Dokument

13. april 2005. Predsednik vea: Mi smo pozvali kaosvedoenja o tome, koja vi saznanja svedoka u neposredna krivinom postupku u Vas ovoj krivinoj stvari radi imate ili posredna, a na sledeekada okolnosti: da li ubistvo ste bili predsednika prisutni u zgradi Republike Srbije 12. marta 2003. godine je izvreno VladeVlade Republike Srbijeuiniocima dr Zorana inia, da li imate bilo kakvih saznanja o izvrenom krivinom delu i njegovim i da li imate bilo kakva saznanja vezana za bezbednost predsednika Vlade dr Zorana inia i eventualno neke bezbednosne mere koje odgovoriti su preduzimane ili su traene i sve umoemo vezi tog pitanja. Moete to u slobodnom izlaganju na ove okolnosti, a kasnije kroz pitanja razjasniti odreene stvari Svedok Vladimir Popovi: Nisam bio u trenutku atentata u zgradi. Doao s a m d v a i l i t r i minuta poto je da on sam ve sa parkingadesetak odvezen u Kliniki centar, a imam saznanja o poiniocima ovogZorana zloina. Imam saznanja o tome ko je u to umean. Imam jako da puno saznanjaZnai, o svemu s obzirom poslednjih godina bio jako blizak saradnik i lini ubijenog inia. Nisam samo ovo dobro razumeo ako moete mi objasnite. u slobodnom govoru moguSvedok ta da govorim, ta ja mislim da je korisno za ovoprijatelj suenje za ove stvari koje ste spomenuli? Predsednik vea : Vi ste ve sada u svom izlaganju da imate saznanja o uiniocima. Vladimir Popovi : Da, da. Predsednik Onda nam saoptite ta imate, koja saznanja, kojeposebna su vrste saznanja i odakle vam je poznato torekli to znate? Svedok Vladimir Popovi : Da, da. Ali to mogu nekim svojim nainom kojivea: sam ja zamislio da ispriam. Je li tako? Ne postojiVladimir neka procedura? Predsednik vea : Nikakve procedure nema, nego govorite onako u skladu sa vaim obrazovanjem, seanjem, svim onim to imate kao line kvalitete. Svedok Popovi : Da, da. Hteo bih nego to preem na konkretne stvari koje se odnose na sam ovaj proces i suenje za ubistvo Zoranovo, dapodzemlja, napravim krai uvod iiz da objasnim neto to opozicionar, mislim da je a vrlo vano, u a vreme to jepre do dana dananjeg nerazjanjeno: o jednoj izmiljenoj i lanoj vezi izmeu Zorana inia i navodno, nekog sive zone vremena dok je bio naroito je po predsednik Vlade. Znam ije ko je to uradio i zato je to uradio i to u vam isto ovde rei, ali mida je je neophodno da pre toga putu napravim krai uvod i da podsetim neu rei nita spektakularno i novo ali da podsetim i kada vas i sve prisutne i javnost, na neto to je dobro poznato: kako izgledao politiki put Zorana inia u poslednjih deset godina; on na tom politikom koji je proao, ako se seamo, bio jedini pravi opozicioni politiar koji je predstavljao opasnost diktatorskom reimu u ikome smo iveli poslednjih 15 godina. I bez obzira na to kako je tumaeno, ili nije tumaeno, svi smo svedoci injenice da je iU ruenje reima reimu Slobodana Miloevia, pobeda na godina, izborima, bez obzira to to kandidat bio druga linost, kao samaopasnost petooktobarska revolucija bila izvedena zahvaljujui tome to ju nain, je sprovodio i uradio ovek koji zvao Zoran ini. diktatorskom u sprovoen. kakvom smo iveli tih 15 osobe kakav na je bio on,je znai, oni koji su predstavljali ozbiljnu takvom autoritarnom reimu, bile su ugroene nanego svaki od opoziciji fizike ugroenosti, dose medijskog lina koji je nad njim To se naroito deavalo nakon 1995. i 1996. godine, kada je svima u zemlji, ne samo vlasti i javnosti, itd. bilo jasno da jedini ko moe, i ako moe, linu ikad da srui reim Slobodna Miloevia onda to Zoran i njegova Demokratska stranka. Zbog toga tatrenutka stranka bila izloena i najveem i najveem progonu, pratnji, pretnjama i je tako daljeDOSa, i ini tako dalje... Zato kaem 1995. 1996, zatosa to je je tog Zoran ini jedini najopasniji protivnik rezima, za razliku od s njega drugi lideri posebno oni koji ga kasnije optuuju vezu sa mafijom, u politikom to vreme, ili su u i kabinetima Slobodna i zajedno njim u vlasti, ili su, kao kasnije izabrani predsednik, ljudi koji se bave akademski isukobljavaju opozicijom. Zoran ini jeMiloevia jedini politiar, ne jedini, ali glavni motor onihpalicama. ljudi, kojiSvi se znamo pojavljuju na koji se sa ali kordonima, koje maskirane bande sa bejzbol su u ulici, to vreme to delovi mafije, povezani sa ekaju dravom koji prebijaju graane, koji mu prete, kojida njemu lino prete itd. Zato sve ovo govorim? Govorim zbog toga to je tokom te 1996. 1997. a naroito 1999. godine, kada je Zoran inii bio proglaen izdajnikom broj jedan i ove drave i ovekom koji je naruio bombardovanje koji je ustvari sluga nemake drave koji ovde ima seito vie tete nanese, on morao kontakte sa raznoraznim d r zadatak u je t taj v da e n m slojevima strukturama. Zbog ega? da Iima zbog ogromne odgovornosti koju ovek imao, a ito je u da je bio najvee opozicione ilije jedine opozicione stranke dravi, i predsednik da je u isto vreme bio ovek koji bio odgovoran za hiljade i hiljade drugih ljudi koji su za njim mesecima hodali i tukli se sa policijom; pili suzavce ili, mnogi od njih gubili poslove, bili i tako dalje, tog perioda i Z o r a n o ubijani v i kontakti sa i tako o ddalje. r e eIz ni m u n k c ito oi npotiu e r i mse a Miloevieve vlasti, mu kasnije na nain imputira; na p r vrlo i m ruan er, veza su sa se Jovicom Staniiem, koje desile jedanput za svo to vreme, znai do 5. oktobra, jedanput, ili dvaput i to na nekim privatnim skupovima, ili kontakti nekim ljudima za koje se sa kasnije ustanovilo, ili utvrdilo da su grupa. efovi kriminalnih Da li je on

Svedoenje

pred Specijalnim sudom Vladimira Popovia na suenju za ubistvo Zorana inia

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

to vreme da ti ljudi pripadaju sivoj zoni? NaravnoNije da je znao i naravno da samafija. njima viao upravo zbog toga da bimafija od njih dobio informacije, dadravne bi saznao koji su to razlozi, elementi kojida preteradi njemu, ne samo njemu lino, jer je on oJSO, sebi najmanje vodio rauna, vreme znao kada dnevno dolazi do ubistava na ulicama. nikakva tajna daizbore to se radi Nikakva nije, da radi povezana sa Slubom bezbednosti. Nikakva tajna nije JSO. Nikakva tajna nije da Jedinica majicama sa likom Slo a je Miloevi nema anse da pobedi, ali isto tako znamo da nema anse da te Miloevi prizna. tajna I pripreme zato izbore su, ustvari, i pripreme za preivljavanje rezultata izbora. Rezultate izbora to znate. Nikakav 5. oktobar nije bio pripreman,sa niti se to radilo mesec, d

 13. april 2005. Predsednik vea: Mi smo pozvali kaosvedoenja o tome, koja vi saznanja svedoka u neposredna krivinom postupku u Vas ovoj krivinoj stvari radi imate ili posredna, a na sledeekada okolnosti: da li ubistvo ste bili predsednika prisutni u zgradi Republike Srbije 12. marta 2003. godine je izvreno VladeVlade Republike Srbijeuiniocima dr Zorana inia, da li imate bilo kakvih saznanja o izvrenom krivinom delu i njegovim i da li imate bilo kakva saznanja vezana za bezbednost predsednika Vlade dr Zorana inia i eventualno neke bezbednosne mere koje odgovoriti su preduzimane ili su traene i sve umoemo vezi tog pitanja. Moete to u slobodnom izlaganju na ove okolnosti, a kasnije kroz pitanja razjasniti odreene stvari Svedok Vladimir Popovi: Nisam bio u trenutku atentata u zgradi. Doao s a m d v a i l i t r i minuta poto je da on sam ve sa parkingadesetak odvezen u Kliniki centar, a imam saznanja o poiniocima ovogZorana zloina. Imam saznanja o tome ko je u to umean. Imam jako da puno saznanja o svemu s obzirom poslednjih godina bio jako blizak saradnik i lini prijatelj ubijenog inia. Nisam samo ovo dobro razumeo ako moete mi objasnite. Znai, u slobodnom govoru moguSvedok ta da govorim, ta ja mislim da je korisno za ovo suenje za ove stvari koje ste spomenuli? Predsednik vea : Vi ste ve sada u svom izlaganju da imate saznanja o uiniocima. Vladimir Popovi : Da, da. Predsednik Onda nam saoptite ta imate, koja saznanja, kojeposebna su vrste saznanja i odakle vam je poznato torekli to znate? Svedok Vladimir Popovi : Da, da. Ali to mogu nekim svojim nainom kojivea: sam ja zamislio da ispriam. Je li tako? Ne postojiVladimir neka procedura? Predsednik vea : Nikakve procedure nema, nego govorite onako u skladu sa vaim obrazovanjem, seanjem, svim onim to imate kao line kvalitete. Svedok Popovi : Da, da. Hteo bih nego to preem na konkretne stvari koje se odnose na sam ovaj proces i suenje za ubistvo Zoranovo, dapodzemlja, napravim krai uvod iiz da objasnim neto to opozicionar, mislim da je a vrlo vano, u a vreme to jepre do dana dananjeg nerazjanjeno: o jednoj izmiljenoj i lanoj vezi izmeu Zorana inia i navodno, nekog sive zone vremena dok je bio naroito je po predsednik Vlade. Znam ije ko je to uradio i zato je to uradio i to u vam isto ovde rei, ali mida je je neophodno da pre toga putu napravim krai uvod i da podsetim neu rei nita spektakularno i novo ali da podsetim i kada vas i sve prisutne i javnost, na neto to je dobro poznato: kako izgledao politiki put Zorana inia u poslednjih deset godina; on na tom politikom koji je proao, ako se seamo, bio jedini pravi opozicioni politiar koji je predstavljao opasnost diktatorskom reimu u ikome smo iveli poslednjih 15 godina. I bez obzira na to kako je tumaeno, ili nije tumaeno, svi smo svedoci injenice da je iU ruenje reima reimu Slobodana Miloevia, pobeda na godina, izborima, bez obzira to to kandidat bio druga linost, kao samaopasnost petooktobarska revolucija bila izvedena zahvaljujui tome to ju nain, je sprovodio i uradio ovek koji zvao Zoran ini. diktatorskom u sprovoen. kakvom smo iveli tih 15 osobe kakav na je bio on,je znai, oni koji su predstavljali ozbiljnu takvom autoritarnom reimu, bile su ugroene nanego svaki od opoziciji fizike ugroenosti, dose medijskog lina koji je nad njim To se naroito deavalo nakon 1995. i 1996. godine, kada je svima u zemlji, ne samo vlasti i javnosti, itd. bilo jasno da jedini ko moe, i ako moe, linu ikad da srui reim Slobodna Miloevia onda to Zoran i njegova Demokratska stranka. Zbog toga tatrenutka stranka bila izloena i najveem i najveem progonu, pratnji, pretnjama i je tako daljeDOSa, i ini tako dalje... Zato kaem 1995. 1996, zatosa to je je tog Zoran ini jedini i najopasniji protivnik rezima, za razliku od s njega drugi lideri posebno oni koji ga kasnije optuuju vezu sa mafijom, u politikom to vreme, ili su u kabinetima Slobodna i zajedno njim u vlasti, ili su, kao kasnije izabrani predsednik, ljudi koji se bave akademski isukobljavaju opozicijom. Zoran ini jeMiloevia jedini politiar, ne jedini, ali glavni motor onihpalicama. ljudi, kojiSvi se znamo pojavljuju na koji se sa ali kordonima, koje maskirane bande sa bejzbol su u ulici, to vreme to delovi mafije, povezani sa ekaju dravom koji prebijaju graane, koji mu prete, kojida njemu lino prete itd. Zato sve ovo govorim? Govorim zbog toga to je tokom te 1996. 1997. a naroito 1999. godine, kada je Zoran inii bio proglaen izdajnikom broj jedan i ove drave i ovekom koji je naruio bombardovanje koji je ustvari sluga nemake drave koji ovde ima seito vie tete nanese, on morao kontakte sa raznoraznim d r zadatak u je t taj v da e n m slojevima strukturama. Zbog ega? da Iima zbog ogromne odgovornosti koju ovek imao, a ito je u da je bio najvee opozicione ilije jedine opozicione stranke dravi, i predsednik da je u isto vreme bio ovek koji bio odgovoran za hiljade i hiljade drugih ljudi koji su za njim mesecima hodali i tukli se sa policijom; pili suzavce ili, mnogi od njih gubili poslove, bili i tako dalje, tog perioda i Z o r a n o ubijani v i kontakti sa i tako o ddalje. r e eIz ni m u n k c ito oi npotiu e r i mse a Miloevieve vlasti, mu kasnije na nain imputira; na p r vrlo i m ruan er, veza su sa se Jovicom Staniiem, koje desile jedanput za svo to vreme, znai do 5. oktobra, jedanput, ili dvaput i to na nekim privatnim skupovima, ili kontakti nekim ljudima za koje se sa kasnije ustanovilo, ili utvrdilo da su grupa. efovi kriminalnih Da li je on

Svedoenje

pred Specijalnim sudom Vladimira Popovia na suenju za ubistvo Zorana inia

Biblioteka DOKUMENTI
Svedoenje , pred Specijalnim sudom Vladimira Popovia na suenju za ubistvo Zorana inia

Izdava:

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Za izdavaa:

Sonja Biserko
Dizajn i prelom:

Pavle Fari
tampa: Tira:

"Zagorac", Beograd 2006. 600

ISBN 8672081153
Ova edicija objavljena je zahvaljujui finansijskoj pomoi Evropske unije. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji snosi iskljuivu odgovornost za njen sadraj za koji se ni pod kojim okolnostima ne moe smatrati da odraava stav Evropske unije. *** This document has been produced with the financial assistance of the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of the Helsinki Committee for Human Rights in Serbia and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union.

Svedoenje
pred Specijalnim sudom Vladimira Popovia na suenju za ubistvo Zorana inica

13. april 2005.

SVEDOENJE VLADIMIRABEBE POPOVIA

na pretresu po optunici Specijalnog tuioca pri Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu Kt.S. br. 2/03 od 21. avgusta 2003. godine, pred veem u sastavu: sudija Marko Kljajevi, predsednik vea, sudijelanovi vea Nata Mesarovi i Milimir Luki

SADRAJ: I) Sudski pretres odran 13. aprila 2005. godine 1. Iskaz Vladimira Popovia 2. Saznanja svedoka Popovia o atentatu kod hale Limes II) Sudski Pretres odran 16. maja 2005. godine 1. Pitanja zamenika JT Milana Radovanovia o atentatorima 2. O vezi Spasojevia i Ulemeka 3. O politikoj i kriminalnoj pozadini i delovanju JSO 4. O preseljenju premijera na Dedinje 5. Pitanja zamenika specijalnog tuioca Neboje Maraa 6. Pitanje lana sudskog vea Nate Mesarovi 7. Pitanja punomonika oteenih Sre Popovia 8. Pitanja advokata Radivoja Paunovia 9. Pitanja advokata Boe Prelevia 10. Pitanja Momila Bulatovia, branioca prvookrivljenog 11. Pitanja predsednika sudskog vea 12. Nastavak pitanja Momila Bulatovia III) Sudski PRETRES ODRAN 17. MAJA 2005. Godine 1. Svedok Vladimir Popovi o duvanskoj mafiji 2. O ulozi savetnika Vojislava Kotunice u duvanskoj aferi 3. O kontaktima i ulozi Stanka Subotia 4. O sastanku sa umetom posle atentata kod hale Limes 5. Ostala pitanja advokata Momila Bulatovia 6. Pitanja advokata Nenada Vukasovia 7. Pitanja advokata Aleksandra Popovia 8. Pitanja advokata Aleksandra Zaria 9. Pitanja advokata Ljubie Radojia 10. Pitanja advokata Aleksandra orevia i Veljka Delibaia 11. Pitanja advokata Krste Bobota 12. Pitanja advokata eljka Grbovia 13. Dodatna pitanja advokata Momila Bulatovia 14. Dodatna pitanja advokata Boe Prelevia 15. Suoenje svedoka Popovia i prvookrivljenog Ulemeka 16. Predlozi na iskaz svedoka Popovia ANNEX 7 8 55 61 62 66 69 81 84 98 99 102 105 118 142 146 158 159 164 168 171 176 182 204 212 221 224 225 234 236 241 247 262 271

Proces optuenima za atentat na Zorana indjia je test spremnosti sudstva i srbijanskog drutva za suoavanje sa pravim razlozima zbog kojih je prvi demokratski premijer brutalno ubijen. Istovremeno, njegov ishod pokazae i meru spremnosti Srbije da raskine sa nasledjem reima Slobodana Miloevia i njegovom ratnom politikom. Takva kljuna odrednica determinisala je i traginu linu sudbinu Zorana indjia. Atmosfera koja je prethodila i najavila njegovo ubistvo karakterie i tok sudskog procesa. Nastavljeno je sa opstrukcijama i diskreditacijama, ne samo Zorana indjia, ve i svih svedoka koji su njegovo ubistvo stavljali u politiki kontekst bez kojeg se ono ne bi bilo mogue. Zbog toga, kao i konfuzije koja se kreira u drutvu, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji stavlja na uvid javnosti jedno od kljunih svedoenja sa ovog sudskog procesa. Re je o Vladimiru Bebi Popoviu, bliskom saradniku premijera Zorana indjia, koji je, s obzirom na poloaj na kojem se nalazio, stekao uvid u mnoge intrige i zakulisna meetarenja. Bez tog uvida nije mogue razumeti pozadinu koja je do ubistva dovela. Njegovo svedoenje je autentini dokument o duhu vremena i okolnostima koje su uspeli da spree Zorana indjia u njegovom iskrenom naporu da reformie i modernizuje Srbiju. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji takodje smatra da doprinos razumevanju konteksta doprinosi i njegov izvetaj o toku procesa, koji se nalazi u aneksu, kao i optunica protiv okrivljenih. Napomena izdavaa

I) Sudski pretres odran 13. aprila 2005. godine

1. Iskaz Vladimira Popovia

Predsednik vea: Mi smo Vas pozvali kao svedoka u krivinom postupku u ovoj krivinoj stvari radi svedoenja o tome koja saznanja, neposredna ili posredna, Vi imate, a u vezi sa sledeim okolnostima: da li ste bili prisutni u zgradi Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine kada je izvreno ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana inia, da li imate bilo kakvih saznanja o izvrenom krivinom delu i njegovim uiniocima i da li imate bilo kakva saznanja vezana za bezbednost predsednika vlade dr Zorana inia i eventualno za neke bezbednosne mere koje su preduzimane ili su traene, i sve u vezi s tim pitanjem. Moete u slobodnom izlaganju odgovoriti na ove okolnosti, a kasnije moemo kroz pitanja razjasniti odreene stvari. Svedok Vladimir Popovi: Nisam bio u trenutku atentata u zgradi. Doao sam dva ili tri minuta poto je on ve sa parkinga odvezen u Kliniki centar, a imam saznanja o poiniocima ovog zloina. Imam saznanja o tome ko je u to umean. Imam jako puno saznanja o svemu s obzirom na to da sam poslednjih desetak godina bio jako blizak saradnik i lini prijatelj ubijenog Zorana inia. Nisam samo ovo dobro razumeo, ako moete da mi objasnite. Znai, u slobodnom govoru mogu ta da govorim? ta ja mislim da je korisno za ovo suenje u vezi sa stvarima koje ste pomenuli? Predsednik vea: Vi ste ve sada, u svom izlaganju, rekli da imate saznanja o uiniocima. Vladimir Popovi: Da, da. Predsednik vea: Onda nam saoptite ta imate, koja saznanja, koje su vrste saznanja i odakle vam je poznato to to znate? Vladimir Popovi: Da, da. Ali to mogu nekim svojim nainom koji sam ja zamislio da ispriam. Je li tako? Ne postoji neka posebna procedura? Predsednik vea: Nikakve procedure nema, nego govorite u skladu sa vaim obrazovanjem, seanjem, svim onim to imate kao line kvalitete. Vladimir Popovi: Da, da. Hteo bih, pre nego to preem na konkretne stvari koje se odnose na sam ovaj proces i suenje za ubistvo Zoranovo, da napravim krai uvod i da objasnim neto to mislim da je vrlo vano, a to je do dana dananjeg nerazjanjeno: o jednoj izmiljenoj i lanoj vezi izmeu Zorana inia i navodno, nekog podzemlja, sive

zone iz vremena dok je bio opozicionar, a naroito u vreme kada je postao predsednik Vlade. Znam i ko je to uradio i zato je to uradio, i to u vam isto ovde rei, ali mi je neophodno da pre toga napravim krai uvod i da podsetim neu rei nita spektakularno i novo ali da podsetim i vas i sve ostale prisutne i javnost, na neto to je dobro poznato: kako je izgledao politiki put Zorana inia u poslednjih deset godina; da je on na tom politikom putu koji je proao, ako se seamo, bio jedini pravi opozicioni politiar koji je predstavljao opasnost diktatorskom reimu u kome smo iveli poslednjih 15 godina. I bez obzira na to kako je tumaeno, ili nije tumaeno svi smo svedoci injenice da je i ruenje reima Slobodana Miloevia, pobeda na izborima, bez obzira na to to je kandidat bio druga linost, kao i sama petooktobarska revolucija bila izvedena zahvaljujui tome to ju je sprovodio i uradio ovek koji se zvao Zoran ini. U diktatorskom reimu u kakvom smo iveli tih 15 godina, osobe kakav je bio on, znai, oni koji su predstavljali ozbiljnu opasnost takvom autoritarnom reimu, bile su ugroene na svaki nain, od fizike ugroenosti do medijskog lina koji je nad njim sprovoen. To se naroito deavalo nakon 1995. i 1996. godine kada je svima u zemlji, ne samo vlasti nego i javnosti, opoziciji itd., bilo jasno da jedini ko moe, i ako moe, ikada da srui reim Slobodana Miloevia, onda je to Zoran ini i njegova Demokratska stranka. Zbog toga je ta stranka bila izloena i najveem linu i najveem progonu, pratnji, pretnjama i tako dalje, i tako dalje... Zato kaem 19951996? Zato to je tog trenutka Zoran ini jedini i najopasniji protivnik reima. Za razliku od njega drugi lideri DOS, posebno oni koji ga kasnije optuuju sa vezu sa mafijom, u to vreme ili su u kabinetima Slobodana Miloevia i zajedno s njim u vlasti, ili su, kao kasnije izabrani predsednik, ljudi koji se akademski bave politikom i opozicijom. Zoran ini je jedini politiar, ne jedini, ali glavni motor onih ljudi koji se pojavljuju na ulici, koji se sukobljavaju sa kordonima, koje ekaju maskirane bande sa bejzbol palicama. Svi znamo da su u to vreme to delovi mafije, ali povezani sa dravom, koji prebijaju graane, koji mu prete, koji njemu lino prete, itd. Zato sve ovo govorim? Govorim zbog toga to je tokom te 19961997, a naroito 1999. godine kada je Zoran ini bio proglaen izdajnikom broj jedan ove drave i ovekom koji je naruio bombardovanje i koji je ustvari sluga nemake drave i koji ovde ima zadatak da se to vie tete nanese, on morao da ima kontakte sa raznoraznim drutvenim slojevima i strukturama. Zbog ega? I zbog ogromne odgovornosti koju je taj ovek imao, a to je da je bio predsednik najvee opozicione ili jedine opozicione stranke u dravi, i da je u isto vreme bio ovek koji je bio odgovoran za hiljade i hiljade drugih ljudi koji su za njim mesecima hodali i tukli se sa policijom, pili suzavce, ili mnogi od njih gubili poslove, bili ubijani i tako dalje, i tako dalje. Iz tog perioda i potiu Zoranovi kontakti sa odreenim funkcionerima Miloevieve vlasti, to mu se kasnije na vrlo ruan nain imputiralo. Na primer, susreti sa Jovicom Staniiem, koji su se desili jedanput ili dvaput za svo to vreme, znai do 5. oktobra, i to na nekim privatnim skupovima. Ili kontakti sa nekim ljudima za koje se kasnije ustanovilo ili utvrdilo da su efovi kriminalnih grupa. Da li je on u to vreme znao da ti ljudi pripadaju sivoj zoni? Naravno da je znao i naravno da se sa njima viao upravo zbog toga da bi od njih dobio informacije, da bi saznao koji su to razlozi, elementi koji prete ne samo njemu lino, jer je on o sebi najmanje vodio rauna, nego prete onim ljudima za koje je on oseao odgovornost, poto je bio njihov predvodnik. I tu dolazimo do 2000. godine

10

i do priprema za izbore. Podsetiu vas na to, da je to vreme apsolutnog divljanja reima Slobodana Miloevia i Slube dravne bezbednosti. To je vreme kada svakog dana dolazi do ubistava na ulicama. Nije nikakva tajna da to radi mafija. Nikakva tajna nije da to radi mafija povezana sa Slubom dravne bezbednosti. Nikakva tajna nije da to radi JSO. Nikakva tajna nije da JSO, sa majicama sa likom Slobodana Miloevia ili znakom JUL, saekuje opoziciju u Poarevcu na mitingu. Svi to znamo. Znai, to su stvari koje ceo grad zna. Nije potrebno da budete politiar ili lider stranke da biste to znali. Svi znamo, kad je re o septembarskim izborima, svi, znai cela javnost zna da Miloevi nema anse da pobedi, ali isto tako znamo da nema anse da te izbore Miloevi prizna. I pripreme za izbore su, ustvari, i pripreme za preivljavanje rezultata izbora. Rezultate izbora znate. Nikakav 5. oktobar nije bio pripreman, niti se to radilo mesec, dva ili tri ranije, niti se znalo da e taj datum postojati, ili nee postojati. Niti je Zoran u to vreme uspostavljao bilo kakve kontakte sa bilo kakvim ljudima iz te zone, ali su izmeu 24. septembra i 5. oktobra dole vesti ne samo do Zorana, nego do svih lidera DOS, iz struktura drave, da Miloevi nee dozvoliti to okupljanje u Beogradu. I to je bilo jasno ve posle onih prvih kordona policije u Kolubari, posle Miloevievog govora koji je odrao 3. oktobra kada su sve televizije prekinule program i pustile Miloevievo obraanje u kome je, od onih 45 minuta, 40 minuta bilo vreanje Zorana inia i objanjenje da je on jedan izdajnik, da je on NATO plaenik, da on ima zadatak da se prolije krv na ulicama Beograda, da je Kotunica njegova lutka na konopcu, da on (Kotunica) nema nikakve veze, jer je Kotunica bio dovoljno jak i ve priznat od veine onih koji su bili u Miloevievom reimu i nisu bili spremni da ginu, jer im je Kotunica takoe odgovarao. I jedini i glavni razlog, ako se seate, a nadam se da se seate, uostalom, to je lako proverljivo taj govor Slobodana Miloevia je bio smrtna presuda Zoranu iniu. To se tako tumailo, i to se znalo da tako treba da se desi, i to je znai, dan ili dva neposredno pred 5. oktobar. Do nas su dolazile informacije da oni spremaju bojevu municiju za taj dan i da e tog dana doi do krvoprolia. Pokuali su ljudi iz dravnih organa, odreeni funkcioneri policije, neki i visoki, da stupe sa Zoranom u kontakt. Stupili su sa njim u kontakt i traili od njega da otkae taj miting. U protivnom, oni ne garantuju, i tako dalje, i tako dalje. Do Zorana je dola informacija i saznanje, kao i do svih nas, da, ukoliko bude bilo, a oni se spremaju da bude krvoprolia, to e krvoprolie izvesti ekstremne jedinice Miloevievog reima. U te ekstremne jedinice spadale su sve ove njegove antiteroristike jedinice. Znai, ne samo JSO, nego i SAJ i vojne Slube povezane sa mafijom, jer je to sistem koji je funkcionisao i prethodnih etiripet godina. Uvek su se na ulicama pojavljivali kriminalci koji su nosili bejzbol palice, a koji su, u isto vreme, imali odreenu vrstu zatite policije, pa ako bi se i desilo da se utvrdi da je neko od njih neto uradio, to nije imalo nikakve veze sa dravom. Podsetiu vas i na to da je komandant Specijalne antiteroristike jedinice ili SAJ smenjen neposredno pre tog 5. oktobra, upravo zbog toga to je utvreno da je uspostavio kontakt i sa Zoranom iniem, ali i sa Vojislavom Kotunicom, odnosno sa kabinetom Vojislava Kotunice, nisam siguran da li je on, ili neko od njemu bliskih ljudi sa njim razgovarao, i zbog toga je smenjen. Zamenik komandanta JSO je doveden za naelnika SAJ. I u toj atmosferi, kad znate da e tog dana doi u Beograd stotine hiljade ljudi, da snosite odgovornost za to to e se tog dana desiti, da u isto vreme znate na ta je spreman Miloevi i njegov

reim, taj nakaradni sistem koji je u meuvremenu stvoren povezanost drave i mafije da e vrlo lako u tom dogaanju stotine ljudi biti ubijeno i da e odgovornost za to, naravno, pasti na lidere opozicije, a kada kaemo lidere opozicije, onda na onoga ko je i voa toga, jer bi svi ostali rekli, normalno pa, mi smo bili tu, ali nismo znali ta se sprema i tako dalje. Zbog svega toga dolazi do tog susreta i tog kontakta, da li je bio 4. ili 5. oktobar, ne znam, to uopte nije ni bitno, izmeu Zorana inia i komandanta JSO. Zbog ega do njega dolazi? Iz vrlo jednostavnog razloga. To je bila glavna opasnost i glavna pretnja eventualnom izazivanju krvoprolia na beogradskim ulicama. I do tog kontakta dolazi, ne znam tano, to ne mogu da tvrdim, ali znam da je posrednik u tome bio Dragoljub Markovi, jer je Dragoljub Markovi poznavao Ljubiu Buhu umeta i to je bila jedina, da tako kaem, posredna veza i kontakt Zorana inia sa nekim ljudima iz nekog podzemlja, te kategorije i te vrste. Mada je tokom perioda opozicione borbe i terora, koje je morao da preivi za vreme vladavine Slobodana Miloevia, mislim naroito na godine od 1995. do 2000, imao i neke druge kontakte. Podsetiu vas i na to da su ljudi koji su bili njegovo obezbeenje, bili ljudi koji su u mladosti bili sa one strane zakona. Ali, lider opozicione stranke, proganjana linost u Srbiji s kojom je bilo kuno rukovati se, nije mogao da nae ljude, akademike, koji bi ga uvali. Ili da nae ljude koji su profesionalni, kolovani, asni oficiri bezbednosti i ba eto, ele da rade u obezbeenju Zorana inia i da onda sa njim idu svako vee ili svako drugo vee, da ih tue policija pendrecima i da ih hapse, i tako dalje, i tako dalje... Ali te vrste kontakata pripadnika njegovog obezbeenja inili su korpus nekih posrednih saznanja o tome ta se deava u beogradskom podzemlju, ta se u beogradskom podzemlju pria, ko je s kim povezan, ko je s kim u kakvim odnosima, i tako dalje. Taj kontakt i taj sastanak je sastanak na koji Zoran ini, uz veliki rizik, pristaje da ide. Zato uz veliki rizik? Pa zato to nije bilo jasno da li e to biti sastanak na kome e se stvarno neto dogovoriti ili e to biti sastanak na kome e se moda desiti da Zoran ini bude i ubijen, i da se posle toga to predstavi kao, eto, ko zna ta se desilo ili se nije desilo. Dragoljub je dao tu neke garancije. Taj sastanak je svima ve dovoljno dobro poznat. To je sastanak gde je otprilike dogovoreno, ako je bio 4, poto ja ne znam da li je bio 4. ili 5, to se ne seam. Ako je bio 4, onda je dogovoreno da nee biti krvoprolia, ali, ako je bio 5, kao to sam uo da se pominje da je bio 5, onda je to verovatno sastanak na kome je dogovoreno OK, dobro, vi ste pobedili, vas je narod izabrao, evo, mi jesmo opasni, ali da zna nee tu biti nikakvih daljih problema na ulici. Ja lino mislim da je do tog razgovora i kontakata dolo na predlog JSO i mislim da je razlog za taj kontakt dogovor koji je napravljen u vrhu dravne bezbednosti. Kad kaem mislim, ne zato to mi se tako ini, nego zato to sam kasnije imao prilike da od puno ljudi ujem da je ve posle 24. septembra bilo jasno da Miloevi nee ostati predsednik i da je samo pitanje kako e se iz toga izvui oni na koje Miloevi rauna da e se na njih osloniti, i da e uz njihovu pomo uspeti da narodnu volju, ne samo pokrade, nego da, ako treba, i terorom i silom ostane na vlasti. Taj problem je najoiglednije i najjasnije bio vidljiv u vrhu dravne bezbednosti. I najvei problem koji je postojao, postojao je upravo u toj instituciji, jer su znali da, ako se desi da Miloevi ode i da ovi dou na vlast, i pone da se otvara ta mrana kutija u kojoj se sve deavalo poslednjih deset godina, da je to katastrofa ne samo za njih pojedinano, ne samo zbog toga to e se otkriti ko je

11

12

ubio Stambolia, itd, nego to e se otkriti da tu nikakvog patriotizma nije bilo u prethodnih deset godina, nego da je tih prethodnih deset godina bilo deset godina pljake. A da ta jedinica koja sebe naziva herojskom, i ti njihovi komandanti koji sebe nazivaju herojima, da to nisu nikakvi heroji. Ima meu njima ljudi koji su zloupotrebljeni i manipulisani, jer im je pobijena familija i porodica negde po nekim brdima Bosne i Hrvatske, pa su oni u rat stvarno otili sa namerom da se bore i da ratuju sa protivnicima, a da u sutini rukovodstvo i oni koji su te jedinice stvarali, stvarali su ih samo iz razloga ekonomije, da bi trgovali sa Krajinom, da bi vercovali cigarete, naftu, benzin, to su uglavnom i radili prethodnih deset godina. Tog trenutka se u vrhu dravne bezbednosti donosi odluka da se ide na ove nove. Ti novi su bili Vojislav Kotunica i Zoran ini. I jedan deo vrha dravne bezbednosti, olien u Radetu Markoviu i njegovim saradnicima ide ka prijateljima, saradnicima Vojislava Kotunice, a Legija ide ka Zoranu iniu. Tako dolazi do 5. oktobra, dolazi do te uvene prie da je JSO spasla pokolj u Beogradu, to nije tano. Odnosno, delimino je tano. Nije tano, jer to to nije dolo do krvoprolia u Beogradu, nije dolo zato to je bilo strano puno ljudi i zato to ubijenih 50 ili 100 ne bi znailo nita, jer ta bi posle toga mogla da radi i ta jedinica, i SAJ i bilo ko drugi. Nije dolo zbog toga to su zajedno otkazali poslunost, u isto vreme, i SAJ i JSO, u Aberdarevoj ulici gde su bili parkirani, a komandanti su otkazali zato to su ljudi njihovi vojnici koji su bili tu, rekli da nee da pucaju u narod. Onda je od toga stvorena pria, vrlo brzo je stvorena pria zato to je bilo potrebno da se stvori mit, da iza toga stoji ojstvo i junatvo JSO. SAJ vie niko nije pominjao. Milorad Lukovi, prvooptueni u ovom predmetu, komandant Jedinice za specijalne operacije, jeste ovek koji je u prethodnih, ne znam koliko, desetak godina uspeo da od telohranitelja, znai, jo jedna stvar koja je vana da se zna nije on iz Legije stranaca doao u Beograd zato to je bio veliki Srbin i heroj spreman da ide u rat, ve je doao zato to je iz Legije pobegao ili ju je napustio, i pre nego to je otiao na ratite. Ovde u Beogradu bio je godinu i po dana telohranitelj. Obezbeivao je izlobe ili aukcijske prodaje, i bio je dugo vremena lini telohranitelj Vanje Bokana, pokojnog trgovca cigaretama. Preko veza i kontakata sa Arkanom kasnije, godinu i neto dana posle toga, otiao je na ratite. Uspeo je u tih deset godina, jer je vrlo inteligentan, da vrlo dobro vidi kako funkcionie sistem i kako izgleda sistem vlasti: ta je tu ustvari vano; koja su to mesta vana, koje su to funkcije vane, kako se manipulie medijima, kako se manipulie oseanjima, kako sprskim narodom moe lako da se rukovodi. Imao je iskustva, imao je prilike, uio je od dobrih uitelja, od Jovice Staniia, Franka Simatovia, eljka Ranatovia, i iz svega onoga to smo doiveli u tih prethodnih deset godina i znao je da je to idealna prilika da se JSO pozicionira. U isto vreme jo jedna vana stvar on takoe ima ogromnu odgovornost prema toj jedinici, prema tim ljudima, ne iz onog patriotizma i one prie mi uvamo nae vojnike, i tako dalje, nego upravo zbog toga to nije smelo da se sazna ta je vrh te jedinice radio tih prethodnih, ne znam, pet ili est ili sedam godina. Zato, ono ega smo svedoci danas, i to znamo, i to je predmet ovog suenja i gde postoji umeanost JSO, ne znai da je umeana cela jedinica JSO, i svi oni koji su kroz tu jedinicu proli. Jer, kroz nju su prole stotine i stotine ljudi, ali je, naalost, sedamdeset posto onih koji nisu imali nikakve veze ni sa prodajom droge, ni sa

otmicama, ni sa kraom automobila i tako dalje. To su bili ljudi koji su bili uplaeni, i drugo, znali su jednu drugu stvar da ne postoji sila u dravi koja njih moe da uhapsi ili koja njih moe da smeni. Iskoristio je, znai, taj trenutak, vrlo dobro znajui kako funkcionie sistem i kako funkcionie vlast, da su Srbiji potrebni heroji, da su Srbiji potrebni idoli, da je Srbiji potreban mit, da, kao to je kapetan Dragan sve nas mobilisao 1990. godine da navijamo za Kninde i da se radujemo da li je zastava na sto ili dvesta metara iznad tvrave, tako isto i tada, posle 5.oktobra, bilo je neophodno da taj jedan prevrat koji je proao bez ijedne kapi krvi, u kome je taj monstruozni sistem, za koji smo svi verovali da nee uspeti njegovo sklanjanje, nisu uspeli ni Amerikanci da ga sklone, sada oedanput sklonjen, trebalo je neko da preuzme tu poziciju herojstva. I on je to vrlo dobro iskoristio. Tu mu je u prilog ila jo jedna stvar, a to je da je Zoran ini bio prinuen da d nekoliko izjava koje su potpuno zacementirale tu njegovu priu. Koje su to izjave, i zato ih je Zoran ini dao? To su bile izjave da je JSO herojska jedinica, da ne dozvoljava da mu iko dira komandanta i njih, i da, dok je on na vlasti, nikad niko od njih nee otii u Hag. Zato je to Zoran ini rekao i da li je to tog trenutka mislio? Zoran ini je bio osoba koja je, podseam vas ponovo na to, u prethodnih deset godina najvie od svih linosti u javnom, politikom, i uopte u ivotu, bio tema medija ove drave. Svako ko se u ovoj dravi deset godina bavio ne samo politikom, nego i estradom, i imao priliku da nekad neto kae, dokaio je i vreao Zorana inia. I u tih deset godina stvorena je slika o njemu kao o oveku koji izdaje ljude koji mu pomau, koji svoje saradnike vrlo brzo puta niz vodu, koji je zbog te svoje pragmatinosti i zbog toga da je spreman da za krajnji cilj uradi bilo ta, jedna vrlo loa karakterna osoba to on, naravno uopte nije bio ali je stvorena takva slika o njemu. Njemu nije bilo uopte vano da li neko o njemu neto tako misli ili ne misli. Oni koji ga vole, vole ga. Oni koji ga ne vole, ne vole ga. I uvek je govorio o tome meni nije cilj da me voli veina graana, nego da me veina razume. Poto je posle 5. oktobra, a vratiu se na tu atmosferu i ta je sve u to vreme raeno i kako je stvorena ta atmosfera i od strane komandanta JSO i prie o kojima se tu radilo. Znai, podsetiu vas na to da posle 5. oktobra, iako je Miloevi priznao izbore, to nije znailo da je u Srbiji mir. Naprotiv. Tenzije su postojale i te tenzije su trajale, ne samo u narednih tri ili etiri meseca, odnosno do kraja januara 2001. godine kada je Zoran ini postao predsednik vlade i formirao novu vladu, nego su se nastavile i dalje. Ta vrsta tenzija je znaila da je svakodnevno bilo pitanje da li e Vojska da reaguje, da li e se ova jedinica ustanoviti, da li e neko napasti televiziju ili nee? ta e se desiti ako se pobuni ova jedinica, pa, ne znam, u MUP se ljudi komeaju, pa, ne znam, Vlajko Stojiljkovi je iamarao ovoga, pa je uradio ovo, pa je ovaj ovog... Znai, to je atmosfera gde je najveu odgovornost, najveu i dalje imao Zoran ini. Vojislav Kotunica je proglaen za predsednika. Postao je predsednik. Otiao je u kabinet, okruio se ljudima Slobodana Miloevia, koji su bili u toj zgradi, od obezbeenja do ostalih saradnika po kabinetima. Poeo je da dovodi u svoj kabinet ljude kojima je jedina zajednika crta bila mrnja prema Zoranu iniu, koja je bila ili lina ili je poticala otuda to nisu uspeli da dobiju neke funkcije koje su eleli da dobiju. Na primer, savetnik za medije Vojislava Kotunice postao je ovek koji

13

14

nije uspeo da bude direktor Politike i za to je lino okrivio Zorana inia i to javno. Svakodnevno je u javnosti istupao protiv premijera, ogovarao ga, vreao... Njega je Kotunica uzeo za savetnika za medije. Drugi savetnik, za ljudska prava, tako ga je zvao iako se bavio bezbednou, Gradimir Nali, bio je ovek koga je Zoran ini odbio da bude ministar policije. Nije mu dozvolio da bude ministar policije iz poznatih razloga, ako je potrebno mogu to kasnije da objasnim, ali ga je onda Vojislav Kotunica uzeo za savetnika za ljudska prava, ali se ustvari bavio bezbednou. Vojislav Kotunica u to vreme izigrava kraljicu, putuje po svetu, prima estitke, Srbija ulazi u Ujedinjene nacije, graane vie ne interesuje ta se deava iza scene, postali smo deo sveta. A u isto vreme svi su i dalje na svojim funkcijama, svi oni za koje znate da su ubijali, pljakali i krali su tu oko vas. Oni, osim Vlajka Stojiljkovia koji se vie nije pojavljivao, njegovi zamenici Roa i Obrad nisu izlazili iz DOS i stalno su bili u kontaktima sa politiarima. Formira se ona trolana vlada, gde ste zajedno sa SPS i sa SPO, ali ta znai sa SPS, poto je to bila vlada SPS, praktino dolazite u situaciju da, kao, nema veze vie ta je bilo, pusti ta je bilo, sada je vana Srbija, Evropa, i tako dalje, a svakodnevno imate informacije koje vam dolaze i znate da je vrh vojske nezadovoljan, da je vrh policije nezadovoljan, da su komeanja u JSO, da se plae prie oko Haga, poinju njihove strukture i Slube preko medija, savetnika, advokata da funkcioniu i da rade. Da putaju informacije, kao: E, sad je pitanje dana kada e biti uhapen ovaj, biti uhapen onaj i tako dalje. Zoran ini koji i dalje ima najveu odgovornost, znai, on je taj koji je praktino lider opozicije, i koji, bez obzira to tog trenutka nema nikakvu funkciju, osim funkciju menadera bive kampanje DOS, mora veoma da vodi rauna o tome da li e se strukture, kao to su JSO, ili strukture kao to je SAJ, ili neki ljudi za koje znate da im nita ne moete, pobuniti, i da li e biti na vaoj strani ili nee biti na vaoj strani. Ne zbog toga to je eznuo da doe na vlast da bi uzeo pod svoje JSO i da bi preuzeo kontrolu mafije i trita to mu se implicira i to imamo priliku da ujemo od politikih protivnika Zorana inia, od onih koji su ustvari na kraju napravili pakt sa istim tim ljudima, nego upravo zbog ogromne odgovornosti koju je tog trenutka imao. I tog trenutka ta njegova iznuena izjava da nee dati da oni idu u Hag i te prie kao pokuaji da se uznemiri JSO i da se napravi neki novi postpetooktobarski pu. A taj postpetooktobarski pu nije trebalo da bude pu da bi se Kotunica uklonio, nego bi Kotunica ostao kao figura, ali bi se ovo radikalno krilo DOS, to je tad tako i nazivano, koje je predstavljao Zoran ini, uklonilo, pa bi se onda tu verovatno napravio neki kompromis, kako to ve u Srbiji ide nema veze ta je bilo, sada smo prijatelji, koaliciona vlada, koncentraciona vlada, pa ta ima veze, pa neka doe i Miloevi i tako dalje, i tako dalje... Znai, zbog te odgovornosti je to uradio. Moda je dao jo jedanput ili dvaput izjavu na tu temu, ili na temu Jovice Staniia. To je sve to je taj ovek ikad pozitivno, afirmativno, ili bilo ta rekao o toj jedinici. Meutim, veti manipulatori, pre svega komandant te jedinice, ali i ljudi koji su bili oko njega, uspevali su da u tom periodu nesigurnosti i neizvesnosti nametnu kao neophodnost da se svakodnevno s njima ili viate ili razmenjujete informacije. Jer, bez obzira na to to je Slobodan Miloevi priznao da je izgubio izbore, toga dana kada je Vojislav Kotunica trebalo da bude proglaen za predsednika Jugoslavije

(poto to ne moe da se desi u Skuptini, nego se deava u Sava centru), stie informacija koja dolazi ne tako to vam je kae neko neozbiljan, i ne tako to je dobijete od jednog, nego je dobijete od deset lidera DOS da se tog dana sprema krvoprolie u Sava centru, koje e izazvati radikali, jer nee to da dozvole. I ta sad? U tom trenutku ceo svet je tu, hiljade kamera, graani Srbije nisu vie na ulicama, otili su kuama, umorni su, vi ste sami sa grupom od deset, petnaest lidera DOS, sa nekim vaim obezbeenjem i jo jedno moda stotinak ljudi koji e izai na ulice i sada. ija je odgovornost ako se, nedaj boe, to desi? ija je to odgovornost? Normalno da u takvim situacijama morate, ko god vam se ponudi da ima neku informaciju, ili da ima neku vest, ili bilo ta, da se sa njim viate i da se sa njim nalazite. Taj period je period koji je iskoristio naroito komandant te jedinice. Kad kaem naroito, drugi iz te Jedinice nisu ni postojali. I ja ne verujem, ne da ne verujem, nego sam siguran da Zoran ini nikada nikoga iz te JSO nije upoznao u ivotu, sem kada je iao u Kulu. I to kad je u Kulu iao, znate svi kada je iao. Znai, iako je bio predsednik vlade, nije odlazio, iako je bio menader kampanje i lider DOS, nije odlazio u Kulu, ali su odlazili savetnici Vojislava Kotunice ili drugi lideri DOS i nalazili se sa njima, bez obzira na to to su se neki pravdali time da je to zbog krize na jugu Srbije, koja se, naprasno, ba tada desila. Znai, re je o manipulacijama komandanta Jedinice za specijalne operacije u tom periodu. ta podrazumevam pod manipulacijom? Pod manipulacijom podrazumevam svakodnevne informacije tipa: Preti vam opasnost odavde, odande... Pretpostavljam da to svi znate, to je jedan oproban udbaki metod, gde ljude za koje znate da nemaju iskustva, za koje znate da nisu Slubenici dravne administracije, kao to nije bio Zoran ini, niti bilo ko od njegovih saradnika, izuzev Neboje ovia, niko od ostalih ljudi nije imao nikakvo iskustvo, ne mislim na Periia, on je imao iskustvo u Vojsci, ali govorim o dravnoj upravi, i on je u tom smislu bio potpuni amater, bez obzira na svoje uspehe, bez obzira na svoje znanje i na svoju inteligenciju, on ne zna ta znai upravljati dravom. A vi to znate, jer imate iskustva, jer ste tu bili deset godina. I onda svakodnevno stiu informacije u stilu: Vojska se sprema, hoe da ubiju Stambolia... To su sve informacije koje su dolazile od Milorada Lukovia: Mi emo da naemo gde Stambolia dre... Dolo je to moe da se proveri etiri ili pet akcija saveznog MUP, jer mi smo tada dobili savezni MUP i Zorana ivkovia, pa poto nismo imali poverenja u republiki MUP, jer tu su i dalje ostali isti kadrovi, a ministar nije postojao, nego je bio trolani ministar, pa nikad nije mogla da se, sem konsenzusom, donese odluka, onda je taj nesreni savezni MUP koji je ustvari imao neke policajce koji su sluili za uvanje zgrada, nisu imali nikakvo iskustvo, izveo tri ili etiri akcije... Ja znam za dve. Jedna na obali Dunava, negde kod Golupca, gde su u dva ujutru ili da u nekoj kui kraj reke nau Stambolia koji je unutra vezan lancima. To je informacija koja je dola od ljudi iz JSO. Druga je bila negde u Vojvodini. Ili su u Vojvodinu da preturaju neki sala i da trae neki sala. Znai, govorim o stvarima koje su zavedene kao akcije koje su se organizovale. Ne znam koliko je takvih akcija i informacija koje su svakodnevno dolazile bilo. I vi ste, znai, to morali da proveravate i da se u tim danima viate sa tim ljudima. Milorad Lukovi je taj period iskoristio da promovie i postavi svoje ljude. Znai, on je direktno postavio Boka Buhu. Ja sam bio prisutan kada je to traio. On je direktno postavio Gorana Radosavljevia. Ne kaem da ti ljudi nisu dobri, ja samo govorim o

15

16

tome da je on taj period iskoristio za postavljanje tih ljudi. On je sebe jednostavno predstavio: Ja sam va, vi moete da raunate na mene. Zoran ini je sa njim obavio razgovor tada, neposredno oko 5. oktobra. Ja sam bio prisutan, ne na tom sastanku njih dvojice, prisustvovao sam sastanku do koga je dolo 6. oktobra u Skuptini grada, gde je pored Milorada Lukovia bio prisutan i Bracanovi. Tada sam prvi put video i jednog i drugog. Osim mene i Zorana bio je prisutan i tadasnji Zoranov ef obezbeenja Vladimir Vukosavljevi. Bili smo zajedno u jednoj maloj sobi, u onoj atmosferi naoruanih ljudi, puaka i tako dalje, gde je Legija otprilike predlagao da Bracanovi bude ef DB, odnosno prvo je pitao da li Jovica Stanii hoe da bude ef DB. Ako hoe, sve je u redu. Zoran je rekao: Ne znam, nisam imao kontakt sa njim. Da li tada ili kada smo se videli sa Jovicom Staniiem dvatri dana kasnije, Zoran mu je rekao da Jovica Stanii nee, jer je bolestan, odbija da bude. Onda je Legija predlagao da to bude Bracanovi kao super tip. On je, kao, najbolji za to mesto. A ako ba on ne moe, poto smo tad uli da je on bio komandant, odnosno ef za obezbeenje JSO, pa malo nije ba zgodno da iz tako prokaene institucije njen ovek bude na tom mestu uz prvu demokratsku vladu kao ef DB, onda je predloio Andriju Savia, ali je doveo i Boka Buhu tu i upoznao ga sa Zoranom iniem. Ja sam bio prisutan tada. Rekao je: Evo, ovo ti je... (ne znam kako se zvao prethodni ef beogradske policije), evo, on moe da ti bude to. Predloio je i Gurija, predloio je i Radovana Kneevia. I direktno je Radovan Kneevi, po njegovim preporukama, bio postavljen. Znai, ta vianja tih dana, neposredno oko 5, 6, 7. oktobra, i te manipulacije koje su dolazile sa njegove strane, a u isto vreme i izjave koje je davao Zoran ini ili neki drugi lideri DOS, poele su da stvaraju atmosferu, otprilike, Kotunica se ogradio vojskom, on ima vojsku i vojska je oko njega, a Zoran ini je prigrabio JSO. I to je otprilike, da tako kaem, bila neka neformalna percepcija u Srbiji. Kad kaem manipulacije, ta pod tim podrazumevam? Pod tim podrazumevam da se komandant Jedinice za specijalne operacije sa Zoranom iniem viao iskljuivo zbog provere ili saoptavanja nekih informacija koje su bile od ivote vanosti tipa: E, imam da vam se javim, pa da vam kaem, znam gde je Stamboli. To je strano vano da naete, je li tako? Ili: Hej, pazite spremaju se ovi da upadnu tu i tu, mora da se organizujemo, morate da vidite, idite ovde, idite onde... To su mi informacije. Ili: Desilo se to i to u policiji, rekli su mi moji, javili su mi moji. Normalno da se vi, kao odgovoran ovek u tom trenutku, je li tako, morate sa tim ljudima da viate. Rekao sam da je Zoran ini tom prilikom sa njim obavio razgovor i pitao ga da li su oni umeani u bilo ta od onoga to smo svi pretpostavljali. Znai, kada kaem pretpostavljali, niko od nas nije imao nikakav dokaz da su oni direktno vrili ona politika ubistva koja su se u Srbiji deavala. Mi smo imali saznanja i znali da su oni uestvovali u likvidacijama po Beogradu, u tzv. osveti Arkana. Kako smo to znali? Tako to su se oni time hvalili. Ubistvo Skoleta su izvrili ljudi koji su nosili uniforme. Da li su to bile uniforme JSO ili su to bile uniforme koje mogu da se kupe na tritu, potpuno je nevano, ali, ako se u po bela dana u Beogradu pojavi grupa od deset do petnaest naoruanih ljudi u uniformama, sa kalanjikovima, sa onim kapuljaama, i pobije, ne znam, dvojicu trojicu, to ceo Beograd pria, a posle toga stiu i informacije da iza toga, ustvari stoji Surin, ne znam, JSO, meavina. Tako znate da to sigurno ima neke veze

sa njima. Mislim, znate zato to ujete od ljudi, jer pripadnici te njihove bande su ljudi koji su se hvalili. I ono to smo mi kasnije saznali i to smo ve odranije znali, najvei deo informacija, praktino je i policija dobijala. Dobijala ih je upravo tako to su to ljudi koji su uglavnom bili ovisnici o drogi, i to se posle nekih spektakularnih akcija namrkani pojave u kafiima gde troe ogromne pare i onda komentariu javno, naglas, ta su radili. Od dizanja Difens rouda, do pripreme obrauna sa dravom i tako dalje, i tako dalje. Meutim, nismo imali direktna saznanja o tome da li su uestvovali. Sumnjali smo da su to verovatno oni. Jer, drugih nije bilo. Koga drugog mogu da angauju drava i Miloevi da izvede Ibarsku magistralu, da ubije Stambolia, da, ne znam, ubije uruviju, i tako dalje, i tako dalje... Pogotovo to u gradu kao to je Beograd, i ako se bavite poslom kakvim se bavio Zoran ini, a to je politika, a postoji nagovetaj da ete doi na vlast za godinu, dve ili tri, znate i sami da u svim strukturama vlasti, u svim institucijama postoje ljudi koji vode rauna samo o tome kako e preiveti, naroito oni koji u to nisu umeani. I da onda poinju da prave kontakte i da vam daju informacije i da vam saoptavaju, da vas upozoravaju i da vam dolaze da vam kau. Tano je, to nije validno za sud, i vi ne moete na osnovu toga to vam je neko rekao da ima saznanja da se tu prepakivala droga, ili da su krali kola i tako dalje, to nije dovoljno za sud, ali je dovoljno za vau informaciju da znate ta iza toga stoji. Zbog toga to smo svi bili ubeeni da iza tih politikih ubistava stoji reim, a to je neto to nije mogao da oprosti nikom, on je obavio razgovor na tu temu. Neto to nije mogao da oprosti nijedan normalan ovek u ovoj dravi, nijedan, a pogotovo ne Zoran ini koji je naroito mrzeo tu vrstu politike zloupotrebe vlasti, obraun sa politikim protivnicima, na nain da nekog ubijete, jer on je, kao to znate, bio ovek koji je imao puno politikih protivnika, ali je kasnije sve njih kada je postao predsednik vlade, primao, na uenje nas ostalih, primao ih je, razgovarao sa njima i nije imao nikakav problem. Znai, obavljen je taj razgovor sa Legijom, kada ga je Zoran ini pitao da li su u neto umeani i da li imaju ikakve veze sa bilo im. On je rekao da nikakve veze ni sa im nemaju. Kleo se. Zoran mu je rekao: Bolje mi sad reci, ako imate, da vidimo, da pravimo dogovor, da znam ta ete da radite, ako treba da beite beite, da ne bude da sam vas izdao. Legija je rekao: Ne. Jedino to imaju veze, ali ne direktno, nego posredno, to je da su malo ukljueni u Budvu, ali ne JSO i ne on, i ne Jedinica, nego neki njihovi ortaci koji su se sluajno tu neto zadesili, pa su ih optuili. Ali oni sami nemaju nikakve veze. Deset puta ga je Zoran ini pitao da li imaju veze, ili nemaju veze. Ne, nemaju nikakve veze, nemaju nikakve veze. I onda je nastavak te vrste manipulacija iao u tom pravcu da se trai sastanak sa predsednikom vlade, da se vidi sa predsednikom vlade, to nije nikakva tajna da je on dolazio i da se sa Zoranom iniem viao i u DOS, i da su se viali u Skuptini grada, naroito govorim o periodu prvih sedam, osam ili devet dana dok praktino vlast nije postojala. Stara vlast je izgubila i predala se, ova nova nije imala nikakav institucionalan okvir, nego kao, eto, otprilike ta je Zoran ini? Menader kampanje, ali je ovek koji se za sve pitao. Vojislav Kotunica se zabarikadirao gore u Miloevievom kabinetu i kraj. Legija je to koristio da bi, praktino, to smo, naravno kasnije saznali, svojim ljudima, prvenstveno iz Jedinice, a onda i iz bandi iji je ef bio, jer je ef zemunskog klana bio Legija, bez obzira to je to formalno bio Duan Spasojevi. Legija je bio taj koji je stvorio Duana Spasojevia

17

18

i koji je omoguio da Duan Spasojevi postane to to je postao jedan zanatlija, ili sitan lopov, ili kradljivac kola, ili ne znam ta je sve bio kod Ljubie Buhe da za dve godine ili godinu i po dana postane najmoniji ovek u dravi, da on kontrolie podzemlje, da ubija svakog ivog, da postane glavni diler droge na celom Balkanu i tako dalje, i tako dalje. Znai, iskoristio je da njima objasni i da njima kae da je on sa Zoranom iniem napravio, ono, bratski kontakt i odnos. Zoranove izjave su samo to dodatno cementirale.Taj mehanizam vlasti, znate sami kako funkcionie. Dovoljno je da se vidite sa nekim od ljudi koji su moni, da iza vas ide, kao to je uvek iza njega ilo tridesetetrdeset ovih muenika iz Jedinice, koji su kao jedini zadatak imali da gledaju ta on radi, da mu se dive i da prenose dalje. Jer, on nikad nije dolazio kao normalna osoba na neki od tih sastanaka, sa eventualno jednim ili dva automobila pratnje, nego je to uvek bio cirkus, povorka. Iz kog razloga? Pa, upravo iz tog razloga pedeset ili sto pari oiju vide vie nego to vidi dvadeset. I onda se to prepriava i kae: Hej, Legija Zoran, Legija Zoran. Ta vrsta manipulacije koja je poela da se odigrava i koja je kulminirala tokom perioda novembar, oktobar, decembar, kada Zoran ini formalno nije imao nikakvu vlast, i kada je praktino sedeo ili u Brae Jugovia ili u Demokratskoj stranci, ali se pripremao i za te izbore i pripremao za novu vlast, kulminirala je do tog nivoa da je 7. januara 2001. godine Zoran ini traio sastanak sa Ljubiom Buhom umetom i Miloradom Lukoviem. Ja sam bio prisutan na tom sastanku. Taj sastanak se odigrao u prostorijama moje agencije Spektra. Zoran me je obavestio i rekao, poto je to bio praznik, zato sam zapamtio i nije se radilo tog dana i Demokratska stranka je bila zatvorena, i DOS je bio zatvoren, pa da ne bi morao da zove sekretarice i sve ljude da dolaze zbog jednog sastanka koji je trebalo da traje pola sata, a da se opet ne bismo nalazili po kafanama, da se to ne bi opet prepriavalo, on je zamolio da taj sastanak bude kod mene u Spektri, poto je meni firma deurna, mislim, postoje ljudi koji su deurni 24 sata dnevno. I ja sam doao na taj sastanak. Kako su oni pozvani, ne znam, ali doao je prvo Zoran, pa je posle toga stigao Ljubia Buha, neto kasnije je stigao i Milorad Lukovi. Razgovor je trajao nekih pola sata. Tema tog razgovora je bila Zoranovo obraanje njima, kada je rekao: Hej, da vam kaem... Zoran je bio ovek koji je vrlo teko izgovarao rei koje su mu bile neprijatne, da vam kae da ste neto loe uradili, ili da, ako sazna da mu je neko neto ukrao, ili da je neko u stranci neto zabrljao, strano mu je mnogo vremena trebalo, ili da kaem, vrlo, vrlo retko se deavalo da vam to kae direktno u lice, jer je imao taj neki oseaj saaljenja prema svojim ljudima i saradnicima i mnogo mu je bilo lake da kae nekom drugom, da taj neko drugi prenese. I nije im to direktno rekao, ali im je otprilike rekao: Ej, samo da vam kaem, ja za dvadeset dana postajem predsednik vlade. I kada budem postao predsednik vlade, da ne mislite da smo mi neki drugovi, ili prijatelji. Ono to u ja da radim, prva stvar, to e da bude obraun sa kriminalom, i ne optuujem vas. Poto su oni otprilike rekli, kao: Hej, dobro, pa ta to nama pria, kakve mi veze imamo, to to nama..., on je rekao: Ne optuujem nita, ne govorim, ali vam samo kaem, bilo kako da ste u bilo ta umeani, ili bilo ta da radite, ili bilo kad, ne interesuje me. ta je bilo, ne interesuje me sad uopte. Budete li nastavili to da radite, da se ne desi da bude pria da je Zoran ini izdao prijatelje, ili izdao ljude koji su mu nekad pomogli, ili da je on takav i takav.

