UNIVERZITET U TRAVNIKU

FAKULTET ZA TEHNIKE STUDIJE

ODSJEK/SMJER: ININJERSTVO MULTIMEDIJE PREDMET: GRAFIKI STANDARDI ------- (POSTUPAK PSO STANDARDIZACIJE) -------seminarski rad-

Kandidat Haris Domba Broj indeksa: 0165/2010

Mentor prof. dr. Predrag ivkovid

Kiseljak, februar 2013.

Sadraj
1. 2. Uvod ............................................................................................................................................ 2 Standard i standardizacija-opdenito............................................................................................ 3 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3. Definicije standarda i standardizacije ................................................................................. 3 Naela standardizacije......................................................................................................... 3 Zaeci standardiziranja ........................................................................................................ 3 Znaaj standarda; osnovna namjena, osobina i vrsta standarda ......................................... 4

PRIPREMA ZA PSO SERTIFIKACIJU ............................................................................................... 5 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. Priprema za sertifikaciju prijema fajlova ............................................................................. 6 Priprema za sertifikaciju izrade sopstvenih fajlova ............................................................. 6 Priprema za sertifikaciju prikaza izgleda krajnjeg otiska na monitoru (softproofing) ........ 6 Priprema za setifikaciju izrade probih otisaka .................................................................... 8 Pripema za sertifikaciju izrade tamparskih formi .............................................................. 9 Priprema odeljenja tampe za sertifikaciju ....................................................................... 10 Priprema za sertifikaciju uslova posmatranja za vizuelnu kontrolu otisaka ..................... 11 Organizacija i dokumentacija ............................................................................................ 11

4.

PSO SERTIFIKACIJA..................................................................................................................... 13 4.1. 4.2. 4.3. Sertifikacija prijema fajlova ............................................................................................... 13 tampanje: ........................................................................................................................ 13 Osvetljenje za vizuelnu procenu ....................................................................................... 14

5. 6.

Zakljuak .................................................................................................................................... 15 Literatura ................................................................................................................................... 16

1. Uvod
Sveopi napredak ljudskog drutva u uskoj je sprezi sa porastom ljudskog znanja. Znanje se stjecalo i prenosilo, a korisno stjecanje znanja zahtijevalo je uenje i naobrazbu, to je dovelo do razvoja nauke u svim smjerovima. Zato su se ve od nastanka ljudskog drutva, spontano ili osmiljeno, nastojali uvesti obiaji, odnosno pravila ponaanja meu ljudima i ljudskim zajednicama. Razlozi lee, kako radi samog njihova opstanka, tako i radi poboljanja poloaja u odnosu na druge ljude i zajednice, pri emu su naini ostvarivanja bili razliiti. Zadatak ininjera je primjeniti svoje znanje u rjeavanju tehnikih problema i optimirati to rjeenje u datim ogranienjima dostignute tehnike, tehnologije i ekonomije. Radom na razvoju standarda, ininjeri doprinose unapreenju opte kvalitete proizvoda ili usluga. Znanje, ideje i sposobnosti ininjera imaju fundamentalni utjecaj na prirodu proizvoda ili usluge, status na tritu i ukupnu profitabilnost, odnosno uspostavljanju ravnotee izmedu cijene i korisnosti. Jedan od preduslova za uspjeno rjeavanje svih tehnikih problema je uspostavljanje standarda odnosno standarizacija. Izrada konkretnog standarda se uvijek bazira na dostignuima nauke i prakse u nekoj oblasti. Osnov za standardizaciju u nekoj oblasti je postojanje privredne aktivnosti u toj oblasti, odnosno potreba da se ta aktivnost standardizuje, pa otuda proizlaze i ciljevi standardizacije: ostvarivanja potpunog reda u nekoj oblasti, poveanje efikasnosti u projektovanju, proizvodnji, kontroli i upravljanju, racionalno koritenje finansijskih sredstava prilikom realizacije projekta, otklanjanje tehnikih prepreka i saradnja sa drugim tehnikim oblastima. Sa usvojenim standardima postiemo: jednoznanost u planiranju, projektovanju, procesu rada i kontroli, uspostavljanje jedinstvenih metodi rada i upotrijebljenog instrumentarija, ocjenu razvoja pojedine struke i mogunosti za njen dalji razvoj, izbjegavanje konflikta, pri komuniciranju predestavnika raznih tehnikih struka. Mnogu puta smo u dilemi da li na instrument u stvarnosti osigurava deklariranu tanost navedenu od proizvoaa i da li emo postii tanost, koja se zahtijeva postavljenim zadatkom. Zahtijevana tanost moe biti propisana sa odgovarajuim pravilnicima ili traena od strane naruioca posla (investitora). Takoe, i postupci za odreivanje terenske tanosti propisuju se sa standardima.

