekidno preslikava kompaktan u Hauzdorfov prostor, ono je i zatvoreno. Na osnovu svega
prethodnog, f je homeomorfizam.
Na sliqan naqin konstruixemo homeomorfizam g : X
6
X
3
opisan na sledeoj slici.
z
g
A
B
C
g(C)

g(B)
g()

g(A)
g()
X
3
:
X
6
:

Kao i za preslikavae f, lako se dokazuje da je g neprekidno, zatvoreno i bijektivno, pa je zaista

homeomorfizam.
Odredimo homotopske tipove i fundamentalne grupe ovih prostora.
Xto se tiqe prostora X
3
, on je homeomorfan buketu dve sfere kome su dodate dve dui spoa kao na
sledeoj slici. Skupaem naznaqenih meridijana u taqku, dobijamo prostor istog homotopskog tipa
jer su ovi (meridijani) kontraktibilni.
X
3

Dakle, prostor X
3
(a samim tim i X
6
) je homotopski ekvivalentan buketu dve sfere i dve krunice,
pa je
1
(X
3
)

=
1
(X
6
)

= Z Z.
Na analogan naqin, predstaven na sledeoj slici, dobijamo da je prostor X
4
homotopski ekviva-
lentan buketu dve sfere i jedne krunice.
X
4

Prostori X
1
i X
5
(a samim tim i X
2
jer je X
1
X
2
) imaju isti ovaj homotopski tip xto se dobija
skupaem naznaqenih dui u taqku.
X
5
:
X
1
:
Stoga vai:
1
(X
1
)

=
1
(X
2
)

=
1
(X
4
)

=
1
(X
5
)

= Z.
Odavde zakuqujemo da prostor X
3
(X
6
) ne moe biti homeomorfan nijednom od prostora X
1
, X
2
, X
4
i (ili) X
5
.
Prostor X
1
, a onda i X
2
, nije homeomorfan ni sa X
4
ni sa X
5
. To je zbog toga xto su prostori
X
4
M i X
5
N nepovezani, a ako iz prostora X
1
izbacimo bilo koju taqku, dobiemo povezan
prostor.
X
5
:
X
4

N
M
:
Ostalo je jox da ispitamo da li je X
4
X
5
. I ovde je odgovor odriqan. Naime, kada bi postojao
homeomorfizam h : X
4
X
5
, onda bi vailo i X
4
M X
5
h(M). Meutim, prostor X
4
M ima
dve kontraktibilne komponente povezanosti. Gora komponenta je sfera bez taqke (topoloxki otvoreni
disk), a doa je unija otvorenog diska i dui sa jednom preseqnom taqkom.
Ako je h(M) ,= N, onda je prostor X
5
h(M) povezan, pa odmah imamo kontradikciju.
Ako je h(M) = N, onda prostor X
5
h(M) = X
5
N ima dve komponente povezanosti, ali jedna od
ih (gora) nije kontraktibilna. Naime, en topoloxki tip je otvoreni disk i du qiji krajevi lee
na disku. Ako ovaj disk homotopiramo na preqnik koji sadri krajeve dui, dobijamo homotopsku
krunicu.

Dakle, ova komponenta nije kontraktibilna, pa ne postoji homeomorfizam h.
Konaqno zakuqujemo da jedino vai X
1
X
2
i X
3
X
6
.
46. Odrediti
1
(X) i ispitati da li je X Y .
: X Y
:
Rexee : Du l koja spaja severni i juni pol sfere je kontraktibilan potprostor prostora X.
Uz to, par (X, l) je CW-par, pa ima svojstvo proxirea homotopije (HEP). Iz prethodnog sledi da
skupaem dui l u taqku dobijamo prostor homotopski ekvivalentan sa X.
: X l
Prostor X/
l
je sfera kojoj su identifikovani severni i juni pol (uxtinuta sfera). Ako u
iseqemo po jednom meridijanu dobijamo disk sa identifikacijom na rubu kao na sledeoj slici.
A

X

A
A

A

Na osnovu Van Kampenove teoreme, jedna prezentacija fundamentalne grupe prostora X je oblika
[
1
= 1)

= [ ). Dakle,
1
(X)

= Z.
Konstruiximo preslikavae f : X Y na sledei naqin (podrazumevamo da su oba prostora pot-
prostori od R
3
tako da su sfere zapravo jediniqne sfere u R
3
). Restrikciju preslikavaa f na sferu
definixemo kao identitet. Restrikciju preslikavaa f na du l definixemo kao homeomorfizam te
dui na du prostora Y koja spaja severni i juni pol takav da taqke S i J ostava fiksnim.
: X
Y
S
J
:
z
f
S
f(l)
l
J
Ovako definisano preslikavae f je neprekidno jer su egove restrikcije na sferu i (zatvorenu) du
l neprekidne (teorema o lepeu). Poxto je X kompaktan, a Y Hauzdorfov, f je i zatvoreno. Oqigledno
je da je f i bijektivno, pa mora biti homeomorfizam. Dakle, prostori X i Y jesu homeomorfni.
Napomena: Prostor Y (pa samim tim i X jer je X Y ) ima homotopski tip buketa sfere i krunice.
To se dobija skupaem u taqku meridijana na sferi prikazanog na slici. On je kontraktibilan, pa
vai naznaqena homotopska ekvivalencija.

Odavde vidimo i drugi naqin za izraqunavae fundamentalne grupe:

1
(X)

=
1
(Y )

=
1
(S
2
S
1
)

=
1
(S
2
)
1
(S
1
)

= 0 Z

= Z.
47. Date su tri krunice k
1
, k
2
i k
3
na Mebijusovoj traci M. Odrediti topoloxke tipove i funda-
mentalne grupe prostora M/
k
i
, i = 1, 2, 3.

k
1
k
2
k
3
A
A
B
B
C
C
`

D
D
E
E

Rexee : Seckaem i lepeem, prebaciemo ovaj koliqniqki model Mebijusove trake u koliqniqki
model u kome je lakxe raditi sa ove tri krunice.
Isecimo najpre ovaj model po krunici k
1
, a onda zalepimo po obeleenoj dui
1
.
k
1
D E
k
2

1
2
E
k
2
k
3
A
A
B
B
C C
D E
k
3
A
B
C
D
A
C
C C
D E
k
1

2
B

1
2

k
1
D D
k
2
k
3
A
E
B
C
C k
1

2
A
C
k
1

1
Ako sada jox izvrximo lepee po dui
2
, dobiemo cilindar sa antipodalnom identifikacijom
na jednoj (dooj) graniqnoj krunici. U ovom modelu Mebijusove trake jasno se vide krunice k
1
,
k
2
i k
3
. Naravno, cilindar je homeomorfan krunom prstenu, pa dobijamo zapravo jedan od najqexe
korixenih koliqnik modela Mebijusove trake.
M
C
C
D
A

2
k
1
k
1
k
2
k
3
C C
k
1
k
1
k
2
k
3
Kada krunicu k
1
skupimo u taqku dobijamo disk bez ikakve identifikacije.
A
k
2

k
1
k
3
M/
k
1
A k
2
k
3
k
1
Dakle, topoloxki tip prostora M/
k
1
je zatvoreni dvodimenzionalni disk, pa mu je fundamentalna
grupa trivijalna.
Kolapsiraem krunice k
2
dobijamo disk, ali sa antipodalnom identifikacijom na rubu, a to je
projektivna ravan.
k
3
M/
k2
C C
k
1
k
1
k
2
Odatle sledi da je
1
(M/
k2
)

=
1
(RP
2
)

= Z
2
.
Konaqno, ako krunicu k
3
skupimo u taqku, dobijamo dva omotaqa kupe sa zajedniqkim vrhom i an-
tipodalnom identifikacijom na jednoj rubnoj krunici.
M/
k3

k
1
A
k
3
C
C
k
1
k
2
Meutim, ovo nije nixta drugo nego buket projektivne ravni i zatvorenog diska. Dakle, topoloxki
tip prostora M/
k
3
je buket projektivne ravni i zatvorenog diska uz napomenu da se za baznu taqku kod
diska uzima taqka iz unutraxosti.
Odatle imamo:
1
(M/
k3
)

=
1
(RP
2
D
2
)

=
1
(RP
2
)
1
(D
2
)

= Z
2
.
48. Dokazati da ne postoji retrakt A projektivne ravni RP
2
takav da je A S
1
.
Rexee : Pretpostavimo da postoji takav retrakt projektivne ravni. U tom sluqaju, postojalo bi
neprekidno preslikavae (retrakcija) r : RP
2
A takvo da komutira sledei dijagram (i : A RP
2
je
inkluzija).
A
i
RP
2
id
A
r
A
Ali onda bi komutirao i odgovarajui dijagram fundamentalnih grupa.

1
(A)
i

1
(RP
2
)
id
1(A)
r

1
(A)
Poxto je A S
1
, vai da je
1
(A)

=
1
(S
1
)

= Z. Uz to, poznato je da je
1
(RP
2
)

= Z
2
, pa bi postojao
ovakav komutativan dijagram.
Z
i

Z
2
id
Z
r

Z
Meutim, ovakav dijagram ne moe da komutira. Naime, kako je r

= id
Z
bijekcija, r

bi moralo
da bude NA. To nije mogue jer ne postoji epimorfizam konaqne grupe Z
2
na beskonaqnu grupu Z.
Ova kontradikcija dokazuje da ne postoji retrakt projektivne ravni koji ima homotopski tip kru-
nice.
49. Ako je M Mebijusova traka, ispitati da li postoji retrakcija r : M M.
Rexee : Centralna krunica Mebijusove trake je en deformacioni retrakt. Da bismo ovo pokazali
posmatrajmo koliqnik prostor krunog prstena, model Mebijusove trake, prikazan na sledeoj slici.
U ovom modelu, centralnu krunicu Mebijusove trake vidimo dvostruko na veoj rubnoj krunici
ovog prstena. Maa rubna krunica je zapravo M, graniqna krunica Mebijusove trake.

M
:

Mebijusovu traku moemo da homotopiramo na krunicu , kao xto je predstaveno na slici. Ova
homotopska ekvivalencija je deformaciona retrakcija Mebijusove trake na enu centralnu krunicu.

M
Ako bi postojala retrakcija r : M M, ona bi izgenerisala ovakav komutativan dijagram funda-
mentalnih grupa.

1
(M)
i

1
(M)
id

1
(M)
r

1
(M)
Ovde je i

:
1
(M)
1
(M) indukovano inkluzijom i : M M.
Naravno, i
1
(M) i
1
(M) su izomorfne sa Z, pa bismo zapravo imali komutativni dijagram:
Z
i
Z
id
Z
r

Z
Odredimo homomorfizam i

. Oznaqimo sa f : M gore opisanu homotopsku ekvivalenciju, a sa

orijentisanu graniqnu krunicu M koja reprezentuje generator grupe
1
(M) (radi jednostavnije
notacije, tako emo oznaqavati i sam generator).

Pri preslikavau f i, peta se preslikava u petu

2
, petu koja dva puta proe krunicom
. To znaqi da je (f i)

() =
2
, odnosno (f i)

() = 2 u aditivnoj notaciji (i ovde je iz praktiqnih

razloga generator grupe
1
()

= Z oznaqen opet sa ). Odavde moemo da zakuqimo da je homomorfizam
(f i)

= f

: Z Z zapravo mnoee sa 2. Ali kako je f

izomorfizam (jer je f homotopska

ekvivalencija) to i

mora biti mnoee sa 2 (ili eventualno sa 2 ako se promeni orijentacija).

Konaqno, iz komutativnog dijagrama gore prikazanog, imali bismo:
1 = id
Z
(1) = r

(i

(1)) = r

(2) = r

(2 1) = 2 r

(1).
Naravno, ovo je kontradikcija jer 1 nije paran broj, pa sledi da ne postoji retrakcija r : M M.
50. Neka je X = S
2
/

prostor koji nastaje od sfere S

2
tako xto se na ekvatoru identifikuju taqke
qiji radijus-vektori zaklapaju ugao
2
3
, tj. (e
i
, 0) (e
i(+
2
3
)
, 0) (v. sliku).

X
:

(a) Odrediti
1
(X).
(b) Ako je A ekvator (A = (x, y, z) S
2
[z = 0), ispitati da li je A/

retrakt prostora X.
Rexee : (a) Ako prostor X iseqemo po ekvatoru, dobijamo dve polusfere (dva diska) sa identi-
fikacijom na rubu
3
.
X

Jednostavnom (dvostrukom) primenom Van Kampenove teoreme, dobijamo:

1
(X)

= [
3
= 1,
3
= 1)

= [
3
= 1)

= Z
3
.
(b) Odredimo fundamentalnu grupu prostora A/

A/

:
A
A
A
Oqigledno, A/

je krunica, pa je
1
(A/

)

= Z.
Ako bi postojala retrakcija r : X A/

, komutirao bi dijagram na slici.

A/

i
X
id
A/
r
A/

Kako je fundamentalna grupa funktor, imali bismo i sledei komutativni dijagram grupa.

1
(A/

)
i

1
(X)
id

1
(A/

)
r

1
(A/

)
Dakle, postojao bi ovakav komutativan dijagram grupa.
Z
i

Z
3
id
Z
r

Z
Meutim, identitet beskonaqne grupe se ne faktorixe kroz konaqnu grupu, xto znaqi da smo dobili
kontradikciju.
Stoga, A/

nije retrakt prostora X.

51. Dokazati da ne postoji retrakcija r : X X. Da li X ima svojstvo fiksne taqke (SFT)?
X :
.
X
Rexee : Prostor X je zapravo torus sa koga je izbaqen jedan otvoren disk. Ako posmatramo stan-
dardni koliqniqki model torusa, onda jedan koliqnik model prostora X izgleda ovako.

X
Prostor X je homotopski ekvivalentan osmici (buketu dve krunice). Homotopska ekvivalencija f
je opisana na sledeem crteu. Primeujemo da je buket krunica i zapravo deformacioni retrakt
prostora X.

z
f

Odavde vidimo i da je
1
(X)

=
1
( )

= , [ )

= Z Z (radi izbegavaa komplikovanih oznaka,
ovde generatore fundamentalnih grupa krunica i oznaqavamo kao i same krunice: , ).
Primetimo jox da se krunica (xto je zapravo X) pri preslikavau f slika u petu
1

1
.

z
f
f()
Neka je i : X X inkluzija. Pri tom preslikavau, krunica (generator grupe
1
(X)

= Z) se,
naravno, slika u sebe, a onda pri preslikavau f : X , kao xto je ve napomenuto, u petu

1
. To znaqi da je f

(i

()) = (f i)

() =
1

1
.
Meutim, f je homotopska ekvivalencija, xto znaqi da je f

izomorfizam, pa onda homomorfizam

i

:
1
(X)
1
(X) slika generator grupe
1
(X) u komutator generatora grupe
1
(X), tj. on je dat sa
i

() =
1

1
, pri qemu je
1
(X) = [ ), a
1
(X) = , [ ).
Ako bi postojala retrakcija r : X X, ona bi dala ovaj komutativni dijagram grupa.

1
(X)
i

1
(X)
id

1
(X)
r

1
(X)
To jest, imali bismo ovakav komutativan dijagram grupa.
Z
i
Z Z
id
Z
r

Z
Pri tom, znamo da homomorfizam i

preslikava generator u komutator

1

1
.
Abelizacijom ovog dijagrama, dobili bismo komutativni dijagram Abelovih grupa prikazan na
sledeoj slici (opet radi jednostavnijeg oznaqavaa, zadravamo iste oznake za generatore i homo-
morfizme).
Z
i

Z Z
id
Z
r

Z
Meutim, i

() = + = 0, pa poxto je (jedini) generator, zakuqujemo da je i

= 0. Odavde
bi sledilo da je id
Z
= r

= r

0 = 0, xto nije taqno, pa je dokazano da ne postoji retrakcija

r : X X.
Kada bi prostor X imao svojstvo fiksne taqke, onda bi i buket krunica i , kao (deformacioni)
retrakt od X, imao to svojstvo.
Meutim, osmica nema SFT. Naime, definiximo preslikavae g : na sledei naqin. Na
krunici definixemo g kao antipodalno preslikavae, a na krunici kao konstantno preslikavae
koje celo preslika u taqku na krunici antipodalnu dodirnoj taqki A dveju krunica.
z
g

A g(A) = g()
g()

Preslikavae g je neprekidno po teoremi o lepeu, a oqigledno nema fiksnih taqaka.

Dakle, prostor X nema SFT.
52. Dati su prostori X i Y .

Y
:
X

:
a
b
c

(a) Da li vai
1
(X)

=
1
(Y )?
(b) Da li meu prostorima X, X a, X b i X c ima homotopski ekvivalentnih?
(v) Da li vai X Y ?
Rexee : (a) Odredimo grupu
1
(X). Na treem disku prostora X se vidi da su i krunice
sa zajedniqkom poqetnom (krajom) taqkom, pa odatle sledi da su sva temena u prostoru X iden-
tifikovana. Stoga, moemo odmah da primenimo Van Kampenovu teoremu na osnovu koje dobijamo:

1
(X)

= , [
2
= 1,
3
= 1, = )

= Z
2
Z
3
.
Xto se tiqe prostora Y , odmah se vidi da su sva temena identifikovana, pa primenom Van Kampe-
nove teoreme, dobijamo da je
1
(Y )

= [
6
= 1)

= Z
6
.
Kako je NZD(2, 3) = 1, to vai Z
2
Z
3

= Z
6
(Z
m
Z
n

= Z
mn
NZD(m, n) = 1). Dakle, grupe
1
(X) i

1
(Y ) jesu izomorfne.
(b) Odredimo fundamentalne grupe prostora X a, X b i X c.
Ako iz prostora X izbacimo taqku a, unutraxost prvog diska moemo iz taqke a da homotopiramo
na granicu.
X a

Po Van Kampenovoj teoremi,

1
(X a)

= , [
3
= 1, = )

= Z Z
3
.
Analogno, prostor X b moemo iz izbaqene taqke b da homotopiramo na prvi i trei disk.
X b

Ponovo na osnovu Van Kampenove teoreme imamo

1
(X b)

= , [
2
= 1, = )

= Z
2
Z.
Konaqno, Xc je homotopski ekvivalentan koliqnik prostoru prva dva diska. Ovde je pri brisau
granice treeg diska izgubena informacija o identifikaciji poqetnih taqaka krunica i , pa to
naznaqavamo na crteu.
X c

M
M

Kao i u prethodna dva sluqaja, korixeem Van Kampenove teoreme, dobijamo jednu prezentaciju
fundamentalne grupe, pa imamo:
1
(X c)

= , [
2
= 1,
3
= 1)

= Z
2
Z
3
.
Kako meu fundamentalnim grupama prostora X, Xa, Xb i Xc oqigledno nema izomorfnih,
to meu ovim prostorima nema homotopski ekvivalentnih.
(v) Prvi naqin: Ako bi postojao homeomorfizam f : X Y , onda bi za bilo koje x X vailo
X x Y f(x), pa bi za svako x X bilo
1
(X x)

=
1
(Y f(x)).
Meutim, izbacivaem jedne taqke iz prostora Y , mogue je dobiti samo dva topoloxka tipa (za razne
izbore te taqke). Naime, dva efektivno razliqita sluqaja su kada je izbaqena taqka iz unutraxosti
diska i kada je izbaqena taqka sa granice. Preciznije, za svake dve taqke u unutraxosti postoji
homeomorfizam prostora Y na sebe koji jednu od te dve taqke slika u drugu. Sliqno, za svake dve taqke
(klase) na granici postoji homeomorfizam prostora Y na sebe koji jednu od te dve taqke slika u drugu
(ovaj homeomorfizam je npr. indukovan rotacijom).
Dakle, do na izomorfizam, postoje najvixe dve mogue grupe
1
(Y f(x)) (za razne x), pa je bar
jedna od grupa
1
(X a),
1
(X b),
1
(X c) razliqita od obe. Ako je to npr.
1
(X a), onda ona
nije izomorfna sa
1
(Y f(a)), xto znaqi da prostori X a i Y f(a) nisu homeomorfni, xto je
kontradikcija sa pretpostavkom da je f homeomorfizam.
Dakle, X i Y nisu homeomorfni.
Pokaimo ipak kako se odreuju te dve mogue grupe
1
(Y ) (iako to nije neophodno za ovaj zadatak).
Ako je izbaqena taqka iz unutraxosti, onda iz te taqke prostor Y homotopiramo na granicu
i dobijamo da Y ima homotopski tip krunice.