A razlog to je on njih pozvao, znam razlog to ih je pozvao zato to ga je posle naeg povratka sa Nove godine, vratili smo se, ja mislim, negde 4. ili 5. januara, Zoran je bio odsutan jedno etiri ili pet dana tokom tih novogodinjih praznika saekalo pedesetak bliskih prijatelja, to iz stranke, to iz nekih drugih prilika i situacija, to je bila takva atmosfera, svako je mogao da vam se obrati, svako je mogao da vam prie na ulici, da vam kae: Hej, sine, da ti kaem, zna ta rade, to i to rade, ovi kradu. To je bilo ono vreme kriznih tabova, ono vreme kad su ljudi dolazili, davali papire. Zoranu su dole informacije, nije on tada znao za postojanje Duana Spasojevia, nije tada znao da ta osoba postoji, prvi put je uo njegovo ime u Parizu od ambasadora Diklia kad su oni uhapeni, ali je znao za to neto Surin, da kradu kola, pa da se pria i da preprodaju drogu, pa da su bili, ne znam, povezani sa Markom Miloeviem, pa da to neki... Izbegavao je da ga to interesuje i rekao sam, objasnio sam, nivo njegovih razgovora ili kontakata pre nego to je postao, predsednik vlade pre izbora 24. septembra, sa Ljubiom Buhom ili sa nekim drugim ljudima iz te zone. Dolazile su informacije da se ti, ali to su kao Legijini, tako nazivani, ponaaju kao gospodari Srbije, da se iz Beograda odlazi u Novi Sad kolonom od dvadeset automobila, da se ljudi dave u Novom Sadu od droge... Bio sam prisutan kada mu je to govorio Nenad anak i bio sam prisutan kada mu je Kole MK Komerc Kosti, govorio isto to, kao: Ej, Zorane, pa ovo je strano, svi se pozivaju na tebe, pa zna ta rade. Pa, kao: Hej, ti si novi Sloba, a eda je novi Marko, iz razloga to se viaju sa edom toliko i toliko puta i to se viaju sa tobom toliko i toliko puta, pa to je katastrofa. I sad, tu nema dokaza, znai, tu nema dokaza da vi moete na osnovu toga da kaete bilo kome, da saekate i da kaete: Dobro, nema veze, sada u ja da saekam da postavim ministra policije i da postavim ministra pravde, tuioce i tako dalje, pa e sa njima da se rei. I to je bio povod za taj razgovor. Ljubia Buha je na tom sastanku, onako, kao posredno, otprilike rekao da neki njegovi klinci, to nema nikakve veze, oni su tu kao bili dok je bio Miloevi i radili dok je bio Miloevi, ali da to vie nema veze. Samo da dobiju pasoe sada, pa e oni da idu preko i preko e da kradu, jer oni su, kao, neki sitni deparoi, oni nisu nita ozbiljno. A Legija je otprilike rekao da, kao, nema problema. Legija se ponaao kao da to njemu Zoran govori kao partneru i saradniku koga moli da sad, kad Zoran doe na vlast, on, Legija raisti kriminal. Neto slino onome to je u januaru 2003. godine, kada se obraao javnosti, rekao da kad bi drava htela i kad bi on odredio grupu, za mesec dana bi poistili drogu sa ulice. I taj razgovor je trajao tako, eto, to je bila tema tog razgovora i tad se to zavrilo. Zoran je ve tada znao da postoji ta vrsta zloupotrebe njegovog imena. Ne samo od Milorada Lukovia, Ljubie Buhe, ne znam, tih nekih drugih iz ove sfere, nego je postojala i u privredi, normalno, i tako dalje i to je neto protiv ega je bilo vrlo teko boriti se. A u isto vreme nije imao potrebu da se, da tako kaem, bavi distanciranjem od toga, zato to je to ovek koji je bio svestan i znao da cela javnost zna da, ako neko u Srbiji nema veze sa reimom Slobodana Miloevia, sa kriminalom koji se deavao oko Slobodana Miloevia, sa vercom cigareta koji je sprovodio Slobodan Miloevi i njegova vlast, sa vercom viskija, sa ubistvima na ulicama, sa drogom to je onda Zoran ini. Znai, moe svako da bude neko ko je imao neku vezu, ali ovek koga su proganjali, ovek koji je bio meta poslednjih ne znam koliko godina ivota, koji je spasavao ivu glavu svakih mesec dana i tako dalje, sigurno nije neko

19

20

ko sada treba da se pravda i da kae: Verujte mi, nisam ja prodavao cigarete sa Slobodanom Miloeviem, kakve ja imam veze sa Markom, sa ovekom koji je davao, ne znam, tri miliona da se Zoran ini ubije. Prema tome, to je bio dodatni element zbog ega Zoran ini nije imao potrebu, to mu se kasnije zamera, ili to mu neki savesni kritiari zameraju. Na primer: Zato se nije distancirao, ako je to ve znao. Zato nije javno izaao i rekao: Ej, pa nisam ja prodavao drogu, ili Pa nisam ja ef organizovane grupe za krau kola. Zato to je smatrao da za to nema potrebe. To je, znai, pitanje njegove linosti. To je pitanje zrelosti jednog drutva u kome ivite. Da li treba da se dokazuje da ja, na primer, nemam krila i, ako me neko optuuje da imam krila, da ja sada moram da se svlaim i pokazujem da ih nemam na leima. Valjda ne. Ali, naalost, ivimo u dravi gde, i kada bih to uradio, neko bi rekao: Ma da, ali skinuo ih je za suenje, inae ih ima. Naalost, kaem, naalost, Zoran ini se nije bavio takvim stvarima i, drugo, Zorana inia, kao predsednika vlade, interesovalo je ono to treba da radi predsednik vlade, a to je da se bavi svim ministarstvima, ali pre svega ekonomijom. I svi smo svedoci da je prva godina njegove vladavine bila godina vladavine oveka koji se bavio time kako da oporavi onu raspalu ekonomiju, jer je znao da je to sutina razvoja jedne drave. Tano je, hipoteka koju ste nasledili, kriminal i ubistva, i tako dalje, takoe je neto to mora da se raisti, ali je za to imao ministra policije, za to je imao efa bezbednosti, imao je novog ministra pravde, imao je nove tuioce, nove sudije i oekivao je naalost oekivao je da e se to sprovoditi na nain na koji treba da se sprovodi. Kada je posle prve godine uvideo da to, naalost u Srbiji nije mogue, onda je na konferenciji za tampu u decembru 2001. godine, kada je pravio analizu svoje vladavine od godinu dana i najavio politiku vlade za sledeu godinu, rekao da je prva godina bila posveena ekonomiji, i da je, moda, pogreio zbog toga to se nije malo vie bavio policijom i kriminalom. I 2002. godinu je na toj konferenciji najavio kao godinu borbe protiv organizovanog kriminala. U toj prvoj fazi, tih, da tako kaem, kontakata i tog saznanja da mu se ime zloupotrebljava, verovao je da e sve to doi na svoje mesto. Govorim, posle tog sastanka 7. januara, on je taj sastanak odrao vie zbog toga da bi sebi umirio savest i da bi rekao: Ej, rekao sam vam ta sam vam rekao. To je inae bio nain njegove komunikacije i sa njegovim najbliim saradnicima, ne samo sa ljudima kakvi su bili njih dvojica koje je pre toga video nekoliko puta. Znai, sa ljudima sa kojima je bio saradnik pet ili deset godina, mogli ste da budete potpredsednik njegove stranke, da ste osniva njegove stranke, i da on kae: Hej, to e biti tako i tako, ako si spreman na to, jesi, ako nisi, nemoj da bude posle Zoran je ovakav, Zoran je onakav. Oekivao je da e se formiranjem nove uprave policije, nove dravne bezbednosti, to reavati, verovao je da e to ii mnogo lake nego to je ilo, uz onu ogromnu podrku javnosti, javnog mnjenja, koja je tada postojala prema liderima DOS. Ne prema njima pojedinano, nego prema toj politici i prema potrebi da se sazna ta se deavalo prethodnih, ne znam, 10 ili 15 godina. Umirio je savest tim razgovorom i onda je samo traio i ekao da vidi nain na koji e se ti novi ljudi koji budu postavljeni, obraunati sa njima i ako nastave to da rade, on je svoju savest umirio. Tada dolazi do formiranja nove Slube dravne bezbednosti. Komandantu za specijalne operacije, kao i Jovici Staniiu, s kojim sam ja u to vreme odravao kontakte i viao se, bilo je veoma stalo ko e biti ti ljudi.

Naravno, njima je stalo da nama pomognu, i to to mi elimo da se obraunamo sa kriminalom i da Srbiju odvedemo u Evropu, i poto znaju da nemamo iskustva, to je tano, niko od nas nije krio, oni e nam pomoi i oni e nam dati najbolje ljude i, otprilike, oni e da oiste drogu, oni e da ree sva ubistva, i tako dalje... Nisu posluali ni jedan, ni drugi. Nisu posluali ni savetnici iz Kotuniinog kabineta, koji su praktino hteli da postave Radeta Markovia za savetnika za bezbednost, Branka Crnog, njegovog zamenika, za naelnika dravne bezbednosti, a to znai da sve ostaje isto. Postavljen je jedan potpuno nepoznat ovek u slubi dravne bezbednosti. Neko ko je, mislim, nepoznat u ovim njihovim krugovima, ne nepoznat u samoj slubi. Neko ko je imao iskustva toliko koliko je imao. Ja sam bio umean, kao to je poznato, to sam vie puta rekao, u postavljenje tog oveka. Nisam se ja bavio kadrovskim reenjima zato to sam tog oveka znao ili zato to sam imao bilo kakvih interesa, nego zbog toga to komisija koja je trebalo da formira novo rukovodstvo dravne bezbednosti nije nita uradila. Onog trenutka kada su zavreni izbori, to je bilo 23. ili 25. decembra, mislim, prva izjava Zorana inia bila je, poto se tada ve znalo da e on biti predsednik vlade, ili je to bilo posle one sednice DOS kada je odlueno da e on biti premijer, da e prva odluka vlade, onog trenutka kada bude bila formirana, biti smena Radeta Markovia, to je Kotunica prethodna tri meseca opstruirao i nije dozvoljavao. Zato smena Radeta Markovia? Pa, zato to je znao i on, kao i svi ostali lideri DOS da je ta sluba dravne bezbednosti najvee zlo i rak drutva koje prvo mora da se otvori da bi poelo drutvo da ide dalje. Komisija jedna, formirana od strane DOS gde su bili, pored Duana Mihajlovia koji je trebalo da bude ministar policije, i Zoran ivkovi koji je u to vreme bio savezni ministar policije i jo neki iz njegovog sekretarijata su naalost dva, tri ili etiri dana pre formiranja vlade imali neke predloge koji su bili, da tako kaem, bolesni. Tipa pa, moda Branko Crni, pa moda, ne znam, neki tamo, pa sve tako neka imena, pa neki Gaja sa Kosova, pa tako dalje, pa tako dalje... Onda je Zoran ini video da je to katastrofa i da je to strano i da nee moi da ispuni obeanje da smeni Radeta Markovia, poto ako smeni Radeta, a stavi nekog od ovih, svi e mu se smejati. A da ga smeni i da ne postavi nikog drugog, to je jo gore. I onda smo u ta dvatri dana pod hitno morali da naemo nekog, bilo koga, ko, eto, moe da bude postavljen, pa, nema veze, neka posle nedelju dana bude smenjen. Meni je dao da to sa ostalima nekako koordiniram. Ja sam saznao, ne seam se vie od koga, moda ak i od Duana Mihajlovia, da postoji neko ime, Goran Petrovi, neki ovek koji nije lo, koji nije bio u slubi kada su ubijali, koji nije bogat, koji ivi u stanu od 40 kvadrata, koji ima 15 godina iskustva, koji zna jezik, koji normalno izgleda, ita novine, knjige i tako dalje, i da, kao, treba da obavimo razgovor sa njim, a prethodno je ve sa njim razgovor obavila i Ljiljana Nedeljkovi, ef kabineta Vojislava Kotunice i da oni otprilike nemaju nita protiv. Ja sam ga video na deset minuta i rekao Zoranu: Pa, mislim, nije loe. I tako je dolo do te prie da sam ja imao neke veze sa kadrovanjem i postavljanjem, a zbog toga to je izmeu Zorana inia i Vojislava Kotunice ve jednom izbio sukob oko postavljenja ministra policije, tj. Gradimira Nalia, jer je i pored toga to je Zoran ini objasnio Vojislavu Kotunici zbog ega ne moe da ga postavi na mesto ministra policije i dao mu dokaze za to, Kotunica je rekao: Pa dobro,

21

22

kakve veze ima, skloniemo to. Zoran i on su se oko toga malo zakaili. I da ne bi ispalo sada da se dva lidera DOS tuku oko policije, to Zorana stvarno nije interesovalo, on je eleo da samo to pre pobegne od toga. Rekao sam iz kog razloga. Najpre zbog toga jer ga je interesovala ekonomija, i iz drugog razloga, to je znao da nema nikakve veze to ta se deavalo u prethodnih deset godina sa njim. I jedini lider DOS koji nije hteo da proita ta pie u onim, sedamsto kilograma, ili stranica, ega ve, materijala o njemu, zato to je znao da je potpuno ist i da sve to o njemu imaju, mogu da puste u TV dnevniku da graani Srbije gledaju, jer to moe da bude samo pozitivno po njega, a ne negativno. I da ne bi otiao na taj sastanak kod Kotunice, kada se dogovaralo ko e da bude postavljen za efa dravne, a ko za efa Javne bezbednosti, on je poslao mene. I ja sam otiao sa Duanom Mihajloviem, i naravno, to nije ostalo nezabeleeno i nevieno, i od strane kabineta Vojislava Kotunice, i od obezbeenja, i od ljudi Milorada Lukovia, koji su se u to vreme nalazili u nekom obezbeenju, bilo Demokratske stranke posle onog incidenta sa pucanjem na vozaa Gorana Petrovia, bilo oko pojedinih lidera DOS, bilo u samoj zgradi Predsednitva Jugoslavije. I tada je ve poela pria oko toga, zato, otkud ja, kakve ja imam veze, nemam veze i tako dalje. Postavljenje Gorana Petrovia je vrlo iznerviralo Milorada Lukovia. Pretio je tog dana da e da d ostavku, da e da napusti Jedinicu, da to nije fer prema njemu, da ne moe da se postavlja naelnik dravne bezbednosti, a da se on ne konsultuje. Tada me je drugi put u ivotu pozvao telefonom. Pre toga me je pozvao 6. ili 7. oktobra da mi kae da e nekog tamo da polomi nekog za koga je mislio da ima veze sa nama, ko je njegovog brata kada su upali u carinu udario nekim aparatom za gaenje poara. Tada me je drugi put pozvao telefonom da me pita, da li ja znam ko je Goran Petrovi, da je on brat, ne znam, nekog Munje, lopova sa Novog Beograda, kriminalca, da je ukljuen u to; pa je onda, posle pola sata bila, kada se utvrdilo da nije to on, bila sledea pria, da je on izdajnik, da radi za Amerikance i tako dalje. Ta njegova nervoza je smirena time to je postavljen Milorad Bracanovi na mesto efa Sedme uprave, po njegovom insistiranju i uz protivljenje Gorana Petrovia. Znai, to znam, jer sam u to bio direktno ukljuen. Zoran mi je dao papiri na kome je pisalo to ime, i rekao: Hej, vidi, pitaj Gorana, da li moe ovaj ovek. To se, znai, deava neposredno posle postavljenja Gorana Petrovia: Da li ovaj ovek moe da postane neki naelnik, zna, nema smisla sada, oni se ljute, kao nismo ih konsultovali, nismo ih pitali, to da zaotravamo sad, da zateemo odnose. Ako to nije neki problem i ako je ist, neka ga postave. To je inae bio Zoranov nain komunikacije koji je podrazumevao da ljudi meusobno, kad kaete, ne morate da kaete: E, ako je taj korumpiran, lopov, to ne znai da sam ja sada njemu dao aboliciju time. Jer, jednostavno, on se bavio, imao je u toku dana po hiljadu razgovora i hiljadu sastanaka i pisao je razne stvari na papiriima i sve je proveravao. Normalno da je tu bilo vie od pedeset posto podmetaina, ali nije on bio taj koji je time trebalo da se bavi, nego mi ostali, kojima je te stvari davao, ili neki rukovodioci institucija. Goran Petrovi je prvi put odbio i rekao mi: Ma ne, kakvi, ej, ta ti je. Pa, gde on. Ja sam to preneo Zoranu, onda je Zoran traio da uje razloge, mislim, koji su razlozi otprilike, ta ima za njega, da mu kaem. Da li je te razloge traio da bi to rekao Ulemeku, ako ga ovaj pita, jer to je nain funkcionisanja ako neko neto od Zorana trai, onda on to proveri, ako eli

da vas odbije, da vam kae da to ne moe, nije bilo u stilu ne moe, tako mi se moe, nego ne moe, zbog toga. toga i toga. Ja sam onda pitao Gorana. On mi je rekao Hej, pa kako to, ovee, pa jasno ti je to. Pa, dobro, je li ima neto da znate za njega? Pa, ne, ne znamo, ali otprilike, kao, opet nema dokaza, ne moete da se uhvatite za neto, ali ta e se tu sve pojaviti i tako dalje. E, onda je dan ili dva posle toga, ne znam, da li su se u meuvremenu videli Lukovi i Zoran, ili je to bilo posredno, ili je zvao telefonom, ili je ne znam ta apelovao, jer otprilike tu se strano puno manipulisalo u to vreme emocijama i ilo se na savest. Znam kada je bio postavljen Buha, bilo je ljudi koji su bili protiv toga. Kad kaem ljudi, mislim na ljude iz policije. Ne mogu da se setim da li je bio i ministar Mihajlovi ili neki koji su se tim bavili, ali se seam da je bilo otprilike prie: Ej, pa ekaj, pa nije fer, kad je trebalo da se uva televizija 5.oktobra nou, kada je Kotunica iao da govori, onda je Buha bio dobar da doe sa brigadom sa Novog Beograda. Da li bi je on sauvao ili ne bi, vi to ne znate, ali injenica je da je on tada doao. Onda doe ovi pa kae: Hej, pa nema smisla. Ne moete Buhu sad da pustite niz vodu, pa ta e se priati o nama. Rei e se da smo mi gori od Miloevia, pa sve je jo rovito, sve se tu jo trese, moramo da dokaemo da smo ozbiljni ljudi. Ne moemo sad da ga pustimo tako niz vodu. I onda je on, na primer, tako postavljen. Tako da pretpostavljam da je i to insistiranje za Bracanovia ilo u tom pravcu: Hej, a kad nismo tamo pobili dvadeset hiljada ljudi i zaklali, to bi inae nama bilo, ono, dnevna obaveza, morali smo da apstiniramo i da se muimo, frustrirani smo bili to nismo. Pa kao, A sad, ta sad? Sad kao, ko nas ia. I onda je Zoran rekao: Dobro, bez obzira, postavite Bracanovia na to mesto. I onda je on postavljen. Ali ja sam posle toga obavio razgovor sa Goranom Petroviem i pitao ga: Hoe li to da bude neki straan problem? Jer, ako to njegovo postavljanje ne bude rezultiralo nekim vaim akcijama koje narod oekuje i Zoran oekuje pa sutra ili za dva meseca budete rekli da niste mogli nita da reite zato to je tu bio Bracanovi, onda bolje idi i reci Zoranu da ne moemo to da radimo. Onda je on rekao: Pa ne, ne, ne, dobro, mi emo to nekako da prespojimo preko Beogradskog centra. Mijatovi e to da uradi. Nema veze. Ma, znamo mi njega. Oni su njemu i nudili da bude naelnik. Oni su prihvatili i rekli Pa, mi bismo tebi i ovako i onako dali da bude neki naelnik, ali nemoj da bude taj, to da bude taj. to bi bio ti taj naelnik? to ba da bude tehnika kod tebe? Pa, onda on nije. U stvari, ne samo da nije, nego je on napravio, da, to sam zaboravio, tu je bio jo jedan dodatni element, takoe manipulacija i zbog toga je dodatno i Zoran u tome uestvovao, jer kad su Goran Petrovi i Zoran Mijatovi pozvali Bracanovia, oni su ga pozvali i rekli mu otprilike neto o emu postoje dve verzije: postoji verzija Petrovia i Mijatovia i postoji verzija Bracanovia. Verzija Petrovia i Mijatovia kae da su mu rekli: ta je, Debeli, ne moe bez vlasti, a, mi se znamo toliko godina, to nisi doao kod nas pa se ponudio nama kao strunjak da te mi postavimo, nego juri DOS, ini, Legija, ovo, ono. To je njihova verzija, a verzija Bracanovia je, otprilike, da su ga pozvali, vreali, psovali, utirali, pretili i rekli, kao: Je li, ubre, ne znam, najuvredljivije izraze, Jebo te Legija, ta vi mislite, ko ste vi, i tako dalje, pa je onda to dodatno iziritiralo Legiju. A onda je Zoran poludeo zato to ne oekuje da ljudi koje je on postavio tako razgovaraju, ne zbog toga to su to njegovi prijatelji, nego to ne oekuje da tako razgovaraju ljudi koji treba da budu na elu institucija koje

23

24

predstavljaju njegovu vladu. Pa je onda iz tog dodatnog elementa da, otprilike, kao, sad vi dokazujete: Nisam, majke mi, rekao Petroviu nemoj da ga primi, a tebi sam rekao primi ga. Onda bi on rekao: Dobro, hajde, ako to nije toliko vano, postavi ga. I zbog toga sam ja posle toga pitao, jer mi je to rekao Zoran da pitam, da ne bude posle nismo reili Ibarsku, nismo reili uruviju, jer si nam uvalio Bracanovia. Onda su oni rekli: Ne, ne, ne, nema tu problema, imamo mi Beogradski centar, mi emo preko Beogradskog centra to da radimo. I kao to se svi dobro seate, nije prolo ni 1520 dana posle toga, Rade Markovi je ve bio uhapen i tad poinju problemi na relaciji Jedinica ta grupa, kako god da se zove, i ta god da je ona, a oni kulminiraju dogaanjima koja su se posle toga deavali. Mislim da je najvei udarac koji su oni doiveli i, da tako kaem, ne udarac u smislu izdaje, nego otprilike da je bilo potpuno jasno da se tu pria nee moi da zavri kao iaMia i gotova pria, to je hapenje Bujoevia, Ilia i reenje Ibarske magistrale, koje, podsetiu vas, nije reeno tako to je to neko izmislio, nego tako to je ono reeno policijski, to je utvreno, znai, oni su utvrdili, nije utvrdila neka komisija sa strane, nego ljudi iz dravne bezbednosti, njihovo rukovodstvo, utvrdili i nali da je taj kamion korien, nali oveka koji je sve priznao i pokazao gde to vodi. Tada je bilo jasno najveem broju ljudi, ne kaem svima, ali najveem broju ljudi, da iza svega to se u Srbiji deavalo prethodnih deset godina stoje oni. Mislim da je prvooptuenom Ulemeku bilo jasno, da je nama bilo jasno. Od tog trenutka poinje tzv. igra ko e koga tu nadmudriti. On je bio ubeen da e on to uraditi. Vlast je bila ubeena i Zoran je verovao da e to on uraditi, i od tada se stvari proporcionalno menjaju, u zavisnosti od toga koliko se politika u to meala i koliko je politika bila u to ukljuena, jer od tog trenutka, znai, siguran sam da je to postojalo i ranije, ali znam od trenutka hapenja Radeta Markovia i hapenja ljudi sa Ibarske magistrale da je to bila ta grupa. Priam to na osnovu onih informacija koje smo dobijali i ranije, i na osnovu tih kanala koji su dolazili i ranije. Najee je to bilo preko Ljubie Buhe. Najee. Jer, to je bio jedini kanal i jedina veza. Znai, Ljubia Buha, pa, ili Dragoljubu, pa Dragoljub to nama prenosi ili, u kasnijoj fazi , Ljubia Buha meni lino. Sve u stilu da je Zoran potinjen, da se naziva u njihovim krugovima pika, da je izdajnik, da je smrad, da je Kotunica pravi... Naravno, nije se govorilo da je to zbog Ibarske magistrale i zbog droge, nego, naravno, zbog patriotizma, naravno zbog Haga, naravno zbog Srbije, naravno zbog svetih grobova junaka koji su ginuli irom Jugoslavije za odbranu Jajca, Drvara, friidera i ne znam ega. Naravno, naravno da je postojala veza i naravno da je tad sve to krenulo. I mi smo znali da je to tako. Bez obzira na to, on je i dalje do juna te godine, bio komandant Jedinice za specijalne operacije. Znai, u instituciji vlasti iji ste vi ef, i kao to i vi morate da se i prema poslednjem saradniku u sudu ophodite i razgovarate na nain na koji se to oekuje od nekog ko je ef suda ili predsednik, nije ni vano, to mora da radi i presednik vlade. I to govorim zbog toga to tumaenje da je pobuna Crvenih beretki poetak nekog sukoba nije tano. Ja mislim da je to kulminacija neega to je i na tom sastanku 7. januara bilo jasno svima da se nikad nee zavriti tako to se nee saznati istina, ili to e se, nedaj boe, Zoran praviti lud. Jer, tada je bilo jasno da to nee moi.

A cianje i vritanje Kotunice i njegovog kabineta povodom ovoga to smo radili... Podsetiu vas da su oni negodovali zbog hapenja Radeta Markovia. Negodovali su zbog toga to je Rade Markovi bio uvaavan gost u kabinetu Vojislava Kotunice. Zbog toga to je on bio ovek koji se bavio Kotuniinom i bezbednou drave. Oni su 6. oktobra rekli Ma, kakve veze ima to ko je 700 ljudi ubio za deset godina u Beogradu, ko je pljakao, daj mi da priamo o bezbednosti. Daj mi da priamo o tome kako e se tu deavati, ta e se deavati. Tada je Ljiljana Nedeljkovi koja je bila kuni prijatelj sa Radetom Markoviem i njegovom enom, vritala i negodovala zbog toga. I od tog trenutka poinju savetnici Vojislava Kotunice da ga upozoravaju da je ovo to su Zoran ini i Duan Mihajlovi uradili, uz pomo Gorana Petrovia, samo znak da se jednog dana nee libiti da uhapse i njega, Vojislava Kotunicu. I tog trenutka poinje neodoljiva potreba [kampanja iz] kabineta Vojislava Kotunice, iz dela politikih struktura koje su uz Vojislava Kotunicu, mislim na Miloevieve strukture vlasti, koji su u meuvremenu bilo postali lanovi DOS, bilo ostali funkcioneri u svojim strankama, svih onih koji su se plaili otkrivanja istine i onoga to e se tada desiti... I sad, kad Radeta Markovia stave u zatvor, da li e Rade propevati ili nee, ta e rei, ta nee rei, i tako dalje. Znai, mislim na pripadnike JSO, mislim i na pripadnike SAJ i na druge delove policije. Oni su samo ekstremna jedinica koja je imala tu ekstremnu mo. Znai, kriminalom su se bavili svi, svi sektori, svi delovi drutva. Ne mislim svi zaposleni, nego nije bilo strukture koja se kriminalom nije bavila, samo to je ogromna razlika bila u tome da li ste se bavili organizovanim kriminalom ili ste bili ef fudbalskog kluba Milicioner i pljakali tamo na transferu igraa, dogovarali se i kupovali bodove, ili ste se bavili kriminalom tako to ste trgovali drogom ili ubijali ljude. Znai, tog trenutka dolazi do politike podrke iz kabineta Vojislava Kotunice, da li njegove line, ili zbog toga to je toliko verovao svojim savetnicima, to ne znam, to uopte, uostalom, nije ni vano. I u javnosti tada dolazi do prvih onako glasnih medijskih procena da izmeu Zorana inia i Vojislava Kotunice postoji procep, ali da je taj procep na ideolokoj osnovi. Ponovo, Zoran ini je izdajnik, pragmatik, te izdaje ljude, ovo, ono, a Vojislav Kotunica patriota. Poto je to bilo smeno, jer je Zoran ini bio izdajnik pet godina pre toga, deset godina pre toga, bio je lokator za bombe, ne znam ta sve nije radio, i pobedio je na tim izborima. Bez obzira da li mu je rejting bio mali ili nije, on je iz dana u dan bivao sve vei i vei.Onda je moralo da se nae neto jae zbog ega bi se Zoran ini diskreditovao u javnosti i distancirao u odnosu na Kotunicu. To to je Kotunica blizak popovima, a Zoran ini nije, nije dovoljno za Srbiju 2001. godine, tokom aprila i maja. Narod eka Miloevia u zatvoru, narod eka da se sazna ko je ubio uruviju, narod eka da se sazna otkud sedamsto novosagraenih kua na Dedinju, otkud tuiocima kue koje vrede milione maraka, otkud sudijama automobili od trista do etiri stotine hiljada eura i tako dalje. Narod to oekuje da sazna, i nije dovoljno to to Zorana vreate da je samo izdajnik. I onda se pronalazi metod, ono na ta je narod uvek osetljiv, i to uvek moe da proe, a to je da je on ustvari kriminalac. Da je on ustvari blizak podzemlju. Da je, zapravo, Kotunica taj koji potuje institucije, on je zakon, Sunce, a ovo je jedan kriminalac. I, ta emo tu nai kao dokaz? Pa, imamo dovoljno. Prvo, blizak je sa Legijom.

25

26

Svi znaju da su u toj Jedinici kriminalci, bez obzira to to javno nee rei, ali to se zna. Pa emo onda evo, Ljubia Buha, on je poznati kriminalac, iako do tad niko u zemlji nije uo za njega, ali su uspeli da u periodu od narednih petest meseci upoznaju graane Srbije sa tim da u Srbiji, ustvari, postoji samo jedan jedini kriminalac i da se taj kriminalac zove Ljubia Buha. I, da je on, ustvari, kriminalac pod zatitom Zorana inia. Ni za jednog drugog niste znali. Ni o kome drugom niko nije priao. A zato se to desilo? Kako je to moglo da se desi? Pa, tako to je dobilo politiku podrku od strane Vojislava Kotunice koji je bio predsednik drave, koji je bio ovek koji je imao poverenje tog trenutka graana Srbije od osamdeset posto, ija je svaka re bila kao Mojsijeva. To kad on kae to je Sveto pismo. A on je na svojim konferencijama za tampu, bilo kao predsednika drave, bilo kao predsednika stranke, optuivao vladu Zorana inia, ne direktno njega ili njegovu vladu jer se znalo, vlada Srbije je bio Zoran ini ili njegove saradnike, da su, ustvari, povezani sa kriminalom. Znai, sve zbog razloga koje sam malopre naveo, zbog potrebe da se rue institucije koje su predstavljale opasnost za njih. Opasnost. Zato su predstavljale opasnost? Pa, zato to je uhapen Rade Markovi, zato to su uhapeni voza kamiona i njegov sauesnik u ubistvu Vuka Drakovia, jer se dolo do toga da je kombi kojim je otet Stamboli najverovatnije pripadao JSO, dolo se do toga da je ubistvo uruvije imalo veze sa dravnom bezbednou. Kad je poelo da se otvara, znalo se da e se ii dalje, ne samo to, nego i sve ostalo. I jedino to je bilo vano tog trenutka tog trenutka govorim o periodu martapril, kad to poinje, bilo je ruenje Ministarstva unutranjih poslova, sklanjanje Duana Mihajlovia koji nije bio tolika opasnost, zato to je ipak Duan Mihajlovi politiar i ministar, nije operativno lice, to sprovode, zna se, odreeni naelnici odreenih odeljenja. Ali najvei problem su bili Petrovi i Mijatovi. Zato? Zato to su dobili u ruke kutiju na kojoj, kako koju fioku otvorite, ispadaju leevi. I, hajde, za deset moda nemate dokaza, za jedanaesti e se pojaviti dokazi, a svaki drugi e dovesti do JSO, ili e dovesti do te mafije i te povezanosti sa JSO, i droga koja je naena, i zlato koje je naeno, i izjave, i stotine stvari koje smo u meuvremenu zaboravili, ukljuujui i krivine prijave koje su ti ljudi podneli. Podsetiu vas da su podneli vie od 50 krivinih prijava protiv funkcionera dravne bezbednosti za raznorazne zloupotrebe. Mi o njima danas ne znamo nita, jer najvei deo se uopte i ne vodi. Znai, od tog trenutka poinje ruenje te Slube i poinje diskreditacija Zorana inia sa priom da je Zoran ini kriminalac. Dokazi za kriminalne radnje su, normalno, izvedeni na osnovu logikog zakljuivanja da je Ljubia Buha ume, najpoznatiji kriminalac u Evropi, prijatelj, kolski drug Dragoljuba Markovia, a da je Dragoljub Markovi kum Zorana inia. Prema tome, ta ima tu vie da se pria, sve je jasno. Sav kriminal koji u dravi postoji praktino sprovodi Zoran ini. Hapenje Miloevia i izruenje Miloevia je bila samo kap koja ih je uspaniila. Kad kaem, uspaniene strukture, ne mislim samo na one koje su tog trenutka operativno bili u vlasti. Prilikom izruenja Miloevia, komandant Jedinice za specijalne operacije ve nije bio to, ve je bio otiao u penziju, ili je suspendovan, ta god da je bilo. Ali ljudi kakav je, recimo, Jovica Stanii i cela struktura koja je bila oko njega, ovek koji je bio naelnik te Slube, ne znam, osam godina, u vreme kada su se desili najvei zloini tih jedinica u Bosni, Hrvatskoj, Slavoniji i gde sve ne,

naelnik takoe u vreme kada se u Beogradu dogodilo najvie ubistava. Za vreme Radeta Markovia su se odigrala neka od najspektakularnijih ubistava: uruvija, ne znam, Ibarska, Stamboli. Ali, u njegovo vreme je bilo preko 700 ubistava na ulicama Beograda. Svako u Beogradu ko je tri puta izaao u bilo koji kafi u centru grada znao je ko je koga ubio i znao je da taj to je ubio ima neke veze sa dravnom bezbednou. Ubijen je i naelnik policije u vreme Jovice Staniia. Vrlo udno i nerazjanjeno. Ubijen je politiar Zoran Todorovi Kundak. Znai, oni su postali milioneri. On i ljudi oko njega. Milioneri. Vlasnici kua, imovine, stanova i tako dalje. Nikome od njih nije odgovaralo da se istina sazna. Nije im odgovaralo da se sazna iz dva razloga. Prvo, plaili su se za sebe. Ne samo zbog Haga, plaili su se i zbog toga da im se imovina ne oduzme, da ne bude donet ovakav ili onakav zakon. A druga stvar, pa oni su nacionalni heroji, kakvim su sebe prestavljali. Mi smo deset godina iveli u zemlji gde su oni stvarali mit o sebi kao nacionalnim herojima, koji su, ustvari, ginuli, ne znam, tamo u Kladui, jer su eleli slobodu muslimanskom narodu Fikreta Abdia koji je dobar, za razliku od muslimanskog naroda Alije Izetbegovia, koji su balije. Nisu mogli da kau tamo nai ljudi ginu zbog toga to tamo dnevno prebacujemo 40 lepera meovite robe i tu se dnevno okree pet miliona maraka. I to su radili godinama. I da ne bi sada od tih nacionalnih veliina i heroja postali klasini ratni profiteri koji su podgrejavali rat u Bosni i produavali ga, iako su pojedini njihovi politiari svojevremeno i u Hrvatskoj hteli da se taj rat to pre zavri, jer se srpskom narodu nije ginulo za dvadeset maraka meseno koliko su dobijali, ali su ga oni produavali. I, sad, zamislite, od ljudi kakvi su oni, veliine, heroji koji u istoriju ulaze, kao, ne znam, novi Miloi Obilii i tako dalje, oedanput dolazite do toga da je to, ustvari, olo. I, onda, naravno da su se plaili, naravno da su se organizovali. Naravno. Ja sam, u javnosti ve ispriao, ali u ponoviti, poto je to moda vano, da sam prisustvovao sastanku Zorana inia i Jovice Staniia kada je, mislim tog trenutka, skoro sam siguran, ali znam i na osnovu onoga to se posle toga deavalo, Jovica Stanii zakljuio da sa Zoranom iniem i sa njegovom vladom nema pravljenja nikakvih kompromisa i dogovora na temu Nema veze ta je bilo, hajde, pusti, kakve veze ima ta je bilo. To je sastanak kada je on traio posle neke od operacija (hirurkih) da se sa Zoranom vidi. Ja sam sa Zoranom doao kod njega i onda je on, otprilike, poeo da se raspituje Hag, kako, ta, Karadi, Marti i tako dalje. Ponudio je Martia tom prilikom. Rekao je, kao: Pa, ja bih mogao moda da ubedim Martia, ako biste se vi pobrinuli za njegovu porodicu i eventualno za neke tustvari da on dobije, ena penziju, kerka stipendiju, on malo, i tako, moda bih ja mogao njega da ubedim da se on preda, a je li bi to bilo dovoljno da se ne trai Karadi? I kao, otprilike, ta Zoran misli o Karadiu. A onda je Zoran njemu odgovorio, kakav je on inae bio: Hej, pa super bi bilo da se predaju i jedan i drugi. To bi bilo najbolje i za mene, i za ovu dravu, i za sve, i ovaj bi bio heroj, i ovaj bi bio heroj, i tako dalje... Onda je ovaj utao i rekao: Aha, ta ako?... Onda malo oko Frenkija. ta Frenki? Kao: Je li moe Frenki da ostane? Zato je on to razgovarao sa Zoranom? Mala digresija, ali moda vana, zato da bih pokazao jo jednu Zoranovu osobinu, odnosno da on nije bio ovek koji je tako lako ostavljao ljude, bez obzira to Jovica Stanii njemu nikad u ivotu nita nije uradio. Pria o tome da je Jovica Stanii neto strano puno uinio Zoranu svodi se na to nije

27

28

ga ubio, a mogao je. To je Jovicina pria. Puno puta mu je Miloevi, bilo direktno, bilo indirektno, kako se to ve govori, rekao: Tog malog treba skloniti. Ili ne znam kako je to govorio, i tako dalje. Ali, on nije hteo da prlja slubu, on je bio astan. Sluba je sluila samo za lepere i za pare, a ne za ubistva. Nije hteo. To je sva sutina.On se video sa Zoranom iniem jedanput na slavi. I ja sam bio jedanput. To su otprilike vienja u stilu: Hej, uvaj se, pazi, ovi sada, opasni su, zna, Bada je opasan, oni e te prebiti, nemoj mnogo da istrava. To je taj nivo sastanaka i taj nivo razgovora. Prvo sledee vienje posle 6. ili 7. oktobra, za koje on danas u javnosti iznosi neistine i kae da je Zoran ini to traio, jeste la. Mi smo se videli sa njim na dan kada je Kotunica inaugurisan za predsednika, dva sata posle toga, uvee, ja sam bio prisutan. To je to vee za koje vam kaem da smo se ponovo videli sa Ulemekom. Stanii je traio hitno, hitno vienje sa Zoranom. Zoran se sa njim video u njegovoj kui. Doveli su nas neki ljudi koji su nas negde saekali. Bili su prisutni i Zoranovo obezbeenje i Zoranovi vozai, ali oni su saekali u dvoritu, ja sam sa Zoranom uao u kuu. Tu je, pored Jovice Staniia, bio i jo jedan ovek koji nas je praktino i zvao, neki njegov prijatelj i saradnik. I to je razgovor od sat vremena, kada ga je Zoran pitao: Ej, ta je ovo, neto me Legija pitao, ti, DB, o emu se tu radi, ta je to? Ovaj je rekao: Ne, ne, ne, kakav ja, ja sam bolestan. Razlog to je on tada zvao Zorana je bio, otprilike, da mu kae, da ga zamoli, jer Kertes mu se alio da su ga tukli tamo kada su uli u carinu i da se plai za svoj ivot, pa ako bi Zoran mogao, ili neko od Zoranovih, da zovne Kertesa i da mu kae: Neemo te ubiti. I drugo, da mu skrene panju na neke ljude koji su jako dobri i koje bi Zoran mogao da zadri: nikako da ne menja direktora Srbijauma, da ga ostavi na tom mestu. Pazite, govorim vam, 7. oktobar ili 8. oktobar, kada je to bilo, znai, da ne znate da li ete preiveti do sutra ujutru, a on se bavi time ko e biti direktor Srbijauma i da bi Rodia, valjda, taj je bio direktor Srbijauma, bilo dobro da Zoran uzme za efa ne znam neega. Zoran kae: Hej, pa ekaj, pa taj je JUL u Saveznoj skuptini. Ma ne, kae, ja mislim da je on ak tvoj, Demokratska stranka. To je bio nivo razgovora i ta mistifikacija da, kada se Zoran ini viao sa Jovicom da su tada pravljeni pakleni planovi, da je, ne znam ta dogovarano, u stilu podela podzemlja, preuzimanje poslova od Marka i tako dalje. Sve su to besmislice i budalatine upravo onih koji su to radili i koji su delili mafiju i podzemlje. Ali, poto ne moete da sakrijete da u Srbiji postoji podzemlje, ne moete da sakrijete da postoji kriminal, mora neko da bude za to odgovoran. Taj neko je naen u liku Ljubie Buhe i niko drugi vie nije postojao. Nijedan kriminalac u Srbiji nije postojao sem Ljubie Buhe koji, zbog toga to je on prijatelj kuma Zorana inia time je dokazano da je mafija i Zoran ini. Vraam se na priu i objanjenje oko tog sastanka sa Staniiem, jer je takvih sastanaka bilo moda desetak, sa sluanjem njegovih pria i iskustva u policiji i tako dalje. Nikada nita konkretno. Ali, kada je u maju 2001. godine advokat Toma Fila izaao u javnost sa tvrdnjom da je na stolu Vojislava Kotunice video dopis Hakog tribunala kojim se trai da se sudu izrue Jovica Stanii, Franko Simatovi, Zoran Mijatovi, tada zamenik naelnika dravne bezbednosti, Milorad Lukovi (i sledi spisak sa imenima koji je kasnije objavljen i u Reporteru), Zoran i ja smo bili u Parizu. To je bila udarna vest u svim medijima, a savetnik Vojislava Kotunice, Gradimir Nali je nad njom seirio, sve u stilu: Aha, aha, aha, evo, zamenik naelnika

dravne bezbednosti Zoran Mijatovi. Pa je tada davao i izjave da ovek nema veze, ali je bio ef Beogradskog centra u to vreme, pa zato ide u Hag i tako dalje. Zoran je ja sam bio prisutan zvao Karlu del Ponte i razgovarao sa njom. Prisustvovao sam tom razgovoru i uo sam taj razgovor kada je pitao da li je to istina i da li je to tano, i kada je rekao da je to vrlo loe u ovom trenutku za tu nestabilnu i mladu vladu, u zemlji gde Miloevi jo uvek moe ponovo da postane neki predsednik i da informacija, ako je tana, oni sada trae oveka koga je Zoran ini postavio na mesto zamenika naelnika ne, on, nije ga on postavio, on ga nije ni znao, postavio ga je Goran Petrovi, ali svejedno, Zoranov je kadar. Ako e tog oveka da vode u Hag, niko ne moe da oekuje da e ta sluba i taj ovek koji sada brine da li e ii u Hag ili nee ii u Hag, da e taj ovek sada da se bori protiv kriminala i da reava politika ubistva ili da e to da uradi Jovica Stanii za koga je ve opet odreenim izjavama i manipulacijama, naroito njegovim linim, jer je on kralj manipulacija oko tog vienja sa Zoranom iniem i tako dalje, ustvari, kao on i Zoran su kao dva najblia brata (mislim na Staniia) i sada Zoran koga toliko svet ceni, puta oveka da ide u Hag. Znate, moete da pretpostavite, ako se ne seate, kakve su reakcije tada bile radikala, SPS, Kotuniine stranke i drugih stranaka i javnosti, i kakav je odnos uopte prema Hagu tada bio. Iako nije bilo potrebe, iako nije morao to da trai, Zoran je zvao Karlu del Ponte da je pita da li je to tano i da joj kae da je to strano, da ako sada nemaju nita drugo da rade, ako nemaju nikoga drugoga protiv koga bi podigli optunice nego trae ba ove ljude, to samo znai ruenje drave i ruenje Zorana inia. Znai, napravio sam ovu digresiju da bih rekao kakav je Zoran ini bio ovek i da kaem da nije bio od onih koji, kao, danas si mu drug, strano mu je puno Jovica u ivotu uinio, a on ga je onda izdao. Stvar je obrnuta. Nita mu u ivotu nije uinio, ali zbog te hipoteke koju je imao kao ovek koji ostavlja prijatelje, zbog toga to je imao hipoteku da je izdajnik, pragmatik i tako dalje i tako dalje, radio je i stvari koje su ga nekada, kasnije, kada bi se to saznalo ili ne, puno kotale, jer je ta njegova veza sa Jovicom Staniiem u javnosti predstavljena kao veza, navodno, dva najblia saradnika; ta veza sa ovekom koji je bio ef Sekuritate Slobodana Miloevia, a ona se svodi na dva sastanka pre toga, i ovog jednog, mislim da je bio jedan, dok je bio naelnik, a jedan kada je posle toga smenjen, ili dva, potpuno je nebitno, i nekoliko sastanaka posle toga, kada je Zoran ini postao predsednik vlade. Vraam se na to da je tada Jovica sa njim razgovarao oko Haga, upravo zbog toga to je znao vrlo dobro kakav je Zoran. Bez obzira ta se o njemu prialo u drugim krugovima, ali je znao da je Zoran takav ovek i da lako moe da manipulie time to je Zoran hendikepiran jer ne sme sebi da dozvoli ono to Kotunica moe; jer, Kotunica je ovek koji nema potrebu da dokazuje da je patriota, da je Srbin, da je nacionalista, dok je Zoran izdajnik, Nemac, ne znam ve ta je, on mora da se dokazuje svakog dana i to je taj hendikep. On je vrlo dobro manipulisao tim hendikepom, mislim na Staniia, i traio od Zorana tada da pregovaraju i onda da se raspituje, kao, oko Frenkija, jer, naravno, nije se dovodilo u pitanje da e on otii u Hag. Nema ni razloga to bi on iao u Hag. Meutim, kada je taj sastanak zavren, on je te veeri pozvao znam pouzdano, zato to mi je priao svedok tog sastanka, ovek koji je bio na toj veeri i sa grupom svojih

29

30

najbliih saradnika otiao u Ub, 40 km od Beograda, u kuu jednog od tih ljudi koji su bili na tom sastanku dakle, pozvao je Branu Crnevia, Miu Staniia, biveg naelnika policije Republike Srpske, i jo nekoliko svojih najintimnijih prijatelja, i tu su ostali do zore i tu su do zore veali i dogovarali se da se okrenu Kotunici. Znai, tu se okreu Kotunici, jer, kao, do tada su podravali nas. ta znai to podravanje? Pa, kao, eto, mogli su da podmetnu bombe i svi da izginemo, jer stalno je to bilo tako. Stalno je bilo takvih informacija: Ej, znate ta se desilo. Kada je edi otiao dip u vazduh, ja sam se posle toga video sa Staniiem i onda mi je on rekao: Jaoj, dola su tri Ukrajinca, mi imamo podatke, strunjaci za eksploziv, radili su u Avganistanu i... Sada ve kakve prie ti idu, onako, kao iz Zone sumraka. Ali oni gledaju, ta mogu; tu e oni neto otprilike, izmeu redova: Hej, ako ste pametni, nee vam pasti dlaka sa glave, ali pustite, mi emo da budemo ti koji emo time da upravljamo, i tako dalje. Znai, on (Stanii) tada, govorim da je to prolee, rano leto 2001. godine, posle tog sastanka i posle tog njihovog nonog razgovora u Ubu, odluuje da se okrenu ka Kotunici sa kojim su inae u meuvremenu imali kontakte, ali ne direktne. On ne, ali su imali njegovi ljudi, znai, nisu oni odustajali od bilo ega. Tako je hapenje Miloevia bila samo ona kap koja je trebalo da bude dokaz Vojislavu Kotunici da Zoran ini i njegova vlada, uz pomo ovakve policije i uz pomo privatne Slube dravne bezbednosti, koju navodno vode njegovi privatni ljudi, da je njihov sledei korak hapenje Kotunice, jer, ako su i pored toga to je vojska pretila da e dii migove, da e migovi, ne znam, sruiti helikopter, pored toga to je to kao protivzakonito... Vi se seate izjave Vojislava Kotunice te veeri, da je to dravni pu. Nije on rekao da je to dravni pu zbog toga to je njemu bilo ao Miloevia, nego to je upravo pod utiskom pria svojih saradnika i raznih struktura koje su ranije 10 godina vladale, iveo u ubeenju i verovao da je verovatno sledei potez Zorana inia hapenje Vojislava Kotunice. Zato nije vano. Znai, zaotravanje te atmosfere, naputanje vlade tada, rasturanje DOS, medijski lin koji je u meuvremenu ve uveliko zapoeo to je ve trei mesec kako divlja duvanska afera Nacional proizvedena u Zagrebu, ne u Srbiji, nego u Zagrebu, gde je glavni akter te prie Zoran ini i njegov poznanik, prijatelj, ta god, nije ni vano, koga je upoznao etiri meseca pre toga. To je svakog dana u dnevnim novinama glavna tema. Iako je to forsirano sa druge strane, Zoranu iniu vie na preskonferencijama kao predsedniku vlade to znam, jer sam tome prisustvovao novinari ne postavljaju pitanja na koja on kao predsednik vlade treba da odgovara, nego pitanja da li se vozi avionom, ta je sa Ljubiom Buhom, koliko je lepera prebacio, i tako dalje i tako dalje. U toj atmosferi Kotunica rui vladu, znai, naputa vladu, pronalazi razlog da je to ne znam ta... Slobodan Miloevi, hapenje Slobodana Miloevia i od tog trenutka postoji samo jedan cilj, a to je to pre rasturiti vrh dravne bezbednosti. U tom cilju pokuavaju da iskoriste hapenje Miloevia, da iskoriste onu fotografiju objavljenu u Nedeljnom telegrafu i trai se, seate se, da se tada zahtevalo da se smene Goran Petrovi i Zoran Mijatovi zbog toga to se fotografija pojavila u medijima. To je dva meseca bila jedina tema u Srbiji, nita drugo nije postojalo, da bi sve to u avgustu, kao to vam je poznato, kulminiralo ubistvom Momira Gavrilovia i da bi, opet, ubistvo Gavrilovia bilo dodatni dokaz da je Zoran ini mafija, da je Zoran ini kriminalac.

Ubistvo Gavrilovia je bilo, da tako kaem, onaj tas na vagi Vojislava Kotunice koji je trebalo da dokae da, osim to Zoran ini ima privatnu slubu dravne bezbednosti koju zloupotrebljava jer izmilja prie, izmilja Ibarsku, izmilja Stambolia, izmilja ne znam ta ve sve, jer sve izmilja, hapsi ljude, vodi ih u Hag, isporuuje ih oni i ubijaju. Znai, i sami znate kako to biva, plaite se, imate odreeni stepen strepnje, pa, kao, dobro, dobro, sve do trenutka dok vam ne kau: Evo, ti ljudi i ubijaju. I Gavrilovi je bio potreban da bi se to dokazalo, znai, ja sam siguran da su oni ubili Gavrilovia. Ja za to nemam dokaze, i znam da to moe da se izrekne kao moj stav, ali je meni potpuno jasno da je to uraeno zbog toga da bi se dokazalo neto do ega vam je stalo da javnost u to poveruje... Miljenje javnosti je ve delimino bilo promenjeno, ona euforija graana, kako je DOS super i tako dalje, ve je poela da splanjava zbog stalnih svaa za koje je optuivan Zoran ini, ni kriv ni duan. I, ako pogledate presklipinge iz tog perioda, videete da ne postoji nijedna izjava Zorana inia protiv Vojislava Kotunice, niti jedna, ali postoji milion izjava Vojislava Kotunice kojima direktno optuuje Zorana inia. Ali je to nekako bilo prirodno i to se nekako tolerisalo. Znai, u toj atmosferi gde je javnost ve zamorena svaama, Zoran ini je ve kriminalac, vercer cigareta, pragmatik, ma jeste, dobar je, Evropljanin je, ali pusti, mnogo je uprljan, ljudi oko njega su prljavi. Oko ede, ne samo zbog zebre, ne samo zbog dipova, ne samo zbog obezbeenja, nego zbog tih pria vien sa Legijom stvoreno je ve uverenje da je to novi Marko Miloevi. Oko toga se vie i ne postavlja pitanje. Drugi lanovi DOS, to su sve kriminalci, olo, i tako dalje i tako dalje. Znai, u toj atmosferi, bez obzira na sve to, potrebno vam je jo samo neto da ubedite i javnost i, naravno, te ljude koji tu odluuju, Vojislava Kotunicu pre svih, da morate hitno sa njima da se razraunate, jer ti si sledei. Ono to im je nedostajalo bilo je to da se dokae da oni ubijaju i to je uraeno tako to je ubijen Momir Gavrilovi. I znate, sve to, da ne ponavljam ono to sam do sada rekao, a pobuna Crvenih beretki je samo poslednji in, dobro ili loe, kako se uzme, izreirane predstave koja traje od 5. oktobra 2000. sa manje ili vie intenziteta, koja se pojaava hapenjem Radeta Markovia i otkrivanjem ubistva na Ibarskoj magistrali, hapenjem Milorada Lukovia posle incidenta u Stupici, suspenzijom posle paljenja diskoteke u Kuli, hapenjem grupe Duana Spasojevia maja meseca to sam preskoio, ali pretpostavljam da e me to neko pitati, pa u o tome odgovarati i tako dalje i tako dalje. Jer, ono to je tog trenutka evidentno, a ustvari to se i inae zna, to je da vlast dri onaj ko ima vladu Republike Srbije, a ne onaj ko sedi u Miloevievom kabinetu i, ne znam, razmenjuje poslanice sa popovima. I to se u javnosti Srbije vrlo dobro zna, i da su se Zorana inia, bez obzira da li ga vole ili ne vole, u Srbiji poeli da plae. Jer, Srbi su takav narod, vole da se plae svojih vladara, dok je time to ima hrabrosti, time to je bez rei uzeo i izruio Miloevia, time to nije imao problem da uhapsi ovoga, da uhapsi onoga, kao, lako e se promeniti ta situacija i prei e deo administracije i struktura na stranu Zoranovu. A to je ono to je moralo da se sprei, bez obzira na vojsku koja je sve vreme uestvovala u satanizaciji Zorana inia, znai, direktno je uestvovala preko svojih slubi, uglavnom preko Slube bezbednosti. Bez obzira na tu vrstu, da tako kaem, ogromne pomoi koju je kabinet Kotunice imao, bez obzira na to to smo znali da su strukture iz te bive

31

32

Miloevieve dravne bezbednosti, mislim i na JSO, i na Jovicu Staniia, mislim i na te neke druge koji nisu, da tako kaem, bili javno eksponirani, ali su bili dosta znaajni i dosta vani bivi funkcioneri dravne bezbednosti, koji su inili veliko zlo, jer su drali ogroman broj novinara na svojoj vezi i sa njima imali line kontakte, navodei ih, ucenama ili plaanjem i podmiivanjem, to smo, takoe, kasnije utvrdili, od strane meunarodne duvanske mafije, da uestvuju u toj satanizaciji Zoranovoj. Bez obzira na svu tu podrku koju su oni imali, ipak to nije bilo dovoljno da potrese tu snagu, tu Zoranovu sposobnost. Jer je svaki graanin Srbije, ak i onaj koji ga je mrzeo, mogao u njemu da prepozna oveka uz koga e mu biti mnogo lake nego uz Vojislava Kotunicu, jer je Vojislav Kotunica gori nego to je on sam, a, da je Zoran ini, bez obzira to ga ne vole, taj neko ko e njemu napraviti da mu bude bolje u svakom sluaju... Srbi su takvi, oni su ga javno kritikovali, ali im se dopadalo to to je on uspeo da, ne znam, sredi ovo, da sredi ekonomiju, da sredi ono... I to je pod hitno trebalo da se zaustavi. Kako? Pa tako, to e mu se prvo oduzeti jedna od poluga vlasti, a ta poluga vlasti, dravna bezbednost, u isto vreme direktno ugroava nas. Koga? Mene, Milorada Ulemeka. Ugroava me zato to znam ta e se sve otkriti, ako oni nastave to da rade. Zato to e se pojaviti neko ko ga nee, ili ko jedva eka da se stvori atmosfera da on vie ne bude toliko moan, da ga se ljudi toliko plae, i da neko od 50 ljudi koji su uestvovali u zloinima, ako njih 45 nema savest, ali 5 ima ili jedan ima. E, taj jedan kome e savest da se probudi kadtad, ne znam, moda e loe da spava, moda e dete da mu se razboli, moda e neto, ne znam, majka da mu umre, i onda e da shvati i da sam sebi kae: Hej, ne mogu vie, idem da kaem; sada ne mogu, jer e me ubiti. Veliki broj njih je i pobijen, naroito onih u koje nisu imali poverenja. I kako ete to da uradite? Pa ne moete to da uradite tako to ete da kaete: Hej, pa ovi su loi, nego morate onu drugu politiku stranu, a to je ta sa kojom ste u meuvremenu ve bliski, da ubedite da njoj preti opasnost od Zorana inia i Gorana Petrovia. I zato je ubijen Momir Gavrilovi, da bi se Kotunici i ljudima oko njega pokazalo: Hej, ej, ej, stani, stani, pa ovi su bre mnogo ozbiljni, hajde mi to da ruimo. I onda je pobuna Crvenih beretki samo sinhronizovana akcija svih njih zajedno. Mislim na zemunski klan, osveta zemunskog klana, zbog toga to se drava usudila da ih uhapsi i da ih optui za krivino delo koje jesu uradili, oni ga jesu uradili, ali: Ej, pa mislim, to je dogovor, mi se bavimo kriminalom, ali za dravu inimo ta treba da se ini. Za koju dravu inite? Pa inili smo za Miloevia, za Radeta Markovia, kako ta, pa imamo valjda neke zasluge. ta sada vi mislite, to da promenite?... Tako da su poele te prie: Mi smo vas doveli na vlast, a opet po principu, Mogli smo sve da vas pobijemo tog dana, ali nismo. I sada, iako je Zoran ini prvi put uo za Duana Spasojevia u maju 2001. godine, to nije smetalo Duanu Spasojeviu i ljudima oko njega da priaju kako su oni doveli Zorana inia, jer je to, ustvari, bio dogovor. Oni su rekli: Nita ti ne brini, jer ko dri podzemlje, taj dri vlast. To je bila deviza koju su oni priali nonstop, koju smo mi od njih uli 300 puta. Sve u stilu: Ne smete da unitite podzemlje, zato to e se podzemlje opet stvoriti, to je kao voda, onda e ga stvoriti neko drugi, jer to neete biti vi. Svaka drava u svetu kontrolie podzemlje, vi morate da imate podzemlje. Nikada oni nisu rekli mi emo biti vae podzemlje, ali otprilike nemojte da im se suprostavljate. Kada je dolo do pucanja na Duana