2. Standard i standardizacija-openito
2.1. Definicije standarda i standardizacije
U svojoj osnovnoj formi pojam standard moe se iskazati definicijom: Dokument za optu i viekratnu upotrebu, donesen konsenzusom i odobren od priznatog tijela, koji sadri pravila, smjernice ili karakteristike aktivnosti ili njihove rezultate i koji ima za cilj postizanje optimalnog stepena uredenosti u datom podruju Analogno gornjoj, definicija za standardizaciju, bi bila: Djelatnost uspostavljanja odredaba, za opu i viekratnu upotrebu, koje se odnose na postojee ili mogue probleme, radi postizanja optimalnog stepena ureenosti u datom podruju.

2.2.

Naela standardizacije

Da bi se dolo do kvalitetnog dokumenta kojeg moemo nazvati standardom, moraju se ispotovati osnovna naela. Konsenzus; Opa saglasnost koju karakterizira odsustvo trajnog suprotstavljanja zainteresiranih strana na bitna pitanja rasprave, a koja se postie kroz proces koji nastoji uzeti u obzir gledita svih uesnika rasprave te usaglaavanjem svih spornih injenica. Stanje tehnike: Stepen razvoja tehnike u datom vremenu, koji se odnosi na proizvode, procese i usluge, zasnovan na provjerenim naunim, tehnolokim i iskustvenim saznanjima. Javnost rada: Procedura pripremanja standarda, od pokretanja inicijative za donoenje standarda, u svim fazama, do rasprave o nacrtu standarda i izdavanju standarda, mora biti dostupna javnosti na prikladan nain. Ukljuivanje svih zainteresiranih strana: Sve zainteresirane strane imaju pravo da sudjeluju i daju svoj doprinos izradi standarda. Koherentnost: Zbirka standarda mora biti koherentna, standardi ne mogu biti protivrijni.

2.3.

Zaeci standardiziranja

Zaetak normativnog standardiziranja poinje 1901.god. Prva namjena standardiziranja je bila razumna centralizacija tehnike dokumentacije. U tom kontekstu se te godine ustanovio British Engineering Standards Committee (BSI), koji i danas djeluje pod istim imenom. U to vrijeme standarde su nazivali tehnika ili poslovno-politika ili ekonomska pomagala. U SAD-u se prvo 1901. godine ustanovila organizacija Bureau of Standards, a danas se ta organizacija naziva American Standards Association (ASA) i samostalna je organizacija. Standardiziranje i pogled na sam pojam standard je danas dosta promijenjen. Uspjenom razvoju drutva i tehnike moralo se je prilagoditi takoer i standardiziranje, koje je u dananjem vremenu, u velikoj mjeri, prelo okvire pojedinih drava i naroda. Pri standardiziranju je nuno, da svi zainteresirani (nauka, privreda, uprava) u meusobnom sudjelovanju sami usmjeravaju poetak, tok i donoenje standarda. Ako standardiziranje iz pojedinog podruja ne protie zadovoljavajue, tada se ukljuuje drava, koja zakonski i sa odrerdbama propisuje pripremu standarda. U pripremanju standarda potrebno se drati pravila, da se ne prihvata ni jedan standard, dok ne doe do saglasnosti svih zainteresiranih stranki. Usklaivanjem pojedinih miljenja zainteresiranih i njihovih prijedloga u konanoj fazi trebaju biti zadovoljni svi, sa osobinom standarda. To dejstvo ima svoj poseban, praktini znaaj, gdje ukupna odgovornost za prihvaene standarde i saglasnost sa standardom osigurava upotrebu standarda u praksi. U dananje vrijeme je znaajna i

interdisciplinarna povezanost pojedinih struka, tako da se veliki broj strunih standarda uvrtava u interdisciplinarne standarde (ouvanje okoline, zatita, ergonomija, zatita potroaa...). Te promjene dovode sudionike pri standardiziaciji pred problem: kako uspostaviti kompleksan, a ipak dinamian sistem, koji e bez obzira na brojne informacije ostati pregledan za pojedine korisnike.

