Aleksandra Markovi1 Beograd

Izvorni nauni lanak UDK: 316.482:323.1(497.113) Primljeno: 12. 11. 2012. DOI: 10.2298/SOC1301069M

SOCIJALNI ASPEKTI ETNIKIH SUKOBA U TEMERINU

Social Aspects of Ethnic Conflicts in Temerin
ABSTRACT Ethnic tensions and conflicts in Temerin, a town located close to the capital of Vojvodina, Novi Sad, have attracted the attention of both the Serbian public and the public of Hungarian national minority in Vojvodina. The paper relates ethnic conflicts in Temerin with non-ethnic social dimensions. Generally, the author tests modernisation theory, as an example of developmentalist theory, as well as interactionist and instrumentalist theories of ethnicity. Particularly, the paper provides corroboration test of the ethnic competition hypothesis, posed by Sarah Belanger and Maurice Pinard, which specifies conditions that transform ethnic competition into ethnic conflict. Finally, the study has revealed that material status has no influence on national intolerance. However, at the level of ethnic groups, the issues of public usage of language and positioning in the labour market are related to the ethnic conflicts in Temerin. KEY WORDS Temerin, Serbs and Hungarians, ethnic competition, ethnic conflicts, nationalism APSTRAKT Optina Temerin, koja lei nedaleko od Novog Sada, poslednjih godina privlai panju ire javnosti sve rasplamsanijom meuetnikom napetou izmeu, sa jedne strane, brojano dominantne srpske nacionalne grupe i, sa druge strane, maarske nacionalne manjine. Rad se bavi analizom meuetnikih sukoba u ovoj optini, kroz sagledavanje u uem smislu shvaenih socijalnih (ne-etnikih) dimenzija i osnova sukoba. Teorijski okvir rada obuhvata razvojne, interakcionistike i instrumentalistike teorije etniciteta. Posebna panja posveuje se proveri hipoteze koju u teoriju etnikog takmienja uvode Sara Belane i Moris Pinar, a koja navodi uslove u kojima etniko takmienje prerasta u etniko sukobljavanje. Sekundarna analiza podataka pokazuje da teza da materijalni poloaj uslovljava nacionalnu netrpeljivost nema svoje utemeljenje u temerinskom problemu, kao i to da socijalna osnova sukoba postoji, ali izmeu etnikih grupa kao celina i to prevashodno kada je u pitanju javna upotreba jezika, i sa njom povezano pozicioniranje na tritu rada. KLJUNE REI Temerin, Srbi i Maari, meuetniko takmienje, meuetniki sukobi, nacionalizam

shaskica@gmail.com

70

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

Uvod
Uzroci etnikih konflikata uslovljeni su mnogim strukturalnim faktorima, koji mogu biti ekonomski, politiki, kulturni i istorijski, a najee su kombinacija svih pomenutih. Kako su etniki homogena drutva retka (danas su jedini poznati primeri Island i Japan), u gotovo svim drutvima, bez obzira na njihovo politiko ureenje, postoji meuetniko takmienje, koje esto ukljuuje i etnike sukobe, razliitog intenziteta i razliite duine trajanja, katkad manifestne, katkad latentne. Za sociologa uvek ostaje posebno znaajna veza izmeu (u uem smislu rei shvaenih) strukturalnih i specifino etnikih inilaca kada se istrauju i objanjavaju etniki sukobi. Optina Temerin se nalazi na samom jugu relativno homogenog maarskog etnikog korpusa koji se kontinuirano protee u bakom Potisju od optine Kanjia, preko optina Senta, Ada i Beej do Temerina (Slika1). Udeo maarskog stanovnitva u optini Temerin odnedavno, posle migracija izazvanih ratovima devedesetih godina, pao je na 29,49% (Tabela1), a poloaj optine na krajnjem junom obodu koncentrisanog maarskog stanovnitva Bake i broj pripadnika maarske nacionalne manjine stvara svojevrsni graniarski poloaj i sa njim povezan borbeni mentalitet. To se u toku poslednje dve decenije periodino pojaava povremenim zahtevima etniki maarskih politikih stranaka za dobijanjem teritorijalne autonomije za optine sa veinski maarskim ivljem na severu Vojvodine. Temerin bi, ukoliko bi se ovi zahtevi ispunili, bio neposredno ispod granica teritorijalne autonomije, to stvara dodatnu nervozu kod pripadnika obe nacionalnosti nastanjenih u njemu. Sa druge strane, blizina Novog Sada, kao centra u kojem je koncentrisan veliki broj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i sedita razliitih ne samo legalnih, nego i zabranjenih nacionalnih i nacionalistikih srpskih udruenja i organizacija (Nacionalni stroj, Obraz, Srbska akcija) utie da se i kod srpskog stanovnitva u Temerinu stvara isti takav borbeni mentalitet. U Temerinu je vidljiva i prostorna segregacija stanovnitva po nacionalnom osnovu, nastala kao posledica doseljavanja srpskog ivlja devedesetih godina prolog veka. Takoe, mesta u kojima mladi provode svoje slobodno vreme, podeljena su na ona u koje izlaze Maari i na ona u kojima se mogu nai Srbi, a deca maarske i srpske nacionalnosti pohaaju potpuno odvojene osnovne kole, to samo poveava ve postojeu etniku distancu. Cilj ovog rada jeste analiza meuetnikih sukoba u Temerinu, kroz sagledavanje u uem smislu shvaenih socijalnih (ne-etnikih) dimenzija i osnova sukoba. Rad je baziran na sekundarnoj analizi podataka, nastalih za potrebe istraivanja sprovedenog od strane Centra za razvoj civilnog drutva iz Zrenjanina tokom aprila 2012. godine. Uraeno je preko 300 dubinskih intervjua sa stanovnicima optine Temerin, a logiku kontrolu izdrao je 251 upitnik (52

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

71

ispitanika deklariu se kao Maari, a 182 ispitanika kao Srbi)2. Radi podrobnije i valjanije analize, mogu se razlikovati dva analitika nivoa. Prvi su opte drutvenoekonomske specifinosti Temerina, pre svega geografska blizina Novog Sada, kao trita radne snage i kao velike pijace, ali i centra ilegalnih faistoidnih organizacija. Sa druge strane, nezanemarljiva je i blizina veinski maarskih optina (sa udelom etniki maarskog stanovnitva od 90% u Kanjii do 49% u Beeju) u kojima deluju ne samo Pokret maarske nade, ve i tzv. njilai (maarski nacisti). Drugi analitiki nivo obuhvata socioekonomske karakteristike samih ispitanika, i jo vie njihove poglede na drutveno-istorijska i drutveno-ekonomska pitanja, koji u sadejstvu sa percepcijom poloaja manjina i trenutnim poloajem i problemima sa kojima se suoava Srbija, mogu rasvetliti uticaj strukturalnih inilaca na vienje poloaja sopstvene nacije, prava drugih nacija, kao i na same sukobe, odnosno etnike incidente.

Pojmovno-teorijski okvir
Razliiti istraivaki pristupi naciji i nacionalizmu poivaju na razliitom procenjivanju znaenja i znaaja etnikih grupa, etnike vezanosti i etnikih svojstava, dok e opta teorijska usmerenost istraivaa usloviti i konceptualizacije i klasifikacije pojmova (Putinja, Stref-Fenar: 1997; Baki: 2006; Tomi: 2008, Miloevi-orevi:2003). Ostavljajui po strani osnovne prednosti i mane svakog od pristupa, u radu e, prilikom objanjenja proteklih i aktuelnih deavanja u Temerinu, akcenat biti na: razvojnim teorijama ili teorijama modernizacije, instrumentalistikim (u koje spadaju teorija etnikog takmienja i teorija etnike segregacije) i interakcionistikim teorijama. Teorija modernizacije tvrdi da sa razvojem drutva dolazi do ekonomske integracije centra i periferije, prilikom ega periferija gubi svoju kulturnu i drutvenu osobenost. Etnika identifikacija se vidi kao premoderna, partikularistika i tradicionalna. Posledica industrijskog razvoja je nacionalna raznolikost i vei broj kontakata izmeu pripadnika razliitih nacija, a procesi urbanizacije i poveane drutvene pokretljivosti dovode i do porasta tolerancije (Hodson, Sekuli, Massey, 1994: 1535-1536). Nasuprot tome, predikcija da e modernizacijski procesi zapravo osnaiti etniko identifikovanje i mobilizaciju na etnikoj osnovi razlikuje teorije etnikog takmienja od razvojnih teorija. Takmiarski model nastaje upravo kao posledica modernizacije, jer se ljudi bore za odreena dobra i sve oskudnije resurse. Ova perspektiva sugerie nekoliko faktora koji mogu uticati na nacionalnu toleranciju. Jedan od njih je i veliina rivalskih grupa. Tako se smatra da tamo gde postoje konkurentske grupe, netrpeljivost moe biti posebno visoka meu pripadnicima

Detaljnije o metodologiji istraivanja u: Ili V, Kevedi M. (2012): Temerin sadanjost ili budunost Vojvodine, Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin, str. 24-25.