Y
Odavde sledi da je, u ovom sluqaju,
1
(Y )

= Z.
Za drugi sluqaj uzmimo koliqnik prostor xestougla za model prostora Y .

Y
Oznaqimo sa p izbaqenu taqku (klasu) sa granice xestougla. Uoqimo velike dijagonale ovog xestougla.
Svaki od xest dobijenih trouglova moemo iz (izbaqene) taqke p da homotopiramo na dve egove
stranice (delove dijagonala) kao xto je prikazano na sledeoj slici.
Y p

:
p

p
p
p
p
p
q
q
q
q
q q
q q
q
q
q
q
s
Primetimo da je ova homotopija korektno definisana. Ako posmatramo klasu koja ima xest pred-
stavnika na granici, svaka od tih xest taqaka ide istim putem do temena q.
Dakle, dobili smo da je prostor Y p homotopski ekvivalentan uniji velikih dijagonala sa nasle-
enom identifikacijom. Kada spojimo (zalepimo) sve taqke q u jednu, dobijamo xest dui sa zajedniqkim
krajevima. Skupaem u taqku jedne od tih dui, imamo da Y p ima homotopski tip buketa od pet
krunica.
.
q = s
Y p
q s

Na osnovu prethodnog izlagaa,

1
(Y p)

= Z Z Z Z Z = Z
5
.
Drugi naqin: Ako bi postojao homeomorfizam f : X Y , on bi bio i lokalni homeomorfizam. Ako,
na primer, uoqimo taqku d X koja se nalazi na krunici i enu okolinu koja se sastoji od qetiri
poludiska sa zajedniqkom granicom (qetiri latice), onda bi taqka f(d) Y morala da ima okolinu
homeomorfnu ovoj (to bi bila slika uoqene okoline taqke d pri homeomorfizmu f ).

:
d
d
d
d
d
Meutim, nijedna taqka prostora Y nema ovakvu okolinu. Naime, svaka okolina taqke iz unutrax-
osti ima podokolinu homeomorfnu disku (dva poludiska sa zajedniqkom granicom), a svaka okolina
taqke (klase) sa granice ima podokolinu homeomorfnu sa xest poludiskova sa zajedniqkom granicom
(xest latica).
p
.
e
e

Y
:

p
p
p
p
p
p

Y
:

Kako je broj latica topoloxka invarijanta, iz prethodnog sledi da prostori X i Y nisu lokalno
homeomorfni (ne postoji lokalni homeomorfizam iz X u Y ), pa nisu ni homeomorfni.
53. Dokazati da sfera bez dve (razliqite) taqke i projektivna ravan bez dve (razliqite) taqke nisu
homeomorfni.
Rexee : Poxto je sfera bez jedne (bilo koje) taqke homeomorfna ravni, a ravan bez jedne (bilo koje)
taqke cilindru, zakuqujemo da je sfera bez dve taqke topoloxki cilindar, pa je onda fundamentalna
grupa sfere bez dve taqke izomorfna sa Z.
Posmatrajmo koliqnik model projektivne ravni prikazan na sledeoj slici.

RP
2
Poxto je RP
2
povrx bez granice moemo proizvono da izaberemo dve taqke p i q koje emo izbaciti.
Ako napravimo izbor kao na sledeoj slici, dobijamo da je prostor RP
2
p, q homotopski ekvivalentan
osmici, tj. buketu dve krunice.

A
A

A
A

A
A
RP
2
p, q

p
q

A
Na osnovu toga,
1
(RP
2
p, q)

= Z Z.
Kako ova dva prostora (sfera bez dve taqke i projektivna ravan bez dve taqke) nemaju izomorfne
fundamentalne grupe, oni nisu homeomorfni.
54. Prostor X je dobijen tako xto su iz ravni izbaqena dva otvorena diska i na rubu tako nastale
povrxi uvedena identifikacija kao na slici. Odrediti
1
(X).
X

Rexee : Uoqimo jednu krunicu u ovoj ravni takvu da su oba izbaqena diska u enoj unutraxosti.
Deo prostora X koji se nalazi u spoaxosti krunice moemo da homotopiramo na tu krunicu i
dobijamo prostor istog homotopskog tipa kao i X.

X
A
B

B
A
A
Sada u dobijenom prostoru uoqimo du CD, koja je kontraktibilna, pa je moemo skupiti u taqku ,
a da ne promenimo homotopski tip.
C
D

A
A
B A B
X

B
A
C = D

Dobili smo da je X homotopski ekvivalentan buketu prostora Y i Z koji su dati na sledeoj slici.
A
:
Z
:
Y
A

Primetimo najpre da prostor sa gore slike zaista jeste buket ova dva jer je taqka C (odnosno D)
ihova jedina zajedniqka taqka (pri naznaqenoj identifikaciji krunice i su disjunktne). Dakle,
vai X Y Z, pa imamo da je
1
(X)

=
1
(Y )
1
(Z).
Primetimo zatim da je prostor Z zapravo jedan od poznatih koliqniqkih modela Mebijusove trake,
pa je
1
(Z)

= Z.
Xto se tiqe prostora Y , ega moemo homotopirati na krunicu , pa i on ima homotopski tip
krunice.
A

A
A
A

A
A
A
:
Y
Sledi da je i
1
(Y )

= Z.
Na osnovu svega prethodnog, konaqno zakuqujemo da je
1
(X)

= Z Z.
55. Dat je prostor X.
:
X
(a) Da li X ima svojstvo fiksne taqke?
(b) Da li je X retrakt od D
3
?
Rexee : (a) Dati prostor X je homeomorfan prostoru

X, potprostoru od R
3
, koji se dobija tako xto
se na sferu S
2
doda jedna polulopta L kao xto je prikazano na sledeem crteu.
:

X
X
-
L
Dakle,

X = S
2
L.
Posmatrajmo preslikavae f :

X

X dato kao sledea kompozicija:

X R
3
0
ort
S
2
a
S
2

X.
Ovde je preslikavae ort : R
3
0 S
2
radijalna projekcija (ort(x) =
x
||x||
), zatim a : S
2
S
2
antipodalno preslikavae (a(x) = x), a sa su oznaqene inkluzije.
Sva ova preslikavaa su neprekidna, pa je i f neprekidno kao ihova kompozicija. Primetimo
zatim da se taqke sa sfere S
2
pri svim ovim preslikavaima osim preslikavaa a, slikaju u sebe, dok
je a(x) = x ,= x. To znaqi da je onda i f(x) ,= x za svako x S
2
. S druge strane, za x

X S
2
, vai da
f(x) S
2
, pa mora biti f(x) ,= x.
Dakle, f je neprekidno preslikavae koje nema fiksnih taqaka, xto znaqi da prostor

X, a onda i
emu homeomorfan prostor X, nemaju SFT.
(b) Postoji homeomorfizam diska D
3
na prostor

Y = D
3
L prikazan na sledeoj slici, ali takav da
potprostor X D
3
odgovara potprostoru

X

Y pri tom homeomorfizmu. Dokaimo da

X nije retrakt
od

Y odakle e slediti i da X nije retrakt od D
3
.

Y
:
Pretpostavimo suprotno, da postoji retrakcija r :

Y

X. Posmatrajmo sledeu kompoziciju:
D
3

Y
r

X R
3
0
ort
S
2
.
Ova kompozicija je neprekidno preslikavae iz diska D
3
na egovu granicu S
2
. Pri tom vai da
je za svako x S
2
r(x) = x jer je S
2

X, a r retrakcija. Kako i pri svim ostalim preslikavaima
iz ove kompozicije taqke sa sfere S
2
ostaju fiksne, imamo da ova kompozicija svaku taqku sa sfere
preslikava u sebe. Ali to je onda retrakcija diska D
3
na D
3
= S
2
, pa smo dobili kontradikciju jer
takva retrakcija ne postoji.
Dakle,

X nije retrakt od

Y , pa onda i X nije retrakt od D
3
.
56. Dati su prostori X, Y i Z.
X
:
Z Y
:
:
(a) Da li je Y retrakt od X?
(b) Da li je Z retrakt od Y ?
Rexee : (a) Uoqimo preslikavae f : Y S
1
dato kao radijalna projekcija iz taqke A int(D
2
) Y
na krunicu S
1
.
Y
:
z
:
S
1
f
A
Preslikavae f je naravno neprekidno, a egova restrikcija na S
1
je identitet. To znaqi da je f
retrakcija prostora Y na S
1
.
Ako bi postojala retrakcija r : X = D
2
Y , onda bi preslikavae f r : D
2
S
1
bilo retrakcija
diska D
2
na egovu granicu S
1
. Kako ova posleda retrakcija ne postoji, to ne moe postojati ni
retrakcija r. Dakle, Y nije retrakt od X.
(b) Uoqimo sada preslikavae g koje prostor Z slika na granicu doeg poludiska tako xto goru
polukrunicu projektuje na horizontalni preqnik, a ostale taqke ostava fiksnim (v. sledeu sliku).
g je neprekidno po teoremi o lepeu. Neka je jox i inkluzija doeg (zatvorenog) poludiska u prostor
Y .
Ako bi postojala retrakcija r : Y Z, onda bi kompozicija g r i bilo neprekidno preslikavae iz
doeg zatvorenog poludiska na egovu granicu koje svaku taqku sa granice slika u sebe. Dakle, g r i
bi bila retrakcija zatvorenog poludiska na egovu granicu.

i
-
-
-
r
g
Meutim, takvo preslikavae ne postoji. Naime, zatvoreni poludisk je homeomorfan zatvorenom
disku, pri qemu granici poludiska odgovara granica diska. Stoga, ako bi granica poludiska bila
egov retrakt, onda bi i granica diska bila retrakt diska, a ovo poslede nije taqno. Zakuqujemo
da Z nije retrakt od Y .
57. Neka je X topoloxki prostor koji ima svojstvo fiksne taqke (SFT). Dokazati da je X povezan.
Rexee : Dokazaemo kontrapoziciju ovog tvrea. Neka je X nepovezan topoloxki prostor. To
znaqi da postoje neprazni otvoreni podskupovi U i V takvi da je U V = i U V = X. Odaberimo
a U i b V (ovde koristimo qienicu da su U i V neprazni).
Definiximo sada preslikavae f : X X na sledei naqin:
f(x) =
_
b, x U
a, x V .
Preslikavae f je dobro definisano (U V = X, U V = ), egove restrikcije na U, odnosno V , su
konstantna preslikavaa, pa su i neprekidna. Po teoremi o lepeu, i f je neprekidno (ovde koristimo
qienicu da su U i V otvoreni i da je U V = X).
Po definiciji funkcije f, za svako x U vai f(x) V i za svako x V vai f(x) U. Poxto su U
i V disjunktni, zakuqujemo da preslikavae f nema fiksnih taqaka.
Dakle, prostor X nema SFT.
58. Neka su X i Y prostori koji imaju svojstvo fiksne taqke (SFT). Dokazati da tada i ihov buket
X Y (bez obzira na izbor baznih taqaka) ima SFT.
Rexee : Odaberimo (proizvono) bazne taqke x
0
X i y
0
Y i formirajmo buket XY = X.Y/
x
0
y
0
.
Oznaqimo sa p = [x
0
] = [y
0
] zajedniqku taqku prostora X i Y u buketu X Y .
Neka je f : X Y X Y proizvono neprekidno preslikavae. Treba dokazati da f ima fiksnu
taqku.
Oznaqimo jox sa i
X
: X X Y i i
Y
: Y X Y inkluzije. Napomenimo da, radi jednostavnije
notacije, prostor X (odnosno Y ) identifikujemo sa odgovarajuim potprostorom buketa XY . Tako na
primer, smatramo da i
X
slika svaku taqku iz X u sebe (umesto u enu klasu), pa otuda preslikavaa
i
X
i i
Y
i zovemo inkluzijama.
Posmatrajmo kompoziciju:
X
i
X
X Y
f
X Y

X
X.
Ovde je
X
: X Y X kolapsirae prostora Y , tj. preslikavae definisano sa

X
(u) =
_
u, u X
p, u Y .
Direktno se proverava da je
X
neprekidno preslikavae.
Uoqena kompozicija
X
f i
X
: X X je neprekidno preslikavae, pa poxto X ima SFT, ono ima
fiksnu taqku.
Ako
X
f i
X
ima fiksnu taqku a razliqitu od x
0
= p, onda, poxto je i
X
(a) = a, imamo da je
a =
X
(f(i
X
(a))) =
X
(f(a)). Ali, kako je a X p, jedina taqka iz X Y koja se pri
X
slika u a je
ona sama, pa zakuqujemo da je f(a) = a. Dakle, u ovom sluqaju, naxli smo fiksnu taqku preslikavaa
f.
Ako funkcija
X
f i
X
nema fiksnu taqku koja je razliqita od p, onda bax p mora biti ena fiksna
taqka, tj. vai
X
(f(i
X
(p))) =
X
(f(p)) = p.
U ovom sluqaju, posmatrajmo i preslikavae
Y
: X Y Y , analogno preslikavau
X
. Dakle,
Y
je kolapsirae prostora X, tj. definisano je sa

Y
(v) =
_
p, v X
v, v Y .
Uoqimo zatim i kompoziciju
Y
i
Y
X Y
f
X Y

Y
Y .
Poxto Y ima SFT, preslikavae
Y
f i
Y
: Y Y ima fiksnu taqku.
Ako
Y
f i
Y
ima fiksnu taqku razliqitu od p, onda, analogno prvom sluqaju, pokae se da je ta
taqka fiksna i za preslikavae f.
Konaqno, ako ni
Y
f i
Y
nema fiksnu taqku razliqitu od p, onda je p fiksna taqka i ovog preslika-
vaa. Odatle imamo da je
Y
(f(i
Y
(p))) =
Y
(f(p)) = p.
Kako je
Y
(f(p)) = p, iz definicije preslikavaa
Y
sledi da f(p) X. Sliqno, poxto je
X
(f(p)) = p,
mora biti i f(p) Y . Meutim, jedina zajedniqka taqka prostora X i Y u buketu XY je taqka p, xto
znaqi da je f(p) = p, pa smo dobili da je p fiksna taqka preslikavaa f.
Dakle, u svakom sluqaju, f ima fiksnu taqku, pa prostor X Y ima SFT.
59. Da li prostori X i Y imaju SFT?
X
Y
:
:
Rexee : Prostor X je buket dui (jednodimenzionalnog zatvorenog diska) i dvodimenzionalnog
zatvorenog diska. Kako ovi prostori po Brauerovoj teoremi imaju SFT, na osnovu prethodnog zadatka
i X ima SFT.
Xto se tiqe prostora Y , oznaqimo sa A i B taqke u disku koje su spoa spojene lukom, a taj luk sa
l.
A
B
Y
:
l
Uoqimo sad preslikavae ovog dvodimenzionalnog diska (potprostora od Y ) na du AB koje najpre
taj disk sabije izmeu dve vertikalne prave kroz taqku A, odnosno B, a onda dobijeni deo diska
ortogonalno projektuje na du AB (v. sliku).

`` ` ` `
z z
A B B A
B A
Pri ovom preslikavau, svaka taqka sa dui AB ide u sebe.
Ako ovo preslikavae dodefinixemo na luk l kao identitet, dobijamo retrakciju prostora Y na uniju
dui AB i luka l. Naime, ovako dodefinisano preslikavae r je neprekidno po teoremi o lepeu,
a svaku taqku iz ove unije (kodomena) ostava fiksnom. Primetimo jox da je ova unija topoloxka
krunica.

z
r
Y
:
A B
A B
l l
Ako bi Y imao SFT, onda bi i svaki egov retrakt imao tu osobinu. Meutim, prethodno uoqeni
retrakt (unija dui AB i luka l) nema SFT jer emu homeomorfan prostor, krunica S
1
, nema SFT
(antipodalno preslikavae).
Ova kontradikcija dokazuje da prostor Y nema svojstvo fiksne taqke.
60. Dati su prostori X, Y i Z.
X
:
Y
: Z
:
(a) Da li meu ovim prostorima ima homeomorfnih?
(b) Da li ovi prostori imaju SFT?
Rexee : (a) Uoqimo taqku A X oznaqenu na sledeem crteu.
X
:
A
Ako bi vailo X Z, onda bi prostor X A bio homeomorfan prostoru Z iz koga je izbaqena
taqka koja odgovara taqki A pri gorem homeomorfizmu. Meutim, kada se iz prostora Z izbaci bilo
koja taqka, dobija se povezan prostor, dok prostor X A nije povezan. Iz prethodnog sledi da X i Z
nisu homeomorfni.
Potpuno analogno, u prostoru Y uoqimo taqku B.
B
Y
:
Kako prostor Y B nije povezan, isti argument kao maloqas dokazuje da ni Y i Z nisu homeomorfni.
Ostalo je jox da ispitamo da li je X Y . Ako bi postojao homeomorfizam f : X Y , onda bi
prostor X A bio homeomorfan prostoru Y f(A).
Prostor XA ima dve komponente povezanosti od kojih je jedna kontraktibilna, a druga homotopski
ekvivalentna krunici. Naime, jedna komponenta je unija diska i (poluotvorene) dui qiji jedan kraj
lei u disku. Tu du moemo da skupimo u taqku i dobijamo disk koji je kontraktibilan. Druga
komponenta je disk bez jedne taqke u unutraxosti, koji iz te izbaqene taqke moemo da homotopiramo
na graniqnu krunicu.


S druge strane, taqka f(A) mora pripadati dui koja spaja dva diska u prostoru Y jer u suprotnom
prostor Y f(A) biva povezan. Meutim, i kada f(A) pripada ovoj dui, prostor Y f(A) ima dve
komponente od kojih su obe kontraktibilne. Naime, jedna od komponenti je sigurno unija diska i dui
qiji jedan kraj lei na granici diska, a druga je ili isto to ili disk bez taqke na granici (ako je
f(A) bax jedan od krajeva uoqene dui). Oba pomenuta prostora su kontraktibilna.
Zakuqujemo da ne moe da vai X A Y f(A), pa ne postoji homeomorfizam f. Dakle, ni
prostori X i Y nisu homeomorfni.
(b) Prostor X moemo da vidimo kao buket jedne kopije dvodimenzionalnog diska i unije druge kopije
diska sa dui qiji jedan kraj lei u tom disku.
X

Disk ima SFT po Brauerovoj teoremi, a da ovaj drugi prostor ima SFT pokazano je u prethodnom
zadatku. Odavde sledi da X, kao buket dva prostora sa SFT, i sam ima to svojstvo (zadatak 58).
Sliqno, i prostor Y je homeomorfan buketu prostora prikazanim na sledeoj slici.
Y

Drugi od ovih prostora je disk, pa ima SFT. Prvi od ova dva prostora takoe ima SFT jer je on
buket diska i dui, dva prostora sa SFT.