Mihajlovia, mislim da je ve bio ministar policije, jeste, nekoliko dana posle toga, sluajno, nije bilo namerno, trebalo je da pucaju na nekoga drugog, pa su pucali na Mihajlovia. Pojavili su se, ja se seam da su se pojavili ljudi bliski Ulemeku i ovome Buhi i rekli: Jaoj, ej, ima tu jedan deko, sluajno je bilo, to je na, nema on nikakve veze, dajte, putajte ga, neka ide iz zatvora. Ja sam to uo. Znai, to je otprilike bilo, Ej, mi smo tu, mi vas... nita nemojte da brinete, vi moete da se pravite vani da imate nas, ali ono to mi radimo, u to ne sme da se dira. To se desilo i kasnije, kada Ulemek ve nije bio komandant Jedinice za specijalne operacije, mislim da je to ak bila 2002. godina, kada se desilo da je jedan od lanova ove bande, Milan JuriiJure, bio u nekoj policijskoj akciji ranjen. Pojavio se posle toga na naslovnoj strani nedeljnika Svedok. Tekst i intervju sa njim napravio je Gradia Kati, jo jedan do likova iz te grupe, iako ne radi u toj novini. Sa naslovne strane Svedoka upuena je pretnja dravi: Milan Jurii lei u bolnici, u krevetu, pa kae: Ako sledei put policija bude pucala na nas ne na njega na nas, ja tvrdim bie krvi do kolena. I unutra, intervju sa njim, u kome on kae otprilike, kao: Na ta to lii, beogradska policija, taj Milan Obradovi, mnogo se osilio i tako dalje i tako dalje. Nekoliko dana posle toga Bracanovi zove Milana Obradovia da se vide u zgradi Instituta.Operativno, oko poslova koje rade. Da li je bila Makina grupa ili nije, ne seam se, ali mislim da je bila. I, iz jedne kancelarije, poto je sastanak izmeu njih dvojice trajao 5 minuta, pojavljuje se Milorad Ulemek. Jer, to je bio sistem: on je tamo bio, onda Bracanovi, koristei instituciju koju je imao, funkciju koju je imao, pozivao je odreene ljude. Tako je bilo i prilikom hapenja Makine grupe, kada su edu pozvali da doe tamo, pa se onda iz druge prostorije pojavio Ulemek, a onda se to kasnije koristi bili su tu Ulemek i edomir. E, tada se pojavio Ulemek i, kao, Milanu: Hej, gde si, ao brate, kako si? I tako dalje, u tom uliarskom argonu, kao: Hej, ali nije u redu to nam dirate ovog malog. Kog malog? Juriia. Kakve veze ima ti sa Juriiem? Pa, to je na klinac, ej, nismo se tako dogovorili. Otprilike, Hej, samo da ti kaem, nije on bilo ko, to smo mi. A, koji ste to vi? On nam to govori u kabinetu oveka koji upravlja dravnom bezbednou. Znai, sve vam je jasno. Vi moete da budete ef beogradske policije, ali vi shvatate da je taj va kolega, taj tu, koji izigrava nekog naelnika ili operativno vodi, zamenik naelnika dravne bezbednosti, ovek koji pripada drugoj grupi. Znai, vi treba da shvatite da postoje dobri i da postoje loi kriminalci. Postoje oni koje ne smete da dirate. A zato da ih ne dirate? Pa, zato to su oni to pravo izborili u ovim ratnim godinama. Oni se na to pravo pozivaju, jer su se za njega izborili na Majevici. Tamo kada su oni ranjavani na Majevici, tada je odlueno da kad dou u Beograd, da e prodavati drogu i vi ne smete da se tome suprotstavljate. I, druga stvar, osim to ne smete, oni vam jasno govore da su oni od vas jai i moniji.Oni vam direktno prete, direktno vam govore: Hej, nema ime da se suprotstavi.Ti ima tu 10 svojih iz interventne brigade, ja u pozvati ove moje zveri, njih 200, pa pojeemo vas i vi znate da je to tano i vi znate da u toj dravi ne postoji mediji, ne postoje institucije, ne postoji niko ko e vas od toga zatititi. Jer, oni vae za heroje, a Milan Obradovi? Pa za tri dana e biti kriminalac, kao to je sada u zatvoru zbog toga to ga je optuio ovek koji je kriminalac. Mi to znamo i

33

34

niko nita ne govori i niko nita ne menja. Zato? Pa, zato to je takva vlast, zato to nema ko da se suprotstavi, zato sto smo takav narod. Znai, u toj i takvoj atmosferi, u tim, da tako kaem, stvarima koje su se deavale, paralelno sa pretnjama, zastraivanjima, tipa Hej, nismo mi sami, iza nas je Vojislav Kotunica, iza nas je najpopularnija politika stranka u dravi. A da ne govorimo o tome da ih SPS i radikali ne samo podravaju, nego oboavaju. Znai, vi imate, sa jedne strane, to se politike scene u Srbiji tie, 75 odsto onih koji su na strani tih ljudi i oni to vrlo dobro znaju i time vrlo dobro manipuliu. U isto vreme, satanizovani ste ve da ste izdajnik, da ste ovek loeg karaktera, da ste kriminalac, da ste vercer cigareta, da ste... I normalno je da onda, u tim situacijama, a nemate mehanizme i poluge vlasti, vi nemate mogunost da moete da budete sigurni da e na suenju koje se upravo odvija za Ibarsku magistralu neko smeti da osudi Milorada Lukovia i da ga stavi u zatvor. Nemate. Jer, na samu pomisao o tome da e on da ide u zatvor, vi imate pretnju da e najmonija jedinica u dravi da doe i sve da pobije. I ne samo da je to normalno, nego to pravo njima pripada. Jer, dok su oni krvarili kod Bihaa, ti si naruivao bombardovanje Srbije... I to postoji sve vreme, taj kontekst sve vreme postoji. Zoran od toga ne moe da pobegne. I on zna da je to tako. On je politiar. Znai, mora da vodi rauna o tome da zadovoljava veinski deo Srbije, a ne onaj sa kojim ne moe da vlada. I zbog toga kaem da je pobuna Crvenih beretki bila samo krajnji, poslednji in jedne sinhronizovane akcije koja je trajala od 5. oktobra 2000, gde su kontakti sa Zoranom iniem i ta veza za koju se nadam da sam je objasnio, zloupotrebljavani na nain da je on, ustvari, sa njima blizak, da je on njihov zatitnik, da je on njima dozvolio da se bave kriminalom, da je on taj koji je jednog trenutka njih izdao, a da su se onda oni, potpuno prirodno, okrenuli tamo gde i treba da se okrenu, gde su prepoznali prave vrednosti, gde su prepoznali tradicionalnu Srbiju i srpstvo i junatvo i ojstvo kabinet Vojislava Kotunice i te politike strukture, pa je onda ta pobuna zbog toga takva i bila i zato je i zavrena porazom Zorana inia. Pobuna Crvenih beretki je poraz Zorana inia i njegove vlade i on je toga bio svestan ne samo zato to je morao da smeni Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia, zato to je bio prinuen da ih smeni, nego i zbog toga to je bio prinuen da postavi Bracanovia na to mesto, znajui da tako predaje slubu njima i, u isto vreme, zbog toga to je znao da je javnost tog trenutka bila apsolutno na strani Vojislava Kotunice i te Jedinice koja je izala naoruana i zapretila celoj dravi. Rekao sam da je posle pobune Crvenih beretki kao poslednjeg ina tog sinhronizovanog, organizovanog i orkestriranog zajednikog pokuaja, i na kraju uspeha, ruenje Slube dravne bezbednosti i borbe oko nje, to je u isto vreme bio veliki poraz vlade Zorana inia. Dolo je i do puno kompromisa, kao to je bilo postavljenje Bracanovia na mesto operativnog naelnika, iako je bio zamenik, ali osoba koja sprovodi odluke. Zoran ini je posle toga otiao u Kulu, jo jednom, iao je na slavu, to je bilo 21. novembra, nekoliko dana posle toga i tu je pred javnou predstavljeno kao, eto, pomirenje, izmirenje, otprilike, sada je sve u redu, Nisi ti bio kriv, ti si dobar, ovi su loi, ova dvojica su bili loi, imao si loe saradnike, i tako dalje. I tu nastupa nova faza. Zato ovo govorim: zato to nastupa nova faza u odnosima Zorana inia i Jedinice

za specijalne operacije prvooptuenog Ulemeka i nova faza koja je na novi nain ponovo iskoriena da bi se u javnosti nastavila upravo ta vrlo bitna, lano ubaena tema o tome da Zoran ini, bez obzira na svoje kvalitete koje ima kao politiar, sposobnost, znanje, intelekt i tako dalje, ima naalost i tu jednu lou osobinu, da voli da se malo drui onako sa ljudima sa kojima ne bi trebalo, da ne upotrebim neku od gorih rei koje su, izmeu ostalog, upotrebljavali i upotrebljavaju ljudi i dandanas, koji sede sa moje desne strane. I to je glavni element odbrane prvooptuenih, da Zoran ini nije ubijen kao premijer i nije ubijen kao predsednik vlade, jer onda nema politike pozadine, onda nema nikakve konspiracije ili bilo ta drugo, nego ima neraienih rauna. Zbog toga sam, moda malo i opirniji i moda zamaram prisutne, ali mislim da je to jako vano i bitno, s obzirom da sam u gotovo svim situacijama do kojih je dolazilo, u kojima je Zoran bio, bio i lino prisutan i trudim se da govorim uglavnom o takvim stvarima. Za mnoge od tih situacija postoje i drugi svedoci koje mogu da navedem, ali pretpostavljam da e to biti tema kada budem bio ispitivan od strane zastupnika ili optube. Dakle, ta nova faza je bila faza kao nekog pomirenja, otprilike, eto, Hteli su drugi da nas posvaaju. I jedan i drugi nisu verovali da je to tano, niti je Zoran ini vie verovao Ulemeku. Sa Jovicom Staniiem su prestali svi kontakti, moj poslednji telefonski razgovor sa njim u to vreme je bio kada me je on pozvao onog dana kada su smenjeni Goran Petrovi i Zoran Mijatovi, ili dan posle toga, da mi kae da pitam Zorana ako hoe da neto pomogne, jer, eto, njega zove Andrija Savi, nudi mu se da bude naelnik, pa Andrija pita Jovicu, kao: Da li bi hteo, Jovice, ti malo tu, poto zna da ja nisam sposoban da to budem, ali ako bi ti hteo? A Jovica, kao, ekaj, da vidim ja to sa Zoranom. Ja sam to preneo od rei do rei Zoranu. Zoran mi je rekao da mu kaem da moe da pomogne tako to e da prestane da meetari i da petlja i da dalje izigrava neku vlast. I ja sam ga okrenuo i, od rei do rei, tako mu to preneo. Jedva sam i ekao, poto je rekao da mu to kaem, i to je bio poslednji moj kontakt sa njim i sa tom grupom. To ne znai da su oni prestali da se i dalje bave opstruisanjem vlade i pozivanjem na nas, iako se sa nama vie nisu ni viali, jer to je ve bila, onako, optepoznata stvar da se mi tu druimo i da mi pravimo neke tajne dogovore. Milorada Lukovia sam video prvi put posle pobune Crvenih beretki poetkom decembra 2001. na veeri u restoranu Cepter u Ulici kralja Petra i to je razliito od ovoga, poto sam imao prilike da vidim u javnosti, i u medijima proitam, koliko sam razumeo, da postoje dve veere. Ja sam bio prisutan na ovoj i ona je bila prva posle pobune Crvenih beretki. Doao sam poslednji, negde oko devet i neto, i tu su sedeli sa ove strane, moje, sa koje sam ja dolazio, prvi u oku Milorad Lukovi, do njega Zoran ini, Ruica ini, preko puta Nemanja Kolesar, Zoran Janjuevi i Milan Jankovi. Znai njih estoro i ja sam bio sedmi. Nisam znao da e on biti tu, niti sam znao da e bilo ko biti. Ja sam posle pobune Crvenih beretki otiao iz Beograda i nisam bio tu desetak dana i tog dana sam se vratio. Zoran mi je tada rekao: Doi veeras, imamo neku veeru, doi da se vidimo i da se ispriamo. Nisam ulazio u detalje, ali sam tada, kada sam doao, video njih da ve tu sede. Teme su bile tako neke bezvezne. Lukovi se uglavnom, neto, ne znam, hvalio. Uglavnom u tim situacijama on se trudi da se ponaa prikladno drutvu u kome se tog trenutka nalazi. To govorim na osnovu nekoliko situacija, kada sam bio prisutan. Ovo je bila prva i jedina situacija

35

36

koja je bila neka, da tako kaem, neformalna, nezvanina, mislim, ali sam bio u nekim drugim situacijama kada sam imao priliku da sluam njegove prie iz Legije stranaca, njegova herojstva, ta je on sve uradio, rat i tako dalje. Uglavnom se tu neto hvalio. Imali smo jedan, da tako kaem, mali polukonflikt, on i ja. Ja sam bio vrlo nezadovoljan to on tu sedi, i po prirodi svog karaktera, ja to i ne skrivam. Zbog toga se nisam ni bavio politikom, zato to to nisam u stanju da uradim. Milan Jankovi je bio tako zauen, mislim, njegovim prisustvom, Janjuevi i Kolesar su utali, Ruica je neto razgovarala sa mnom, on je neto tako razgovarao sa Zoranom. Znai, to govorim zbog toga to verujem da je na tu veeru njega pozvao Zoran ini, ne verujem da ga je pozvao bilo ko drugi. Ne znam taan povod za taj poziv, kaem da nisam bio tu, ali me ne bi iznenadilo da je posle tog, da tako kaem, nekog pomirenja posle pobune Crvenih beretki, bilo onako, kao, Ej, hajde sada, ta da se radi, moramo da idemo dalje. Poto znam da je Milorad Lukovi sve vreme priao kako je u poslovima i kako je krenuo da se bavi biznisom i kako taj biznis razvija u Grkoj i negde na Tajlandu. I ja sam bio prisutan jednom prilikom u zgradi Vlade, negde, ne znam, 2001. godine, kada je doao i seam se razgovora, na hodniku sam ga video kada sam prolazio i video ga. Razgovarao je bio sa edomirom, neto ga je on pitao i onda je on rekao: Ne, ne, ja se bavim poslovima. I tako dalje. Znai, ne bi me iznenadilo da je on neto Zoranu rekao u stilu, Ej, efe, je li moe da mi pomogne, neto bih hteo da radim ili ne bih hteo da radim, i tako dalje, pa da je Zoran onda rekao: Hajde, doi, i tako dalje. Ja sam bio tu prisutan oko sat vremena, on je bio bez obezbeenja, nije imao obezbeenje, to je takoe bilo vrlo udno, to sam zapamtio. Traio mi je telefon na kraju te veeri da zove nekoga. Nekoga je zvao. Mislim da je tog dana neko dobio ili je trebalo da dobije dete, erku, tako neto. Mislim, znam da je neto bilo, da je stalno zvao oko toga. Znai, tada sam ga video i video sam ga sledei i poslednji put 2002. godine, u prolee. Ovo sve govorim i, rei u posle zbog ega govorim, zato to je injenica da smo se on i ja videli pet puta, odnosno mogu tano da nabrojim. Nadam se da e me advokati pitati, pa u se potruditi da tano nabrojim koliko sam se putao video sa njim. Mi smo se videli toliko puta, a to kaem jer tih toliko, etiri ili pet puta, nismo razmenili 15 reenica. Izmeu nas dvojice nije razmenjeno 15 reenica i zbog toga to je izmeu nas dvojice postojala neka vrsta mrnje, antagonizma, neprijateljstva. Ja se njemu nisam dopadao, on se meni nije dopadao. Da li je razlog bio taj to je on uo da sam bio umean u postavljanje Gorana Petrovia ili neto drugo, nije vano, nije ni bitno, ali govorim zbog toga to je tokom ta tri ili etiri susreta i koji su gde tano bili, u mom stanu, kao to je bio i u mojoj kancelariji, kao to je bio i tada na veeri, kao to me je zvao telefonom. Ali, rei u, kao to sam sada rekao razloge, zbog ega je bio kod mene u kancelariji i ta je radio kod mene u stanu i, naravno, uz dogovor sa aktuelnom vlau, uz posredstvo svojih advokata, pokuao da zloupotrebi injenicu da se sa mnom video i da je tada progovorio dve reenice, kao tada na toj veeri. Znai, tada na toj veeri sa mnom je progovorio jednu jedinu reenicu, tipa: ta je mali, to si nervozan? Ili: Bebo, to si nervozan? Otili su ti Goran i Zoran. I to nakon moje reakcije pre toga, a odnosila se na komentarisanja njegovog maltretiranja konobara.

Znai, da iskoristi, da manipulacijom i laima verujem da se on stidi toga to lae, verujem, bez obzira to se radi o takvoj linosti, verujem da se toga stidi i jedva ekam suoenje sa njim i odgovor na to, kada smo on i ja, poto se nikada u ivotu nismo videli u Surinu, kada je on to sa mnom u Surinu razgovarao, kada sam ja njemu davao spiskove za privatizaciju firmi, kada sam ja sa njim razgovarao o prodaji droge ili bilo ega drugog. Zato govorim o ovim detaljima i zato sada to i pominjem. Sledei put smo se videli, mogu i taj detalj da pripremim za sutra, jer sam vodio beleke raznih dogaaja dok sam bio u vladi, pa mogu tako da naem i taj taan datum. Ali, to nije toliko sada bitno, i mislim da je to bio, ne da mislim, nego sam skoro siguran, da je to bio i poslednji susret Zorana inia sa njim. To je bilo 2002. godine, negde u prolee. Zoran me je jednog dana pozvao i rekao mi je: Ej, je li moe da zove Stanka Subotia? Ja kaem: Mogu, to? Pa, zna ta mi se desilo, zvao me je Legija. Ja iznenaen, otkud on, poto znam da u meuvremenu nisu bili u kontaktu, ili, ako jesu, to je tako neto strano retko, ma kao: Naao mi telefon, zvao me i rekao mi, kao, je li moemo da se vidimo... Ili mu je ispriao preko telefona, to sada nije ni vano. Ne seam se ustvari, moda je vano, ali ja se toga ne seam. Uglavnom je rekao da ga je Legija zvao da mu kae: Hej, Zorane, da li ti zna da mene hoe da ubije Stanko Suboti i da mu ti u tome pomae. Onda je Zoran rekao: O emu pria, kakav ja, kakav Stanko Suboti? Ne, ne, meni su to rekli moji Hrvati, hrvatska sluba, da hoe mene da ubije Stanko Suboti, pa, zna ta, da ne bi sada tu bilo krvi do kolena i da ne bih ja ubio njega, hajde ti vidi sa njim o emu se tu radi. I onda Zoran, kakav je ve bio, pozove mene i kae mi: Ej, molim te, hajde ga zovi, hajde mi njih dvojicu da spojimo, pa neka oni to rasprave, nemoj tu sad da bude opet neto po novinama, poto su, naravno, i Stanko Suboti i Legija vezivani za Zorana i to su ti paradoksi o kojima sam malopre govorio. Milorad Lukovi, siguran sam, znai, siguran sam, to mogu da tvrdim, da se sa mnogo politiara DOS, u periodu od 5. oktobra 2000. do 13. marta 2003, video nebrojeno puta vie nego sa Zoranom iniem. Znai, od Duana Mihajlovia, ali, hajde, kao, eto, Duan Mihajlovi je ministar policije, pa je morao, a i sa Zoranom iniem se on video, jer je predsednik vlade, ili, recimo, Neboja ovi, ali opet e neko rei, pa da, ali to je zbog juga Srbije. Ali niko ne vezuje zatitu Legijinog divljanja po Beogradu, divljanja, znai, koje je kulminiralo tokom 2002. godine doi emo i do toga iivljavanja po kafanama, hapenja ljudi, maltretiranja, pucanja po lokalima, teranja da pevaju pesme, da ljube majice Radovana Karadia, zakljuavanje cele diskoteke i teranje ljudi unutra da pevaju i da psuju Karlu del Ponte i tako dalje. I niko to ne vezuje za zatitu tih ljudi koji su se sa njim vie puta viali, nego za zatitu Zorana inia. I taj problem koji je Zoran imao zbog toga to je na taj nain ve bio obeleen u javnosti, pomo koju nije imao ni sa jedne strane, i to u vas podsetiti, ak ni od svoje stranke. ak je i njegova stranka beala od sukoba sa drugim politiarima, izuzev dva ili tri lana stranke, mislim na Gorana Vesia, edomira Jovanovia i eventualno Zorana ivkovia, ali svi oni su vrlo brzo stavljeni u isti ko. Oni drugi to nisu radili. Na taj nain doveden je u vezu i Stanko Suboti, i samo mu je jo to trebalo. Ja sam onda zvao Stanka Subotia, ispriao mu o emu se radi, on nije hteo da doe i rekao je: Ma, ne pada mi na pamet, pa to je nametaljka, ti zna ta on meni radi. To zna ta on meni

37

38

radi znai da je negde od 2001. godine, kada je poelo u javnosti da se pria o duvanskoj aferi i kada je poelo da se pria o tome da sa Canetom Subotiem vezu odravaju Vladimir Popovi i Zoran ini, meni je Legija, posredno nekoliko puta, a jednom prilikom i lino znam tano datum, to je 13. jun 2001. godine, kada je bila preskonferencija o otkrivenim leevima u Batajnici sreo sam ga na vratima MUP, sa erkom u naruju, u kratkim pantalonama. Rekao mi je: Ej, vidi, pozdravi Stanka i reci mu da one pare to duguje Kesneru (nekom tamo iz te trgovine, koji se pojavljivao takoe u novinama), bilo bi dobro da vrati, zato to to ima veze sa nama, sa Jedinicom. Zna to, da ti sada ne objanjavam. Ali otprilike znate, moete da pretpostavite kako je izgledao taj njegov komentar. U isto vreme to je radio i preko drugih ljudi, tako da je Suboti dobijao u prvo vreme upozorenja, a kasnije i pretnje koje nisu bile nikad direktne, one su uvek dobronamerne, da bi bilo dobro da se te pare od tog oveka, koje su mu 100% ostale kod Stanka Subotia, nekako zavre, ili da se vrate tom oveku. Mislim da su ak Lukovi i on neki roaci, i on je to priao: Nije ni vano, a bilo bi dobro jer bi to bilo dobro i zbog Jedinice. Nikada se ne kae kako. Kao to je bilo posle 5. oktobra na sastancima. Recimo, bilo je 20 sastanaka izmeu Zorana inia i Lukovia posle 5. oktobra, jer su to kao strane bitne i vane stvari koje ima da saopti i onda kae: Ej, zna da ovi nai na jugu Srbije ginu tamo svakog dana, to su momci super, mi imamo problem, nemamo pare da kupe izme. Ej, nemaju izme! I onda juri kako da nae da se kupe izme. Zove ministarstvo, nema para, nema budeta, privremeni budet, i tako dalje. Uvek je to bilo neto kao: Jedinica, momci, odbrana, rat, svakog trenutka nam preti opasnost. Kao, nije se zavrilo. To to nema vie bombardovanja, nije to: Evo, vidi jug Srbije, Preevo, vidi Kosovo, vidi sutra Sandak... Stalno je ta neka atmosfera. Suboti nije hteo da doe i rekao mi je: Izvini, reci Zoranu da neu da dolazim. Nemam potrebe da dolazim, to su budalatine, to su gluposti. Ja sam to rekao Zoranu, onda je Zoran rekao: Ej, pa samo e biti gore sada, ta ga kota, neka doe. I, uglavnom, uspeo sam nekako da ga ubedim, znai, uspeo sam nije dobrovoljno, ali je doao. Ja sam rekao Zoranu: Doi e tad i tad, ta predlae? Pa, nita, hajde da se dogovorimo da se vidimo. Gde da se vidimo, gde da se nalazimo u javnosti? Stanko Suboti, Milorad Lukovi, Vladimir Popovi i Zoran ini, negde u nekoj kafani i da raspravljamo ko je koga hteo da ubije, uz vojsku koja nas sve prati, prislukuje nam sve telefone i mi to znamo. I onda, mada mi nemamo ta da krijemo, taj razgovor je mogao da bude sniman i dravna televizija da ga snima, ali ne bi to niko pustio, nego bi samo pustili snimak kako se nas etvorica negde viamo i tako dalje. Onda je Zoran rekao: Pa, zna ta, najbolje je da se naemo kod tebe. Kod mene u stanu. Ja inae ivim sam, pa sam rekao: Dobro. Nije mi to bilo drago, ali kao mnoge stvari koje mi nisu bile drage u prethodne dve godine, uradio sam, ta sam mogao. I doli smo u moj stan, prvo ja, pa Stanko Suboti, pa Zoran ini koga je dovezao njegov voza Aleksandar Bijeli i njegovo obezbeenje i tu je bilo moje policijsko obezbeenje. Znai, ovo govorim zbog toga to postoji ogroman broj svedoka.Recimo, moje obezbeenje su ljudi koji i dandanas rade u policiji, ili ljudi iz obezbeenja Zorana inia jesu ljudi koje sve moete danas da zovete i da proverite. Onda je doao Zoran i bili smo sami jedno 10 minuta. Voza Zorana inia, Bijeli, otiao

je da doveze Legiju i on ga je dovezao u moj stan on. On nije doao sa svojim obezbeenjem, doao je sam. U tom periodu, tih petnaestak minuta dok smo sedeli sami Zoran je rekao Subotiu: Pa, zna ta, verujem da je to glupost i tako dalje, ali zna ta, mnogo ima podmetaina, svi nam rade..., moda je namerno to neko njemu pustio da bi ga opet zavadio sa nama, moda to rade ovi iz vojske, ko zna, ta vas kota, sedne 5 minuta, jeste teko, ali sedi 5 minuta i zavri taj razgovor. To je otprilike bio taj deo. Bijeli je doveo Lukovia. Zvonio je na vrata Bijeli, ja sam otvorio vrata. Lukovi je stajao tu. Video me je. Prvi komentar je bio: O, ala imate tekove! Uao je u stan. Ja sam rekao: Zdravo. On je uao i pozdravio se. Izvadio iz pojasa neki potolj od 10 ne znam ega, centimetara, cola, ve koliki, ono, kao, dok pria sa nama da mu ne smeta, ali, kao, eto, otprilike, uao je u stan, mogao nas je sve pobiti. Stavio ga je na jedan kamin. Pozdravio se sa Zoranom. Iz tog pozdrava i razgovora video sam da se dugo nisu videli, poto je bilo: Pa, gde su ti, pa, gde si ti, pa, ta ima, pa, ta ima? Upoznao se prvi put u ivotu i rukovao se, ne znam da li su se ranije videli, ali vidim da su se on i Suboti tada upoznali. Seo je. Zoran je rekao otprilike ono to sam ja vama rekao: Evo, zvao si me, rekao si mi, reci ta ima. Onda je Ulemek rekao: Pa, zna, mene su zvali ovi moji iz Hrvatske, Hrvati, zna, ovi moji. Oni su mi rekli, kao ti mene neto juri, angaovao si neke ljude da me ubiju, pa sam ja onda da bih te predupredio, malo angaovao moje, pa sam te malo pratio, pa, znam kad si dolazio na aerodrom, pa zna nema potrebe... Otprilike, kao: Mislim, ej, to da se poubijamo? Kao i ta sad? I tako dalje. Suboti je gledao, smejao se i rekao mu: Ej, ovee, ne znam o emu pria, kakav ja imam interes, kakve ti i ja imamo ikakve veze u ivotu? Bilo kakve, poslovne, gde se ti i ja dodirujemo? Kakve ti i ja imamo veze? ta imamo ti i ja u ivotu? Pa, mislim, to nije bio nikakav povieni ton niti je to bila neka svaa, to je znai, otprilike, bio prijateljski razgovor, tako je delovalo i ta atmosfera. Ali, kad vodite razgovore ovog tipa, jasno vam je da neto nije normalno i zato kaem, ako neko moda protumai da je tu bilo neke svae ili neega, ne, ak su sedeli jedan do drugoga, na jednoj sofi Suboti i Ulemek. Zoran je sedeo odvojeno, a ja sam stajao sa strane i doneo im tu neto, kafu ili vodu, ili ve ta, i nastavio da stojim, poto je to sve ukupno trajalo 15 minuta, to njegovo boravljenje u mom stanu. I nita, onda je on tu neto objasnio, ko je to njemu rekao, zato mu je rekao, ne znam neka imena, poeo je da nabraja neka imena, da li Suboti zna ta imena. Onda je on rekao da ne zna i to je otprilike posle tri minuta bilo jasno da je to jedna prazna pria koja nema nikakve veze, da je jedini cilj bio da do tog susreta doe. I nama nije bilo jasno zato je do tog susreta dolo. Zoran je video da je to tako i posle 6 ili 7 minuta je rekao: Dobro, ej, onda je ovo sve u redu, hajde idem ja. Hoe ti, kao Legiji, je li idete svi, je li idemo? Poto Legija nije imao ni vozaa ni obezeenje, ni kola, jer ga je doveo voza Zorana inia, morao je da saeka. On je rekao: Pa, ne mogu moram da zovem. Onda mu je Suboti rekao: Pa nema potrebe, imam ja svoje ljude. Jedan od njih je ovek koga jako dobro zna. Bio mu je zamenik u Jedinici, Branko uri. Oni su tu, ja u ih zvati, doi e za tri minuta, odvee te on. On je rekao: Dobro. Znai, Zoran je otiao sa Saletom Bijeliem. On je ostao jo tri ili etiri minuta, koliko je trebalo uriu da doe do vrata.

39

40

Razgovor koji su vodili vie nije bio na temu Hrvatska i tako dalje, neto je bilo oko Kesnera, kao, ovaj je objanjavao Ulemeku da Kesner lae, i tako dalje. Zvonio je uri, on, dodue, mislim da nije znao jer se iznenadio. Tano, nije znao, ovaj je rekao: Pozvae te moji. I kada je doao uri, iznenadio se i rekao: Hej, otkud ti? I otili su. Ovo govorim zbog toga to je on u toj svojoj laljivoj izjavi, za koju znam da je nije sam sastavio i napisao, nego su mu dali da je kao takvu potpie, rekao da kada je bio u mom stanu sa Zoranom iniem, da je Zoran ini otiao, a onda, kada smo mi ostali sami, on i ja smo se dogovarali oko prodaje droge. On i ja prvo nismo bili sami, tu je bio Stanko Suboti sve vreme i postoji, rekao sam, 20 svedoka koji su bili ispred vrata i na mom spratu i znaju tano kada je uao, kada je izaao i tako dalje i tako dalje. Znai, to to Zoran ini nije iv, ne znai da ne postoji jo neko ko je bio prisutan tom razgovoru i govorim zbog tih manipulacija i to iznosim kao jo jedan primer toga kako se on uhvati za neto to je tano. Tano je da je doao kod mene u stan i tano je da je bio kod mene u stanu i tano je da je Zoran otiao pre nego njega, rekao sam iz kog razloga, jer nije imao ko da ga vozi, jer ga je dovezao voza Zorana inia i onda iskoristi tako neto da bi tu ugradio neku la i sad u javnosti je jedino vano: A je li bio Legija kod tebe u stanu? Ja, znai, mogu da laem, da kaem nije ili da kaem istinu, jeste. Ako kaem jeste, u Srbiji pa to je dovoljno. Kraj. Ovim ljudima koji sede ovde nita drugo ne treba. Naslovna strana novina je priznao je da je bio u njegovom stanu. Znai, ta vrsta manipulacija koju je on sprovodio uz pomo svojih savetnika, uz pomo svojih nezavisnih strunjaka, uz pomo politiara, uz pomo novinara i medija, jeste neto to je posle pobune Crvenih beretki, u periodu do ubistva Zorana inia, direktno sprovoeno od strane Jedinice za specijalne operacije i direktno od Milorada Ulemeka i Duana Spasojevia, kroz kupovinu medija, kroz kontakte sa novinarima, i tako dalje. To je sve sto se tie vianja, odnosa, kontakata posle pobune Crvenih beretki izmeu mene, Ulemeka i Zorana inia. Ne mogu da tvrdim, znai, ne mogu da tvrdim sada, jer ja to ne znam, mislim da se posle toga Zorana ini sa njim vie nikada nije video, zato to se vrlo brzo posle toga desio pokuaj atentata na Ljubiu Buhu i, nekoliko dana posle toga, moj sastanak sa Ljubiom Buhom kada mi je Ljubia Buha ispriao sve ono to se kasnije pojavilo i u obliku razgovora sa specijalnim tuiocem, o svim kriminalnim radnjama i svemu onome to se deavalo i o onome to on zna. Ja sam to, naravno, istog dana preneo i Zoranu iniu i ljudima iz policije, i siguran sam, znai, jedino ako se u tom periodu, u periodu od tog poslednjeg vienja u mom stanu do, recimo, tog dogaaja sa Ljubiom Buhom, ja ne verujem da je tu prolo mesec dana, ako su se nekad uli ili videli, ali sam siguran da se posle toga vie nisu nikada videli. Pokuavao je, naroito u poslednja 3 ili 4 meseca, kako se pribliavalo i kako se zatvarao obru oko njih, koji se stee od maja 2002. godine, vratiu se za nekoliko minuta i na to, kada je konkretno pokuao mnogo puta da stupi u kontakt sa Zoranom. Ne znam ta ga je spreavalo da to uradi direktno telefonom, jer mu nije bio nikakav problem da sazna mobilni telefon Zorana inia, a i Zoran ini je bio ovek koji se javljao na mobilni telefon, nije bio od onih koji mora da prepozna broj. Javljao se, ko god da ga zove i zato je esto menjao brojeve, mada u kasnijoj fazi

vie nije ni drao telefon, nego je bio ili kod vozaa, telohranitelja ili kod sekretarice, ali znam da je pokuavao da stupi u kontakt, a da se ti kontakti nisu desili. Znam da je pokuavao da stupi u kontakt, naroito u ono vreme oko Bagzija i, tada ve, kada je bilo svima jasno. Znai, kada kaem svima, mislim na sve ljude koji su radili u policiji i uestvovali u ovom predmetu. Ne samo Zoranu iniu i nama koji smo bili tu, nego i onim obinim operativcima bilo je jasno da oni ne prezaju ni od ega, ak i od toga da idu na to da ubiju Zorana. U toj fazi je pokuavao da stupi u kontakt sa Milanom Obradoviem. Pokuavao je da stupi u kontakte sa Nenadom Miliem. Vie od 20 puta je Bracanovi direktno Nenadu Miliu davao ponudu tipa Bilo bi dobro da se vidi sa Legijom. Bilo bi dobro, vidi se sa Legijom, zna on ima neka saznanja, ovo nije u redu, hoe da vas posvaaju. Posle hale Limes, a pre 13. marta, kod Nenada Milia je doao ovek ije ime ne znam, ali mogu da saznam, koji je lan Demokratske stranke, ali vrlo blizak Duanu Spasojeviu i surinskom klanu, lan stranke ili simpatizer stranke, mislim, ne neki funkcioner, nego, znaju ga, znaju ga godinama iz stranke, i onda se preko stranke najavio Nenadu Miliu i rekao da mora sa njim da se vidi. I video se sa Nenadom Miliem i tom prilikom je rekao: Ja sam kurir koji nosi poruku od Legije i Duana Spasojevia, da bi bilo dobro da ako hoe Zoran ili ti, ili ve koga on delegira, da se naete i da se dogovorite da se ovo zavri, jer ovo nee na dobro da izae, zna to je veliki problem, ovo pakuju Legiji i mi znamo da iza toga stoji Beba Popovi, jer njega plaa direktno ume. Ja sam bio umetov plaenik i ja sam uspeo da zbog toga, ne na osnovu injenica i dokaza, nego na osnovu toga to me je ume plaao i indoktrinirao, da ubedim Zorana inia i ceo vrh drave da su, ustvari, oni kriminalna organizacija, a da to nije istina i da im se budu videli, oni e odmah dati dokaze i pokazati da to nema nikakve veze. To se deava, odnosno, mislim da je to vano, u trenutku kada je Ljubia Buha ve u bazi u Slovakoj i kada je bezbedan. Ja sam u to, kao to se zna, to je optepoznata stvar, bio direktno ukljuen. I to je bila optepoznata stvar i za Ulemeka i za Spasojevia i za Bracanovia koji je to direktno i saoptavao, mislim Bracanovi, Nenadu Miliu, pretei jo u vreme rada na Makinoj grupi, to se deava u periodu oktobar 1. novembar, mislim da su bila hapenja da to to ja radim sa umetom i to to ja pokuavam da lano optuim Legiju i Duana Spasojevia moe samo da teti, ne znam, radu na Makinoj grupi, a i tome to, kao, onda vie drava, Zoran, nemaju na koga da raunaju, jer ako vi heroje, junake, srpske vitezove, elite da optuite lano, zbog toga to ih najvei kriminalac u Evropi blati i za to koristi jednog od Zoranovih ljudi, pa onda nemojte da oekujete da e ijedan asni policajac vie ikada stati u zatitu Zorana inia, ili bilo koga drugog. Znai, pokuavao je tada da stupi u kontakt, pokuavao je sa Milanom Obradoviem. Najvei, da tako kaem, posrednik u tim kontaktima bio je Milorad Bracanovi, jedan od najvanijih, ali nije bio jedini. Zato govorim da su postojali i drugi posredni kanali da se stupi u kontakt sa Zoranom i zato mislim da se Zoran sa njim nikada vie nije video. Vraam se na ono za ta sam malopre rekao da u se vratiti, Kada je Zoran ini reio i doneo definitivno odluku da sa njima mora da se obrauna, u isto vreme je znao da nema mehanizme vlasti da to moe da uradi. Rekao sam ve da je najavio 2002. godinu kao godinu borbe protiv organizovanog kriminala. Svestan je bio da

41

42

su ti kompromisi koje je napravio sa Jedinicom za specijalne operacije, kao i ti zloini u kojima su uestvovali, teret oko njegove glave koga mora to pre da se rei. Takoe, bio je svestan da u dravi ne postoji nijedan mehanizam, institucija ili grupa ljudi na koju moe da se osloni i sa kojom moe njima da se suprotstavi, naroito i posebno zbog toga to u to vreme vie nije tajna i vie se to ne radi kriom. Savetnici Vojislava Kotunice, mislim na Radeta Bulatovia, Gradimira Nalia, Acu Tomia efa dravne bezbednosti, jesu ljudi koji su direktniji pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovia i Andrije Savia. Znai, u januaru 2002. godine sazvan je skup dravne bezbednosti na Kolarevom univerzitetu, koji organizuje Duan Mihajlovi, na koji se poziva i Zoran ini i Zoran ini dolazi. Meutim, tu je i prvi put od 5. oktobra, odnosno od poetka Zoranove vlade, i Vojislav Kotunica. Zato? Da bi iskazao potovanje novopostavljenim Andriji Saviu i Bracanoviu. Tu je i Tomi, tu je i Rade Bulatovi, tu je i Grada Nali.To su ljudi koji od tog trenutka, s obzirom na to da se bave bezbednou predsednika drave, svakodnevno odravaju kontakte sa Bracanoviem i Saviem i to je Zoranu potpuno jasno da uz ministra policije kakav je Duan Mihajlovi ne mislim neto loe, ali on je pre svega politiar i mora da vodi rauna i o sebi i o stranci i tako dalje uz institucije kakve u dravi imate, razorene, korumpirane, pravosue, sudstvo i tako dalje, uz javnu scenu koja je okrenuta protiv Zorana inia i uz ve izgraene slike o njemu da je on zao i lo ovek, on mora da se okree nekome drugome. Taj neko drugi ne moe da bude niko drugi nego Zapad. U maju 2002. godine, Zoran odlazi u posetu Engleskoj, u posetu britanskom premijeru Toniju Bleru. Ta poseta je pripremana mesec i po ili dva. Glavni razlozi posete, ja sam bio u toj poseti, bili su dogovori oko toga da Britanija kao mona evropska drava, kao znaajna i uticajna i u Ujedinjenim nacijama i u NATO i u OEBS i u Kontakt grupi i tako dalje, moe da bude ta koja e da razume problem koji Zoran ini kao predsednik vlade ima, odnosno da je on talac sopstvenih institucija za koje zna da ih mora oistiti, a nema ime da ih oisti i gde god ih pipne, slede direktne pretnje po njegov ivot. Zbog toga se u to vreme, ili neto ranije, seli iz kue na Studentskom trgu, jer su bezbednosne strukture Nemake procenile da je ugroen i informacije koje su oni dobijali o njegovoj ugroenosti... Prilikom posete Londonu on se dogovara sa ljudima koje je delegirao premijer Toni Bler oko toga da oni pomognu u obraunu sa organizovanim kriminalom u Srbiji. Kad kaem organizovani kriminal, nije se jasno specificiralo ta to znai, ali se znalo koje je glavno arite zbog kojeg se ne moete obraunati sa organizovanim kriminalom. Zbog toga i ne moete da se obraunate sa onim delom kriminala koji je direktno povezan sa dravom i institucijama. Znai, mislilo se vrlo jasno na JSO, ne na ceo JSO, ali na taj zloinaki vrh, znai na tih 10, 20, 30, 40, ne znamo mi to ni sada. Mi sada znamo za njih 3, 4, 5 ljudi, ili 7 koji se pominju. Ne znamo mi, nije njih samo 5 uestvovalo, ima njih jo 20, 30 koji sede i koji se slobodno kreu ovim gradom i koji su srpske patriote, borci, rodoljubi. Znai, borba protiv njih, protiv zemunskog klana, za koji se ve tada uveliko zna ko su i ta su, i tom prilikom poinje i jedna vrsta te saradnje. Znai, govorim, da je to maj 2002. godine, da se zna da tada mora da se smeni Radovan Kneevi, kao naelnik odeljenja za, ne znam da li je za kriminal ili UBPOK, ne znam, ne seam se, ali ega god da je bio naelnik, bio je naelnik toga neega to je bilo vrlo vano i poinje jedna grupa da radi paralelno i nezavisno od Radovana Kneevia.

Normalno, policija je bila do te mere izbuena i do te mere je bila uplja da su te informacije bre dolazile do njih, nego do Zorana inia. I pored toga to je znao da mu je to vano, i pored toga to je znao da je to strano bitno, i pored toga to je znao da je to jako osetljiva tema, Zoran ini je i dalje nastavio da radi posao predsednika vlade, bavei se onim to jeste prevashodno zadatak predsednika vlade, odnosno bavei se ekonomijom drave i svi smo svedoci njegove ogromne energije, sastanaka i putovanja, i izbegavanja razgovora na temu kriminal, policija i tako dalje, zbog toga to je govorio tako kao to je govorio. Zbog toga to, ako se obrati graanima Jagodine i kae da je tzv. Bela knjiga glupost, jer tu pie koji su to ljudi kriminalci koji prodaju drogu, a niko od njih nije u zatvoru, onda doe do sukoba ili doe do toga da se ministar policije naljuti, pa ne znam, nee da obavlja dunost, pa ga nema 10 dana u Beogradu i tako dalje, pa ga onda zovemo da se vrati, molimo ga da se vrati kada bude afera Perii, da bi ipak stigao... Onda se pojavljuje na preskonfereciji u planinarskom odelu i sve ve to je obeleilo taj period vladavine DOS, tu jednu heterogenu i razliitu politiku grupaciju kojom je teko upravljati i kad idete na veeru, a ne kad vodite borbu protiv nakaradnog sistema stvaranog 60 godina, koji je metastazirao u poslednjih 15 godina. I da sada, sa tim istim ljudima koje ste nasledili, za koje znate da su neki ni krivi ni duni sauesnici jer su bili u institucijama, ali, u ipak su sauesnici i da e pre tititi glavnog zloinca za ubistva nego to e se tome suprotstaviti, jer u nekoj instanci i oni moraju da odgovaraju. I zbog toga je traio pomo sa strane i verovao da e nekako, stalno je verovao da e se to nekako ipak samo od sebe desiti, da to ne moe dugo da traje i to su te njegove rei ne moete time to ete nekog ubiti zaustaviti neki proces koji toliko traje zato to je to jednostavno proces koji je zapoet i koji se nee zaustaviti. Problem je u tome to je on verovao da e to biti mnogo bre i to je mislio da ne postoje u ovoj zemlji ba tolike snage i da je narod takav da e vrlo brzo sve to zaboraviti i rei: Pa dobro, hajde ipak malo da se zaustavimo. Znai, od tada, od 2001. godine, praktino od pobune Crvenih beretki, to sam ve rekao malopre, tu postoji jedna meusobna igra izmeu nas i njih. Kada kaem nas, mislim na onaj deo vlasti oko Zorana inia, kada kaem njih, mislim na sve njih ostale i na prvooptuenog, a mislim i na Vojislava Kotunicu, poto, ako sam do sada bio dovoljno jasan, jasno vam je da je to jedan isti front. Ne znai da svi lanovi tog fronta moraju meusobno da se drue, viaju i jedan drugome neposredno daju naredbe ili saoptavaju ta su uradili, ali su dovoljno svesni da pripadaju tom istom korpusu i da pripadaju istoj politikoj ideji, kao to se 100.000 ljudi koji su demonstrirali 1996. godine na ulicama meusobno nikada nisu upoznali, ali su bili svi zajedno i uestvovali u tom procesu i jasno je bilo da ona ena koja eta pored vas ima isto politiko miljenje kao vi i da moete, ako vas juri policija, da joj kaete sakrij me i da budete sigurni da vas nee izdati. To mislim i ovde, kada to objanjavam. Dakle, od tada poinje ta igra nerava koja kulminira raznim akcijama koje je vlada Zorana inia, a drugim reima, sam Zoran ini, jer se znalo da to on radi, sprovodila u cilju hapenja i privoenja tih ljudi. Znai, reaktiviranje procesa za otmicu Milorada Mikovia, gde, tano, Milorad Lukovi nije imamo nikakve veze i nije mogao da bude uopte ni optuen za to, jer nikakve dokaze za to nismo imali. Ali su postojali vrlo direktni dokazi za grupu Duana Spasojevia, a znali smo da su Duan Spasojevi i Milorad Lukovi to

43

44

smo ve uveliko znali nokat i meso i da ne moe Lukovi i JSO, kojima Duan Spasojevi kupuje stanove, automobile, aava ih i tako dalje, da dozvole da Duan Spasojevi bude u zatvoru za otmicu koju, naravno, nije uradio i ilo se na to da se ta banda rasturi, naravno, na jedan jedini mogu nain, institucionalno. I onda smo grevito pokuavali da naemo nain, znai, kada nam neko kae: Pa ekaj, ceo grad je znao da su oni kriminalci, ceo grad je znao da oni pljakaju, ubijaju, prodaju drogu, ta je vama toliko trebalo, da odgovorimo: Pa, trebalo nam je da naemo sluaj koji e na nekom sudu u zemlji u kojoj smo iveli, rasturenoj onako politiki korumpiranim sudstvom, nekog tuioca i sudiju koji e da kau: Da, Duane Spasojeviu, ide u zatvor. Na suenju za otmicu Mikovia, kada se suenje odigrava doe 200 elavih momaka sa naoarima, naoruanih motorolama, ne mobilnim telefonima, nego motorolama , u sud, radikali i tako dalje i sada treba da se nae sudija koji e da kae: Duane, ide ti u zatvor sada jer ova dlaka nema veze, nije vana dlaka, znamo mi da si to uradio. Normalno da smo to traili, normalno pokuavali da to naemo. Problem je bio opet u nekoj zakonskoj formi, jer oni su za to krivino delo ve leali u zatvoru i onda ne moete ponovo da ih stavite u zatvor, znai, moete da ih zovete na sud, ali su oni od tog suda pravili cirkus. Mikovi se nije pojavljivao na tom suenju i to je njima omoguavalo da odloe to suenje. ovek se nije pojavljivao jer su mu pretili. Kako da se pojavite u sudnici gde ima 300 ljudi za koje... svako od njih je samoinicijativno na elu napisao Ja sam plaeni ubica. Kako? Normalno nije se pojavljivao. Onda smo nali drugu formu, a to je da se aktivira Budva, jer Budva procesno nije voena u Srbiji. Ona je voena u Crnoj Gori i u Crnoj Gori zavrena, ali nije voena u Srbiji i tu je pronaena neka eventualna mogunost, ljudi koji su na tome radili. Kada kaem ljudi koji su na tome radili, mislim da je to radila grupa od ne mnogo, ali, recimo, sigurno dvadeset ljudi: najvei deo iz policije i jedan deo iz tuilatva. Iz policije neka imena ak znam, iz tuilatva ili pravosua ne znam. I zato su to radili, zato je to radila tako mala grupa? Pa, zato to svaka tajna stvar koja se desi, koja od strane vlasti bude napravljena ili bude uraena, to sutradan izae kao informacija. Izneu vam jedan primer. Na jednom od sastanaka koje je Zoran ini organizovao za borbu protiv trgovine drogom, na kome su bili prisutni ministar policije, okruni tuilac, naelnik Kneevi, ef BIA Goran Petrovi je tada bio, okruni tuilac Rade Terzi, mislim da je bio i Vladan Bati i bio sam prisutan ja, sve to je Zoran ini rekao na tom sasanku, sve, a rekao je izmeu ostalog, poto je ve postojala otprilike ta neka pria koja je izala iz policije, pa kao nije to u redu, kao Zoran se bori protiv organizovanog kriminala, a titi umeta, sa kojim, rekao sam vam, imao je kontakata toliko koliko je imao pre 5. oktobra. Zbog ega? Posle 5. oktobra ih je bilo tri ili etiri. Kontakte sam posle toga odravao ja i bilo ih je moda desetak, do trenutka poetka prie o njemu kao zatienom svedoku, o njemu da svedoi. Znai, govorim o tome to je bilo ranije. I onda je na tom sastanku, poto je Zoran znao da se to pria i poto je video oni se onako kao gurkaju, znate kako to izgleda, sastanak kod predsendika vlade, niko nita ne govori, svi ute i sve je u redu i svi se slau i sve e biti tako i onda, tako su navikli, tako

se funkcionie u poslednih 50 godina u ovoj zemlji, vi posle terate po svome, ali je zadovoljena forma. Bio je sastanak, Miloevi je rekao na sednici vlade: Nemojte da vercujete cigare u Srbiji, pohvatajte sve. Ovi su rekli Razumemo, efe. I sutradan ujutru nastavili da trguju sa njegovim sinom. Znai, to je mehanizam koji funkcionie, a da se to ne bi na njega (Zorana) sluajno odnosilo, on je na tom sastanku rekao: Ej, umeta, Dragoljuba, Bebu, koga god, ej, ko god da ima veze, sve ih bre, pohapsite, ne interesuje me, to je sve olo! mislei na Surin, i tako dalje. Sutradan je Dragoljub, znai, sutradan, Zoranu preneo, kao, ta je to sada, ta njemu treba da on sada pria na tom sastanku da je ume kriminalac, da ume trguje drogom, da ume radi ovo, da ume radi ono. Znai sa tog sastanka gde je bilo petoro ili estoro ljudi. Takvih situacija je bilo nebrojeno. Svaki od tih sastanaka je bio takav i onda je Zoran posle odreenog vremena prestao da gaji bilo kakve iluzije o tome da tu postoji neka grupa na koju moete da se oslonite i da to nee curiti. Uostalom, to je karakteristino za Srbiju: ako to ne zna jo neko, daba je to, to znam samo ja. Znai, iz upravo svih tih razloga koji su postojali, nesigurnosti tih sistema, tih insitucija, buenja svega toga, traili smo neke nove forme i neku malu grupu ljudi koja e to da radi. Ta grupa je formirana u okviru policije. Njom je operativno rukovodio zamenik ministra Nenad Mili, ali je bio upoznat sa najveim delom ili sa gotovo svim i sam ministar policije Duan Mihajlovi. Sa jednim delom i tuioci, i tako dalje. Zoran je bio posrednik u razgovorima sa ljudima iz crnogorske vlasti da se taj predmet nekako iz Crne Gore prebaci u Srbiju, bez obzira na to to su tu oni periferno ukljueni, ali morate da se uhvatite za neto. Znai, mi smo traili povod da nekog od tih ljudi, bilo koga, naravno, ako je mogue Duana Spasojevia, ili bilo koga stavimo u zatvor i da time pokaemo da postoji drava; jer to je bilo pitanje da li postoji drava koju je predstavljao Vojislav Kotunica koji polako u meuvremenu svi znaju gubi vlast i ve posle prvih izbora do kojih dolazi u jesen 2002. godine, je ipak predstavljao neku paralelnu dravu. Bez obzira na tu podrku koju im on prua i koju im on daje, nama je bilo vano i bilo bitno da, bez obzira na sve to, pokaemo da drava postoji osim Zorana inia koji je u tome bio odluan, odlunost je 100 odsto pokazivao i ministar policije Duan Mihajlovi, 100 odsto bez ikakve ograde, njegov zamenik Nenad Mili, Milan Obradovi, ef beogradske policije, Boro Banjac koji je smenio Kneevia, Mile Novakovi glavni, da tako kaem, tehniki, taj operativno ne znam kako se to zove, inspektor koji je to radio i oni su jako dobro suavali obru oko te grupe. Paralelno sa time, strane Slube, naroito engleska, radile su preko svojih kanala i svojih sistema obradu i operativno nadgledanje nad tom grupom i razmenjivali podatke sa dravom, sa dravnim institucijama i znali su da oni kriju Ljilju Buhu, znali, iako nismo znali lokaciju, znali smo ta oni rade, znali smo da opstruiraju sudske procese, znali smo da se dogovaraju sa Acom Tomiem i nalaze sa ljudima iz vojne Slube bezbednosti i tako dalje i tako dalje. Sa druge strane opet, mi smo u to vreme bili drava i bili smo vana institucija drave i prirodno je da smo informacije dobijali sa svih moguih strana i na sve mogue naine. Znai, kroz ono malo to je bilo verno i odano toj nekoj vlasti, jer kao to i sami znate, svedoci smo toga da kad kaem korumpirana policija ili

45

46

korumpirano pravosue, to se tano zna koji je taj deo koji je korumpiran, onaj vrh, oni koji donose odluke, sudska vea ili, ne znam, naelnici odeljenja. Nisu korumpirani operativci, nisu Slubenici. Oni su ljudi koji rade taj svoj posao, meu njima ima ljudi koji savreno dobro taj svoj posao rade, koji se groze kriminala vie nego mi, ali jednostavno znaju da ne mogu da izginu, ta mogu sami. Imao je prilike da se uveri u praksi da su stotine ljudi koji su neto pokuavali najureni, dobili otkaz i tako dalje. Znai, dobijali smo informacije, tada, tokom cele te 2002. godine, da je ta veza izmeu te grupe i Kotuniinog kabineta, koja je i dalje funkcionisala i dalje postojala, posebno vojne Slube bezbednosti, vie nego aktivna. Znai, ne u smislu oni se viaju, kao to bi rekao predsednik, prirodno je da ef vojne Slube vidi sa efom organizovanog kriminala ili voom bande, jer je to u opisu njegovog posla. Nije se on video sa njim, niti je sa njim razgovarao. Pretpostavljam da e biti pitanje o tome, odakle, od koga smo sve to dobijali, ja u to, kada mi ta pitanja budu postavljena odgovoriti i rei. Jedan od dokaza, znai, ak i materijalni dokaz koji postoji, uo sam da ga je pomenuo edomir Jovanovi, ali ja sam ga dobio i ja sam ga predao policiji, je i magnetofonska traka snimljenog razgovora izmeu Neboje Pavkovia, Predraga Popovia, glavnog urednika Nacionala, Gorana Bojia pobratima Neboje Pavkovia iz Republike Srpske iz Banjaluke i ortaka Jovice Petkovia, formalnog flasnika lista Nacional, mada je vlasnik lista Nacional bio Momo Mandi; magnetofonska traka koju je Neboja Pavkovi snimao tajno, sa Popoviem, na iji sastanak je otiao uz posredovanje tog Gorana Bojia zbog toga to su u vreme Kotuniine predsednike kampanje svakodnevno u listu Nacional izlazila pisma Ljilje Buhe i svi smo mi, pa i Pavkovi, optuivani da titimo umeta, jer sa umetom, ve u to vreme uveliko poela ta koordinacija i saradnja oni su znali, sa UBPOK. Znali su da ume dolazi na razgovore, da se vode razgovori. Znali su da ja posredujem, znali su da drava to priprema. Dodue ti razgovori su u to vreme bili neuspeni, jer to nije bilo dovoljno za bilo kakav sudski spor, to to je Buha govorio, ali nezavisno od toga, svi se seamo da je jesen 2002. godine Srbiju obeleila supruga Ljubie Buhe i njena pisma, da je predsednik Jugoslavije uz nagovor svojih savetnika, na osnovu jednog od dopisa koji mu je Ljiljana Buha poslala, Okrunom tuilatvu poslao dopis, potpisan od strane savetnika za bezbednost Bulatovia i Gradimira Nalia, kao advokata, da se pokrene istraga o navodima da je Zoran ini planirao da ubije Vojislava Kotunicu u dogovoru sa Buhom, kod Dragoljuba u stanu, a svedok toga je Ljilja Buha. Znai, do tog nivoa je to ilo i ako bi neko rekao pa to nema veze, to nije vano i tako dalje, odgovorio bi da je to jako vano, zato to je Ljilja Buha bila oslonac kampanje Vojislava Kotunice i zato to Ljilja Buha nije sluajno pala s neba Vojislavu Kotunici, pa se on, kao politiar, uhvatio i rekao: Ovo mi je sada super, sada u ovo da iskoristim da ga unitim, nego to je kampanja bazirana na neemu o je trebalo da se izmisli; onda je Ljila Buha pronaena od strane bande Duana Spasojevia koji se u meuvremenu poeo da bavi politikom. Kako se bavio politikom? Pa, tako to je bacao bombu u predsednitvo DSS, ili to je palio auto Vuksanoviu koji je, kao i DSS protivnik Zorana inia i tako dalje, sve vreme organizvao sastanke i skupljao oko sebe politiare. Naravno, Ulemek je bio siva eminencija i on je bio jedini u bandi koji je umeo da koristi izraze tipa

ealon, ili da bez greke izgovori neki latinski izraz. Ovi su morali da ute, ali je i Duan Spasojevi mogao i bavio se politikom i onda je tu ubaena i Ljilja Buha i ceo taj koncept. Ja ne verujem da je to palo njima samima na pamet, mogu da pekuliem, mogu da sumnjam, mogu da verujem da je to uraeno uz dogovor sa Acom Tomiem i sa vojnom slubom bezbednosti. Zato? Pa zato to je Aca Tomi bio taj koji ih je upozoravao gde da sklanjaju Ljilju Buhu i da je ne uvaju mnogo na tom mestu. Zato? Jer su prislukivali vojna sluba bezbednosti je prislukivala dravu Srbiju neovlaeno, kao to to rade i dan danas, Zorana inia, ljude koji su sprovodili tu akciju i pripremali tu akciju koja je kasnije nazvana Svedok. Ona je kasnije u prvoj fazi bila akcija borbe protiv organizovanog kriminala. Tom prilikom, zbog tih razgovora i svega, Neboja Pavkovi je preko tog svog pobratima doao do Popovia, doao na sastanak i ta kaseta koja traje 30 minuta, koju sam ja posle toga, jer mi ju je Neboja Pavkovi doneo i predao, dao policiji i dao Karleui. Naalost, nita sa njom nije uraeno. Verovatno zato to to zakonski nije dokaz, ili zbog neeg drugog, ali je za policiju moglo da bude indikativno. Meutim, nije ak ni to uraeno, jer je to ona mala diktafonska kaseta. Tog trenutka u policiji nisu imali mogunost da to presluaju, i tako dalje, kako to ve ide. Ali, na toj kaseti Predrag Popovi vrlo jasno kae da to nije deija igra i da zbog toga Pavkovi ne treba da brine, da im je zasmetao, jer im je politiki protivnik, jer oduzima glasove direktno od Kotunice, da to radi njegov tab, da to radi Aca Tomi, da to radi Duan Spasojevi, da su to ljudi, nije ni svestan kakav je to mrak i tako dalje, i tako dalje. Da je to veza Republika Srpska Momo Mandi i tako dalje. Znai, materijalni dokaz, bez obzira to smo mi to znali da je to tako. Od stranih slubi koje su radile, od kojih sam spomenuo Engleze, sa kim su oni sve radili, ja to tano ne znam, a to znaju ljudi koji su sa njima iz policije koordinirali, to nije bila jedina sluba koja je radila na praenju, osmatranju, analizi, emu god ve, kako god da se to zove. Oni su to radili, i mi smo dobijali podatke da su oni jako, jako aktivni. Kad kaem oni, mislim na bandu Duana Spasojevia, mislim na Jedinicu za specijalne operacije, odnosno na taj vrh Jedinice za specijalne operacije, pre svega na njihovog komandanta koji svoju nervozu i taj oseaj napetosti tog trenutka i ne skriva. Znai, ne skriva, jer se ponaa na nain na koji se ipak do tada nije ponaao. Mislim na to iivljavanje i maltretiranje ljudi po Beogradu, svakodnevno i svakonono izlaenje po lokalima, zatvaranje, pretnje, amaranje ljudi. Ali sutra on doe, poto je on ipak fino vaspitan, on ima manire, on je iz fine porodice, on sutra doe i vlasniku lokala koga je vee pre toga maltretirao, amarao ili ne znam ta, kupi tortu, cvee, izvinjava i kae: Bio sam pijan. I mi smo znali da se to deava, jer ne moete da to ne znate kada ste vlast, jednostavno ne moete, kada je vaa Skuptina grada, kada su to vai ljudi, kada ti ljudi koji su glasali za vas sada doivljavaju ovakav teror. Onda oni alju poruke i kau Zorana su lino ljudi zastavljali, zvali su ga na kuu u Uikoj ulici i pitali ga Hej, o emu se radi, ta to znai da Legija svake noi sa 20 30 automobila ide, parta po Beogradu, divlja? I tako dalje. Zoranu je toga bilo preko glave, ali je znao da nema sa kim da se tome suprotstavi. To je trajalo nekoliko meseci. U to vreme su izbori za predsednika, jedni pa drugi,

47

48

oni neuspeni. Znai, cela ta jesen je obeleena time, obeleena ubistvima na ulici, za koje tog trenutka vie nemamo nikakvu dilemu da su uradili oni. Mislim ubistvo ljuke na autoputu, mislim na ubistvo krbe i tako dalje, znai, to oni ne kriju. Kada kaem, oni, ne mislim na Lukovia ili Duana Spasojevia, ali mislim na lanove te bande, naroito one labilnije i one nie vojnike, pa ak i na brau Simovi, koji su bili najvie rangirani i oni su se hvalili po beogradskim kafiima u Strahinjia Bana, ili nonim lokalima, da su oni gazde, da nee oni da dozvole da idu 40 godina na robiju, da su oni izneli 5. oktobar i tako dalje i tako dalje. Znai, od septembra, oktobra 2002. godine, situacija je izmeu njih i nas potpuno jasna. Ne samo zbog nekih reklakazala i posrednih informacija, nego i na osnovu operativnog rada grupe policije koja ih prati, koja ih slua, ili naina na koji oni menjaju telefone pretnji, koje sa njihove strane dolaze. Jednu od tih sam vam malopre spomenuo, Bracanovia i tako dalje. Nikada ta pretnja nije pretnja kao psovka, nego, kao, Jeste li normalni, hoete da ugrozite..., kao, na primer, ne znam, Evo, sada se sprema hiljadu iptara da ue u Preevo, a mi, Jedinica... ko e sutra da ide da se bori tamo, jer nemate nikoga. Vojska nee, za njih znate da nisu vai... I tako dalje. Znai, od te jeseni, od tog njihovog vrlo eksplicitnog ponaanja i slanja poruka nama, da ne govorimo o tome da su svi znali, cela drava, pa naravno i mi, svi graani su znali da je list Identitet njihov i da ste u svakom broju itali to ta Duanu Spasojeviu, Ulemeku i ostalima padne na pamet. Od pisama, od naslovnih strana, od vreanja, od podmetaina, od napada na Zorana inia, vreanja mene ili bilo koga drugog i tako dalje. Listovi postoje, sve moe da se utvrdi i to jeste, siguran sam, dokaz koji u bilo kakvom sudskom procesu moe da pokae da je grupa koja je to radila i koja je time rukovodila, tu najavljivala nain na koji e se obraunati sa dravom. To, naravno, kulminira u vreme kada je Ljubia Buha iz Turske sklonjen u Slovaku, kao to sam malopre spomenuo, i priprema za izglasavanje Zakona o specijalnom sudu za borbu protiv organizovanog kriminala i traenjem specijalnog tuioca. Oni znaju da im vreme istie, idu na to da uz pomo svojih advokata, savetnika, plaenika, novinara i ostalih plaenika koji su u srpskoj javnosti proglaavani za nezavisne analitiare, opstruiraju donoenje tog zakona; ako ne ba to da ne vai retroaktivno, pa kao, i ako dokaete da jesmo, to vie nee biti kanjivo a, paralelno sa tim pokuavaju, to je ono to sam malopre pomenuo, da ipak neku vrstu kontakta ako mogu naprave, pa da jo jednom, ako budu uspeli, prevuku vladu Zorana inia i ostale edne preko vode, kao to su to uspeli da urade tokom pobune Crvenih beretki. Naravno, sve vreme oslanjajui se na one institucije koji im tu podrku i daju, politike stranke u Srbiji, ne samo opozicione nego i na Kotunicu i njegovu stranku i na tu instituciju koju on i dalje predstavlja. Seate se da je on tek krajem januara prestao da bude predsednik drave, da je tada ipak bio predsednik drave i vrhovni komandant, naravno vojske. Znai, nama je potpuno jasno, Zoranu iniu je potpuno jasno, od perioda septembar, oktobar, novembar, da sve to i sa jedne i sa druge strane moe da se zavri samo na jedan jedini nain a, to je da oni zavre u zatvoru. Plaio se kako e se to desiti i da li su ove institucije dovoljno sposobne, bez obzira to se trude, da li su dovoljno sposobne da to urade, ali se nije postavljalo pitanje da li postoji tu neka

dilema, neki dogovor, da li moe da se napravi neka abolicija ne! Nije mu padalo na pamet da mogu da se toliko osile, nije mu padalo na pamet, to nije verovao do poslednjih mesec dana i do Limesa. Od Limesa je ve poeo da veruje da moe da im padne na pamet ak i takva stvar da pokuaju da ga ubiju. Znai, verovao je da mogu da pokuaju da naprave neki incident, da mogu da pokuaju da zauzmu vladu, da mogu da dignu u vazduh, ne znam, neku instituciju, most, zauzmu aerodrom, ili bilo ta slino, to su oni inae stalno proturali, proputali, ali mu nije padalo na pamet da mogu da se usude da ubiju i njega, zato to, kao, ta e time dobiti. I to je ta njegova reenica, otprilike, kao, Pa ta e se desiti kada ubijete mene, ta moe da se desi. Nije mogao da veruje da e se desiti to to se deava danas u zemlji u kojoj ivimo, a to znai, da vlast direktno titi optuene za ubistvo Zorana inia. Kada kaem direktno titi imam stotine argumenata da to dokaem. Rei u samo jedan za koji verujem da ga ni vi ne znate i da ga ne znaju prisutni. Pre neto manje od 2 meseca, jedan od glavnooptuenih sa liste, Vladimir Milosavljevi Budala, lociran je u Beu, na adresi, sa automobilom, sve, od strane Jugoslovena, ljudi koji ive tamo. O tome su obaveteni dravni organi Srbije, pa ak i sam predsednik Boris Tadi koji je prilikom posete Austriji imao zadatak da razgovara sa Austrijancima kako e se to dogovoriti. Do jue, ne znam da li je danas, do jue, znai, naravno, da je o tome obaveten MUP, dravna bezbednost, SID, svi o tome imaju podatak ve 2 meseca. Do jue, od strane ove drave nije uraen nijedan akt, kada kaem akt, nije obavljen ni telefonski razgovor sa nekim u Austriji da se kae, hej, tamo je, poto se on verovatno nalazi na divljem pasou, to su informacije ovo to vam ja govorim, znai to su informacije koje nije policija dala, pa da sada moe austrijska policija na osnovu toga da reaguje. Ne, ali, je zato stigla informacija do njega da je izgleda provaljen i da treba da promeni adresu i verovatno je to znamokao podatak od pre nedelju dana, traio novu adresu, gde e da se skloni i da mu zamene auto koji vozi, BMV M5. Znai, ta to drugo dokazuje, nego da vlast ove drave, znai, jednog, on je trei ili etvrti ili peti na toj optunici, te podatke imaju ve 2 meseca, ali nisu nali za shodno i za potrebno da poalju dva inspektora u Austriju da kau Evo, mi dolazimo, gde je, evo vam slika, evo vam on, hajde da ga saekamo noas, da ga uhapsimo i da ga vratimo nazad. Naravno da tamo dolaze i ovi drugi i naravno da, ako hoete da znate gde su Simovii ili gde su, ne znam jo ko se krije od njih, dovoljno vam je da odete u Beograd etiri dana u neki kafi u Zemunu ili u Stahinjia Bana ili u inostranstvo, Be, Minhen, posle 3 dana ete stupiti u kontakt sa njim, ako elite. Svako to moe da uradi, ali ne moe da uradi naa policija i naa vlast. Zato? Zato to im ne odgovara, to je ono to treba javnost i, pretpostavljam, sud da utvrde zato njima ne odgovara da se sazna istina o tome zato je Zoran ini ubijen i zato vie vole da se stvori pria oko toga da je Zoran ini bio povezan sa kriminalom i da je od tog kriminala stradao, a ne istina o tome da je Zoran ini ubijen zato to je reformisao dravu, zato to je bio prvi demokratski predsednik vlade ove drave u poslednjih ne znam koliko stotina godina, zato to se borio protiv organizovanog kriminala, jer nije mogao organizovani kriminal ni oima da vidi. To svako zna.