72

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

dominantne grupe, zbog moi koja izvire iz njihove mnogoljudnosti i tenje za odranjem dominacije (Hodson, Sekuli, Massey, 1994: 1536-1538). Sara Belane (Belanger) i Moris Pinar (Pinard) tvrde da takmienje na tritu rada, ne povlai nuno sa sobom porast razliitih etnikih pokreta. Naime, neophodno je postojanje odreenih uslova koji dovode do etnikog sukobljavanja. Prvi uslov jeste da se etniko takmienje doivljava kao nepravedno, a ono e biti percipirano kao takvo ukoliko se posmatra kao krenje utvrenih normi (odnosno kada postoji oita diskriminacija) ili kada su pravila igre sporna, a ishod se vidi kao nepravedan. Drugi uslov je da ne postoji meuzavisnost etnikih grupa koja bi donosila korist obema stranama. Najzad, postoji i trei uslov, ali on nije neophodan kao prethodna dva, a to je da se takmienje odvija na grupnom, a ne na interpersonalnom nivou i da dobra oko kojih se takmienje odvija moraju biti kolektivna, a ne individualna (Belanger, Pinard, 1991: 446-450, 455). Teorija etnike segregacije (teorija unutranjeg kolonijalizma) poiva na hipotezi o kulturnoj podeli rada izmeu periferije i centra unutar odreenog dravnog prostora. Kulturna podela rada podrazumeva da se pojedincima, na osnovu opaljivih kulturnih crta, dodeljuju specifini tipovi zaposlenja. Proces modernizacije je u industrijskim drutvima znatno poveao nejednakosti u raspodeli resursa i moi, te reakcije neprivilegovane periferije imaju velike izglede da se izraze na etnikoj osnovi, jer periferijska grupa na osnovu kulturnih razlika moe nai potporu za svoje politike zahteve (Putinja, Stref-Fenar, 1997: 115-116). Zagovornici interakcionistikog pristupa smatraju da etnicitet predstavlja kontinuiran proces dihotomizacije izmeu lanova i nelanova grupe, koji zahteva da bude izraen i potvren u drutvenoj interakciji. Kada se etnika grupa definie svojim atributivnim i ekskluzivnim karakterom, odravanje granice postaje kljuno. Proces odravanja etnikih granica odvija se i u situacijama drutvenog kontakta meu pojedincima razliitih kultura, prvenstveno zbog toga to etnike grupe opstaju kao znaenjske jedinice samo ako podrazumevaju postojane kulturne razlike (Bart, 1969 u: Putinja, Stref-Fenar, 1997: 125-126, 222-223). Kako su pojmovi manjine i veine relativni i relacioni, etniku manjinu moemo definisati kao grupu koja je ,,brojano inferiorna u odnosu na ostatak stanovnitva u jednom drutvu, koja politiki nije dominantna i koja opstaje kao etnika kategorija (Eriksen, 2004: 210). U postojeoj literaturi naroita panja se posveivala sledeim problemima tipinim za poloaj manjine: dominantno stanovnitvo diskriminie i diskvalifikuje pripadnike manjine, manjine imaju posebne strategije za ouvanje svog grupnog identiteta, meu pojedinim grupama javljaju se suparniki odnosi ili etniki sukobi, grupe migranata prolaze kroz razliite kulturne promene, imigrantske grupe suoavaju se i sa fenomenom transnacionalizma (Eriksen, 2004: 227), a kada je re o samim etnikim konfliktima, lepeza objanjenja je iroka od primordijalistikih, preko klasnih, pa sve do

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

73

interakcionistikih, koji u oseanju straha i nacionalne ugroenosti nalaze tzv. preventivne napade (Horowitz, 1998: 5-11).

Odlike Temerina kao sredine optereene etnikim sukobima

Optina Temerin se nalazi u Juno-bakom okrugu AP Vojvodina i prema popisu stanovnitva iz 2011. godine broji 28.287 stanovnika, odnosno 19.112 Srba (67,6% od ukupnog broja stanovnika) i 7.460 (26,4%) Maara.3 Odnos razliitih etnikih grupa u ovoj vienacionalnoj sredini je tokom proteklih vekova bio izrazito promenljiv. Veinski deo stanovnitva do perioda turskog osvajanja u 16. veku inili su etniki Maari, da bi nakon turskog osvajanja prevagu odneli etniki Srbi. U 18. veku Maari su poeli ponovo da se naseljavaju, a Srbi zbog elje da sauvaju status slobodnih seljaka poetkom 19. veka naputaju Temerin i osnivaju na podruju Vojne krajine novo selo, urevo. Ovo odgovara polazitu teorije etnikog takmienja, jer da se Srbi nisu naselili nedaleko od Temerina, izgubili bi odreena materijalna dobara, kao to je zemljite, ali i status slobodnog seljaka, kao i poloaj dominantne grupe kod koje, upravo zbog mnogoljudnosti, postoji vea netrpeljivost. Naravno, kada govorimo o odnosu manjine i veine, bitno je naglasiti da je ovde re o posmatranju jedne mikrosredine kakva je Temerin, a da se on nalazio u okvirima Kraljevine Ugarske u kojoj je srpsko stanovnitvo predstavljalo manjinu, te da se i odnosi dominacije menjaju u zavisnosti od analitikog nivoa posmatranja. Politiki inioci odmah po osnivanju Kraljevine SHS delovali su kada je u Temerinu dravnom intervencijom povean udeo slovenskog ivlja u odnosu na maarsko, tanije osnovani su Staro urevo i Sirig. Krajem 20. veka dolazi do novog priliva srpskog stanovnitva iz ratom zahvaenih prostora iz bive Jugoslavije. Drugim reima, poveanje udela srpskog stanovnitva u Temerinu rezultat je migratornih kretanja, prirodnog prirataja, ali donekle i konvertiranja Jugoslovena u neke druge etnike grupe4 (Joki, Ristanovi, 2006: 395-396; Ili, Kevedi, 2012: 6-7). Re je o preplitanju inilaca dueg i kraeg trajanja, koji u svojoj sinergiji stvaraju etnike napetosti. Sve ove promene su rezultirale u znatnom poveanju udela srpskog stanovnitva u ukupnoj populaciji. Optina Temerin posebno je privukla panju meunarodnih organizacija nakon incidenata u martu 2004. godine, kada se talas etnikog nasilja preneo sa

Republiki zavod za statistiku (2012): Popis stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji 2011: Stanovnitvo nacionalna pripadnost, podaci po optinama i gradovima: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pubType=9, pristupljeno 2. 02. 2013. 4 Do popisa iz 1981. godine udeo Jugoslovena u celokupnoj populaciji optine Temerin bio je mali i iznosio 0,94% (podaci popisa iz 1971. godine), no deset godina kasnije iznosi 5,61%, 1991. godine 5,58% ukupnog stanovnitva optine izjasnilo se kao Jugosloven/ka, a 2002. godine samo 1,44% (Joki, Ristanovi, 2006: 396). Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, udeo Jugoslovena u optini Temerin je jo opao i iznosi 0,43% (Republiki zavod za statistiku: 2012).

74

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

Kosova u Vojvodinu. Nakon brojnih pritisaka Saveta Evrope i OEBS-a, Vlada tadanje Dravne zajednice Srbije i Crne Gore formirala je tek 2. novembra 2005. godine posebnu Komisiju za suzbijanje etnikih incidenata u Vojvodini. Usledio je efikasniji rad najpre policije, potom tuilatva, a najzad i sudova, to je u toku od nekoliko godina dovelo do znaajnog opadanja broja etnikih incidenata, kako u samom Temerinu, tako i na teritoriji cele Vojvodine. Meutim, krajem 2011. i poetkom 2012. godine, Temerin ponovo biva preplavljen etnikim sukobima. Ovi incidenti su ukljuivali brojne fizike sukobe izmeu mladia srpske i maarske nacionalnosti, uz unitavanje niza objekata. tavie, po prvi put su i mladi Maari bili napadai, a ne samo napadani. Tokom januara 2012. godine dolo je do novih incidenata na nacionalnoj osnovi, fizikog nasilja i ispisivanja grafita sa porukama mrnje i netrpeljivosti. Pored navedenog, dolo je i do promene spoljne politike Maarske, to dodatno radikalizuje stavove nekih politikih aktera vojvoanskih Maara. Tako je predstavnik Nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine Ferenc oldo 13. januara 2012. godine u dnevnom listu Magyar Sz izjavio ,,da vie stotina nevladinih organizacija podrava politiku Vlade Maarske 'za izgradnju nacije' (Ili, Kevedi, 2012: 5). Sa druge strane, srpska faistika organizacija Obraz veoma je uticajna u Temerinu, a nisu izostale ni fotografije maarskih mladia u uniformi faistikih 'strelastih krstova' ('njilaa'). Bitno je uoiti da sva dosadanja istraivanja pokazuju da kada su meunacionalni odnosi u optini Temerin stabilni, oni su manje ili vie stabilni u celoj Vojvodini. Kada u Temerinu ima incidenata, ne znai nuno da e se oni proiriti na druge vienacionalne sredine, no ukoliko se ima u vidu mogunost prelivanja potencijalnih talasa nasilja sa razliitih strana i udaljenosti (iz Novog Sada, sa Kosova i Metohije, pa i iz Maarske), rizik jednostavno postoji (Ili, Kevedi, 2012: 4-5). Povoljan geografski poloaj mesta uslovljen je blizinom jednog od najveih gradova u Srbiji i centrom AP Vojvodine, Novim Sadom. Naime, blizina velikog grada i mogunosti da se na novosadskom tritu radne snage nae zaposlenje, uslovljava i konkurentske odnose meu metanima Temerina. U samom Temerinu trino-politika utakmica se odvija za dravne poloaje i slube, a kako se prilikom zaposlenja kao jedan od uslova javlja i dvojezinost, Srbi koji ne ele da ue manjinski jezik, deprivisani su u odnosu na Maare. Blizina Novog Sada, u kome profaistike poruke brzo, ali ne i nesmetano nailaze na odjek5, stvara kod srpskog, osobito mlaeg stanovnitva, borbeni mentalitet. Mariranje stotina srpskih omladinaca pod zastavama, kasnije zabranjenog, Otaastvenog pokreta Obraz kroz maarske kvartove Temerina u leto 2011. godine ovo ubedljivo potvruje.

