Mali posetilac proba Fish and Chips Andree kundri, Tehnika kola Drvo-art (StudioFrame produkcija)

Recikala nije foliraa (StudioFrame produkcija) Paviljon prvih koraka, Odsek Prerada drveta, umarski fakultet u Beogradu (Uro Vitas)

VRToglavica i inovativnost Tehnika kola Drvo-art (StudoFrame produkcija)

URBANE
Klupe mladih dizajnera Tehnika kola Drvo-art, smer Oblikovanje nametaja i enterijera (StudioFrame produkcija)

Na iznenaenje mnogih, tokom 24. i 25. septembra, Manje je bio jedan od najposeenijih parkova u Beogradu. Razlog tome je svakako i 2. beogradski festival cvea, manifestacija kulturnog, obrazovnog, zabavnog, humanitarnog i prodajnog karaktera, koja je na ovom divnom mestu uspeno okupila brojne uesnike i posetioce, koji inspiraciju nalaze u prirodi, ili je kroz svoje stvaralatvo, i rad, afirmiu. U okviru est programskih celina, dovitljivih naziva, i jednako zanimljivih sadraja (VRT VRTova, VRTeka, VRToglavica, VRTlog, izVRTanje, VRTi), organizatori i uesnici, uz podrku gradskog Sekretarijata za zatitu ivotne sredine, optine Savski venac, Gradskog zelenila, JP Srbijaume, TOB-a, i brojnih drugih partnera, uspeli su u nameri da nas, bar na trenutak, prenesu, iz svakodnevnog sivila u zelenu oazu umetnosti, znanja, i ekolokog aktivizma, najverovatnije nam najav-

ljujui dugo oekivano ekoloko prolee, uporedo sa krupnim urbanistikim spremanjem Beograda, ije rezultate oseamo ve od ove jeseni. Ubedljivo najupeatljiviji utisak na posetioce ostavio je program radionica u zoni VRTi, na temu upoznavanja sa prirodom, ekologijom, i reciklaom, i to: umski vieboj, u saradnji sa JP Srbijaume, Moja prva biljka, u saradnji sa Gradskim zelenilom, Bojanka biodiverziteta, u saradnji sa Zavodom za zatitu prirode Srbije, i Reciklaa nije foliraa, u saradnji sa EKO Star Pak-om; gde su najmlai, ali i oni mladi duhom i kreativno radoznali, imali priliku da se upoznaju sa retkim biljnim vrstama, oprobaju se u ekolokom razvrstavanju otpada, i uivaju u igrama u prirodi, na poligonima, posebno osmiljenim i prilagoenim najmlaima. Neto zreliji posveenici prirodi i stvaralatvu, uenici i studenti, u duhu svojih bu-

duih profesija, putem izlobi, i interaktivnih prezentacija, u zoni VRToglavice edukacije i kreacije, neposredno su pruali informacije posetiocima o najznaajnijim aspektima svog zelenog stvaralatva. Tako se Poljoprivredna kola sa domom uenika PK Beograd predstavila sa izuzetno zanimljivim i inovativnim cvetnim aranmanima smera Tehniar za hortikulturu, a njihovi profesori otkrili da je ovaj vid aktivnosti na prvom mestu strast, a zatim i zanimanje, to dokazuju i interesantne aktivnosti na promociji uenikih radova, ali i one na dodatnom obrazovanju uenika, najavljene i u okviru uea u meunarodnim projektima. Pored njih, ve meunarodno afirmisane kolege Tehnike kole Drvo-art potrudile su se da svojim novim i zanimljivim reenjima ponove uspehe sa nedavno odranog Mikser festivala u Beogradu, pa su, pored izlobe inovativnih reenja u oblasti nametaja, smera Tehniar za oblikovanje nametaja i enterijera, prijatno iznenadili posetioce radovima smera Pejzana arhitektura, iji su uenici, uz pomo nastavnica Natae Peji i Aleksandre Cerovac, izloili cvetne instalacije, i na licu mesta pravili cvetne aranmane, to je privuklo posebnu panju. U pogledu izlobe nametaja, predstavljeni su radovi sa ovogodinje kolske radionice na temu Sedenje za poneti, ali i sa prologodinje, sa temom Klupe za sedenje u javnom prostoru, to je deo projekta - meunarodne radionice Dizajn igralite, koja se trei put uspeno odrava, uz podrku radionice kole, i smero-

58

DRVOtehnika 32/2011

oktobar 2011.

Odsek Prerada drveta, umarski fakultet (Uro Vitas)

S.O.S Origami i Drvo dobrih elja, Fakultet primenjenih umetnosti , (StudioFrame produkcija)

2. BEOGRADSKI FESTIVAL CVEA

ZELENE IGRE U MANJEU

pektivu najznaajnijih radova predstavljenih u okviru domaih i meunarodnih izlobi. Ne treba zaboraviti ni Fakultet primenjenih umetnosti, iji su studenti upriliili interesantan umetniki odgovor na temu Festivala, predstavivi se, zajedno sa Zavodom za zatitu prirode Srbije, sa projektom stilizovanog drvea, pod nazivom S.O.S. Origami i Drvo dobrih elja, napravljenim od OSB ploa, ali i od iane armature namenjene ostavljanju ekolokih poruka, dok su studenti Akademije lepih umetnosti svoj rad predstavili u zoni VRTlog Natura Eko Kultura, projektom PROMENE brzi crtei radei portrete u tehnikama tu, i akvarel. U okviru zone VRT VRTova posetiocima je takoe ponueno i sezonsko cvee, cvetni aranmani, i drugi detalji za povoljno ureenje enterijera i eksterijera, ukljuujui i izlobeni program iz drevne japanske vetine oblikovanja minijaturnog drvea, neprofitabilnog Udruenja Bonsai iz Beograda, ije su aktivnosti, uz besplatne vebe na otvorenom za posetioce Yoga studija Ana Rado, i rad brojnih drugih uesnika ovogodinjeg Festivala, takoe pruile izuzetan doivljaj prirode, u centru nae metropole, pretvarajui ovaj Festival u spoj mudrosti naeg, i onog daljeg, Istoka, na putu pronalaenja kvalitetnih ivotnih kompromisa, za kojima godinama vredno tragamo.

Treehug, Odsek za pejzanu arhitekturu umarskog fakulteta u Beogradu (StudioFrame produkcija)

Dekorativna idila, Tehnika kola Drvo-art (StudioFrame produkcija)

va Stolar i Stolar ogled, a ukljuuje i uenike srodnih srednjih kola, Italije, Maarske, Bugarske i Srednje dizajnerske kole iz Beograda. Predmetni nastavnici smera za nametaj i enterijer Jelena Obradov i Tanja Mitrovi otkrivaju da javno prikazivanje, pre svega, ima za cilj da podsticajno deluje na uenike, budui da imaju priliku da neposredno razmenjuju utiske sa potencijalnim korisnicima. U pogledu predstavljanja studenata u okviru zone VRToglavice, svojim radovima su

se istakli studenti umarskog fakulteta, pre svega, odseka Pejzana arhitektura, pounom skulpturalnom formom od granja Treehug, kao i studenti odseka Prerada drveta Projektovanje nametaja i enterijera, koji su, u saradnji sa mentorom, docentom Jelenom Mati i predmetnim asistentom Miljanom Nikoli kroz interesantnu interaktivnu instalaciju od drvenih ramova, obeleenih fotografijama, a privrenih za podijum, simbolino iaran plesnim koracima, predstavili retros-

Uro Vitas
DRVOtehnika 32/2011

oktobar 2011.

59