Prostor Y , opet na osnovu zadatka 58, ima svojstvo fiksne taqke.
Xto se tiqe prostora Z, on ima retrakt homeomorfan krunici. Naime, definiximo preslikavae
r iz prostora Z na rub pravougaonika MNPQ (v. sliku) na sledei naqin. Na gorem disku, r je
ortogonalna projekcija na du (preqnik) PQ, na doem, ortogonalna projekcija na du MN, a na
duima NP i MQ, r je identitet.
Z
:
-
-
-
`
-
`
z
r
M
N
P
Q
Q
M
N
N
Q
P
P
M
Ovako definisano preslikavae r je neprekidno po teoremi o lepeu. Takoe, ono svaku taqku
sa ruba pravougaonika MNPQ (kodomena) slika u sebe, xto znaqi da je r retrakcija. Naravno, rub
pravougaonika ja homeomorfan krunici, pa nema SFT.
Kako postoji retrakt prostora Z koji nema SFT, to ni prostor Z ne moe imati SFT.
Napomena: Da prostor Z nema svojstvo fiksne taqke, mogli smo i direktno da vidimo. Prostor Z
je, kao potprostor od R
3
, centralno simetriqan u odnosu na presek dijagonala pravougaonika MNPQ.
Kako ta taqka (presek dijagonala) ne pripada prostoru Z, ova centralna simetrija je neprekidno pres-
likavae prostora Z u sebe koje nema fiksnih taqaka.
61. Da li prostori X i Y imaju SFT?
X
: Y
:
Rexee : Prostor X moemo da utopimo u R
3
na sledei naqin. Ako je S
1
= (x, y) R
2
[ x
2
+y
2
= 1
i D
2
= (x, y) R
2
[ x
2
+y
2
1, onda je X = (S
1
[1, 1]) (D
2
0).
X
:
x
y
z
`

.
Uoqimo sada pun vaak D
2
[1, 1] koji je nadskup od X i konstruiximo funkciju r : D
2
[1, 1] X.
Definiximo r najpre u taqkama sa nenegativnom z-koordinatom (drugim raqima, na skupu D
2
[0, 1]).
To e biti radijalna projekcija iz taqke M(0, 0,
3
2
) na deo prostora X iznad, odnosno na, xOy ravni, tj.
na skup (S
1
[0, 1]) (D
2
0). Preciznije, ako je A D
2
[0, 1], taqku r(A) dobijamo kao (jednoznaqno
odreeni) presek poluprave MA sa skupom (S
1
[0, 1]) (D
2
0).
x
y
z
`

.
A
r(A)
x
y
z
`

.
x
y
.

.
-
`
z

.
-

-
D
2
[0, 1]
M

-
B = r(B)
.

(S
1
[0, 1]) (D
2
0)
Primetimo da, pri ovoj radijalnoj projekciji, taqke iz skupa (S
1
[0, 1]) (D
2
0) X ostaju
fiksne.
Potpuno analogno, za taqke iz punog vaka sa z-koordinatom 0 (na skupu D
2
[1, 0]), r definixemo
kao radijalnu projekciju iz taqke N(0, 0,
3
2
) na skup (S
1
[1, 0]) (D
2
0) X.
Ove dve radijalne projekcije se poklapaju na preseku D
2
0, pa je preslikavae r dobro definisano.
Ono je neprekidno po teoremi o lepeu, a svaku taqku iz prostora X preslikava u sebe.
X
z
r
:
D
2
[1, 1]:
Iz svega prethodnog sledi da je r retrakcija, tj. da je X retrakt punog vaka. Kako je puni vaak
homeomorfan trodimenzionalnom zatvorenom disku D
3
, on ima SFT po Brauerovoj teoremi, a kako je
X egov retrakt, to i X ima to svojstvo.
I prostor Y moemo da utopimo u R
3
, na primer ovako: Y = (S
1
[1, 1]) (D
2

1
3
) (D
2

1
3
).
Y
:
z
`

y
x .
Ovako utopen, prostor Y je centralno simetriqan u odnosu na koordinatni poqetak. To znaqi da
centralna simetrija (x, y, z) (x, y, z) indukuje homeomorfizam prostora Y na sebe. Kako koor-
dinatni poqetak (jedina fiksna taqka ove izometrije) ne pripada prostoru Y , dobili smo neprekidno
preslikavae iz Y u Y bez fiksnih taqaka.
Dakle, Y nema SFT.
62. Dati su prostori X i Y .
Y
:
:
X
(a) Da li vai X Y ?
(b) Da li vai X Y ?
Rexee : (a) Oznaqimo sa P
X
, odnosno P
Y
, skup svih taqaka prostora X, odnosno Y , koje imaju okolinu
homeomorfnu otvorenom 2-disku. I jedan i drugi skup su zapravo otvoreni cilindri.
: P
X
: P
Y
Ako bi postojao homeomorfizam izmeu prostora X i Y , on bi bio i lokalni homeomorfizam, pa bi,
pri emu, taqkama iz P
X
odgovarale taqke iz P
Y
. Meutim, onda bi, pri tom homeomorfizmu, taqkama
skupa X P
X
odgovarale taqke skupa Y P
Y
. Drugim reqima, vailo bi X P
X
Y P
Y
. Ali ovo je
kontradikcija jer je prostor Y P
Y
povezan, a X P
X
nije povezan.
: X P
X
: Y P
Y
Dakle, prostori X i Y nisu homeomorfni.
(b) Prostor X je unija cilindra i luka (dui) koji spaja dve taqke sa iste graniqne krunice tog
cilindra. Ceo ovaj cilindar moemo da projektujemo (homotopiramo) na tu graniqnu krunicu i
dobijamo tri dui sa zajedniqkim krajevima. Ako jox jednu od ove tri dui skupimo u taqku, dobijamo
da X ima homotopski tip osmice (buketa dve krunice).

X

Prostor Y je unija cilindra i luka (dui) koji spaja taqku na jednoj sa taqkom na drugoj graniqnoj
krunici cilindra. Najpre moemo naznaqenu izvodnicu (v. sliku) ovog cilindra da skupimo u taqku
(jer je ona kontraktibilna). Dobijamo prostor istog homotopskog tipa, buket krunice i cilindra
kome je jedna izvodnica kolapsirana. Sada jox ostatak cilindra projektujemo (homotopiramo) na
jednu graniqnu krunicu i dobijamo buket dve krunice.

Y

Poxto i prostor X i prostor Y imaju homotopski tip osmice, oni jesu homotopski ekvivalentni.
63. Neka je D
3
= x R
3
[ [[x[[ 1, S
2
= x R
3
[ [[x[[ = 1 i neka je h : D
3
D
3
homeomorfizam.
Dokazati da je restrikcija homeomorfizma h na S
2
, h[
S
2 : S
2
S
2
, homeomorfizam.
Rexee : Kako je h homeomorfizam, za svaki potprostor A D
3
, on indukuje homeomorfizam iz A na
h(A), tj. h[
A
: A h(A). Na osnovu ovoga, dovono je dokazati da je h(S
2
) = S
2
.
Za svako x D
3
vai da je D
3
x
h
D
3
h(x).
Ako je x S
2
, onda je prostor D
3
x kontraktibilan (H(x, t) = tx je preslikavae koje ostvaruje
homotopiju izmeu konstantne nula funkcije i identiteta na D
3
x). Kada taqka h(x) ne bi bila na
granici D
3
= S
2
, onda bi ona morala da bude u unutraxosti diska D
3
, pa bi prostor D
3
h(x)
imao homotopski tip sfere S
2
(iz izbaqene taqke h(x) ceo prostor D
3
h(x) radijalno projektujemo
na granicu). Meutim, to je kontradikcija jer sfera S
2
nije kontraktibilna. Zakuqujemo da je
h(S
2
) S
2
.
Ako je y S
2
, onda postoji x D
3
takvo da je h(x) = y (jer je h NA). Poxto h(x) S
2
, onda, iz istog
razloga kao maloqas, taqka x ne moe biti u unutraxosti diska, pa mora biti na granici. Dakle,
dobili smo i da je S
2
h(S
2
).
64. Neka je H = (x, y) R
2
[ y 0 i a = (x
a
, y
a
) i b = (x
b
, y
b
) dve unutraxe taqke iz H takve da je
0 < y
a
y
b
. Nai jedan homeomorfizam h : H H takav da je h[
H
= id
H
i h(a) = b.
Rexee : Definisaemo preslikavae h : H H koje svaku taqku translira za neki umnoak
vektora b a. Hoemo da taj umnoak bude = 1 za taqku a, a da bude = 0 za sve taqke na x-osi. Za taj
umnoak moemo da uzmemo linearnu funkciju y-koordinate taqke v = (x
v
, y
v
) H (oznaqimo tu linearnu
funkciju sa l(y
v
)) takvu da je l(0) = 0 i l(y
a
) = 1. Oqigledno, ta linearna funkcija je l(y
v
) =
y
v
y
a
.
Konaqno definixemo h(v) = v +
yv
ya
(b a), v H.

b
v
y
v
y
a
(b a)
h(v)
y-koordinata taqke h(v) je y
h(v)
= y
v
+
y
v
y
a
(y
b
y
a
). Kako je v H, to je y
v
0, a poxto je jox 0 < y
a
y
b
,
imamo da je y
h(v)
0, pa zaista h(v) H, tj. h : H H.
Primetimo odmah da je h(a) = b i da je, za v H, tj. y
v
= 0, ispueno h(v) = v.
S obzirom da je linearna po koordinatama, h je neprekidna funkcija.
Neka je w H. Pronaimo v H takvo da je h(v) = w. Iz w = v +
yv
ya
(b a) imamo ovakav sistem po x
v
i y
v
:
x
w
= x
v
+
x
b
x
a
y
a
y
v
y
w
= y
v
+
y
b
ya
ya
y
v
=
y
b
ya
y
v
Ovaj sistem ima jedinstveno rexee x
v
= x
w

x
b
x
a
y
b
y
w
, y
v
=
y
a
y
b
y
w
= y
w

y
b
y
a
y
b
y
w
. Primetimo da
je y
v
=
y
a
y
b
y
w
0.
Dakle, traeno v H postoji i jedinstveno je (jer sistem ima jedinstveno rexee). Konkretno, vai
da je v = w
y
w
y
b
(b a).
Ovim smo pokazali da je h bijekcija, ali i vixe od toga. Odredili smo inverznu funkciju h
1
i iz
izraza h
1
(w) = w
yw
y
b
(b a) sledi da je i ona neprekidna (koordinatne funkcije su linearne funkcije
koordinata argumenta).
Dakle, h je homeomorfizam, qime je dokazano da je h traeno preslikavae.
65. Neka je n paran broj. Dokazati da je preslikavaem : Z
n
(S
1
[1, 1]) S
1
[1, 1], definisanim sa
(k, (e
i
, t)) = (e
i(+
2k
n
)
, (1)
k
t), dato dejstvo grupe Z
n
na cilindru S
1
[1, 1] i odrediti prostor orbita
(S
1
[1, 1])/
Zn
.
Rexee : Za neutral grupe Z
n
, k = 0, vai da je (0, (e
i
, t)) = (e
i
, t) za svako (e
i
, t) S
1
[1, 1].
Uz to, (k+
n
l, (e
i
, t)) = (e
i(+
2(k+
n
l)
n
)
, (1)
k+nl
t). Poxto je e
i2
= 1, vai da je e
i(+
2(k+
n
l)
n
)
= e
i(+
2(k+l)
n
)
,
a poxto je n paran, vai i (1)
k+nl
= (1)
k+l
. Imamo, dakle, da je (k+
n
l, (e
i
, t)) = (e
i(+
2(k+l)
n
)
, (1)
k+l
t),
a dae je
(e
i(+
2(k+l)
n
)
, (1)
k+l
t) = (e
i(+
2l
n
+
2k
n
)
, (1)
k
(1)
l
t) = (k, (e
i(+
2l
n
)
, (1)
l
t)) = (k, (l, (e
i
, t))).
Konaqno zakuqujemo da je
(k +
n
l, (e
i
, t)) = (k, (l, (e
i
, t))).
Naravno, za svako k Z
n
, preslikavae odreeno sa (e
i
, t) (e
i(+
2k
n
)
, (1)
k
t) je homeomorfizam
cilindra S
1
[1, 1] na sebe (koordinatne funkcije su mnoee konstantom, pa je neprekidno) qiji je
inverz (e
i
, t) (e
i(+
2(nk)
n
)
, (1)
nk
t).
Iz svega prethodnog sledi da je preslikavaem zaista dato jedno dejstvo grupe Z
n
na cilindru
S
1
[1, 1].
Odredimo sada prostor orbita. Primetimo da dejstvo generatora grupe Z
n
, tj. elementa k = 1, na
cilindar S
1
[1, 1], moemo da vidimo kao kompoziciju
(e
i
, t) (e
i(+
2
n
)
, t) (e
i(+
2
n
)
, t).
Ovde je, oqigledno, prvo preslikavae rotacija oko z-ose za ugao
2
n
, a drugo refleksija u odnosu na
xOy-ravan. Element k Z
n
dejstvuje tako xto se prethodna kompozicija primeni k puta. To znaqi da
je n-ti deo cilindra, na primer skup (e
i
, t) [ +
2
n
, 1 t 1 S
1
[1, 1] xrafiran na
sledeoj slici, kompaktan skup koji seqe sve orbite.
Primetimo jox da orbita (klasa ekvivalencije) taqke (e
i
, t) ima u ovom skupu jox jednog pred-
stavnika, taqku (e
i(+
2
n
)
, t), pa imamo naznaqenu identifikaciju na rubu. Taqke (e
i
, t) za koje je
< < +
2
n
su jedini elementi svojih orbita u ovom skupu.

S
1
[1, 1] :

-
(e
i
, t)

(e
i(+
2
n
)
, t)
Dakle, prostor orbita je homeomorfan ovom potprostoru cilindra sa identifikacijom.

(S
1
[1, 1])/
Z
n

Meutim, ovo je osnovni koliqniqki model Mebijusove trake, pa je (S
1
[1, 1])/
Z
n
M.
66. Neka je sa X oznaqena suspenzija, a sa CX konus prostora X. Ispitati taqnost sledeih tvrea.
(1) Ako je X deformacioni retrakt od CX, onda je X kontraktibilan.
(2) Ako X ima SFT, onda i CX ima SFT.
(3) Ako je X kontraktibilan, onda on ima SFT.
(4) Ako CX ima SFT, onda i X ima SFT.
(5) Ako je X Y , onda je X Y .
(6)
1
(X)

=
1
(X).
Rexee : (1) Napomenimo najpre da se ovde podrazumeva da je X identifikovan sa potprostorom od
CX = (X I)/
(x,1)(y,1)
preko prirodnog utapaa x [(x, 0)]. Ako je X deformacioni retrakt od CX,
onda je X CX, a kako je konus svakog prostora kontraktibilan, zakuqujemo da je i X kontraktibilan.
Dakle, prvo tvree je taqno.
(2) Uoqimo prirodno utapae konusa CX u suspenziju X (enu goru polovinu) dato na sledei
naqin. Uzmimo da je X = (X [1, 1])/

, gde je data sa: (x, 1) (y, 1), (x, 1) (y, 1) (x, y X).
Tada i : CX X moemo definisati formulom i([(x, t)]) = [(x, t)]. Direktno se proverava da je i dobro
definisano i da je zaista utapae.
Definiximo i preslikavae r : X CX jednakoxu r([(x, t)]) = [(x, [t[)]. Ovo preslikavae je takoe
korektno definisano i neprekidno jer potiqe od neprekidnog preslikavaa r : X [1, 1] X [0, 1],
r(x, t) = (x, [t[). Primetimo da je r i = id
CX
.
CX
CX
X
r
i
Ako CX identifikujemo sa potprostorom i(CX) X, iz svega prethodnog sledi da je r retrakcija.
Poxto X ima SFT, onda svaki en retrakt (pa i CX) ima to svojstvo.
Dakle, i ovo tvree je taqno.
(3) Ovo tvree nije taqno. Naime, realna prava (R, |) je kontraktibilan prostor koji nema SFT.
Preslikavae f : R R, f(x) = x + 1 je neprekidno, a nema fiksnih taqaka.
(4) Ni ovo tvree nije taqno. Kao xto je poznato, CS
1
D
2
ima SFT po Brauerovoj teoremi, a
krunica S
1
nema to svojstvo (antipodalno preslikavae).
(5) Neka je f : X Y neprekidno preslikavae. Na prirodan naqin, ono indukuje neprekidno pres-
likavae f : X Y .
Neka je prvo f : X I Y I definisano sa f(x, t) = (f(x), t). Naravno, f je neprekidno. Neka su jox
p : X I X i q : Y I Y prirodne projekcije (p(x, t) = [(x, t)], q(y, t) = [(y, t)]).
Primetimo da ako je (x
1
, t
1
) (x
2
, t
2
), tj. [(x
1
, t
1
)] = [(x
2
, t
2
)], onda je (q f)(x
1
, t
1
) = (q f)(x
2
, t
2
), tj.
[(f(x
1
), t
1
)] = [(f(x
2
), t
2
)]. Naime, ako je (x
1
, t
1
) (x
2
, t
2
), to znaqi da je (x
1
, t
1
) = (x
2
, t
2
) ili je t
1
= t
2
= 0
ili je t
1
= t
2
= 1, a u svakom od ova tri sluqaja vai (f(x
1
), t
1
) (f(x
2
), t
2
). Iz ove implikacije sledi
da je formulom f([(x, t)]) = [(f(x), t)] korektno definisano preslikavae f : X Y .
S obzirom da dijagram na slici komutira, f p = q f je neprekidno, a s obzirom da je p koliqniqko
preslikavae, zakuqujemo da je i f neprekidno.
X I
f
Y I
q
Y
p f
X
Primetimo jox i da vai id
X
= id
X
.
Neka su sada f : X Y i g : Y X meusobno inverzne homotopske ekvivalencije. Dokaimo da su
tada f : X Y i g : Y X takoe meusobno inverzne homotopske ekvivalencije, qime e biti
dokazana taqnost tvrea (5).
Ako je H : X I X homotopija izmeu g f i id
X
, tj. H : g f id
X
, definiximo H : X I X
formulom H([(x, t)], s) = [(H(x, s), t)]. Kako i ovde (iz istih razloga kao i gore) vai implikacija
(x
1
, t
1
) (x
2
, t
2
) = (s I)(H(x
1
, s), t
1
) (H(x
2
, s), t
2
), preslikavae H je dobro definisano. Ono je
zapravo definisano tako da dijagram na slici komutira.
(X I) I
H
X I
p
X
p id
I
H
X I
Ovde je H : (X I) I X I dato sa H(x, t, s) = (H(x, s), t). Ovo preslikavae je neprekidno po
koordinatama, pa je neprekidno. Iz komutativnosti dijagrama imamo da je p H = H (p id
I
), pa
sledi da je H (p id
I
) neprekidno, a kako je p id
I
koliqniqko (zadatak 29), zakuqujemo da je H
neprekidno.
Uz to, vai i
H([(x, t)], 0) = [(H(x, 0), t)] = [(g(f(x)), t)] = g([(f(x), t)]) = g(f([(x, t)])) = (g f)([(x, t)]).
Druga od ovih jednakosti je direktna posledica qienice da je H : gf id
X
, a ostale slede direktno
iz definicije preslikavaa koja ovde figurixu.
Potpuno analogno, vai i
H([(x, t)], 1) = [(H(x, 1), t)] = [(id
X
(x), t)] = id
X
([(x, t)]) = id
X
([(x, t)]).
Iz svega prethodnog sledi da je H : g f id
X
.
Sliqno se iz qienice da je f g id
Y
zakuquje da je f g id
Y
.
Dakle, ako je X Y , onda je zaista i X Y .
(6) Ako uzmemo da je X = S
1
, onda je
1
(X)