Dovoljno je podsetiti se incidenata iz 2005. godine (lanovi neonacistike organizacije Nacionalni stroj su nasilno prekinuli antifaistiku tribinu); 2008. (kada su lanovi Obraza upali na promociju knjige iz radio-emisije ,,Peanik); 2009. (izazvane su eksplozije ispred Gradske kue, a kasnije iste godine napadnuti su aktivisti Antifaistike kampanje), pa sve do najnovijih deavanja aprila 2012. godine, kada su na Svratitu za decu u Novom Sadu ispisane poruke i grafiti mrnje.

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

75

Geografski poloaj uslovljava i visoke cene nekretnina, to za sobom povlai i izostajanje iole znaajnijeg prisustva romske populacije. U mestima kao to su Bako Gradite, Bako Petrovo Selo ili Torda romska populacija, tj. zajedniki neprijateljski odnos prema njoj, slui kao amortizer meusobnim tenzijama Srba i Maara. Kada je re o incidentima 6, kolebanje njihovog broja uslovljeno je i optim vojvoanskim okolnostima i specifinim prilikama. Poeljno je imati na umu da su talasi nasilja prema manjinama u Vojvodini, Beogradu i centralnoj Srbiji povezani sa progonom srpskog ivlja sa Kosova 17. marta 2004. i sa proglaenjem nezavisnosti Kosova 21. februara 2008. godine. Ipak, neki inioci pokazuju dublje trajanje. Broj incidenata u Temerinu, kao i u celoj Vojvodini, porastao je i pre nasilnih kosovskih dogaaja, jo 2003. godine. Sami metani Temerina ukazuju na to da su incidenti poeli poetkom devedesetih godina. Oni istiu da su incidenti na nacionalnoj osnovi postojali i ranije, ali da je tadanja vlast znala da ih kontrolie (Ili, Kevedi, 2012: 7). Prema izvetaju Odbora za meunacionalne odnose Skuptine Vojvodine, na teritoriji Vojvodine je u razdoblju 2003 2004. godine dolo do naglog porasta broja etnikih incidenata i zabeleeno je ukupno 178 interetnikih incidenata (od toga je najvei broj bio na tetu Maara 82, slede Hrvati 19, Srbi 15). Sa druge strane, prema podacima dobijenim od funkcionera maarskih politikih stranaka, u toku 2004. i 2005. godine bilo je oko 600 incidenata usmerenih protiv nacionalnih manjina u Vojvodini. Nakon formiranja Komisije Srbije i Crne Gore za suzbijanje etnikih incidenata u Vojvodini krajem 2005. godine, broj istih je naglo opao. Ipak, kada je re o broju incidenata, ne bi trebalo zaboraviti i postojanje tzv. ,,tamne brojke, odnosno postojanje odreenog broja neregistrovanih incidenata (Ili, Kevedi, 2012: 7-8).

Ukoliko posmatramo hronoloki, od 2003. do 2012. godine, gotovo svaku godinu obeleile su verbalni i fiziki sukobi, od kojih su neki bili sa telesnim povredama opasnim po ivot, a koje su katkad izazivali Srbi, a katkad Maari, kao i osvanua mnogobrojnih grafita, plakata i letaka sa porukama mrnje i netrpeljivosti (,,Smrt Maarima, ,,Srbima Srbija, Maarima sekira, ,,Smrt Maarima, sejemo strah, ,,Ubij, zakolji da Maar ne postoji itd) (Ili, Kevedi, 2012: 8-9). Poslednji prijavljeni incident u 2012. godini dogodio se 21. oktobra, kada su dvojica mladia srpske nacionalnosti pretuena od strane sedmorice mladia maarske nacionalnosti koji su nosili nacistika obeleja, a incidenti nisu poeli da jenjavaju ni poetkom 2013. godine. U noi izmeu 26. i 27. januara u dva navrata su pretuena petorica mladia maarske nacionalnosti. Sve uestaliji incidenti doveli su do sastajanja predsednika Vlade Srbije i ministra unutranjih poslova Ivice Daia i predsednika Skuptine Vojvodine Itvana Pastora 16.02.2013. godine, kada je dogovoreno da u optinama u kojima je dolazilo do meuetnikih incidenata prema potrebi budu angaovani i pripadnici andarmerije (Tanjug, 16. 02.2013: http://www.tanjug.rs/novosti/77373/dacic-i-pastor--preuzeti-mere-za-bezbednost-u-vojvodini. htm).

76

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

Saeti nalazi do sada objavljenih rezultata osnovne teme

Prema rezultatima istraivanja Centra za razvoj civilnog drutva iz Zrenjanina, kada je re o spremnosti graana Temerina da govore o incidentima, ne dovodi se u pitanje stvarna informisanost, jer u naselju veliine kakva je ova sredina metani su izuzetno dobro obaveteni o lokalnim zbivanjima. Dakle, re je o spremnosti da se o incidentima govori. Na pitanje ,,Koji su Vam sluajevi ove vrste nasilja poznati? u prvom rangu odgovora 11% ispitanika je odbilo da odgovori, a njih 7% je izjavilo da za takve sluajeve ne zna. ak 61% ukupnog broja ispitanika pomenulo je tue, dok je 7% ispitanika pomenulo zverski pokuaj ubistva mladia srpske nacionalnosti 2004. godine. U drugom i treem rangu odgovora ovaj sluaj zbirno pominje samo neto preko 2% ispitanika, to znai da je on ili jedini, a ujedno i najvaniji sluaj nasilja, ili se ,,gubi u tuama. Ono to upada u oi jeste da posmatrano prema nacionalnosti ispitanika nema znaajnijih razlika u odgovorima na ovo pitanje (Ili, Kevedi, 2012: 9-10). Kada govore o uzrocima koji dovode do incidenata, nema razlike izmeu Srba i Maara. Naime, nacionalizam kao uzrok se ree pominje, moe se rei i ignorie, te se kao glavni uzrok u najveem broju sluajeva navodi zloupotreba alkohola i opijata (Ili, Kevedi, 2012: 10-11). Na ravni svakodnevnog iskustva, nacionalizam je postao neto to se podrazumeva. Smatra se da je ,,prirodno imati etniki identitet i da je to jedan od osnovnih ljudskih identiteta. Isto tako, postojanje nacionalizma kao usvojene navike u konsolidovanim nacijama jeste neto to je ,,prirodno i to se ne dovodi u pitanje, naalost, ni u mnogim sociolokim analizama koje se bave fenomenom nacija i nacionalizma (Bilig, 2009: 73-88). Sem toga, re je i o psiholoki delikatnom fenomenu, jer uvek ukljuuje pitanje odgovornosti pripadnika svoje grupe. Nepostojanje etnike diskriminacije ne iskljuuje nuno postojanje percipiranja iste. Naime, drutvena (ili kolektivna) svest deluje i kada je lana, posebno ako je praena oseanjem grupne (a u ovom sluaju nacionalne) ugroenosti. Kako bi se probila barijera konformizma, u istraivanju je namerno postavljeno sugestivno pitanje ,,U emu se vidi nacionalna diskriminacija u Vaoj optini?. Priblino jedna treina ispitanih Srba i isto toliko maarskih ispitanika odgovorilo je da nema diskriminacije. S obzirom na rairen konformizam u meunacionalnim sredinama, dozvoljeno je tumaiti ovaj nalaz u smislu da dve treine ispitanika smatra da nacionalna diskriminacija postoji, nezavisno od njihovih konkretnih odgovora. A to se njih tie, ocenu da su Maari privilegovani iznelo je 10% Srba i 2% Maara, dok je 9% Maara izjavilo da su Srbi ti koji su privilegovani. Udeo ispitanika srpske nacionalnosti koji zamera Maarima to govore maarski jezik na javnim mestima iznosi 6% (Ili, Kevedi, 2012: 12-13). Analizirajui odgovore na ovo pitanje jasno se moe uoiti da kod znaajnog broja pripadnika obe nacionalne grupe postoji uverenje da su diskriminisani prilikom