49

50

Svako, ko je sa Zoranom iniem bio prijatelj i u vreme kada je on bio opozicionar. To to je on imao kontakte sa ovima i sa onima, to pokazuje samo to da je on bio pametan politiar i da je bio pragmatian i da mu je i cilj ne da strada i da izgori u vremenu Miloevia, nego da je prirodno da e se sa nekim od tih ljudi vidi i sazna neki podatak i zbog toga skloni, kao to se sklonio puno puta u prethodnih desetak godina. Ali, to nije jedini argument, ovo to sam rekao za Vladimira Milosavljevia, nije jedini argument koji moe da bude dokaz da ova vlast titi ljude koji se nalaze iza mojih lea i to nije jedini dokaz da su sa tim istim ljudima urovali u vreme dok je Zoran ini bio iv i da su se sa tim istim ljudima dogovarali kako Kotunica da doe na vlast. Da li je o tome bio obaveten Kotunica ili nije bio, da li je on to znao ili nije znao, to je stvar neke druge istrage. Pomagali su mu na sve mogue naine. Kao to su mu pomagali sa Ljiljanom Buhom, oni su bili glavni operativni menaderi kampanje predsednikih izbora Vojislava Kotunice banda Duana Spasojevia. Oni su to znali, oni su u tome uestvovali, ako on nije znao, pa, znali su njegovi najblii saradnici. udno je malo da su njegovi najblii saradnici znali, u krajnjem sluaju, zbog ega se i sam lino na to pozivao? Zbog ega je sam to koristio? Setite se duela izmeu njega i Labusa, koji su prenosile sve televizije i svi graani Srbije gledali. Jedino to je on imao da pria i da napada Labusa je bio ume, Surin, asfaltiranje, Ljilja Buha, vidite ta kae ena, i tako dalje i tako dalje. Znai, siguran sam da u tim dogovorima Kotunica da doe na vlast verovatno institucionalno ako moe, ali ako ne moe, pa to da ne bude i vaninstitucionalno? Njima to nee biti prvi put, bie im po ko zna koji put, a ovi e na sve mogue naine pokuati da to zatakaju, dovoljno se u Srbiji ve zna o Zoranu iniu kao kriminalcu, dovoljno je u Srbiji jasno da, kada bude bio ubijen, bie ubijen jer je neto ostao duan, ustvari, toj bandi. Podsetiu vas i ko je to trovao spsku javnost i ko je to uspeo da veinu graana Srbije ubedi da je Zoran ini ili ja, Vladimir Popovi, njegov saradnik, ili, ne znam, eda Jovanovi, ili, ne znam, ve ko drugi, da smo svi mi, ustvari, zloinaka organizacija kriminala. Uspeo je savetnik za medije Vojislava Kotunice, koji je sa pozicije savetnika za medije to radio neprekidno dve i po godine, neprekidno i to je znai direktna veza, direktna pomo u isto vreme ostvarenju sna da Vojislav Kotunica doe na mesto predsednika vlade i u krajnjem sluaju, svedoci smo toga da se to danas i desilo. Da je Zoran ini iv, za hiljadu godina Vojislav Kotunica ne bi mogao da bude predsednik vlade i to zna svaki graanin Srbije. ta su razlozi za to, to sada nije vano. On je na kraju postao to to je postao i ja imam razloge da verujem i da sumnjam, a o tome u govoriti i vrlo eksplicitnije i konkretnije kada mi neko bude postavljao pitanja, poto znam da hoe, o tome, koja su to moja saznanja. Osim toga, ja nemam natprirodne sposobnosti i moi kao prvooptueni pa da mogu neto da pretpostavljam i da znam. Ja donosim zakljuke na osnovu sopstvene inteligencije i onoga to sam imao prilike da vidim. To je otprilike to, verovatno sam puno stvari preskoio, ali priau, kada mi budete postavili pitanja.

Predsednik vea: U vaem svedoenju sada ste rekli da od pre dva meseca nai dravni organi imaju podatak od strane austrijskih vlasti gde se krije optueni u ovoj krivinoj stvari po optunici specijalnog tuioca, Vladimir Milosavljevi. Vladimir Popovi: Da. Tako je. Predsednik vea: Odgovorite nam odakle vam je to poznato, ko je sve obaveten o tim injenicama i da li imate podatak da li je u zvaninoj formi od strane austrijskih vlasti, Interpola, policije Republike Austrije obavetena naa drava o tome da bi mogli da mi preduzmemo mere kao sud, u cilju proveravanja vaih navoda? Vladimir Popovi: Rei u vam. Da. Imam saznanja iz nekoliko izvora. Jedan je iz obavetajnih, stranih obavetajnih slubi evropskih drava u Beu, Austriji: oni su mi to rekli, njihovi ljudi. Znai, to je ono intelidens, to se kae, podatak, a imam podatak i od jednog naeg oveka, znai, jednog naeg oveka koji radi kao Slubenik u naoj ambasadi u Beu i mi nai dravni organi su obaveteni zvaninom formom od nae ambasade u Beu. Ne od austrijske policije. Policija austrijska eka da dobije zahtev od naih dravnih organa. Austrijska policija zna posredno da je to tako. Znai, oni su posredno dobili informacije o njemu gde stanuje, samo to, kaem vam, siguran sam da tamo vie nije, poto sam pre 7 dana uo od naih ljudi koji ive u Beu. Jer zbog sopstvene i line bezbednosti imam potrebu da sa odreenim brojem ljudi ostvarujem kontakte i da saznajem neke stvari. Nije mi svejedno da li je u Beu, kada sam ja tamo, tu, ne znam, i Simovi ili je doao neko od njih i tako dalje. Zbog toga te informacije dobijam i ja ovde nisam rekao podatak, da je tamo bio i Simovi, to sam znao pre nekoliko meseci, ali to nisu znali dravi organi. Ja sam ovde izneo podatak za koji znam da ga nai dravi organi znaju. Znai, naa ambasada je poslala zvanino dopis SID, na nain na koji to ide, kopija toga u MUP. Oni su sa time upoznati. Znam da je predsednik drave sa time upoznat, jer kada je bio u poseti Beu upoznali su ga Slubenici ambasade da, kao, evo to je proces. Seate se da je on bio pre mesec dana i do dana dananjeg nijedan zvanian podatak nije dat. Mislim, njima nije stigao, a imam kontakte i sa ljudima iz austrijske policije zbog bezbednosti, svog obezbeenja, ne sa nekim strukturama koje se bave tim, da tako kaem, postupanjem po poternicama. Ali sam i sa njima kontaktirao, poto sam saznao da ovek tu ivi i saznao da ivi 500 metara od nae ambasade. Znai, ne ivi na nekoj periferiji ili se krije negde, ne krije se, izlazi u prodavnice, kupuje. Videli su ga, on je prepoznat od strane naih ljudi. Znai, nai ljudi koji tamo ive su ga prepoznali i onda su poeli prvo da javljaju, pa policiji, pa je dolo do ambasade i onda je ambasada zvanino obavestila SID i MUP, a znaju svi, i BIA. Predsednik vea: Rekli ste u vaem svedoenju, nakon sluaja kod hale Limes da je prvookrivljeni Milorad Ulemek slao preko posrednika odreene poruke da bi vrio odreene

51

52

pregovore sa predsednikom vlade dr Zoranom iniem, u kontekstu toga da mu se moe neto desiti. I, da li je bilo poruka te vrste, da li su to bile neke pretee poruke, da li su to preko posrednika,ako znate na koji nain i ko su bili, da li su upuivane pretnje njemu ugroavajui njegov ivot ili je to tumaenje sluaja hale Limes bilo da je to demonstracija pretnje i kao upozorenje da mora da se vidi sa njim? Vladimir Popovi: Ne. Nikada to nije bila pretnja i ja sam to nekoliko puta ovde rekao. Jedna od osobina, pored inteligencije koju ta osoba ima, bez obzira na zloinaki um, ali inteligencija je nesporna, njegova glavna osobina je manipulacija i on je ovek koji je manipulator. On je, znai, uvek je to otprilike u stilu Bie ti ao ako se ne vidimo, treba da se vidimo za tvoje dobro. Nikada oni vama ne kau Hej, kao, ubie te Pera, pa treba da se vidimo da ti ja kaem i pomognem, jer vi ste ipak predsednik vlade. E, sada, poto ste predsednik vlade, vi moete da kazete: Ako ima neka saznanja da mi neto preti, pa izvoli, idi kod ministra policije, idi u prvu policijsku stanicu pa prijavi. Zato to uvek mora da bude kod ministra policije ili kod naelnika, ali to je deo mentaliteta ovog naroda, gde se uvek trai predsednik suda, uvek se trai naelnik bolnice da bi vam pogledao to to vam je izalo na uvetu, ne lekar, uvek je to tako i to je taj jedan klie u Srbiji koji vam i nije udan to je takav. Znai objanjavam to zato vam nije udno to neko pokuava da sa vama stupi u kontakt. Nama je bilo jasno zato on hoe kontakt, ali nikad on nije rekao: Taj kontakt hou zbog toga to, ej, spremamo se da te ubijemo, pa hajde da se dogovorimo, ili Sprema se da te ubije neko drugi. Znam da je konkretno, neposredno, znai, ne znam da li je to bio januar ili februar, uvek su to neke prie koje su otprilike vane za dravu, dobre za Zorana, politiki. Poslednja pria koju je pokuavao, mislim da je to ak bilo preko Veruovia, ili drugog nekog od telohranitelja Zoranovih, ali znam da je dola ta pria i do Nenada Milia, o nekom zlatu, milionima, koji se nalaze u Kotoru. Moda sada je verovatno neto greim, ali znam da je otprilike tu je neto, neki iraki dinari, za vreme sankcija, Irak, sto milijardi, miliona, pa tu neko zlato, pa ti iraki dinari nisu vaili, pa je to zamenjeno, pa tu Vojska neto, uvek ono protivnika strana za koju znate da su vai protivnici, oni to neto dre tamo sakriveno u Kotoru, ali on zna, on to moe da pomogne, ali to, ako se sazna.., ne znam ta je bila poenta konkretno. Da li je on to nudio Evo, to moe ti, Zorane, da uzme, pa sad s tim parama da pomogne mala preduzea. To je nain na koji on nudi neke informacije. Ili, kada je, recimo, bilo hapenje eelja. Ne mogu da se setim tano kome je to rekao, da li je to rekao Zoranu Janjueviu ili je rekao nekome drugome, ali znam da je otprilike rekao, mislim da sam ak bio i prisutan, mislim. Zato kaem mislim, zato to mi je to toliko ostalo u seanju da ak ujem taj njegov tonalitet kada to pria, on je rekao: Sluaj, hajde da uradimo akciju, znam da eelj dri etrdeset ili ezdeset miliona maraka u nekom stanu u umicama kod sestre. To ja znam zato to su mu ovi moji menjali kada je bilo marke u euro, pa on bio u panici da mu ne propadne. ak se to i po novinama posle pojavljivalo. Znai, on je bio taj koji je to, kao, predlagao, ne znam, ta da se... kao, upadne policija, pa to je super, kao Zamisli otkrijemo sada, kaemo kakav je eelj politiar koji ima toliko miliona, znai lopov je i on. Odmah e da propadne Radikalna stranka, to je

za vas politiki super i tako dalje. Sastanci koje sam pomenuo posle hale Limes? U to vreme se deava i ta pria i to nuenje oko vienja da bi ispriao priu o tom nekom zlatu u Kotoru. Mislim, neto ima veze sa tim. Mislim da je to ak negde, u nekim novinama posle to i pisalo. Moda Identitet ili Svedok, ili neke od tih njihovih novina. Nenadu Miliu je Bracanovi traio da se vide, jer bi bilo dobro. Poto, ja mislim da izmeu.., taj period oko hale Limes, odnosno, ve do dizanja Difens rouda u vazduh, Bracanovi vie nije ni skrivao da pripada toj grupi. Nije ni mogao da sakrije. On je znao da mu niko ne veruje. On to nikada, naravno, nije priznao, ali kada je bilo dizanje Difensa u vazduh, Zoran je traio da Bracanovi bude smenjen. Traio je tog istog dana da bude smenjen. Meutim, zbog toga to je Zoran tada iao na put za Novu godinu, to je bilo dvatri dana pred Novu godinu, i razloga, kao: Kud sad da ga smenimo da ti ide u Brazil, da ostanemo ovde, ovi e da se ponovo pobune, nemoj, nemoj. Zato? Zato to je Bracanovieva prva pria bila da je Difens digao u vazduh ume. Onda je doao na sastanak i svi su mu se smejali. I rekli mu: ovee, o emu pria? Pa, ceo Beograd je znao u nedelju ujutro. Videli su ljudi Vladu Budalu. Znai, nije se krio, nije se on maskirao. Videli su ga da se tamo vozi kolima.Videli su policajci. Bio je jedan policajac iz obezbeenja, ne znam ijeg, ali mene je vozio tih dana, sluajno mi je dodeljen, bio je policajac u Zemunu, koji zna da su tog jutra doli tamo Simovi i ne znam ko jo. Imali su neku kafanu u koju su ili, neki epeto ili ne znam kako se ve zvao, u Zemunu, neki restoran, gde su oni otvoreno, znai, tu su bili drugi gosti, to nije bio zatvoren klub, znai, dou ljudi sa porodicom da ruaju, na rotilj, a tri stola dalje sede ovi Simovi i zemunski klan i tako dalje i onda oni otvoreno, kao Ala je ono bilo, ala si dobro onog udario... kresnuo... saio. Znai, ceo grad je znao da je to tako, samo to nemate dokaz. Znai, moete samo da ih mrzite. Bilo koga od njih. Ne moete da ih uhapsite. Nemate mogunost da to uradite. Kada su Bracanoviu rekli i smejali se, onda je on doao posle sat vremena i rekao: Ma, reili smo to, to je uradio Borovica. Ko je Borovica? Pa Borovica je neki tamo to isto asfaltira puteve. Pa, kao: Ovaj mu ume uzeo posao, pa mu nije uzeo posao, i tako dalje. Znai, govorim o tome da taj odnos, ta atmosfera je bila takva da vi znate ko je Bracanovi i Bracanovi zna da je pitanje dana kada e on da leti sa tog mesta. To zna i Andrija Savi, ali Bracanovi se isto tako vie plai njih, jer zna ta oni znae, nego ovoga ovde. ta ovi mogu da mu urade? Mogu da ga otpuste. I da ga osudite, pa to treba meka da se rodi da se dokae da je on za neto kriv, jer to je sve uniteno. Advokati, plaenici, mediji, novine, sudije i tako dalje, to e lako da se uniti. Znai, taj odnos izmeu Milia, Obradovia, te grupe koja je radila i Bracanovia je bila potpuno otvorena. Mi smo na suprotnim stranama, pa da vidimo ko e na kraju da bude jai. I Bracanovi je bio taj, koji, kada je predlagao da se vide nije Miliu komentarisao zato, ali oni su znali da je to otprilike, kao, eto, neka ponuda koja je dola u ovom eksplicitnom obliku koji sam malopre rekao, od tog oveka, tog nekog simpatizera ili lana Demokratske stranke, koji je direktno doao i otvoreno rekao: Hej, hajde da napravimo dil. Kao, to da se rei, ume da se skloni, kao ume vreba, to su plaenici, kao to, i Zorana da pustimo da radi. Znai, ne, nikada koliko ja znam da je pretnja bila eksplicitna. Ne tvrdim da nije bila. Ne tvrdim da nije bilo i nekih drugih. Ja govorim o ovome to znam. Znai, bilo ovo preko Bracanovia, bilo to preko Zoranovog obezbeenja, ali je bilo primetno da je to nervozno i da je

53

54

to onako uestalo i da se to deava, kaem vam, kako se neto desi. Ode ume u Slovaku evo ponude da se vidimo. Ne znam, desi se, otkud znam, donesen neki zakon Hajde da se vidimo! Hala Limes Hajde da se vidimo! Znai, kad god su se deavale tako neke prelomne stvari, taj intenzitet je bio jasan i mogli ste na osnovu toga da zakljuujete da je nervoza kod njih sve vea i vea.

2. Saznanja svedoka Popovia o atentatu kod hale Limes

Predsednik vea: Recite nam vaa saznanja za sluaj Limes. Sve to vam je poznato, bilo neposredno, ili posrednim putem. Da li ste razgovarali nakon tog dogaaja sa pokojnim predsednikom vlade dr Zoranom iniem o tome sluaju, da li je on imao svesti o tome da njemu preti opasnost po ivot posle tog dogaaja, kako ga je on okarakterisao, kako je bio obaveten od strane dravnih organa o tom dogaaju, da li je traio poveanje obezbeenja, vei stepen, veu angaovanost, kako je on lino razmatrao taj problem, nakon toga? Vladimir Popovi: Da, imam saznanja, i imam uglavnom posredna saznanja oko samog tog dana i tih dogaanja koja su bila tog dana. Naime, mene je, odnosno, ja sam se uo sa Zoranom Janjueviem, ne znam koliko je to bilo sati, ali recimo da je to bilo petnaestak minuta poto se to desilo. Ja sam njega pozvao i onda mi je on rekao: Hej, nemam vremena, doi kod mene, do kancelarije, nemam vremena da priam, na Zorana pokuali atentat. I to je bilo sve to sam dobio. Onda sam ja doao do njega, do njegove kancelarije i kada sam stigao, onda mi je on rekao, tada je ve on dobio informaciju i saznao da je to Bagzi. I kada sam ja saznao da je to Bagzi, ja sam rekao: Hej, nema ta ti i ja ovde da sedimo i radimo, hajdemo mi kod Duana Mihajlovia. I mi smo otili kod Duana Mihajlovia u kabinet. I bio sam kod Duana u kabinetu od, koliko je to moglo da bude, deset ujutro, pa do, recimo, dva ili tri po podne. Bio sam prisutan dolasku svih ljudi koji su u kabinet dolazili, ukljuujui i tada tuioca Siniu Simia i manje vie znam nain na koji se odvijao tog trenutka taj pokuaj stvaranja optuznice za atentat i razloge zbog ega nije uspeo. Znai, nama je tada bilo potpuno jasno, apsolutno jasno da to sa Bagzijem nije sluajno. Podsetiu vas da je to osoba koja je nestala mesecima pre toga i za kojom, navodno, policija traga, ne moe da ga nae, da se spekulie sa raznim informacijama, da je kao otet, pa nije otet. Ljubia Buha javlja da je otet, nije otet, i tako dalje. Da li se znalo da je on lan te bande? Znalo se. Znai, mi smo znali da je lan te bande, ali da je to za njih super, poto je on vaio za desnu ruku Ljubie Buhe umeta, a u isto vreme bio svedok raznoraznih zloina koji su se desili, otmica, ubistava, i tako dalje, da je to izvanredno sredstvo manipulacije za optuivanje samog Ljubie Buhe, jer je strana stvar da, ako neko uestvuje u otmici Milije Babovia sutra potvrdi da je bilo tako, znai, moe da uradi samo neko ko je u tome bio uesnik, kao to je bio on, a da na kraju kae da je to radio po nalogu Ljubie Buhe umeta i da zbog toga to je uestvovao u toj otmici dobije uz advokate, i medije, i ovako pravosue, dve tri godine i da posle godinu dana izae na slobodu, i to ima svoju cenu, i Boe moj. Znai, znali smo, poto kaem, mi smo jako puno informacija o svemu tome imali, znali smo da je to tako i bilo nam je potpuno jasno i onda Duanu Mihajloviu, kome je, hajde da tako kaem, takoe bilo jasno da je to pokuaj atentata, samo to je on jako veliki formalista, dugogodinji politiar, deo aparata. Onda je on pokuavao da vidi kako sad to moe da se zakonski izvede, ne izvede, pozvao je Siniu Simia da

55

56

doe. Tu su ulazili, izlazili, Karleua i, ne znam, Mile Novakovi, Milan Obradovi, Boro Banjac, i tako dalje. To je trajalo nekoliko sati. Stigli su telefonski listinzi razgovora Dejana Milenkovia iz kojih se videlo, tano po vremenu kada je Zoran napustio kuu da je dobijao, ili prazne SMS poruke, ne mogu sada da se setim, da li su to bili prazne SMS poruke, ili samo pozivi, jednom zazvoni telefon, pa se iskljui. Prvi put, kada je Zoran ini izaao iz kue, drugi put kada je doao na Gazelu i neposredno, trei put, pre nego to je to bilo kod te hale Limes. To je, znai, bio jedini, tog trenutka, materijalni dokaz, ali, znate ta, kolona pod pratnjom, predsednik Vlade, ovek koji pripada tim ljudima u nekom razdrndanom kamionu, na nain na koji je to uradio; tano je, niste znali nain, niko tada nije imao ideju da tu neki ljudi ekaju sa strane i da e pucati iz snajpera ili runih bacaa i tako dalje, ali dovoljno da moete to da okarakteriete kao pokuaj atentata. Onda se pojavio Sinia Simi, i on je onako tu neto bio zateen. Onda je on tu neto mudrovao, pa je gledao, i onda je poelo ono klasino izvlaenje. Onda on nekoga zove telefonom od svojih, onda oni kau: Pa, mi nemamo jo nigde nikakvu izjavu da je to tako. Zato nemaju? Zato to je deo obezbeenja Zorana inia otiao sa Zoranom u Banjaluku. Jedan deo je tu, a ti jo nisu doli u gradsku policiju, nisu dali izjavu, mora da se da..., mislim, moda ja sad neto greim, ali greim zbog toga to se u tu pravnu problematiku ne razumem, ali, otprilike, mora da postoji neka izjava nekoga ko e to da kae da bi onda na osnovu toga policija mogla tuiocu da je preda, a onda tuilac moe, ne znam ta, da odredi pritvor, ili ve tako neto, ili da to kvalifikuje kao to delo. I onda sam ja posredno bio tu, izmeu zvanja vozaa Zorana inia koji je jedini ostao u Beogradu, poto je ef obezbeenja tada bio Veruovi, koji je bio sa Zoranom u Banjaluci. Ja ove druge ljude nisam znao. Mislim, znao sam ih iz vienja, ali nikoga nisam znao po imenu, niti njihove telefone, niti bilo ta, i pokuavao sam preko njega, a to je radio i Zoran Janjuevi i Nenad Mili, da ih nateramo da odu u beogradsku policiju da daju te izjave to pre, da bi se ta procedura pokrenula. Jer, bilo nam je jasno, to je pitanje trenutka, ovi hoe da okarakteriu to kao saobraajni prekraj i da ga zbog toga puste na slobodu, a mi smo hteli da, naravno, to bude ono to i jeste bilo, pogotovo to to nisu bili samo prazni ti SMSovi, bilo je, imali smo ve da je odmah posle toga zvao Vukojevia, da se javio u ilerovu, da je kontaktirao ilerovu, da su mu ovi, ne znam ve ta javili, i tako dalje, to se verovatno iz istrage zna, da se ne desi da tu napravim neku greku, pa da me neko za to hvata kao vano. Ali, bila nam je, znai, potpuno jasna ta koordinacija i veza Dejan Milenkovi ilerova. ilerova, koja je ve mesecima neto to znamo da je pitanje dana kad sa njima i nain na koji treba da se obraunamo, kao to sam rekao. Simi se tu lomio, nisu imali izjavu, voza Bijeli mi je rekao u jednom trenutku da ne moe, naalost, da ode, jer je ekao da mu se istovari nametaj. Ovi drugi nisu smeli da odu dok ne dobiju potvrdu od Veruovia iz Banja Luke. Veruoviev brat je rekao: Nema nita dok svi ne doemo, mi emo da doemo. Oni tvrde da su to radili zbog toga to su mislili i verovali da je beogradska policija na protivnikoj strani, da rade protiv njih, nisu im nita verovali, i tako dalje. Uglavnom, nije postojao taj neki materijalni element, ali je jednog trenutka bilo prelomljeno da se to ipak okarakterie i onda je to Simi nevoljno, ali ipak prihvatio.

E, tog trenutka, to je ve bilo 12, 13 asova, ili tako neto, poto je sve vreme kod ministra u kabinetu upaljen televizor, na nekoj od tih stanica, izjava Zorana inia: Ma kakav atentat, to je pokuaj, to je Srbija, to su vozai, umesto na livadi, veba na autoputu. Znam i razlog zato je to Zoran ini rekao, iako nisam bio sa njim. To je ve period atmosfere gde, i to u vas podsetiti, mesecima, ne samo Identiet nego i Nacional i Svedok i B92, znai sva ta mafijaka glasila1* sprovode hajku na Zorana i Zoranovo obezbeenje: od toga to se preselio u Uiku, do toga, ta e mu toliko telohranitelja. To ne rade samo oni. To rade i savetnici Kotunice. To rade i predstavnici politikih stranaka. To rade i novinari. Ne oni koji su zlonamerni, nego rade ak i oni dobronamerni. Da se ne bi desilo da se tema, kao to je: Pa ekajte, dobro, pa kako to Kotunica ide sam ulicom peke, nema ak nikoga, a Zorana mora da uva pedeset ljudi. Od koga se on to plai? Ko to hoe njega da ubije? Pa, verovatno mu nije savest ista? I onda, jednostavno, ta tema i taj pritisak pod kojim ivite, kada svaki dan itate u novinama da li ete biti ubijeni, ili neete biti ubijeni, u to vreme se deava, javnost to zaboravlja, ali se deava, najmanje desetak putenih traeva, tipa da je na Zorana pucano, tipa Zoran ranjen, ali se to nekako u roku od dvatri sata zataka. Ali, znai, vi ivite u jednoj atmosferi gde svaki dan, otprilike, pitaju: Je li istina, Rojters zove, javili su nam iz italijanske ambasade, Zoran ini ranjen, smrtno? Pa, ne, nije, Zoran ini sedi u kabinetu, i tako dalje. Znai, to nije raeno sluajno, kao to nisu ni ti tekstovi pisani sluajno, kao to nije ni 15 dana pre njegovog ubistva u Identitetu izaao na tri strane tekst o kui Zorana inia sa time kakva mu je koja soba, i gde izlazi, kako izlazi i kako izgleda njegova pratnja. Znai, nije sluajno, nego je to uradio neko ko je imao nameru da poalje poruku: Ej, sve znamo o tebi, reiemo te se. I da ne bi bilo kao da je rekao: Jeste, pokuaj atentata, u Srbiji ne bi bilo kao u nekoj drugoj dravi, da cela javnost stane u zatitu predsednika vlade i da kae: Hej, ko to hoe da ubije predsednika vlade? O emu se tu radi? Nego bi u Srbiji bila tema: Aaa, hoe da ga ubiju. to hoe njega? to nee Kotunicu? Pa, to nee ovia? Pa, to nee Mileta Isakova? Pa, to ba Zorana? Aaa? Pa, ko hoe da ga ubije? Znai, ve je pripremljeno. Pa bi bilo: Droga, ne, asfaltiranje puteva nije sa umetom napravio dil, ne, ne, Cane hoe da ga ubije zbog cigareta. Da bi jednostavno objasnio, iveo je pod pritiskom i pod strahovitim teretom, bilo mu je drae da u tom trenutku kae: Ma, ne, i da u to poveruje. Znai, ne samo to je to rekao nego je u to i poverovao, jer nije imao podatke. Kada je to rekao, on je tek bio izaao iz aviona, to su novinari u meuvremenu ve uli, on je video taj neki incident, ali ga nije registrovao. On je itao novine i video da voza neto naglo koi i ta se desilo? Ovi su rekli: Ma, budala. To se tu zavrilo, ovi su produili, javili onima: Vidite koji je ovo ludak to je ovo uradio. On (Zoran) nastavio je da ita novine i praktino do Banjaluke u avionu dok je bio, uopte nije imao ideju ni ko je to bio, ni ta je bilo, ni kako je bilo, jer to nije ni gledao. Znai, on sam taj in presretanja kolone nije ni gledao, nego je itao novine i onda kada je stigao i kada su ga ovi doekali i rekli verovatno mu je palo na pamet, jao, nemoj sada da bude, ono, atentat jer opet narednih 15 dana u Srbiji nema ekonomije, nema politike, nema privrede, nego petnaest dana Zoran ini ko e da ga ubije, kriminal, cigare i tako dalje. I onda je on tu izjavu dao tog trenutka, dok nije te podatke saznao, i kada smo mi

57

58

tu izjavu uli, kako je to uo Simi, delimino Duan, njega je to moda nerviralo, ali je Simiu pao kamen sa srca, otprilike, kao, Ma hajde, bre, kad premijer kae da nisu hteli da ga ubiju, ta emo mi sada da izgiravamo. Ja neu ! Idemo mi na falsifikat, pa ako utvrdimo u roku od tri, etiri, pet dana da je bio pokuaj, onda e se to ve nekako reiti. Odatle je brebolje otiao. Ostao je tu Duan Mihajlovi i nas nekolicina. Otprilike, kao, Pa, dobro, ta da radimo kad doe Zoran. Vrlo brzo je Zoran dobio informacije, ne seam se od koga, ko mu je to preneo i ko mu je to rekao, da li Janjuevi ili neko drugi, ili neko od onih koji je bio tada sa njim, pa je taj podatak dobio. I jednog trenutka, to znam, uo sam od ljudi koji su bili sa njim tada u Banja Luci, kada je uo da je u kamionu bio Dejan Milenkovi Bagzi i kada je shvatio da to nije nikakva sluajna vonja, nego i on i sve ono to smo mi tad znali, shvatio je da su mu iz ilerove poslali poruku. E, onda je ve promenio miljenje i ako se seate, po povratku ve iz Banja Luke njegova izjava je bila drugaija. Ja se jesam viao sa njim posle toga, i video sam se sa njim posle toga, ne isti dan, ali dan posle toga. Vrlo je to ozbiljno shvatio, mislim da je to onako bilo prvi put da je on shvatio do koje mere su ti ljudi bolesni, do koje granice ta njihova bolest ide, da su oni spremni da to ak urade. I rekao sam vam, on je sve do tada uvek to odbacivao, ne zbog toga to je mislio da oni to ne bi uradili jer su oni dobri, nego zbog toga to je otprilike njegov odgovor uvek bio, Hej, pa vidi kakva je ova drava, mi smo vlast, mi smo drava, pa, pogledaj, ne moemo nita da uradimo. Kakve su institucije, pa takva je i mafija. Pa, mi ne moemo da ih uhapsimo, ma, ni oni ne mogu nikog da ubiju. Mislim, otprilike tako neto, kako je to ve deo Zoranove linosti. Time je te teme otklanjao od sebe. Ja vam kaem, po stoti put ponavljam, on je ovek koga te teme nisu interesovale. One ga nisu privlaile. Postoje ljudi koje te teme privlae, postoje takvi ljudi. Njega to nije interesovalo. On je sebe i svoju misiju video kao nekoga ko e ui u istoriju Srbije, ne po tome to se obraunavao sa kriminalcima, ili, ne znam, reavao neke sluajeve, nego po tome to je to ovek koji je digao standard Srbije, koji je uveo Srbiju u Evropsku uniju, koji je Srbiji doneo period tranzicije i boljeg ivota posle mraka i tako dalje. I takav je bio do poslednjeg dana, bez obzira, to je verovatno i uticalo sigurno tetno na stepen line bezbednosti i bezbednosti i kontrole nad tim slubama kojima je praktino bio on odgovoran, mislim i na MUP, mislim i na pravosue, mislim i na tuilatvo, mislim, naravno, i na BIA. Zbog toga se deavalo da se Bracanovi smenjuje 11 meseci, a ne da bude smenjen u roku od mesec dana, jer ga je nervirala ta sporost, tromost institucija, nasuprot njegovoj ogromnoj brzini. U isto vreme i to da, kao nee on time da se bavi, ima ko drugi da se time bavi, on je mnogo sposobniji za druge stvari. Ali je od hale Limes bio potpuno svestan toga, naroito kada je, da li je to bilo istog dana, ili dan posle toga, preko, odnosno iz Slube bezbednosti dolo da je tano postojao sistem, ve ne znam kako se to zove, preko baznih stanica i utvreno je da su postojali telefonski specijali koji su se aktivirali tog jutra, koji su bili locirani na baznim stanicama kua Zorana inia ne znam, Mostarska petlja, Novi Beograd
1* Vladimir Popovi je nakon svedoenja ispravio ovaj deo iskaza i dopunio da se kvalifikacija odnosi samo na Reviju 92. Prim. ur.

i tako dalje i tako dalje. I na osnovu toga ste mogli da utvrdite potpuno, potpuno da utvrdite da je Zoran ini bio praen. Kad su to utvrdili, to je isti onaj sistem, da vas podsetim, kako su otkriveni ubice Boka Buhe a posle toga je, da li dan ili dva posle toga, je utvreno, i to mi je rekao Janjuevi, ili Nenad Mili, neko od njih dvojice, onako u panici, otkrili su da se to isto deavalo i dok je Zoran ini bio na Kopaoniku. To je otprilike sistem u kome se odreeni telefoni u odreenom trenutku ukljue, samo dok traje ta akcija, 15 minuta pre te akcije, tokom te akcije i petnaest minuta posle toga. Oni samo izmeu sebe komuniciraju, ima ih tano toliko. Znai, nema nikakvih poziva van, nikakvih poziva unutra. Aktiviraju se svi na isti nain, ne znam ve kako, zaboravio sam kako se aktiviraju, neto se okrene neki broj, tano vreme, ili ve kako, i na osnovu toga tano moete da utvrdite da li je taj ovek praen ili nije praen. To je utvreno dan posle toga, njemu je to reeno, on je to znao. On je znao da je upalj, ali je isto tako znao da to to ima, ima. On nema nita drugo. Dodatne mere, oprez, bezbednost, nita on nije traio zato to su se potrudili ovi koji su za to bili zadueni da posle toga to sprovedu i da to urade. Kad kaem ovi, mislim na Ministarstvo policije i mislim na dravnu bezbednost. Oni su, kao, navodno neto tu pojaali obezbeenje, uveli neke mere, ne znam, broj tri, broj pet, ve ne znam ta. Ali, opet, s druge strane, Zoran je upravo zbog toga to je bio optuivan za bahatost, za korienje i zloupotrebu policije, bio politiar koji je eleo da to manje smeta obinim graanima i da se od njih razlikuje, a to je podrzumevalo da nije dozvoljavao, sem u retkim prilikama, da ima proceduru kakva je bila propisana, ne znam, ablendovanje, sirene, ono, ne znam, policija da zaustavlja na semaforima kad on prolazi i tako dalje, i tako dalje, to je podrazumevalo, ne znam, kakav je to stepen bezbednosti. Neki sedmi ili prvi, ako ide od sedam do jedan ili od jedan do sedam, nije ni vano, upravo zbog toga to bi to sutradan odmah bila tema konferencije za tampu Vojislava Kotunice ili njegovih ljudi, ili bila naslovna strana medija Zoran ini bahato kroz crveno svetlo. I onda bi na sledeoj preskonferenciji morao da odgovara na pitanja: Pa dobro, to vi prolazite na crveno? A, to imate ablendovana svetla? A pri tom je i znao da to apsolutno nita ne znai. To je samo onako, jedan cirkus koji se sprovodi ve 50 godina po nekom udbeniku koji je pravljen 1950. ili, ne znam, 1945, 1946. godine, i koji je napravljen tada za Tita ili za to rukovodstvo, i kao, prenosi se iz generacije u generaciju; da to, ako je neko ozbiljan i ako to eli da poisti, moe da poisti za pet minuta, da samo tri u oi i predstavlja neku spoljnu fasadu, i zato to nije ni dozvoljavao, ili im je branio da tu vrstu, da tako kaem, bahatosti ili arogancije, iako je ona zakonski propisana, sprovede. Bio je vrlo uznemiren. Nije se plaio. Znai, nije se plaio. Nije imao strah, ali ga je strano nervirala ideja da njega, kao oveka koji je predsednik vlade, moe eto, tako neko, tipa Dejan Milenkovi da ubije, ili tako neka grupa, iako svi u dravi znaju ko su, kao to su svi beogradski mediji znali ko je banda Duana Spasojevia, ali vi niste mogli da proitate, ne u tim njegovim listovima, nego niti u jednom dnevnom listu, ni jednu jedinu reenicu, nijednu reenicu o nekome od njih. Kao to se danas zna ko ubija po Beogradu, kao to se zna ko organizuje mafiju i ko rukovodi mafijom. Kao to se danas zna ko je na koga pucao kada je pokuao atentat i tako uradio, a nigde to u novinama nema. To u novinama ne postoji. Danas

59

60

ne postoji nita. Danas postojim ja, ili postoji edomir Jovanovi, ili postoji, ne znam, tako neko kao kriminalac. U to vreme je postojao samo Ljubia Buha, a svi znaju da je to tako. Znai, svi znaju. Vlasnici kafia znaju. Trgovci znaju. Ljudi znaju. Devojke znaju. Sponzorue znaju. Ceo Beograd zna ko su oni. Znaju ta rade. Znai, zna se da prodaju drogu, zna se da otimaju, zna se da ubijaju. Nemate dokaze. Znai, i pored svega toga, pored toga to svi to znaju, to znate da to zna policija, to znate da to zna vojska, to znate da to zna pravosue, sudije, tuioci i tako dalje, moe ipak da se desi da se ti ljudi na kraju organizuju uz pomo politike zatite, i pokuaju da ubiju Zorana.

II) Sudski Pretres odran 16. maja 2005. godine

61

62

1. Pitanja zamenika JT Milana Radovanovia o atentatorima

Predsednik vea: Pravo na pitanje za svedoka Vladimira Popovia imaju zamenici specijalnog tuioca. Za re se javlja Milan Radovanovi. Zamenik specijalnog tuioca Milan Radovanovi: Svedok je na poetku izlaganja izneo tvrdnju da zna puno stvari, puno pojedinosti vezano za sam in atentata i poinioce. Da li osim onog to je svedok na prolom glavnom pretresu izneo ima jo nekakvih drugih saznanja o konkretnim licima poiniocima atentata na pokojnog premijera. Vladimir Popovi: Pa, to podrazumeva, to to sam rekao, da sam sticajem okolnosti, pre svega institucionalnih i poslovnih to sam i pokuao u svom prethodnom obraanju ovome sudu da kaem bio ukljuen i poznavao procesne stvari koje su se deavale tokom pripremnih radnji za obraun sa grupom koja se zove zemunski klan, pa sam zbog toga i rekao na poetku da sam upoznat sa puno detalja koji se odnose na ubistvo premijera, ali mislim, gotovo sam siguran, ne znam tano ta imate u predmetu, verujem da vi to ve imate preko ljudi koji su sprovodili tu istragu i tako dalje... Ne, nemam nita vie sem onoga to sam dobio od ljudi koji su tu istragu vodili. Mislim na ljude iz Ministarstva unutranjih poslova, na ljude iz pravosudnih institucija sa kojima sam imao prilike da budem na sastancima, da se viam i tako dalje. Verujem da je to sve ve u predmetu. Ne verujem da postoji neto to ja znam, a da to nije dolo do vas kroz policiju ili kroz druge organe. Milan Radovanovi: Kada je svedok govorio o zemunskom klanu, da li neto moe blie da zna ko je inio taj zemunski klan i ime se konkretno bavio? Vladimir Popovi: Pa, znam uglavnom ono to pretpostavljam da zna i cela javnost u dravi, s tim to sam ja imao privilegiju da sam to saznao neto ranije. Znai, to sam saznao, mislim da sam to proli put spomenuo, prvi put kada sam uo za njih, uo sam kada je to uo i pokojni premijer. To je bilo u maju mesecu 2001. godine, prilikom nae zvanine posete Parizu i oni su tom prilikom uhapeni. Ambasador nae zemlje, gospodin Dikli, rekao nam je da se izvinjava to kasni na neki prijem koji smo imali, jer ima vane obaveze, zovu ga iz Beograda, iz policije, tu u Parizu neka strano vana i bitna kriminalna grupa je uhapena. uli smo tada imena, meutim, ni meni ni premijeru nijedno od tih imena nije uopte bilo poznato. E, onda smo, posle toga, u Beogradu imali priliku da saznamo od ministra policije i od ljudi koji su vodili tu istragu, da se radi o jednoj od najozbiljnijih kriminalnih organizacija u zemlji. Tu je organizovanu grupu, osim onih ljudi koji su na toj poternici, mislim na

onu poternicu koja je objavljena, sainjavalo negde dvadesetak, tridesetak imena. Osim toga, kao to znate, zato su i dobili taj naziv organizovani kriminal, tu grupu su inili ljudi koji su bili njihovi plaenici, ako mogu da upotrebim taj izraz. Ne mislim, ne govorim to u peorativnom smislu, nego govorim u smislu da su dobijali, bilo meseno, bilo u nekim redovnim vremenskim intervalima pauale i nagrade od lanova zemunskog klana, jer su za njihove potrebe zavravali sve ono to im je bilo potrebno da bi mogli neometano da se bave kriminalom koji je u poetku bio prvenstveno kraa automobila i ostali oblici sitnog kriminala, to ve uglavnom znate, da bi kasnije, negde krajem devedesetih godina, kada je, to sam, ako se seate, prolom prilikom i rekao, da je prvooptueni u ovom procesu uticao na stvaranje Duana Spasojevia tako monog i vanog, jer sigurno da Duan Spasojevi, bez obzira na svoje kriminalne predispozicije i talenat koji je imao kao kriminalac, nikada ne bi mogao da postane to to je postao da nije imao podrku kroz institucije to je u prvom periodu dobijao od, pretpostavljam, veza koje je drao Ljubia Buha, svojevremeno dok je Ljubia Buha bio, da tako kaem, njemu pretpostavljeni i dok je Duan Spasojevi bio lan te neke grupe, surinske, za koju su svi u Beogradu znali. Nije moralo da se desi da bude ubijen Zoran i da javnost to sazna, da su se bavili kraom kola. Kasnije smo imali prilike da ujemo da su se verovatno bavili i prodajom narkotika, ali im to, bez obzira na to to su bili jedna od ne znam koliko ve kriminalnih grupa u zemlji u kojoj smo iveli, nije omoguavalo da budu toliko moni i toliko uticajni sve dok nisu poeli da se bave politikom. Vraam se na plaenike: da bi opstali i da bi sauvali monopol koji su dobili uz pomo drave, a dobili su monopol tako to su u jednom trenutku oistili sve ostale kriminalne grupe koje su im bile konkurencija, svedoci smo toga da 1998, 1999, 2000. godine do 5. oktobra imamo svakodnevno po jedno ubistvo na ulici: istim rukopisom, ljudi iz blindiranih automobila, sa arapama na glavama, sa kalanjikovima. Ko je ubijen? Ubijen je taj kriminalac. To je ak i u novinama pravdano osvetom za ubijenog pokojnog komandanta Arkana, ali su svi takoe znali i u novinama ste mogli da itate da su to ljudi koji su se bavili kriminalom. Nije bila neka tajna ko su ti ljudi koji su se tim poslom bavili. Kasnije sam saznao da to nije bila tajna ni za ljude iz policije, da su to savreno dobro znali, da se znalo ko po Beogradu ubija i to radi i zato niko ne moe da im se suprotstavi. Dakle, u tom periodu, te 1998, 1999. i 2000. godine, Sluba dravne bezbednosti ula je u poslednji stadijum bolesti i saradnje sa kriminalom, a to je stepen kada su poeli da ih koriste za direktne politike obraune i ubistva. Ne mislim da su oni bili prvi, ta ubistva su se dogaala i pre toga, za vreme mandata Jovice Staniia i to sam proli put rekao, ali, sem ubistva Kundaka ili ubistva Bade, uglavnom su sva druga ubistva, a bilo ih je petest stotina, bila ubistva koja su se odnosila na sferu kriminala, zatite onoga to je radila sluba dravne bezbednosti, znai, organizovanog kriminala, verca cigareta, viskija, nafte, droge i tako dalje... To su radili uz pomo mafije. Kada se neko od njih isuvie osmeli ili postane suvie moan, ili doe do mnogo vie para, ili ne isplati ono to je trebalo da isplati, oni su bili sklanjani, ali ih (DB) nije koristila kao to ih je koristila u vreme Radeta Markovia i u poslednje dve godine, direktno po nalogu politikih partija SPS i JUL. Zbog toga, i tada te 1998, 1999. i 2000. godine, u toj poslednjoj fazi, po nalogu Radeta Markovia, a uz direktnu koordinaciju Jedinice za specijalne operacije koja

63

64

je bila instrumentalizovana, ne cela Jedinica, nego vrh Jedinice i oni o kojima sam i proli put govorio, za koje mislim da su, ne da mislim, nego znam da su bili ukljueni i umeani u organizovani kriminal, direktno su uestvovali u politikim obraunima i sprovoenju terora, a iza kojih su stajali pre svega SPS i JUL. I to tako to su organizovali njihove mitinge, tako to su prebijali protivnike i opoziciju, a za protivuslugu zato to su najmonija i najelitnija Jedinica, najopasnija, od koje su se svi plaili davali tu tehniku podrku, imali su dozvolu da kriminal mogu da organizuju na nain kako to njima odgovara. To podrazumeva da su oni i samo oni mogli da dobiju tu vrstu monopola kao to su i dobili. Poistili su svu konkurenciju i tako je Duan Spasojevi, do tada verovatno, po rangu jedan od najniih kriminalaca u Beogradu, u roku od manje od godinu ili godinu i po dana, usao meu prva dva, tri, etiri ili pet, da bi posle 5. oktobra, vanrednim manipulacijama koje je u poetku sprovodio Ljubia Buha, i kasnije, kada su se oni posvaali, nastavio i to mnogo intenzivnije, prvooptueni u ovom predmetu Milorad Lukovi. U tim kontaktima koje sam proli put objanjavao, i tim navodnim vezama i izmiljenim zaslugama koje je Duan Spasojevi imao zajedno sa odreenim predstavnicima JSO u dovoenju nove demokratske vlasti, uspeo je da i ono malo konkurencije koja je preostala uniti. Seate se da je i posle 5. oktobra, ne u prvih mesec dana, to sam i proli put rekao, ali posle mesec i po, ili dva, u Beogradu izvreno jo 56 ubistava; koincidentno, da su svi ubijeni bili ljudi koji su bili glavni trgovci drogom. Znai, negde od prolea 2001. godine ili ve ne znam, maja, to tano ne znam, verovatno vie nikoga nije bilo u tom poslu sem Duana Spasojevia i te kriminalne organizacije. Da bi uspeli da ostanu toliko i tako moni, morali su da imaju ljude koje su plaali. U te ljude su spadali, imali smo prilike sa saznamo, lekari, njihovi advokati koji nisu imali funkciju u klasinom smislu advokata, da kada se desi da doete do sudskog procesa da vas oni svojim znanjem, pravnim vetinama, sposobnostima ili retorikom brane, nego je njihova funkcija bila da, poznavajui sudije i tuzioce, jer su i sami uglavnom prethodno bili ili tuioci ili sudije i radili su u sudu ili tuilatvu i imali su u tom periodu svog ranijeg iskustva mogunost da se upoznaju sa time kako funkcionie jedan rastureni pravni sistem, rasturen u onih prethodnih 4050 godina, a naroito u onih poslednjih desetak godina za vreme Miloevia, u sistemu gde su sudije, advokati, tuioci imali platu po 5 maraka, lako je bilo da se parama koje su te bive sudije i tuioci, a sada ugledni advokati, donosili u sud, kupuju sudije, vetaci, tuzioci... Znai, njihova funkcija je bila da ne doe do suenja ili ako doe kojim sluajem do nekog hapenja, kao to smo imali priliku i u ovom neposrednom dogaanju iz 2001. ili 2002. godine, kao to je bio sluaj sa hapenjem Dejana Milenkovia, da se u to kraem roku puste iz zatvora, da tuilac ne trai privoenje ili odreivanje zatvora, a da u sluaju ako to mora da uradi, da se onda nae istrani sudija koji e da ih pusti posle 4, 5 ili 6 dana. Ako ne moe istrani sudija, onda se zna, postoji spasonosno reenje, to je vee sudija. Znalo se tano koliko kota dan zatvora, godina zatvora i tako dalje. Imali su, naravno, meu tim ljudima koje su plaali, pored lekara, pored tih svojih advokata, savetnika, imali su medije, imali su ljude u medijima, u novinama, koje su poznavali, bilo od ranije, bilo da su ih sami instalirali, bilo da su ih u meuvremenu upoznali i u meuvremenu potplatili. Neki od njih su se meusobno upoznavali

na toj patriotskoj liniji. Znai, odreeni broj tih njihovih saradnika pomagao im je zbog toga to je mislio da pomaganje toj grupi, bez obzira to je kriminalna, pomaze vie interese, a vii interes je i interes da mora da se skloni izdajnika vlada na elu sa Zoranom iniem. To je ono to sam proli put objanjavao, jer je ve u svesti velikog broja graana ove zemlje u prethodnih desetak godina, raznim manipulacijama i pre svega terorom koji je vren kroz Miloevieve medije, uspelo da se o njemu i ljudima koji su njemu bliski stvori slika da su to saradnici NATO, plaenici, izdajnici...Vidite da se i sada, 2005. godine, ista ta retorika ita i u novinama i gleda na televiziji, da se i sada isto pria, samo to sada to vie nije Vukovar, Kistanje ili ne znam ta ve, ali su itomisli, ili su ne znam Kosovo, Obili i tako dalje. Prema tome, naroito tokom 2001. godine, kada ste sa jedne strane imali Vojislava Kotunicu koji je bio nova demokratska vlast, ali je bio patriota, znai, mogao se smeniti Miloevi, ali da se dovede neko ko je patriota, a to je bio Kotunica i ljudi oko njega, vojska, Crkva, Akademija, da ne ponavljam, a sa druge ste strane imali izdajnike, kao to je bio Zoran i ta njegova vlada. U takvoj atmosferi nije bilo teko kod jednog, i to znaajnog broja ljudi, uspostaviti tu vrstu saradnje, neretko i bez potkupljivanja. Nije moralo svaki put neke sudije da se potplate da bi se protiv kriminalaca obustavili procesi ili astiti ba svakog novinara da bi protiv Zorana i njegove vlade vodili medijski lin. Mnogi od njih ne samo da su to radili besplatno, nego su to oseali i kao svoju patriotsku i politikom obavezu. I naravno, da bi to bio pravi organizovani kriminal, morali su da imaju svoje veze i svoje kontakte meu politiarima, naroito meu lanovima odreenih vanih institucija, kao to je Ministarstvo unutranjih poslova ili dravna bezbednost. U prethodne te tri, etiri, ili, za neke od njih, desetak godina koordinacije i saradnje sa dravnim institucijama, to je sluaj sa prvooptuenim u ovom procesu, stvorena su poznanstva i poslovni kontakti jo od ratita u Bosni ili Hrvatskoj. Ta prijateljstva, kao to znate, jesu prijateljstva koja ostaju do kraja ivota. Mnogi od njih, koji su tada bili obini rezervisti ili dobrovoljci, kasnije, a posebno posle uvoenja inova u policiji, postali su pukovnici ili generali. Prirodno je da su sa tim ljudima oni ostali u neposrednim i bliskim kontaktima. Ne znai da su svi od tih ljudi sa kojima su se optueni upoznavali ili znali sa ratita bili deo tog klana, ali su imali prema njima simpatije, bilo iz politikih razloga, bilo iz sentimentalnih, bilo iz tih to je nekad neko nekome spasao ivot. Ljudima koji su sposobni i veti u manipulacijama, a kao to sam rekao prilikom prolog davanja izjave, to naroito vai za prvooptuenog Milorada Lukovia. Lako je bilo da ih koriste, da tim manipulacijama koriste te funkcionere, da dolaze do podataka, a preko njih su to uspevali, ako nisu imali i veze sa pojedinim politiarima, tako da je na taj nain zaokruena ta pria o zemunskom klanu. Naalost, ovde se sudi samo optuenima. Upravo zbog toga to se stalo do samog ina atentata, a za motive ili pomagae i inspiratore, naalost, kao to znate, istraga se nije dalje organizovala.