2.4.

Znaaj standarda; osnovna namjena, osobina i vrsta standarda

Uopten znaaj standarda je sljedei: Standard je plansko uoptavanje, koji je rezultat rada skupine ljudi, koji spajaju u zajedniki interes. Sa standardom se ne razjeavaju pojedina privredna dostignua ili razvoj pojedine struke. Sa standardima, prije svega, uvodi se racionalan i kvalitetan rad u privredi, tehnici, nauci i upravi i to na nenametljiv nain. Prihvaeni standardi imaju i informacijsku ulogu, jer sa njima posredno se informiu strunjaci sa dostignuima u razvoju njihove struke. Standardi predstavljaju odredbe, koje se propisuju tokom rada na podruju koje se standardizira U standardima uopteno, mogu biti sadrani sljedei elementi: metode, preimenovanja i oznaavanja, slikovne predstave.

3. PRIPREMA ZA PSO SERTIFIKACIJU

Za dobijanje sertifikata neophodno je da preduzee usaglasi svoju proizvodnju i uspeno proe pos-tupak provjere po slijedeih sedam taaka: Prijem fajlova (Data entry). Izrada fajlova (Data creation). Prikazivanje izgleda otiska kakav e se dobiti u tampi na kalibracionom monitoru (Display / Soft proofing). Izrada digitalnog probnog otiska (Proofing). Izrada tamparskih formi (Plate production). tampanje (Printing). Osvetljenje za vizuelnu procenu otisaka (Illumination for visual color assessment).

U okviru svake take provjeravaju se i organizacija i dokumentacija. Prije same sertifikacije potrebno je obaviti vei i tei dio posla, a to je dovesti u red proizvodni proces, ili provjeriti da li je proizvodni proces ve dovoljno ureen da bi se moglo pristupiti provjeri. U tom cilju mora se sagledati: Tehniko stanje postojee opreme. Opremljenost preduzea mjernim ureajima. Korienje neophodnog softvera. Obuenost osoblja. Postojanje procedura u pisanom obliku. Voenje zapisa o proizvodnji. Nain upravljanja dokumentima. Sistem odgovornosti. Usaglaenost pojedinih djelova proizvodnog procesa sa strogim tehnikim normativima. Pripremu preduzea za PSO sertifikaciju (slino kao za ISO), obavljaju konsultanti. Po dostizanju potrebnih tehnikih uslova (stanje opreme, nabavka nedostajue merne opreme i softvera, probnog otiska, kalibracinog monitora), pristupa se izradi nedostajuih procedura i obuci osoblja. Sreivanje dokumentacije je esto veoma teak zadatak, i tu pomae ako je ve uveden ISO 9000. Meutim, ak i ako nije, konsultanti e organizovati preduzee da formira potrebne dokumente i na pouzdan i sledljiv nain arhivira zapise o proizvodnji, kao i da procedure budu dostupne svim uesnicima u proizvodnom procesu. Prije nego to se pozovu predstavnici sertifikacionog tjela, potrebno je nekoliko puta proi kroz sva pitanja koja na provjeri mogu biti postavljena, provjeriti stanje opreme i mernih ureaja, dokumentaciju, i, to je moda kljuno, postii da se sa relativno malim brojem tabaka dobije otisak koji e po svim kritinim karakteristikama kvaliteta biti usaglaen sa ISO 12647-2.

3.1.

Priprema za sertifikaciju prijema fajlova

U okviru pripreme za sertifikaciju prijema fajlova, radi se sa dvije grupe zaposlenih, iz: Komercijale. Pripreme za tampu.

Komercijalisti, koji predstavljaju prvi kontakt sa klijentima moraju dobro poznavati problematiku rada sa PDF fajlova, mogue opasnosti koje se javljaju pri radu sa tuim PDF fajlovima, kao i standarde i procedure koje se koriste u tampariji. Komercijalista mora znati koje tipove fajlova prima njegova tamparija, i mora biti makar d jelimino osposobljen da pomogne manje iskusnim klijentima da naprave korektne PDF fajlove. Operateri u odeljenju pripreme za tampu moraju biti dobro obueni da pregledaju dobijene fajlove i utvrde postoje li objekti koji su problematini, ili se uopte ne mogu reprodukovati. Ukoliko se sistem tako postavi, moraju biti osposobljeni i da obavljaju razne korekcije dobijenih PDF fajlova. Cijelo odjeljenje mora biti opremljeno odgovarajuim softverom za pregled i popravku dobijenih PDF fajlova. Neophodno je da budu definisane procedure, rokovi i odgovornost za pregled dobijenih fajlova i informisanje komercijaliste ili klijenta o ishodu provere ili poravke. PSO ne propisuje ta se radi ukoliko se konstatuje da je PDF neispravan, ta odluka je ostavljena tampariji (vratiti klijentu sa izvetajem, popravljati ili praviti sve od poetka), ali PSO insistira da se usvojena procedura zna i potuje.