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

77

zapoljavanja, posebno u organima samouprave i javnim preduzeima, a znaajan broj ispitanih Srba posebno zamera Maarima to javno upotrebljavaju svoj jezik ili to slabo poznaju srpski jezik. Pri tom posebno treba imati u vidu da u uslovima privredne krize zaposlenje u dravnoj slubi i po sigurnosti posla i po visini prihoda predstavlja vrlo poeljan resurs etnikog i drugog takmienja. Usko povezano sa prethodnim pitanjem, a od kljunog znaaja jeste pitanje koje je glasilo ,,ta biste voleli da pripadnici drugih nacija promene u svom ponaanju da biste se oseali sigurnije?. Tako je zadovoljstvo svojim komijama izrazilo 14% Maara i 19% Srba. Vie potovanja zatraila je gotovo polovina (48%) ispitivanih Maara, dok je kod Srba taj broj znatno manji (18%), 10% Srba eli da Maari ne priaju na maarskom jeziku, dok 8% istie znaaj uenja srpskog jezika. Zahtev za prilagoavanjem Srbiji navodi 14% Srba i 4% ispitanih Maara, dok se zahtev za ,,vraanjem Maara u Maarsku javlja kod neto vie od 1% ispitanika srpske nacionalnosti (Ili, Kevedi, 2012: 13-14). Pitanje maarskog jezika uopte je vrlo vano sa socioekonomske strane. Ukoliko se kao uslov za zaposlenje u nekoj optini i preduzeima i ustanovama kojima je ona osniva postavi znanje i veinskog i manjinskog jezika, pripadnici etnike veine, a u Temerinu su to Srbi, postaju inherentno veoma hendikepirani, a Maari povlaeni. Radi se o tome da temerinski Maari, posebno oni mlai, loe znaju srpski jezik, ali da Srbi iz optine Temerin praktino uopte ne znaju maarski jezik. Iza jezikog pitanja (a upotreba maarskog na javnom mestu esto je neposredni povod etnikih incidenata) nalaze se sasvim realni socioekonomski interesi velikog broja ljudi u drutvenoj utakmici. To to je ova utakmica sve tea i sve manje regularna dodatno poveava znaaj ovog pitanja. Veoma rairen ovinizam kod Srba i neiskrenost kod Maara je lako uoljiva, jer su temerinski Maari u najveem broju sluajeva izjavili da pripadnicima manjina treba obezbediti graanska prava, 18% zagovara i posebna manjinska prava, a 5% smatra da pripadnici manjina imaju ve i suvie prava. Sa druge strane, temerinski Srbi ak u 47% sluajeva smatraju da pripadnici manjina ve imaju i suvie prava, 23% smatra da pripadnicima manjina treba obezbediti graanska prava, dok 3% misli da pripadnici manjina treba da uivaju posebna manjinska prava. Ovakvi odgovori mogu se objasniti time da i neiskrenost i ovinizam mogu biti povezani sa oseanjem nacionalne ugroenosti, bez obzira na osnovanost ovakvih oseaja (Ili, Kevedi, 2012: 16-20). Oseanje nacionalne ugroenosti mereno je pitanjima koja su se odnosila na vienje poloaja sopstvene nacije i stanja meunacionalnih odnosa, kao i pitanjem sagledavanja perspektive sopstvene nacije u skoroj budunosti. Odgovori pokazuju da ispitanici maarske nacionalnosti znatno povoljnije ocenjuju meunacionalne odnose u Vojvodini nego poloaj vlastite nacije, a znatan broj uoava i specifinost Temerina kao posebno delikatne zajednice. Iz poreenja odgovora srpskih i maarskih ispitanika moe se zakljuiti da Srbi koji ive na teritoriji optine Temerin manje znaaja pridaju lokalnim incidentima nego Maari. Ipak, Srbi dvostruko ee od Maara procenjuju

78

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

meunacionalne odnose u Vojvodini kao loe. Dakle, Srbi se oseaju ugroenijima u Vojvodini, a Maari u Temerinu (Ili, Kevedi, 2012: 14-15). Kada su u pitanju perspektive sopstvene nacije u skoroj budunosti, kod pripadnika maarske nacionalnosti uoljiv je optimizam (41% ima povoljna oekivanja, 13% je pesimistiki nastrojeno), dok kod pripadnika srpske nacionalnosti dominira pesimizam (povoljna oekivanja ima 25%, a nepovoljna 35% ispitanika). Ipak, bitno je zapaziti da, ma koliko ove procene bile (ne)realne, nacionalni pesimizam nije teko preobratiti u agresiju prema pripadnicima druge nacionalne grupe (Ili, Kevedi, 2012: 14-15).

Uticaj socijalnih inilaca na vienje blie i dalje prolosti u ispitivanoj sredini

Odreivanje poeljnog stanja u prolosti drave, svedoi o sadanjim eljama stanovnika Temerina, dok ukazivanje na najveu, do sada poinjenu, greku u politikoj sferi omoguava operacionalizaciju pojma politikog neprijatelja, to nudi dalju analizu veze izmeu doivljaja socijalnih i nacionalnih problema. Na pitanje ,,Kada je po Vaem miljenju naputen obeavajui put razvoja i koja je najvea greka koja je do sada poinjena u naoj politici? graani optine Temerin su saglasni da je to raspad Jugoslavije i devedesete godine prolog veka (23%), dok su ostali odgovori raspreni, pa tako ima onih koji smatraju da je najvea greka formiranje sadanje Vlade 2008. godine (7,2%), promene 2000-tih (6,8%, najvie u smislu nedostatka drastinih promena, odnosno kako jedan ispitanik navodi ,,nedostatak 6. oktobra), ubistvo Zorana inia 2003. godine (6,4%) ili pak celokupni period nakon Titove smrti (4,4%). Ukoliko se saberu ove frekvencije, vidi se da jedni ale za socijalizmom, a drugi za modernim (ne-pljakakim) kapitalizmom. Posmatrano prema nacionalnosti ispitanika, i Maari i Srbi najvie navode raspad Jugoslavije i devedesete, s tim to je udeo Maara koji su kao vienje najvee greke u dosadanjoj politici zemlje naveli upravo raspad SFRJ i period nakon devedesetih neuporedivo vei (posebno proporcionalno posmatrano, jer u celokupnom uzorku dominiraju Srbi) i iznosi skoro 40%, dok udeo Srba iznosi 17,6%, to znai da je kod maarskih ispitanika momenat nacionalne ravnopravnosti dominantan u odnosu na sigurnost i dobro materijalno stanje iz vremena socijalizma. Sa druge strane, kod pripadnika srpske nacionalnosti odgovori su dosta raspreniji, a najfrekventniji su raspad SFRJ (17,6%), formiranje sadanje Vlade 2008. (kao i kod maarskih ispitanika, udeo je 7,1%), promene 2000-tih i inievo ubistvo (sa po 6%). Moe se izvesti zakljuak da i srpski i maarski Temerinci najveu greku dravne politike vide u raspadu prethodne drave i godinama koje su usledile, s tom razlikom to Maari dodatno naglaavaju kao prekretnicu Titovu smrt. Kao