= Z. S druge strane, X = S
1
S
2
, a grupa
1
(S
2
) je
trivijalna. Ovaj primer pokazuje da tvree (6) nije taqno.
67. Dat je torus T
2
= S
1
S
1
= (e
ix
, e
iy
) [ x, y R i na emu tri relacije ekvivalencije:
(e
ix
, e
iy
)R
1
(e
ix
, e
iy
), (e
ix
, e
iy
)R
2
(e
ix
, e
iy
), (e
ix
, e
iy
)R
3
(e
ix
, e
iy
).
Ispitati da li su koliqniqki prostori T
2
/
R
i
, i = 1, 2, 3 homeomorfni.
Rexee : Torus T
2
je homeomorfan koliqnik prostoru ravni R
2
/
f
, gde je f : R
2
S
1
S
1
data sa
f(x, y) = (e
ix
, e
iy
). Uoqimo kvadrat [, ] [, ]. To je kompaktan podskup ravni koji seqe sve klase
ekvivalencije i nasleena relacija daje identifikaciju na rubu, uobiqajenu za koliqnik model torusa.
Posecimo sad ovaj model po relaciji R
1
. Kako je e
ix
= e
i
e
ix
= e
i(x+)
, imamo da je (e
ix
, e
iy
)R
1
(e
i(x+)
, e
iy
).
To znaqi da su, u uoqenom kvadratu, pored rubnih taqaka koje su identifikovane u prostoru R
2
/
f
, iden-
tifikovane jox i taqke (x, y) i (x +, y) (jer je f(x, y)R
1
f(x +, y)).
Taqka (x, y) se translacijom za vektor (, 0) slika u taqku (x+, y), a ova se, pri refleksiji u odnosu
na x-osu slika u taqku (x + , y). Dakle, dve (razliqite) taqke u ovom modelu su u relaciji R
1
ako i
samo ako se jedna od ih preslikava u drugu kompozicijom pomenute translacije i pomenute refleksije.

x
y
(u, v)

(x +, y)
0
(x, y)

(u , v)
Na osnovu svega prethodnog, skup [0, ] [, ] je kompaktan podskup od [, ] [, ] koji seqe sve
klase. Pri tom, sve taqke u unutraxosti ovog pravougaonika su jedini predstavnici svojih klasa
(nisu identifikovane ni sa jednom drugom taqkom u pravougaoniku).
Xto se tiqe ruba, najpre imamo da su u relaciji taqke (x, ) i (x, ) jer je qak f(x, ) = f(x, ), tj.
one su bile identifikovane jox na samom modelu torusa R
2
/
f
. Uz to, imamo i da klasa M = [(0, y)] taqke
(0, y) ima jox jednog predstavnika u ovom pravougaoniku, taqku (, y) na pravoj x = . Zato dobijamo
identifikaciju na rubu prikazanu na sledeoj slici.
`

0 x
y

1
T
2
/
R1

M = [(, y)]
N = [(0, v)]

N = [(, v)]
M = [(0, y)]
Oqigledno, koliqniqki prostor koji smo dobili je Klajnova boca. Dakle, T
2
/
R
1
K.
Odredimo sada prostor T
2
/
R
3
. Na istom modelu torusa, imamo da su, pored ve identifikovanih, u
relaciji i taqke (x, y) i (x, y), tj. taqke simetriqne u odnosu na koordinatni poqetak. Specijalno,
imamo na x-osi identifikaciju taqaka (t, 0) i (t, 0).
Primetimo meutim da su u relaciji i taqke (x, ) i (x, ). Naime, taqka (x, ) je centralno
simetriqna taqki (x, ) u odnosu na taqku O(0, 0), pa je MR
3
M

, gde je M = [(x, )] i M

= [(x, )],
ali [(x, )] = [(x, )] (ovde je sa [(x, y)] oznaqena klasa taqke (x, y) u prostoru R
2
/
f
).

(x, y)
(u, v)
x
y
(x, y)
(u, v)

M
M

(t, 0) (t, 0)

U pravougaoniku [, ] [0, ] svaka klasa ekvivalencije (relacije R

3
) ima bar jednog predstavnika.
I ovde imamo da unutraxe taqke qine jednoqlane klase.
Na rubu, kao xto je ve opisano, u relaciji su taqke (x, ) i (x, ) (na sledeem crteu, oznaqeno
sa
1
), zatim taqke (t, 0) i (t, 0) () i konaqno, u relaciji su i taqke (, y) i (, y) (
1
) jer su one
identifikovane jox u torusu R
2
/
f
.

`
x
y

1

1

T
2
/
R
3

1
Koliqnik prostor koji smo dobili moemo da savijemo po y-osi i zalepimo po rubu. Drugim
reqima, identifikacija na rubu je taqno identifikacija taqaka simetriqnih u odnosu na y-osu. Kada
izvrximo ovo lepee, dobijamo topoloxku sferu.
Dakle, T
2
/
R
3
S
2
.
Ostalo je jox da odredimo prostor T
2
/
R2
da bismo odgovorili na pitae da li meu ova tri prostora
ima homeomorfnih.
S obzirom da je e
ix
= e
i
e
ix
= e
i(x)
, relaciju R
2
moemo zadati i izrazom (e
ix
, e
iy
)R
2
(e
i(x)
, e
i(y)
).
To znaqi da su u ravni, sem taqaka koje se sa f slikaju u istu taqku na S
1
S
1
, u relaciji jox i taqke
(x, y) i ( x, y).
Preslikavae koje taqki (x, y) dodeuje taqku ( x, y) je refleksija u odnosu na pravu x =

2
. Uz
to, refleksija u odnosu na pravu y =

2
preslikava taqku ( x, y) u taqku ( x, y). Poxto su prave
x =

2
i y =

2
meusobno normalne, kompozicija ove dve refleksije je centralna simetrija u odnosu na
taqku (

2
,

2
), preseqnu taqku ovih pravih.
To znaqi da u R
2
/
f
treba jox da identifikujemo taqke simetriqne u odnosu na taqku (

2
,

2
).
Zbog toga, umesto kvadrata [, ] [, ], uoqiemo kvadrat [

2
,
3
2
] [

2
,
3
2
] sa nasleenom iden-
tifikacijom kao model torusa T
2
(presek dijagonala ovog kvadrata je taqka (

2
,

2
)).
Sada imamo identiqnu situaciju kao pri odreivau prostora T
2
/
R3
, kvadrat sa torusnom rubnom
identifikacijom gde jox treba identifikovati centralno simetriqne taqke u odnosu na centar (presek
dijagonala) tog kvadrata.

`
y
0 x

2
( x, y)
3
2
3
2

2
(x, y)

Istim razmatraem kao za T

2
/
R
3
, utvrujemo da je i T
2
/
R
2
topoloxka sfera, tj. T
2
/
R
2
S
2
.
Konaqno zakuqujemo da vai T
2
/
R2
T
2
/
R3
, dok prostor T
2
/
R1
nije homeomorfan ovima.
68. Data je topologija T na R svojom predbazom o
T
= [a, +) [ a Q (, b] [ b Q. Ako je |
uobiqajena topologija realne prave, koji od sledeih iskaza je taqan:
(a) T |; (b) | T ; (v) T = |; (g) T i | su neuporedive.
Rexee : S obzirom da npr. skup [0, +) o
T
T , a naravno [0, +) / |, zakuqujemo da T |.
Odavde odmah imamo da otpadaju iskazi pod (a) i (v).
Kao xto je poznato, otvoreni intervali sa racionalnim krajevima qine bazu uobiqajene topologije
|. Dokazaemo da svaki ovakav otvoren interval pripada topologiji T , odakle e slediti da je | T .
Neka su a, b Q, a < b. Tada, za svako n N, a +
1
n
Q i b
1
n
Q. Neka je n
0
N takvo da
je a +
1
n
0
< b
1
n
0
. Za svako n n
0
vai [a +
1
n
, b
1
n
] = (, b
1
n
] [a +
1
n
, +) T . Meutim,
(a, b) =

_
n=n
0
[a +
1
n
, b
1
n
], pa je onda i interval (a, b), kao unija skupova iz T , element topologije T .
Dakle, taqan je iskaz pod (b).
Napomena: Ograniqee n n
0
nije neophodno ako podrazumevamo da je [x, y] = kad god je x > y.
69. Dato je neprekidno preslikavae f : S
1
R
3
(zatvorena kriva u prostoru) takvo da je (x S
1
)
f(x) ,= f(x). Dokazati da postoji x
0
S
1
takvo da simetralna ravan dui sa krajevima f(x
0
) i f(x
0
)
sadri koordinatni poqetak.
Rexee : Proizvona taqka u prostoru pripada simetralnoj ravni neke dui ako i samo ako je jednako
udaena od krajeva te dui. To znaqi da mi treba zapravo da dokaemo da postoji x
0
S
1
takvo da
su taqke f(x
0
) i f(x
0
) podjednako udaene od koordinatnog poqetka. Ali rastojae od koordinatnog
poqetka nije nixta drugo do norma.
Neka je [[ [[ : R
3
R euklidska norma. Preslikavae dato sa x [[f(x)[[ je preslikavae iz S
1
u R,
neprekidno kao kompozicija neprekidnih (funkcije f i euklidske norme). Na osnovu Borsuk-Ulamove
teoreme, postoji x
0
S
1
takvo da je [[f(x
0
)[[ = [[f(x
0
)[[, tj. takvo da su taqke f(x
0
) i f(x
0
) na istom
rastojau od koordinatnog poqetka, a to je ono xto je trebalo dokazati.
70. Dati su prostori X i Y .
Y
:
X
:
(a) Ispitati da li je X Y .
(b) Ispitati da li je X Y .
(v) Dokazati da postoji natkrivae p : X Y .
Rexee : (a) Pretpostavimo da postoji homeomorfizam f : X Y . S obzirom da su X i Y povrxi
sa granicom, a f lokalni homeomorfizam, taqke sa granice X (i jedino one) morale bi, pri f, da se
preslikaju u taqke na granici Y . Poxto je f i homeomorfizam, vailo bi da je X
f
Y . Meutim,
ovo nije mogue jer X ima qetiri, a Y tri komponente povezanosti.
X
: Y
:
Dakle, prostori X i Y nisu homeomorfni.
(b) Odredimo fundamentalne grupe prostora X i Y .
Uoqimo u prostoru X dve vertikalne dui prikazane na sledeem crteu koje prolaze izmeu
rupa i koje dele prostor X na tri dela sa po jednom rupom. Svaki od ova tri dela moemo iz
centara izbaqenih diskova (rupa) da homotopiramo na granicu i ostaje nam topoloxka krunica
sa dve (paralelne) tetive.
X
:

Ova homotopska ekvivalencija (zapravo deformaciona retrakcija), kao i odgovarajua homotopija,
su korektno definisane i neprekidne po teoremi o lepeu.
Sada jox ove dve tetive (svaku posebno) moemo da skupimo u taqku budui da su kontraktibilne.
Dobijamo buket od tri krunice, prostor istog homotopskog tipa kao i X.

X

Kako je fundamentalna grupa homotopska invarijanta, vai da je

1
(X)

=
1
(S
1
)
1
(S
1
)
1
(S
1
)

= Z Z Z.
Na potpuno analogan naqin, dobijamo da je Y homotopski ekvivalentan buketu dve krunice (osmici).
Y


Prema tome,
1
(Y )

=
1
(S
1
)
1
(S
1
)

= Z Z.
Kako fundamentalne grupe
1
(X) i
1
(Y ) nisu izomorfne (abelizacije Z
3
i Z
2
im nisu izomorfne),
to ni prostori X i Y nisu homotopski ekvivalentni.
Napomena: Naravno, iz ovoga xto smo dobili sledi i deo zadatka pod (a), da X i Y nisu homeo-
morfni.
(v) Definisaemo dejstvo grupe Z
2
na prostor X. U tu svrhu, primetimo da je prostor X centralno
simetriqan, pri qemu je centar simetrije taqka S, centar sredeg izbaqenog diska (v. sliku). Pre-
ciznije, prostor X se moe utopiti u ravan tako da bude centralno simetriqan.
S
X
:
A
A

`
Dejstvo neutrala grupe Z
2
definixemo naravno kao identitet na X, a dejstvo generatora grupe Z
2
kao
uoqenu centralnu simetriju (A A

). Poxto je centralna simetrija involucija, ovim je zaista zadato

dejstvo grupe Z
2
na prostor X. Pored toga, s obzirom da centar simetrije S ne pripada prostoru X,
ovo dejstvo je slobodno.
Zakuqujemo da je prirodna projekcija : X X/
Z2
natkrivajue preslikavae.
Sada je dovono dokazati da je prostor orbita X/
Z2
homeomorfan prostoru Y .
Uoqimo levu polovinu prostora X. To je kompaktan podskup od X koji seqe svaku orbitu, pa je on
sa nasleenom identifikacijom homeomorfan sa X/
Z
2
. U ovom skupu sve taqke su jedini predstavnici
svojih orbita (klasa), osim taqaka na desnom delu ruba koje su u relaciji sa sebi simetriqnim u
odnosu na taqku S. Zbog svega ovoga, imamo naznaqenu identifikaciju na rubu.

X/
Z
2

Ako jox dobijeni koliqnik prostor zalepimo po , dobijamo upravo prostor Y .

X/
Z2

Ako sa h : X/
Z
2
Y oznaqimo opisani homeomorfizam, traeno natkrivae p : X Y definixemo sa
p = h .
71. Dati su prostori X i Y .
X
Y
:
:
Da li postoji natkrivae p : X Y ?
Rexee : Prostor X je centralno simetriqan u odnosu na taqku S, centar sredeg izbaqenog diska
(v. sliku). Zbog toga, kao i u prethodnom zadatku, moemo definisati dejstvo grupe Z
2
na X. Neutral
dejstvuje kao identitet, a generator kao ova centralna simetrija. Oba ova preslikavaa su naravno
homeomorfizmi prostora X na sebe, a uz to centralna simetrija je involucija. Sledi da je dejstvo
dobro definisano.
X
:
A

B
B

.
S
A
S obzirom da S / X, ovo dejstvo je slobodno, pa je prirodna projekcija : X X/
Z
2
natkrivae.
Primetimo da je ovo natkrivae dvolisno jer svaka orbita sadri dve taqke.
Odredimo prostor orbita X/
Z2
. Kao i u prethodnom zadatku, uoqimo levu polovinu prostora X,
koja je egov kompaktan podskup, a seqe sve orbite. Nasleena identifikacija nam daje da taqke na
desnom delu ruba, simetriqne u odnosu na taqku S, postaju ista taqka (npr. B i B

su postale
ista taqka). Kada zalepimo ovaj koliqniqki prostor po , dobijamo topoloxki zatvoreni disk iz qije
unutraxosti su izbaqena tri otvorena diska.
X/
Z
2
B
B

Dakle, prostor X (dvolisno) natkriva disk bez tri mala diska u unutraxosti. Meutim, u prethod-
nom zadatku je pokazano da ovaj prostor (takoe dvolisno) natkriva disk bez dva mala otvorena diska u
unutraxosti, a to je bax prostor Y . Kompozicija ova dva natkrivaa e, na osnovu zadatka 8, takoe
biti natkrivae.
Dakle, postoji natkrivae p : X Y .
72. Dati su prostori X, Y i Z.
X
: Y
: Z :
(a) Da li postoji natkrivae X Y ?
(b) Da li postoji natkrivae X Z?
(v) Da li postoji natkrivae Y Z?
Rexee : (a) Uoqimo u prostoru Y taqke A i B i oznaqimo dve krunice sa i , a sa du koja
spaja taqke A i B.

B
Y
:
A

Definiximo preslikavae p : X Y . Na sledeem crteu opisano je preslikavae p tako xto su u

prostoru X sa A, odnosno B, oznaqene taqke koje se slikaju u taqku A, odnosno B. Sasvim sliqno, sa
(odnosno ) su oznaqene dui koje se neprekidno preslikavaju na krunicu (), i to tako xto se
oba kraja dui preslikaju u taqku A (B), a unutraxost dui se homeomorfno preslika u krunicu
bez taqke A ( bez taqke B). Dui u prostoru X oznaqene sa se homeomorfno preslikavaju na du
prostora Y .

B A
:

B
B
B

: X

z
p
Ovako definisano preslikavae p je neprekidno na svakoj od uoqenih dui prostora X, pa je po
teoremi o lepeu neprekidno na celom prostoru X. Takoe, p je oqigledno NA.
Da bismo dokazali da je p natkrivajue preslikavae, fiksirajmo jednu taqku y Y . Ako je taqka y
razliqita od A i od B (na sledeoj slici je predstaven sluqaj kada je y taqka na krunici ), onda ona
ima otvorenu okolinu V
y
homeomorfnu otvorenoj dui (otvorenom intervalu). Inverzna slika p
1
(V
y
)
se sastoji od qetiri otvorene dui od kojih se svaka , pri p, homeomorfno slika na V
y
.
V
y
:
p
1
(V
y
) :
y
z
p
Ako je y = A ili y = B (na sledeoj slici je prikazan sluqaj y = B), onda taqka y ima otvorenu
okolinu koju qine tri poluotvorene dui sa zajedniqkim krajem. U sluqaju y = B, te tri poluotvorene
dui su zavrxetak dui , poqetak krunice i zavrxetak krunice . Inverzna slika ove
okoline se sastoji od qetiri ene kopije (qetiri puta po tri poluotvorene dui sa zajedniqkim krajem)
i, pri prslikavau p, taqno se svaka od ove qetiri kopije homeomorfno preslikava na uoqenu okolinu
taqke B.

z
p

Analogno se razmatra sluqaj y = A.

Na osnovu svega prethodnog, preslikavae p je po definiciji natkrivajue. Dakle, postoji natkri-
vae X Y .
(b) U prostoru Z uoqimo taqke M i N i oznaqimo sa , i tri dui od taqke M do taqke N.
M
N

Z :

Kao i u delu pod (a), definixemo preslikavae q : X Z tako xto u prostoru X sa , i oznaqimo
dui koje se, pri preslikavau q, homeomorfno slikaju na , i respektivno.
M
N

Z
: z
q

N
N
N

X
:

M
M
M
Istovetno kao za preslikavae p, direktno se proverava da je i q natkrivajue preslikavae. Zak-
uqujemo da je i na pitae pod (b) odgovor potvrdan.
(v) Pretpostavimo da postoji natkrivae p : Y Z. Svaka okolina taqke A Y ima podokolinu
koja se sastoji od tri poluotvorene dui sa zajedniqkim krajem (taqkom A). Poxto je svako natkrivae
lokalni homeomorfizam, svaka okolina taqke p(A) Z takoe mora imati ovakvu trokraku podokolinu.
To znaqi da se taqka A mora slikati ili u taqku M ili u taqku N. Iz istog razloga, i taqka B se
mora preslikati u jednu od ove dve taqke.
Kako taqke M i N nemaju okoline homeomorfne otvorenoj dui, to se nijedna taqka iz Y A, B ne
moe preslikati u neku od ove dve taqke. To je opet zbog uslova lokalne homeomorfnosti jer sve taqke
iz Y A, B imaju okoline homeomorfne otvorenoj dui (otvorenom intervalu).
Dakle, taqke A i B su jedine taqke iz Y koje se pri p preslikavaju u taqke M i N, a poxto je p
surjekcija, obe taqke (M i N) moraju biti pogoene, pa je p(A) ,= p(B). Odavde sledi da je skup
p
1
(M) jednoqlan, tj. da je p jednolisno natkrivae.
Meutim, jednolisno natkrivae je homeomorfizam, pa bi vailo Y A Z p(A). Ali prostor
Y A nije povezan, a Z p(A), bez obzira da li je p(A) = M ili je p(A) = N, jeste povezan, pa smo
dobili kontradikciju.
Dakle, ne postoji natkrivae Y Z.
73. Dati su prostori:
X
: Y
: Z :
Ispitati da li postoji natkrivae:
(a) X Z; (b) Y Z; (v) Z Y ; (g) X Y .
Rexee : (a) Kao u prethodnom zadatku, obeleimo taqke i dui prostora Z.
M
N

Z :

Preslikavae p : X Z definixemo tako xto u prostoru X oznaqimo sa , i dui koje se, pri
preslikavau p, homeomorfno slikaju na odgovarajue dui prostora Z.
p
M
M
M
N
N
N

X
:
M
N

Z
: z

Kao i u prethodnom zadatku, direktno se proverava da je p natkrivae.