3.2.

Priprema za sertifikaciju izrade sopstvenih fajlova

Priprema za sertifikaciju izrade sopstvenih fajlova tesno je povezana sa prethodnom stavkom. U okviru pripreme mora se obezbediti odgovarajui softver, a osoblje se mora obuiti u oblasti upravljanja bojom, preloma stranica, impozicije, izrade PDF fajlova prema izabranim standarima i specifikacijama. Neophodno je da procedure, specifikacije i standardi budu jasno definisane, dostupne i dobro poznate svim uesnicima, koji ih se moraju pridravati.

3.3.

Priprema za sertifikaciju prikaza izgleda krajnjeg otiska na monitoru (softproofing)

Da bi se prola PSO sertifikacija softproofinga, ali i da bi grafiki dizajneri i operateri u pripremi za tampu mogli da se oslone na izgled boja na monitoru tokom kreiranja dizajna, neophodno je da se ispune sledei uslovi: Monitor mora da bude specijalno namenjen za softproofing, sa irokim gamutom i mogunou hardverske kalibracije (najee je i mnogo skuplji od obinih monitora). Uslove koje trerba da ispuni monitor propisuje ISO 12646.

Slike 1. ((Ugra Display Analysis and Certification Tool) Izvor slike: http://www.sirivatana.co.th/file/editor/siri/history/jmg-k.jpg Monitor mora biti odgovarajue podeen i kalibrisan u redovnim intervalima. Uslovi kalibracije su propisani ISO 15076. Osoba koja sjedi ispred monitora treba da bude obuena u odeu neutralnih boja. Prostorija u kojoj se radi treba da ima zidove obojene u neutralne boje (svetlosivu). Svjetlost u prostoriji treba da bude kontrolisana, najbolje ako je usaglaena sa ISO 3664 i uvijek ista. Nije dobro ukoliko suneva svetlost predstavlja glavni izvor osvetljenja, s obzirom da se ona mijenja tokom dana. Neophodno je da u kompjuterskom sistemu bude instaliran i da se koristi profil konkretne tamparske maine, za konkretne grafike boje i konkretnu podlogu po kojoj se tampa. Ovaj profil e omoguiti da se prikaz na monitoru modifikuje tako da boje izgledaju onako kako e ih reprodukovati konkretna tamparska maina, konkretnim grafikim bojama na konkretnoj podlozi za tampanje. Monitor treba da bude opremljen titom protiv bonog svijetla Ukoliko se slika prikazana na monitoru poredi sa originalom ili otiskom, neophodnoje da pored monitora bude postavljen tzv. light box, odnosno komora za posmatranje pod tano defnisanim izvorom svijetlosti, najee D50

Provjera monitora za ovu namjenu obavlja se softverskim testiranjem. Jedna od najpoznatijih metoda je UDACT (Ugra Display Analysis and Certification Tool) test, usaglaen, pa ak i malo stroiji od standarda ISO 12646. Testiranje se sastoji u tome da se na monitor postavi spektrofotometar ili kolorimetar, i da se aktivira softver koji e emitovati slike raznih boja i pratiti koje vrijednosti na monitoru mjeri mjerni ureaj. Ukoliko su izmjerene vrijednosti u dozvoljenim tolerancijama, softver e dati prijelaznu ocjenu i izvetaj, a ako po bilo kojem kriterijumu monitor ne ispuni postavljene uslove, dobie se izvetaj da monitor nije proao test. Samo oni monitori koji su proli UDACT test mogu se, uz odgovarajui profil tamparske maine i u odgovarajuim uslovima, koristi kao izvor pouzdanih informacija o izgledu boja na krajnjem otisku.

3.4.

Priprema za setifikaciju izrade probih otisaka

Savremeni sistem za izradu probnog otiska sastoji se od: Kvalitetnog ink-jet tampaa. Softvera za izradu i kontrolu probnog otiska. Spektrofotometra.