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

79

objanjenje moe posluiti injenica da su u SFRJ bili razvijeni visoki standardi u oblasti kolektivnih prava nacionalnih manjina. Ispitani Srbi se, posmatrano prema ovom indikatoru, oito oseaju manje ugroeno nego kada se posmatraju preko odgovora na direktno pitanje o poloaju vlastite nacije. Naime, pripadnici nacionalnih manjina, ukljuujui i najbrojniju nacionalnu manjinu, nakon raspada Jugoslavije suoavaju se sa brojnim preprekama prilikom ostvarivanja svojih prava, koja su im u prethodnom periodu bila garantovana, jer je jezik nacionalne manjine bio ne samo jedan od zvaninih jezika autonomne pokrajine, ve je bio u slobodnoj upotrebi na teritoriji cele drave i u federalnim institucijama. Sa dolaskom Slobodana Miloevia na vlast, prava nacionalnih manjina su redukovana zakonskim izmenama. Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisama iz 1991. godine preputa optinama da same donesu odluku o uvoenju jezika i pisama nacionalne manjine u slubenu upotrebu, a 1991. godine je i bitno smanjen broj kola sa obrazovanjem na jezicima manjina. Nakon promena 2000-tih osnovni pravni propisi, kojima je ureen poloaj nacionalnih manjina, su meunarodni pravni propisi, kao i Savezni zakon o zatiti prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakon o nacionalnim savetima iz 2009. godine. Meutim, problem u vezi sa meunarodnim pravnim propisima u oblasti zatite prava pripadnika nacionalnih manjina, od kojih je najvanija Okvirna Konvencija saveta Evrope iz 1994. godine, jeste to to se u njima koriste uslovne i rastegljive formulacije, ne bi li ih prihvatio to vei broj zemalja (Mani, 2011: 349-350). Nezadovoljstvo graana Temerina sadanjim stanjem Srbije ogleda se u odgovorima na pitanje ,,Koji su po Vaem miljenju najvaniji problemi sa kojima se naa zemlja sada suoava?. U prvom rangu odgovora najvie ima onih koji misle da je to nezaposlenost (29,3%) i siromatvo (10,8%), dok korupciju i kriminal zbirno istie 7,6% ispitanika. U drugom, a posebno treem rangu rasprenost je velika, no zbirno posmatrano ova dva ranga belee sledee odgovore kao najzastupljenije: siromatvo (18%), korupcija (11%), nezaposlenost (10%), kriminal (5,6%), obrazovanje koje nije besplatno (4,4%). Meunacionalne odnose kao najvaniji problem u prvom rangu navela su samo dva ispitanika, u drugom jedan i u treem dva ispitanika. Posebno je zanimljivo to da su u prvom rangu odgovora, iako se samo u dva sluaja kao najvei problemi sa kojima se suoava Srbija navode meunacionalni odnosi, oba odgovora dobijena od maarskih respondenata (jedan od njih je izjavio da se u proteklih godinu dana odricao vitalnih potreba, pa i pored toga, nije naveo kao najvei problem zemlje egzistencijalne probleme, ve meunacionalne odnose, to govori o silini nacionalistikih oseaja, mogue podstaknutih i samim ueem u fizikim sukobima), dok svi koji su rekli da je to kriminal (1,6%) su respondenti srpske nacionalne pripadnosti, to govori o oseanju nacionalne ugroenosti u dravi kod etnikih Maara i normalizovanju nacionalizma kod etnikih Srba.

80

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

Uticaj socijalnih inilaca na vienje poloaja sopstvene nacije

Do produbljivanja svesti o poloaju svoje nacionalne grupe dolazi kada se ona povee sa sveu o poloaju drugih nacija na istom prostoru i o odnosima sa njihovim pripadnicima, potom sa sveu o uslovima u kojima se odvija etniko takmienje i predstavi da li je to takmienje pod ravnopravnim uslovima ili nije, kao i o shvatanju glavnih neprijatelja vlastite nacije, ne nuno personalizovanih, izraenog kroz pogled na osnovne smetnje da se poloaj vlastite nacije pobolja. Logika istraivanja nacionalne svesti prati ovaj nain dekomponovanja vienja poloaja vlastite nacije preko postavljanja sukcesivnih pitanja i eventualnih ukrtanja na njih dobijenih odgovora. Pitanje kojim e biti meren materijalni poloaj ispitanika glasilo je ,,ega ste u toku proteklih godinu dana Vi ili lanovi Vae porodice morali da se odreknete? 7. Oekivano, najvei broj ispitanika obe nacionalnosti izjavio je da se ne odrie niega (40,9%), luksuznih potreba se odrie njih 33,6%, svakodnevnih potreba koje nisu vitalne 18,2%, dok se vitalnih potreba odrie 6,1% ispitanika. Kako se najvei broj Srba ne odrie niega (47,5%), a Maari luksuznih potreba (43,6%), sledi i da je materijalni poloaj temerinskih Srba povoljniji, to zbog blizine Novog Sada ne iznenauje, a anse da nau zaposlenje u Novom Sadu za Srbe su vee, jer ne postoji jezika barijera sa kojom se suoavaju prilikom traenja posla u samom Temerinu. Ono to je posebno bitno, jesu rezultati koji se dobijaju ukoliko se isti problem posmatra iz drugog ugla. Od ukupnog broja Maara koji su izjavili da se odriu vitalnih potreba samo jedan ispitanik smatra da su meunacionalni odnosi u optini Temerin dobri. Takoe, oni Maari koji se ne odriu niega, odnosno koji su zadovoljni svojim materijalnim poloajem, smatraju da su ovi odnosi u optini Temerin loi, ak 66,7%, dok 16,7% misli da su ovi odnosi dobri. Slina je situacija i sa odricanjem od luksuznih potreba: polovina ispitanika meunacionalne odnose ocenjuje kao loe, a 33,3% kao dobre. Dakle, pripadnici maarske nacionalnosti, bez obzira na svoj materijalni poloaj smatraju da su meunacionalni odnosi u Temerinu loi. Slini rezultati se dobijaju kada se pogledaju odgovori ispitivanih Srba. Oni koji se niega ne odriu smatraju da su meunacionalni odnosi u Temerinu loi (44,2%, udeo onih koji imaju opreno miljenje je 30,2%), oni koji se odriu luksuznih potreba vide meunacionalne odnose kao dobre (50%, naspram 37,5% onih koji misle da su ovi odnosi napeti i loi), dok su srpski ispitanici koji se odriu pravih vitalnih potreba podjednako ocenili ove odnose kao dobre, odnosno loe

Kako je pitanje bilo zatvoreno i kako je izvesno da ponuene alternative mogu znaiti razliite stvari za razliite ispitanike, zadatak istraivaa jeste, izmeu ostalih, da prepozna ova meusobno razliita znaenja koja ispitanici pridaju izabranoj alternativi. Odgovori na ovo pitanje, iako subjektivne prirode, no u nedostatku objektivnih pokazatelja, bie korieni u analizi kao jedan od kljunih socijalnih inilaca koji utiu na vienje svoje i drugih nacija, kao i na same etnike sukobe u Temerinu.

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

81

(44,4%). Na kraju, i temerinski Maari i temerinski Srbi koji se odriu svakodnevnih potreba koje nisu vitalne slau se da su meunacionalni odnosi dobri (udeo obe nacionalne grupe je po 50%). Dakle, oba poduzorka jasno pokazuju da ne postoji korelacija izmeu materijalnog poloaja ispitanika i percepcije stanja meunacionalnih odnosa u optini Temerin, a gotovo identini rezultati dobijaju se i kada se materijalni standard ispitanika ukrsti sa percepcijom budunosti sopstvene nacije. Re je o tome da i maarski ispitanici koji se ne odriu niega i oni koji se odriu bilo luksuznih, bilo svakodnevnih potreba koje nisu vitalne, svakako vide budunost svoje nacije kao svetlu (odgovarajui udeli su 66,7%, 52,9% i 63,6%). Ni kod ispitivanih Srba materijalna situacija ne odreuje opaaj nacionalne budunosti, ve je samo smer oekivanja razliit bez obzira na to da li odricanje postoji ili ne, respondenti imaju loa oekivanja u pogledu srpske nacije u skoroj budunosti. Meutim, maarski ispitanici, koji gaje pozitivna oekivanja, smatraju da je njihov poloaj u Vojvodini dobar (52,2%), a najvei broj onih koji ne vide svetlu budunost svoje nacije smatra da im je poloaj u Vojvodini ugroen (57,1%). Srpski ispitanici koji misle da su perspektive njihove nacije povoljne, misle i da je njihov poloaj u Vojvodini dobar (62,2%), a oni koji se ne slau sa njima misle da je njihov poloaj u Vojvodini ugroen i teak (47,6%). Drugim reima, s obzirom na to da se, kao to je ve izneto, Maari oseaju ugroenijima u Temerinu, a Srbi u Vojvodini, ipak na sagledavanje perspektiva i budunosti svoje nacije ispitanici prevashodno uzimaju u obzir poloaj sopstvene nacije u Vojvodini, a ne u Temerinu. Ovo se da uoiti i zbirnim posmatranjem svih ispitanika oni koji svoj poloaj ocenjuju kao dobar u Vojvodini, imae i pozitivnu sliku budunosti svoje nacije (60%), a oni koji ga ocenjuju kao lo, gajie pesimistina raspoloenja (47,9%).