65

66

2. O vezi Spasojevia i Ulemeka

Milan Radovanovi: Interesuje me da li svedok neto zna o tome, od kada se i pod kojim okolnostima upoznaju Duan Spasojevi i okrivljeni Ulemek, i ta je to to ih na neki nain vezuje? Vladimir Popovi: Ne znam tano kada su se oni upoznali. Ne znam ta je bio povod i ko ih je uopte upoznao. Znam da ih vezuje preuzimanje podzemlja Beograda. Sigurno se nisu spojili ni u biblioteci, ni u pozoritu, nali su se na ulici gde su i jedan i drugi pripadali. Naravno, Duan Spasojevi je tada verovatno bio smean, sitan, nebitan raf u tom mehanizmu. Milorad Lukovi, ovek sa vanom i bitnom reputacijom, pogotovo to je on na tom svom imidu ve uveliko radio. Pretpostavljam, na osnovu onoga to sam imao prilike i da proitam i da ujem, i na osnovu izjava koje je prvooptueni davao kada su se upoznali, njihovo poznanstvo se vezuje za onaj period neposredno pre sklanjanja sa scene Arkana, kao oveka broj jedan koji je vladao Srbijom posle ratita. Seate se svi, ili ako se neko ne sea, podsetiu vas, da je po potpisivanju Dejtonskog mira i zavretka rata na prostorima bive Jugoslavije i proglaenja Miloevia mirotvorcem, dolo do povlaenja svih parajedinica sa teritorije, Bosne nazad u Srbiju, da je to bio problem vlastima u jednom trenutku ta sa tim ljudima da rade koji, su navikli prethodnih 6 7 godina uglavnom da ive tako kako su iveli, da ratuju, da pucaju, da ubijaju, da pljakaju. Neprikosnoveni gospodar tih ljudi bio je pokojni zamenik ministra policije Radovan Stojii, zato to je on bio neposredni komandant tim ljudima, pa ak i tim parajedinicama. Svi ljudi koji su bili uz njega, naravno, Arkan i svi ostali, bili su Badino krilo. To nije bilo po volji Slube dravne bezbednosti, Jovici Staniiu, Frenkiju Simatoviu i svima koji su sprovodili praktino sve te akcije u tom ratu, ali su ih radili tajno u tom, da tako kaem, operativnom delu, pa im nije odgovaralo to e apsolutnu i jedinu vlast imati Bada. Uspeli su da objasne i Miloeviu da to nije dobro ni za dravu, ni za sistem, ni za politiku, a ni za biznis koji je nastavljen, znai, mislim na kriminal, odnosno verc to se tada nije zvalo kriminalom, to je bila takozvana trgovina, dravna trgovina koja je u uslovima sankcija, nepravedno zavedenih, dravu naterala da se na neki nain brani, kako da popuni svoje budete i onda je koristila mehanizam: da smo praktino mi pod sankcijama, ali da pod sankcijama nije Republika Srpska Krajina ili Bosna, i da je kroz Srbiju mogu tranzit robe koja dolazi iz inostranstva: cigareta, nafte, alkohola, da to, ustvari, ne ide u Srbiju, nego ide u Vukovar ili Beli Manastir, ili ve gde u Bosnu i to su ljudi iz Unprofora proputali, a ustvari, ta se roba zadravala u Srbiji. Tada dolazi do raslojavanja na tom tritu, ko e na tim poslovima da radi i da li se poslovi oduzimaju Crnoj Gori, da li to poinje da bude posao politikih stranaka, to je ranije bio posao drave i dravnih institucija. I u tim okolnostima, Jovica Stanii ubeuje Slobodana Miloevia da je dobro da se formira jo jedna jedinica koja e biti pandan toj Badinoj jedinici (SAJ) i sa tim specijalcima, i da je to uvek dobro, da nije zgodno da postoje samo jedni. Osniva se ta Jedinica za specijalne operacije koja je, ustvari, bila nastavak te jedinice, mada zbog toga to zvanino nismo uestvovali

u ratu, ona zvanino nije postojala, nego je zvanino osnovana tada, 1995. ili 1996. godine. Arkan i ti ljudi sa ratita jesu neprikosnoveni vladari Srbije u svim poslovima koji postoje, i jednog trenutka se procenjuje da se Arkan preterano osilio i postao toliko moan da je moniji ak i od drave. Bio je u svim poslovima, apsolutno u svim poslovima. Poeo je da se bavi politikom, bio je politiar, osnovao je i stranku, i tako dalje i tako dalje, i onda izmeu politiara i mafije dolazi do dogovora da se taj ovek sa ovog trita mora skloniti; i do njegovog sklanjanja, ne mislim na njegovu fiziku likvidaciju, nego mislim na njegovo sklanjanje iz tog aktivnog poslovno politikog prisustva, dolazi posle ubistva Bade. Badino ubistvo je praktino bilo ubistvo kojim je pokazano ko e vladati Srbijom. Da li Srbijom vlada uniforma, ili Srbijom vlada dravna bezbednost i ovi koji su pametni i fakultetski obrazovani u odnosu na ove druge koji su prainari. I, naravno, posle ubistva Bade, sklanja se cela ta njegova ekipa i vie nisu toliko bili moni. Poinje jaanje ljudi koji su bliski Jovici Staniiu i Frenkiju Simatoviu. Sav biznis koji nastavlja da se radi praktino dolazi kod ljudi koji su njima bliski. Oduzimaju se apsolutno svi poslovi koji su se vodili nekada preko te takozvane javne policije, jer oni su imali deo svog trita i svog kolaa i u prodaji nafte, cigareta. Zvanino, bez obzira to je to bilo tajno zbog onih navodnih sankcija, oni su se, sa pozicija nae drave, zvanino bavili tim poslom. Apsolutno sve u svoje ruke preuzima sluba dravne bezbednosti i preuzima njihova jedinica JSO. Ovi drugi poinju polako da se gase i da postaju potpuno marginalni. Tokom preuzimanja trita, preuzima se i najprofitabilniji posao, a to je posao trgovine drogom. Meutim, repovi iz tog ranijeg perioda i dalje su se vukli sve negde do, kao to sam malopre rekao, 2000. godine. Pretpostavljam da je Duan Spasojevi tim svojim izvanrednim talentom i krvolonou koju je iskazivao u toj organizovanoj bandi, tada surinskog klana, zapao za oko Miloradu Lukoviu, ili ve, ne znam, moda i nekom drugom, moda nije njemu, moda je Jovici Staniiu ili Radetu Markoviu, ne znam ve kome, ko se bavi odabirom talenata za te stvari, i organizovao i rekao: Evo, sada je ovo zgodno da se ovaj deko ukljui u ovaj posao. Dali su mu jedan, dva ili tri posla koje je trebalo da uradi i uradio ih je, pokazao je da ne pita ta treba da se uradi. Znai, govorim o ubistvima koja su se u Beogradu tada deavala. Rekao sam proli put da je to bila javna tajna u Beogradu da je Skole ubijen, posle tri ili etiri akcije pokuaja ubistva. Seate se da je jedno od tih bilo dizanje pola zgrade u vazduh, gde je iveo Skole, sa dinamitom. Ljudi koji su iveli u toj zgradi, ili koji su neposredno stanovali pored te zgrade, videli su da su dolazili ljudi u uniformi, koji su postavili taj eksploziv. Slino, kao to je kasnije otiao Difens roud. Znalo se da to ne moe niko drugi u Beogradu da uradi, ne postoji nijedna druga grupa sem te grupe koja je to u stanju da uradi. Kao to su i sam in njegovog ubistva uradili ljudi koji su bili u uniformama. Da li su to bili pripadnici JSO, ili je zemunski klan nosio uniforme JSO da, kada ih posle akcije zaustavi patrola, policija, da mogu da se legitimiu, ili da ih ne zaustavljaju ili da ih propuste, to uopte nije vano, ali je ceo grad to znao. Znai, taj period 1998, 1999. i, naroito, mislim da ih je najvie spojilo to kada je Rade Markovi ili Slobodan Miloevi, ve ko od njih dvojice, pretpostavlja se, Slobodan Miloevi od Radeta Markovia, a Rade Markovi od Legije, naruio ova ubistva koja su bila vrlo osetljiva i vrlo vana ubistvo na Ibarskoj magistrali, znai Vuka Drakovia,

67

68

Slavka uruvije i Ivana Stambolia i da je to praktino veza koja je od tog trenutka tako neraskidiva. Kasnije se, normalno, ona pojaava materijalnom osnovom jer sve ovo o emu priamo, rekao sam da postoji ideologija, ali vrlo malo, naroito kod njih, ta vrsta ideologije kod njih je davno zavrena i taj rat koji su vodili, vodili su ga, povod je bio ideologija, ali su u tom ratu ostali zbog finansija. Inae, ne bi vodili ratove na strani Muslimana, da ih je drala ideologija i pravoslavlje, ne bi ratovali za Fikreta Abdia.

3. O politikoj i kriminalnoj pozadini i delovanju JSO

Milan Radovanovi: Svedok je na prolom glavnom pretresu u jednom trenutku rekao da se Jedinica za specijalne operacije bojala Haga. Da li moe neto blie da nam objasni ta je pod tim mislio i da li je to imalo nekakvog uticaja na kasnije ponaanje Jedinice? Vladimir Popovi: Pa, ja se izvinjavam, zbog moda nedovoljno preciznih formulacija koje koristim u svom izlaganju, to je verovatno zbog brzine. Kada kaem, Jedinica za specijalne operacije, naravno da ne mislim na 120 ili 240 pripadnika, ili 500 ili 1000 rezervnog sastava. Mislim na one koji su imali razlog da se brinu i da se plae Haga. Znai, mislim na onaj deo ljudi koji je uestvovao u operacijama, a i sami znate da je Jedinica za specijalne operacije, kao to sam i malopre rekao, formirana od ljudi koji su u prethodnih 10 godina uestvovali na ratitima i oni su smatrali, jedan ili, mislim, najvei deo njih, smatrao je da je to to je radio tamo, radio po nalogu drave, za dobro drave i da, kada dobijete neto da radite da vam drava trai, da je to prirodno, na to ste se obavezali kada ste sluili vojsku, ili ve kada ste dali neku zakletvu i tako dalje. Naalost, jedan deo njih, to je vreme vie prolazilo, taj deo je bio sve vei i vei, znai taj procenat njih je bio sve vei i vei, jedan deo njih je davno zaboravio, jo na poetku rata, da biti uesnik u ratu, i po nalogu drave, ne znai initi zloine i pljakati i, kao to sam malopre rekao, veliki deo njih je neposredno posle rata, ne znam, godinu ili dve, ili kako kad, kako ko, izgubio tu ideologiju i motiv zbog ega je u rat otiao i shvatio je da je rat izvrsna prilika za bogaenje, da se dolazi u jednu jako dobru i jako monu situaciju. Video je da to rade njihove neposredne stareine. Ako vidite da naelnik Slube dravne bezbednosti zida kuu koja vredi, ne znam, dva, tri, etiri, pet miliona maraka u to vreme, a ima zvaninu platu koja se meri u desetinama maraka, onda vam je jasno da nemate razloga da vi postupate drugaije. Ne morate da imate toliko veliku kuu, ali moete da imate manju. Ne morate da imate na Dedinju, ali moete da je imate u Filmskom gradu, i tako dalje. I svesni toga, kada je dolo do zavretka rata i kada su videli da su neposredno posle Dejtona ve optueni Karadi i Mladi, da je posle toga, 1999. godine optuen i Slobodan Miloevi, da su optueni mnogi drugi ljudi, znali su da je pitanje trenutka i pitanje dana kada e red doi i na njih. Jedan deo nezgodnih svedoka i onih koji su se lomili, tih njihovih pripadnika, ubijen je. Bilo da je ubijen u Beogradu, na ulici, bilo da je ubijen u nekim sluajnim saobraajnim nesreama ili nerazjanjenim sukobima. Ostao je vrh tog bratstva. Oni su se meusobno zarekli na zaveru utanja i pravdali su to ovako: Nas je drava pozvala, mi smo otili za dravu, mi smo ratovali, mi smo asni patrioti i borci, i tako dalje i sada Ako nam se neko bude svetio, svetie se zbog toga to su na vlast doli izdajnici. Pretpostavljam da komentariem izjavu koja se odnosi na to da su bili uplaeni u periodu posle 5. oktobra, je li tako? Problem je bio to je, kaem vam ono to je njima bilo predstavljeno na vlast dola jedna takozvana izdajnika vlada koja sarauje sa Hakim tribunalom. Vlada Zorana inia, i on sam, uopte

69

70

nisu krili da sarauju, da ta saradnja ne prija, ali da je to nuno zlo. Zoran je za to imao obiaj da kae da je to kao klima, da ne moete da prkosite klimi, nego da, kad pada kia uzmete kiobran, a ne prkosite tome tako to govorite da kia ne pada. Znai, sarauje sa Hagom, ne kae da nee saraivati, nego kae: Moram da saraujem u meri u kojoj to titi dravne i nacionalne interese. To je bilo super zgodno onima koji su ih inspirisali i koji su sve vreme podbunjivali Jedinicu za specijalne operacije, kao to sam proli put rekao, odnosno, taj vrh koji se u isto vreme i plaio Haga, ali u isto vreme se plaio i toga da ne izgubi pozicije koje je u meuvremenu stekao u Srbiji: to su pozicije da apsolutno dre podzemlje Srbije, da dre kriminal u Srbiji i da su doli do monopola koji im omoguava milionske zarade meseno. Svakako da nikom ivom na ovome svetu ko tu poziciju ima ne pada na pamet da od toga tako lako odustane. Pria o Hagu im je bila idealna maska da, borei se protiv ove vlasti, ili borei se protiv te nepravde ili zalaui se za tu neku drugu stranu, patriotsku, oni se ustvari zalau za opstanak tih svojih pozicija. Veliki deo tih ljudi, pripadnici JSO, uglavnom su priprosti ljudi, to su ljudi koji uglavnom nemaju kolu, najvei broj njih nema zavrenu ak ni osnovnu, to sam i proli put priao, oni su negde iz nekog sela kod Knina ili ko zna gde, doete posle borbi i naete nekoga kome su ubili i oca i majku i brata i sestru i dete i mae i kue i sve redom, i njega nita drugo ne interesuje, sem da ide da se sveti. Takvi ljudi su uzimani. Najvei broj takvih ljudi je doveden posle u Beograd ili u Kulu. Njima su ovi koji su ih dovodili bili apsolutni vladari i gospodari, znai, neto slino sistemu vajcarske vojske koju ima papa; dovedete to prostijeg i to siromanijeg oveka, pokaete mu i date mu vlast i mo i onda znate da je on va do kraja ivota: niti se razume u politiku, niti ita novine, niti gleda vesti, niti ga to interesuje. Za njega postoji jedan Bog, to ste vi, i dok mu vi nareujete i plaate ga, on vas slua. Sa njima se vrlo lako manipulisalo i vrlo lako su im objanjavali da e odgovarati zbog toga to su branili Srbe kod Bihaa, jer sada su doli izdajnici pa sad moraju da odgovaraju; a taj vrh, moda, ne znam koliko je njih bilo, pet posto ili deset posto, znai, to je ono to je prvooptueni Lukovi smatrao da je sposobno, da je to ono talentovano i inteligentno da moe da se ukljui u kriminal i da moe da se bavi tim radnjama kojima su se bavili, taj deo je pored, da tako kaem, tog nekog straha koji su imali od Haga, ali ne toliko, imali su jai strah da se sluajno ne desi da se sazna ovo o emu danas razgovaramo ili o emu danas priamo i onda su manipulacije vrene na nekoliko naina. Jedan je dolazio od politikih protivnika vlade Zorana inia, znai, zna se da su savetnici Vojislava Kotunice, zna se da je ef vojne bezbednosti kasnije, a tada, u to vreme, u poetnoj fazi, ne znam, pomonik ili ta je ve bio Aca Tomi, nonstop zloupotrebljavao funkciju koju je imao i podbunjivao i slao dokumente i papire koji su stizali iz Haga u tu jedinicu. Razni dokumenti su stizali iz Haga, svakih nedelju dana, ili svakih mesec dana i to su bili spiskovi... Na primer, jedan od tih spiskova je neposredno pred pobunu Crvenih beretki, u novembru 2001. godine, a taj dopis je stigao poetkom novembra, ili ne, poetkom oktobra 2001. godine, i to je spisak koji je potpisala Karla del Ponte, kojim je ona traila od tadanjeg rukovodstva drave Vojislava Kotunice, Zorana inia, Vladana Batia, Duana Mihajlovia, Gorana Petrovia, tuioca Terzia koga je sve ve imala na tom spisku, da joj dostave u najkraem roku podatke koji se odnose na, ne znam te, te i te periode, i onda spisak od jedno

140 imena ljudi meu kojima su Milorad Lukovi, Zvezdan Jovanovi, sve ono to je ona imala priliku da uje ili to je neko od ljudi koji je svedoio neto tamo rekao, nadimci i tako dalje. Normalno, pismo je na engleskom, ali to je dovoljno da vi uzmete to pismo i da ga poaljete da doe do Legije, da Legija okupi ove polupismene i nepismene ljude oko sebe, da im pokae i da kae: Pogledaj, potpis Karla del Ponte, je li Karla del Ponte, jeste, Hag, Hag i evo, tvoje ime. I to je dovoljno za svakog oveka na ovom svetu da se uplai, a ne za one koji su i imali razloga da se tako neeg plae i to je super dobro leglo da bi ta pobuna, do koje je dolo u novembru, mogla to lake da se sprovede. Naravno da je strah tih ljudi od Haga i od toga to su tamo uestvovali, opravdan i prirodan, ali koji je potenciran upravo iz ovog razloga, da bi se sauvao monopol nad kriminalom koji je vrh te Jedinice drao, krijui se iza asnih imena rodoljuba, patriotizma, te iste Jedinice i zastave i tako dalje. Naravno da je to koristila protivnika strana i ja mislim da to nije ni tajna. A da li je to uticalo na kasnija dogaanja? Pa mislim da ne treba biti posebo ni pametan ni inteligentan da se takva stvar zakljui. Ne mogu da tvrdim i da dam ovde neki materijalni dokaz za to, ali to je pitanje zdrave logike. Milan Radovanovi: Kada se spomenulo pitanje protesta Crvenih beretki, mene interesuje, neto je svedok na prolom glavnom pretresu o tome govorio, ako moe da pojasni da li je hapenje Duana Spasojevia u Parizu i njegove grupe u bilo kakvoj vezi sa protestom Jedinice za specijalne operacije? Vladimir Popovi: Da, jeste. Mislim da sam to objasnio. Jeste, kako ne. U direktnoj. Ta pobuna Crvenih beretki predstavlja skup nekoliko elemenata. Jedan je osveta Duana Spasojevia, osveta vladi za koju je on tvrdio da ju je on doveo i da ju je on postavio i to je ono uvanje obraza u podzemlju; jer, ako ste shvatili, ne ako ste shvatili, ako sam uspeo da objasnim ono to sam malopre hteo da kaem, a to je da oni postaju gospodari Srbije posle 2001. godine. Znai, to su bili tokom 2000. godine, ali poto je tada jo uvek bio moan sistem kakav je bio, znai, Miloevieva porodica, sin Marko, Markove ekipe, neki drugi politiari koji su imali neke svoje druge bande, svoje druge mafije, nemam pojma, razni trgovci koje niste smeli da dirate zbog toga to su ih titili neki drugi politiari. Znai, kada se to poistilo i kada je to sklonjeno, kada Duan Spasojevi i Legija postaju apsolutni vladari Srbije, znai, to je ta 2001. godina, znai on odluuje o tome, to je ono to on predstavlja u podzemlju i to je poruka podzemlju jasno poslata. To nije znala moja majka, niti neki obini ljudi, niti je to njima upueno, ali onima kojima je bilo upueno, znailo je: Mi smo gospodari situacije. E, sada, vi tog gospodara stavljate u zatvor. Pri tome ministar policije doe i kae da je on direktno umean, on i ta njegova grupa u otmicu Mikovia. Drite ih u zatvoru, znai na sve pritiske, na sve mogue, na sve pokuaje advokata, noenja para, podmiivanja, tekstove koji po novinama tada poinju odbranu Duana Spasojevia, ta grupa njegovih plaenika to radi, a on i dalje ostaje u zatvoru. Moralo je na neki nain da se pokae i nama su te poruke slane jasno, znai, te poruke smo mi nekoliko puta

71

72

dobili, tipa: Ej, nemojte da se igrate sa njima, Ej, nemojte da mislite da to, to imate blindirane automobile, da ete sada da ostanete ivi. Ja ne znam da li je o tome govorio Duan Mihajlovi, ali znam da je Duanu Mihajloviu takva poruka poslana u vreme kada je doveden Duan Spasojevi. Ne znam, 10 ili 15 dana posle toga mu je poslata poruka da e Jedinica za specijalne operacije... odnosno, nikada se to ne kae Jedinica za specijalne operacije, i nikada se to ne kae zemunski klan, nego se to uvek kae Ej, mnogo su jaki, ne znate sa kim imate posla. Ko? Pa zna se ko. Nemoj da pita ko. Mislim, zna se ko. Ko dri podzemlje? Ko dri ulicu? Ko dri ulicu, taj vlada Srbijom. Nemojte da se igrate sa njima, napae MUP. I onda je Duan Mihajlovi rekao: E, pa, neka napadnu. Hajde da vidimo taj trenutak, ja ekam taj dan kada e da napadnu. Znai, Kula, diskoteka u Kuli. Pa diskoteka u Kuli je zapaljena prilikom gledanja televizijskog dnevnika kada se pojavio ministar Duan Mihajlovi i kada je rekao da su Duan Spasojevi, Mile Lukovi, braa Simovi, ne znam ko je sve tada bio, uhapeni i njihove slike pokazane na televiziji, rekao je da su to ljudi koji su umeani u otmicu, i tako dalje. [Lukovi je] uzeo pitolj i pucao u televizor i tako je iskrsla varnica i tako se zapalio ank i tako je dolo do poara. Zato? Zato to je bio besan i ogoren kako sme to da se desi. I tad, dan pre nego to je trebalo da mu doe maltene cela vlada u Kulu, na neki dan, ne znam ve kakav je dan imao, neki dan, neku proslavu, gde bi on dolaskom tih ljudi, znai, predsednik vlade, ministar policije, ef dravne bezbednosti, naelnik javne bezbednosti, neki drugi ministri, eda Jovanovi, verovatno kao predsednik poslanike grupe i tako dalje, znai, to je ono to se ita u Srbiji Aha, cela vlada mu je otila. To bi iskoristio za preuzimanje jo ne znam kolikog dela trita koje nije imao. Znai, poruke koje su sa njihove strane bile poslate nama bile su potpuno jasne: nemojte da se kaite sa nama, nemojte da se kaite sa Duanom Spasojeviem, nemojte da radite to. Nisu oni nikada rekli: Jeste, on ga je oteo, ali ta hoete, nego su, naravno, priali: Hej, to vam podmeu protivnika Kotuniina banda, to ljuka i njegova banda rade da bi Duan bio u zatvoru, a dok je Duan u zatvoru ljuka e preuzeti podzemlje, a kada ljuka preuzme podzemlje, to je onda znai, Kotunica preuzeo podzemlje, a ko dri podzemlje taj dri vlast. I tako dalje, i tako dalje. Jednoj vladi za koju vam je jasno da, ne da nije imala iskustva u tim stvarima, nego nije imala iskustva ni o nekim drugim, znai, jedna potpuno mlada, neiskusna vlada koja veruje da kada doete u poziciju da ste predsednik vlade ili ministar i kada drite neku instituciju, vi stvarno tom dravom moete da upravljate. Ne pada vam na pamet koliko je taj reim u tih prethodnih deset godina ogrezao u kriminal i koliko su institucije u zemlji koje imate, praktino potpuno razorene i da to to vi govorite nemate kome da kaete, jer to nema ko da sprovede u delo i, znai, ta pobuna je jednim delom bila osveta Duana Spasojevia i njih, hajde da kaem, ne Duana Spasojevia, nego eto tih boraca, patriota, vrha JSO, poto to nije ceo JSO, znai, najvei deo JSO nije imao ni pojma ta se tu deava. Zato je dolazio Duan Spasojevi esto u Kulu i ta su ti ljudi radili kada su dolazili u Kulu? Verovatno im je objanjavano po onom principu, Drava ih alje, oni rade za dravu, to je specijalni, to drava... Znai, jednim delom je to bila njihova osveta, a poklopila se sa drugim stvarima, o kojima sam priao, koje mislim da nisu sada tema, ali su se poklopile.

Milan Radovanovi: Svi znamo da su tada prilikom protesta formulisani odreeni zahtevi Jedinice za specijalne operacije. Da li svedok neto zna o politikoj pozadini i ciljevima tih zahteva? Vladimir Popovi: Pa, da, znam. Znai, ako bi moglo najjednostavnije da se kae, stvar je mnogo vie nego jasna. Oni su nali povod koji je potpuno izmiljen i zahtev, potpuno netaan. Oni su dobili nalog da uhapse dva oveka. Mogli su to da odbiju. Ne ulazim u toda li su to bili ratni zloinci ili nisu. Oni su rekli da nisu i ispostavilo se kasnije da je jedan priznao da jeste i ispriao o zloinima koje je uinio i dobio je 15 godina, pa se nisu setili, nisu doveli svog uvenog majora Batia da se izvini javnosti to je lagao tada da su to obini graani. Dobili su nalog da uhapse dva pripadnika, od naelnika te Slube i mogli su da odbiju taj zadatak. Oni su ga sproveli. Meutim, onda su nali povod da to moe da bude idealna prilika da, dok Zoran ini nije u zemlji nego je na putu, kao to je bilo i u mnogim drugim prilikama kada su se deavale neke sline stvari u zemlji, siguran sam da to njima nije palo na pamet, nego su taj nalog dobili od savetnika Vojislava Kotunice i uz pomo vojske i vojne obavetajne Slube. Zato to kaem? Zato to, ako se seate onog uvenog majora Batia, sa izmiljenim imenom, koji je drao preskonferencije u Kuli, to je osoba koja je dve nedelje pre nego to je ta pobuna izbila doveden iz vojske. Znai, to je ovek koji je doveden iz vojske, iz vojne obavetajne Slube, 15 dana pre te pobune i postavili su ga tu u Jedinicu, bez znanja bilo koga, bez znanja Gorana Petrovia, bez znanja ministra policije, bez znanja predsednika vlade i tako dalje, jer oni su bili drava u dravi. Oni nisu imali potrebe da pitaju koga zapoljavaju, koga ne zapoljavaju, i nije sluajno da je ba ta osoba koja je tu dovedena, osoba koja je izmislila i in majora i svoje ime, Bati, drao preskonferenciju i objanjavao i itao te politike zahteve. Ti politiki zahtevi nisu pisani u Kuli, niti je to bilo neto to je interesovalo ljude koji su bili pripadnici Jedinice u Kuli. To su ljudi koji su u prethodnih 10 godina dobijali naloge da, kada upadnu u kuu, ne ostavljaju nita ivo, pa ni ribice u akvarijumu, i nije im smetalo da sprovode te akcije, a sada im je smetalo, eto, oednom im je sada smetalo da treba, kao, da hapse neke ljude. Pri tome, u tom hapenju je uestvovalo petoro ili estoro ljudi, nije uestvovalo njih 200 koliko ih je tu bilo. Zahtevi su bili potpuno jasni: smena ministra Mihajlovia. U prolom izlaganju sam govorio zato je bilo neophodno i vano i bitno da se Zoranu iniu uzme policija i dravna bezbednost iz ruku, da su to radili ljudi, objanjavajui Kotunici koliko je to vano, da su tu nali povod, povod su nali praktino i u hapenju Miloevia, odnosno izruenju Miloevia, da eto, ako je u stanju bio da izrui Miloevia, a da ne pita ni vojsku, ni Kotunicu, ni dravu, niti bilo ta, on e biti sledei. Rekao sam, da bi ga ubedili, Kotunicu, mislim, u to koliko je Zoran ini opasan, kao i ta grupa oko njega i kriminalaca, ubili su i Gavrilovia da bi rekli da je to uradio Zoran ini i dravna bezbednost i da ne preza ak ni od toga da ubije. Meutim, ni to sve, da tako kaem, nije bilo dovoljno. Ipak je ta vlada uivala tada ogromnu podrku javnosti i nije bilo ba lako tek tako je sruiti, pogotovo tu policiju i tu dravnu bezbednost, jer su, ako se seate, po svim istraivanjima koja

73

74

su tada raena, uivali jako visoko poverenje, upravo zbog toga to su uhapeni Rade Markovi, upravo zbog toga to su uhaene ubice u sluaju Ibarske magistrale, to je uhapen Slobodan Miloevi, to je izruen Slobodan Miloevi i to je ta vlada Zorana inia pokazivala hrabrost koja imponuje graanima Srbije. Onda je, zbog svega toga trebalo da Kotunici koji pati od tih zakonskih formi, da mora ipak neto da ima neki zakonski oblik, eto, nae da je to pobuna dela upravo te Jedinice, odnosno sistema vlasti Zorana inia i da, ako se oni protiv toga bune, njihovi razlozi su opravdani. Naen je jedan motiv koji je tako politiki, koji se lako lepi narodu koji je antihaki raspoloen, bez obzira to su u pitanju i neki ljudi koji su inili zloine. Ipak, kao mi smo protiv tog Haga, i zahtevi koji su pisani pisani su ne u Jedinici za specijalne operacije, nego su pisani u kabinetu Vojislava Kotunice i u drugim kabinetima u Beogradu. Ali, kako da vam kaem, to je jako dobro poznato, kao to je poznato ko su politiari koji su kontaktirali u to vreme pripadnike JSO i davali im podrku. Neki ak od lanova DOS Dragoljub Miunovi, ili Neboja ovi ili Zoran ami, ili ve ne znam ko. Znai, zvali su ih i davali su im podrku u smislu Istrajte u toj vaoj borbi. Jer, zaboga, nisu oni, veliki deo njih, nije imao pojma da time podrava jednu kriminalnu organizaciju, sigurno, nego je to bilo onako, politiki je korektno da se kae: Mi vas podravamo, vi ste, eto, patriote, to je pozitivno, narod to voli, nita nee biti loe to ete tu biti. I tako dalje. A ve je stvorena, o tome sam priao prolom prilikom jako puno do tog novembra 2001. godine potpuno jasna slika o tome da su Zoran ini i ljudi oko njega kriminalci i da su to ljudi koji se bave kriminalom. Da je Zoran ini jo za vreme vladavine Slobodana Miloevia vercovao cigarete i da je on, ustvari, bio trgovac cigaretama, da je to sada samo nastavio posle 5. oktobra, odnosno posle dolaska na vlast, da naruuje ubistva po Srbiji. Za to su bili zadueni savetnici Vojislava Kotunice, za to je bila zaduena tampa. Imate uveno pismo Prorokovievo koje se desilo izmeu pobune Crvenih beretki, odnosno izmeu ubistva Gavrilovia i izruenja Slobodana Miloevia, koje je, po principu pisma Dejana Mihajlova, pisao isti ovek koji je pisao i pismo Dejana Mihajlova, koje je poinjalo sa Kako se krsti.... , pa u deset taaka. Da odgovori Zoran ini javnosti da li je ta vlada kriminalna, pa, da li vercuje cigare, u ijem se avionu vozi, ko ide u Surin da naruuje ubistva i tako dalje i tako dalje. To je dva meseca bila tema, u Srbiji se o tome prialo. Svi su o tome priali, kao vlada nije dala nijedan odgovor na to pitanje. Pa je onda doao krunski dokaz da je vlada kriminalna ubistvom Gavrilovia i praktino jedan deo politiara koji je verovatno nesvesno ili su bili izmanipulisani uestvovao u toj nekoj vrsti podrke koju je Jedinica imala. Uestvovao je zbog toga to je u tom prethodnom periodu ve ionako bio relativno nezadovoljan, ili su verovali da je deo toga to se pominje u javnosti tano, i da je sada ovo praktino bila zloupotreba te Jedinice. Znai, vrlo su jasni politiki razlozi i vrlo su jasno manipulisani od strane jedinog ko je u tom trenutku mogao da ima neku korist i neki interes. Znai, ne postoje tri, u politici. Postoje dva. Postoji vlast i postoji opozicija. U tom sluaju tada, u Srbiji opozicije, kao to znate, nije bilo, oni su nestali, ali je postojao jedan blok koji je predstavljao Vojislav Kotunica, okupljajui pripadnike starog reima oko sebe i tu neku vrstu opozicije, iako je bio vlast, i bio je Zoran ini. Znai, vrlo direktno izmanipulisanost te druge strane. I to je jasno i samim izjavama Vojislava Kotunice i izjavama njegovih ministara, odnosno, sada ministra policije, a tada

njegovih savetnika, kako su svi oni podravali i sa pijetetom imali odnos prema toj jednoj pobuni. Milan Radovanovi: U toku tog protesta, u jednom trenutku Jedinica je izala na ulice i svedok je, govorei o tome, rekao da je taj izlazak bio in kojim je Jedinica zapretila dravi. Da li moe da objasni malo blie ta je pod tim mislio, kakva je to pretnja, da li je bilo i kakve opasnosti i u emu se to ogledalo? Vladimir Popovi: Mogu, da. Kako da ne. Mislim ja sam to i prolom prilikom rekao. Znai, ja sam ukljuen u tu pobunu na taj nain to sam prvo, bio sa Zoranom u Americi kada se ta pobuna desila, i to sam obavljao najvei deo razgovora sa ljudima koji su iz Beograda zvali, traei premijera i elei da premijeru prenesu poruku, a on nije bio u prilici jer je bio na sastanku... pa sam najvei deo tih informacija ta se u Beogradu deava znao i prenosio njemu. A onda, po naem dolasku u Beograd i po Zoranovom odlasku u Kulu, bio sam, da tako kaem, neka vrsta komunikacije izmeu Zorana i Duana Mihajlovia i Gorana Petrovia. Iz kog razloga je to tako? Pa, to ne zbog toga to Zoran nije potovao institucije, nego zato to mu je mnogo lake da jednoj osobi u koju je imao poverenje, kao to sam bio ja, prenese i kae dve reenice i da onda ja, sada u njegovo ime, okrenem ta tri telefona i prenesem te tri poruke, a ne da on to mora da radi. Jer, u principu, mrzelo ga je da to radi i mrzelo ga je da razgovara, a mrzelo ga je, doao je ovek, nije spavao, ne znam ve koliko sati, koliko smo bili na putu, onda ga je saekalo to u Vladi, pa je morao da ode u Kulu, pa je morao sa njima da sedi do ujutru i tako dalje i tako dalje. I, zvao me je i rekao mi je da je napravio dogovor sa njima, kao, sve je u redu. Zovi Duana i reci Duanu da je sve u redu, i javi ovima, kao Petroviu i kome ve. Ja sam to javio Duanu, javio sam Petroviu i pitali su me ta je to u redu? Ja sam rekao: Nemam pojma ta je u redu, ali je rekao da je sve u redu. I onda me je te noi, negde oko, ne znam, tri, pola etiri, na telefon zvao Goran Petrovi i otprilike je rekao: Imamo problem, ovi su krenuli, sada su mi javili, ovi su krenuli tamo gore iz Kule, ta da radimo? Obavesti premijera, ne mogu da ga dobijem, ne znam kako da ga dobijem. Onda sam ja zvao Zorana na neki tajni kuni telefon. Javila se njegova ena. Onda ga je probudila. Onda je on bio besan to ga budim. ta on ima sa tim da radi? ta e on da radi? Da ih saekuje on u gradu, pa valjda otprilike, to je bio Zoranov stav, kao Hej, pa ta ja sada tu treba, neka mi kau... Jer Zoran je traio da mu date predlog, znai, nije traio da uestvujete sa njim u nekom problemu, nego je traio da mu date predlog kako problem da se rei, tipa: Hej, neka me zovu i neka mi kau ta treba da uradim. Je li treba da sazovem sednicu Vlade? Ne, ta sada? ta ti je rekao? Rekao mi je da ti kaem da su oni krenuli. ta si se ti sa njim to dogovorio... Tako su to delovi, zbog ega sam ukljuen. Onda se on malo smirio pa je rekao: Dobro, hajde, zovi onog Jovicu i vidi, to 100 posto on petlja, radi... ta se tu radi? Objasnio sam proli put, ili mislim da jesam, taj na odnos sa njim i kada smo bili i u kakvim odnosima, ta se oko toga deava. Ja sam onda te noi zvao Jovicu Staniia i pitao ga, rekao mu, da mi je Zoran rekao da ga zovem i da ga pitam ta se to deava sa Jedinicom, zato se Jedinica buni, jer sam dva

75

76

dana pre toga bio kod njega, mislim da sam to proli put spomenuo, drugim nekim povodom, da ga pitam oko neke pobune, oko nekih Bosanaca i tako dalje, pa je onda objanjavao da on to, ma kakvi, nee i tako dalje. Onda je on u svom stilu naivka poeo, pa ne zna, sad e videti, sada e probati, pa je obavio neki razgovor, pa me onda zvao, pa mi je rekao: Boga mi, opasno, evo, neke informacije ja tu to imam, oni su mnogo ljuti, zna... Niko tu ne kae, ljuti su to je Dua u zatvoru, nego, kao ljuti su to drava prema njima ima odnos kao prema pastoretu. Oni su navikli da budu najvoljenije dete reima i vlasti. Oni su navikli da budu ti kojima se, kao u onom filmu to smo imali prilike da gledamo, dolazi na noge, kojima se klanja, kojima se divi, a oni za protivuslugu toj vlasti obeavaju da ih niko nikada skloniti nee, sem ako se ne desi da ba preterate, kao to je Miloevi, eto, preterao posle toliko godina, ali, ko je na vlasti oni mu daju tu podrku, a vlast je prema njima imala tu neku vrstu odnosa kao prema usvojenom detetu i to se njima nije dopadalo. To je otprilike ta neka pria koja je izmeu redova mogla da se vidi, bez obzira to ju je u poetku Zoran dao te neke izjave koje su bile pozitivne o njima, ali su kasnije te izjave ile u pravcu da je ve poela polako da se pravi neka vrsta distance u odnosu na njih, a sa tim hapenjem, to mi dugo vremena nismo znali, skoro do kraja pobune Crvenih beretki nismo znali da je pobuna direktno povezana sa hapenjem Duana Spasojevia i da je uticaj Duana Spasojevia na tu Jedinicu toliko veliki, da kao da smo im uhapsili efa. Znai, niko od nas, da tako kaem, iz vlasti, niko, ak ni ljudi koji su sa njima imali neke kontakte, mislim na edomira Jovanovia koji se sa tim ljudima ponekad viao, i tako dalje, niko nije mogao da pretpostavi da je ta vrsta veze Duan Spasojevi Jedinica toliko jaka i toliko mona. To se tek videlo, tek se saznalo, prilikom pobune Crvenih beretki. Jovica je jedan od tih ljudi koji mi je rekao da je to strano, pa mi je onda dao telefon jednog oveka koga sam ja zvao, pa sam onda zvao tog nekog oveka, pa je taj ovek moda ima kontakt sa Legijom, poto Jovica nema kontakt sa Legijom. Pa je onda taj ovek zvao Legiju, pa ga nije naao, ali je naao Legijinu enu, pa ju je probudio ili tako neto, pa je sa njom razgovarao. Pa je ona rekla, ne znam ta, otkud znam, ali otprilike, sve su odgovori: Jao, mnogo je ozbiljno, mnogo je ozbiljno. To je trajalo dok se nije pojavio, zapravo, dok se nisam te noi uo i sa Ljubiom Buhom, koga sam tada zvao, jer sam bio na vezi sa Goranom Petroviem, moda i sa Mijatoviem, jednom ili dvaput. Sa Zoranom jo jednom i vie nisam, kada mi je ume rekao da je on ispred kolone. Znai, kada sam se ja uo sa njim, on mi je rekao da je on ispred kolone i da su oni ispred kolone i da se to nee zavriti da idu do kraja... A ta je kraj? Kraj je ruenje vlade. Znai, to nije prvi put da smo mi to uli. Mi smo to uli i mnogo puta ranije, kao to sam malopre rekao. Nama su slane poruke Nemojte da se igrate, Nemojte da se igrate, Nemojte da hapsite, Nemojte da ste ovakvi, Nemojte da ostavljate ljude. Priao sam o tome da su mi stizale poruke da nije dobro to smo sa Jovicom prekinuli kontakt posle Gavrilovia, jer Jovica dri sve. Ako se suprotstavimo Jovici, to nije dobro, i tako dalje i tako dalje, ali tada, te noi i tokom sutranjeg dana, ja sam se sutradan video sa njim, sa Ljubiom Buhom. Meni je potpuno jasno reeno, kao, Hej, igrali ste se sa vatrom, slali smo vam poruke, rekli smo vam nemojte, nemojte, nemojte, vi ne znate ta znai vlast. Vlast, vladati to znai da morate da imate ulicu na svojoj strani, to znai, Duana Spasojevia,

a sa druge strane, Jedinicu kao to je JSO, DB, Jovicu Staniia, sve to, jer, nije Goran Petrovi DB, kakav Goran Petrovi, on je jedan naelnik i njegov zamenik naelnika. U DB radi 3000 ljudi. Od tih 3000 ljudi 2880 potuje naredbe Jovice Staniia, a ne Gorana Petrovia i bez obzira to smo mi to znali ili nismo znali, opet, sa druge strane, nemate mogunost da neto drugo radite, znai potpuno otvoreno je tada tog dana i sutradan kada sam se video sa Ljubiom Buhom reeno da su oni nezadovljni kako ova vlada vlada, nezadovoljni time to je Mikovi dobio te neke, recimo, pozicije kakve je dobio, da nisu eksplicitno rekli da su oni uestvovali u otmici Mikovia, ali sam imao prilike da zakljuim da postoji neka vrsta neraienog rauna izmeu Mikovia i njih, koje vrste, nemam pojma; da je on izdajnik, da je on za svaku vlast bio dobar, da je on i za vreme Miloevia bio najblii Miloeviev biznismen, ovek trgovac, da je sve pare stvorio za vreme Miloevia, ali da ga je odmah izdao i da sada u ovoj vlasti, umesto da Mikovi odgovara, eto, odgovaraju poteni ljudi kao to su, ne znam, Duan Spasojevi, koji nemaju veze, naravno, sa otmicom Mikovia, a da otmicu Mikovia treba traiti kod onih struktura vlasti koje su sa Mikoviem zajedno stvarale te pare, pa ih je on sad izdao, pa je uzeo samo za sebe i tako dalje. Ali, potpuno jasno, znai potpuno jasno, kaem vam, vrlo eksplicitno i jasno je reeno: To je i osveta, i da je ta pobuna motivisana upravo ovim razlozima koje sam sada nabrojao. Milan Radovanovi: Iz dosadanjih odgovora svedoka moe se, otprilike, naslutiti i sledei odgovor, ali pitanje moram da postavim da li svedok zna i koliko zna o odnosu okrivljenog Ulemeka nakon njegove suspenzije i odlaska iz Jedinice, prema toj Jedinici, ima li on bilo kakav odnos, bilo kakvu vlast u odnosu na Jedinicu? Vladimir Popovi: Mislim, znam da je imao, kako ne, imao je vlast. Imao je, pa dovoljno vam je to to je prilikom pobune Crvenih beretki predsednik srpske vlade vodio pregovore u Kuli, izmeu ostalog i sa njim koji je u to vreme praktino bio penzionisani, bivi naelnik. Znai, to je jedan od dokaza da je on apsolutno vladao tom Jedinicom i da je to bilo, otprilike, kad god hoete da dotaknete tu temu ili da saznate neto na tu temu, doete do odgovora, otprilike, kao Hej, nemojte vi da se meate u tu temu, nije zgodno da vi to postavljate, ne znate vi ta znai biti ratnik i ta je to ratovati za Srbiju i ta je to gubiti drugove i prijatelje u Cazinu, u Bihau, u Vukovaru, Cavtatu... I sada, kao, oekujete od oveka koji je tu Jedinicu otprilike stvarao, znate, on je kao neki partizanski komandant Sava i sada je to negde 19471948, on je politiki nastradao, ali, nemojte ga sada sklanjati iz onoga to njemu po prirodi pripada. Njemu po prirodi pripada da ga ta Jedinica potuje i da, bez obzira to je penzionisan, oni njemu ukazuju ast, pa sada i ako se malo prekri zakon, tipa, to to on dolazi tamo... Znai, on je i obezbeenje imao, kao to znate, zvanino i dalje pripadnika JSO, kao to ga ima i sada. On i danas, kao prvooptueni, ima obezbeenje tih istih bivih pripadnika, mislim on, njegova ena, njegova porodica, njegova grupa, njegovi ljudi i tako dalje. To je opet isto, i danas se na to gleda, kao, Pa, dobro, ali bez obzira, ak i ako jeste, znate, pa to je ..., ipak je on sa tim ljudima tamo krvario negde po nekim planinama u Bosni po Grmeu i tako

77

78

dalje, pa nije sada u redu da mu se to oduzima. To je bilo pravdanje, a sa druge strane, ko je hteo da zna i koga je to interesovalo, a tu ne mislim samo na vlast, tu mislim i na ljude koji ive u ovom gradu, svako je mogao da zna da Jedinicom ne komanduje Gumar, neki vulkanizer koga su doveli sa sobom kada su krenuli i kada su se povlaili iz Hrvatske i uli u vulkanizersku radnju i poveli ga da im menja gume na automobilima, poto im je bio potreban vulkanizer i sada je taj vulkanizer postao komandant Jedinice. Kakav autoritet, nije imao autoritet ni eni svojoj da naredi, a ne da naredi nekome u Jedinici, ali se znalo, postavio ga je Legija. Da je Legija postavio strailo koje govori, pa i to strailo bi nareivalo toj Jedinici. Prema tome, on je bio apsolutni vladar i gospodar te Jedinice do dana kada se desio 12. mart. Tada su verovatno izgubili komunikaciju i u tom periodu vie nije bio, ali do tog dana je bio apsolutni vladar i gospodar te jedinice. Milan Radovanovi: Svedok je i na prolom glavnom pretresu govorio o tome da je Spasojevi, na neki nain, finansirao JSO. Spomenuo je nekakve stanove, neku kupovinu stanova za pripadnike JSO. Mene interesuje da li je to ceo kvantum saznanja koje svedok ima o tom odnosu ili postoji jo neto to se moda svedok u tom trenutku nije setio, ili...? Vladimir Popovi: Da vam kaem, to je kada neto postane opte, jednog trenutka kada vam neka stvar postane optepoznata stvar, vie se ni ne trudite da pamtite detalje i informacije koje ste dobijali. Znai, ja znam za kupovinu stanova, za dobijanje stana, znam za kupovinu stana Gumaru. Znai, znam za to, to mi je rekao Goran Petrovi i to ba u vreme kada je bila pobuna Crvenih beretki, jer sam se sa njim sukobljavao oko toga, da li su odgovorni ili nisu odgovorni, oko one ostavke koju su oni dali, ili su se spremali da daju. Ja sam bio za to da oni treba da budu smenjeni, ne da daju ostavku, da je trebalo da ih smeni vlada zbog toga to nisu bili u stanju da dre pod kontrolom Jedinicu koja im je pripadala i za to se snosila odgovornost. On je, naravno, imao odgovor koji je taan i ispravan, a to je da, praktino, oni nisu ni vladali tom jedinicom, da nikakve ingerencije nad tom jedinicom nisu imali i da im je u tome smetala ta neka vrsta poprene komunikacije koja je postojala izmeu pojedinih lanova vlasti, odnosno tog njihovog preskakanja od Legije, pa sada direktno, ili na edu, ili na Zorana, ili na Duka Mihajlovia i tako dalje, da se njemu puno puta desilo da doe na sastanak kod ministra policije i da onda zatekne Legiju koji je tu na sastanku pre nego to je on, a Legija je neko ko je njemu, kako se kaze, potinjen, ispod njega. Tom prilikom on je meni rekao, kao, Hej, ne mogu ja da budem ef Jedinici, gde je Gumar [koji je tada bio zamenik Legijin], ovek koji dobija stan od DOS, ili od Duana Spasojevia. Od DOS, mislio je na to da je, sada ne mogu da se setim, da li je Skuptina optine Novi Sad prvo dala ovome neki stan na korienje, pa je dobio neki stan na korienje, ali da to nema nikakve veze ni sa MUP, ni sa dravnom bezbednou, a neposredno posle toga sam saznao, ustvari, da je Duan Spasojevi, da li mu je zidao kuu, sada vie to, kaem vam, stvarno ne znam, moda greim, moda su to sada greke, moda je to nepreciznost, da li mu je Duan Spasojevi zidao kuu ili mu je kupio neki stan, ili su, znam,

zajedno uestvovali u krai kola. Znai, znam da su zajedno, da su grupa, da li je to tada bio surinski klan i pripadnici JSO, o tome moe da vam posvedoi Goran Petrovi, jer je Goran Petrovi, poto sam video da on treba da doe da svedoi, napisao, ne znam koliko krivinih prijava protiv pripadnika JSO, koji su uhvaeni u krai automobila u Beogradu. Ispostavilo se da se to radillo u okviru te zajednike organizovane grupe koja se bavila time i da su se oni, otprilike, ponaali, Pa ta, mi smo to radili i ranije. I tako dalje, i tako dalje. Znai, i kasnije, znam ovo iz istrage, da oko ovih para iz otmice, da su uestvovali u tome i da su od toga dobijali deo kolaa. Znam iz onog mog sastanka sa Ljubiom Buhom za koji sam ovde rekao da se desio dvadesetak dana posle onog pokuaja atentata na njega, kada mi je on tom prilikom i rekao sve eksplicitno kako su ovi finansirani, kako su nosili pare, kako je i ta je Legija dobijao od otmice Mikovia i tako dalje. To su saznanja. Milan Radovanovi: Da li moe svedok upravo na tu temu ta mu je Ljubia Buha rekao oko finansiranja Jedinice tada, nakon atentata, da li moe neto blie da d kao podatak? Vladimir Popovi: Rekao mi je da je to jedna organizovana grupa, tada je prvi put eksplicitno objasnio [ko su] oni, jer je do tada je uvek bilo samo oni. Bato, oni, ne zna koliko su jaki. Oni i nikada vam ne kae ko su sve to oni. Tada mi je prvi put rekao da su to oni deo Jedinice za specijalne operacije. To je Dua Spasojevi i to su razne druge bande koje oni imaju po Srbiji. U Novom Sadu u, ne znam, Poarevcu, u, ne znam ve kojim gradovima, u Republici Srpskoj. Neki pripadnici rezervnog sastava JSO koji su uz Drinu tamo negde sa bosanske strane, i koji su tu ako treba neka akcija da se uradi, i tako dalje. O plaenim ubicama, ovima, onima... Rekao je da se bave prodajom droge, to iznosi do 100 kilograma meseno, da u tome uestvuju svi, da u tome uestvuje, nemam pojma, Duan Spasojevi, iz Jedinice Legija, da je Legija praktino ef sa Duanom Spasojeviem, da su njih dvojica, ono, kopredsednici tog zloinakog udruenja, da je Duan Spasojevi zaduen za neposredni operativni rad, a Legija za logistiku, za veze sa dravom, za pokrivanje i za zatitu koju oni treba da dobiju od strane institucija, u svim tim akcijama, pre svega ubistvima. Jer vi postajete moni onog trenutka kada ste u stanju da ubijete svakoga ko vam stane na put, a u stanju ste da ponete da ubijate onog trenutka kada ste sigurni da neete biti otkriveni, a sigurni ste da neete biti otkriveni onog trenutka kada znate da nema ko da vas zaustavi posle bilo koje akcije koju radite. A zato je to tako? Pa zbog toga ako se digne vihor. To je takozvana policijska ifra za akciju blokade posle bilo koje akcije, koja moe da se desi 60 sekundi posle nekog incidenta. Kada policija zaustavi, a znate ko uestvuje u tim akcijama blokade grada, uestvuju policajci, pripadnici saobraajne milicije ili obini pripadnici koji su, u najboljem sluaju, pre dve godine zavrili Kamenicu, kojima jo curi mleko sa usta i koji sada kao zaustave kolonu vozila sa tamnim staklima i samo prvi otvori i pokae JSO legitimaciju i, normalno, prou. Kakvo zaustavljanje, kakva pitanja i tako dalje, i prirodno je da, kada imate tu vrstu zatite, znate da ne moe ikada da se desi da padnete u ruke policiji, a plus uz onu organizaciju koju sam malopre opisao, plaenikaadvokata, lekara, sudija, tuilaca, ljudi iz policije i tako dalje,

79

80

nemate razloga o tome da brinete. Mislim da sam to proli put sve detaljno objasnio, mogu da ponovim: ko su, ta su, kakva je uloga tano Milorada Lukovia, kakva je uloga ljudi iz Jedinice, ko su ljudi iz Jedinice, da tu postoji desetakpetnaest, ne vie njih, koji su u to ukljueni, ali da Legija tamo vai za apsolutnog gospodara kod svih i da znai, bez obzira to je samo tih desetpetnaest ljudi ukljueno u kriminal, ili dvadeset, ne znam ve koliko, njih 200 gleda u Legiju kao u Boga, i drugo, oni se plae tog vrha. Jedan deo tih ljudi, pripadnika JSO je znao da tu neto nije u redu i bilo im je jasno ve od ranije da tu postoje neke stvari u kojima oni uestvuju, koje sa tim zbog ega su oni doli u Jedinicu nemaju nikakve veze, ali su se plaili zato to su videli kako su proli neki koji su bili pripadnici, bilo redovnog bilo rezervnog sastava upravo te JSO, a koji su naeni u Beogradu sa odseenom glavom ili ubijeni, ili sa kesom na glavi i tako dalje, to je bila potpuno jasna poruka: ko sledei bude progovorio i bude ta uradio... Znai, sve ono to se manjevie ve zna ta je, kakva je uloga i kakva je neposredna veza Jedinice, surinskog klana i kakvim su se kriminalom bavili.

4. O preseljenju premijera na Dedinje

Milan Radovanovi: Interesuju me jo dve stvari. Prva se tie preseljenja pokojnog premijera iz centra grada na Dedinje, gde je, kako je svedok rekao, nemaka obavetajna sluba vrila odreenu procenu i dola do odreenih podataka o opasnostima koje vrebaju premijera. Interesuje me neto blie, da li svedok zna da nam kae koje su to opasnosti, od koga su dolazile i, druga stvar, vezana je za deo iskaza svedoka gde, kako svedok kae, da su dobijali podatke od engleske obavetajne Slube o organizovanom kriminalu. Da li neto moe da nam na tu temu kae? Vadimir Popovi: Pa, ovako. to se prve stvari tie, konkretno te nemake obavetajne Slube, to je bilo negde polovinom 2001. godine, na jednom od sastanaka gde je Zoran sve vreme pokuavao i traio od Nemaca da ispune njegov cilj po pitanju MUP. A Zoranov cilj, to se Ministarstva unutranjih poslova tie, bio je samo jedan: kako da unapredi i digne kriminalistiku slubu, zato to je znao da je sutina svake policije upravo kvalitet kriminalistike Slube, a da je, to zbog godina rata, to zbog kriminala koji se deavao poslednjih 10 godina, ta kriminalistika sluba praktino potpuno unitena i svedena na grupu potpuno nezainteresovanih pojedinaca, ne loih, nego nezainteresovanih, zato to su znali da svaki kriminal koji treba da istrae ne mogu da istrae, poto e u drugom, treem i najkasnije petom koraku doi do vrata Slube dravne bezbednosti ili neke druge institucije i da je potpuno besmisleno bilo ta raditi. I onda je, koristei te svoje veze koje je imao, i line, a kasnije i institucionalne, kao premijer i na sastancima sa ljudima, ne samo sa kancelarom Nemake, nego i u susretima sa svim ostalim ljudima kada je imao priliku da razgovara, traio je da na neki nain pomognu izgradnju kriminalistike Slube u Beogradu i da se kriminalistika sluba Beograda, odnosno, kada kaem Beograd, to znai Srbija, ustroji po tom nemakom mehanizmu koji vai za najbolju kriminalistiku slubu maltene u svetu. I to su bili razgovori koji su se vrlo esto vodili i onda je Zoran traio da oni alju svoje predstavnike i onda su oni slali svoje predstavnike i njihovi predstavnici su, to preko ambasade, to u kontaktu sa naim ljudima iz Ministarstva, obavljali te neke razgovore i ispitivali teren, traili trite i tako dalje. Na jednom od tih razgovora, poto je to inae njihova, da tako kaem, procedura, oni su ponudili da izvre procenu bezbednosne situacije vlade; bezbednosnu situaciju najpre vlade, jer su rekli, kada su dolazili u vladu: Jaoj, ova vlada, ovo je katastrofa, na ta ovo lii! Kao, ne mogu da veruju, da to u Nemakoj ne bi moglo da bude da gradonaelnik nekog grada radi u takvoj zgradi, poto smo imali onu zgradu preko puta koja je bila bombardovana i koja je sruena, koja je prazna, koju niko nije uvao, gde je mogao ko je god hteo da doe, da vas iz prake gaa, pa plus ona zgrada preko puta; i onda, kao: Eto, to je bezbednost! Pa onda, Zoranova kancelarija koja je gledala na ulicu. Posle toga je tek Zoran stavio blindirana stakla na prozore, jer su to bila obina stakla, znai, mogao je neko da proe ulicom, baci Molotovljev koktel poto se tu, inae, ljudi etaju, nema ograde, nema niega... E, onda su otili

81

82

na Studentski trg i uradili su Zoranovu bezbednost, odnosno analizu bezbednosti njegove zgrade i napravili su taj izvetaj koji je bio onako, da nisu mogli da veruju da neko ko je predsednik vlade u zemlji kakva smo mi, posle svih ratova i terora, u zemlji kriminala i ubistava, da neko ko je premijer te drave ivi u takvoj nekoj zgradi, da ima, po toj nekoj njihovoj proceni, nekih pedesetak slabih taaka koje su praktino nebranjene i da je pozicija stana toliko nebezbedna, sa prednje strane, sa ove strane, sa komijske strane i tako dalje i tako dalje. U to vreme, pitali ste i za pretnje, u to vreme, mislim da sam to prolom prilikom rekao, poela je paralelno sa tom tenzijom, odnosno sa stvaranjem atmosfere da je Zoran ini kriminalac i da se bavi kriminalom i da je okruen kriminalcima i da se vlasti doepao da bi se bavio kriminalom, da bi zamenio Marka, Kertesa, Slobu, Miru i tako dalje i tako dalje, poela je da se stvara tenzija oko toga da e neko Zorana ubiti. I desilo se najmanje pet puta u prvih etiri, pet meseci nae vladavine da su nas zvali razni novinari i pitali: Je li istina da je pucano na Zorana?, Je li istina da je pucano na Zorana?, Je li istina da je pucano na Zorana?... ak je u nekim novinama, dodue tada se jo nisu bile osnovale ove klasine mafijake novine, ovi plaenici, saradnici vojne i dravne Slube bezbednosti su bili prikriveni, ipak je to bila 2001. godina, poetak prolee i leta, nisu smeli tako jasno da se deklariu, pa su s vremena na vreme putali neke lanke, i mogli ste [poneto da proitate] i u tim novinama. Postojao je i Svedok i postojale su ove neke druge, Dan crnogorski, koji je drala vojna sluba i koja ga je osnovala, koje se nisu libile da piu takve stvari i da se u novinama pojavljuje pria: Jue je Beogradom prostrujala pria iz diplomatskih krugova da je na Zorana pucano. To je dovoljno kao povod da bi se posle toga ta tema razradila a ko to hoe da ubije Zorana i to je ono to sam proli put priao, zato ba da ubiju Zorana, a ne Kotunicu, mora da ima neki razlog... Drugo, postojale su te neke pretnje, ili ne pretnje, nego informacije koje su dolazile iz obavetajnih struktura, a to je bilo kroz samu slubu dravne bezbednosti, bilo kroz policiju, bilo kroz kriminalistiku policiju, bilo kroz sve ostale kanale stranake i tako dalje, razne prie, kao: Jaoj, Zorane, pria se da su ovi, pria se da su oni, u Beu ima taj i taj koji se sprema da te ubije... plaenik... Najvei deo tih pria je, svi mi to dobro znamo, sluio samo zarad prie, ili radi zastraivanja, ali ako elite da budete ozbiljna vlast i da budete ozbiljna drava, onda morate da se ponaate u skladu sa tim nekim pravilima koja te stvari nalau; ne morate ba da budete kao to je Nemaka, ali ne morate da budete ni takvi da se ljudi krste kada vide kako ivite. Zoran je, sa jedne strane, znao da je to vano i da je to bitno, da je potpuno besmisleno da ivi u zgradi gde treba svakog dana da razmilja da li e neko da ga gaa paradajzom u glavu ili nee, i to e biti glavna tema u Srbiji naredna tri dana, a ne ta je uradila ta vlada. Ali, sa druge strane, bio je strahovito optereen sopstvenom izjavom koju je dao 1997. godine, kada smo ili na Dedinje i rekli: Ruiemo! Odnosno, tokom onih demonstracija 1996. godine, govorili smo da se nikada nijedan lider, tada koalicije Zajedno, odnosno opozicije, nee useliti na Dedinje, nego e se svi najuriti sa Dedinja. Naalost, razlog to se tako kasno preselio, jeste to to smo jedno sedamosam meseci traili neku kuu, neki objekat koji je po tim standardima normalan, da je u vlasnitvu Vlade Republike Srbije, a da nije Dedinje, Senjak... ali naalost toga nema. To ne postoji. Postoje samo stanovi koji su isti kao taj, to je vlasnitvo Republike Srbije i posle tih procena koje su ovi

ljudi uradili i posle poveanog intenziteta pretnji, a naroito u vreme donoenja Zoranove odluke da posle pobune Crvenih beretki, 2002. godinu proglasi godinom borbe protiv organizovanog kriminala. Svestan da ulazi u borbu sa jako opasnim protivnikom i da tog opasnog protivnika podravaju odreene institucije ove drave i to ne bilo koje, nego Vojska, kabinet predsednika, predsednitvo i tako dalje, tada se i preselio. To je to to se tie nemake Slube bezbednosti. Pre toga su oni, na osnovu nekih informacija koje su dobili, ja sada toga tano ne mogu da se setim, mada sam bio na tom sastanku, pre nego to su izvrili tu procenu Zoranove kue, rekli da najvea opasnost Zoranu preti, pretpostavljam da je to bilo iz njihovih obavetajnih krugova, koje oni sprovode, na relaciji put od kue do zgrade vlade dizanje u vazduh automobila; ne tako to se podmetne bomba pod automobil nego tako to u nekom kontejneru ili negde u nekom paketu moe da se postavi eksploziv, a onda se daljinskim upravljaem moe aktivirati. I tada su oni Zoranu poklonili, zato to su smatrali da je to velika opasnost, neki ureaj koji se stavi u gepek automobila i koji zauzme tako vie od pola gepeka i koji slui za neutralisanje u preniku od jedan i po ili dva kilometra, bilo kakve sprave koja funkcionie na principu elektromagnetnih talasa. Znai, ne mogu da rade ni mobilni telefoni, ni radio, ni bilo ta. To upravo slui tome da, ako je negde neki eksploziv kada Zoran prolazi, poto oni to urade kada doete na 100 metara ili 50 metara od tog objekta, a ovaj neutralizator praktino neutralie; i upravo su mu ga dali zbog toga to su smatrali da je njegova bezbednost ugroena, ne na osnovu naih informacija, jer mi nikakve informacije nismo imali sem ovih o kojima vam priam, koje su bile tipa: Hej, rekao jedan tu, ali to nema veze, proverili smo, to je neki pijanac... I tako dalje, i tako dalje. Ali oni su smatrali da je to vano, zato su mu i poklonili taj deo, a posle toga su zavrili procenu kue. To je to se tie Nemaca. to se tie Engleza, poznato mi je, i to je ono to sam rekao, ali o tome mogu mnogo vie da govore ljudi koji su neposredno sa njim kontaktirali i radili, da je posle dogovora koji je napravljen izmeu Zorana i engleskog premijera Tonija Blera u maju 2002. godine, nekoliko nedelja posle toga, u najveoj tajnosti oformljena grupa od pripadnika provernih posle testova, provere i tako dalje, od pripadnika UBPOK, inspektora UBPOK, odnosno moda to ak i nisu bili inspektori UBPOK, nego inspektori, najkvalitetniji inspektori koji su tog trenutka mogli da se nau u Srbiji i koji su se bavili kriminalom, bilo iz beogradske policije ili nekih drugih, ne znam ko su, vrlo mali broj njih, ne znam, moda se radi o trojici, etvorici ljudi, da su onda prebaeni u UBPOK kao neka specijalna grupa koja je imala zadatak da se u to kraem roku osposobi. Englezi su imali ulogu da ih po ubrzanom kursu, ne znam gde se radio kurs, da li se radio u Beogradu, da li su ljudi dolazili u Beograd pa njima tu drali predavanje i sa njima to radili, ili su ovi odlazili tamo, ne znam, ali znam da je ta grupa postojala i da je zadatak Engleza bio da ih u to kraem roku osposobe, kako bi oni upravo kroz instituciju u kojoj su radili, mogli da ponu da se bave pripremanjem za hapenje zemunskog klana, a da se predupredi mogunost da to procuri do njih pre nego to smo mi to i zapoeli. Upravo zbog toga, o tome sam ve proli put govorio, to su ljudi kao Bracanovi ili kao to je bio Kneevi, naelnik Kriminalistike uprave, bili ljudi koji su sa njima bili jako bliski, da ne upotrebim neku drugu re. To je moje saznanje o tome. Znam jer sam

83

84

imao priliku da se sa predstavnicima ambasade, Slubenicima engleske ambasade u mnogim prilikama, pogotovo neposredno pre marta 2003. godine, viam i da od njih dobijam podatke, ili kada se ujemo da oni kau: Znamo sve. Znali su za Ljilju Buhu, da oni dre Ljilju Buhu, da, ne znam, ko je sve umean, gde je kriju, gde ne kriju, i tako dalje i tako dalje, za ta se spremaju. To su moja saznanja koja imam.