(b) Natkrivae q : Y Z je opisano oznakama na sledeem crteu.
q

M
M
N
N
M
N

Z
: z
Y
:
Dakle, postoji i natkrivae Y Z.
(v) Pretpostavimo da postoji natkrivae p : Z Y . S obzirom da je svako natkrivae lokalni
homeomorfizam, svaka taqka iz prostora Z koja ima osobinu da svaka ena okolina ima trokraku
podokolinu (postoje dve takve taqke: M i N), morala bi da se preslika u taqku prostora Y sa istom
tom osobinom. Prostor Y ima qetiri takve taqke, zaokruene na sledeoj slici.
Z :
M
N

`
Y
:
Sve taqke iz Z M, N imaju okoline homeomorfne otvorenoj dui, a uoqene qetiri taqke prostora
Y nemaju takve okoline. Opet iz uslova lokalne homeomorfnosti sledi da su M i N jedine taqke iz Z
koje se pri p slikaju u neke od ove qetiri. To znaqi da bar dve taqke prostora Y ostaju nepogoene
(ne pripadaju slici p(Z)), ali to je kontradikcija jer je svako natkrivae surjekcija.
Zakuqujemo da ne postoji natkrivae Z Y .
(g) Pretpostavimo da postoji traeno natkrivae. Neka je n broj listova ovog natkrivaa. Iz istog
razloga kao u delu pod (v), xest zaokruenih taqaka prostora X (i jedino tih xest taqaka) se pri tom
natkrivau preslikavaju u (neke od) qetiri zaokruene taqke prostora Y .
X
:
Y
:
S druge strane, inverzna slika svake taqke prostora Y ima taqno n elemenata. To znaqi da je 4n = 6
xto je, naravno, kontradikcija jer broj 6 nije deiv sa 4.
Dakle, ne postoji ni ovo natkrivae.
74. Dokazati da postoji natkrivae p : M
2
N
3
.
Rexee : Utopimo povrx M
2
u euklidski prostor R
3
tako da bude centralno simetriqna u odnosu na
taqku S oznaqenu na sledeem crteu.
.
S
M
2
:
Definiximo dejstvo grupe Z
2
na prostor M
2
na sledei naqin. Neutral grupe naravno dejstvuje kao
identitet na M
2
, a generator kao centralna simetrija u odnosu na S. Dakle, generator grupe Z
2
svakoj
taqki sa povrxi M
2
dodeuje oj centralno simetriqnu u odnosu na S.
S
M
2
:
A
A

B
B

S obzirom da je ova centralna simetrija neprekidna involucija prostora M

2
, ona je homeomorfizam,
a kako je (ova centralna simetrija) homeomorfizam i involucija, dejstvo je korektno zadato (jer je
generator grupe Z
2
element reda 2, pa mora da se slika u element reda 2 grupe Homeo(M
2
), tj. mora
da dejstvuje kao involucija).
Uz to, poxto centar simetrije S ne pripada povrxi M
2
, ovo dejstvo je slobodno. Dakle, prirodna
projekcija q : M
2
M
2
/
Z
2
je natkrivajue preslikavae.
Odredimo prostor orbita M
2
/
Z2
. Uoqimo ravan , ravan simetrije povrxi M
2
, prikazanu na sledeoj
slici, koja sadri taqku S, a povrx M
2
seqe po naznaqenoj krunici qiji je centar upravo taqka S.
S

Deo povrxi M
2
s jedne strane ove ravni (raqunajui i taqke na samoj ravni) predstava kompaktan
podskup od M
2
koji seqe sve orbite gore uvedenog dejstva. Pri tom, taqke ovog skupa koje ne pripadaju
ravni ostaju u relaciji samo sa sobom, dok je svaka taqka preseqne krunice ravni i povrxi M
2
identifikovana sa sebi antipodalnom na toj krunici (sa svojom slikom pri dejstvu generatora grupe
Z
2
).
M
M

S
Dakle, imamo da je prostor orbita M
2
/
Z
2
homeomorfan koliqnik prostoru prikazanom na sledeem
crteu.
M
2
/
Z
2



Ovo xto smo dobili je torus sa koga je izbaqen jedan otvoren disk, a onda na rubu nastale povrxi
uvedena antipodalna identifikacija. Meutim, u zadatku 38 smo dokazali da je ovaj prostor homeo-
morfan neorijentabilnoj povrxi roda 3. Dakle, M
2
/
Z2
N
3
, pa za traeno natkrivae p moemo uzeti
kompoziciju natkrivaa q i ovog homeomorfizma iz M
2
/
Z
2
u N
3
.
75. Dati su prostori X i Y .
Y
:

X
:

(a) Ispitati da li je X Y .
(b) Da li postoji natkrivae p
1
: Y X?
(v) Da li postoji natkrivae p
2
: X Y ?
Rexee : (a) Odredimo fundamentalne grupe ovih prostora. Direktnom primenom Van Kampenove
teoreme na prostor X, dobijamo da je

1
(X)

= [
4
= 1)

= Z
4
.
Prostor Y moemo da iseqemo po . Dobijamo cilindar sa rubnom identifikacijom kao na sledeoj
slici.
Y

B B
B
B

Sada ovaj cilindar iseqemo po izvodnici i dobijamo topoloxki disk sa identifikacijom na rubu.
B
B
B

Y

B
B

B B
B
B

Na osnovu Van Kampenove teoreme,

1
(Y )

= , [
2
=
2
).
Abelizacija ove grupe je

ab
1
(Y )

= , [ 2 + = + 2)

= , [ )

= Z Z.
Kako je fundamentalna grupa prostora X komutativna, to je ona jednaka sa svojom abelizacijom,
tj.
ab
1
(X)

= Z
4
. Poxto abelizacije ovih fundamentalnih grupa nisu izomorfne, ni same grupe nisu
izomorfne, a poxto prostori X i Y nemaju izomorfne fundamentalne grupe, oni nisu homeomorfni.
(b) S obzirom da je abelizacija grupe
1
(Y ) beskonaqna, i sama grupa
1
(Y ) je beskonaqna.
Ako bi postojalo natkrivae p
1
: Y X, fundamentalna grupa
1
(X)

= Z
4
bi imala podgrupu
izomorfnu sa
1
(Y ), dakle imala bi beskonaqnu podgrupu. Meutim,
1
(X) je konaqna grupa, pa ne
moe imati beskonaqnu podgrupu.
Ova kontradikcija pokazuje da ne postoji natkrivae p
1
: Y X.
(v) Pretpostavimo da postoji natkrivae p
2
: X Y . Neka je y Y bilo koja taqka. Kako je prostor
Y Hauzdorfov (pa onda i T
1
), to je skup y zatvoren u Y . Uz to, p
2
je neprekidno preslikavae, pa je
skup p
1
2
(y) zatvoren u X. S obzirom da je X kompaktan (koliqnik prostor kompaktnog), p
1
2
(y) mora
biti kompaktan.
S druge strane, kako je p
2
natkrivajue preslikavae, to potprostor p
1
2
(y) mora biti i diskretan.
No diskretan topoloxki prostor je kompaktan ako i samo ako je konaqan, pa zakuqujemo da je skup
p
1
2
(y) konaqan.
Meutim, broj elemenata skupa p
1
2
(y) je jednak indeksu podgrupe (p
2
)

(
1
(X)) u grupi
1
(Y ). Poxto
je grupa
1
(Y ) beskonaqna, a ena podgrupa (p
2
)

(
1
(X)) konaqna, ovaj indeks mora biti beskonaqan, xto
znaqi da smo dobili kontradikciju.
Dakle, ne postoji ni natkrivae p
2
: X Y .
76. Dati su prostori X, Y i Z.
:
X : Z
:
Y
(a) Dokazati da postoji natkrivae p : X Z.
(b) Dokazati da postoji natkrivae q : Y Z.
(v) Ispitati da li je X Y .
Rexee : (a) Oznaqimo sa i krunice koje qine prostor Z, a sa A ihovu zajedniqku (dodirnu)
taqku.
A
Z
:

Natkrivae p : X Z emo opisati tako xto delove prostora X koji se pri p slikaju na , odnosno
, oznaqimo sa , odnosno , a sa A oznaqimo one taqke koje se preslikavaju u taqku A (sliqno kao u
zadatku 72 pod (a)).
:
Z :
X
A

-
p
A
A A

Kao i u zadatku 72, direktno se proverava da je ovako definisano preslikavae p zaista natkri-
vajue.
(b) Kao u delu pod (a), konstruixemo natkrivae q : Y Z tako xto ga opixemo odgovarajuim
oznakama.
q
:
Z
: Y
A

A

A

-
A
(v) Pretpostavimo da postoji homeomorfizam f : X Y i uoqimo taqku M X.
:
X

M
Poxto je f homeomorfizam, vai da je X M
f
Y f(M). Meutim, prostor X M ima dve
komponente povezanosti od kojih svaka ima homotopski tip krunice.
X M
S druge strane, ako iz prostora Y izbacimo bilo koju taqku razliqitu od taqaka E, F i G (v. sliku),
dobijamo povezan prostor,
E
G
: Y
F
a ako izbacimo neku od ove tri taqke (npr. E), dobijamo prostor sa dve komponente povezanosti od
kojih je jedna kontraktibilna.
Y E

Dakle, ni za jedno y Y , prostor Y y nije homeomorfan sa X M, pa onda ni prostori X i Y
ne mogu biti homeomorfni.
77. Neka je X = S
2
/

prostor koji nastaje od sfere S

2
tako xto se na ekvatoru identifikuju antipo-
dalne taqke (v. sliku).

X
:

(a) Odrediti
1
(X).
(b) Ispitati da li postoji natkrivae p : X RP
2
.
Rexee : (a) Ako prostor X iseqemo po ekvatoru, dobijamo dva diska sa identifikacijom na rubu
prikazanom na sledeoj slici.

X
Na osnovu Van Kampenove teoreme,

1
(X)

= [
2
= 1,
2
= 1)

= Z
2
.
(b) Ako bi postojalo natkrivae p : X RP
2
, ono bi bilo i lokalni homeomorfizam. Uoqimo
taqku a X koja ima dva predstavnika na ekvatoru sfere S
2
(par antipodalnih taqaka). Uz goru
pretpostavku, taqka a bi imala otvorenu okolinu koja se pri p homeomorfno slika na otvorenu okolinu
taqke p(a) RP
2
. Meutim, svaka okolina taqke a ima podokolinu koja se sastoji od qetiri latice
(qetiri poludiska sa zajedniqkom granicom).
a

X
:

a
S druge strane, projektivna ravan RP
2
je povrx, pa svaka okolina taqke p(a) ima podokolinu homeo-
morfnu otvorenom disku, tako da taqke a i p(a) nemaju homeomorfne okoline.
Dakle, ne postoji lokalni homeomorfizam iz X u RP
2
, pa ne postoji ni natkrivae p : X RP
2
.
78. Dati su prostori X, Y i Z.
Y
:
Z
:
:
X
(a) Dokazati da postoji natkrivae p : X Z.
(b) Dokazati da postoji natkrivae q : Y Z.
(v) Ispitati da li je X Y .
Rexee : (a) Oznaqimo delove prostora Z kao na sledeoj slici.

B
Y
:
A

Natkrivae p : X Z, kao i u ranijim zadacima, opisujemo odgovarajuim oznakama.

:
Z
:
X

B A

z
p
A
A
B
B

(b) Natkrivae q : Y Z je opisano na sledeem crteu.

Z Y
: :

B A

q
A A

B B

z
(v) Ako bi vailo X Y , postojao bi homeomorfizam f : Y X. Uoqimo taqku M Y .
Y :
M
Prostor Y M bi morao da bude homeomorfan (pri f) sa Xf(M). Meutim, Y M je nepovezan
prostor, a kada iz X izbacimo ma koju taqku dobijamo povezan prostor.
Dakle, prostori X i Y nisu homeomorfni.
79. Neka je p : E B natkrivae. Ako je B Hauzdorfov, dokazati da je i E Hauzdorfov.
Rexee : Neka su x i y dve razliqite taqke prostora E. Razlikujemo dva sluqaja.
1

p(x) ,= p(y)
S obzirom da je prostor B Hauzdorfov, postoje otvoreni U, V B takvi da p(x) U, p(y) V i da je
U V = . Tada su skupovi p
1
(U) i p
1
(V ) otvoreni u E (jer je p neprekidno) i za ih vai: x p
1
(U)
(jer p(x) U), y p
1
(V ) i p
1
(U) p
1
(V ) = p
1
(U V ) = p
1
() = .
2

p(x) = p(y)
Poxto je p natkrivae, postoji otvorena okolina V taqke p(x) = p(y) B takva da je p
1
(V ) =
_

,
gde su U

otvoreni skupovi u E koji se pri p homeomorfno slikaju na V .

Kako x p
1
(V ), to postoji
0
takvo da x U
0
, a poxto je restrikcija preslikavaa p na skup
U
0
injektivna, zakuqujemo da y / U
0
(jer je y taqka razliqita od x, a p(y) = p(x)). S druge strane,
y p
1
(V ), pa mora postojati
1
,
1
,=
0
, takvo da y U

1
. S obzirom da je
0
,=
1
, imamo da je
U

0
U

1
= .
Dakle, u oba sluqaja, naxli smo disjunktne otvorene okoline (proizvono odabranih) taqaka x i y,
xto znaqi da je prostor E Hauzdorfov.
80. Ako je K = N
2
Klajnova boca i RP
2
= N
1
projektivna ravan, ispitati da li postoji natkrivae:
(a) p : K RP
2
,
(b) q : RP
2
K.
Rexee : Kao xto je poznato, fundamentalna grupa projektivne ravni je konaqna (xtavixe, znamo
da je
1
(RP
2
)

= Z
2
), a fundamentalna grupa Klajnove boce je beskonaqna (jer joj je abelizacija Z Z
2
beskonaqna).
(a) Kada bi postojalo natkrivae p : K RP
2
, grupa
1
(RP
2
) bi imala podgrupu izomorfnu sa
1
(K)
xto je nemogue jer je ova prva konaqna, a druga beskonaqna.
(b) Pretpostavimo da postoji natkrivae q : RP
2
K. Za proizvonu taqku y K, skup q
1
(y) je
diskretan potprostor od RP
2
jer je q natkrivae. Takoe, taj skup je zatvoren u RP
2
(jer je q neprekidno,
a y zatvoren u K), a kako je projektivna ravan RP
2
kompaktna, to je i prostor q
1
(y) kompaktan.
Dakle, prostor q
1
(y) je diskretan i kompaktan pa mora biti konaqan.
S druge strane, [q
1
(y)[ = [
1
(K) : q

(
1
(RP
2
))], pa je i indeks [
1
(K) : q

(
1
(RP
2
))] konaqan. Ali,
s obzirom da je
1
(K) beskonaqna, a
1
(RP
2
) (pa onda i q

(
1
(RP
2
))) konaqna, ovaj indeks mora biti
beskonaqan.
Ova kontradikcija pokazuje da ne postoji ni natkrivae q : RP
2
K.
81. Neka su A i B svuda gusti skupovi u topoloxkom prostoru X pri qemu je A jox i otvoren u X.
Dokazati da je A B svuda gust u X.
Rexee : S obzirom da je podskup topoloxkog prostora svuda gust u tom prostoru ako i samo ako seqe
svaki neprazan otvoren skup toga prostora, dovono je dokazati da za proizvoan neprazan otvoren
skup U X vai da je U (A B) ,= .
Neka je zato U bilo koji otvoren neprazan podskup od X. Poxto je A svuda gust u X, imamo da je
U A ,= , a kako je A i otvoren, to je i skup U A otvoren. Dakle, U A je neprazan i otvoren, pa mora
sei skup B jer je ovaj svuda gust u X.
Stoga, U (A B) = (U A) B ,= xto je i trebalo dokazati.
82. Odrediti sve povezane podskupove Zorgenfrajove ravni.
Rexee : Prazan skup i svi singltoni (jednoqlani podskupovi) su, po definiciji, povezani u svakom
topoloxkom prostoru, pa i u Zorgenfrajovoj ravni. Dokaimo da su ovo svi povezani podskupovi
Zorgenfrajove ravni.
Prvi naqin: Neka je A R
2
takav da je [A[ 2 i neka su (x, y), (z, t) A, (x, y) ,= (z, t). Poxto je
(x, y) ,= (z, t), ove dve taqke se razlikuju bar u jednoj koordinati. Neka je to npr. prva koordinata i
neka je x < z. Tada skupovi ((,
x+z
2
) R) A i ([
x+z
2
, +) R) A qine jednu diskoneksiju skupa A kao
potprostora Zorgenfrajove ravni.
Naime, skup (,
x+z
2
) je otvoren na Zorgenfrajovoj pravoj jer je (,
x+z
2
) =

_
n=1
[n,
x+z
2
). Sliqno,
[
x+z
2
, +) =

_
n=1
[
x+z
2
, n) je otvoren, pa su skupovi (,
x+z
2
)R i [
x+z
2
, +)R otvoreni u Zorgenfrajovoj
ravni kao (konaqni) proizvodi otvorenih. Uz to, vai da je ((,
x+z
2
) R) ([
x+z
2
, +) R) = i
((,
x+z
2
) R) ([
x+z
2
, +) R) = R
2
. Kako (x, y) ((,
x+z
2
) R) A, a (z, t) ([
x+z
2
, +) R) A,
skupovi ((,
x+z
2
) R) A i ([
x+z
2
, +) R) A su neprazni, pa zaista qine diskoneksiju skupa A.
Ako se taqke (x, y) i (z, t) razlikuju (samo) u drugoj koordinati, onda skupovi (R (,
y+t
2
)) A i
(R [
y+t
2
, +)) A qine diskoneksiju skupa A kao potprostora Zorgenfrajove ravni.
Dakle, A R
2
je povezan potprostor Zorgenfrajove ravni ako i samo ako je [A[ 1.
Drugi naqin: Primetimo da na Zorgenfrajovoj pravoj nema vixeqlanih povezanih skupova. Naime,
neka je A R takav da je [A[ 2 i neka su x, y A, x < y. Tada skupovi (,
x+y
2
) A i [
x+y
2
, +) A qine
jednu diskoneksiju skupa A kao potprostora Zorgenfrajove prave. Dakle, A R je povezan potprostor
Zorgenfrajove prave ako i samo ako je [A[ 1.
Neka je sada C R
2
bilo koji povezan neprazan podskup Zorgenfrajove ravni. Oznaqimo sa p
1
: R
2
R
i p
2
: R
2
R projekcije na prvu, odnosno drugu koordinatu. Skup p
1
(C) je povezan podskup Zorgenfrajove
prave jer je C povezan, a p
1
neprekidno preslikavae. Na osnovu prethodnog razmatraa, ovaj skup mora
biti jednoqlan (nije prazan jer C nije prazan). Neka je npr. p
1
(C) = a. Dakle, svi elementi skupa C
imaju a za prvu koordinatu, pa je C a R.
Na isti naqin, koristei projekciju p
2
, pokae se da je za neko b R, C R b.
Konaqno, dve prethodne inkluzije nam daju da je C (aR)(Rb) = (a, b), a kako je C neprazan,
to je C = (a, b).
Dakle, sem praznog, jedini povezani skupovi u Zorgenfrajovoj ravni su eni jednoqlani podskupovi.
83. Dat je prostor X.
X
:
Ispitati da li X ima svojstvo fiksne taqke.
Rexee : Prvi naqin: Zatvoreni dvodimenzionalni disk D
2
ima SFT po Brauerovoj teoremi. Pros-
tor X je buket dve kopije diska D
2
(kod obe kopije, za baznu taqku je odabrana taqka sa granice). Na
osnovu zadatka 58, prostor X ima SFT.
Drugi naqin: Prostor X moemo da utopimo u zatvoreni dvodimenzionalni disk D
2
, tj. X moemo
da vidimo kao potprostor diska D
2
kao xto je prikazano na sledeoj slici.
:
D
2
X
Uoqimo preslikavae r : D
2
X, opisano na sledeem crteu, koje sve taqke iz X ostava fiksnim,
a taqku iz D
2
X preslikava u enu vertikalnu projekciju na potprostor X.
r D
2
:
z
X
:
Preslikavae r je oqigledno neprekidno, a kako se sve taqke iz X, pri r, slikaju u sebe, ono je
retrakcija. Dakle, prostor X je retrakt diska D
2
.
Zatvoreni dvodimenzionalni disk D
2
ima SFT po Brauerovoj teoremi, pa onda i prostor X mora
imati SFT jer je retrakt prostora sa tim svojstvom.
84. Prostor X je dobijen od cilindra identifikacijom na rubu (v. sliku).
X
:
A
A