Uticaj socijalnih inilaca na vienje poloaja drugih nacija i njihovih prava

Pitanje koje se namee jeste koji inioci doprinose rairenom ovinizmu kod srpskih ispitanika i neiskrenosti kod maarskih ispitanika, jer su temerinski Maari u najveem broju sluajeva izjavili da pripadnicima manjina treba obezbediti graanska prava, dok temerinski Srbi ak u 47% sluajeva smatraju da pripadnici manjina ve imaju i suvie prava. A kada su u pitanju odgovori ispitanika maarske nacionalnosti, treba imati u vidu da oni imaju manjinska prava koja su priznata zakonom i primenjivana u praksi, koja oni, navodno, ne ele. Sama njihova neiskrenost je indikativna i govori o rairenoj bojazni meu njima. Ukoliko se ovakvi odgovori ispitanika obe nacionalnosti pokuaju objasniti uticajem materijalnog standarda na vienje prava drugih nacija, dobijaju se sledei rezultati. Naime, pripadnici maarske nacionalne manjine, bez obzira na svoj materijalni standard, svakako smatraju da bi pripadnicima nacionalnih manjina trebalo obezbediti sva graanska prava. Takoe, temerinski Srbi svakako smatraju da pripadnici nacionalnih manjina ve imaju i suvie prava, bez obzira da li se odriu

82

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

luksuznih potreba (50%), svakodnevnih potreba koje nisu vitalne (50%), pravih vitalnih potreba (55,6%) ili se pak niega ne odriu (45,3%)8. Ipak, ovakvi odgovori mogu se objasniti time da i neiskrenost i ovinizam mogu poticati iz oseanja nacionalne ugroenosti, to analiza i pokazuje. Udeo ispitivanih Maara koji smatraju da nacionalnim manjinama treba obezbediti i posebna nacionalna prava, a meunacionalne odnose u Temerinu vide kao loe iznosi 60%, dok je udeo onih koji smatraju da im treba obezbediti sva graanska prava 52%, a pritom meunacionalne odnose u Temerinu ocenjuju kao loe. Udeo ispitanika srpske nacionalnosti, koji smatraju da nacionalne manjine ve imaju i suvie prava, a meunacionalne odnose u optini Temerin ocenjuju kao loe iznosi 51,2%; oni koji se zalau za posebna manjinska prava (60%) i oni koji se zalau za obezbeivanje svih graanskih prava nacionalnim manjinama (51,2%) meunacionalne odnose u Temerinu vide kao dobre. D se izvesti zakljuak da oseanje nacionalne ugroenosti ima uticaj na vienje prava nacionalnih manjina, ali samo ukoliko ovo oseanje postoji, odnosno ne postoji u mestu stanovanja. Drugim reima, Maari i Srbi e svoju budunost sagledavati na osnovu percepcije meunacionalnih odnosa u Vojvodini, dok e njihov doivljaj drugih nacija i prava koja im pripadaju vie zavisiti od linog iskustva i oseanja nacionalne urgoenosti u Temerinu, to direktno opovrgava pretpostavku razvojnih teorija o smanjenju nacionalne netrpeljivosti u industrijalizovanim podrujima. Jedan od inilaca koji utiu na permisivnost, odnosno rigidnost u ,,davanju prava drugim nacijama jeste i starost ispitanika. Zbirno posmatrano, ispitanici mlai od 22 godine su zadojeni netrpeljivim nacionalizmom pa je najvei udeo (43%) onih koji smatraju da nacionalne manjine ve imaju i suvie prava. U oba poduzoka pravilnost se potvruje - to su ispitanici mlai, raste i verovatnoa da je nacionalizam izraeniji. Tako mladi Srbi u najveem broju smatraju da pripadnici drugih nacionalnosti ve imaju i suvie prava (49,4%), a i od svih onih koji su rekli da pripadnici drugih nacionalnih grupa ve imaju i suvie prava ponovo je najvei broj meu mladima (52,4%); od ukupnog broja Maara koji su miljenja da nacionalnim manjinama treba obezbediti i posebna manjinska prava, najvei broj njih upravo potie iz najmlae kohorte (60%). Ipak, iako sa smanjenjem broja godina ispitanika raste verovatnoa da postoje gorljivi nacionalistiki oseaji, takoe raste i verovatnoa da ispitanici nisu upoznati sa problemima vezanim za manjinska prava (od svih onih koji tvrde da nisu upoznati sa ovim problemom najvei broj njih, tanije 67,7%, roeno je 1990. godine ili kasnije). Drugim reima, mladi su ili nezainteresovani ili ukoliko su zainteresovani, onda su nacionalistika oseanja i netrpeljivost veoma izraeni, to je u suprotnosti sa stavom zagovornika razvojnih

Na samoj granici za statistiko posmatranje nalaze se i odgovori ispitanika koji tvrde da nisu upoznati sa ovim problemom (20 ispitanika srpske i dva ispitanika maarske nacionalnosti), to moe biti, imajui u vidu da je gotovo nemogue da nisu upueni u ovaj problem s obzirom na postojanje incidenata, rezultat elje da se iskae otvoreno nepoverenje prema bilo kojoj vrsti istraivanja i uplitanja ,,eksternog faktora u meunacionalne odnose u njihovom mestu stanovanja.

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

83

teorija da e snage modernizacije dovesti do porasta tolerancije kod mladih (Baki, 2006: 238).

Uticaj socijalnih inilaca na etnike incidente u Temerinu i njihovi uzroci

Materijalni standard ispitivanih na prvi pogled ima uticaja na zapaanje oblika nasilja u optini Temerin koje poiva na meunacionalnoj netrpeljivosti. Naime, bez obzira na materijalni poloaj ispitanika, kao najei oblici nasilja javljaju se tue u sva tri ranga odgovora (u prvom je to 61,5%, u drugom 25,1%, a u treem rangu 7,7% ispitanika), no sudei prema sadraju odgovora, ispitanici boljeg materijalnog standarda kao nasilje doivljavaju i ne-nasilne oblike nacionalne diskriminacije. Ipak, poeljno je prisetiti se da informanti nisu u potpunosti iskreni niti objektivni kada govore o merama odricanja na planu potronje, kao i da su Srbi ti koji kau da se u najveem broju sluajeva ne odriu niega, iz ega sledi da su zapravo veinski Srbi osetljiviji na razliite oblike nasilja, to se da objasniti oseanjem nacionalne ugroenosti, a moda i njihovom manjom izloenou grubom fizikom nasilju, to otvara perspektivu za druge oblike diskriminacije. U prilog prvom tumaenju, Srbi koji smatraju da je poloaj njihove nacije u Vojvodini ugroen, pored tua razlikuju i druge oblike nasilja (iako su odgovori raspreni) i to zbirno: u prvom rangu (19,3% navodi i ostale oblike nasilja a ne samo tue), u drugom rangu odgovora (21%), u treem rangu odgovora (9,6%). Maarski ispitanici sa druge strane, ak i oni koji smatraju da je njihova nacija ugroena u Vojvodini, samo u pet sluajeva navode ostale oblike nasilja (a ne samo tue) u prvom rangu odgovora, a isti broj ispitanika se javlja i kod onih koji smatraju da poloaj maarske nacionalne manjine u Vojvodini nije ugroen. Bez obzira na materijalni standard, ispitanici svakako smatraju da se glavni izvrioci incidenata nalaze meu omladinom. Razlike nema ni ukoliko se posmatraju poduzorci prema nacionalnoj pripadnosti. Ekstremistike grupe, kao to su Pokret 64 upanije, Obraz, Nacionalni stroj, nalaze se u svesti ispitanika i iako udeo onih koji kao izvrioce incidenata vide upravo ove nacionalistike organizacije nije veliki (7,6%), prevagu meu ovakvim odgovorima odnose ispitanici srpske nacionalnosti od ukupnog broja onih koji smatraju da su izvrioci incidenata ekstremistike grupe 73,7% su pripadnici srpske nacionalnosti, a 26,3% pripadnici maarske nacionalnosti. Iz navedenog moemo zapaziti da, barem delimino, ispitivani Srbi ele da odgovornost za incidente prebace sa svoje nacije iskljuivo na krajnje nacionaliste, dok ispitivani Maari ovu razliku ne prave, ve je neprijatelj sveden na etniki Drugog. Najzad, uoljive razlike u dobijenim odgovorima na ovo pitanje postoje s obzirom na starosnu dob ispitanika i jo jednom se ovde izdvajaju najmlai ispitanici. Re je o tome da meu ispitivanim Temerincima koji smatraju da se izvrioci incidenta nalaze meu pripadnicima maarske nacionalne manjine 61,5% dolazi upravo iz najmlae starosne kategorije. Ispitivani Maari, koji izvrioce