5. Pitanja zamenika specijalnog tuioca Neboje Maraa

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima zamenik specijalnog tuioca Neboja Mara. Zamenik specijalnog tuioca Neboja Mara: Na prethodnom pretresu svedok je rekao da oekuje pitanja o hapenju grupe Duana Spasojevia. Da li su to ova pitanja koja je danas postavio kolega Radovanovi, ili je svedok u mogunosti da iznese vie detalja o tome? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem, ja sam rekao da oekujem pitanja, jer sam u nekim stvarima bio jako opiran, a onda sam neke stvari, da tako kaem, preskakao. Pa da sada ne bi ispalo da preskaem neto to mi ne odgovara ili da ne volim o tome da priam, ja sam rekao da je meni bilo vanije da proli put objasnim ambijent u kome se to deavalo i zato se to deavalo i kako je to bilo mogue i zato je to bilo mogue i zato su se neke stvari desile, a moda su nelogine, ili su moda nekim ljudima nejasne, zato je Zoran uradio to, ili nije uradio to, a rekao sam da sam taj deo preskoio upravo zbog toga to oekujem da, kada mi se budu postavljala pitanja, da u na sva ta pitanja da odgovorim o svemu to znam. Da li je to samo ovo ili je neto dodatno, stvarno ne mogu da vam kaem. Mislim, bio sam ukljuen, bio sam tu, bio sam na puno sastanaka, puno sam informacija znao, imali ste prilike i iz mog dosadanjeg izlaganja da vidite da sam gotovo u svakoj od tih situacija bio, ili neposredni uesnik i prisutan na sastanku, ili sam neposredno posle tog dogaaja sa vie ljudi o toj temi razgovarao, od kojih su veliki broj danas svedoci, koji mogu da potvrde ono to ja govorim, ali ako ima i neto drugo, na sve ostalo u odgovoriti. Neboja Mara: Sa tim u vezi, takoe na prethodnom pretresu, svedok je rekao da je prisustvovao brojnim dogaajima koji su po njegovom miljenju relevantni za ovaj krivini postupak i da su tim istim dogaajima prisustvovali i brojni svedoci na koje moe da ukae. Dakle, koji su to dogaaji i koja su to lica kao svedoci? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem, evo i danas sam nekoliko stvari rekao koje su relevantne, oko pobune Crvenih beretki, ili oko mojih razgovora sa Zoranom u vreme kada se to deavalo, ili te komunikacije koje je tada, te noi bila. Mislim na sve ono to sam ovde rekao, gde sam ja neposredni uesnik bio, ja bih sada morao da se podsetim koji su sve to detalji koje sam spomenuo. Pretpostavljam da su advokati to zabeleili pa e me zbog toga pitati, ali sam se trudio da nikada nijedan detalj ne iznesem gde smo svedoci samo Zoran i ja. Rekao sam primer: moj susret sa Legijom u stanu, koga je on u javnosti predstavio tako da je on, ustvari doao kod mene da se dogovara da trgujemo sa drogom, ali oekujem da to u neposrednom razgovoru sa njim ovde u ovoj sudnici, jedva ekam taj trenutak da raistimo, ko je koga zvao i zato je zvao; ali, rekao sam da je tada, tom prilikom, tu u stanu, pored mene,

85

86

Zorana, bio prisutan jo jedan ovek, Stanko Suboti, ali da svedoka za taj dogaaj postoji jo deset. Voza Zorana inia, obezbeenje Zorana inia, ovek koji je odvezao Legiju iz mog stana i tako dalje i tako dalje... ili, ne znam, drugi na susret koji je takoe zloupotrebio, u mojoj agenciji gde je pored mene, njega, Zorana, bio i Ljubia Buha. Ali, ako nije relevantan Ljubia Buha koji to moe da potvrdi, pa postoji uvar iz moje firme i sekretarica iz moje firme koja je tada bila kada je tog dana doao... ili, nemam pojma, veera u zgradi Cepter gde sam rekao da je tu osim mene, njega, Zorana, bilo jo 5 ljudi, prisutnih, a hvala Bogu svi su ostali ivi i zdravi... Znai, mislim da su to dogaaji koji su relevantni i koji su vani, kao to sam spomenuo taj sastanak u mom stanu, ili taj sastanak u Spektri, ili sastanak u Demokratskoj stranci. To kada je on bio u Demokratskoj stranci, to vee kada je pucano na vozaa Gorana Petrovia, tu je sedelo 10, 15, ili 20 ljudi... Znai, ja sam se trudio da spomenem neke dogaaje da bih objasnio kakav je bio odnos izmeu Zorana i Legije, da to uopte nije taj odnos kao to je u javnosti predstavljen i kao to je naalost, to sam proli put rekao, Zoran nespretno u poetku, pokuavajui da ih na neki nain zatiti, ili da im se na neki nain zahvali to, nas eto, nisu pobili 5. oktobra, uspeo da stvori sliku da je on neki zatitnik Legije i te Jeidnice, to uopte nije tano, a sa ime je on (Legija) vrlo veto manipulisao i koristio do dana dananjeg. Uostalom, gotovo svi koje sam spomenuo, ja sada ne mogu da se setim, to je dugo trajalo i puno sam tih neki stvari vrlo eksplicitno objasnio, ali gotovo za svaki od tih dogaaja trudio sam se da kaem da su to dogaaji gde postoje i neki drugi ljudi. Neboja Mara: U vezi sa odnosima izmeu Milorada Ulemeka i Duana Spasojevia, na prethodnom pretresu svedok je rekao, pa sada citiram: ef zemunskog klana bio je Legija bez obzira to je formalno to bio Duan Spasojevi. Legija je bio taj koji je stvorio Duana Spasojevia i koji je omoguio da Duan Spasojevi postane to to je postao. Da li moe da iznese vie detalja o tome kako je Legija stvorio Duana Spasojevia? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem, mislim da sam to vaem kolegi pre pola sata odgovorio. Dodue, nije bilo takvo pitanje, ali sam objasnio taj odnos Duana Spasojevia, po onome to ja znam. Ja sam do tih informacija, za koje znam i koje ovde iznosim, doao tokom 2001, 2002. i 2003. godine. Postoji jedan nivo informacija koje sam ja kao stanovnik ovog grada imao i tokom 1999. i 2000. godine, i postoji jedan nivo informacija koje sam imao, moda malo vii od obinog stanovnika ovog grada, s obzirom na moju bliskost i tada, 1999. godine, 1998. i 1999. i 2000. godine sa Zoranom iniem; on je bez obzira to je bio proganjan opozicioni politiar u to vreme ipak imao kontakte i sa ljudima iz struktura raznih vlasti koji su mu razne informacije dostavljali... Dakle, na osnovu tih elemenata, to to sam znao kao obian graanin, to je znao svako ko je iveo u ovom gradu, ili, hajde da kaem, neko ko u ovom gradu ivi, a izlazi i kree se, nije sigurno znao svaki obian graanin, nego neko ko po gradu izlazi i ko se kree po ovom gradu, mogao je da zna ta se deava 1998. i 1999. godine. Kao blizak saradnik i drug u to vreme najopasnijeg protivnika reima, znao sam to to je do njega dolazilo, te informacije koje je dobijao ta se

deava, ta radi vlast, ta radi JUL, ta radi SPS, i tako dalje, i tako dalje. Od nekih drugih prijatelja, koje sam imao prilike da upoznam u prethodnih svojih etrdesetak godina ivota, koliko sam tada imao, koji su dolazili upravo zbog toga da me upozore na bliskost sa Zoranom i na to da ne bi bilo dobro da sa njim izlazim po kafanama i da se kreem, jer je pitanje dana kad e proi kao to je proao uruvija ili kao to je proao Stamboli i tako dalje i tako dalje. Ipak, najvei deo su informacije koje sam dobio tako to sam partipicirao u vlasti u te tri godine. Rekao sam malopre da, objanjavajui kako je izgledala ta veza drave, kriminala i tih estokih momaka, vitezova, kako su nazivani i romansirani po beogradskoj tampi u prethodnih 10 godina, da je prirodno da se posle praznog prostora nastalog prethodno povlaenjem Arkana, odnosno nestankom Bade i nestankom cele te Badine linije, pojavio prostor za stvaranje novih kriminalnih grupa; da je tada jedino vano i bitno bilo da imate neku vezu, kao i danas, sa vrhom u vlasti i ako imate nekog ko je moan, znai, ako imate nekoga ko je moan, vi ste onda vaan i ugledan privrednik u Srbiji: moete da privatizujete, moete da uzimate, moete da kupujete, moete da otvarate tako je i u podzemlju. Isto je tako bilo i tada, samo to je to bilo mnogo izraenije, jer je tada kao to znate, sve bilo mafija. Tada je sivo trite inilo 80 posto trgovine u Srbiji, a ne obrnuto, i da je Duan Spasojevi bio jedan od potencijalnih momaka koji su se na beogradskom asfaltu, eljni slave i dokazivanja, pojavili u ovom gradu, a da su taj njegov talenat prepoznali oni koji se bave prikupljanjem i odabirom takvih. Legija je bio jedan od ljudi koji je moda to prepoznao, ili je dobio nalog, to ne znam, od nekog od svojih rukovodilaca: Hej, vidi, uzmi ovoga, ovaj je dobar, ovaj obeava, ovaj e da bude to i to... I spojila su ih direktno politika ubistva koja su se dogaala tokom 1999. i 2000. godine, i to je to: u tom smislu mislim da je Legija stvorio Duana Spasojevia i da je on praktino bio ef, a ne Duan. Ko je bio Duan Spasojevi? Legija je bio, kako da vam kaem, i kada je doao u Beograd posle Legije stranaca, ovek koji je iz ovog grada, koji je sa asfalta, koji je sa ulice, koji je, bez obzira na to to je bio blizak i to je bio telohranitelj vercerima cigareta i to je radio zatitu na nekim aukcijama i tako dalje, bio neko ko je ve imao oreol neke gradske face. Drao je diskoteku u Beogradu, gde su se okupljali svi estoki momci devedesetih godina. Odlazio je na ratite, bio blizak sa Arkanom i sada se pojavljuje neki nepismeni, neobrazovani, nekolovani, ne znam ta je, majstor iz Medvee, i sada on dolazi i postaje najmoniji ovek u Srbiji. Normalno da vam za tako neto treba, bolje reeno, neophodna vam je neka vrsta ogromne podrke koju morate da dobijete. Legiji je bio interes da ima takvog slugu, verovatno je prirodno u tom svetu da imate nekog takvog ko je spreman da ne postavlja pitanja, ko je sve to mu kaete spreman da uradi bespogovorno, a ko je jo za to talentovan, i u tom smislu sam rekao da je Legija stvorio Duana Spasojevia. Neboja Mara: Svedok je takoe rekao da je u jednom trenutku Duan Spasojevi poeo da se bavi politikom i to tako to je bacio bombu u sedite DSS, to je zapalio Vuksanoviev automobil i da je siva eminencija te politike bio Legija. Odakle su mu poznate te konkretne injenice?

87

88

Vladimir Popovi: injenice su mi poznate konkretno na osnovu informacija koje sam dobio od policije tokom akcije Sablja, posle privoenja ljudi koji su priznali, ne znam ve koji. Nemam pojma ko je to rekao i zato je to rekao, ali znam da su tokom raznoraznih priznanja priznali i da su uestvovali u bacanju bombe na DSS i da su uestvovali u paljenju automobila Vuksanovia. Ono to sam znao i pre toga, ali za ta nisam imao dokaz, to je da je i bacanje bombe na DSS kao i paljenje Vuksanovievog automobila bilo sredstvo za nastavak hajke koja se vodila protiv Zorana inia. Mogao sam da sumnjiim, da sumnjam, ali i da znam na osnovu onoga to se u Beogradu moglo da uje na ulici, kao to sam proli put rekao. Ceo Beograd je znao u noi kada je dignut Difens roud u vazduh ko je to uradio. Ljudi koji su u tome uestvovali to nisu krili, nego su se time ponosili. Drogirani su te noi otili u diskoteku F6 i to priali. Znai, isti ti, ne znam, Simovi, Krsmanovii, ili ko ve, nije ni vano. Znai, kao i tada kada je bila baena bomba na DSS i kada nije uhvaen niko, ako se seate, tada je, to je ono to sam malopre rekao, uraena akcija Vihor, ezdesetak sekundi poto je ta bomba eksplodirala jer DSS je u neposrednoj blizini zgrade gde je tada stanovao Zoran ini i tu je bila patrola policije, dvadesetak metara je bila udaljena, i istog trenutka su oni iz tih kola obavestili zatvoreni su svi mostovi, sve je zatvoreno. Seate se ak da je bila informacija od graana da je primeen automobil koji je Ulicom Brae Jugovi naglo skrenuo ka Studentskom trgu, a onda ka PopLukinoj, ali naalost, nikada niko nije uhvaen i nije se znalo ni ko je u autu. Iz kog razloga? Prvo, zbog toga to su ti koji su u tome uestvovali imali znake. Koje su znake imali tada? Da li su to bile znake vojske, da li su bile prave, da li su bile lane, da li su bile one to smo kasnije, tokom Sablje videli da su tampali onaj bivi policajac i onaj Milovan Brki, pa su imali te neke znake, nije ni vano, ali je bilo potpuno jasno ta je namera optube na Zorana, vladu, MUP; pogotovo, poto je posle tih akcija sledio medijski napad, kao posle paljenja Vuksanovievog automobila, to je tog dana bila glavna i nosea tema na BK televiziji, koju u to vreme ureuje savetnik predsednika Kotunice za medije. Znai, on je u isto vreme savetnik predsednika Kotunice za medije, ali je i sluajno, drugi posao kojim se bavi zvanino predsednik televizijske akademije na BK univerzitetu, a operativno ureuje dnevnik BK televizije. I, poto je to bila neka nedelja, dan kada inae nema vesti i kada nema informacija, vi ste tog dana u svim vestima koje idu svakih sat vremena i traju 5 minuta, imali tri i po minuta komentarisanje kako se desio Vuksanoviev automobil i, naravno, njegovu izjavu, da ga ne udi u zemlji gde je vlast ogrezla u kriminal, povezana sa kriminalom i tako dalje, i tako dalje... Ko bi zapalio Vuksanoviev automobil? Ko je taj ko e da zapali Vuksanoviev automobil koji je star 20 godina i vredi 200 eura, ili, ne znam, 200 maraka i koji nema nijednu bravu i koji se, inae, nikada ne vozi, ali je ba tog dana doao kod majke na Novi Beograd na ruak i ba tog dana mu je zapalio? Pa, ko e drugi, nego neko od nas, Zoranovih bliskih saradnika. Zato? Jer on govori o kriminalu u vladi. Isto se to desilo i tada, posle bacanja bombe na DSS i posle onoga, seate se da je te noi, cele noi, vrh drave doao u prostorije DSS. Svi smo zaboravili, zato to smo bombardovani svakodnevno sa tim, izjavu Vojislava Kotunice, koji je doao te noi sa svojim tada nesuenim ministrom policije, Joiem, u obilazak prostorija, da oni vide ta se tu desilo, dakle, tada je izjavio da on stalno govori da veza kriminal

drava mora da se rasturi. Znai, tada smo mogli da nasluujemo da to ima veze sa tom njihovom stranom i da je to neka vrsta ili koordinacije, ili da to radi neko kome je u interesu da ova druga strana dobije. Svako ko je talentovan, kad dobije takav, da tako kaem, poklon u ruke, iskoristie ga, svakako. Da li su to radili u koordinaciji, ili su radili neki kojima je bilo zgodno da to oni urade, znali smo da je to neko ko je protiv nas, a tokom akcije Sablja bilo mi je potpuno jasno, dobio sam praktino potvrdu toga da je to na ta smo sumnjali. Nisam mogao da budem siguran, pre toga, da li su to ba uradili braa Simovi, ili nemam pojma ko, jer nisam ni znao za njih, ali tada sam taj podatak dobio. Ali, to nije jedini oblik bavljenja politikom. To sam uzeo kao primer za nain kako kriminalac i kako kriminalna organizacija i kriminalna banda koja se doepa politike i koja shvata da je politika strano vana, kako kod njih izgleda nain voenja politike. Znai, to nije jedini nain voenja politike. Politika je bila i pobuna Crvenih beretki za koju smo pre toga ve znali; znai, ovo govorim da sam ovo saznanje imao kasnije, a one stenograme koji su kasnije objavljeni u Vremenu ili su informacije koje smo mi imali, ti razgovori Duana Spasojevia sa novinarima, dovoenje one ekipe Rikoet koja je bila plaena, neki njegovi prijatelji, pa im je on kupio kameru, ili novinara Gradiu Katia, ili organizacija tih preskonferencija u Kuli na koje je taj major Bati vodio Gradiu Katia, po nalogu Duana Spasojevia, kao i druge novinare, iz Beograda u Kulu, i onda ih vraali, jer je bilo vano da ta informacija postoji, to je opet bavljenje politikom i deo politike. To su moja saznanja. Neboja Mara: Odakle je svedoku poznato da je vojna sluba bezbednosti tada i sada ilegalno prislukivala Srbiju, graane Srbije? Vladimir Popovi: Pa, na osnovu puno informacija. Ja, naravno, ne mogu da vam danas dam i dokaz, a jedini dokaz bi mogao da bude da sam radio u vojnoj slubi bezbednosti i da sam dobio nalog da nekog prislukujem i da sad ovde kaem: Meni su dali nalog da prislukujem. Ali imali smo posredne dokaze, dobio sam najpre kroz operativne podatke nae Slube dravne bezbednosti. Kao sto znate, osim obavetajnog rada, oni su imali zadatak i kontraobavetajnog rada, imali su zadatak da se bave bezbednou lanova vlade, odnosno njihovom ugroenom bezbednou. Oni nisu bili jedini koji su se bavili prislukivanjem u ovoj zemlji. Znai, javna je tajna da se time bave jo najmanje tri strane ambasade u Beogradu i to, kako da vam kaem, to je stvar za koju ne postoji egzaktan dokaz da bih ga ja sada ovde mogao da iznesem Evo, to je dokaz i na osnovu toga moe neko da ode u zatvor, ili ve ne znam ta... Ali to je stvar koja je optepoznata. Rei u vam samo jedan podatak, na osnovu koga moete da zakljuite da je najmanje jedan lan vlade bio prislukivan i da je prislukivan nezakonito, zato to to nije posao vojne Slube bezbednosti, nego je to posao Slube dravne bezbednosti. To je prislukivanje, praenje i hapenje potpredsednika vlade Momila Periia. Znai, to je potpuno eksplicitni dokaz. Ono to je sledilo posle toga, u tim razgovorima gde je naelnik vojske, odnosno naelnik Generaltaba vojske i ministar vojske i predsednik vea ministara ili savezne

89

90

vlade, ne znam kako su se tada zvali, bili zapanjeni i potpuno iznenaeni da niko od njih to ne zna i da niko od njih nije uestvovao u davanju naloga za tako neto. Vi znate da postoji procedura u civilnom delu drutva da takvi nalozi moraju da budu verifikovani, ili potvreni, ili dati od suda, bilo predsednika suda ili, ne znam ve, u nekim drugim procesima nekog drugog sudije i tako dalje. U vojsci takva stvar ne postoji. Znai, jedan od elemenata je to to smo dobijali od ljudi iz nae dravne bezbednosti, na osnovu toga to su verovatno oni u prislukivanim razgovorima sa drugima, shvatali da imaju podatke i da postoje podaci o tome da su to podaci koji dolaze iz prislukivanih razgovora. Drugo, imali ste list vojne obavetajne Slube tada, imate ga i danas, zvanino, imaju oni mnogo svojih listova kroz prikriveni kapital, gde su podmetnuli neke vlasnike koji se deklariu kao vlasnici Nacionala i slini pa ne moete ba lako da dokaete da je to vojno, ali dnevni list Dan to je zvanino list vojne obavetajne Slube i oni to ne kriju. Vi imate ne samo u knjizi Vojna tajna, nego imate i u intervjuu Neboje Pavkovia, koji je naelnik Generaltaba 1999. i 2000. godine, izjave da je list Dan osnovan, kao i Ju info, tako sto je vojna sluba bezbednosti dobila nalog od Slobodana Miloevia da pomogne borbu asnog dela crnogorske javnosti, partije SNP i inih protiv lopova, i izdajnika Mila. Poto su ovde imali apsolutno sav medijski monopol, onda su rekli: Hajde, osnujte i tamo dnevni list i osnovan je dnevni list Dan. Onda su se posle posvaali, deo rukovodstva tog SNP se posvaao pa su najurili Momira, a ostao je ovaj drugi militantniji deo ali su se posle posvaali i sa Bulatoviem i kako ve ide, ali to je njihov list vojne Slube bezbednosti. I najese novinari koji rade u tom listu jesu ljudi koji su ranije radili u vojnoj slubi bezbednosti i to se, kako da vam kaem, to se uopte ne krije. Znai, oni imaju, kao i list Reporter onaj kasnije, to je bio u Banjaluci, koji je takoe osnovala vojna sluba bezbednosti i novinari koji su tamo radili, koji rade u Kuriru i Nacionalu jesu ljudi koji su radili, kao eljko Cvijanovi za vojsku Republike Srpske, ili za kabinet Biljane Plavi, ili za kabinet Radovana Karadia u informativnoj slubi Vojske Republike Srpske ili u birou vlade Republike Srpske, ovde u Beogradu. Kada se zavrio rat, kada je dolo do blokade na Drini, oni su onda prekomandovani u medije, napadali su Miloevia, kao to znate, ne zato to ga nisu voleli, to je ovde tukao Otpor, nego zato to je uveo blokadu na Drini, a onda su naalost neke neobavestene nevladine organizacije sa Zapada u njima prepoznale snagu koja treba da rui Miloevia, po principu, neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj, pa su poeli da im daju donacije, pa je tako Reporter u 5. oktobar 2000. godine uao kao osvedoeno nezavisno glasilo nezavisnih novinara, to uopte nije tano, naprotiv, bio je i ostao list vojne obavetajne sluzbe. Ali, da se vratim na ovaj Dan, znai, u tom Danu ste tokom 2001. godine mogli da itate informacije, razgovore, tekstove koji su se bazirali na presretnutim i prislukivanim razgovorima koje je Zoran ini obavljao, pri emu, to to je Zoran ini razgovarao, njega da su pitali on bi to i sam objavio. Pojavio bi se na televiziji pa bi rekao, nije bilo potrebe da se prislukuje... U tim novinama ste mogli da itate razgovore i da svakome moe da bude jasno da, kad proitate neto u novinama, vidite da je to moglo samo tako to vas je neko prislukivao. Bilo da je prislukivao va telefonski razgovor ili da je prostorija u kojoj ste se nalazili bila prislukivana. Nastavili su to da rade i posle 12. marta, ne samo nastavili nego oni danas vladaju.

Ova takozvana BIA, to je kao to sam rekao, moda nisam to rekao, ovom prilikom ponoviu, to je ekspozitura vojne Slube bezbednosti, gde su postavili sve svoje ljude, gde ovaj naelnik to se zove naelnik, to nosi podatke stranim obavetajnim slubama, predstavlja samo njihovog zaposlenika. A, za efa tehnike dobili su oveka iz vojske i na sva kljuna mesta postavili su ljude iz vojske. Kupili su opremu za prislukivanje u vreme mandata ministra Borisa Tadia. Naravno, nije on to ni gledao niti se razume u to ta su mu podmetnuli da potpie. Mogunost da mogu da se prislukuju, da ono to naa sluba nije imala i ono to nije imala ni vojska, mogunost da se aktiviranjem mobilnih telefona koji imate u depu on aktivira i pobudi da radi kao mikrofon. Za to je postojao poseban i specijalan softver i specijalne maine, to su uzeli, to su kupili i to su uveli posle dolaska Kotunice na vlast i to e vam rei svaki Slubenik strane ambasade u Beogradu, poto se to zna. To e vam rei svako, poto uvoz te opreme i postavljanje te opreme ne radi jedan ovek, nego u tome uestvuje pedesetak ljudi ili 150 ljudi. Ja u vam rei da znam da me prislukuju, jer itam svoje telefonske razgovore u tim njihovim glasilima. ali vam kaem, danas to ne moe da se razdvoji i da se kae da li je sluba dravne bezbednosti ili je sluba vojne bezbednosti, zato to je to sve jedno isto. Oni rade po nalogu vojne Slube bezbednosti koja upravlja celim sistemom. Mislim, verovatno kada bih se koncentrisao, mogao bih da vam dam jo jedno 10, 15, 20 primera ali govorim to ovde u sudu, pod zakletvom i spreman sam, jedva bih ekao da me neko od njih tui i da kae: E, sada doi na sud da dokazuje. Pripremio bih se jako dobro i doneo bih stotine dokaza da prislukuju i da to rade. Neboja Mara: Poto je ovde bilo puno rei o kontaktima i odnosu izmeu Duana Spasojevia i edomira Jovanovia, da li je svedoku neto poznato o tome? I nemam vie pitanja. Vladimir Popovi: Pa, poznato mi je malo vie od onoga to je poznato svima vama i to ste obaveteni od strane samog edomira Jovanovia. Zato samo malo vie, pa edomir Jovanovi je znao da ja imam, blago reeno, animozitet prema toj kategoriji ljudi i nismo o tome razgovarali posebno. Ja se nikada u ivotu nisam video sa Duanom Spasojeviem, niti sa bilo kim iz te grupe, izuzev sa Ljubiom Buhom i to sam objasnio; i, ako treba objasniu hiljadu puta i razloge za svaki put kada sam se video. Od ljudi iz vrha JSO video sam se samo sa Miloradom Lukoviem i mislim da sam nabrojao proli put sve nae susrete; ali, spreman sam da se koncentriem i da kaem svaki telefonski razgovor, svako moje vienje i da ga otprilike prepriam kako je bilo. Nisam bio nikada u Kuli, nisam bio nikada ni na kakvoj njihovoj proslavi ili bilo emu, ni na terenu, sem jednom prilikom 31. decembra 2000. godine, neposredno pre postavljanja, kada je ve bio zavren izbor Zorana inia za premijera. Otili smo negde na jug Srbije, Bujanovac, ali nisam siguran da li je to bio JSO, ili su bile Crvene beretke, ali nikada se ni sa kim od njih nisam druio, tako da ak ni ono to sam kasnije saznao, ja to nisam znao u to vreme kada se to deavalo. Iz tih razloga, meni edomir Jovanovi nikada nije rekao da je bio u ilerovoj i ja nisam ni znao ta je to ilerova do negde jeseni 2002. godine, kada sam uo

91

92

posle tog razgovora, ustvari, saznao sam, kad mi je ume objasnio, odnosno posle atentata na njega, kada mi je rekao da je to tvrava i da tu imaju i zatvore, da je tu kriminal i tako dalje, i tako dalje. Ali znao sam da eda ima ulogu neke vrste koordinatora. Sticajem okolnosti je to njemu, da tako kaem, dopalo intenzivnije nego nama drugima iz dva razloga. Jedan to se neposredno pre 5. oktobra i pre svih tih deavanja i neposredno posle 5. oktobra, eda iz bezbednosnih razloga preselio kod Dragoljuba koji je iveo u Surinu. Znai, to je jedan od razloga, pa je spavao tamo, pa je tamo bio, pa je onda prirodno da nekoga ko je ve tamo, koristite za te neke potrebne kontakte. Drugi razlog je to to je eda bio jedan od saradnika kojima nikada nita nije teko kad im kaete, koji e sve da urade, ne morate da vodite rauna da li e to biti zavreno, da ga podseate, da li e tu stvar da uradi ili nee da uradi. U tome je naalost, na njegovu alost, danas i njegova najvea krivica.... dobro je kad vam je saradnik, ali je loe po njega lino jer je nekad i previe odan i previe ukljuen u takve stvari. Znai, nije od onih pukih izvrilaca koje poaljete i kaete: Idi tome i tome i reci da ne radi to i to! I on ode i kae, i sada ovaj mu neto ispria i on se vrati. Ne, nego s obzirom na to da je imao strahovit politiki talenat, to ima i dandanas, s obzirom na to da je jako dobro poznavao situaciju, s obzirom na to da je bio jako odan Zoranu iniu i Demokratskoj stranci, s obzirom na to da je znao da je okruen najveim brojem trutova i lentina koje samo gledaju kako da dou do vlasti i da se doepaju funkcije, to se, inae, i desilo ve odmah posle 5. oktobra, radio je i vie nego sto je od njega i traeno. Najvei deo onoga to je tog trenutka valjalo u svim tim opozicionim strankama doepalo se nekih ministarskih stolica, funkcija i tako dalje, jer nismo imali dovoljno svojih ljudi i, praktino, ono to je trebalo da bude taj rovovski rad, ono kopanje, za to su Zoranu ostala dva, tri ili etiri neka njegova saradnika koje je tu imao. I onda je prirodno da u tom nekom, da tako kaem, vakuumu koji postoji, bez funkcionisanja institucija, neki ljudi obavljaju neke poslove i koji imaju veze i koji nemaju veze i koje treba da rade i koje ne treba da rade. Jer jednostavno nemate koga drugoga. I onda je eda postao taj neki koordinator zbog toga to je ve tamo iveo, to se preselio, a preselio se iz bezbednosnih razloga, a drugim delom zato to je obavljao praktino, kao i svi mi koji smo bili pored Zorana, sve i svata. Ja sam objasnio da su moji kontakti sa umetom praktino i poeli upravo iz tog razloga to je u meuvremenu izmeu ede i umeta dolo do nekog sukoba. Inae, u poetku je tu vrstu kontakata obavljao eda Jovanovi. Dolo je, to je optepoznato, jer je ume traio da dobije dozvolu za pitolj. eda mu je obeao, rekao je: Zavriemo. Onda mu nije zavrio, nije mogao. Ovaj se naljutio i tako dalje. Onda je Dragoljub traio da neko od umeta te informacije prikupi. Da ne bi bilo da nismo, znate ono, da ne bude: A to niste, ta te je kotalo da se vidi sa ovekom da ti kae taj podatak, bolje da ti kae nego da se tako neto desi..., i tako dalje, tako da su to razlozi zbog ega se eda naao i kako se eda naao u tom orkuenju. E sada, ak i za taj nivo njegovih kontakata u to vreme ja nisam znao i ako bismo nekada zapoeli razgovor na bilo koju od tih tema, ja bih vrlo brzo tu temu prekidao i kasnije se ta tema nije ni razvijala dalje zato to, kaem, jednostavno, ne mogu da kaem da je od mene to krio, nego jednostavno, znate, kad imate nekog koga ne interesuje neka tema, onda pred njim to i ne priate. Tako, naravno da sam u svim tim periodima bio sa edom, naravno da sam se sa njim druio, naravno da

sam se sa njim viao. Mislim, kada kaem druenje, to nije druenje nego je to svakodnevno vianje, kao to se vi, pretpostavljam, na vaem poslu svakodnevno viate sa kolegama sa posla sa kojima provodite vie vremena nego sa lanovima svoje porodice; ali, to ne mora da znai da sa njima priate o neemu, osim onoga to tog trenutka operativno radite. Znam da je, naalost, ta njegova bliskost, prvo to njegovo stanovanje tamo u tom Surinu nesreno, a onda kasnije i ti kontakti koje je on imao i to njegovo iskustvo i uopte nemanje svesti o tome ta moe iz svega toga da se izrodi, strahovito je puno manipulisano. Ja sam lino sa njim imao prekid u komunikaciji od jedno etiri meseca, neposredno tokom jeseni 2002. godine, upravo zbog toga to su mi ljudi iz policije rekli, to je bilo tokom rada na Makinoj grupi i tokom tih prislukivanih razgovora: Da ti kaemo, zna ta ima novo, eda se via sa ovima. Kaem: Sa kojima se via? Kae: Pa via se sa ovima, via se i dalje sa Legijom i Duom. A po onome to sam ja znao i po onome to je on nama rekao, jer mnogo ranije smo mi, kao to sam proli put priao, znali sa kim imamo posla i da je on nama praktino tvrdio da posle pobune Crvenih beretki on vie sa njima nikakav kontakt nije imao i da je apsolutno prestao svaki njegov kontakt, a ovo se deava godinu dana kasnije i moram da priznam da nisam... mislim, bio sam zaveden, jer kao neki ljudi tamo razgovaraju, to bi sada ti neki ljudi lagali. Oni su, navodno, ispred kue u ilerovoj stajali, opservirali grupu Duana Spasojevia i onda videli edu kada izlazi i tako dalje, a onda se neposredno posle toga pojavila informacija da je eda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, vieni su, to mi je rekao zamenik ministra policije Nenad Mili. I onda sam ja samo poslao poruku edi, nisam ga ak ni zvao telefonom, i rekao: Onda mu recite, vie nemoj da mi se javlja, zato to sa ovekom koji me lae ne mogu da se druim, ne mogu da razgovaram. I etiri meseca ja sa njim nisam razgovarao i Zoran me je pitao ta je, zbog ega ne razgovaram sa edom. Ja sam mu rekao: Zato to me lae, zato to se drui i dalje sa Duom i Legijom. Bio sam ubeen da je to tako, jer su mi ovi to rekli, da bi tek mesec dana pre ubistva Nenad Mili daao sa edom u moju kancelariju.... ja sam se praktino sa edom mesec i po dana pre ubistva pomirio, mislim, nismo se posvaali ali smo bili potpuno obustavili komunikaciju upravo zbog toga to sam ja verovao da je to tako. Ovo iznosim kao primer, da bih rekao, koliko je, do koje mere je ta vrsta manipulacije i lai ila da to nije ak, znai, bilo na protivnikoj strani, nego je to bilo u naim redovima. Znai, Nenad Mili koji nije bio protivnik i koji nije imao zlu nameru..., ali jednostavno, eto, to su informacije koje su dolazile. ta se ispostavilo? Ispostavilo se da ta ifra za tog nekog za koga su oni bili ubeeni da je eda, kada su deifrovali, poto je ta Makina grupa razgovarala u iframa, oni su bili ubeeni da, ne znam, ifra ta i ta je eda, da je ifra ta i ta, kao to je Zoran bio Zrika, ili tako neto i onda su oni bili ubeeni da bi tek kasnije shvatili da je to, ustvari, greka. Nije se to odnosilo na edu nego se odnosilo na nekoga drugoga, a da to za Kopaonik uopte nije bio eda, nego su to bili Legijini dipovi, koji je otiao na Kopaonik u vreme kada je tamo, ne znam, bio i Dua Spasojevi; ali, poto eda ima iste dipove kao i Legija, onda je neko rekao: Evo vam ga, eda. To je stalno bilo, ta neka vrsta opstrukcije iz policije, kao otprilike: Ne moemo da se obraunamo sa njima kada vi njih titite. Kao: Nemojte da se pravite ludi, traite od nas da hapsimo Duu, Legiju, ovo, ono, a vi ste, ustvari, njihovi zatitnici. A,

93

94

dokaz da smo zatitnici pa, eto, eda bio na Kopaoniku... Znai, ne znam mnogo vie van onoga to znate vi sami. Ne mislim da van toga postoji ita. Kada kaem, ne mislim, ne mogu da tvrdim, jer nisam svedok iega od toga, da bih to mogao da potvrdim, kaem vam zbog ega, zato to sam ja bio potpuno, potpuno na suprotnoj strani, mislim, ne od ede, nego takvih kontakata pa zato meni o tome, o takvim stvarima, nije ni govorio; ali, da se zloupotrebljavaju ti njegovi kontakti, koji su se deavali, ne samo sada, nego su strahovito zloupotrebljavani i u to vreme, izneo sam vam kroz ovaj primer. Neboja Mara: Da li je Zoran ini bio upoznat sa tim kontaktima, da oni postoje? Vladimir Popovi: Sa kontaktima ede Jovanovia o ovima o kojima govorim? Da, kako da ne. Rekao sam vam, iskorieno je da eda Jovanovi bude osoba koja treba [da ima] tu vrstu nekih kontakata sa njima, iz dva razloga. Jedan je to je iveo u Surinu, a i inae, ti su kontakti dolazili preko Dragoljuba. Znai, Zoran je u prvi kontakt sa Miloradom Lukoviem neposredno koliko je tu ljudi bilo ukljueno nemam pojma doao preko Dragoljuba. ume je bio neka osoba koja je vaila meu njima za nekoga ko je povezan sa kriminalcima, ko je i sam neki vaan lik meu njima, da li je ef, nije ef, to nikada ne znate, poto sa svakim od njih, ako ste imali priliku ikada u ivotu da se sretnete i da popijete pie u kafani, sluajno, oni su se predstavljali kao da su oni najvaniji. Uvek je taj sa kojim se vidite, uvek je on glavni ef neega, tako da nismo mogli da znamo ko je tu vaan, ko nije vaan, ali je ume vaio za nekog ko je bitan, ko je imao dobre informacije, ko je bio blizak sa ljudima iz vlasti i Zoran je, to sam proli put takoe objanjavao, zbog toga to mu je ivot bio ugroen od 1993. ili 1994. godine, a posebno 1995, 1996, 1997, 1998, 1999. i 2000. godine, jer je predstavljao praktino, jedinu opasnost za reim Slobodana Miloevia, imao potrebu i morao da ima kontakte i razgovore i sa ljudima iz te sfere; i to su one njegove izjave, kada on to lakomisleno kae, pa mu se posle uzimaju i spoitavaju mu se, da ovek koji eli da se bavi takvim stvarima mora da ima prijatelje i u raju i u paklu. Upravo to znai to. ta je Kotunici trebala veza? Pa, ko je Kotunica? Ko bi Kotunicu danas, ko bi njega danas na ulici, da proe ulicom, ne bi mu niko priao, ne bi mu niko ni re rekao, a pogotovo ne u to vreme. Kotunica je bio najomiljeniji opozicionar Slobodana Miloevia. Setite se bombardovanja i setite se 2000. godine. Nije bilo dana da na Dnevniku nije bila izjava Vojislava Kotunice koja ide pre SPS ili odmah posle SPS i ko e sada takvog oveka da juri? to bi ga neko jurio? Znai, Zoran je imao te kontakte sa takvim ljudima. Ti kontakti su bili takvi da se nije libio da preko nekoga poznanika zakae ruak u Verdiju, da ode kod Dragoljuba, da se nae sa umetom, da ga pita: Je li, ta e biti?...Je li istina ovo?... Preko umeta je dolo i do tog kontakta 5. oktobra sa Miloradom Lukoviem. Tokom deavanja petog, estog, sedmog, osmog, devetog, desetog Milorad Lukovi i ti neki drugi ljudi su bili takorei, svakog dana tu. Tu, kada kaem tu, mislim na Skuptinu grada, gde smo se nalazili, i to su oni sastanci o kojima smo priali. Dogovarali se, kadrovali i postavljali ljude dok je atmosfera bila takva. Onda se negde tamo ve u novembru, kada su raspisani

republiki izbori, stvar vratila u neke prirodne tokove koji su pre toga bili. Zoran se vratio u DOS i u stranku. Neki ljudi koji su bili na ulici otili su svojim kuama. Oiena je ona gare i ono to je bilo tu po Beogradu. Oprane su ulice. Skuptina grada je poela da funkcionie. Vie niste mogli da odlazite svakog dana u Skuptinu grada, oednom je ta vrsta nekog zajednikog svakidanjeg okupljanja prestala, da se sada ne bi deavalo da se to preseli u DOS, da sada ta grupa ljudi pone da dolazi u DOS, ili da ponu da dolaze u Demokratsku stranku, jer su tada poeli da dolaze u Demokratsku stranku strani ministri, strani premijeri i drugi zvaninici. Seate se te atmosfere? A, da se opet ne bi desilo da kao noem bude preseena ta neka komunikacija sa njima, ne zato to mi prema njima imamo neke obaveze, nego zato to vi i dalje svakog dana imate neku informaciju, vanu, koja vam stie, da se Miloevi reorganizuje, da se prikuplja, bez obzira to je on pripremio izbore, da se u apcu tovare tenkovi na voz. elezniar, koji je lan neke stranke, javio je da voz dolazi u Topider, 20 topova, tenkova, ta se sprema. Perii i Vuk Obradovi dolaze sa time da, kao, vojska nije zadovoljna, hoe da se pobuni i Vlajko. Znai, vi ivite u nekoj atmosferi gde svakog dana oekujete, pitanje je kada e se neto tako ponovo desiti. Imate ogromnu odgovornost, govorim za Zorana inia, ne za Kotunicu, poto je on zaseo u kabinet Slobodana Miloevia posle 5 dana, iao po Evropi na estitanje, uzeo ljude od Miloevia, od Pavkovia, Radeta Markovia, Batoanina, obezbeenja, sve redom oko sebe. Bio je zatien gore. Dao je izjavu 29. septembra, da on nema problem sa Slobodanom Miloeviem ili sa enom Slobodana Miloevia, nego sa svojim koalicionim partnerima i da mu je tu glavni problem, Zoran ini. Znai, imate sa jedne strane ogromnu odgovornost da sve ono to ste uradili dok vas ceo svet gleda, morate da sauvate, a sa druge strane, nemate mo da se suprotstavite bilo kome zato to vojska nije na vaoj strani, zato to imate neko trolano ministarstvo, vladu Republike Srbije, gde i dalje sede ljudi Vlajka Stojiljkovia, ili Slobodana Miloevia i da sada treba da snosite rizik kada vam se neko javi i kae: Ej, spremaju se ovi da napadnu... ne znam Institut (za bezbednost) to je svakog drugog dana bila informacija. Krenuli su, etiripet dana, o tome moe da svedoi i prvooptueni, bili su krenuli neki topovi, tenkovi prema Institutu, ispred VMA i tamo, ne znam gde sleu helikopteri i... svakog dana pitanje, kada e da... Sada vi snosite odgovornost i normalno je da, ako vam neko od tih ljudi, za koje znate da imaju informacije i da pripadaju tom svetu, bez obzira da li su ovakvi ili onakvi, trai sastanak i eli da javi informaciju, ali vi elite da proverite da li je tano ili nije tano, neete da proverite tako to ete da zovnete arka Koraa, nego ete, prirodno, da zovete umeta ili ne znam ve, Legiju, ili ve koga od tih ljudi i da od njih to traite. E, sada, da to ne bi bio Zoran i da to ne bi radio Zoran i da to ne bi bilo u DOS, to je morao neko fiziki da odrauje. Dragoljub nije lan stranke. Dragoljub je ovek koji hrani kokoke i svinje celog dana i ivi negde van Beograda i ne moe sad Zoran da ukljuuje i njega, nego mu za to treba neko ko je njemu dnevno blizak. Svi su iz Demokratske stranke ve ministri, ili su neki funkcioneri. Zoran ini ima dve tri sekretarice u zgradi DOS tada. Svi ostali lideri DOS su ve poeli da rade, da reorganizuju, da diu svoje stranke, da se pripremaju za najavljene republike izbore. Zna se da e se uzeti vlast, sprema se podela kolaa i imate dvatri oveka koji su tu pored vas.

95

96

Jedan od njih je eda Jovanovi kome nita nije teko, koji je klinac, koji ima 30 godina, koji moe da spava dva sata dnevno, koga moete da poaljete negde 20 puta, pri tome, ivi u Surinu. Znai, on je bio jedan od tih ljudi koji je imao zadatak da u toj poetnoj fazi, posle tog vraanja u neku normalu, sa tim ljudima odrava kontakte i da sa tim ljudima proverava informacije, poto, kaem, na elu sa Zoranom, pa svi mi ostali, niko od nas pojma nije imao o tome uopte. Bez obzira na to to su se ljudi bavili politikom, kako ste vi mogli da znate kad vam doe, ne znam, neko od lidera DOS i kae: Evo, predlaemo za mesto naelnika tog i tog dela MUP, Peru Peria. Nikada uli niste! Ne znate ta je to, ne znate ta vas eka. Gde da proverite? Znai, morate proveriti u tim krugovima, kod tih nekih ljudi. Da proverite jednu stranu, pa drugu stranu, pa treu stranu, i tako dalje, i tako dalje. Ta vrsta bliskosti koja je tom prilikom uspostavljena sa tim ljudima oko 5. oktobra i to Zoranovo, to su oni odrali re i to je Zoran odrao re, eto, to ga je obavezivalo; ali, da opet ne bi bilo da se on kao neki novi lider, najodgovornija osoba u Srbiji, po ceo dan sa njima via i sa njima drui, poto to nije radio ni sa nekima drugima, zato bi to radio sa ovima, onda je tu funkciju preuzeo eda Jovanovi. Da li je on [tako radio] zbog te svoje mladosti, to je ono to je kljuno pitanje na koje niko nikada ne moe da odgovori da li zbog tog svog neiskustva, te svoje strahovite potrebe da sve odradi. Da mu kaete: edo, idi sredi onaj zid, on je u stanju da okrei celu kuu. Da li je on zbog te svoje potrebe imao vie kontakata sa njima nego to bi bilo potrebno da ima i to bi neko od nas iskusnijih imao, da li su ga oni naivno u to uvukli pa, kao: E, sada emo mi da ti objasnimo, mi emo da ti kaemo. Pa ga kao maskotu zloupotrebljavali, to nikada niko od nas nee znati; i ako se to i desilo, to se desilo apsolutno bez bilo kakvog znanja samog edomira Jovanovia. Ako nisam bio jasan, da lepo kaem, da li to moe da bude pitanje neke protivnike strane da li je Zoran ini znao za svaki sastanak i svaki razgovor izmeu ede Jovanovia i Milorada Lukovia i, ne znam kasnije, Duana Spasojevia. On za sastanke sa Duanom Spasojeviem nije znao. Zoran ini nije imao pojma ko su oni i za njega su postojali samo Dragoljub, ume, Legija, i dalje on to nije znao. Sada, znao je da tu ima verovatno, nekih stotinu ljudi, ali ko su oni, ko je tu vaan u hijerarhiji, ko je tu bitan, to uopte njega nije interesovalo, niti je u to ulazio, niti je njemu eda kada se vrati sa sastanka referisao: Ja sam razgovarao sa Duanom Spasojeviem, nego je tu bio nivo informacije: Idi, proveri, edo, molim te, idi proveri veeras tamo, ume i ovi, ovi ko god da su ti, pitaj ih da li je to tano. Je li mogu da proverim, dobili smo informaciju da vojska sprema neko oruje, neke prage protiv JSO ili SAJ, ili navodno hoe SAJ protiv JSO, da li je tano ili nije tano, rekao mi Neboja ovi. Idi, pa proveri. I onda eda ode i proveri i doe sutradan i kae: Bilo je to i to, ali nema veze, ja u to da kontroliem pa u te obavetavati. I sada, to je ta neka kontrola akcije, kako e se smiriti sukob izmeu SAJ i JSO, na primer. To je jedan od sukoba koji su tada, navodno, postojali. Ne znam da li su bili inscenirani od strane JSO, ili je to stvarno bilo, ali znam da je trajala nekih 78 dana, ili desetak dana, ta neka vrsta tenzije. Krene SAJ tamo iz Beanije, kako se zove ono gde su zakopavali leseve, Batajnica, krene odatle u Beograd, a onda ovi iz JSO krenu iz Lipovice pa, kao, spremaju se za neki sukob. Pa sada mi tu neto

ujemo, recimo Neboja ovi, na primer, uje, pa javi Zoranu. Zoran je menader, Zoran je odgovoran. Nee ovi sutra da odgovara, ako doe do tog sukoba. Nee arko Kora, Miun, nego e Zoran ini. ta je sada? edo, idi brzo, zovi tamo Dragoljuba, proveri umeta, pitaj da li je to tano, ili nije tano. Onda eda doe i kae: Proverio sam, jeste, bilo je neto, ali ne brini, draemo to pod kotrolom. E sad, to dranje pod kontrolom, moda se eda oko toga video jo 5 puta, moda se svakog dana sretao kod Dragoljuba u Surinu, ili, nemam pojma, zvao Legiju telefonom da pita, je li u redu, ili nije u redu. Zbog ega? Pa zbog obaveze to je oveku koji mu je ef, ili pretpostavljeni, predsednik vlade, rekao: Ne brini, drau to pod kontrolom. I Zorana to ne interesuje, znai, da li je on posle toga trebao da se vidi 25 puta, da li je taj sukob gaen narednih mesec dana ili je ugaen sutradan, njega samo interesuje da se obavesti, da mu eda doe i kae: Ono je u redu. Ili da mu kae: Zna ta, nismo ono mogli da uradimo, mora ti sada da se ukljui, hajde ti sada na sastanak sa tim i tim. Znai, govorim o tome kako to funkcionie. Pretpostavljam da to funkcionie tako i u vaem poslu, ili svakog od nas ko ima svoje saradnike. Kaete mu da neto uradi i ne interesujete se da li je 150 puta zvao poslovnog partnera, ili ga je zvao jednom, a 149 puta je bilo zauzeto, ili ga je dobio, pa nije bio tu. Vas interesuje krajnji rezultat. Znai, govorim objanjavajui, ne izvlaim se da dam odgovor na ovo pitanje. Ne mogu da ga dam tano tako kako ste me pitali, jer ga ne znam, poto nisam svedok toga. Ne znam nita vie od onoga to inae znam. To to znam znate i svi vi. Skoro sam stopostotno siguran da je tano to to on govori, a odgovor na pitanje da li ga je Zoran slao i da li je znao za svaki sastanak sa njima i bio obaveten, jeste ovo moje dodatno objanjenje.

97

98

6. Pitanje lana Sudskog vea Nate Mesarovi

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima sudija, lan vea Nata Mesarovi: Sudija Nata Mesarovi: Danas, prilikom svedoenja, izneli ste da je zemunski klan i njihove voe, da su imali zatitu u policiji, sudstvu, zdravstvu, meu lekarima i tako dalje. Sada mene interesuje da li su ti ljudi koji su im pruali zatitu iz ovih organa vlasti i zdravstva imali kontakte sa elnicima DOS, ili uopte sa lanovima DOS? Ako jesu, sa kim ili eventualno sa kojim lanovima vlade, odakle su vam poznati ti podaci o kojima ste govorili? Vladimir Popovi: Rekao sam vam. Nivo mojih saznanja je dvostruk. Jedan je na osnovu onoga to sam imao prilike da ujem i pre tog uvenog sastanka izmeu mene i Ljubie Buhe, do koga je dolo posle pokuaja atentata na njega. Poznato je da sam, to sam ve izjavio, sa njim imao desetine kontakata pre toga i da je prilikom svakog od tih kontakata on koristio priliku da mi na neki nain saopti, stavi do znanja, da bih ja to preneo dalje, koliko su oni kao organizacija moni i kako imaju svoje ljude. To se nekada pokazivalo vrlo praktinim, to to je znao pre nego drugi, dobijajui informacije od njih, ta e pisati u kojim novinama, ta e za nekoliko dana ko da izjavi u javnosti, da li e neko negde da bude osloboen u nekom sudskom procesu, ili nee, naroito onda kada je neko ubijen, ili ako je neko pucanje negde bilo, u roku od 5 ili 10 minuta, uvek je bio on taj koji je preko nekoga dobijao informacije. Kako se do toga dolazi? Ne dolazi se do onih najbanalnijih i najtrivijalnijih, tipa, ukradu nekom automobil od poznanika ili od prijatelja i neko od njih vam to zavri u roku od 10 minuta. Znai, to je bio jedan nivo. Naravno, nikada nisu oni definisali i deklarisali ko su ti njihovi ljudi, ko su te njihove veze. Ono to ovog trenutka svi mi znamo i ono to smo uspeli da saznamo, naalost akcija Sablja je zavrena ranije nego to je trebalo i zato nismo uspeli da saznamo ko su drugi, osim Paina (Slobodana). Imate jednog vrlo visokog funkcionera policije, znai vrlo visokog, vrlo visoko mesto, ne u hijerarhiji MUP, nego na kljunom [mestu], koje je za njih vano i koje je za njih bitno, ko je bio pripadnik te organizacije. Imate jednog lekara, onog koji je pobegao, koga danas nema u Beogradu, koji je bio njihov pripadnik, ili njihov lan, ili njihov plaenik. Imate neke od tuilaca, naalost, koji se sada izvlae bolestima i tako dalje, koji su bili bliski sa njima, dobijali novac od njih. Postoje ljudi koji su nosili novac, na vrlo kljuna i bitna mesta, ili neke sudije koje su bili predsednici vea, naalost, kaem vam, nije ta istraga ila toliko daleko da bismo mogli danas da znamo. Ja da znam ko su, verujte, ne bih ekao ovaj trenutak u sudu da to kaem, nego bih to rekao mnogo ranije. Znai, mogu da spekuliem, mogu da sumnjam, mogu da znam kao to zna svako drugi. Moete u bilo koje tuilatvo u Beogradu da odete, ili u bilo koji sud u Beogradu i da pet dana sedite u onom kafeu i znaete kako i sa kim moete da napravite dogovor. Naravno, za to neete imati nikada dokaz.

7. Pitanja punomonika oteenih Sre Popovia

Predsednik vea: Pravo na pitanja imaju punomonici oteenih. Advokat Sra Popovi: Vrlo kratko. Mene zanima samo da nam objasnite, ne znam da li je o tome bilo dovoljno rei, kako ste se vi uopte nali u okruenju pokojnog premijera inia? Vladimir Popovi: Ja sam se sa Zoranom iniem upoznao 1992. godine, odnosno pre toga sam se video jednom sa njim u stanu zajednikog prijatelja, neposredno posle 9. marta 1991. Ja sam poetkom tih devedesetih godina obavljao funkciju direktora jedne velike i vane, znaajne markentinke agencije, a moji politiki stavovi su bili bliski tadanjoj opoziciji, s tim to sam tada bio blizak Srpskom pokretu obnove i onom delu monarhistikom koji je bio uz prestolonaslednika Aleksandra, pa sam tako i bio deo tog tima povodom njegovog dolaska. Bio sam uesnik 9. marta i bio sam na suprotnoj strani od politike tadanje Demokratske stranke koju su vodili Dragoljub Miunovi i Zoran ini, smatrajui da su oni suvie mlaki. Ja sam pripadao ovom radikalnijem krilu i upoznali smo se neposredno posle tog 9. marta u stanu jednog zajednikog prijatelja i posvaali se oko toga kako je trebalo da izgleda 9. mart, a nije izgledao. Onda sam se 1992. godine, preko drugog zajednikog prijatelja, sreo u nekim drugim okolnostima i tada poinje nae poznanstvo. Godine 1993. angaovan sam od vrha Demokratske stranke, odnosno Zorana inia, jer tada je predsednik jo bio Dragoljub Miunovi, ali je Zoran ini bio nosilac izborne liste Demokratske stranke, i zajedno sa svojom agencijom i sa ostalim saradnicima uestvovao sam u radu na toj njegovoj izbornoj kampanji, toj uvenoj, iz 1993. godine, sa sloganom Poteno, a onda smo se kroz ta 23 meseca rada i privatno zbliili, zato to smo bliski po godinama (on je bio neznatno stariji od mene), bliski po mentalitetu, bliski po mnogim stvarima, i od tada je, praktino, krenulo moje i njegovo druenje, a i poslovni rad u smislu moje pomoi Demokratskoj stranci. Nisam postao lan stranke, jer me to nije interesovalo, ali sam sve vreme bio uz Demokratsku stranku i radio sam sve izbore, ili sve kampanje Demokratske stranke, izuzev onoga bojkota 1997. godine. Tokom deavanja kasnije, 1999. godine, da bih objasnio otkud ja u vladi i zato ba toliko blizak sa njim, u meuvremenu je odnos izmeu mene i njega postao mnogo vie prijateljski nego to je bio poslovni, ili to sam ja imao da tako kaem bliskosti i veze sa politikom ili sa Demokratskom strankom. Bio sam blizak politiki, ali sam vrlo retko odlazio u stranku i nisam u ivotu prisustvovao nijednom sastanku, ni jednom skupu, niti bilo ta, sem onoga emu su prisustvovali svi ostali graani 1996. godine, demonstracije i tako dalje. To nae druenje, to prijateljstvo preraslo je u jednu porodinu bliskost i sa njegovom suprugom i decom kao i moje tadanje devojke, i onda je dola 1999. godina i nae sklanjanje iz zemlje. Pre svega Zoranovo, zbog toga jer smo znali da je prvi na listi, a kako sam ja ve tada iveo u inostranstvu, onda je on neposredno posle zavretka bombardovanja doao kod mene i onda smo odatle zajedno odlazili u neke posete koje je on organizovao: kod redera, kod Havela, ili ostalih lidera, to austrijskih, to evropskih, i tako dalje.

99

100

Ja sam bio neko ko je, da tako kaem, predstavljao deo njegovog tima, da ne bude da predsednik Demokratske stranke u posetu nemakom kancelaru ide sam, sa tanom, nego ipak ima nekoga pored sebe, nekoga u koga se uzda, ko mu je blizak. Jednom rei, on je mene postepeno uvlaio u tu politiku priu, ali ja sam sve vreme od toga beao, odgurivao, i onda me je 2000. godine zvao poto su Savez za promene i neke druge koalicije ve poele da rade izbornu kampanju DOS. Ona je imala jako puno umova i nejasnoa zato to su u to vreme imali Miloevia na jednoj strani, a protiv Miloevia formalno kao jednu koaliciju, ali ta koalicija u javnosti nije bila dovoljno artikulisana, jer ste imali i DOS i Savez za promene i Koaliciju Dan i anka i Isakova, koji su bili neka nova koalicija. Imali ste Kotunicu koji je bio sam za sebe i Zoran je video da e to na loe izai i onda me je molio da doem. Ja tada nisam iveo u zemlji i molio me da doem na mesec dana, samo da vodim tu kampanju. Doao sam poto je Zoran formalno bio menader kampanje, ali on nije mogao da bude u Beogradu, nije mogao da se bavi medijima i tom koordinacijom jer je bio na terenu u onom autobusu koji je obilazio Srbiju i onda sam ja doao tano 1. septembra u Beograd na mesec dana i tih mesec dana se produilo do petog, a onda petog se produilo do izbora u decembru, pa sam radio i te izbore koji su bili u decembru, onda sam mu traio i molio ga da se posle tih izbora ne desi da sluajno negde objavi da e me na neko mesto postaviti, jer mi je to uradio 56 godina ranije, kada su bile demonstracije 1996. godine, pa je bez mog znanja najavio da u ja biti direktor Studija B, to mi je samo pravilo probleme zbog posla kojim sam se bavio i zbog moje firme za koju sam radio. On je, da tako kaem, potovao taj na dogovor i nije me ni na kakvu funkciju postavljao. Tada sam shvatio da to njemu i nije neki veliki problem, poto su se utrkivali, vie je bilo kandidata za ministarske funkcije nego to je tada bilo lanova, ali svejedno, znao je da sam mu vaan i da sam mu bitan i traio je, insistirao da makar na mesec dana doem u vladu, da mu pomognem oko formiranja kabineta. Iz kog razloga? Zbog toga to sam ja imao iskustvo, u prethodnih 15 godina obavljao sam funkciju direktora velike meunarodne firme koja je u odreenim vremenskim periodima imala i po 5060 zaposlenih, i promet od desetak ili petnaest miliona maraka godinje. I to iskustvo koje sam kao menader te firme imao je bilo dragoceno za neko potpuno neiskustvo Zorana inia. Znai, on je bio politiar, on je bio filozof, on je imao Demokratsku stranku koja je bila takva kakva je, i to je bio razlog to sam ja pristao da na neki nain doem. Zato se nisam eksponirao, zato me nije bilo u javnosti, jer sam eleo da posle mesec dana ili dva, kada mu pomognem, kada se izvuem, ne bude neki dramatian sada tu preokret u Srbiji: Aha, uao je, pa izaao. Zato nisam davao intervjue, zato nisam davao izjave. Naalost, suprotna strana je to iskoristila pa me je predstavila kao neku mistinu osobu koja je povezana sa kriminalom, koja tu obavlja neke prljave poslove za Zorana i tako dalje, i tih mesec ili dva, naalost, zbog svih okolnosti hapenja Miloevia, izruenje Miloevia, i ta ve protegli su se do kraja.