PC raunara. Savremeni ink-jet tampai pokrivaju iroki bojeni prostor, s obzirom da imaju i do 12 kertrida (cyan, light cyan, magenta, light magenta, yellow, black, photo black, green, orange, gray, white...), tako da esto mogu da prikau kompletan, pa ak i iri skup boja od onog koji se moe dobiti na tamparskoj maini. Kljuna komponenta da bi se iskoristio potencijal tampaa jeste softver za probni otisak, koji treba da obavlja transformacije boja u cilju simulacije izgleda krajnjeg otiska sa tamparske maine, i koji treba da upravlja radom tampaa. I u ovom sluaju je neophodno da se ostvare brojni uslovi, da bi se na sertifikaciji dobila prelazna ocena i da bi dizajneri i operateri u pripremi mogli da koriste probni otisak kao pouzdani prikaz boja koje e se dobiti na krajnjem otisku: Potrebno je tampati na tampau nekog renomiranog proizvoaa, i to na modelu koji pokriva iroki bojeni prostor (ima to vie kertrida). Stoni tampai sa etiri boje ne dolaze u obzir. Meu najkvalitetnijim reenjima nalaze se tampai EPSON serije X990, ili HP. tampa mora biti kalibrisan prema proizvoakoj specifikaciji.

Radom tampaa treba da upravlja kvalitetan softver za probni otisak. U obzir dolaze i softveri koji rade preko ICC profila (na primer EFI), ili oni koji rade direktnu konverziju (na primer GMG). U softveru za probni otisak mora biti ugraen odgovarajui profil ili konverziona tabela koja se odnosi na tamparsku mainu standardizovanu prema odgovarajuem ISO standardu (ISO 12647-2). Na osnovu tog profila, sistem probnog otiska preraunava informacije o bojama da bi otisak sa ink-jet tampaa bio podudaran sa standardnim otiskom sa tamparske maine. tamparija mora da tampa tira pod istim uslovima, kao kada je tampana test forma na osnovu koje su pravljeni profili, odnosno konverzione tabele. Ukoliko tamparija naknadno promeni uslove tampanja, postoji velika ansa da se stepen podudarnosti izmeu probnog otiska i otiska sa tamparske maine smanji. Na probnom otisku mora biti odtampan i merni kontrolni klin, na primjer UGRA/FOGRA Media Wedge (slika 6.2). Boje na ovom klinu se moraju izmeriti spektrofotometrom, i izmerene vrednosti ubaciti u softver za proveru probnog otiska. Ovaj softver poredi izmerene vrenosti na odtampanom klinu sa referentnim vrednostima iz fajla, i proverava da li su odstupanja u dozvoljenim granicama. Softver generie izvetaj u kome je specificirano da li je probni otisak proao provjeru ili nije. Probni otisak bez izmjerenog klina i izvetaja o usaglaenosti NIJE probni otisak.

Slike 2. (UGRA/FOGRA Mediawedge) Izvor slike: http://coloreslab.blogspot.com/2010/01/ugrafogra-media-wedge-cmyk-v30.html Osoblje mora da poznaje i potuje procedure kalibracije sistema i verifikacije usaglaenosti probnog otiska sa standardom.

3.5.

Pripema za sertifikaciju izrade tamparskih formi

S obzirom da je izrada tamparskih formi najslabije pokrivena ISO standardima, priprema za sertifikaciju svodi se na uvoenje mera koje e omoguiti stabilne i predvidive rezultate, odnosno strogo kontrolisane tamparske forme. Prvi korak koji treba preduzeti jeste definisanje uslova razvijanja i osvetljavanja. Ovo se najee radi simultano, prilikom prelaska na novi tip ploa ili hemije, i kada se jednom podesi, ne bi trebalo da se menja u duem vremenskom periodu, dok se ne uvede nova vrsta ploa ili hemije. Definisanje uslova osvetljavanja i razvijanja je posao za iskusnije operatere ili servisere, jer potrebno je podeavati snagu lasera i fokus na CtP -u, temperaturu