84

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

incidenata nalaze iskljuivo meu ,,Srbima (kada se kao odgovori na postavljeno pitanje navode generalno ,,Srbi ili ,,Maari u svesti pripadnika jedne etnike grupe postoji jasna distinkcija u odnosu na ,,Druge) takoe dolaze iz dve najmlae starosne grupacije u uzorku. Miljenje da se poinioci incidenata nalaze kod pripadnika i jedne i druge etnike grupe zagovaraju stariji ispitanici, skoro 77%, dok ekstremistike grupe pominju sve tri starosne kategorije. Posebno je zanimljivo da navijae i huligane navode gotovo iskljuivo pripadnici najmlae kohorte (iako je ukupno samo osam ispitanika kao svoj odgovor navelo navijae i huligane, ak est ovakvih odgovora dali su ispitanici mlai od 22 godine), to znai da oni meu sobom razlikuju kao posebnu subkulturu pripadnike navijakih grupa, dok su za starije ispitanike svi oni samo ,,omladina. Meutim, kako objasniti ovako visok stepen, najee destruktivnih, nacionalistikih oseanja meu najmlaima? Jedan od odgovora svakako moe biti hipoteza da su mladi podloni pregrejanim nacionalistikim oseajima (iako kao i svaka druga ideologija, pa tako i nacionalistika, ne bira pol niti starost svojih sledbenika), kako zbog svog neiskustva i sklonosti ka rigidnijim stavovima, tako i zbog mladalakog ara i nacionalistike opijenosti, bez obzira na broj svakodnevnih kontakata sa pripadnicima druge etnike grupe. Sa druge strane, kao jedan od agensa socijalizacije javlja se i porodica. Mladi su svoje stavove oblikovali i u porodinoj grupi, pa se moe rei da su stariji ispitanici davali drutveno poeljnije odgovore, moda s obzirom na godinama uslovljen temperament, a moda i zbog veeg socijalnog iskustva, ali svoje stavove i miljenja prenose na svoje potomke. Kada je re o inspiratorima incidenata, materijalni standard jo jednom ne utie na frekvenciju dobijenih odgovora. Moe se zapaziti da i Srbi i Maari uoavaju politiki faktor i uopte politizovanje etnikih razliitosti kao jednu od determinanti koja dovodi do nacionalne netrpeljivosti. Oseanje nacionalne ugroenosti utie na vienje inspiratora incidenata, pa oni koji smatraju da je poloaj njihove nacije ugroen, razlikuju vei broj inspiratora incidenata od onih koji misle da su meunacionalni odnosi dobri (bez obzira da li se ocena meunacionalnih odnosa daje za podruje Temerina ili Vojvodine). Znaajno je primetiti da je svest o postojanju, bez obzira da li je ona objektivna ili ne, ekstremistikih grupa u Temerinu, rairena kod respondenata obe posmatrane etnike grupe, ali i da je, posmatrano prema ovom pokazatelju, vei udeo onih koji se oseaju ugroenijima u svom mestu stanovanja. Sa druge strane, Srbi navode ove grupe i kada se oseaju ugroenima u Vojvodini i kada se tako ne oseaju (u prvom sluaju 17,7%, u drugom 3,7%), dok ih Maari navode samo ukoliko se oseaju ugroenima u Vojvodini (14,3%). Dakle, ukoliko ispitanici kao inspiratore meuetnikih incidenata vide ekstremistike grupe (mada bi trebalo imati na umu da najvei broj ispitanika tvrdi da ne zna ko su inspiratori etnikih sukoba, a da su ostali odgovori prilino rasuti), raste verovatnoa da svoj nacionalni poloaj doivljavaju kao lo i da su to

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

85

pripadnici srpske nacionalnosti. Re je upravo o pripadnicima srpske nacionalnosti, jer Maari gotovo da ne navode navijae i huligane, dok se oni pominju kod ispitivanih Srba, to govori da u svesti pripadnika srpskog etnikog korpusa postoji jasna distinkcija izmeu ekstremistikih grupa i navijaa i huligana, dok kod maarskih ispitanika ove razlike nema, te su oni oigledno poslednje okarakterisali kao pripadnike ekstremistikih organizacija. Takoe, udeo onih koji kao inspiratore incidenata vide politike partije jeste neto vei kod ispitanika koji smatraju da je njihova nacija ugroenija, ali nije zanemarljiv ni kod onih koji poloaj svoje nacije vide kao dobar. Iz toga sledi, zapravo, da ispitanici, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili oseanje nacionalne ugroenosti, smatraju da politike partije potpiruju netrpeljivost razliitih etnikih grupa, to u stvari govori o njihovom stavu o optijoj drutveno-politikoj nestabilnosti zemlje u kojoj ive. S obzirom na rairen nacionalizam u optini Temerin, olien upravo u permanentnim etnikim sukobima poslednjih godina, neoekivano je da najvei broj ispitanika (35,7% Maara i 35,2% Srba) ne vidi nikakve oblike diskriminacije u Temerinu, sem ukoliko se ne radi o njihovoj neiskrenosti. Meutim, udeo onih koji daju neodreene odgovore, a koji potvruju postojanje diskriminacije, veliki je 29,5% maarskih i 15,9% srpskih ispitanika (imajui na umu da se Maari oseaju ugroenijima u Temerinu, razumljivo je i da je ovaj udeo vei kod maarskih respondenata). Nizak materijalni standard ispitanika uslovljava odgovore koji upuuju na neki oblik diskriminacije, jer oni koji se odriu pravih vitalnih potreba ili jasno upuuju na privilegije (za koje misle da ih uivaju) pripadnika druge nacionalnosti ili daju neodreene odgovore koji upuuju na postojanje diskriminacije. Nizak materijalni standard povezan je najee sa slabo plaenim poslom ili nezaposlenou, te se moe konstatovati da su ispitanici skloni okrivljavanju pripadnika druge nacionalnosti za svoj poloaj. Zaista, u razgovoru sa ispitanicima, oni su se alili da prilikom traenja zaposlenja poslodavcima jedne nacionalnosti nije strano da odbijaju kandidate druge nacionalnosti i da je pravilo da se zapoljavaju pripadnici iste etnike grupe. Pozivajui se na teoriju etnikog takmienja, moe se osnovano pretpostaviti, a na osnovu analize odgovora i zakljuiti, da je ovo jedan od razloga izbijanja incidenata, jer su oba preduslova koja teorija navodi zadovoljena etniki Srbi se oseaju diskriminisano, a pritom oseanje jezike diskriminacije donosi korist samo jednoj strani, u ovom sluaju Maarima, to bi moglo upuivati i na teoriju unutranjeg kolonijalizma, no kako se ipak ne radi o kulturnoj podeli rada, u smislu da su za pripadnike jedne etnike grupe rezervisana odreena zanimanja, pre se pomenuti fenomen moe objasniti teorijom etnikog takmienja. Takmiarski model nastaje upravo kao posledica modernizacije, jer se ljudi bore za odreena dobra i sve oskudnije resurse, te je razumljivo postojanje oseanja nacionalne ugroenosti u samom mestu stanovanja, kao i snaga etnikog vezivanja, koja ima pragmatiku korist. Ipak, tvrdnju da su Srbi privilegovani istiu i Maari koji se odriu luksuznih potreba, a tvrdnju da su Maari privilegovani istiu i oni Srbi koji se ne odriu

86

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

niega (42,1%), kao i oni koji se odriu luksuznih ili svakodnevnih, ali ne vitalnih potreba (zbirno 42,2%). Dakle, iako je pomou instrumentalistikog pristupa mogue objanjavati postojanje diskriminacije i oseaj nacionalne ugroenosti, kulturni inioci mogu pomoi u rasvetljavanju odreene pojave. U tom smislu, mogla bi posluiti primena etnosimbolistikog pristupa, koji naglaava upravo ove inioce u stvaranju jedne nacije (Baki, 2006: 242-244). Meutim, imajui u vidu drutveno-ekonomski kontekst javljanja incidenata, njihovu frekventnost, kao i vremenske take u kojima se isti dogaaju, izvesnije je da se kulturni elementi instrumentalizuju i koriste kao sredstvo razlikovanja samo po potrebi. Drugim reima, iako kulturni inioci uestvuju u izgradnji nacionalnog identiteta, njihovo aktiviranje zavisi od konkretnih drutvenih okolnosti. Naposletku, (ne)postojanje nacionalne trpeljivosti moe se sagledati kroz odgovore na pitanje ,,ta biste voleli da pripadnici drugih nacija promene u svom ponaanju da biste se oseali prijatnije?. Maarski respondenti koji se odriu pravih vitalnih potreba zahtevaju vie potovanja prema pripadnicima druge nacije (60%), a srpski, pored zahteva za iskazivanjem potovanja (33,3%), istiu i zahteve koji se tiu jezika da temerinski Maari naue srpski jezik ili da ne priaju maarski na javnim mestima (zbirno 44,4%). Ipak, ove zahteve podvlae i ispitanici sa viim materijalnim standardom.

Zakljuak
Rezultati ranijeg istraivanja pokazuju da se Srbi oseaju ugroeno u Vojvodini, a Maari u Temerinu. U pogledu sagledavanja budunosti svoje nacije, odgovori pripadnika maarske nacionalne manjine su obojeni optimizmom, dok kod temerinskih Srba preovladava pesimizam, to je u potpunoj suprotnosti sa demografskim trendovima, jer pre dve decenije Srbi tek to su prelazili polovinu ukupnog broja stanovnika u Vojvodini, a deset godina kasnije njihov broj je porastao, dok je istovremeno udeo Maara opao. Kao to istie i teorija etnikog takmienja, oseanje ugroenosti deluje kao realan inilac i kad za njega nema osnova u drutvenoj stvarnosti, ali postoji realna tenja dominantne grupe da zadri svoj poloaj, iako bi demografski trendovi trebalo da budu dovoljan pokazatelj zagarantovanog dominantnog poloaja. Bitno je primetiti da e ispitanici svoju budunost sagledavati na osnovu percepcije meunacionalnih odnosa u Vojvodini, dok e njihov doivljaj drugih nacija i prava koja im pripadaju vie zavisiti od linog iskustva i oseanja nacionalne ugroenosti u Temerinu. Na oseaj ugoenosti i opaaj budunosti moe uticati i strah od teritorijalnog povezivanja i autonomije optina sa maarskom veinom. U tom smislu, za istraivaa je bitno stalno kretanje izmeu razliitih analitikih nivoa mikrosredine kakva je Temerin, AP Vojvodine i Srbije (ili pak Evrope, s obzirom na injenicu da je Maarska u Evropskoj uniji), kao najireg okvira.