A
Odrediti
1
(X). Da li je X homeomorfan nekoj zatvorenoj povrxi?
Rexee : Prostor X moemo da iseqemo po izvodnici oznaqenoj na sledeem crteu. Dobijamo
pravougaonik (topoloxki disk) sa naznaqenom rubnom identifikacijom.
A
A

A
X

:
A

A
A
A
A
Direktnom primenom Van Kampenove teoreme, dobijamo da je

1
(X)

= , [
2

1
= 1)

= , [ =
2
).
Kada bi prostor X bio homeomorfan nekoj povrxi, svaka egova taqka bi imala okolinu homeomorfnu
otvorenom dvodimenzionalnom disku. Meutim, ako uoqimo taqku (klasu) B na krunici , vidimo da
svaka ena okolina ima podokolinu koja se sastoji od tri poludiska sa zajedniqkom granicom (tri
latice) xto znaqi da ova taqka nema okolinu homeomorfnu disku.
A
A

A
X
: B
B
B
B
Dakle, prostor X nije homeomorfan nijednoj (zatvorenoj) povrxi.
Napomena: Da prostor X nije homeomorfan nijednoj zatvorenoj povrxi, moe se dokazati i ovako:
Kada bi to bilo, grupa
ab
1
(X) bi bila izomorfna abelizaciji fundamentalne grupe odgovarajue povr-
xi. Meutim,
ab
1
(X)

= , [ + = + 2)

= , [ = 0)

= [ )

= Z, a, kao xto je poznato,

ab
1
(M
g
)

= Z
2g
,
ab
1
(N
h
)

= Z
h1
Z
2
, pa ovo nije mogue.
85. Konstruisati prostor X takav da je
1
(X)

= Z Z
5
. Da li postoji natkrivae iz prostora X na
torus T
2
?
Rexee : Predstavimo grupu Z Z
5
preko generatora i relacija. Jedna ena takva prezentacija je
, [
5
= 1,
1

1
= 1). To znaqi da prostor qija je fundamentalna grupa izomorfna ovoj moemo
da dobijemo od buketa dve krunice ( i ) tako xto na ega zalepimo jedan disk po pravilu
5
= 1
i jedan disk po pravilu
1

1
= 1. Drugim reqima, za prostor X moemo da uzmemo koliqnik
prostor disjunktne unije buketa dve krunice (jer imamo dva generatora) i dva diska (jer imamo dve
relacije) sa rubnom identifikacijom na diskovima kao na sledeem crteu.
X
:

Dva diska qine kompaktan podskup ove disjunktne unije koji seqe sve klase ekvivalencije, pa buket
krunica moemo da izostavimo.
Na osnovu Van Kampenove teoreme, zaista vai
1
(X)

= , [
5
= 1,
1

1
= 1)

= Z Z
5
.
Kada bi postojalo natkrivae p : X T
2
, imali bismo monomorfizam p

:
1
(X)
1
(T
2
). Dakle,
grupa
1
(T
2
)

= ZZ bi imala podgrupu izomorfnu sa
1
(X)

= ZZ
5
. Meutim, grupa ZZ je slobodna
Abelova grupa, pa je svaka ena podgrupa slobodna Abelova, a Z Z
5
nije slobodna grupa.
Dakle, ne postoji natkrivae iz prostora X na torus T
2
, gde je X bilo koji prostor takav da je

1
(X)

= Z Z
5
(ne obavezno ovaj koji smo naxli u prvom delu zadatka).
86. Neka je T = A Z [ (k Z) k A k
3
A.
(a) Dokazati da je T topologija na Z.
(b) Odrediti sve konaqne otvorene skupove u topoloxkom prostoru (Z, T ).
(v) Dokazati da prostor (Z, T ) nije T
0
.
(g) Nai neku konaqnu lokalnu bazu prostora (Z, T ) u taqki k = 2.
Rexee : (a) Prazan skup oqigledno pripada familiji T jer svaki element praznog skupa zaista ima
navedenu osobinu (iz netaqnog sve sledi). Takoe, jasno je i da Z T jer je skup Z zatvoren za
mnoee.
Neka su A i B elementi familije T i neka je k A B. Tada k
3
A jer k A i A T . Sliqno,
k
3
B jer k B i B T . Dakle, k
3
A B, pa zakuqujemo da A B T . Stoga, familija T je
zatvorena za konaqne preseke.
Neka je sada / T proizvona podfamilija familije T i neka je k

/. To znaqi da postoji
A / takav da k A. Poxto A / T , vai i da k
3
A. Dakle, k
3

/ xto znaqi da

/ T .
Zakuqujemo da je T zatvorena i za proizvone unije, pa je na osnovu svega prethodnog familija T
zaista jedna topologija na skupu Z.
(b) Za skupove , 0, 1, 1 i 1, 0, 1 se direktno proverava da su otvoreni, a oqigledno su i
konaqni. Dokaimo da pored ova qetiri skupa nema vixe otvorenih koji su konaqni.
Skupovi 1, 1, 1, 0 i 0, 1 nisu otvoreni jer svaki otvoren skup koji sadri ceo broj 1 (1)
mora sadrati i 1
3
= 1 ((1)
3
= (1) = 1).
Uz to, primetimo da ako neki otvoreni skup A sadri ceo broj k, onda je (1)
n
k
3
n
[ n N A (dokaz
indukcijom). Meutim, ako je [k[ 2, skup (1)
n
k
3
n
[ n N je beskonaqan. Naime, u tom sluqaju, za
m > n vai da je [(1)
m
k
3
m
[ = [k[
3
m
> [k[
3
n
= [(1)
n
k
3
n
[, pa je (1)
m
k
3
m
,= (1)
n
k
3
n
. Dakle, ako otvoren
skup A sadri broj k takav da je [k[ 2, on ima beskonaqan podskup, pa je i sam beskonaqan. Zakuqujemo
da ne postoji konaqan otvoren skup koji sadri ceo broj modula veeg od 1.
Na osnovu svega prethodnog, jedini konaqni otvoreni skupovi su oni nabrojani na poqetku.
(v) Uoqimo taqke 1 i 1 ovog topoloxkog prostora. Kao xto je navedeno i u delu pod (b), svaki
otvoren skup koji sadri broj 1, mora da sadri i 1, a i obrnuto. Dakle, taqka 1 nema okolinu koja
ne sadri taqku 1, a takoe, taqka 1 nema okolinu koja ne sadri taqku 1. Odavde sledi da prostor
(Z, T ) nema T
0
svojstvo.
(g) Uoqimo skup B
2
= (1)
n
2
3
n
[ n N
0
Z. Oqigledno, 2 B
2
(n = 0). Takoe, skup B
2
je otvoren jer
za k B
2
, k = (1)
n
2
3
n
, vai da k
3
= ((1)
n
2
3
n
)
3
= (1)
3n
2
33
n
= 1 (1)
n
2
3
n+1
= (1)
n+1
2
3
n+1
B
2
.
Uz to, kao xto je navedeno i u delu pod (b), indukcijom se lako dokazuje da svaki otvoren skup koji
sadri broj 2 mora biti nadskup skupa B
2
. Dakle, B
2
je jedna konaqna (jednoqlana) lokalna baza
prostora (Z, T ) u taqki k = 2.
87. (a) Dokazati da je separabilnost neprekidna invarijanta.
(b) Ispitati da li je separabilnost nasledno svojstvo.
Rexee : (a) Neka je X separabilan topoloxki prostor i f : X
HA
Y neprekidno preslikavae. Ako
je A prebrojiv svuda gust podskup od X, onda je f(A) prebrojiv potprostor prostora Y . Da je f(A)
svuda gust u Y sledi iz sledee inkluzije:
Y = f(X) = f(A) f(A).
Prva jednakost vai jer je f surjekcija, druga zato xto je A svuda gust u X (A = X), a navedena
inkluzija je posledica neprekidnosti funkcije f. Dakle, f(A) = Y , pa je Y separabilan, tj. separabil-
nost je neprekidna invarijanta.
(b) Zorgenfrajova ravan je separabilan topoloxki prostor. Naime, skup racionalnih brojeva Q seqe
svaki poluotvoren interval oblika [a, b), pa je svuda gust na Zorgenfrajovoj pravoj, tj. Q = R. Uz to, Q
je prebrojiv, pa je Zorgenfrajova prava separabilan prostor. Skup Q
2
R
2
je prebrojiv, a pored toga
vai Q
2
= Q
2
= R
2
, pa je Zorgenfrajova ravan separabilan prostor jer je Q
2
en prebrojiv svuda gust
podskup.
Potprostor Zorgenfrajove ravni (x, x) [ x R R
2
(antidijagonala) je, kao xto je poznato,
diskretan i neprebrojiv. Poxto je diskretan, egov jedini svuda gusti podskup je on sam, pa budui
neprebrojiv, on nema prebrojivih svuda gustih podskupova.
Dakle, ovo je neseparabilni potprostor separabilnog prostora xto znaqi da separabilnost nije
nasledno svojstvo.
88. Dokazati da je euklidska norma [[ [[ : R
n
[0, +) otvoreno preslikavae.
Rexee : Neka je A otvoren podskup euklidskog prostora R
n
. Neka je S = [[A[[ = [[x[[ [ x A [0, +)
slika skupa A pri euklidskoj normi. Dokaimo da je S otvoren u [0, +).
Neka je t
0
S.
Ako je t
0
> 0, treba nai pozitivan broj takav da vai (t
0
, t
0
+) S. Neka je x
0
A takav da je
[[x
0
[[ = t
0
(takav x
0
postoji jer je t
0
u slici skupa A). Kako je A otvoren, to postoji otvorena kugla sa
centrom u x
0
polupreqnika , B(x
0
; ) koja je podskup od A. Neka je = min, t
0
. Ako je t (t
0
, t
0
+),
tada vektor
t
t
0
x
0
ima normu t (ovde koristimo qienicu da je t
0
, pa imamo da je t > t
0
0) , a uz
to
d(x
0
,
t
t
0
x
0
) = [[x
0

t
t
0
x
0
[[ = [[(1
t
t
0
)x
0
[[ =
|t0t|
t
0
[[x
0
[[ = [t
0
t[ < .
To znaqi da
t
t0
x
0
B(x
0
; ) A, tj. da se t nalazi u skupu S (slici skupa A). Dakle, vai da je
(t
0
, t
0
+) S.
Ako je t
0
= 0, treba nai pozitivan broj takav da vai [0, ) S. Meutim, poxto 0 S, imamo da
koordinatni poqetak 0 A. Kako je A otvoren, to postoji > 0 takvo da B(0; ) A. Ako je t [0, ),
uoqimo vektor (t, 0, 0, ..., 0) R
n
. Ovaj vektor ima normu t i, s obzirom da je t < , on pripada kugli
B(0; ), pa onda i skupu A. Dakle, broj t pripada skupu S, pa imamo da je [0, ) S.
Za proizvonu taqku t
0
S pronaxli smo enu okolinu (u prostoru [0, +)) koja je cela sadrana u
S, pa sledi da je S otvoren podskup od [0, +), a to je ono xto je trebalo dokazati.
89. Neka je X Hauzdorfov prostor i K

neka familija kompaktnih podskupova od X. Ako je U X

otvoren skup takav da je

U, dokazati da postoji konaqna podfamilija K

i=0,n
familije K

takva da je
n

i=0
K
i
U.
Rexee : Fiksirajmo jedan indeks
0
. S obzirom da je K

\{
0
}
K

U, imamo da je
K
0
U (

\{
0
}
K

)
c
(A B C A C B
c
). Drugim reqima, imamo da je K
0
U
_
\{
0
}
K
c

,
odnosno da skupovi U i K
c

, ,=
0
, pokrivaju skup K
0
.
Kako je X Hauzdorfov prostor, svaki egov kompaktan podskup je i zatvoren, pa su svi skupovi K

,
, zatvoreni, tj. ihovi komplementi K
c

su otvoreni.
Dakle, skupovi U i K
c

, ,=
0
, qine otvoreno pokrivae kompaktnog skupa K

0
, pa postoji konaqno
potpokrivae, tj. postoje
1
,
2
, ...,
n

0
takvi da vai K
0
U
n
_
i=1
K
c
i
(naravno, ako skup U
nije u odabranom potpokrivaqu, egovim dodavaem opet dobijamo potpokrivaq).
Dakle, dobili smo da je K

0
U
n
_
i=1
K
c

i
= U (
n

i=1
K

i
)
c
, pa po ve navedenoj ekvivalenciji, zakuqu-
jemo da je K
0

n

i=1
K
i
U, tj.
n

i=0
K
i
U.
90. Neka su A i B zatvoreni podskupovi topoloxkog prostora X takvi da su skupovi A B i A B
putno povezani. Dokazati da je A putno povezan.
Rexee : Neka su x, y A dve proizvone taqke. Kako je AB putno povezan skup, to postoji neprekidno
preslikavae (put) : [0, 1] A B takav da je (0) = x i (1) = y.
Ako je skup
1
(B) prazan, stvar je gotova jer je tada zapravo put u A koji spaja taqke x i y.
U suprotnom, skup
1
(B) je neprazan zatvoren podskup intervala [0, 1] (jer je B zatvoren u X, a
neprekidno), pa sadri i = inf
1
(B) i s = sup
1
(B), tj. vai da (i), (s) B. S druge strane, kako
je [0, i)
1
(A), a skup
1
(A) zatvoren kao inverzna slika zatvorenog, imamo da i
1
(A) (u sluqaju
da je i = 0, (i) = (0) = x A, pa opet imamo isti zakuqak). Potpuno analogno se dokazuje da i
s
1
(A), pa onda vai i (i), (s) A.
A B
x
y
(i)
(s)
Odavde zakuqujemo da je x
A
(i) (x i (i) su u istoj komponenti putne povezanosti skupa A).
Naime, poxto je ([0, i]) A, put t (ti) povezuje taqke x i (i) unutar skupa A. Sliqno, preslikavae
t ((1 t)s +t) je put u A koji spaja taqke (s) i y, pa je (s)
A
y.
Stoga, ako dokaemo da je (i)
A
(s), na osnovu tranzitivnosti relacije
A
, imaemo da vai
x
A
y.
Meutim, prethodno je pokazano da (i), (s) AB, a s obzirom da je AB putno povezan, imamo da
je (i)
AB
(s), a samim tim i (i)
A
(s) (put u A B je ujedno i put u A).
Dakle, dobili smo da je x
A
y, tj. da postoji put u A koji spaja taqke x i y, a kako su x i y bile
proizvone taqke iz A, sledi da je A putno povezan.
91. (a) Neka su B
1
i B
2
dve baze topologije T na X. Dokazati da je B
1
B
2
baza te iste topologije T .
(b) Ako su B
1
i B
2
baze razliqitih topologija T
1
i T
2
na X, da li familija B
1
B
2
mora biti baza neke
topologije na X?
Rexee : (a) S obzirom da je B
1
baza topologije T , vai da je B
1
T . Sliqno, B
2
T , pa je i
B
1
B
2
T .
Neka je U T i neka je x U. Treba jox dokazati da postoji B B
1
B
2
takvo da x B U.
Meutim, kako je, na primer, familija B
1
baza, to postoji B B
1
sa ovom osobinom. Ali, B
1
B
1
B
2
,
pa vai da je B B
1
B
2
.
(b) Ne. Naime, ako je L topologija levih intervala na R, uzmimo celu tu topologiju za bazu, tj.
B
1
= L. Sliqno, uzmimo da je B
2
= T topologija desnih intervala na R.
Uoqimo skupove (, 1) L i (1, +) T. Tada naravno (, 1), (1, +) L T = B
1
B
2
, ali za
taqku 0 (, 1) (1, +) = (1, 1) ne postoji skup B L T takav da 0 B (1, 1). To je zato xto
bi B morao da bude ograniqen (kao podskup ograniqenog), a svi skupovi u L T su neograniqeni (sem
praznog koji oqigledno ne ispuava dati uslov).
Dakle, familija B
1
B
2
iz ovog primera nije baza ni za jednu topologiju na R.
92. Dokazati da svaki povezan T
3
1
2
topoloxki prostor sa bar dve taqke mora biti neprebrojiv.
Rexee : Neka je X povezan T
3
1
2
prostor takav da je [X[ 2 i neka su x, y X dve razliqite taqke.
Kako X ima svojstvo T
1
, to je skup y zatvoren u X, a kako je x ,= y, imamo jox da x / y. Sada, poxto
je X potpuno regularan, postoji neprekidna funkcija f : X [0, 1] takva da je f(x) = 0 i f(y) = 1. Ovo
znaqi da 0, 1 f(X).
S druge strane, s obzirom da je X povezan, a f neprekidna, vai da je f(X) povezan podskup realne
prave. Konaqno, kako f(X) sadri 0 i 1, a povezan je, mora biti [0, 1] f(X).
Odavde zakuqujemo da je skup f(X) neprebrojiv (jer ima neprebrojiv podskup [0, 1]), pa poxto je
[X[ [f(X)[, onda i X mora biti neprebrojiv.
93. Na skupu R
N
je data Tihonoveva topologija (na R se podrazumeva uobiqajena topologija). Dokazati
da je skup A = x R
N
[ lim
n
x
n
= 0 svuda gust u R
N
.
Rexee : Da bismo dokazali da je skup A svuda gust u R
N
, dovono je da dokaemo da on seqe svaki
(neprazni) bazni skup u R
N
. Posmatrajmo standardnu bazu proizvoda R
N
i neka je B =
k