i stepen regeneracije razvijaa, brzinu prolaska ploe kroz hemiju, intenzitet dejstva et aka na plou, tako da se dobiju isto isprani netampajui elementi i da ostane dovoljno otporan kopirni sloj na mestima tampajuih elemenata. Pri tome treba ouvati fine detalje i u svetlim i u tamnim tonovima. Kada se utvrde i propiu uslovi osvetljavanja i razvijanja ofset ploa, sledei korak je linearizacija kompletnog CtP sistema. Vrednosti iz fajla se moraju na ofset ploi reprodukovati tano, sa minimalnim odstupanjima. Ukoliko postoje vea odstupanja, izmerene tonske vrednosti na formi se unose u kalibracionu (linearizacionu) krivu na RIPu, posle ega bi trebalo da se dobije linearan izlaz. Za merenje se koristi ureaj ita ploa (plate reader), koji snima lik rasterskih taaka kamerom visoke rezolucije i analizira geometriju snimljenih taaka. Kao rezultat daje procenat pokrivenosti povrine tampajuim elementima. Ukoliko se naknadno utvrdi da je poveanje tonske vrednosti rastera na otisku vee od onog koje propisuje ISO standard, onda se moraju kreirati jo dve kalibracione krive na RIP -u, koje e modifikovati tonske vrednosti rastera na formi, da bi se na otisku dobilo ono to je propisano standardom. Mogu je idrugi pristup, da CtP sistem ostane linearan, a da se korekcija obavi na nivou PDF fajla, posebnim softverom za konverziju boja. Operateri na CtP-u treba da proveravaju u kakvom je stanju razvija, i poeljno je da se za to koristi mera specifine elektrine provodljivosti (konduktometar). Ukoliko on nije na raspolaganju, posebna panja se poklanja redovnoj zameni hemije i pranju razvijaice u odreenim vremenskim intervalima. Meutim, ak i ako se prati promena provodljivosti razvijaa sa vremenom, mora se voditi evidencija o svim radovima na CtP sistemu, a pogotovo o redovnim kontrolama, linearizacijama, kalibracijama, pranjima i zameni hemije i filtara.

3.6.

Priprema odeljenja tampe za sertifikaciju

Ovo je svakako najkompleksniji deo, jer na krajni ishod ovde utie najvei broj promenljivih. Pored obuke osoblja, sreivanja organizacije i dokumentacije, neophodno je uspostaviti brojne procedure i odrediti referentne vrednosti mnogih procesnih promenljivih. Pripremu bi trebalo zapoeti dovoenjem tamparske maine koja se planira za sertifikaciju u tehniki potpuno ispravno stanje. Nema sertifikacije maine sa oteenim ili starim valjcima za boju, pohabanim leajevima, oteenim zupanicima, deformisanom oplatom cilindra, neodgovarajuom ili oteenom ofset gumom... Dalje, sistemi za boju i vlaenje moraju besprekorno funkcionisati i obezbediti precizno doziranje boje i tenosti za vlaenje na tamparsku formu. Veina organizacija koja se bavi PSO sertifikacijom trai od tamparija da u odreenom vremenskom roku, koji ne sme biti predugaak (jer sigurno nee troiti toliko vremena kasnije kada budu tampali za trite) dobije odobreni test otisak, na kome se mere vrednosti za sertifikaciju. Mnoge od organizacija idu korak dalje, i ne daju sertifikate tamparijama koje nemaju skenirajui merni ureaju, jerne veruju da e ofset mainista u svakodnevnoj proizvodnji imati vremena da izmeri dovoljan broj polja na klinu, da bi mogao da sprovede detaljnu regulaciju po celoj irini tabaka, u sve etiri boje. Potrebno je da se obezbedi tano i precizno doziranje dodataka (alkohol, pufer...) u tenost za vlaenje, temperiranje i filtriranje tenosti za vlaenje. Mora postojati neki metod zatezanja ofset gume koji e obezbediti ponovljivost, da se ona posle svake zamene zategne
10