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

87

Materijalni poloaj temerinskih Srba je povoljniji, to zbog blizine Novog Sada ne iznenauje, a anse da nau zaposlenje u Novom Sadu za Srbe su vee, jer ne postoji jezika barijera sa kojom se suoavaju prilikom traenja posla u samom Temerinu. Ipak, na etnike sukobe u Temerinu ne utie siromatvo sredine, te jednostavna teza da siromatvo izaziva meunacionalne incidente biva opovrgnuta. Tako pripadnici maarske nacionalne manjine bez obzira na svoj materijalni standard smatraju da bi pripadnicima nacionalnih manjina trebalo obezbediti sva graanska prava, dok Temerinski Srbi smatraju da pripadnici nacionalnih manjina ve imaju i suvie prava. Istovremeno, u praksi se iroko primenjuju posebna nacionalna prava, od kojih je i pravo na slubenu upotrebu (maarskog) jezika, koji Srbi ne znaju i ne ele da naue, gde se i krije jedan od najvanijih socijalnih kljueva celog ,,temerinskog problema. Na ovom mestu jasno je opovrgnuta teorija modernizacije, odnosno potvrena je valjanost pretpostavke instrumentalistikih teorija, jer poveana interakcija razliitih etnikih grupa nije dovela do porasta tolerancije; naprotiv, oseanje nacionalne ugroenosti je dobilo na znaaju. Premda je nacionalna netrpeljivost uoljiva gotovo kod svih ispitanika, lo materijalni poloaj poveava verovatnou da za isti budu okrivljeni pripadnici druge nacionalnosti, to je usko povezano sa tritem rada, posebno imajui u vidu blizinu Novog Sada kao mesta u kome postoje vee mogunosti zapoljavanja u odnosu na manje mesto, a u sredini kakva je Temerin i sa problemom upotrebe jezika, jer je za dobijanje posla u Temerinu neophodno poznavanje i jezika nacionalne manjine9. Materijalni poloaj ispitanika nema uticaja na percepciju o tome ko su izvrioci incidenata. Ekstremistike grupe se nalaze u svesti ispitanika, pre svega srpskih, ime se brem delimino odgovornost za incidente prebacuje na samo jedan deo nacije, dok maarski ispitanici jasno ukazuju na etniki Drugog. Saeto reeno, socijalne osnove sukoba ima u vrlo visokoj meri izmeu grupa kao celina, prvenstveno u vidu etnikog takmienja oko javne upotrebe jezika. Sa jedne strane, iako je dvojezinost uslov prema postojeim zakonima 10, Srbi ne ele da ue maarski jezik, ali sa druge strane, ni mladi Maari ne ele da ue (ili da primenjuju) srpski jezik, ime sami sebe depriviu i generiu potencijal da u budunosti zaista bude zastupljena svojevrsna kulturna podela rada. Jednostavna teza da materijalni poloaj uslovljava nacionalnu netrpeljivost, bar kada je u pitanju tzv. ,,temerinski problem, ne stoji. Polazite interakcionistikog pristupa je potvreno, jer postoji jasna dihotomizacija, stalno snaena oseajem etnike

Znaaj koji jezik kao etniko obeleje ima na jaanje identiteta etnike grupe uoava se i u incidentu iz avgusta 2012. godine, a na koji je reagovao maarski pisac Laslo Vegel i pokuao da skrene panju ire javnosti, kada su slubenici u dravnoj instituciji sa strankom razgovarali iskljuivo na srpskom jeziku i isticali da onaj ko ivi u Srbiji mora znati i srpski jezik. Ipak, nije dovoljno rei da je ovde re samo o jaanju identiteta etnike grupe, ve moemo uoiti i politiko pitanje par excellence ija je drava u kojoj njeni graani ive? 10 Slubena upotreba jezika mora da se uvede ako u optini ima 15% pripadnika nacionalne manjine, a u mesnoj zajednici 25%.

88

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

ugroenosti, i na delu je princip ,,Mi i ,,Oni , dok sa druge strane, pretpostavka razvojnih teorija o opadanju nacionalne netrpeljivosti, jednostavno ne nalazi svoje uporite u primeni na ,,temerinski sluaj. Etniko sukobljavanje u optini Temerin se najvie moe objasniti primenom instrumentalistikih teorija, prvenstveno primenom teorije etnikog takmienja, no bojazan da nijedna teorijska orijentacija nije u stanju da objasni sloene i delikatne drutvene fenomene, ispoljava se i u ovom radu. Etnika trvenja i gorljivi nacionalizam podloni su kako racionalnim, tako i iracionalnim aspektima, koji deluju i na individualnom, ali i na nadindividualnom nivou, te je bilo kakva generalizacija neosnovana i opasna, posebno prilikom pokuaja naunog tumaenja i objanjenja kompleksnih drutvenih pojava.

Aleksandra Markovi: Socijalni aspekti etnikih sukoba u Temerinu

89

Prilozi
Tabela 1. Istorijsko kretanje srpskog i maarskog stanovnitva u optini Temerin
Nacionalna Godina popisa pripadnost 1900. 1910. 1921. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. Srbi 0,1% 0,3% 0,5% 35,4% 36,8% 41,1% 44,4% 47,9% 52,7% 64,2% 67,6% Maari 74,8% 80,1% 71,3% 63,1% 61,1% 56,7% 52,5% 44,5% 38,7% 29,5% 26,4%

Izvor: Joki, Ristanovi: 2006; Republiki zavod za statistiku: 2012.

Slika 1: Udeo Maara u ukupnom stanovnitvu optina i gradova Republike Srbije

50% i vie 30-49,9% 10-29,9% 1-9,9% ispod 1% i bez pojave

Izvor: Republiki zavod za statistiku: 2012.

90

SOCIOLOGIJA, Vol. LV (2013), N 1

Literatura
Baki, Jovo (2006): ,,Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity), nacionalizmu i naciji, u: Sociologija, V. XLVIII /No. 3. Bart, Fredrik (1969): Etnike grupe i njihove granice, u: Putin ja, Filip, i Stref-Fenar oslin (1997): Teorije o etnicitetu, XX vek, Beograd. Belanger, S. and Pinard M. (1991): Ethnic Movements and the Competition Model: Some Missing Links, American Sociological Review, 56/4. Bilig, Majkl (2009): Banalni nacionalizam, XX vek, Beograd. Eriksen, Tomas H. (2004): Etnicitet i nacionalizam, Biblioteka XX vek, Beograd. Hodson, R. and Sekuli D. and Massey G. (1994): National Tolerance in the Former Yugoslavia, American Journal of Sociology, 99/6. Horowitz, Donald (2008): ,,Structure and Strategy in Ethnic Conlict, Annual World Bank Conference on Development Economics, Washington, D.C. Ili V, Kevedi M. (2012): Temerin sadanjost ili budunost Vojvodine, Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin. Joki, I. & Ristanovi, B. (2006): ,,Uzroci i posledice promena etnike strukture u optini Temerin u XX veku, u: Zbornik Matice srpske za drutvene nauke, (121). Mani, eljka (2011): Poloaj maarske nacionalne manjine u Vojvodini sociolokopravni aspekt, u: Sociologija, Vol. 53, No. 3. Miloevi orevi, Jasna (2003): ,,Jedan pokuaj klasifikacije teorijskog razmatranja nacionalnog identiteta, u: Psihologija, Vol. 36(2). Putinja, Filip, i Stref-Fenar oslin (1997): Teorije o etnicitetu, XX vek, Beograd. Republiki zavod za statistiku (2012): Popis stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji 2011: Stanovnitvo - nacionalna pripadnost, podaci po optinama i gradovima: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pubType=9, pristupljeno 02. 02. 2013. Tanjug (2013): andarmerija po potrebi u vojvoanskim optinama, dostupno na: http://www.tanjug.rs/novosti/77373/dacic-i-pastor--preuzeti-mere-za-bezbednost-uvojvodini.htm, pristupljeno 16. 02. 2013. Tomi, ore (2008): ,,Kako definisati naciju? Nacija i nacionalizam kao predmet naunog istraivanja, u: Atanackovi, Petar (ur.), Nacija kao problem ili reenje istorijski revizionizam u Srbiji, Futura publikacije, Novi Sad.