i=1
p
1
ni
(U
ni
) jedan
bazni skup. To znaqi da su skupovi U
n
i
, n
i
N, i = 1, k, neprazni i otvoreni na realnoj pravoj R, a
p
n
i
: R
N
R je projekcija na n
i
-tu koordinatu, p
n
i
(x) = x
n
i
.
Odaberimo (potpuno proizvono) po jedan element u
i
iz svakog od skupova U
ni
, i = 1, k. Definiximo
niz x R
N
na sledei naqin:
x
n
=
_
u
i
, n = n
i
, i = 1, k
0, n N n
1
, n
2
, ..., n
k
.
Kako su svi sem konaqno mnogo qlanova ovog niza jednaki nuli, on naravno tei nuli, tj. vai da
x A. Uz to, za svako i 1, 2, ..., k, p
n
i
(x) = x
n
i
= u
i
U
n
i
, odnosno x p
1
ni
(U
n
i
), pa stoga x B.
Dakle, pronaxli smo jedan element preseka A B, pa je ovaj presek neprazan. Poxto je B bio
proizvoan bazni skup, zakuqujemo da A seqe sve (neprazne) bazne skupove, tj. da je A svuda gust u
R
N
.
Napomena: Iz rexea ovog zadatka, moe se primetiti da skup A ima i pravi svuda gusti podskup.
To je skup svih nizova qiji su svi sem konaqno mnogo qlanova jednaki nuli.
94. Neka je X Hauzdorfov prostor i A X. Dokazati ili opovrgnuti:
(a) Ako je A kompaktan, onda je i A kompaktan.
(b) Ako je A kompaktan i A zatvoren, onda je A kompaktan.
Rexee : (a) Poxto je A kompaktan podskup Hauzdorfovog prostora, on je zatvoren u tom prostoru,
pa vai A A = A. Rub bilo kog skupa je zatvoren u prostoru X, pa je A zatvoren i kao podskup od
A. Ali, zatvoren podskup kompaktnog prostora je kompaktan, pa vai tvree (a).
(b) Dokaimo da ovo nije taqno. Na primer, [0, +) = 0 je naravno kompaktan skup jer je konaqan.
[0, +) je zatvoren podskup realne prave, ali nije kompaktan jer nije ograniqen.
95. Dat je topoloxki prostor X i A X. Dokazati da A nije povezan ako i samo ako postoje neprazni
B, C X takvi da je B C = A, B C = i B C = (zatvorea su u X).
Rexee : =) Ako A nije povezan, postoji diskoneksija B, C skupa A. To znaqi da su B i C neprazni
skupovi otvoreni u A takvi da je B C = A i B C = . Kako je B otvoren u A, to postoji skup U,
otvoren u X, takav da je B = U A. Odavde sledi da je C U A U = B. S druge strane, naravno
vai da je C U C, pa imamo da je C U B C = . Dakle, C U = , tj. C U
c
, a kako je U
c
zatvoren u X, zakuqujemo da je C U
c
. Konaqno, poxto je B = U A U, dobijamo B C U U
c
= ,
tj. B C = .
Potpuno analogno se dokazuje da je i B C = , pa su bax ovi B i C traeni skupovi.
=) Ako postoje ovakvi skupovi B i C, dokaimo da oni qine jednu diskoneksiju skupa A. Odmah
imamo da su neprazni i da je B C = A, xto znaqi da treba jox da dokaemo da su otvoreni u A i da
je B C = . Ovo drugo direktno sledi jer je B C B C = .
Poxto je B C = , vai da je B C
c
, tj. C
c
B = B. S druge strane, C
c
C C
c
C = , pa je
C
c
A = C
c
(BC) = (C
c
B) (C
c
C) = B = B. Kako je skup C
c
naravno otvoren u X, iz prethodne
jednakosti zakuqujemo da je B otvoren u A.
Ponovo, sasvim analogno se pokazuje da je i C otvoren u A, pa zaista skupovi B i C qine diskoneksiju
skupa A i, stoga, A nije povezan.
96. Neka je L topologija levih intervala na R i neka je (R, o) Zorgenfrajova prava. Dato je preslikavae
f : (R, L) (R, o) sa f(x) = x [x]. Ispitati da li je f (a) neprekidno; (b) otvoreno; (v) zatvoreno.
Rexee : (a) Dokaimo da f nije neprekidno. Na primer, [0,
1
2
) o, ali inverzna slika ovog skupa
nije otvoren skup u (R, L). Naime, f
1
([0,
1
2
)) =
_
kZ
I
k
, gde su I
k
= [k, k +
1
2
), k Z.
`

x
y
1
1
2
3
4 2 3
y = x [x]
1
2
1 0
I
1 I
1
I
2
I
0 I
3
I
2
I
3
` ` ` ` ` ` `
Meutim, ova unija nije element familije L jer svaki levi interval koji sadri nulu sadri i sve
negativne brojeve, dok 0
_
kZ
I
k
, a npr.
1
3
/
_
kZ
I
k
.
(b) Preslikavae f jeste otvoreno jer je naravno f() = , a za sve ostale otvorene skupove (, a) L,
a R +, vai da je f((, a)) = [0, 1) o.
(v) Zatvoreni skupovi u (R, L) su , R i [a, +), a R. Opet, f() = , a oqigledno vai da je
f(R) = f([a, +)) = [0, 1). Uz to, skup [0, 1) je zatvoren na Zorgenfrajovoj pravoj jer je
[0, 1)
c
= (, 0) [1, +) =
_
nN
[n, 0)
_
nN
[1, n) o.
Dakle, slika svakog zatvorenog skupa je zatvoren skup, pa preslikavae f jeste zatvoreno.
97. Ako je A otvoren i povezan podskup od R
n
, dokazati da je skup B = x R
n
[d(x, A) < 1 putno
povezan.
Rexee : Kako je svaki otvoren i povezan podskup euklidskog prostora R
n
putno povezan, imamo da je
skup A putno povezan.
Neka su x, y B. Razlikovaemo tri sluqaja.
1

Ako su x, y A, onda postoji put u A koji spaja ove dve taqke (jer je A putno povezan), a kako je
A B, odmah imamo i put u B koji povezuje taqke x i y.
2

Ako je x A, y BA, moemo nai taqku a

0
A takvu da je d(y, a
0
) < 1 jer je d(y, A) = inf
aA
d(y, a) < 1.
Uoqimo put : [0, 1] B definisan sa (t) = (1 t)a
0
+ty.
A
B
x
a
0

y
Za svako t [0, 1] vai:
d((t), a
0
) = [[(t) a
0
[[ = [[(1 t)a
0
+ty a
0
[[ = [[ty ta
0
[[ = t[[y a
0
[[ = t d(y, a
0
) d(y, a
0
) < 1.
Odavde imamo da je d((t), A) = inf
aA
d((t), a) d((t), a
0
) < 1, odnosno (t) B, pa zakuqujemo da je
zaista put u B. Naravno, (0) = a
0
i (1) = y, pa on spaja taqke a
0
i y (([0, 1]) je zapravo du od taqke
a
0
do taqke y).
Poxto x, a
0
A, postoji put u B koji povezuje taqku x sa taqkom a
0
(sluqaj 1

), pa kada na ovaj put

nadoveemo put dobijamo put u B koji spaja taqke x i y.
3

Ako x, y B A, onda postoje taqke a

1
, a
2
A takve da je d(x, a
1
) < 1 i d(y, a
2
) < 1. Kao u sluqaju 2

moemo konstruisati put (du) u skupu B koji spaja taqku x sa taqkom a

1
i put u B koji spaja a
2
i y.
Uz to, kako su a
1
, a
2
A, postoji i put u B koji povezuje ove dve taqke (sluqaj 1

). Nadovezivaem ova
tri puta dobijamo put u B od taqke x do taqke y.
98. Neka je A retrakt topoloxkog prostora X. Dokazati:
(a) X je T
2
= A je zatvoren u X.
(b) X je T
2
i kompaktan = A je T
4
.
Rexee : (a) Prvi naqin: Neka je x A
c
proizvona taqka. Ako je r : X A retrakcija, uoqimo
taqku r(x) A. Kako x / A, vai da je x ,= r(x), pa poxto je X Hauzdorfov, postoje otvoreni skupovi
U i V takvi da je x U, r(x) V i U V = . S obzirom da je V otvoren u X, imamo da je skup A V
otvoren u A. Iz neprekidnosti funkcije r sledi da je skup r
1
(A V ) otvoren u X.
Dokaimo da za otvoreni skup W = U r
1
(A V ) (presek dva otvorena) vai x W A
c
.
Skup U je odabran tako da x U, V tako da r(x) V , a kako naravno r(x) A, vai da x r
1
(A V ),
pa odmah imamo da je x U r
1
(A V ) = W.
Dokaimo da je W A
c
. Neka je y W. Iz y r
1
(A V ) zakuqujemo da r(y) V , a iz y U
zakuqujemo da je y ,= r(y) jer su U i V disjunktni. Odavde sledi da y / A jer za svako a A vai da
je r(a) = a, pa imamo traenu inkluziju.
Dakle, W je otvoren skup takav da je x W A
c
, a kako je x bila proizvona taqka iz A
c
, ovaj skup
je otvoren, odnosno A je zatvoren.
Drugi naqin: Ako je r : X A retrakcija i i : A X inkluzija, uoqimo kompoziciju f = ir : X X.
Oqigledno vai da je f(x) = x ako i samo ako x A. Naime, ako je x = f(x) = i(r(x)), element x se nalazi
u slici inkluzije i, pa x A. Obratno, ako x A direktno dobijamo f(x) = i(r(x)) = i(x) = x.
Dakle, A = x X [ f(x) = x, a poxto je X Hauzdorfov, skup svih fiksnih taqaka neprekidnog
preslikavaa iz X u X je zatvoren.
(b) S obzirom da je X kompaktan i T
2
, on je T
4
. Osobina T
4
je slabo nasledna (prenosi se na zatvorene
potprostore), pa iz dela pod (a) sledi da i A ima osobinu T
4
.
99. Neka je A

A
familija podskupova topoloxkog prostora X.
(a) Dokazati da je int(

A
A

A
intA

.
(b) Primerom pokazati da ne mora da vai obrnuta inkluzija.
Rexee : (a) Neka je
0
/ bilo koji indeks. Tada je naravno

A
A

0
, pa onda mora biti i
int(

A
A

) intA

0
. Dakle, skup int(

A
A

) je sadran u svakom od skupova intA

, /, pa je sadran
i u ihovom preseku, tj. int(

A
A

A
intA

.
(b) Neka je / = N i neka su A
n
= (
1
n
,
1
n
), n N, podskupovi realne prave. Tada je

nN
intA
n
=

nN
int(
1
n
,
1
n
)=

nN
(
1
n
,
1
n
)= 0.
S druge strane, int(

nN
A
n
) = int(

nN
(
1
n
,
1
n
)) = int0 = , pa na ovom primeru vidimo da ne mora da
vai obrnuta inkluzija u tvreu pod (a).
100. Neka je (x
n
)
nN
konvergentan niz u topoloxkom prostoru (X, T ). Ako je x = lim
n
x
n
, dokazati da je
skup x x
n
[ n N kompaktan.
Rexee : Neka je B = x x
n
[ n N X i neka je U

A
proizvoan otvoren pokrivaq skupa B.
To znaqi da su skupovi U

, /, otvoreni podskupovi od X i da je B
_
A
U

.
Poxto x B
_
A
U

, postoji indeks
0
/ takav da x U
0
. Kako je x = lim
n
x
n
, a U
0
otvoren skup
koji sadri taqku x (okolina taqke x), to svi qlanovi ovog niza poqev od nekog moraju biti u skupu
U

0
. Preciznije, postoji n
0
N takvo da za svako n > n
0
vai da je x
n
U

0
.
Takoe, za svako n 1, 2, ..., n
0
postoji indeks
n
/ takav da x
n
U
n
.
Na posletku, uoqimo (konaqnu) podfamiliju U

n=0,n
0
familije U

A
. Kao xto je ve naznaqeno,
x
n
U
n
ako je n n
0
, a x
n
U
0
ako je n > n
0
. Uz to, x U
0
, pa je B = x x
n
[ n N
n
0
_
n=0
U
n
.
Dakle, U
n

n=0,n
0
je konaqan potpokrivaq skupa B izvuqen iz (proizvonog) otvorenog pokrivaqa
U

A
xto po definiciji znaqi da je skup B kompaktan.
101. Neka je U otvoren podskup topoloxkog prostora X. Dokazati da je int(U) = .
Rexee : Za svaki A X vai da je A intA = , pa s obzirom da je U otvoren skup, imamo da je
U U = .
Pretpostavimo da postoji taqka x int(U). Kako je x unutraxa taqka skupa U, to postoji otvoren
skup V takav da x V U. No, poxto je U U = , imamo da je i V U = . Odavde bi sledilo da x
ne pripada rubu skupa U (jer ima okolinu disjunktnu sa U) xto znaqi da imamo kontradikciju.
Dakle, ne postoji taqka iz skupa int(U), tj. ovaj skup je prazan.
102. Neka je F povezan potprostor topoloxkog prostora X i neka je A X. Ako je F A ,= i F A
c
,= ,
dokazati da je F A ,= .
Rexee : Pretpostavimo suprotno, da je skup FA prazan. Uoqimo skupove U = FintA i V = FextA
i dokaimo da oni qine diskoneksiju skupa F.
Prvo, oni su otvoreni u F jer su skupovi intA i extA = int(A
c
) otvoreni u X. Zatim, skup U je
neprazan jer je U = F intA = (F intA) = (F intA) (F A) = F (intA A) F A ,= . Sliqno,
V = F (extA A) = F (int(A
c
) (A
c
)) F A
c
,= , pa je i V neprazan. Uz ovo prethodno vai i
U V = F intA extA = . Takoe, s obzirom da je U V = (F intA) (F extA), a po pretpostavci
F A = , imamo jox i U V = (F intA) (F extA) (F A) = F (intA A extA) = F X = F.
Dakle, U, V je zaista jedna diskoneksija skupa F xto je u kontradikciji sa qienicom da je F
povezan. Stoga, skup F A ne moe biti prazan.
103. Neka je (X, ) parcijalno ureee i neka je za a X, B
a
= x X [ a x.
(a) Dokazati da familija B = B
a

aX
qini bazu za neku topologiju T
B
na X.
(b) Dokazati da je u topoloxkom prostoru (X, T
B
) unija bilo koje familije zatvorenih skupova zatvoren
skup.
(v) Dokazati da prostor (X, T
B
) ima T
0
svojstvo.
(g) Ako je ureee (X, ) linearno i [X[ 2, dokazati da prostor (X, T
B
) nema svojstvo T
1
.
Rexee : Primetimo da za svake dve taqke a, x X vai sledea implikacija (): x B
a
= B
x
B
a
.
Naime, ako je x B
a
, to znaqi da je a x, pa iz tranzitivnosti relacije sledi da za svako y X
takvo da je x y vai a y. Drugim reqima, B
x
B
a
.
(a) S obzirom da za svako a X vai da je a a, imamo da a B
a
, pa odavde sledi da je
_
aX
B
a
= X.
Takoe, ako su a, b X proizvone taqke i x B
a
B
b
, onda iz () sledi da je B
x
B
a
i B
x
B
b
. Uz
to, naravno, x B
x
, pa smo za datu taqku x iz preseka B
a
B
b
naxli skup B
x
iz familije B takav da je
x B
x
B
a
B
b
.
Iz prethodna dva zapaaa zakuqujemo da je familija B zaista baza neke topologije na X.
(b) Iz De Morganove formule (
_

)
c
=

A
c

sledi da je dovono dokazati da je presek proizvone

familije otvorenih skupova otvoren skup.
Neka je U
j

jJ
familija otvorenih skupova u prostoru (X, T
B
) i x

jJ
U
j
proizvona taqka. Ako
je j bilo koji indeks, iz qienice da x U
j
i da je U
j
otvoren, zakuqujemo da postoji bazni skup
B
a
j
takav da x B
a
j
U
j
. Sada, iz () sledi da je B
x
B
a
j
U
j
. Poxto je j bio proizvoan indeks,
imamo da je x B
x

jJ
U
j
. Naravno, skup B
x
je otvoren (xtavixe bazni), pa je skup

jJ
U
j
otvoren u
prostoru (X, T
B
).
(v) Neka su a i b dve razliqite taqke prostora X. Ako je a b, onda iz antisimetriqnosti relacije
sledi da ne moe biti i b a jer je a ,= b. Drugim reqima, u ovom sluqaju imamo da a / B
b
, a kako je
B
b
okolina taqke b, ovim je dokazano svojstvo T
0
.
Potpuno analogno, ako je b a, skup B
a
je okolina taqke a koja ne sadri taqku b.
Konaqno, ako su a i b neuporedive, onda opet a / B
b
, pa je B
b
okolina taqke b koja ne sadri taqku a.
(g) Neka su x i y dve razliqite taqke prostora X. Poxto je relacija totalnog poretka na X, vai
da je ili x y ili y x.
Pretpostavimo (bez gubitka opxtosti) da je npr. x y. Primetimo jox da svaka okolina taqke x
mora sadrati i ceo skup B
x
. Naime, ako je U otvoren skup koji sadri taqku x, onda postoji bazni
B
a
takav da x B
a
U, pa iz () sledi da je B
x
B
a
U. Ali, s obzirom da je x y, imamo da y B
x
,
pa svaka okolina taqke x sadri i taqku y xto znaqi da prostor (X, T
B
) nema svojstvo T
1
.
Napomena: Tvree (g) kae da, pod navedenim uslovima, postoje dve razliqite taqke u X takve da
svaka okolina prve sadri drugu ili svaka okolina druge sadri prvu, dok se iz naxeg dokaza vidi da
ovo qak vai i za svake dve razliqite taqke. Poxto je [X[ 2, mi smo zapravo dokazali jaqe tvree
od tvrea (g) (bez pretpostavke [X[ 2 ne bi bilo jaqe).
104. Na skupu realnih brojeva R data je uobiqajena topologija |. Neka je f : R R
N
dijagonalno utapae
(f(t) = (t, t, t, ...)).
(a) Dokazati da je f neprekidno preslikavae ako na R
N
posmatramo (Tihonovevu) topologiju proizvoda.
(b) Ispitati neprekidnost preslikavaa f ako na R
N
posmatramo box topologiju.
Rexee : Primetimo da za A
n

nN
, proizvoan niz podskupova od R, vai da je f
1
(

nN
A
n
) =

nN
A
n
.
Naime, t f
1
(

nN
A
n
) f(t) = (t, t, t, ...)