Sra Popovi: Dobro. Ova vaa funkcija u Birou, je li to bila plaena funkcija? Vladimir Popovi: Pa, jeste, s tim to ja nisam uzimao pare. Mislim, kada kaem jeste, pretpostavljam da jeste po nekoj, kako se to zove, sistematizaciji radnih mesta. Sra Popovi: Jeste li vi imali druge izvore prihoda u to doba? Vladimir Popovi: Ja sam doao kao ovek koji je za ovdanje prilike relativno bogat i to je jedan od razloga to me je Zoran doveo tu, jer Zoranova vizija formiranja te vlade, ako se seate, on je to i javno tada govorio, jeste da e u vladu dovesti ljude koji su se prethodno ve negde oprobali i dokazali, koji su imuni, koji nee imati potrebe, jer je znao da ne moe da angauje nikoga ko e da radi za 100 maraka. Ne moete da imate ministra koji e da se ubija od posla, da radi tako odgovoran posao za platu koja je bila tada 10.500,00 dinara, nego da e tu doi neko ko je ili materijalno obezbeen, ili na drugi nain reen, a da moe da pomogne u toj stvari i ne da nisam dobijao platu, nego sam i plaao sva putovanja koja sam zvanino kao lan te vlade po odluci vlade obavljao i odlazio sa premijerom, njegove avionske karte u nekoliko prilika. Sve moje avionske karte prilikom zvaninih odlazaka u Ameriku, hotele gde smo tamo spavali, i tako dalje, ali to je bio dogovor koji sam ja napravio sa njim i to je neto to je on oekivao i od drugih ljudi. Kao to znate, i Boa eli i Piti ili Vlahovi, ljudi koji su ve bili dovoljno imuni i o kojima nije moralo da se vodi rauna da li e, ako se nae u prilici da je negde u inostranstvu, moi da plati veeru svom nekom poslovnom partneru ili e gledati i razmiljati kako da para dnevnice. Sra Popovi: Je li ikada bilo rei o vaem kandidovanju na bilo koju politiku izbornu funkciju? Vladimir Popovi: Ne. Sra Popovi: Imate li vi uopte neke politike ambicije? Vladimir Popovi: Ne.

101

102

8. Pitanja advokata Radivoja Paunovia

Predsednik vea: Pravo na pitanje ima advokat Rade Paunovi. Advokat Rade Paunovi: Gospodine Popoviu, ja bih vas pitao najpre jedno pitanje u vezi sa drogom. Ona je ovde esto bila predmet rasprave. Da li vam je poznato bilo ta kada se nova vlast, da li Zorana inia ili moda i ona ranije, trojna, prvi put srela sa pitanjem postojanja, odnosno prvi put srela sa informacijom o postojanju neke droge u trezoru Komercijalne banke u koliini, vi znate da je ona vrlo impozantna i, ako vam je neto o tome poznato, ta vam je poznato, ta se oko toga diskutovali, odluilo i na kraju uradilo? Vladimir Popovi: Poznato mi je ono to je poznato manjevie svima. Ne mogu da se setim ko je prvi to javio meni, ali se seam da sam ja doao i to rekao Zoranu. To je praktino bio onaj period kada je najvanija stvar bila za sve nas, ali i za javnost u Srbiji, poto smo iveli u drutvu slinom dananjem, to znai, svi sve znaju, svima je sve jasno, samo svi ute i niko nita ne govori. Kada kaem, slino, u tom smislu, ne mislim da je slino, da su to isti reimi. Ne, nego govorim o atmosferi, onako, svi znaju o emu se radi, svima je svaka stvar jasna, ali nedovoljno moni. Znai, znali smo ta radi ta drava. Znali smo da se bavi trgovinom droge. Znali smo ko ubija, sve ono to sam ve malopre govorio, i tako dalje i tako dalje, i to je znala javnost u Srbiji i od nas se oekivalo da posle 5. oktobra ponu da se te stvari o kojima se sukalo, prialo, spekulisalo, pojavljivalo, koje su uostalom i sami lideri DOS, dok su bili opozicija, kritikujui tu vlast, javno iznosili, govorili i najavljivali da na dan kad oni budu preuzeli vlast, praktino e poeti da se otvara ta Pandorina kutija. Naalost, to nije moglo da se desi posle 5. oktobra, iz poznatih razloga Kotuniine zatite najveeg dela kriminalnog Miloevievog jezgra, institucionalnog, koje je on uzeo pod svoje okrilje; i drugo zato to je ova vlada praktino bila vlada koja je bila nemona da bilo kakvu stvar uradi od postavljenja Zorana inia na mesto predsednika vlade i premijera, bez obzira na to to je, to sam proli put rekao, njegov glavni plan i glavni cilj bio voenje privrede, ekonomije ka nekim evropskim i svetskim standardima. U isto vreme, ono to je javnosti bilo mnogo vanije, to je gde su pare, gde je droga, gde su leevi, ko je koga ubio i tako dalje, i sa jedne strane ste imali ogroman pritisak javnosti i medija koji su se sada oslobodili, koji su od vas oekivali to. Nije ih mnogo interesovalo to je Zoran imao sastanak tamo, ne znam, sa Pariskim klubom, pa e oni, ne znam ta e, neto ve. Interesovalo ih je hoe li biti vee plate i da li e odgovarati krivci, iz tog razloga ovo govorim. Znai, iz tog razloga su informacije kao to je ta, ili bilo koja druga koja je bila na tu temu, bile dragocene i imale neku vrstu prioriteta i u toj nekoj naoj dnevnoj komunikaciji, zato to je tom glavnom tritu pod tritem podrazumevam javno mnjenje i medije koji su to praktino svakog dana od nas oekivali bilo neophodno da to pre ponu da se daju dokazi, jer u protivnom ste ve poinjali da budete optuivani da ih titite.

Poto ste imali iskustvo da 4 meseca pre toga jedna strana titi drugu stranu i ve je narod poeo da zbog toga bude nezadovoljan, tako da je neko, ne mogu da se setim ko, ali neko je tu informaciju meni dao. Nije bila u pitanju samo droga nego je bilo u pitanju i neko zlato, mada je ostala poznata samo droga zbog te impresivne koliine, ali je bilo i neko zlato. Znam da je bilo neko zlato oduzeto od nekih iptara 1999. godine tu po Beogradu, kada su neki eskadroni JSO, ne JSO, izvinjavam se, nego nekih parajedinica DB iz patriotskih razloga ono kada je bio rat na Kosovu 1998. i 1999. godine, pa te neke iptare koje su optuivali da ovde prave pare u Beogradu, a finansiraju dole UK, onda su im oni zatvarali radnje, finansijska policija, otimali zlato i tako dalje. To neko zlato je naeno tamo negde, ne znam kilogrami neki, ne znam koliko je bilo i onda je to meni reeno. Ja sam to rekao Zoranu. On je bio super srean to je to tako. Nije se time nita posebno bavio, sem da sam imao zadatak da organizujem, poto mi je to bio posao, preskonferenciju koja je dan ili dva posle toga odrana u zgradi MUP. Nije se odrala u zgradi vlade. Ja sam bio u zgradi vlade u Nemanjinoj ulici. Oni su imali svoju informativnu slubu, ali s obzirom na vanost takve akcije onda je od mene, mislim, ministar Mihajlovi, traio, zvao me je i rekao da organizujem novinare, da novinari dou. Ja nisam bio ak tada ni u zgradi. Nekada sam odlazio u zgradu MUP na te sastanke, ali tada nisam i znam da je bila ta preskonferencija. Moj zadatak je posle toga bio da to distribuiram. Znam da smo imali jedan razgovor, jedino to znam van toga jeste da smo imali jedan razgovor, ne znam, ne mogu da se setim ko, neko iz kabineta sa Ljubom iptarom, jer je bilo ono pitanje, poto su nas zvali, kao da li e on, Ljuba Mihajlovi, izvinjavam se, direktor Komercijalne banke, da li e on odgovarati ili nee odgovarati, da li e biti uhapen, ili nee biti uhapen, jer je droga naena u njegovoj banci i da je on sa nekim iz kabineta razgovarao i rekao, kao: Hej, otkud ja znam, meni su doli drava i rekli daj kljueve od sefa, dao sam kljueve od sefa, a mogli su da dre i mrtve iptare, nemam veze sa tim. Znai, to znam i znam posle toga ovu suludu, izmiljenu priu, ne od strane prvooptuenog nego od njegovih mentora koji su sa tom priom pokuali da uspore ili onesposobe ovaj proces. Radivoj Paunovi: Drugo pitanje bi bilo: va profesionalni i lini odnos sa pokojnim premijerom je manjevie poznat, ne samo iz vaeg izlaganja ovde tokom suenja, nego i iz informacija koje imamo iz sredstava informisanja. Vi ste malopre govorili veoma detaljno o ulozi koju je edomir Jovanovi imao u toj neprijatnoj komunikaciji sa tom drugom stranom, tavie, i edomir Jovanovi je esto govorio o prljavim rukama, ako se ne varam, pa bi moje pitanje bilo: Da li vam je ikada pokojni premijer stavio bilo kakvu primedbu, i najmanju, na tu ulogu koju je edomir Jovanovi imao u toj komunikaciji sa tom drugom stranom i da li je ikada bilo rei o tome da on to ne radi korektno ili onako kako se od njega oekuje, ili, tavie, da li je zbog toga moda bio eventualno pohvaljen, ili mu je dato neko priznanje u tom smislu? Vladimir Popovi: Da vam kaem, nikada komunikacija izmeu nas, s obzirom na to da smo mi pre svega bili prijatelji, znai, nije ila na nain da mi sada sednemo, razgovaramo i da obrazlaemo i da je on zadovoljan ili nezadovoljan. Mislim, Zoran je bio krt

103

104

na komplimentima. Spadao je u tu kategoriju ljudi u koje spadam ja, i to je meni bilo potpuno jasno i blisko. Znai, bio je od onih koji je u stanju da mnogo ee komentarie kada je neto loe, nego da pohvali kada je neto dobro, zato to i ja isto smatram da kada je neto dobro i prirodno je da je neto dobro. Ne pohvali se pilot aviona kada sleti uspeno iz Amerike u Cirih, jer mu je to posao, ali je katastrofa ako jednom u ivotu sleti van piste, a neko moe da zameri, a neko ne moe da zameri. Hou da kaem, nije bio ta vrsta osobe koja e sada da hvali neke ljude ili da krivi neke ljude. Nismo razgovarali. Razgovarali smo o edomiru Jovanoviu hiljadu puta u hiljadu situacija. Sa nekima je bio prezadovoljan, sa nekim nezadovoljan kao i, uostalom, edomir sa njim, ili Zoran sa mnom, ili ja sa Zoranom. To je prirodno u nekoj komunikaciji. Rekao sam malopre, spomenuo sam da sam sa Zoranom imao razgovor u fazi kada ja sa edomirom Jovanoviem nisam razgovarao, kada je ta komunikacija izmeu nas prekinuta, da sam tada razgovarao sa Zoranom i da me je pitao ta je to, zbog ega ja sa edom ne govorim, o emu se radi, jer ga je to interesovalo. Onda sam mu rekao da je to zbog toga to sam dobio informaciju da se via sa ovim surinskim klanom, ili nesurunskim klanom, ili zemunskim, ili Legijom ili nije vano ve sa kim, ko je u tom trenutku bio vaan. Nije se on u to udubljivao i ono to znam, znai, a to je to znaju i drugi, da je odnos Zorana inia prema edomiru Jovanoviu [bio specifian], bez obzira na hiljade nekih, hajde da tako kaem, repova koji su se za edomirom Jovanoviem vukli i u vreme dok je bio predsednik poslanike grupe zebra, automobili, novi Marko, Krcun, ponekada moda neko njegovo osiono ponaanje, izjave, dranje za skuptinskom govornicom i tako dalje... Znai, on je i u to vreme bio neko ko je vrlo osporavan i od strane samih koalicionih partnera iz tog DOS da, bez obzira na te neke njegove, da tako kaem, klinake, ili kako god da ih nazovemo ispade koji ne dolie funkciji koju je obavljao, da je Zoran ini, to je rekao i meni i mnogim ljudima, da je bez obzira na sve to, edomir Jovanovi jedina osoba iz Demokratske stranke iju je svaku politiku izjavu spreman da potpie blanko, za razliku, naalost, od ostalih mojih potpredsednika i lanova stranke gde kada vidim da progovore, tresem se pola sata ta e rei. Znai, njemu je edomir Jovanovi bio vaan i bitan zato to je sutina stranke politika i zato to je edomir Jovanovi jedini pored njega znao da d izjavu ili odgovor na svako pitanje, a da ne mora da zove Zorana da pita, konsultuje E, efe, efe, zovu me, ta da kaem, ta da kaem? A da ne govorim kada imate intervju pa kada ne moete da znate koja e vam sve pitanja postaviti, da ga je i po tom pitanju vrlo cenio, ali to znaju i svi ostali iz stranke. Radivoj Paunovi: Hvala.

9. Pitanja advokata Boe Prelevia

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima advokat Boo Prelevi. Advokat Boo Prelevi: Nakon atentata na pemijera inia, da li se u zgradi vlade obavio razgovor sa osobom, efom obezbeenja zgrade vlade, Koprivicom i da li nam moete rei vie informacija ta ste tom prilikom saznali? Predsednik vea: Predsednik vea donosi REENJE ZABRANJUJE SE pitanje advokata Boe Prelevia zato to je pravno nedozvoljeno, jer je svedok Danilo Koprivica sasluan na glavnom pretresu i sva obavetenja i podaci koji su prikupljeni van Zakonika o krivinom postupku ne mogu biti pravno relevantni. Boo Prelevi: Nakon atentata, ili u vreme atentata, da li ste vi imali neku funkciju u vladi Srbije? Vladimir Popovi: Da. Boo Prelevi: Hoete rei koju? Vladimir Popovi: Sekretara Biroa za komunikacije. Istu koju sam imao i pre toga, sekretar Biroa za komunikacije. To je jedina funkcija koju sam imao od dana mog ulaska u vladu do dana izlaska iz vlade, koji je bio 4. jula 2003. godine. Boo Prelevi: Da li ste dobijali bilo kakve pismene ili usmene izvetaje iz dravne bezbednosti, odnosno BIA, a one izvetaje koji su prosleivani vladi, da li ste imali priliku da to itate, da se upoznate sa njihovom sadrinom? Vladimir Popovi: Kada? Od dana kada sam bio u vladi do dana kada sam izaao iz vlade? Boo Prelevi: Da. Vladimir Popovi: Imao sam priliku.

105

106

Boo Prelevi: Znai, da li je u tim informacijama bilo, posebno krajem 2002. godine i poetkom 2003. godine, bilo kakvih izvetaja o ugroenosti premijera? Vladimir Popovi: Da vam kaem, ne seam se, pogotovo krajem 2002. godine nisam bio u prilici, nisam bio u situaciji. Kao to je poznato, ja sam iz vlade otiao na jedno mesec i po dana, to je bilo u novembru 2002. godine i delom u decembru 2002. godine i tada nisam bio u prilici da itam te izvetaje, pri emu, ako treba da pojasnim odgovor na prvo pitanje, ja sam imao priliku da itam izvetaje koji su stizali iz dravne bezbednosti tako to sam najvei broj tih izvetaja dobio od Zorana. On ih dobije, a ja ih nisam dobijao po svojoj sistematizaciji, nego ih dobije Zoran i onda, kad ja sedim kod njega, kada ima potrebu da mi neto objasni, da mi pokae, ili, otkud znam ta, kae: Evo, proitaj, vidi ta pie. Ili u sklopu poslova koje sam obavljao i koje sam ja radio, tako da ne mogu da potvrdim da li je postojao pismeni dopis krajem 2002. godine iz Slube dravne bezbednosti o ugroenosti Zorana inia. Postojala je akcija koja je zavrena 1. novembra 2002. godine privoenjem Makine grupe, gde je direktno bilo pripremano ubistvo Zorana inia i lanova njegove porodice, pa je to, da tako kaem, jedan element prie. Postojale su vrlo esto neke informacije da su neki zatvorenici iz nekih zatvora puteni ili pobegli, kao to je bio sluaj krajem 2002. godine da je neki plaeni ubica iz nekog nikog zatvora pobegao, pa se odmah to povezivalo da se to odnosi na Zorana, tako da nisam video, a ne seam se da li je u nekom od tih izvetaja ba decidirano pisalo i takvi izvetaji mislim da nisu nikad ni postojali. BIA takve izvetaje nikad i ne radi. Vi moete u izvetajima... to to se dobije od BIA, vi ste imali priliku, verovatno, kao i mnogi drugi da itate to. To je uglavnom gomila nekih gluposti i budalatina. Dete iz osnovne kole moe bolje da sastavi taj dopis u kome tu pie neki operativac, neka veza u nekoj kafani, sedeo pa je sluao, pa mu je taj rekao da mrzi vlast, a blizak je sa ovima, a postoje indicije da e uraditi to i to, tako da se ne seam tano da li je postojalo. Boo Prelevi: Kaite mi, molim vas, vi ste sada rekli da ste bili jedan period van vlade. Da li to znai da ste, od januara 2003. godine ili od Nove 2003. godine do atentata, bili u vladi i obavljali funkciju? Vladimir Popovi: Da. Boo Prelevi: Da li ste na bilo koji nain bili ukljueni u istragu koja je sprovoena nakon atentata, istragu policije? Vladimir Popovi: Jesam. Kako da ne. Ja sam bio poslednja karika u toj istrazi, a to znai moja funkcija sekretara Biroa. Moja obaveza je bila da ono to dobijem od istranih organana, to

su oni radili na terenu, ili u kabinetima, ve gde su radili i to odlue da treba da ide u javnost i da moe da ide u javnost, da nije protivno zakonu, da ne teti istrazi i tako dalje, moj zadatak je bio da to saoptim novinarima. Ako ste mislili na istragu koju sprovode policija i tuilatvo, naravno da nisam. Nije niko sem njih. Boo Prelevi: Vezano za to, vi dolazite vrlo brzo, koliko sam razumeo iz vaeg prethodnog iskaza, nakon atentata u zgradu vlade? Vladimir Popovi: Trietiri minuta poto je vozilo sa Zoranom otilo iz zgrade vlade. Boo Prelevi: Da li vi ulazite na taj ulaz? Vladimir Popovi: Ulazim, da, na taj ulaz ulazim, jer sam se parkirao od strane kafia Monjument i zgrade gde je to bilo, i ulazim ja i dva pripadnika policije koja su sa mnom ila i onda se neko iz tog ulaza broj 5 drao: Bei, bei, bei, pucaju, pucaju, pucaju! Tada sam shvatio, mislim, uo sam preko telefona pre toga, da je bilo pucanje na vladu, ali tada nas je neko uvukao unutra. Ne seam se ko je taj ko je tu bio. Nikog nije bilo. Znai sve je bilo prazno, ali mi smo uli tu, ja i dva pripadnika policije. Boo Prelevi: Nisam razumeo najbolje, da li ste vi uli ta se desilo pa ste doli u vladu, ili ste inae krenuli u vladu? Vladimir Popovi: Da. Dao sam izjavu o tome i rekao, znai, mene je zvala jedna devojka i rekla mi je, zato sam i doao i krenuo sa tog parkinga i zato sam tom preicom i doao tu, da bih to pre doao do vlade. Boo Prelevi: U trenutku ulaska na taj ulaz, da li ste vi primetili da li je neko obezbeivao te dokaze, materijalne tragove koji postoje oko ulaza unutra? Vladimir Popovi: Kaem vam da je neko bio tu na vratima. Neko, ne znam da li je to bio Koprivica, ili je bio neko ko je inae tu bio na tim vratima, jer na svakim vratima zgrade vlade bio je poneki pripadnik policije koji se bavio obezbeenjem. Seam se da sam video tu neku krv i seam se da je on nama rekao: Bei, bei, sklanjaj se, sklanjaj se, ovde se puca, i tako dalje. Onda sam vrlo brzo posle toga uao unutra i vie se ne seam ta je bilo.

107

108

Boo Prelevi: Ja se izvinjavam to u skakati sa teme na temu. Vi ste spomenuli u jednom trenutku dan, ili 5. oktobar, ili 4. oktobar, kao dan kada je dolo do kontakta izmeu pokojnog Zorana inia i Bracanovia i Legije. Vladimir Popovi: Ne znam da li Bracanovia. Mislim samo Zorana inia i Legije. Boo Prelevi: Nebitno. Vladimir Popovi: Pa, bitno je. Boo Prelevi: Dobro. Znai, evo, pitanje je sledee: da li su gospodin Bracanovi i ovde prvookrivljeni Ulemek, po onome to ste vi znali, bili ljudi od najveeg poverenja Radeta Markovia? Vladimir Popovi: Radeta Markovia? Boo Prelevi: Da. Vladimir Popovi: Pa, moe da se kae. Da. Boo Prelevi: U jednom delu svog iskaza rekli ste da su u MUP prihvaene neke sugestije, rekli ste, ako sam dobro zapisao: Bili smo prinueni da postavimo Bracanovia. Da li moete da nam objasnite zato ste bili prinueni, da objasnite tu prinudu, da li je moglo drugaije, znai, ime, da li mogu da shvatim da je to bilo ucenjeno, znai, prosto da pojasnite to to vi, mislim, dobro znate jer ste tada bili na izvoru informacija? Vladimir Popovi: Da vam kaem, mogu da vam objasnim, samo kada biste mi rekli ta vam tano tu nije jasno? Boo Prelevi: Vi ste rekli da je dolo do odreenih kadrovskih reenja koja su, izmeu ostalog... da je neko vodio kadrovsku politiku?

Vladimir Popovi: Razumem, ali ta vam tano nije jasno, da ne bi bilo ponovo... Boo Prelevi: Zato ste morali da prihvatite? Vladimir Popovi: Pa, dobro. Pokuau da ponovim ono to sam ovom prilikom rekao. Zoran ini je bio optuivan da je izdajnik, da je ovek koji lako puta niz vodu svoje saradnike, da je ovek koji je pragmatik, koji je filozof.. Predsednik vea: Samo jedan momenat da vas prekinem u vaem odgovoru. Nemojte odgovarati ponovo ono to ste ve rekli. To je zabeleeno, postoji u transkriptu, to ste ve i objasnili. Nego, da li imate neto da dodate van svih razloga koje ste naveli, znai konteksta deavanja, istorijskog dogaaja, u pogledu odnosa koji je imao vrh DOS, ukljuujui i Zorana inia, sa JSO, njegovim tadanjim komandantom, prvookrivljenim Miloradom Ulemekom, da li imate jo neto da dodate to smatrate da je bitno u cilju dopune eventualno odgovora na ovo pitanje? Boo Prelevi: Izvinjavam se, da preformuliem? Predsednik vea: Ne morate nita preformulisati. Vi ste postavili pitanje. Meutim, odgovor koji vi dajete ne morate ponavljati jer smo ve to uli. Vladimir Popovi: Pa, ako mogu da odgovorim na ovo drugo pitanje, to bi bila samo potvrda da je Zoran jedan lo karakteran ovek koji je eto, iskoristio ljude pre 20 dana ili mesec dana, da pomogne da doe na vlast, a sada kada treba nekom od tih ljudi da se revanira, na neki nain da im uini, on to ne radi. Uostalom vama mogu da odgovorim lake nego nekom drugom: vi ste bili koministar, tri meseca koministar policije, pa ste isto tako bili prinueni u ta tri meseca da, ili ne smenjujete neke ljude sa nekih funkcija za koje znate da su morali da budu smenjeni, ili da neke ljude postavite na neke funkcije jer je tada dolo, u tom periodu vaem je dolo ipak do nekih rokada i menjanja. Odgovor na to pitanje moe da bude zbog ega Dragan Ili, koji je bio naelnik kriminalistike policije u vreme dok ste vi bili koministar, nije sklonjen iz zgrade policije kao general, nego je i dalje vladao tom istom policijom, jer ste bili prinueni, s obzirom na politike okolnosti. Boo Prelevi: Ja bih onda bio svedok. Ne mogu da imam tu okolnost.

109

110

Vladimir Popovi: Pokuavam samo da vam objasnim to to vam nije jasno, to mislim da veini jeste. Boo Prelevi: Znai, pitanje je samo ta bi se desilo da niste prihvatili ta kadrovska reenja? Vladimir Popovi: Pa, kaem vam, ne znam ta bi se desilo. Ko zna ta bi se desilo. Moda bi pobuna Crvenih beretki bila u februaru, ne znam. Boo Prelevi: Nakon, da kaem, razdvajanja ta dva klana, surinskog i zemunskog, odnosno sukoba izmeu Buhe i Spasojevia, da li ste imali informacije, saznanja, da je zemunski klan hteo da ubije Ljubiu Buhu i da li ste imali informacije koji su razlozi; ako su to hteli, zato su to hteli, ako ste imali informacije? Vladimir Popovi: Pa i to sam rekao. Imali smo informaciju, znai, ja sam informaciju dobio posredno, da Ljubia Buha loe stoji kod Due i Legije jo nekoliko meseci pre nego to se desio taj pokuaj atentata. Podsetiu vas da je par meseci pre nego to se desio taj atentat nestala ena Ljubie Buhe i da je u javnosti za njen nestanak direktno optuivan Ljubia Buha, a da je ona nestala i bez obzira to je povod bio porodini razlog, to se u meuvremenu Ljubia Buha sa nekom drugom enom oenio i dobio dete. U sutini, pria je bila da je Ljilja Buha reila da progovori za vezu mafije i Ljubie Buhe (drugim reima, Ljubie Buhe, ne Miloevia i tog perioda, nego, naravno, Zorana inia, ede, Bebe, DOS i tako dalje) i da je to razlog to je on nju ubio. I on je tada bio i u bolnici, imao je onaj problem, ono trovanje, mada se tada nije znalo da je trovanje. Meutim, to su bile gradske nepotvrene prie koje su delom dolazile i od samog Paina (koji je imao funkciju, bar tada zvanino za policiju, naeg oveka u njihovim redovima) da Ljubia Buha stoji jako loe i da su ovi vrlo nezadovoljni, da je tu meu njima dolo do nekog sukoba. Naravno da nismo imali nijedan materijalni i jasni dokaz, ak ni na sam dan atentata, to sam takoe rekao, da su me zamolili da odem i da se naem sa njim, da iskoristim tu priliku. Nenad Mili, Milan Obradovi, koji su pokuavali prethodno sa Ljubiom Buhom, znai, to takoe moe da se proveri preko inspektora kriminalistike policije beogradskog SUP u toj fazi, kada su dvadesetak dana, ili mesec dana pre nego to je bio taj pokuaj atentata, pokuavali sa njim da naprave dogovor da prizna ta ima da prizna i da e ga spasti. Takoe, mislim da sam to ovde na ovom svedoenju izjavio, da me je dvadesetak dana pre nego to je bio pokuaj atentata na Ljubiu Buhu, on zvao i dao mi brojeve tablica neka dva automobila koja su ga pratila i jurila, nekog pasata ...., da sam sve te podatke predao policiji, da je policija onda to iskoristila pa su ga ponovo zvali na razgovor i terali ga da im d podatke, i tako dalje. Meni je zamenik ministra policije Mili rekao: Ne vredi, razgovarali smo, pravi se lud. Inspektori ne mogu od njega nita da izvuku. Nee nita da kae. Nemam pojma. Samo kao, eto, nekoga juri i iz tog razloga sam se ja i pojavio nekoliko sati posle tog

pokuaja atentata na mestu gde je bio pokuaj atentata na njega i pokuao da sa njim, u tom razgovoru, to izvuem. Objasnio sam da mi je rekao da nema veze, da je rekao da ne zna o kome se radi, da mi je poslao tog dana popodne Sau Aleksa, direktora njegove firme za asfaltiranje koji mi je rekao da to radi vojska i nita dalje nisam znao do narednih desetak dana, kada je doao kod mene u agenciju i rekao mi onda, ispriao sve to to se zna. Tako da smo direktna saznanja, da oni stoje iza toga, praktino dobili tek kada je bila akcija Sablja i kada smo dobili potvrdu od uesnika onih koji su bili tu, a informaciju da oni stoje iza toga od samog Ljubie Buhe. On je pretpostavljao da je to tako, pretpostavljao, odnosno bio siguran, ali nije imao nijedan materijalni dokaz da su to oni, sem to sam takoe potvrdio da smo na dan kada je bio atentat na Ljubiu Buhu dobili posrednu informaciju iz Kule da je Legija dva ili tri sata posle toga sa jo jednim pripadnikom JSO uleteo u tu njihovu bazu i doao u Kulu i da je to njima bilo udno, zato to ga pre toga nije bilo mesec i neto dana, a nedelju dana pre toga im je stigla razglednica iz Dominikanske Republike koju im je Legija poslao, jer je tamo bio na odmoru. Da li je bio stvarno ili nije, ne znam, ali im je to bilo udno. Stigla im je razglednica da je u Dominikanskoj Republici, a to jutro je uleteo u Kulu. Znai, to su bile neke, da tako kaem, insinuacije da moete da posumnjate i da zakljuite, ali ne dovoljno da bi policija mogla na osnovu toga da preduzme neto. Boo Prelevi: A motive tog pokuaja znate, ne znate? Vladimir Popovi: Pa, ne vie od onoga to znamo svi mi, da je meu njima dolo do nekog sukoba, odnosno da im je Ljubia Buha poeo da izvrdava i da im je bio vrlo nezgodan svedok, s obzirom na to da je bio velikim delom ukljuen u te njihove aktivnosti koje su radili prethodnih godina i da su hteli da se ree nezgodnog svedoka, a u isto vreme super zgodno, to sam proli put priao, da, ako se ubije Ljubia Buha, time e se rei da su sva kriminalna dela koja su bila u Srbiji u poslednjih deset godina, ukljuujui i ove otmice, koje su oni radili, praktino reena, jer iza toga stoji Ljubia Buha. Dejan Milenkovi, kao desna ruka Ljubie Buhe, to su svi znali, bio je neko ko bi to verovatno potvrdio i onda bi stvar bila potpuno reena i za politiku i za pravosue. Boo Prelevi: Da li ste u tom periodu 3 godine vlade nekada traili od Veruovia da se zatiti odreeni svedok uoi svedoenja pred Okrunim sudom u Beogradu i da li se radi o Stanku Subotiu, i da nam objasnite, ako je to tano, od koga je on bio ugroen? Predsednik vea: Samo jedan momenat. Kolega Preleviu, samo nam objasnite kakve to veze ima sa predmetom ovog krivinog postupka? Boo Prelevi: Svedok je u svom iskazu na prethodnom pretresu govorio o frontovima koji su

111

112

napravljeni, pa je onda zemunski klan i premijera Kotunicu i jo neke ljude stavio u jedan front. Mene sada interesuje, prosto, da li... Vladimir Popovi: Mogu li da odgovorim? Predsednik vea: Izvolite. Boo Prelevi: Znai, mene interesuje da li postoje dva fronta i da li su ovi ljudi pripadnici sada drugog fronta, s obzirom na to da postoje pokuaji ubistva, prosto mislim da je to vano, ali ako vi hoete, zabranite pitanja, ja se neu buniti. Predsednik vea: Nije to pitanje zabranjivanja, nego ne moemo mi sada u iframa ovde razgovarati i znate ta je predmet. Boo Prelevi: Sledee pitanje trebalo je to da bude. Predsednik vea: Nije to sada pitanje vae line zainteresovanosti za odreene stvari, nego treba dovesti u vezu ipak sa ovim odnosima o kojima priamo vrlo iroko. Boo Prelevi: Naravno, ja mislim da je... Predsednik vea: Ali sada vi govorite o jednoj linosti, jednog Stanka Subotia, da li ga je obezbeivao Milan Veruovi. to o tome nije svedoio Milan Veruovi kada ve priate o tome, poto ste vi zastupnik njegovih interesa u ovom krivinom postupku? Boo Prelevi: Znai, ja sam od ovoga saznao... Predsednik vea: Pa, kada ve razgovaramo o tome, onda bi trebalo da pitamo i njega u vezi s tom injenicom, to je ona uopte bitno vezana za predmet? Moete li to da objasnite, vezu? To je sutinsko pitanje, da bih mogao da ga zabranim, jer ne znam ta se krije iza toga. Vi priate neto u iframa, postavljate pitanja o kadriranju u MUP, o ne znam ve emu, ali hajde da vidimo to pitanje u kakvoj je vezi, da li je Milan Veruovi obezbeivao Stanka Subotia kada je svedoio, a predmet je ovde ubistvo predsednika vlade, hajde samo to da vidimo, pa ako nam to objasnite, dozvoliemo da odgovori.

Boo Prelevi: Evo, gospodine predsedavajui, znai, ja mislim da je iskaz svedoka vanredno vaan i prosto odslikava ceo taj... Predsednik vea: Nemojte sada govoriti o iskazu svedoka da li je vaan, nije vaan, o emu se radi, nego recite mi samo injenino o emu se tu radi? Dajte samo vezu izmeu predmeta i toga to pitate. Boo Prelevi: Ja sam vam rekao, znai, radi se o iskazu svedoka koji je rekao da postoji jedan front. Predsednik vea: Kakve ima veze front sada sa Stankom Subotiem, to nam objasnite? Boo Prelevi: Pa, ukoliko jedan front pokuava ubistvima da se obrauna sa drugim frontom, mene prosto interesuje, istine radi, istorije radi, da li su ovi ljudi pripadnici tog drugog fronta ili ne? Vladimir Popovi: Vi optuujete Subotia da pripada nekom od kriminalnih frontova? Boo Prelevi: Ja samo pitam. Ne. Taman posla, nemojte ulaziti u to, ja to nisam rekao. Znai mene samo interesuje... Predsednik vea: Odgovorite. Vladimir Popovi: Nije tano da sam od Milana Veruovia traio da brani Subotia i da ga obezbeuje, poto Milanu Veruoviu ef nije bio Beba Popovi, nego Zoran ini. Znai, mogao je samo da mu tu naredbu da Zoran ini, tipa: Milane, javi se Bebi i vidi sa Bebom ta treba da se uradi. Jedina stvar u koju je on bio umean jeste ta to je posle 5. oktobra Stanko Suboti trebalo da doe u Beograd na neko od svedoenja, na neko od suenja koje je imao, a prethodnih 5, 6 ili 7 godina u zemlju nije smeo da doe poto je bio jedan od ljudi koji je bio na listi te mafijake strane i tako dalje, da e biti... je li me gledate? ili me sluate...? Boo Prelevi: Ja vas sluam, apsolutno. Vladimir Popovi: I da mu je pretila opasnost da, kada doe u Beograd, s obzirom na to da je bio

113

114

prijatelj Zorana inia, koji je u to vreme bio predsednik vlade, bilo bi strahovito da ovek koji dolazi u Beograd, koji treba da ode na sud, a koji pri tom treba da ode posle toga i da se vidi sa Zoranom, da mu se neto u Beogradu desi. Zoran je onda (a da se ne desi da Suboti ne doe na suenje, jer ako ne doe na suenje u Beograd i to suenje u Beogradu koje je on imao, za vau informaciju, jeste po njegovoj tubi koju je on vodio protiv nekih ljudi iz prethodnog perioda i pretila je opasnost da zbog njegovog nepojavljivanja na sudu taj sudski proces bude okonan, a poto se ve vodila hajka protiv njega, da bi ipak doao, a poto se ovek plaio da doe, a mi nismo upravljali, ja ne znam tano kada je taj period bio, mislim da je to bilo u periodu izmeu 5. oktobra i postavljanja nove vlasti januara meseca), da bi mogao da doe na sud, Zoran je rekao: Neka doe, mi emo mu srediti da bude obezbeen. I onda je to rekao nekome od njegovih. Da li je to bio Milan Veruovi ili je bio Keza, koji je dugo vremena bio naelnik, odnosno ef Zoranovog obezbeenja, ja ne znam, ali ne znam zato vam Veruovi i Vrzi sa kojima po ceo dan sedite nisu rekli da postavite pitanje i za Acu Lupia, vlasnika Blica, koga je takoe iao da eka na aerodrom, ili mnoge strane delegacije koje smo u tom periodu ekali na aerodromu. A poto sam ja bio sam, nisam imao nikakvo obezbeenje, a iao sam u Zoranovo ime da saekujem te ljude, onda je Zoran slao svoje obezbeenje, tako da ne vidim zbog ega je to pitanje postavljeno, sem ako ne treba da slui da va partner Vrzi to u Ninu treba da objavi u narednom broju. Boo Prelevi: Dobro. Danas ste rekli da su ti Englezi koji su trebali da obuavaju ljude iz UBPOK bili upoznati sa dogaajima oko Ljiljane Buhe i ta spremaju. To ste rekli i ta spremaju. Na ta konkretno mislite kada kaete i ta spremaju, da li to ima veze sa atentatom? Vladimir Popovi: Da. Ima veze sa atentatom zato to se taj razgovor desio posle hale Limes. Taj razgovor, za koji sam rekao da je voen izmeu predstavnika engleske Slube u mojoj kancelariji, na tom sastanku su bili prisutni pored mene i Nenad Mili i eda Jovanovi, tako da na tom sastanku razgovoru koji se vodio nedelju dana posle Limesa, a deset dana pre Zoranovog ubistva, a ve posle hale Limes znali smo da je i tokom Limesa bio praen, kao i na Kopaoniku, i to uz pomo tih specijala (mobilnih telefona). Boo Prelevi: Da li ste vi uestvovali u objavljivanju onih fotografija onog dana nakon ubistva i da li ste to dobili od nekog, odnosno da li ste uestvovali i da li ste vi objavili te fotografije u medijima, mislim na Biro za komunikacije? Vladimir Popovi: Koje fotografije, budite precizni? Boo Prelevi: One sa optunice?

Vladimir Popovi: Poternicu? Boo Prelevi: Jeste. Vladimir Popovi: Znai, poternicu celu, to je fotografija i tekst? Boo Prelevi: Jeste. Vladimir Popovi: Tehniki, da. Biro je to distribuirao medijima, a to smo dobili od Ministarstva unutranjih poslova. Oni su to ak sami na svom kompjuteru prelomili, a nama dali jer, kako se seate, to su fotografije koje oni imaju i podaci, lini podaci tih ljudi koje takoe ima policija. Boo Prelevi: S obzirom da ste vi vrlo, vrlo informisan ovek, da li su postojale indicije koje ukazuju na to ko je finansirao sam atentat i sve to to se deavalo pre atentata? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem... Boo Prelevi: Vi ste govorili neto o inspiratorima... Vladimir Popovi: To to me pitate sada nije pitanje informisanosti, nego je pitanje parasposobnosti, ili vidovitosti, ili..., pa da se to zna, to bi bilo ve ovde u sudskom procesu. Boo Prelevi: Znai, ja vas pitam da li ste doli do toga? Vladimir Popovi: Pa, ako pratite javnu scenu, da sam ja to znao, ne bih ekao ovaj dan da to kaem vama, nego bi to bilo u javnosti onog trenutka kada bih saznao. Teko da bih ja to krio do dana kad biste mi ba vi izvukli taj odgovor. Boo Prelevi: Ja se stvarno izvinjavam, ja ne izvlaim nikakav odgovor. Znai, ja postavljam pitanja u okviru postupka i pokuavam da budem maksimalno korektan. Vi na ta pitanja moete da kaete: Neu da odgovaram. Radite ta god hoete.

115

116

Vladimir Popovi: Ne. Hou da odgovorim. Boo Prelevi: Interesuje me jo jedna stvar. 21. oktobra, odnosno, ja u se obratiti sudu, pa sud ako dozvoli pitanje. Predsednik vea: Zato se, kolega, sada obraate sudu kada sam vam dozvolio da neposredno postavljate pitanja svedoku. Boo Prelevi: Da li ste 21. 10. 2003. godine u agenciji Spektra dali svedoku Milanu Veruoviu pisani tekst ta on treba da kae u sudu? Vladimir Popovi: Ne. Nije tano. Ne znam da li je to bilo 21. oktobra ili je bio neki drugi datum, ali Milan Veruovi jeste bio u agenciji Spektra nekog od tih dana, verovatno je to taj datum. Pretpostavljam da je to taj datum. Ja sam zvao Milana Veruovia tog dana da ga pitam, poto sam video, proitao u novinama, njegovu izjavu, gde je rekao da je uo trei metak i da postoji trei metak, a s obzirom na to da sam se sa Milanom Veruoviem video prvi put 13. marta tako to sam doao verovatno meu prvih 57 ljudi koji su ga posetili kada je bio u fazi da prima posete, poto je 12. bio operisan i bio je u komi, ja sam 13. doao u njegovu sobu, zajedno sa edomirom Jovanoviem i sedeo sa njim jedno pola sata i razgovarao i priao; i, od tog dana pa do dana kada sam proitao to u Blicu imao sam najmanje 15 ili 20 razgovora sa Milanom Veruoviem na temu samog atentata, ta se desilo, kako se desilo. Od toga prvog razgovora, to je 13. meni i edi rekao, ne da ne zna za tri metka, nego dva, nego ovek nije znao nita ta je bilo. Zna samo, jedina stvar koju mi je tada rekao je da se okrenuo i da je uo Zorana kada je rekao: Jaoj, i da se on okrenuo i da je rekao: efe... Posle toga sam ga video prvi put posle mesec dana, znai mesec dana posle toga kada se prvi put pojavio sa takama, ne znam, na neemu, moda je to bilo, recimo, 40 dana nakon Zoranove smrti, ili, ve se ne seam, ali neto je bilo i tada sam sa njim razgovarao. Razgovarao sam sa njegovim bratom puno puta. Razgovarao sam sa Vladimirom Vukosavljeviem koji im je bio ef i koji je sedeo tamo u BIA, i tako dalje, i sa svima. Sa vozaem Saom Bijeliem. Sate i sate sam proveo u razgovorima na tu temu. Nikada niko od njih nije postavio ne priu da postoji trei metak, nego bilo ta slino. I onda kada sam to proitao u novinama pozvao sam edu Jovanovia za koga sam znao da je kum sa Veruoviem ili su kolski drugovi, ili je neko nekom tu krstio dete i znao da su bliski, i pitao ga: ta je ovo to Milane danas pria u novinama? On je rekao: Ma, nemam pojma, otkud znam ta je, stranka, ovo, ono. Onda sam ja pozvao Milana Veruovia, pozvao ga i pitao ga: Milane, ta je ovo? I onda je on meni neto poeo da objanjava nemuto: Pa zna, ne, pa kao... Ja sam rekao: to ne doe u Spektru da mi kae ta je bilo? Doao je do Spektre, mi nismo bili sami, tako da to, da li sam mu davao

izjavu, ili mu nisam davao izjavu za suenje i svedoenje, mogu da potvrde jo tri osobe koje su bile tada u toj kancelariji. On je doao sa objanjenjem zato je rekao trei metak. Ja sam ga pitao: Da li ti zna da to to sada radi za trei metak samo omoguava protivnikoj strani, ubicama i njihovim advokatima, poto ako se seate, u novinama, gde je bila izjava Milana Veruovia da postoji trei metak, u istim tim novinama su advokati optuenih jedva doekali tu temu i poeli da razrauju kako, ustvari, oni nisu ubili Zorana inia, kako iza ubistva Zorana inia nema nikakvog surinskog, zemunskog klana, a ne daj Boe JSO i komandanta Legije, kako, evo, sada to poinje da se para, kako su, ustvari, Zorana ubili neki drugi, i tako dalje. Onda sam ga ja pitao pred tim ljudima: Da li ti zna da ovo sada omoguava ovoj drugoj strani, da ta druga strana sada moe tebe da uzme kao svedoka da dokazuje da to nije tako? Na ta je on meni rekao: Ne, ne, ne, ma kakvi, oni su kloari, oni su ubice, ali ne bih eleo da se izvuku i neki drugi. Nije sporno da su ovi u tome uestvovali, ali sam siguran da su bili i neki drugi. Koji, Milane, to drugi, odakle ti ti drugi, kako si saznao da su ti drugi, kako to, naknadno, da si se posle 8 meseci setio da si sada uo trei metak? Jer, valjda je to mogao da mi kae prvi dan kada smo se videli, videli smo se 13og. Pa, hajde, ako je bio okiran 13og, mogao je da mi kae sledei put kada smo se videli, ili bilo koji drugi od tih puta, i onda je on rekao: Pa, dobro, eto, ta da radim, navukli su me ovi, ta da radim sada, kako da izvuem tetu. A onda sam mu ja rekao: tetu moe da izvue tako to es sada da okrene medije, B92, Blic i ove kojima si dao izjavu i da kae da te nisu dobro preneli i pomogao sam mu u sastavljanju izjave koju je on dao naknadno. Takoe, moe da se proveri preko medija. Objanjavajui ta je hteo da kae time, teorija treeg metka, jer ja njemu nisam osporavao da on moe da veruje da pored Zvezdana i Legije i Simovia i tako dalje, moda postoje jo neke ubice, ali je problematino bilo u njegovoj izjavi to to je ta izjava bila jedna vrsta alibija i abolicije za optueniku stranu. On je to tada na tom sastanku u Spektri shvatio. Rekao je: Pa dobro, moda su me izmanipulisali, ja ne znam sa medijima, ta sada da radimo? Ja sam rekao: Pa, sada daj pojanjenje te izjave istim tim medijima, i pomogao mu, u prisustvu jo tri osobe koje su sedele u mojoj kancelariji, da tu izjavu, koju je naknadno dao, sastavi. Nikakav sud, nikakvo svedoenje, nisam ni znao da li e to biti i kada e biti, kada se to deavalo. Boo Prelevi: Spominjali ste vezu izmeu zemunskog klana, sudije i tuilaca. Pretpostavljam da ste imali uvid ak i u izvetaj Koraeve Komisije koja isto to govori, a da li vas je neko spreavao da otkrijete koje su to sudije i tuioci imali vezu sa zemunskim klanom nakon atentata? Vladimir Popovi: Nakon atentata? Boo Prelevi: Da.

117

118

Vladimir Popovi: Pa... Boo Prelevi: U akciji Sablja, posle akcije Sablja. Vladimir Popovi: Da. Kako da nas je spreavalo, pa sami ti sistemi. Pa, evo vi ste bili, radili ste u sudu, pa, je li bilo u vreme dok ste bili u sudu, kao i u nae vreme, ljudi za koje ste znali da uzimaju pare? Ljudi za koje ste znali da od plate nisu mogli da kupe kue i automobile? Pa, isto tako, ko je spreavao bilo koga. Nemate dokaze za to. Nee niko da posvedoi. U odbranu ivote ojinevia ili Sarajlia, ustalo je celo pravosue, kao: Ne, pa kakvi, pa ne dolazi u obzir da su oni. Struka vas brani. Ne odgovara im da se to razreuje, a vi nemate dovoljno kvalitetnih dokaza, niti imate dovoljno kvalitetne institucije, a pri tom nemate ni politiku podrku koja je neophodna. Sarajlia i ovog ojinevia su branili i SPS i JUL i radikali i Kotunica i svi redom. I ko je sada taj sudija koji hoe njima da se suprotstavi, ili da se njima zameri. Niko. Kao to svi sada znaju da se jedan od njih brani pred sudom neuraunljivou, navodno, zato to ima iskustvo u takvim sluajevima. Privatno se via po kafanama i sa ljudima poslavlja roendan. I? ta sada sa tim da uradite? Ne moete nita. Boo Prelevi: Da li se odnos izmeu premijera inia i dva meseca pre atentata izmenio u odnosu na edomira Jovanovia, u smislu da li su oni imali komunikaciju u poslednja dva meseca, lino? Vladimir Popovi: Imali su, da. Kako ne. Boo Prelevi: Da li je premijer ini dva meseca pre atentata traio, da li imate to saznanje, da li je traio od visokih funkcionera MUP i BIA da vama i gospodinu Jovanoviu ne dostavljaju informacije do kojih su dolazili tokom svog rada? Vladimir Popovi: Ne. Nije mi poznato, ali ne verujem da je to bilo. Boo Prelevi: Hvala. Nemam vie pitanja.

10. Pitanja Momila Bulatovia, branioca prvookrivljenog

Predsednik vea: Pravo na pitanje imaju branioci. Za re se javlja branilac prvookrivljenog adv. Momilo Bulatovi. Izvolite, moete neposredno postavljati pitanja ako elite Momilo Bulatovi: Sudija, uli smo gospodina Popovia da nije bio u zgradi vlade kada je bio atentat na predsednika vlade, da ga je obavestila neka devojka. Da li on zna ime te devojke? Vladimir Popovi: Znam, kako ne bih znao. Katarina Spasi. Momilo Bulatovi: Katarina Spasi. Da li ona ima neku funkciju u zgradi vlade, je li zaposlena? Vladimir Popovi: Da. Radila je u Birou. Devojka iz biroa za komunikacije vlade. Momilo Bulatovi: Dobro. Da li ste imali saznanja, gospodine Popoviu, da e toga dana, nesretnog 12. marta predsednik vlade, pokojni Zoran ini biti u zgradi vlade i kada? Vladimir Popovi: Imao sam saznanja, ali nisam imao, kada. Momilo Bulatovi: Niste imali, kada. Da li je.. Vladimir Popovi: Zato to je to period, rei u vam zato, zato je to to period u kome je Zoran praktino na bolovanju i Zoran dolazi u zgradu vlade samo kada su neki sastanci koji ne mogu da se otkau, a esto se deavalo da ti sastanci, bilo da su strane delegacije u pitanju, bilo da su nae delegacije u pitanju, budu pomerani, pa umesto u 10 sastanak se nekada pomeri 1 sat, 2 sata, 3 sata Momilo Bulatovi: Da li znate da li je toga dana bio zakazan neki zvanini sastanak, ili je eventualno bila neka strana delegacija u poseti? Vladimir Popovi: Znam, ali znam naknadno. Nisam znao tog jutra, poto me to nije interesovalo. To nije imalo veze sa sferom mog poslovanja. Znam naknadno, da je imao sastanak sa vedskom ministarkom inostranih poslova. To sam uo kada sam doao u vladu, da

119

120

je iz tog razloga dolazio u vladu. Momilo Bulatovi: Recite mi, da li te posete nekih stranih delegacija, prate mediji? Vladimir Popovi: Ne. Mediji prate izjave za tampu posle sastanaka, ako su predviene, ili konferencije za tampu predstavnika, ako su zakazane. Momilo Bulatovi: Ako treba da prate mediji u bilo kom od ovih oblika o kojima govorite, da li ti mediji koji to prate dobijaju neku akreditaciju i ako dobijaju od koga? Vladimir Popovi: Oni ne dobijaju. Mediji koji prate vladu imaju akreditaciju dobijenu unapred. Oni se samo informiu, dan pre toga, da e sutradan u to i to vreme u zgradi vlade biti konferencija za tampu koju dre ti, ti, ti i ti, ili e biti izjave koje se deavaju tada i tada. Momilo Bulatovi: Da li znate ko je od medija imao akreditaciju vlade, koji je pratio, elektronski mediji? Vladimir Popovi: Svi mediji koji postoje u Srbiji imali su akreditaciju vlade. Svi mediji. Momilo Bulatovi: Da li znate, toga dana, 12. marta, niste znali da e predsednik vlade, pokojni Zoran ini biti u zgradi vlade, a kasnije ste saznali, da je neki medij vrio neka snimanja oko zgrade Vlade? Vladimir Popovi: Ne znam. Momilo Bulatovi: Nemate saznanja o tome? Vladimir Popovi: Nemam. Momilo Bulatovi: Da li ste imali prilike da vidite snimak televizijske stanice B92?

Vladimir Popovi: Imao sam, da. Momilo Bulatovi: Da li ste se raspitivali, u kontekstu svih ovih razgovora koje ste vodili sa ljudima u zgradi vlade kada ste doli, nakon to se obaveteni, odakle to snima, ko je snimio, gde je snimio, kako je snimio? Vladimir Popovi: Pa, kako ne bih. Pa, to znaju svi. Nije to nikakva tajna. Mislim, ne verujem ni da je za vas. To je jednostavno, na taj ulaz, to je, ne znam tano koji je to broj ulaza, to je na poetku Nemanjine, taj prvi do parkinga. Na taj ulaz dolaze novinarske ekipe u zgradu vlade i kao to sam vam rekao, postoji pedesetak medija u Beogradu, recimo, moda i vie, ali pedesetak medija iji su predstavnici, novinari, organizatori, snimatelji, kamermani, tonci i tako dalje i tako dalje, ranije ve od vlade dobili akreditacije, na osnovu kojih mogu da ulaze u zgradu vlade, da ih policija proputa. U zgradi vlade se od 8 ujutro do 8 uvee dnevno deava u proseku dvadesetak nekih dogaaja, koje prate pojedini mediji. Znai, ne mora to da bude da su uvek izjave ili konferencije za tampu. Nekada moe da se desi da neko od ministara ima neto vano da kae, pa zove samo dva medija, ili zove samo tri, pa njihovi efovi kabineta ili njihove osobe zaduene za medije dolaze u vladu da to urade. Tu se ispred tog ulaza, kao ovde ispred zgrade suda, kao to ovde kada dolazite u zgradu suda videli ste da stoji pet, est, sedam, osam, devet, deset televizijskih ekipa. Pretpostavljamo, niko ne zna, njima nije zabranjeno po zakonima ove drave da tu stoje televizijske ekipe, ali pretpostavljamo da su to televizijske ekipe koje dolaze da prate suenje, pa ekaju ispred zgrade da snime dolaske i odlaske pojedinih zanimljivih svedoka. Tako i ispred vlade ekaju da snime zanimljive dolaske i odlaske pojedinih predstavnika, tako da je ta televizijska ekipa B92 dolazila tog dana u zgradu vlade. Ne znam tano zato, ali to nije nikakav problem. To moete njih da pitate, oni e vam rei. Bili su ispred zgrade vlade, kao to ovde stoje ispred zgrade suda, i kada se to desilo, znai verovatno su doli meu prvima, zato pretpostavljam da je to jedini snimak, jer neko doe pola sata ranije, neko doe 5 minuta ranije, neko kasnije. Znai, oni, pretpostavljam da su doli prvi i da su zbog toga bili jedini i da su videli da se neto dogaa tu u zgradi vlade i da su to snimili. Momilo Bulatovi: Kada ste uli u zgradu vlade, da li se seate koga ste sve tu zatekli? Pomenuli ste, koliko se seam, Koprivicu, da li ste videli jo nekog? Vladimir Popovi: Ne. Rekao sam, ne znam da li je bio to ba Koprivica, ili je bio neki ovek koji tu na tim vratima deura, ali bio je kasnije i Koprivica. Ja sam se popeo do Zoranovog kabineta, koji je tu na poluspratu ili na meuspratu, i doao do Biljane, njegove sekretarice. Tu je bila Biljana. Bila je jedna devojka koja radi za kompjuterima. Standardna ta ekipa, taj sekretarijat, pomonice Biljanine i tako dalje. Tridesetak sekundi kasnije pojavio se Zoran ivkovi. Bio je, ne znam ko je jo bio. Ne seam se, ali ti koji su bili tu.

121

122

Momilo Bulatovi: Da li ste videli efa kabineta pokojnog predsednika vlade? Vladimir Popovi: Bio je i Nemanja Kolesar, ali ne seam se kada sam ga video. Seam se da je bio tu. Momilo Bulatovi: Da li ste videli, eventualno, Siniu Nikolia? Vladimir Popovi: Pa, ne seam se. Mogue da je bio. Verovatno je bio, ali mislim, itao sam negde da je rekao da je ovek sedeo tu u kabinetu. Onda je bio sigurno. Tu se ulazilo, izlazilo, kako da vam kaem... Momilo Bulatovi: Da li ste videli Zorana Janjuevia? Vladimir Popovi: Ne. Zorana Janjuevia sam video u bolnici. Nisam mogao da ga vidim. Kako da ga vidim, on je odveo Zorana u bolnicu. Momilo Bulatovi: Ja pitam... Vladimir Popovi: Pa, mislite da ih ima dvojica, kako? Momilo Bulatovi: Ne znam. Stvarno ne znam. Nisam video nijednog. Da li ste sa nekim od ljudi koje ste videli tu, koje ste pomenuli da se seate ili mislite da su bili, vodili bilo kakav razgovor o tome ta se desilo neposredno pre toga? Vladimir Popovi: Pa, sa svima koji su tu bili sam vodio razgovor na tu temu i svi koji su tu bili su vodili razgovor samo na tu temu. Nije mogla da bude nijedna druga tema, ali, naalost, poto su svi bili u strahu i panici, niko nije znao da nam kae ta je bilo, nego su svi govorili: Jao, izgleda da je gadno, izgleda da je gadno. Ja tu nisam ostao due od dvatri minuta i sa Zoranom ivkoviem sam seo u kola i otiao u Urgentni centar. Momilo Bulatovi: U tim razgovorima, par minuta koje ste vodili, da li ste dobili informaciju od bilo koga ta se desilo, odakle se pucalo? Vladimir Popovi: Kako da ne. Pa, dobio sam im sam dolazio da se pucalo iznad kafia Monument.

To mi je rekao taj ovek koji je bio na vratima poto su svi bili okrenuti tamo ka pitoljima i kada sam ja ulazio rekli: Bei, bei, odande se puca, puca se odande. I meni, ne samo meni, nego i dvojici policajaca od kojih jedan i danas radi u policiji, to su isto rekli. Momilo Bulatovi: Da li ste uli da je iko pominjao zgradu Nemanjinu 9? Vladimir Popovi: Ne. Niko. Momilo Bulatovi: Da li znate kada je dola uviajna ekipa, da li ste se posle bolnice vratili eventualno? Vladimir Popovi: Ne. Otiao sam u Zoranovu kuu. Momilo Bulatovi: Dobro. Da li ste sutradan dolazili eventualno u zgradu vlade? Vladimir Popovi: Jesam. Svakog dana sam dolazio u zgradu vlade. Momilo Bulatovi: Da li je sutradan dolazila neka uviajna ekipa ili neko iz policije i suda? Vladimir Popovi: Ne znam. Momilo Bulatovi: Nemate saznanja o tome? Vladimir Popovi: Ne. Momilo Bulatovi: Da li ste imali saznanja o tome da li video sistem na zgradi vlade radi ili ne radi? Vladimir Popovi: Nisam imao saznanja. Momilo Bulatovi: Niste imali saznanja. Da li ste imali eventualno neka saznanja kao sekretar Biroa

123

124

za komunikacije o tome kako funkcionie veza izmeu neposrednog obezbeenja pokojnog predsednika vlade i obezbeenja zgrade vlade kada predsednik dolazi? Vladimir Popovi: Ne. Nisam imao kao sekretar Biroa za komunikacije poto to nema veze sa funkcijom sekretara Biroa za komunikacije, ali sam imao vezu, jer sam puno puta na posao dolazio ili odlazio zajedno sa Zoranom u kolima, tako to sam bio sa njim u kolima i neto smo se dogovarali i pripremali i funkcionisala je, uglavnom, onako kao to znate. Ovi su imali radiostanice, Zoranovo obezbeenje i oni su neto meusobno tim radiostanicama razgovarali. Nikada nisam obraao panju, ni sa kim razgovaraju, ni ta razgovaraju, ni ta priaju, ali znam da su neto najavljivali, da su priali. Pretpostavljam da je to bilo to to sam kasnije itao i to zna cela javnost, neto Morava, vrata, nisu vrata.. Momilo Bulatovi: Rekli ste, na pitanje nekoga, da li od tuilaca ili od punomonika, nebitno, da ste bili sekretar Biroa za komunikacije. Da li moete malo da mi pojasnite delokrug vaih poslova, ta radi taj Biro za komunikacije u Vladi Republike Srbije? Vladimir Popovi: Da, mogu, kako ne. Biro za komunikacije u Vladi Republike Srbije je tehniko odeljenje koje ima zadatak da uspostavlja obostranu komunikaciju medija ka vladi i vlade ka medijima. To znai da odgovori na zahteve medija u smislu zakazivanja intervjua, odgovora, pitanja i tako dalje, a u isto vreme, zbog potrebe da bi se funkcionisanje vlade javnosti saoptilo, jer je to jedan od uslova demokratije u drutvu, ima zadatak da zakazuje preskonferencije, da daje saoptenja, da daje izjave, da kontaktira, i tako dalje, i tako dalje. Momilo Bulatovi: Znai to. Vladimir Popovi: Mislim, mogu da vam to objanjavam i dalje ali pretpostavljam da... Momilo Bulatovi: Ne. Mislim da je ovo sasvim dovoljno. Rekli ste da ste bili do, ako sam dobro razumeo, do jula 2003. godine? Vladimir Popovi: 4. jula 2003. godine. Momilo Bulatovi: Da li ste razreeni, da li ste podneli ostavku, kako je prekinut va odnos? Vladimir Popovi: Ja sam traio da budem razreen.