istom silom. Najee se koristi moment klju (kilo-klju), ili automatski ureaj za zatezanje u sastavu savremenijih maina. Moe se koristiti i durometar po oru, kojim se prati promena tvrdoe prilikom zatezanja. Sledei korak jeste definisanje optimalnog nanosa boje. Za ovo je neophodan spektrofotometar, kojim se odreuje odstupanje u boji u funkciji optike gustine. Tokom probne tampe linearne test forme, napravi se odreen broj otisaka sa slabijim nanosom boje, zatim sa srednjim nanosom boje i na kraju sa veim nanosom boje. Meu ovim otiscima se trai onaj sa nanosom koji daje najmanje odstupanje u boji u odnosu na standardom propisane CIE L*a*b* vrednosti. Odstupanje u boji E, meri se na suvom otisku, a kad se odredi polje na kome je ono najmanje, to polje se izmeri onim denzitometrom koji e biti korien za kontrolu otisaka tokom proizvodnje, i to sa polarizacionim filtrom, da bi se izbegao uticaj suenja boje na smanjenje optike gustine. Odstupanje mora biti manje od vrednosti koje propisuje standard, inae se ne moe dobiti sertifikat. I papir na kome se tampa mora biti usaglaen sa zahtevima u pogledu boje, sjaj a i stepena beline sa zahtevima iz standarda za tu vrstu papira.. Kada se definiu optimalne optike gustine punih tonova procesnih boja, tampa se linearna test forma sa odgovarajuim klinovima i test poljima, u cilju odreivanja poveanja tonske vrednosti rastera sa forme na otisak. Ukoliko je ovo poveanje u okviru tolerancija koje dozvoljava standard, ne treba nita preduzimati. Meutim, najee su tonske vrednosti rastera prevelike, pa se pristupa modifikaciji (smanjenju) tonskih vrednosti na formi primenom kalibracionih krivih, da bi se na krajnjem otisku dobilo standardom propisano poveanje tonske vrednosti rastera iz fajla na otisak. Ofset mainisti moraju voditi evidenciju (logbook) svih radova i bitnih dogaaja na maini, moraju poznavati procedure i pridravati ih se.

3.7.

Priprema za sertifikaciju uslova posmatranja za vizuelnu kontrolu otisaka

Priprema se svodi na obezbeenje pulta za posmatranje sa standardizovanim svetlom, koje ispunjava uslove propisane standardom (5000 500 K, 2000 500 lx). Mora se voditi evidencija o broju radnih sati i zameni lampi pulta za posmatranje.

3.8.

Organizacija i dokumentacija

Svaka faza u proizvodnji, poev od prijema fajlova do vizuelne kontrole pod kontrolisanim svetlom, mora biti dobro definisana i opisana standardnim operativnim procedurama. Ove procedure piu sami inenjeri iz tamparije uz pomo konsultanata, i veoma esto se procedure piu prema postojeoj dobroj proizvodnoj praksi, ukoliko dotadanji nain rada dobro funkcionie. Svi uesnici u proizvodnji moraju biti upoznati sa onim procedurama koje opisuju njihov delokrug rada. Dokumentacija mora biti sreena, dostupna i svima poznata. Zaposleni imaju zadatak da proitaju, poznaju i potuju standardne operativne procedure, ali oni moraju i da piu izvetaje i vode razne vrste evidencije. To je evidencija o

11

kalibracijama, linearizacijama, instalacijama i raznim drugim radovima na opremi. I ovaj deo dokumentacije, koji se pie tokom rada, mora biti dobro organizovan i dostupan. Ukoliko je u tampariju ve uveden ISO 9001, onda je time pitanje dokumentacije i praenja procedura ureeno. Ukoliko ISO 9001 nije uveden, mogu se koristiti njegovi principi za sreivanje dokumentacije i organizacije. Dalje, sva merna oprema treba da poseduje sertifikat izdat od proizvoaa ili ovlaene organizacije, koji e potvrditi da je merni ureaj usaglaen sa odgovarajuim standardima ili etalonima, odnosno da meri dovoljno tano i precizno. Sertifikati za mernu opremu imaju ogranieno trajanje i moraju se produavati kada isteknu. U okviru priprema za sertifikaciju potrebno je izvesti dve ili vie potpuno ozbiljnih proba, da bi se, pre nego sertifikatori iz inostranstva doputuju, sagledalo u kojoj meri je tamparija pripremljena za sertifikaciju.

12

4. PSO SERTIFIKACIJA
Da bi se dobio PSO sertifikat, neophodno je dobiti najmanje 80% od ukupnog broja bodova po svakoj od sedam poenutih taaka. Ukoliko je broj bodova 60-80%, sertifikacija se ponavlja odmah posle otklanjanja neusaglaenosti. Ukoliko se dobije manje od 60% bodova, sertifikacija se smatra neuspenom i ceo proces se mora poeti iznova.

4.1.

Sertifikacija prijema fajlova

Prilikom provjere procedura prijema fajlova, mogu se oekivati ovakva pitanja: Po kom standardu se tampa u tampariji? Da li se koristi softver za preflight? ta se radi ukoliko se u dobijenom PDF-u otkriju greke? Kako se proveravaju dobijeni probni otisci? Da li je poznata tehnoloka ema procesa rada? Ko je odgovoran za organizaciju posla?