nN
A
n
(n N) t A
n
t

nN
A
n
.
(a) Posmatrajmo standardnu predbazu prostora R
N
sa Tihonovevom topologijom. Proizvoan pred-
bazni skup S je oblika p
1
k
(U), gde je U |, a p
k
: R
N
R projekcija na k-tu koordinatu (k-ti qlan niza).
Dakle, S =

nN
A
n
, gde je A
k
= U, a A
n
= R za n ,= k. Odavde zakuqujemo da je f
1
(S) =

nN
A
n
= U.
Stoga, inverzna slika svakog predbaznog skupa pri preslikavau f je otvoren skup u R, pa je f
neprekidno preslikavae.
(b) Uoqimo skup

nN
(
1
n
,
1
n
) R
N
. On je proizvod otvorenih, pa je otvoren (xtavixe bazni) u prostoru
R
N
sa box topologijom. Meutim, inverzna slika ovog skupa f
1
(

nN
(
1
n
,
1
n
)) =

nN
(
1
n
,
1
n
)= 0 nije
otvoren skup u R, pa preslikavae f nije neprekidno.
105. (a) Dokazati da je f : X Y zatvoreno ako i samo ako za svaku taqku y Y i svaki otvoren skup
U X koji sadri f
1
(y), postoji otvoren skup V Y takav da y V i f
1
(V ) U.
(b) Ako je X normalan, f : X
HA
Y zatvoreno preslikavae takvo da je za svako y Y skup f
1
(y)
zatvoren u X, dokazati da je prostor Y Hauzdorfov.
Rexee : (a) =) Neka je f : X Y zatvoreno preslikavae i neka je jox y Y i U otvoren podskup
od X takav da je f
1
(y) U. Treba da pronaemo otvoren skup V Y takav da y V i f
1
(V ) U.
Definiximo V = f(U
c
)
c
. Kako je U otvoren u X, egov komplement U
c
je zatvoren, a poxto je f
zatvoreno preslikavae, skup f(U
c
) je zatvoren u Y , pa je V otvoren u Y .
S obzirom da je f
1
(y) U, skup f
1
(y) U
c
je prazan. Drugim reqima, nijedna taqka iz U
c
se ne
slika u taqku y, pa zakuqujemo da y / f(U
c
), tj. y f(U
c
)
c
= V .
Konaqno, f
1
(V ) = f
1
(f(U
c
)
c
) = (f
1
(f(U
c
)))
c
, a kako je f
1
(f(U
c
)) U
c
, za komplemente vai obrnuta
inkluzija, pa imamo da je f
1
(V ) = (f
1
(f(U
c
)))
c
(U
c
)
c
= U qime je dokazan prvi smer.
=) Neka je B zatvoren podskup od X. Treba da dokaemo da je skup f(B) zatvoren u Y . Dokazaemo
da je f(B)
c
otvoren u prostoru Y . U tom ciu, odaberimo proizvonu taqku y f(B)
c
. Sada se problem
svodi na pronalaee otvorenog skupa V Y takvog da y V f(B)
c
.
Iz y f(B)
c
imamo da je y f(B)
c
, pa je onda i f
1
(y) f
1
(f(B)
c
). No, sliqno kao u prvom
delu zadatka, f
1
(f(B)
c
) = (f
1
(f(B)))
c
B
c
xto znaqi da je f
1
(y) B
c
. Poxto je B
c
otvoren u
X, iz pretpostavke zakuqujemo da postoji otvoren skup V Y takav da y V i f
1
(V ) B
c
. Ovo
poslede je ekvivalentno sa f
1
(V ) B = , a ovo sa B f
1
(V )
c
= f
1
(V
c
). Odavde sledi da je
f(B) f(f
1
(V
c
)) V
c
. Konaqno, f(B) V
c
f(B) V = V f(B)
c
.
Dakle, za ovako odabran otvoreni skup V vai da y V f(B)
c
, pa je ovim dokazan i drugi smer.
(b) Prvi naqin: Neka su y
1
i y
2
dve razliqite taqke prostora Y . Tada su skupovi f
1
(y
1
) i
f
1
(y
2
) disjunktni podskupovi od X, ali i zatvoreni po pretpostavci zadatka. Poxto je X normalan,
postoje skupovi U
1
i U
2
, otvoreni u X, takvi da je f
1
(y
1
) U
1
, f
1
(y
2
) U
2
i U
1
U
2
= .
S obzirom da je preslikavae f zatvoreno, na osnovu tvrea (a), postoje skupovi V
1
i V
2
, otvoreni u
Y , takvi da je y
1
V
1
, y
2
V
2
, f
1
(V
1
) U
1
i f
1
(V
2
) U
2
. Na osnovu poslede dve inkluzije, imamo da
je f
1
(V
1
V
2
) = f
1
(V
1
)f
1
(V
2
) U
1
U
2
= . Meutim, poxto je f HA, V
1
V
2
= f(f
1
(V
1
V
2
)) = f() = .
Dakle, V
1
i V
2
su disjunktne okoline taqaka y
1
i y
2
, pa smo dokazali da je Y Hauzdorfov.
Drugi naqin (direktan, bez korixea tvrea (a)): Ako su y
1
i y
2
dve razliqite taqke prostora
Y , onda su skupovi f
1
(y
1
) i f
1
(y
2
) disjunktni zatvoreni podskupovi od X. No, X je normalan
prostor, pa postoje otvoreni skupovi U
1
i U
2
takvi da je f
1
(y
1
) U
1
, f
1
(y
2
) U
2
i U
1
U
2
= .
Definiximo skupove V
1
= f(U
c
1
)
c
i V
2
= f(U
c
2
)
c
i dokaimo da oni qine jedan par disjunktnih okolina
taqaka y
1
i y
2
.
Prvo, oni su otvoreni. Naime, skupovi U
c
1
i U
c
2
su zatvoreni u X kao komplementi otvorenih. Uz to,
f je zatvoreno preslikavae, pa su f(U
c
1
) i f(U
c
2
) zatvoreni u Y . No, ovo su komplementi skupova V
1
i
V
2
.
Zatim, kako je f
1
(y
1
) U
1
, imamo da je U
c
1
f
1
(y
1
)
c
= f
1
(y
1

c
). Odavde zakuqujemo da je
f(U
c
1
) f(f
1
(y
1

c
)) y
1

c
, odnosno y
1
f(U
c
1
)
c
= V
1
, a ovo bax znaqi da y
1
V
1
.
Na potpuno analogan naqin se dokazuje da y
2
V
2
.
Konaqno,
V
1
V
2
= f(U
c
1
)
c
f(U
c
2
)
c
= (f(U
c
1
) f(U
c
2
))
c
= (f(U
c
1
U
c
2
))
c
= (f((U
1
U
2
)
c
))
c
= (f(
c
))
c
= f(X)
c
= Y
c
= .
Pretposleda iz ovog niza jednakosti je posledica qienice da je f HA.
Dakle, V
1
i V
2
su zaista disjunktne okoline taqaka y
1
i y
2
, pa sledi da je Y Hauzdorfov prostor.
106. Neka je A kompaktan podskup prostora X, a B kompaktan podskup prostora Y . Ako je U otvoren
skup u XY takav da je AB U, dokazati da postoje otvoreni skupovi V X i W Y takvi da vai
AB V W U.
Rexee : Fiksirajmo proizvonu taqku x
0
A. Poxto je A B U i U otvoren u X Y , za svako
y B postoji bazna okolina taqke (x
0
, y) A B koja je sadrana u U, tj. postoje otvoreni skupovi
V
y
x
0
X i W
y
x
0
Y takvi da je (x
0
, y) V
y
x
0
W
y
x
0
U.
S obzirom da za svako y B vai da y W
y
x0
, familija W
y
x0

yB
je otvoren pokrivaq kompaktnog
skupa B, pa postoji konaqan potpokrivaq W
y
k
x0

k=1,n(x0)
.
Definiximo skupove W
x
0
=
n(x
0
)
_
k=1
W
y
k
x
0
Y i V
x
0
=
n(x
0
)

k=1
V
y
k
x
0
X. Za skup W
x
0
vai da je otvoren u Y
(jer je unija otvorenih), a kako familija W
y
k
x
0

k=1,n(x
0
)
pokriva B, vai jox i da je B W
x
0
. Skup V
x
0
je otvoren u X kao presek konaqno mnogo otvorenih, a pored toga, sadri taqku x
0
jer je sadre svi
skupovi V
y
k
x
0
, k = 1, n(x
0
).
x
0
AB
X
Y
A
U
B
W
x
0
V
x0
Primetimo jox i da vai da je V
x
0
W
x
0
U. Naime, ako ( x, y) V
x
0
W
x
0
, onda y W
x
0
=
n(x
0
)
_
k=1
W
y
k
x
0
,
pa postoji indeks l 1, 2, ..., n(x
0
) takav da y W
y
l
x
0
. Meutim, x V
x0
=
n(x
0
)

k=1
V
y
k
x
0
V
y
l
x
0
, pa imamo da je
( x, y) V
y
l
x
0
W
y
l
x
0
. Skupovi V
y
l
x
0
i W
y
l
x
0
su odabrani tako da je V
y
l
x
0
W
y
l
x
0
U, pa konaqno zakuqujemo da
( x, y) U.
Ako ovo uradimo za sve taqke skupa A (kao xto smo za taqku x
0
), dobijamo familiju V
x

xA
koja
predstava jedan otvoren pokrivaq skupa A (jer x V
x
za svako x A). Kako je A kompaktan, postoji
konaqan potpokrivaq V
x
i

i=1,m
.
Konaqno, definixemo V =
m
_
i=1
V
x
i
i W =
m

i=1
W
x
i
. Dokaimo da su V i W traeni skupovi, tj. da su
otvoreni i da vai AB V W U.
Skup V je unija otvorenih u X, pa je otvoren u X, dok je W otvoren u Y jer je presek konaqno mnogo
takvih.
S obzirom da familija V
xi

i=1,m
pokriva skup A, imamo da je A
m
_
i=1
V
xi
= V . S druge strane, kako za
svako x A vai da je B W
x
, tim pre za svako i 1, 2, ..., m vai B W
xi
, pa je onda B
m

i=1
W
xi
= W.
AB
X
Y
A
U
B
W
V
Ostalo je jox da dokaemo inkluziju V W U. Zato, neka je ( x, y) V W proizvona taqka.
Poxto x V =
m
_
i=1
V
xi
, postoji indeks j 1, 2, ..., m takav da x V
xj
. Uz to, y W =
m

i=1
W
xi
W
xj
, pa
zakuqujemo da ( x, y) V
x
j
W
x
j
. No, prethodno je dokazano da je za svako x A, V
x
W
x
U. Dakle,
( x, y) V
x
j
W
x
j
U, pa je dokazana i ova preostala inkluzija.
107. Dat je skup X i dve topologije T
1
i T
2
na X takve da je T
1
T
2
.
(a) Ako je A X kompaktan u (X, T
2
), dokazati da je A kompaktan i u (X, T
1
).
(b) Ako je (X, T
1
) Hauzdorfov, a (X, T
2
) kompaktan, dokazati da je T
1
= T
2
.
Rexee : (a) Neka je | = U

familija otvorenih skupova u prostoru (X, T

1
) koja pokriva skup A,
tj. neka vai | T
1
i A
_

. No kako je T
1
T
2
, familija | je i familija otvorenih skupova u
(X, T
2
). Poxto je u ovom prostoru A kompaktan, postoji konaqan potpokrivaq U

i=1,n
pokrivaqa |.
Dakle, iz proizvonog otvorenog pokrivaqa skupa A u prostoru (X, T
1
) izvukli smo konaqan pot-
pokrivaq, pa je A kompaktan u ovom prostoru.
(b) Iz postavke zadatka imamo da je T
1
T
2
xto znaqi da jox treba da dokaemo da je T
2
T
1
, a ova
inkluzija je ekvivalentna inkluziji za odgovarajue familije zatvorenih skupova: T
2
T
1
.
Neka je zato B T
2
proizvoan zatvoren skup u prostoru (X, T
2
). Kako je ovaj prostor kompaktan,
svaki egov zatvoren podskup je kompaktan, pa zakuqujemo da je B kompaktan u ovom prostoru. Na
osnovu dokazanog tvrea (a), skup B je kompaktan i u prostoru (X, T
1
). Ovaj prostor je Hauzdorfov,
pa je svaki egov kompaktan podskup zatvoren, odakle sledi da je B zatvoren u (X, T
1
), tj. B T
1
.
108. Dokazati da svaki otvoren podskup realne prave ima (najvixe) prebrojivo mnogo komponenti
povezanosti.
Rexee : Neka je U otvoren podskup realne prave i C
1
jedna egova komponenta povezanosti. Ako je
x C
1
bilo koja taqka, iz otvorenosti skupa U zakuqujemo da postoji > 0 takvo da je (x, x+) U.
Svaki interval je povezan, pa je (x , x + ) povezan podskup od U koji sadri taqku x. Meutim,
komponenta taqke x (C
1
) je najvei povezan podskup od U koji sadri tu taqku, pa je zato (x, x+) C
1
.
Naravno, interval (x, x+) sadri racionalan broj, pa je onda i C
1
Q ,= . To znaqi da komponenti
C
1
moemo dodeliti neki racionalan broj q
1
Q C
1
.
S obzirom da je C
1
bila proizvona komponenta skupa U, svakoj komponenti ovog skupa moemo
dodeliti racionalan broj koji pripada toj komponenti, a ako su C
1
i C
2
dve razliqite komponente, one
su disjunktne, pa su odgovarajui racionalni brojevi razliqiti, tj. C
1
,= C
2
q
1
,= q
2
.
Na ovaj naqin, konstruisali smo injektivnu funkciju iz skupa svih komponenti povezanosti od U u
skup racionalnih brojeva, pa sledi da je kardinalnost ovog skupa komponenti [Q[. Konaqno, poxto je
skup Q prebrojiv, U moe imati najvixe prebrojivo mnogo komponenti povezanosti.
109. Neka je p : X Y koliqniqko, a f : X Z neprekidno preslikavae tako da vai: (x
1
, x
2
X)
p(x
1
) = p(x
2
) f(x
1
) = f(x
2
). Dokazati da postoji jedinstvena neprekidna funkcija g : Y Z takva da je
g p = f.
Rexee : Neka je y Y . Poxto je p koliqniqko preslikavae, ono je i surjektivno, pa postoji x X
takvo da je p(x) = y. Definixemo g(y) = f(x). Ako je x X jox jedna taqka koja se pri p slika u taqku
y, onda je p( x) = y = p(x), pa je po uslovu zadatka f(x) = f( x) xto znaqi da je definicija korektna.
Oqigledno, za ovako definisano g vai da je g(p(x)) = f(x) za svako x X, pa imamo da je g p = f.
Kako je p koliqniqko, a g p = f neprekidno, i preslikavae g je neprekidno.
Ostalo je da dokaemo jedinstvenost. Ako je g
1
: Y Z jox jedna neprekidna funkcija takva da je
g
1
p = f, onda je g
1
p = g p, a kako je p surjektivno, ono je regularno zdesna, pa konaqno imamo
g
1
= g.
110. Neka je T
cc
koprebrojiva topologija na R i neka je A R. Dokazati da je A kompaktan u (R, T
cc
) ako
i samo ako je konaqan.
Rexee : Jedan smer je trivijalan. Naime, svaki konaqan skup u bilo kom prostoru je kompaktan.
Dokaimo da beskonaqan skup u prostoru (R, T
cc
) nije kompaktan.
Neka je A beskonaqan podskup od R i neka je a
k

kN
niz razliqitih taqaka skupa A. Za svako n N
uoqimo skup U
n
= (R a
k
[ k N) a
n
. Komplement ovog skupa U
c
n
= a
k
[ k N, k ,= n je prebrojiv,
pa U
n
T
cc
. Primetimo pored ovoga da je A a
k
[ k N R a
k
[ k N U
n
i da a
k
U
n
ako i samo
ako je k = n (jer je a
k

kN
niz razliqitih taqaka skupa A).
Iz svega prethodnog moemo zakuqiti da je familija U
n

nN
jedan otvoren pokrivaq skupa A u
prostoru (R, T
cc
). Naime, ako je a A a
k
[ k N, onda a pripada svim skupovima U
n
, n N, pa tim
pre a
_
nN
U
n
. Ako a a
k
[ k N, onda je a = a
k
za neko k N, pa a U
k

_
nN
U
n
. Dakle, A
_
nN
U
n
.
S obzirom da a
k
U
n
k = n, imamo da nijedan od skupova U
n
, n N k, ne sadri taqku a
k
A
xto znaqi da kada se iz familije U
n

nN
izbaci bilo koji skup, ostatak te familije nije pokrivaq
skupa A. Tim pre, pokrivaq U
n

nN
nema konaqnih potpokrivaqa, pa skup A nije kompaktan u prostoru
(R, T
cc
).
111. Neka je X

familija topoloxkih prostora takva da je prostor

lokalno povezan.
Dokazati da su svi sem konaqno mnogo prostora familije X

povezani.
Rexee : Neka je X =

i neka je x X bilo koja taqka. Iz lokalne povezanosti prostora X

sledi da taqka x ima povezanu okolinu A (podokolinu okoline X).
Poxto je A okolina taqke x, postoji bazni skup B =
n

k=1
p
1

k
(U

k
) (
k
, a U

k
su otvoreni u X

k
)
takav da vai x B A.
Neka je sada
1
,
2
, ...,
n
. Kako je A povezan, a projekcija p

: X X

neprekidna, imamo da je
skup p

(A) povezan potprostor od X

. Ali s druge strane, p

(A) p

(B) = X

. Posleda jednakost vai

jer je p

(
n

k=1
p
1

k
(U

k
)) =
_
U

,
1
,
2
, ...,
n

,
1
,
2
, ...,
n

. Dakle, p

(A) = X

xto znaqi da je X

povezan
prostor za sve
1
,
2
, ...,
n
.
112. Neka je X topoloxki prostor i A X. Dokazati da je A zatvoree nekog otvorenog skupa ako i
samo ako je zatvoren i A = (intA). (tj. (U T
X
) A = U A T
X
A = (intA))
Rexee : =) Poxto je A zatvoree skupa U, A je zatvoren skup. Dokaimo da je A = (intA).
Primetimo najpre da za ovakav skup A vai A = intA. Naime, iz intA A sledi da je intA A. S
druge strane, kako je U U = A i U otvoren, imamo da je U intA, pa je onda i A = A = U intA.
Konaqno, s obzirom da je int(intA) = intA, dobijamo:
A = A intA = intA int(intA) = (intA).
=) Neka je U = intA. Skup U je otvoren jer je unutraxost skupa A. Dokaimo da je U = A.
Poxto je A zatvoren, vai da je A = A, a kako je jox i A = (intA), dobijamo:
U = intA = int(intA) (intA) = intA A = A = A.
113. Neka je f : X Y neprekidna bijekcija.
(a) Ako je X kompaktan, a Y Hauzdorfov, onda je f homeomorfizam. Dokazati.
(b) Primerima pokazati da se iz tvrea pod (a) ne moe izostaviti nijedna od 2 pretpostavke.
Rexee : (a) Kako je svako neprekidno preslikavae iz kompaktnog u T
2
prostor zatvoreno, f je
zatvoreno preslikavae, a kako je osim toga neprekidno i bijektivno, ono mora biti homeomorfizam.
(b) Za prvi primer treba da pronaemo (nekompaktan) prostor X, Hauzdorfov prostor Y i neprekidnu
bijekciju f : X Y koja nije homeomorfizam.
Ako je T
d
diskretna, a | uobiqajena topologija realne prave, onda je identitet id
R
: (R, T
d
) (R, |)
neprekidno preslikavae jer je | T
d
. Naravno, ono je i bijektivno. Prostor (R, |) je Hauzdorfov,
ali id
R
nije homeomorfizam jer inverzno preslikavae nije neprekidno (T
d
|).
Za drugi primer treba nai kompaktan prostor X, (ne T
2
) prostor Y i neprekidnu bijekciju
f : X Y koja nije homeomorfizam.
Neka je X = 0, 1, T
d
diskretna topologija na X i neka je (X, o) prostor Sjerbinskog (o = , 0, X).
Prostor (X, T
d
) je kompaktan jer je konaqan, a identitet id
X
: (X, T
d
) (X, o) je bijektivno i neprekidno
preslikavae jer je o T
d
. Meutim, kao i u prvom primeru, id
X
nije homeomorfizam jer inverzno
preslikavae nije neprekidno (T
d
o).
114. Ako je A
n

nN
niz povezanih potprostora prostora X, takav da je (n N) A
n
A
n+1
,= , dokazati
da je
_
nN
A
n
povezan potprostor od X.
Rexee : Dokaimo najpre indukcijom da je za svako n N skup
n
_
j=1
A
j
povezan.
Za n = 1 ovo tvree se svodi na qienicu da je A
1
povezan.
Skup A
n+1
je povezan i ima neprazan presek sa skupom
n
_
j=1
A
j
(jer je A
n+1

n
_
j=1
A
j
A
n+1
A
n
,= ).
Takoe,
n
_
j=1
A
j
je povezan po induktivnoj hipotezi, pa je i unija A
n+1

n
_
j=1
A
j
=
n+1
_
j=1
A
j
povezan skup.
Neka je sada f :
_
nN
A
n
0, 1 proizvono neprekidno preslikavae iz
_
nN
A
n
u dvotaqku (0, 1 sa
diskretnom topologijom). Treba da dokaemo da je f konstantno.
Ako su a, b
_
nN
A
n
bilo koje dve taqke, tada postoje prirodni brojevi k i l takvi da a A
k
i b A
l
.
Ako je m = maxk, l, onda vai da a, b
m
_
j=1
A
j
. S druge strane, pokazali smo da je skup
m
_
j=1
A
j
povezan,
pa restrikcija funkcije f na ovaj skup, budui neprekidna, mora biti konstantna. Dakle, f(a) = f(b),
a kako su a i b bile proizvone taqke iz
_
nN
A
n
, zakuqujemo da je funkcija f konstantna, tj. da je
potprostor
_
nN
A
n
povezan.