Poeni se gube ako se ne koristi softver za preflight, ispitanici (od kojih je bar jedan iz komercijale) nemaju dovoljno znanja o kolor menadmentu, nema dokumentacije, ne proveravaju se dobijeni probni otisci...

4.2.

tampanje:

Koliko dugo traje podeavanje maine za otpoinjanje tampanja novog naloga? Koliko dugo traje dobijanje odobrenog otiska? Na koji nain se odreuju karakteristike kvaliteta otiska? Da li su merni ureaji kalibrisani? Koje vrednosti treba da se dostignu u tampi? Da li ove vrednosti mogu da se odre u dozvoljenim tolerancijama tokom tamana tiraa? Da li postoji dnevnik tampanja? Da li se ofset guma zatee moment kljuem?

13

Kakva je tanost regista boja? Kako se kontrolie tenost za vlaenje? U kojoj meri su ispunjeni zahtevi iz ISO 12647-2?

Koji je redosled bojau tampi? Poeni se gube ako se ne koristi nikakakv merni ureaj ili on nije kalibrisan, ako nema dokumentacije, maina nije odravana, nema dnevnika tampe, nisu ispunjeni uslovi iz 12647-2, treba vie od 2000 tabaka da se dobiju vrednosti po ISO 12647-2, otisak sa tamparske maine nije usaglaen sa probnim otiskom...

4.3.

Osvetljenje za vizuelnu procenu

Da li izvor svetlosti na pultu za posmatranje odgovara standardu D50? Da li ima 5000 K? Da li ima 2000 lx? Kako se kontrolie ivotni vek lampi? Da li u okruenju pulta ima predmeta ili zidova u jarkim bojama?

Poeni se gube usled neodgovarajueg okruenja (jarke boje), ako izvor svetlosti ne odgovara D50 i ako se ne vodi rauna o ivotnom veku lampi. tamparija moe da sertifikuje i samo jedan deo svog proizvodnog procesa, ali to onda stoji jasno navedeno u sertifikatu. Tipian sluaj je da se sertifikuje dobijanje probnog otiska po ISO standardu. Osim toga, PSO sertifikat mogu dobiti firme koje se bave iskljuivo pripremom, zakljuno sa izradom tamparskih formi, ili tamparije koje se ne bave pripremom, nego koje rade na dobijenim tamparskim formama. Jednom dobijeni sertifikat vai u odreenom vremenskom periodu, na primer dve godine, posle ega se mora uraditi re-sertifikacija, koja je znatno jednostavnija i jeftinija od prve sertifikacije. Osim toga, telo koje je obavilo sertifikaciju ima pravo da obavlja povremene, nenajavljene provere.

14

5. Zakljuak
Standardi treba da pomognu organizacijama svih vrsta i veliina da promenjuju i sprovode efektivne sisteme menadmenta kvalitetom. Standardizacija je ujednaavanje operacija iji zavrni proizvod treba da zadovolji odreene kvalitete, odnosno norme. Propisivanjem odreenog standarda obezbuju se mogunosti komparacije po bilo kom osnovu, odnosno objektivnost. Norma omoguava rangiranje svakog pojedinca, a time i objektivnost procjene u odnosu na referentnu grupu. Neprekidno unapreenje kvaliteta je put ka dostizanju koncepta integrisanog menadmenta kvalitetom. Neprekidnim unapreenjem kvaliteta otklanjaju se hronina slaba mjesta i sistemske greke i na taj nain se postavlja nov (vii) nivo kvaliteta.

15

6. Literatura
Izvor iz knjige: Dr Predrag ivkovi, Grafiki standardi, predavanja na Grafikom fakultetu u Kiseljaku - Beograd, mart 2013. Izvor sa interneta: [3] Digital Ink Preset System, Printflow, http://www.printflow.eu/files/2012/04/DIPS_en.pdf Slika 1. ((Ugra Display Analysis and Certification Tool) Izvor slike: http://www.sirivatana.co.th/file/editor/siri/history/jmg-k.jpg Slike 2. (UGRA/FOGRA Mediawedge) Izvor slike: http://coloreslab.blogspot.com/2010/01/ugrafogra-media-wedge-cmyk-v30.html [7] Tvrtka Zina, http://www.zina.hr

16