Momilo Bulatovi: Da li ste u to vreme kada ste bili sekretar imali, ta vaa firma o kojoj govorite, da li je ona radila? Vladimir Popovi: Jeste. Radila je. Momilo Bulatovi: Jeste li kontrolisali rad te firme, ili je neko drugi to radio? Vladimir Popovi: Ne. Nisam kontrolisao. Kontrolisali su drugi. Momilo Bulatovi: Da li ste imali saznanja, poto ste govorili o tome da ste dugogodinji prijatelj pokojnog predsednika vlade Zorana inia i opisali ste ovde vae aktivnosti na poziv pokojnog predsednika vlade, da li ste znali kakvi su odnosi predsednika vlade, pokojnog Zorana inia sa ostalim liderima opozicionih stranaka? Vladimir Popovi: Da. Znao sam. Momilo Bulatovi: Da li je bilo nekih sukoba eventualno, sa nekim od tih lidera i, ako jeste sa kim, zbog ega, ako znate neto blie iz tog perioda? Vladimir Popovi: Da vam kaem, mogu da vam na to odgovorim kratko. Normalno da je bilo sukoba i svi znamo da je bilo sukoba. Ima sukoba i u vaoj kancelariji izmeu vas i vaih najbliih saradnika i to je neto to je sastavni deo naeg ivota. O nekim od tih sukoba je javnost znala zato to su to neki svesno putali u javnost, naalost, i njima se bavila javnost u ovoj sredini kakva je naa, ali mislim da to niti je vano, niti je bitno, niti ima ikakve veze sa ovim o emu danas ovde razgovaramo. Momilo Bulatovi: Dobro, ja neu govoriti o tome da li je bitno, ja pokuavam da utvrdim neto drugo. Vladimir Popovi: Ja vam govorim na osnovu mojih saznanja koje imam. Mogu da vam kaem, jeste, posvaao se sa arkom Koraem to, kada su doli automobili, hitna pomo Danske, to nije objavljeno u medijima na odgovarajui nain i o tome se ne zna, ali pretpostavljam da vas to ne interesuje, ta vrsta sukoba.

125

126

Momilo Bulatovi: Interesuje me neto drugo. Pomenuli ste u jednom trenutku te odnose sa liderima DOS i da li znate za podatak da je u jednom trenutku pokojni predsednik vlade Zoran ini apostrofiran kao jedan od krivaca za Ibarsku magistralu? Vladimir Popovi: Nisam razumeo. Momilo Bulatovi: Da li znate da u jednom trenutku u toku sudskog postupka koji je voen protiv osumnjienih za Ibarsku magistralu... Vladimir Popovi: Ovde? Momilo Bulatovi: Da, ovde u Beogradu. Vladimir Popovi: Da je Zoran ini optuen za to? Momilo Bulatovi: Apostrofiran, kao podneta prijava neka protiv... Vladimir Popovi: Kako ne bih znao. U kriminalnoj novini Internacional od strane advokata odbrane i poto sam i ja umean u to i to vrlo dobro znate... Momilo Bulatovi: Ne znam, verujte mi. Vladimir Popovi: Pa, znate. Jako dobro znate. Ja protiv tog novinara koji je napisao taj tekst vodim sudski proces i bilo je zakazano deset roita na kojima se on nije pojavio, va prezimenjak Nika Bulatovi. Momilo Bulatovi: Nita mi ne znai. Vladimir Popovi: Pa, dobro. Dodatna jedna informacija. Naalost, ta novina se u meuvremenu uglasila, pa sada ja imam problem, poto naslednici koji su, kao naslednici Srpski nacional, ustvari, nemaju nikakve veze sa onim Nacionalom, a to je uraeno, znai, zna se ko je to uradio.

Momilo Bulatovi: Bojim se da se nismo razumeli. Da li znate da je zvanino podneta krivina prijava protiv pokojnog predsednika vlade Zorana inia od strane punomonika gospodina Vuka Drakovia? Vladimir Popovi: To ne znam. Da vam kaem, i pored toga sto ste do te mere drski, ne mislim na vas lino, nego na tu grupu koja stoji iza takvih podmetanja, ipak ne verujem da bi smeli da se usude. Znai, znam da su imali, da su to mogli da urade zakonski, oni bi to uradili zakonski, ne bi to radili preko Nacionala ili preko Kurira Momilo Bulatovi: Upravo su zakonski uradili, zato i pitam imate li saznanja? Vladimir Popovi: Ne znam, stvarno. Ali, ne udi me u ovoj zemlji nita. Momilo Bulatovi: Kaete u svom kazivanju na ovom pretresu 13. aprila ove godine da je, pretpostavljam, pokojni predsednik vlade imao kontakte sa raznoraznim drutvenim slojevima i strukturama. Da li moete malo da mi pojasnite koji su to raznorazni drutveni slojevi i koje su to raznorazne strukture, na ta se to odnosi? Vladimir Popovi: Pa, evo, ako ste bili danas, jeste li bili danas kada sam odgovarao na pitanja tuioca? Momilo Bulatovi: Jesam, ali ste priali toliko o tome vie puta da se pomealo, pravo da vam kaem. Pokuavam da pojednostavim stvari. Vladimir Popovi: S obzirom na to da je Zoran ini bio jedini lider opozicije u Srbiji kome je ivot bio ugroen i to od strane reima Slobodana Miloevia i svih ovih parajedinica koje su vladale ovom dravom, a s obzirom da nije imao nikakvu vrstu zatite, institucionalne, niti garancije, to je osnov nekog demokratskog drutva da, bez obzira na to to sa nekim politiki ne delite iste stavove, ali mu dajete osnovno pravo, to je pravo na ivot, bio je prinuen, radi sopstvene bezbednosti, da ima kontakte i sa ljudima za koje je znao da su sa one strane zakona, ili sa ljudima za koje je znao da pripadaju onoj sferi sivog drutva u naoj zemlji, za koje znate da su kriminalno organizovani. Nemate za to dokaza, oni su na slobodi i nije se on sa njima nalazio u Zabeli, nego se viao u drutvu... Pa, jedan od takvih ljudi je i Ljubia Buha sa kojim je preko Dragoljuba imao kontakte i dolazio do tih nekih informacija.

127

128

Momilo Bulatovi: Rekli ste dalje da iz tog perioda potiu i kontakti pokojnog predsednika vlade sa odreenim funkcionerima Miloevieve vlasti? Vladimir Popovi: Moda nisam dobro rekao, funkcionerima. Ne funkcionerima, nego pripadnicima tog nekog sistema. Momilo Bulatovi: itam iz transkripta. Vladimir Popovi: Pa, dobro. Funkcioner je sve. Funkcioner je i Slubenik vlade, najobiniji portir u vladi moe se tretirati kao funkcioner. Momilo Bulatovi: Mene interesuje, nije bitno uopte kako emo mi zvati, ali mene interesuje da li znate poimenino koji su to ljudi? Vladimir Popovi: Ne znam da vam kaem, moda sam u ivotu sreo dvoje ili troje ljudi. To su, prvo, to su bili opasni kontakti za te osobe koje su to radile. Znai, strano je opasno bilo 1999. ili 2000. godine Zoranu dodavati i davati neka saoptenja tipa, spremaju ti ovo, spremaju ti ono. Drugo, ja o tim ljudima koji su to radili kao i Zoran ini, imao sam takoe loe miljenje, jer nisu radili zbog toga to im je bilo stalo do Zorana, nego to su se kaili na novi voz. Videli su da onaj brod tone i onda, kao, daj da se ja na vreme uhvatim pa da na vreme imam neku odstupnicu, to rade i dandanas, to rade u svim drutvima, ali tu nije toliko vano ko su ti ljudi i mislim, nije to iko na kakvoj vanoj, epohalnoj, strano bitnoj funkciji. On se sa tim ljudima viao. Poznato je da se, uostalom, viao sa komandantom SAJ, desetak dana pre izbora i da je zbog toga, nije se video samo on, video se i Vojislav Kotunica. Ne zato to je Zoran ini traio tu vrstu sastanka, nego zato to je taj komandant SAJ traio sastanak sa Kotunicom i sa Zoranom, pa je taj komandant SAJ smenjen neposredno pre tih izbora, 24. septembra. Znai, to su u pitanju desetine i desetine sastanaka koje vi, kada se bavite javnim ivotom, kao to je politiar, na takve sastanke dolazite, bilo tako to ti ljudi trae da se sa vama vide, bilo to vi nekad poelite da neku informaciju saznate, bilo, kako je to najee u Srbiji, u kafani neki poznanik, kum, prijatelj, pa eto, ba sluajno svratio ovaj, pa seo, pa popio pie, pa vam neto ispriao. Oni su to radili da bi, mislim najvei deo ne iskljuujem mogunost da je jedan deo radio zato to je stvarno bio ogoren time ta radi Miloevi, a nisu mogli da se izvuku iz tog sistema, najvei deo je to radio zato to su to klasini birokrate, funkcioneri, kojima je samo bilo vano kako, kada doe nova vlast da ostane na toj nekoj funkciji, ne znam ega, nekog tamo sekretara neega u neem nebitnom, ali tu dobro krade, ivi i bitno mu je da tu ostane da tu radi.

Momilo Bulatovi: Pomenuli ste opet u tom vaem izlaganju od prolog puta da su meu tim ljudima [bili i oni] za koje se kasnije ustanovilo ili utvrdilo da su opasni efovi kriminalnih grupa? Vladimir Popovi: Da. Mislio sam na Ljubiu Buhu. Momilo Bulatovi: To je jedna kriminalna grupa. Ovde je u mnoini. Kriminalnih grupa. Da li postoji jo neka kriminalna grupa koja je ima svog efa sa kojim je, eventualno, pokojni predsednik vlade imao kontakt, pa se kasnije utvrdilo, verovatno u akciji Sablja ili nekom drugom [prilikom]? Vladimir Popovi: Ne. Momilo Bulatovi: Znai, mogue da je... Vladimir Popovi: Mislim, morao bih da proitam sve. Moje reenice su jako dugake, ali kaem vam Zoran ne bi to krio, niti bih ja to krio ovde, da se Zoran viao sa jo nekim, poto razlozi njegovog vianja nisu oni koje vi pokuavate da dokaete, nego su razlozi njegovog vianja upravo oni o kojima sam ja ovde govorio. Prema tome... Momilo Bulatovi: Ja nita ne pokuavam, gospodine Popoviu, ja samo pitam ono, na osnovu onoga to ste vi rekli ovde, to itam i dozvoljavam da je greka i da niste razumeli. Vladimir Popovi: Ja govorim na osnovu vaih izjava koje imam priliku da itam u novinama, kao i sva javnost ove zemlje. Momilo Bulatovi: Ne znam ta ste proitali, koju izjavu. Kada bismo itali izjave, onda bismo ko zna ta sve utvrdili iz tih izjava. Vladimir Popovi: Niste demantovali nijednu koju ste rekli, a vrlo su rune za oveka koji je mrtav i to radite i dalje. Momilo Bulatovi: Recite mi koju sam to izjavu rekao?

129

130

Vladimir Popovi: Pa, drugom prilikom. Momilo Bulatovi: Vai. Kad god hoete, stojim na raspolaganju. Govorite o nekom mitingu, gde kaete da su ljudi iz dravnih organa, odreeni funkcioneri policije, visoki funkcioneri policije, pokuali da stupe sa Zoranom u kontakt. Stupili su sa njim u kontakt i traili od njega da otkae miting. To je miting koji se odnosi na onaj govor posle Slobodana Miloevia. Vladimir Popovi: Govorim o dva mitinga. Jedan miting je bio 22. septembra. Drugi miting je bio 26. septembra. Momilo Bulatovi: Na koji se ovo odnosi poto ne vidim ovde? Vladimir Popovi: To se odnosi na 5. oktobar. To to sam rekao, to se odnosi na 5. oktobar. To je no pre 5 oktobra kada je, ja ne znam tano... Momilo Bulatovi: Dan ili dva neposredno pre... Vladimir Popovi: Znai, to je bio trei ili etvrti. Ja mislim ak da je bio etvrti, jer je Zoran te noi spavao u Demokratskoj stranci. Zvao ga je, ili Dini ili, na primer, Obrad Stevanovi, ili Roa. Neko od te trojice. Znam da ga je zvao neki general i da ga je zvao na Demokratsku stranku i rekao mu je da to treba da otkae, taj miting. Mislim, skup, 5. oktobra. To se odnosi na to. Momilo Bulatovi: Ovde pominjete esto puta Dragoljuba Markovia iz Surina. Da li znate od kada postoji poznanstvo, da ga tako nazovemo, izmeu pokojnog predsednika vlade dr Zorana inia i Dragoljuba Markovia? Vladimir Popovi: Da. Pa, pre 1012 godina. Momilo Bulatovi: 12 godina. Da li znate kako je poelo to prijateljstvo, da li imate saznanja? Vladimir Popovi: Upoznao ih je neki zajedniki prijatelj, sluajno, ne znam, negde na nekom roendanu, a onda se Dragoljub strano dopao Zoranu, zato to je Zoran jako voleo ljude koji

su ambiciozni, brzi, sposobni, eljni da rade. Onda ga je Dragoljub odveo u Surin i pokazao farmu, pokazao mu ta radi, i tako je krenulo to njihovo prijateljstvo. Momilo Bulatovi: Dobro. Rekli ste da je Dragoljub Markovi preko Ljubie Buhe nekako posredovao u tom kontaktu, ne znate da li 4. ili 5. oktobra, toliko nije ni bitno, i kaete da je Dragoljub dao tu neke garancije. To je va iskaz. Interesuje me, koje garancije, kome garancije, kakve garancije, da li moete malo da mi objasnite to? Vladimir Popovi: Poziv 4. ili 5. oktobra Zoranu iniu, koji je glavni motor ruenja reima Slobodana Miloevia, da se nasamo nae sa pesnicom tog reima Slobodana Miloevia, komandantom JSO koji, ako to padne, onda je pao i Miloevi, svima je to jasno, mogao je da znai dve stvari. Jednu stvar kao, moda hoe stvarno da se dogovore, moda, a moda zovu i Zorana da ubiju. to bi to bilo udno, je li tako? Znai, Zoran je morao da snosi rizik ta taj poziv znai, taj se poziv nije desio mesec dana pre izbora, pa da kaete: Ma, dobro, idemo u kafanu da popijemo kafu. Nije se nikada ranije video, nije se nikada ranije druio. Znai, sada se prvi put via i to se via u trenutku kada je i pticama na grani jasno da je Miloevi gotov, a u isto vreme je svima jasno da Miloevi nee prepustiti vlast tako lako. Nije se tada jo znalo da li e u Beograd sutra doi milion ljudi, 500.000 ili 50.000 i da li e to biti jo jedan pokuaj. E sada, poto je i njima bilo jasno, je li tako, da Zoran na tako neto ne bi doao, kao to ne biste ni vi, kao to ne bi najvei broj ljudi na takav poziv otiao, a poto je Zoran, rekao sam vam to u prolom izlaganju, bio hrabar i bio strano odgovoran, da je u njegovim rukama sve to, onda je spreman da ide. A ovi su znali da e Zoran verovatno pristati, ali da ne misli da je nametaljka, daju re, ali to je ono, kada vam oni daju re, to je kao kada iptar da besu, moete da budete mirni. Nee vam faliti dlaka sa glave. U tom smislu je ta garancija bila da se ne desi da se dvoumi, nego da ipak doe poto je verovatno dobro za Zorana, eto, to je znailo davanje garancije. Momilo Bulatovi: Govorite da je u vrhu dravne bezbednosti doneta odluka da se ide na ove nove, to je ve promena vlasti i sve to, i kaete ovako: Jedan deo vrha dravne bezbednosti olien u Radetu Markoviu i njegovim saradnicima ide ka prijateljima, saradnicima Vojislava Kotunice, a Legija ide ka Zoranu iniu. Da li moete da mi objasnite to, kako je to dolo do te podele? Vladimir Popovi: Moda vas buni taj termin olien. Bolje bi stajalo: deo DB na elu sa Radetom Markoviem ide ka Kotunici, a deo DB na elu sa Legijom okree se ka Zoranu. Mislim, kako da vam kaem, nemam ta da vam objasnim. To je jasno. Oni znaju da im spasa nema, sem ako sa ovima novima koji su doli na vlast ne naprave pakt i sluajno ne pokuaju da od ovih novih naprave, znaju da ne mogu da naprave isto kao sa ovim starima, poto znaju da to nisu ni ti isti ljudi, ni ista politika, ni isti sistemi, niti su pomeani na isti nain kao to su bili pomeani sa ovima u svemu i

131

132

svaemu u prethodnih 10 godina. Ali, znaju da im spasa nema i idu na to da su ovi zeleni, neiskusni, pojma nemaju, da su pri tom, politiari koji meusobno imaju te animozitete jedni prema drugima. U Srbiji vam je jasno da nema tu dva politiara, tri stranke i tako dalje i da e lako uspeti da tu nau sebi neki prostor i neko mesto da se zatite u tom talasu DOS koji je pretio da ih sve redom poisti i jedan deo ide ka Kotunici, to je taj, jer je procena bila da nema ta Rade Markovi da trai kod Zorana inia ili kod DOS, Batia i tako dalje, tih ljudi, nego gde moe da se ugura? Moe tamo, a da Legija s obzirom na taj ve, da tako kaem, dogovor, koji je eto tu napravljen tog etvrtog i da to, kao, eto: Mogao sam da vas ubijem, ali vas nisam ubio, pa valjda ete to ceniti. [Dakle,] da ide na to da e Zoran to ceniti. To znai to. Momilo Bulatovi: Govorite dalje da niko nije verovao da e se sruiti takav reim, kaete, nisu uspeli ni Amerikanci da ga sklone? Vladimir Popovi: Bombardovanjem. Momilo Bulatovi: Mislite na bombardovanje? Vladimir Popovi: Da. Momilo Bulatovi: Samo sam to hteo da pitam, da nije neto drugo u pitanju. Hvala. Sada kaete da je pokojni predsednik vlade dr Zoran ini bio iznuen, prinuen da d nekoliko izjava koje su potpuno zacementirale tu njihovu priu. Malo ste govorili o tome, da li ima neto drugo osim onih izjava koje ste govorili ovde i odgovarajui na pitanja punomonika? Vladimir Popovi: I danas sam govorio. Nemam nita novo. Momilo Bulatovi: Govorite stalno o nekom savetniku za medije. Danas ste pominjali, nikako ime da ujem. Ne znam o kome se radi. Vladimir Popovi: Nisam razumeo. Momilo Bulatovi: Govorite o savetniku za medije gospodina Kotunice?

Vladimir Popovi: Aleksandar Tijani. Momilo Bulatovi: Znai na njega, zato to nigde ne vidim ime. Vladimir Popovi: Da. Nije imao dva, imao je jednog. Momilo Bulatovi: Ne znam ko je ovek. Govorite da je gospodin Gradimir Nali trebalo da bude kandidat za ministra policije, da mu pokojni predsednik vlade dr Zoran ini nije dozvolio da bude ministar iz poznatih razloga. Da li moete da mi kaete koji su to razlozi? Vladimir Popovi: Mogu. On je leeni narkoman. Ne znam da li je izleen, ali je bio leen. Momilo Bulatovi: To ne znam. ovek se ui dok je iv. Kaete, da se vratim na ovaj deo koji se odnosi na pitanje kada je trebalo da bude inauguracija predsednika Jugoslavije, gospodina Kotunice u Sava centru, da imate informacije koje vam dolaze, ne tako to vam kae neko neozbiljan i ne tako to dobijate od jednog, nego od 10 lidera DOS da se toga dana sprema krvoprolie u Sava centru. Da li moete da mi nabrojite tih 10 lidera DOS? Vladimir Popovi: Pa, ne mogu stvarno, ali evo, tih 15, vie od polovine. Mislim, mogu sada po principu verovatnoe. Momilo Bulatovi: Ajte, bar nekog. Vladimir Popovi: Kako da vam kaem, arko Kora, Duko Mihajlovi, Neboja ovi, nemam pojma, Bati, bilo ko. Znai, Miunovi, ne znam, moda Miunovi nije, poto se on bavio organizacijom te skuptine, ali nije to jedina stvar, nisam ja jedini koji to kae i koji to zna, nego je to tog dana bilo optepoznata tema o kojoj se diskutovalo u DOS, odakle smo inae krenuli. Tada smo bili i u DOS i u Skuptini grada i u Sava centru. Momilo Bulatovi: Govorite o odlasku nekih lidera DOS u Kulu na sastanak sa ljudima iz Jedinice za specijalne operacije. Opet isto pitanje, moemo li da znamo bar imena, malo konkretnije, ko su ti ljudi, jer kaete da je pokojni predsednik vlade, iako je bio

133

134

menader kampanje i lider tog DOS nije odlazio u Kulu, ali su odlazili drugi, savetnici Vojislava Kotunice i drugi lideri DOS? Vladimir Popovi: Da. Gradimir Nali. Pa to je poznato. Momilo Bulatovi: To je jedan. Vladimir Popovi: Ako nije poznato, ako vam je vano, mogu da vam objasnim. Odlazio je na proslavu novembra meseca 2000. godine. Znai dva meseca posle 5. oktobra Gradimir Nali, kao izaslanik Vojislava Kotunice odlazio je u tu Jedinicu u prisustvu Radeta Markovia. Znai, on, Rade Markovi, Branko Crni i cela ta ekipa. Predstavljen je toj Jedinici kao budui ministar policije, a on je njima odrao patriotski govor da oni treba da se okrenu Kotunici, Kotuniinoj strani, da, ako budu sa Kotunicom nema Haga, nema ovoga, nema onoga, i tako dalje. To se odnosi na to. Momilo Bulatovi: Kaete u svom iskazu da je Ulemek Milorad direktno postavio Boka Buhu? Vladimir Popovi: Da. Jeste. Ja sam bio prisutan. Momilo Bulatovi: Moete li mi rei kada, gde i kako? Vladimir Popovi: Pa, rekao sam i to. Bio sam prisutan. Traio je od Zorana, to je bilo u Skuptini grada Beograda, u jednoj, sa desne strane kada se ue u Skuptinu grada iz ulice Dragoslava Jovanovia, tu neka mala soba u kojoj je stajalo neko oruje. Bile su naslagane neke puke, poto je to tada bilo takva atmosfera i tog trenutka u toj sobici su bili, pored Zorana inia, Vladimir Vukosavljevi, u to vreme Zoranov ef obezbeenja, bio je Milorad Lukovi, bio je i Boko Buha, bio sam i ja i Legija je doveo Boka Buhu i rekao: Evo ti, ovo je! Ne mogu da se setim ko je bio ef beogradske policije pod Vlajkom, pa je, na primer rekao: Evo, ovo ti je taj novi. Poto je Zoran rekao: Dobro, vai, ti si taj, jesi li tukao studente? Pa, ne, nisam. Pa ta si radio? Pa, nisam. Pa, dobro. E, onda je posle toga i Neboja ovi potvrdio za njega da je on super, da su oni ve imali ranije kontakte, jer on je bio ef neke brigade policije koja, da li je na ukarici ili na Banovom brdu, ne znam kako ga je ovi znao, ali ovi je tada bio po rasporedu DOS zaduen za odbranu televizije. On je imao kao lider DOS funkciju da brani televiziju, ako bude dolo do kontraudara, a onda mu je u tome strano pomogao Boko Buha. Govorim o noi 5. oktobra kada je to trebalo da se desi i onda je on posvedoio za njega, a Legija ga je direktno doveo i rekao Zoranu: Evo, to ti je taj. Znai, to nije imalo nikakav lo smisao nego samo injenino.

Momilo Bulatovi: Znai, to je posle 5. oktobra bilo odmah, ili no pre 5. oktobra, ovo postavljenje o kome govorite? Vladimir Popovi: To je bilo, bilo je nekoliko dana posle 5. oktobra. Nekoliko dana posle 5. oktobra, on je formalno postavljen naravno tek kasnije, zato to ova prelazna vlada... Momilo Bulatovi: Nisam pitao formalno, zato nisam ni razumeo da je ovo formalno. Vladimir Popovi: Ali je ve od tada on figurisao i svi su to znali da e on biti novi... Momilo Bulatovi: Ovde govorite da je postavio gospodin Ulemek i Gorana Radosavljevia, da li znate kada? Vladimir Popovi: Tano. Ja govorim o tome ko su ljudi za koje je on traio da budu postavljeni, garantovao i predlagao ih liderima DOS: Zoranu, edi, ne znam, Duanu Mihajloviu, Neboji oviu, onim liderima koji su, da tako kaem, radili taj deo aktivnosti i poslova sa tim strukturama, Perii, Vuk Obradovi. Verovatno je ve posle 5. oktobra tim ljudima koji su bili zadueni za tako neto on garantovao i govorio za Gurija da je jedan od super ljudi. Tu ga je neposredno doveo odmah posle 5. oktobra i rekao: Ovaj je na vaoj strani. I tako dalje. Momilo Bulatovi: Dobro. Kaete ovako, opet u proitati reenicu zato to moram tako: Mi smo imali saznanja i znali da su oni uestvovali u likvidacijama po Beogradu, takozvana osveta Arkana. Mi, ko smo to mi, kakva saznanja imate? Vladimir Popovi: Mislim na sebe, na Zorana i deo tih ljudi o kojima priamo ovde. Znai, ne mislim na neke druge. Kako smo to znali? Ako vas to interesuje, znali smo... Momilo Bulatovi: Ne. Opisali ste vi ovde. Kaete da su se hvalili i tako dalje. Mene interesuje, ako ste ve imali takva saznanja, da li je preduzeta bilo kakva akcija prema bilo kom od tih ljudi za koja ste imali saznanja, koji se hvale? Vladimir Popovi: Da vam kaem. Ja znam i danas ko je koga ubio u Beogradu, isto kao to moda znate i vi, ali to ne mogu... ta sa tim da radim? Za to su potrebni dokazi. Prvo, ta saznanja smo imali u vreme kada je Zoran bio u opoziciji. To se deava 1999. i 2000. godine. Znai, vi ivite u zemlji gde znate ko koga ubija, zato to znate da ti to

135

136

ubijaju imaju direktno nalog drave, Radeta Markovia, Slobodana Miloevia, Mire, nemam pojma koga ve, kako su se zvali ti koji su upravljali tada tim strukturama, i sad, kao, da li smo mi neto preduzimali. ta da preduzme lider opozicije, koji gleda kako glavu da spase? Nama su te informacije bile bitne da znamo koje su jedinice na koje Miloevi rauna, od koga treba da se plaimo, a ne da mi neto preduzimamo. Momilo Bulatovi: Ja govorim o momentu, govorim o ubistvima koja su usledila nakon toga to je gospodin Zoran ini imenovan za predsednika vlade, januara 2001. godine. Imate i nakon toga odreena ubistva. Vladimir Popovi: Tano. Momilo Bulatovi: Da li se imali saznanja da je to ista ta kriminalna grupa uradila? Vladimir Popovi: Za jedan deo da, ali ne postoje dokazi. Momilo Bulatovi: Da li vam je poznato da je iko probao od nadlenih organa vlasti, policija, da razgovara sa tim ljudima, da li je priveden neko na informativni razgovor? Vladimir Popovi: Pa, kako nije. Poznato mi je da jeste, ali mi je isto tako poznato da i oni, da jedan deo tih ljudi uopte to nije ni radio zato to je znao da je to potpuno iluzorno i potpuno smeno. Znai, vi znate o kome se radi, znate tano ta se iza toga krije. Pa, jednoj Americi je trebalo 25 godina da porodicu Gambino uhapsi. Napravljene su serije, graani Amerike, 200 miliona graana Amerike je gledalo seriju na televiziji, gde glavni junaci ive stvarno u Nju Dersiju. I svi znaju da su tu. I svi znaju da su kriminalci, pa niko nije odgovarao. Zato? Zato to vam je potrebno, bavite se tom strukom, potreban je neoboriv dokaz, nekompromitovano pravosue i jasna politika struktura u jednoj dravi da bi takvu presudu mogli da urade. To je deo ljudi umean u poslove drave i normalno da su bili tieni od strane drave. Momilo Bulatovi: Kada kaete nekompromitovani dokaz, ta podrazumevate pod tim? Vladimir Popovi: Pod tim? Momilo Bulatovi: Pod nekompromitovanim dokazom?

Vladimir Popovi: Ne. Nekompromitovano pravosue. Moda sam napravio lapsus. Nekompromitovano pravosue. Momilo Bulatovi: Dozvoljavam, pa ja dozvoljavam. Nita, nije problem. Vladimir Popovi: Moda sam napravio lapsus. Momilo Bulatovi: U redu je. Ja nita nisam rekao. Vladimir Popovi: Rekao sam, potrebni su vam vrsti dokazi, nekompromitovano pravosue i jaka politika struktura da biste takvu stvar mogli da uradite. Momilo Bulatovi: Gospodine Popoviu, nemamo vi i ja problem, nego ima gospodin Danilovi problem. Govorite o nekom razgovoru pokojnog predsednika vlade Zorana inia sa Ulemekom, gde ga pokojni predsednik vlade pita, da li je on umean, da li ima kakve veze sa bilo im. Ovaj se kune da nema i tako to. Gde se taj razgovor vodi i kada? Vladimir Popovi: U agenciji Spektra. Ne, postojao je jedan razgovor neposredno posle 5. oktobra. Znai, u tim dogaanjima. Ja nisam bio svedok tog njihovog razgovora, mada sam bio u tim drugim koji su se tada deavali, ali znam, znai, ne samo to ja znam, nego znaju i svi lideri DOS, kojima je to Zoran rekao i svi ostali koji smo bili uz Zorana, da je tada, neposredno posle 5. oktobra, da li moda te noi kada su se videli, tog etvrtog, petog, moda dan ili dva posle toga, u tih tri, etiri ili pet dana, koliko se, da tako kaem, deavalo to do postavljenja Kotunice za predsednika Jugoslavije, tu je bilo sigurno sa njim desetak, petnaest sastanaka. Na nekima od tih sastanaka Zoran je bio sam. Znai, da li je bio jedan ili dva, ili je moda bio Keza, ali nisam bio ja, ali znam zato to je to meni, kao i svima ostalima rekao, da je razgovor obavio i da ga je pitao: Je li, jeste li vi umeani u ovo Stamboli, uruvija, Ibarska, bilo ta od svega toga, jer ako jeste, na dogovor, ta god da su se dogovorili tada, ne diraj me, neu te dirati ili slino, nee vaiti. Parafraziram otprilike, ne mogu da potvrdim neto gde nisam bio prisutan i da je odgovor od njega dobio ne, nisu umeani ni u ta, sem posredno u Budvu i to, ne znam, neto sluajno, grekom, pa eto, ali nemaju oni nikakve veze, nego, eto, i tako dalje i tako dalje.

137

138

Predsednik vea: Radi preciziranja samo, to je 36. strana audio zapisa sa glavnog pretresa od 13. aprila 2005. godine, u kome navodite, citiram: Da je 7. januara 2001. godine Zoran ini traio sastanak sa Ljubiom Buhomumetom i Miloradom Lukoviem. Ja sam bio prisutan na tom sastanku. Taj sastanak se desio u prostorijama moje agencije Spektra. Zavren citat. Da li govorite upravo o tom sastanku? Vladimir Popovi: Ne. To je drugi sastanak i na tom sastanku je bio prisutan i Ljubia Buha i to je sastanak koji je dvadesetak dana pre postavljenja Zorana na mesto predsednika vlade, gde je glavna tema bila organizovani kriminal i droga, jer su Zoranu u tom periodu ve poele da stiu pritube, o tome sam priao, kako se droga prodaje, kako je Novi Sad prepunjen, kako je sve to pod njegovom zatitom i da ih je zato pozvao, a ovo na ta sada odgovaram, to je neposredno dandva ili tri posle 5. oktobra, na pitanje, da li ste umeani u Stamboli, uruvija i Ibarska, kome nisam bio prisutan, nekom od tih susreta. Nisam ga fiziki sluao. Moda sam i bio u istoj prostoriji, a njih dvojica su tu, ne znam, aputali i tako dalje, ali je to meni kao i svima drugima Zoran rekao da je obavio razgovor i da mu je on rekao: Ne, samo smo... Predsednik vea: Nastavite sa pitanjima. Samo da razjasnimo na koji se razgovor odnosi. Momilo Bulatovi: Ovaj razgovor 7. januara, sada je ovaj drugi razgovor o kome govorimo, osim vas, pokojnog predsednika vlade, Ljubie Buhe umeta i gospodina Ulemeka, da li je jo neko bio prisutan na tom sastanku? Vladimir Popovi: Ne. Nije bio prisutan na sastanku, ali je bila sekretarica moje firme i bio je uvar moje firme, kao svedoci koji nisu bili u sobi. Verovatno ne znaju ta smo mi priali, nisu uli, ali mogu da potvrde ko su ljudi, kada je ko doao i kada je ko otiao. Momilo Bulatovi: Kaete za pokojnog predsednika vlade: Mnogo mu je vremena trebalo ako neko neto zabrlja da mu kae. Imao je neki oseaj saaljenja prema svojim ljudima i saradnicima. Da li iz toga, iz ovakvog razgovora koji je imao sa Ljubiom Buhom umetom i sa Miloradom Ulemekom, moemo zakljuiti da je imao neki oseaj saaljenja i prema njima pa ih je tako diskretno... Vladimir Popovi: Ne moete, poto ni Ljubia Buha, ni Milorad Lukovi nisu Zoranovi saradnici. Momilo Bulatovi: Ja upravo zato pitam.

Vladimir Popovi: Lepo sam rekao, prema svojim saradnicima, sa ljudima sa kojima radi, sa ljudima sa kojima se poznaje i sa kojima se drui, a ne sa nekim sa kojima se vidi prvi ili drugi put u ivotu i sa kojim ga je nuda naterala da razgovara. Momilo Bulatovi: U kontekstu toga, kaete, mnogo mu je lake da kae nekom drugom, da taj neko drugi prenese i nije im to direktno rekao. Upravo zato i pitam, ako mu nisu saradnici, prijatelji, ako ima takav odnos kakav ima, zato im direktno nije rekao: Imamo sumnje za to, imamo to, to vie ne moe? Vladimir Popovi: Pa, njima je rekao. Njima je rekao. Znai nije on njih pozvao i sa njima na tom sastanku 7. januara pio kafu ili pitao: Kako ste, ta radite, kako devojke? Nego je rekao: Ej, ja dolazim na mesto predsednika vlade za 20 dana. Kriminal, droga, organizovani, otmice, ovo, ako imate neke veze, nemojte da mislite da u vas tititi. I onda su oni rekli: Ma ne, mi, ma kakvi. Nije on imao dokaz ni tada. Znai, to je to to vam kaem. Da je on imao dokaz, on bi im to rekao ili moda ne bi rekao, nego bi saekao 15 dana pa bi ih uhapsio. Momilo Bulatovi: Taj sastanak je odran 7. januara i kaete posle povratka sa Nove godine? Vladimir Popovi: Da. Tano. Momilo Bulatovi: Ko je bio, kaete da ste vi bili sa pokojnim predsednikom vlade. Da li je jo neko bio eventualno iz vlade? Vladimir Popovi: Bio je Branislav Lei, ministar kulture, sa suprugom. Momilo Bulatovi: I niko vie? Vladimir Popovi: Ne. Momilo Bulatovi: Dobro. Kaete da saradnici gospodina inia, pokojnog predsednika vlade, Nenad anak je bio prisutan u jednom trenutku pa mu govori o tome kako se Novi Sad davi u drogama, pa govori ovaj Kosti, MK komerc, isto da je strano: Svi se pozivaju na tebe i to. Da li je nakon tih upozorenja, koje je dobio od gospodina anka i od gospodina Kostia, preduzeo bilo kakve mere preko organa vlasti, da kae: Ljudi, idite ispitajte ta je to u Novom Sadu, vidite ta je to, o emu se radi, kakve su to prie, kakva droga?

139

140

Vladimir Popovi: Ne. Nije Zoran tog trenutka jo bio vlast. Zoran je postao vlast petnaestak dana posle toga i onog trenutka kada je postao vlast, naravno da je dao nalog i da, ako se seate, prioritet te vlade je bio borba protiv krae automobila, protiv narkomafije, protiv vercera cigareta, vercera alkohola i tako dalje i tako dalje, i o tome postoje tragovi u Vladi, u ministarstvima, stenogrami sa sednica vlade, stenogrami kolegijuma vlade, izjave, intervjui pokojnog premijera i tako dalje. Momilo Bulatovi: Kaete da je u to vreme, ovde sada ne vidim zaista koje vreme, ali ete mi pomoi ako bude trebalo, dolazi do formiranja Slube dravne bezbednosti, nove. Komandantu Jedinice za specijalne operacije, kao Jovici Staniiu, sa kojima sam ja u to vreme odravao kontakte i viao se, strano je bilo stalo ko su ti ljudi. Mene interesuje kada ste odravali kontakte sa ovim ljudima iz Jedinice za specijalne operacije, gde ste odravali, povodom ega? Vladimir Popovi: Proitajte mi tu reenicu ponovo. Momilo Bulatovi: Evo, ovako kae... Predsednik vea: Samo radi preciziranja, recite samo koja je to strana? Momilo Bulatovi: 40. strana. Kae ovako: Tu dolazi onda do formiranja Slube dravne bezbednosti nove. Komandantu za Specijalne jedinice i Specijalne operacije, kao i Jovici Staniiu, s kojim sam ja u to vreme odravao kontakte i viao se, bilo je strano stalo ko su ti ljudi, pa me interesuju kontakti sa Jovicom Staniiem, da mi pojasnite koliko ih je bilo, gde su odravani, zato mu je to bilo vano? Vladimir Popovi: Objasniu vam, samo da vam kaem, ja samo ne znam tano, bila bi mi potrebna jedna reenica pre toga da vidim da li se to odnosi na taj period pre formiranja vlade u januaru, pre te nove, da li se odnosi na postavljenje Gorana Petrovia i Mijatovia, ili se odnosi na postavljenje Bracanovia, jer je u oba... Predsednik vea: Ne. To, radi preciziranja, odnosi se vremenski na postavljenje Gorana Petrovia kao novog efa Slube dravne bezbednosti. Vladimir Popovi: Sada mi je jasno, jer je u oba sluaja Jovica Staii bio vrlo zainteresovan koji e ljudi doi na koja mesta. Sa Jovicom Staniiem sam se video prvi put kada i Zoran ini, u noi, da li je to bilo sedmi ili osmi, ja to ne znam tano, ali to lako moe

da se proveri, poto je to bilo u dan kada je Kotunica postavljen za predsednika SR Jugoslavije. Dok smo bili u Sava centru i sedeli u Sava centru, meni je preko nekih mojih prijatelja i poznanika, koje znam iz potpuno privatnog ivota, stiglo jedno 5, 6, 7 telefonskih poziva, da Jovica trai da se vidi sa Zoranom, da je u pitanju ivot ili smrt, da je strano vano i da, poto nije znao kako da doe do Zorana, jer je Zoran bio sve vreme u Skuptini tamo, poto su, ako se seate,zasedala oba doma Savezne skuptine, jer je prvo trebalo da se verifikuju mandati, i tako dalje, i ja sam u jednoj od pauza to Zoranu rekao. On je reagovao, kao: Pa dobro, kao, ta, videemo ta emo i tako dalje. Onda je to nastavljeno, ti pozivi su uestaliji, kao: Morate da se vidite, morate da se vidite! I Zoran je meni u jednoj od tih pauza, rekao: Dobro, dogovori se neto za veeras. I onda smo mi negde oko jedanaestpola dvanaest, on, ja, njegov voza, njegovo obezbeenje, ljudi koji su tada bili, ono, naoruani, i tako dalje, otili i nali se sa nekim ovekom tamo blizu Topiderske zvezde. Onda nas je on sproveo do Joviine kue. Doli smo do Joviine kue i tada sam se [sa njim] video prvi put. On i Zoran su, sedeli smo zajedno, onda su on i Zoran ostali jedno 1015 minuta ili pola sata nasamo. Nita, nikakvo pitanje ivota i smrti, ili bilo ega. Postojali su njegovi zahtevi da se neki ljudi sauvaju, direktor Grmea, predsednik poslanike grupe JUL Rodi, idi mi, doi mi. Mislim da sam proli put i objasnio, jo jedna od stvari koju je traio to je, da ima obeanje prema Kertesu, da Kertesa sluajno, Kertes mu se alio da su hteli da ga ubiju kada su upadali tamo u carinu, a on je Kertesu obeao da e se brinuti o njemu da bude iv, jer je puno pomogao patriotizam, borbu i tako dalje. Jedan od razgovora je bio, to sam proli put spomenuo, mislim da se seate, da ga je Zoran pitao: Odakle to?, poto ga je Legija tog dana ili dan pre toga otprilike pitao, oko tog formiranja nove Slube DB: Je li dolazi Jovica? Kao: Je li Jovica dolazi na to mesto? Onda je Zoran rekao: Nemam pojma. A Legija je rekao: Ako on dolazi, onda je sve u redu, ako ne, evo Bracanovia. Pa to je tada bilo... Zoran ga je to vee, jedina stvar koja je imala veze sa ovim, pitao, kao: Ti to neto. On je rekao: Ne, ne, ma kakvi, to ne, ja sam bolestan. I tako dalje. E, sada, od tog sastanka i jo jedno dvatri do kojih je dolo u narednih desetak dana, kada su opet bile poruke: Hitno da se vidimo, hitno da dovedem Zorana. Onda ja odem sa Zoranom, a on, recimo, kae: Ej, moji imaju informaciju da su doli neki Rusi, plaene ubice, izgleda da te roknu, ali ne brini, mi to kontroliemo. I tako dalje, i tako dalje. I onda su ti razgovori i moji kontakti sa njim nastavljeni. Bilo ih je moda jedno desetak, petnaest, ne znam, nije ni vano, do ubistva Gavrilovia. Posle ubistva Gavrilovia su prekinuti, a obnovljeni su na insistiranje Ljubie Buhe umeta u novembru te godine, neposredno pred pobunu Crvenih beretki, kada je insistirao da se javim Jovici, zato to se Jovica sprema da ide u Hag, pa jadan, siromaan, nema para za advokate, pa ide u Crnu Goru, pa moli, pa kao, eto mi, izdajnici, pa bilo bi dobro da mu se javim i to sam sve objasnio. Znai, tada su bili ti sastanci.

141

142

11. Pitanja predsednika Sudskog vea

Predsednik vea: Samo momenat da ja postavim pitanje, da razjasnimo u vezi sa ulogom Jovice Staniia. Po vaoj oceni, a i po oceni pokojnog predsednika vlade dr Zorana inia, kakva je motivacija bila na strani Jovice Staniia da se on raspituje o tim stvarima, iju on stranu tu zastupa, kako se on tu pojavljuje uopte u formalno pravnom smislu, kakve on to savete deli, na osnovu ega, na osnovu ega ga vi uopte primate i da li vi imate ikakve informacije, da li on ima fiziki bilo kakvu vlast u okviru resora dravne bezbednosti? Vladimir Popovi: Odgovoriu vam, kako ne. Objasnio sam kako je dolo do tog prvog kontakta. Do tog prvog kontakta je dolo zbog toga to vam neko, za koga pouzdano znate, znai, pouzdano znate da je neko ko ima jako puno informacija, da je neko ko je bio alfa i omega funkcionisanja tog reima i tih parajedinica u prethodnih sedam ili osam godina, neko ko i dalje ima strahovit uticaj na strukture, kadrovske strukture, neko ko je stvorio tu Jedinicu, znai njega, bez obzira to je penzioner, bez obzira to je navodno u sukobu sa Slobodanom Miloeviem i dalje uvaju pripadnici JSO, i dalje, ne posle 5. oktobra, nego i u onom periodu kada je on smenjen. On je smenjen, navodno, 1998. godine i navodno je u strahovitom sukobu sa Miloeviem. On svima pria kako mu preti glava, sudbina, i tako dalje, i tako dalje. Ali, sa druge strane, imate injenice koje pokazuju da to nije tako. uva ga JSO, sina mu izvode Amerikanci i alju ga usred tog perioda na kolovanje u Ameriku za pilota. Vraa se nazad. Radi ovde kao pilot. On i dalje ima kontakte, znai, jednostavno, jasno vam je da u tim reimima istronoevropskim kao to je, naalost, bio i taj na, ti ljudi koji su bili na takvim mestima jesu kljuni ljudi za sve to se njima deavalo i za ono to se tog trenutka bude dogaalo. Zoran nije sa njima imao nikakve kontakte neposredno pre dogaaja 5. oktobra. Nismo ni znali gde je, da li je iv, da li nije iv, da li se krije ili se ne krije. On se pojavljuje posle 5. oktobra i na tom sastanku i na tim narednim sastancima sebe predstavlja kao jednog od kljunih ljudi koji je pomogao pozadinski, ono to mi ustvari nismo videli, to javnost nije videla, to ruenje Miloevia i to da jedinice nisu izale na ulice, jer ste, kao i posle svake bitke kada se pobedi, imali hiljadu onih koji su bili roditelji te pobede i on je sebe... Ali ste mogli da verujete da je Jovica Stanii za tako neto zaduen i umean pre nego neko drugi. Znai, Zoran se via sa njim tada, da bi video zbog ega ga ovaj zove i ta ovaj trai. Shvati da ovaj nema ta da mu kae, nego tek eto, da tu, kao, blizak sam otprilike sa tobom i, ne znam da li sam to objanjavao ovde ili u televizijskom intervjuu. On je sve vreme sebe veliao time to nas nije ubio, on otprilike ima zasluge za to to se desilo 5. oktobra zbog toga to nije podlegao uticaju Slobodana Miloevia i njegove lude ene i JUL i tog vrha vlasti koji je 19961997. godine, naroito u vreme protesta, jer on posle toga vie nije bio tu, dobijao direktno od Miloevia da on raisti opoziciju i da, za razliku od Bade koji je bio radikalan i koji je hteo sve to da pobije i da polomi, Jovica je bio umeren, on je intelektualac, on slua dez, on zna ta e se desiti i tako dalje i tako dalje, i sada vi ne znate da

li je to tano ili nije tano, ali u tim razgovorima moete da kaete: Hvala to me nisi ubio. I to je na tome ostalo. Razgovora izmeu njega i Zorana, dok je Zoran bio opozicionar, bilo je u dva navrata. Dva puta su se videli. Jednom na jednoj slavi i jednom, posle te slave, koristei priliku to su se tu upoznali. Znai, nikakva bliskost nije postojala, ali je postojalo saznanje i u to vreme ogromna odgovornost Zorana da to to se desilo 5. oktobra jeste tek poetak i da to to su se graani vratili u Srbiju i to to su otili kuama i to to su oprane beogradske ulice, nema nikakve veze sa onim to e se deavati narednih 3, 5, 6, 7, 8 meseci, ili narednih godina i da je zbog toga bilo vano na ijoj strani e biti i on, jer je i on jedan od ljudi koji predstavlja centar, ne znam kako se to zove, tajni centar moi ili neformalni centar moi, ili vaninstitucionalni sektor moi, ali neko koga u sutini tog trenutka slua vie ljudi nego Radeta Markovia. I sada svi ti sastanci do kojih je dolazilo deavali su se upravo zbog toga. Imate nekoga za koga mislite da moe da vam koristi i nadate se da je to to pria stvarno tako, da to to on govori razumete, lake vam je da verujete da je to tako nego da verujete da on, ustvari, igra drugu igru. Posle sluaja Gavrilovi bilo vam je potpuno jasno da nikakve... i neposredno pre toga, kada smo saznali da se dva puta tajno viao sa Kotunicom, to mi je rekao, da je, ustvari, ta njegova igra, igra za ouvanje sopstvene glave i ouvanje te jedinice Frenkija i svih tih koji su tamo bili, pa u konkretnom sluaju i JSO. Formalno, on je i dalje bio, da tako kaem, komandant JSO je bio Legija, to je tano, ali je Jovica Stanii bio neko pred kim su svi stajali mirno. Na pominjanje njegovog imena stajali su mirno i na ime Frenka Simatovia, jer to im je otac, on ih je osnovao, tako da to su ti razlozi zbog kojih se Zoran viao sa njima. Predsednik vea: Samo nam odgovorite na ovo, da li to logicirate, ili imate neka neposedna ili posredna saznanja, informacije o odnosi izmeu Jovice Staniia i prvookrivljenog Milorada Ulemeka? Vladimir Popovi: Ne. Taj se, da tako kaem, odnos dosta krio. Nikada nisam bio prisutan da su bili tu i Jovica Stanii i Milorad Lukovi. Jovica je izbegavao da pria o Lukoviu, trudei se da kada kae, otprilike kae: Ma, nemojte meni da priate o njemu, ja sam ga stvorio. Ili, otprilike: Hej, to je moje dete. I tako dalje. Ali nikada nije zalazio u te prie, jer je on smatrao da je JSO izmanipulisana, da je sluba izmanipulisana u periodu dolaska Radeta Markovia i da to to se radilo sa tom Jedinicom i sa ljudima iz te Jedinice, to su politiari uradili u te prethodne dve godine, znai, sva ta ubistva, kriminal, pljake, i tako dalje i tako dalje, kao da je u njegovo vreme bio raj, ali, otprilike, to je strano ta se sada radi, on se zgraavao nad tim, ali nikada, naravno, nije eksplicitno rekao: Da, ja znam da su oni po nalogu Radeta Markovia ubili toga, ubili ovoga... Ali, otprilike, imao je tu neku distancu prema njemu lino, ali ne prema Jedinici, a neka od tih saznanja bila su posredna, zakljuivanjem, a neka su postojala i vrlo eksplicitno. Kada vi, na primer, saznate da, ne znam, jedan novinar u Beogradu ima policijsko obezbeenje koje mu je dodelio Jovica Stanii i kada, na primer, Goran Petrovi, ef dravne bezbednosti doe i kae: Hej, stvarno,

143

144

na ta ovo lii, ovek koji radi kod mene u resoru dravne bezbednosti dao je, ne znam, tamo nekom novinaru da ga vozi neki privatni automobil Joviin, a on radi u policiji, i tako dalje, vi shvatate da on i dalje spletkari, da i dalje taj svoj uticaj koristi i da ima te kanale, da ima te ljude. Uostalom, svi naelnici iz njegovog vremena jesu ljudi koji su i dalje bili na vlasti, svako od njih je bio na nekoj funkciji, u nekoj vlasti, bilo naelnik, bilo zamenik i tako dalje. Znai, neka su bila neposredna, a neka su bila zakljuivanjem. Predsednik vea: Da li moete da nam kaete koliko ste vi uopte verovali njegovim dobrim namerama, savetodavnoj ulozi i ovo, to ste pomenuli sada u vaem odgovoru, da je on pozadinski radio, vezano za deavanja 5. oktobra 2000. godine? Vladimir Popovi: Ne verujem da je bio ukljuen u ta dogaanja na bilo koji nain. Verujem da je bio jedan od onih koji je govorio svata protiv te vlasti iz line mrnje i line osvete, jer su mu oduzeli jednu od njegovih igraaka koje je imao za vreme reima Slobodana Miloevia neko drutvo prijatelja za zatitu ivotinja, Deliblatska peara, neka zgrada, ne znam ta je to, nekih stotine hiljada hektara i tako dalje, to je on zajedno sa Kertesom napravio. Vojska je bahato u to uletela, ula, oduzela. Vlada Republike Srbije jednu, a druga je bila negde kod Karaoreva i on je bio strano ogoren i kivan na njih. Tako da verujem da je jedva ekao da se oni sklone sa vlasti, ali ja u sutini mislim da on formalno nikada nije ni sklonjen. On jeste sklonjen sa tog mesta. Osim nekih stvari koje je vodio Rade Markovi (i to je direktno linija Slobodan Miloevi Mira Markovi Rade Markovi i onda tu neki operativci), za sve ostalo to je bio redovni posao resora dravne bezbednosti, [i dalje su mnogi] dolazili na konsultacije i za savete kod njega. Mislim da sam to rekao ovde, na ovom svedoenju proli put, da tokom 2002. godine, kada smo od Haga dobili nalog da policija ode u kuu Jovice Staniia i uzme neki dokument i da uzme neki papir i to dobio ef dravne bezbednosti, Andrija Savi, on je, pre nego to je poslao policiju zvao Jovicu da sa Jovicom razgovara, da ga pita, ta da uradi, pa kako da uradi i tako dalje. Znai, to se deava 2002. godine. Lino nisam verovao ni u njegove dobre namere, niti u bilo ta. Dokaz za to je, mislim da sam i to spomenuo, to nikoga od ljudi koga je on predlagao, poto se on neposedno posle 5. oktobra ponudio da, kao neko ko ima strahovito iskustvo i koji to jako dobro zna, koji je inae na naoj strani, koji je Zorana oduvek voleo, oboavao, podravao i otprilike, ista ih je majka rodila, takav je bio njegov stav, moe samo da nam pomogne da formiramo tu novu slubu, ba onako profesionalno, jer on je vaio za ekstra profesionalca. Sve ono drugo, da je umean u kriminal i da ima veze sa korupcijom i mitom, to je potpuno sklanjano od njega i on je vaio za oveka koji je strahovit profesionalac, kojem Amerikanci skidaju kapu, Rusi mu skidaju kapu, i tako dalje, i tako dalje. I kad vam neko takav nudi usluge, vi ne moete da kaete, kao: Ne, neu tvoje usluge poto ja znam vie, jer od nas niko nita nije znao, ali nikoga od ljudi koje je on predlagao ni za mesto naelnika ni za bilo koje drugo, ja nisam uzeo u obzir, ve sam znao da su to ljudi koji ne treba da dou na ta mesta i mislim da sam to spomenuo, da je tog

trenutka kada se desilo to postavljenje i kada nisu postavljeni ni Popivoda, ni Gaja, ni, ne znam, svi ti koje je on tada predlagao, da je video da nam se ne moe verovati i da je vrsta igre meusobnog (ne)poverenja bila obostrana, tako da je to potom, tokom afere Gavrilovi, i kasnije, bilo onako potpuno eksplicitno i nismo vie skrivali, ali nije ni Zoran. Predsednik vea: Dobro. Nastavite sa pitanjima.

145

146

12. Nastavak pitanja Momila Bulatovia

Momilo Bulatovi: Svedok govori, pominje neko pucanje na vozaa Gorana Petrovia. Ja neu podseati ovde da smo ve to pomenuli jednom, pa su bili razliiti neki odgovori, pa bih pitao gospodina Popovia da mi objasni o kakvom se pucanju radi, gde je to pucanje bilo, gde je bio Goran Petrovi? Vladimir Popovi: Polovinom januara meseca 2001. godine, recimo da je to bilo, ne znam da li je to bilo, ja mislim da je to bilo ili nedelju dana pre postavljenja Zorana inia na predsednika vlade ili neposredno posle, ali mislim da je bilo pre postavljenja Zorana inia na mesto predsednika vlade. Objasnio sam ve, da je postojao jedna tim koji je bio zaduen ispred DOS, koga je Zoran delegirao da ispred DOS postavi nove funkcionere MUP, znai, to je ve bilo posle postavljenja, tano. To je bilo posle postavljenja zato to je Goran Petrovi ve bio naelnik resora dravne bezbednosti i imao je vozaa, ali je to, recimo, januar, neki, moda je to, ne znam, i poetak februara. Postojao je, znai, tim koji je imao zadatak da, osim to postavite naelnika Javne i naelnika dravne, vi kao vlast postavljate jo nekih stotine tu naelnika po Srbiji i to su sve vana mesta i taj tim je to radio i odrao je sastanak u prostorijama Demokratske stranke u Krunskoj ulici. Poeo je negde u 56 popodne. Bio sam prisutan na tom sastanku. Bio je prisutan i ministar Duan Mihajlovi. Bio je prisutan i Goran Petrovi, Sreten Luki, Zoran ivkovi, Goran Vesi, bio je Zoran ini, tako, znai ekipa uglavnom ve funkcionera. Goran Vesi je bio neki savetnik ministra policije. Zoran ivkovi je bio ministar policije i tako dalje, i tu se sedelo, pregovaralo i razgovaralo ili oko ve postavljenih, ili oko tih ostalih postavljenja. Goran Petrovi je imao vozaa. On je bio na oku Ivana Milutinovia i Krunske ulice i jednog trenutka je u tu kancelariju gde smo mi sedeli uleteo neko od obezbeenja, mislim da je bio Vladimir Vukosavljevi, i rekao: Ej, brzo, frka, pucanje. Kakvo pucanje? Ko puca? Na koga puca? Na stranku? Nije... da bi se ispostavilo da je neko pucao na vozaa kola Gorana Petrovia. Nismo ni znali da ima vozaa i da ima kola. Kasnije se ispostavilo da je to neko ko je hteo da opljaka kola. Sluajno je to konicidiralo, ali taj mu je rekao da izae iz kola, ovaj nije hteo da izae. Ovaj se uplaio, pa je pucao. Valjda je video znaku, ili ne znam ta, uglavnom to je taj dogaaj koji se odnosi na pucanje. Momilo Bulatovi: Interesuje me, opet govorim o postavljenju Bracanovia, govorili ste o nekim ceduljicama, predlozima i tako to, i govorite o tome da je bilo otpora za Bracanovia i onda kaete da je reeno da se to nekako uradi, ali da posle ne bude postavili ste Bracanovia pa ne moemo bez njega pa da ne bude te prie. Kaete da je onda on rekao, pretpostavljam Goran Petrovi mi emo to nekako da prespojimo preko Beogradskog centra. Mijatovi e to da uradi. Interesuje me ko je Mijatovi, o emu se tu radi?

Vladimir Popovi: Zoran Mijatovi je zamenik naelnika resora dravne bezbednosti Gorana Petrovia. Rekao sam vam da je postojao pritisak, strahovit pritisak Legije i te grupe, hajde da kaem, te koja je petog bila navodno na naoj strani. Nije niko tada znao da tu postoji neki Spasojevi, ili ume ili, mislim, znali su za umeta, ali smo znali da je njegova uloga posredna, ali otprilike kao i on i Guri i, ne znam ko jo, i SAJ i svi oni su mogli, a nisu, i sada bi bilo fer da se makar posluaju i da se na to mesto stave ljudi koje oni trae. Ne trae tako puno, eto. Jednog naelnika od deset ili jedanaest uprava koliko ih ima, ba jednog su traili. Momilo Bulatovi: Ako dozvolite, to znam. Ja govorim samo o Mijatoviu da mi objasnite malo taj odnos Petrovi Mijatovi. Odakle Petrovi kae da e prespojiti preko Beogradskog centra da e to Mijatovi da uradi, kakva je veza Mijatovi Beogradski centar, to ne znam? Vladimir Popovi: Moda ne znate, ali operativno resorom dravne bezbednosti rukovodi zamenik resora naelnika dravne bezbednosti. Naelnik resora dravne bezbednosti je, da tako kaem, kao i ministar. Neka vrsta politike funkcije koji jeste operativac i poeljno je da je operativac, ali, s obzirom na svoju ulogu, sastanke, vianja, seminare i tako dalje, operativno neposredni rukovodilac naelnicima tih odeljenja i svih tih akcija jeste zamenik resora naelnika Zoran Mijatovi, a na insistiranje, primite ga, a nemoj da bude niste reili Ibarsku, ili, ne znam ta, zato to je ovo. Goran Petrovi je na kraju rekao ono otprilike: Hajde, neemo se suprotstavljati premijeru, ako je to toliko vano i ako politiari procenjuju da je to politiki vano, jer neke stvari su politiki vanije od nekih koje su tehniki vanije. Uradiemo. To e Mijatovi sa Beogradskim centrom prespojiti, moi emo da reavamo te probleme koji treba da se ree, Ibarska, uruvija i tako dalje. To je to, znai. Momilo Bulatovi: Iz ovog vaeg izlaganja, ako mogu da zakljuim, znai, Mijatovi je prvi ovek dravne bezbednosti, iako je formalno Goran Petrovi prvi ovek? Vladimir Popovi: Pa, ne. Nije. Operativno je Mijatovi kao to je operativno bio i Bracanovi, iako je Andrija Savi. Znai uvek je to tako. Nije to samo u ovom sluaju, nego je to uvek, u svim sluajevima. Kao to je i policijom upravljao praktino, Luki, a ne Duan Mihajlovi, iako je Duan Mihajlovi najodgovorniji, glavni ovek, ali tim dnevnim aktivnostima i tim kontaktima radi operativno zamenik naelnika. Momilo Bulatovi: Gospodine Popoviu, govorite o informacijama koje ste dobijali ranije, na osnovu tih kanala koji dolaze ranije, a radi se, vezano za hapenje ljudi za Ibarsku magistralu. To je va iskaz, 45. strana, kaete ovako: Priam na osnovu onih informacijama koje smo dobijali i ranije, i na osnovu tih kanala koji su dolazili i ranije. Najee je

147

148

to bilo putem Ljubie Buhe. Najee, jer je to bio jedini kanal i jedina veza. Znai, Ljubia Buha, pa, ili Dragoljub, pa Dragoljub to nama prenosi, ili u kasnijoj fazi Ljubia Buha meni lino. Predsednik vea: Predsednik vea donosi REENJE ZABRANJUJE SE pitanje advokata Momila Bulatovia zbog toga to je kapriciozno, sugestivno i odnosi se na predmet drugog krivinog postupka. Kratko obrazloenje: zato to povezujete dve stvari koje apsolutno nikakve veze nemaju sa iskazom svedoka Vladimira Popovia, a druga bitna stvar, to je vezano za kaprcioznost i sugestivnost i, drugi element, jeste zato to se ve vodi krivini postupak u vezi ubistva na Ibarskoj magistrali, to neemo raspravljati u ovom krivinom postupku, osim posredno ako imate neto konkretnije vezano za ovaj predmet, ali mislim da ne moemo na taj nain postavljati pitanja. Ako elite prigovor, izvolite. Momilo Bulatovi: Ne sudija, neu prigovor. Ja nisam pitanje ni postavio. Predsednik vea: Upravo zbog toga to vi tumaite onako kako vi ve pretekst stavite, kapriciozno i sugestivno, ali predmetno, sutinski ne moemo raspravljati sada o ubistvu na Ibarskoj magistrali to je predmet drugog postupka. Momilo Bulatovi: Nisam to ni hteo. Dobro. Neemo da gubimo vreme. Da li je svedoku poznato postojanje takozvane Bele knjige? Vladimir Popovi: Da. Poznato mi je. Momilo Bulatovi: Da li svedok zna ko je sainio tu Belu knjigu, kada, na koji nain, na osnovu kojih podataka i da li je on ikada imao u rukama tu Belu knjigu i, ako jeste imao, kada je dobio? Vladimir Popovi: Nisam je imao nikada u rukama. Ne znam tano ko je i iz kog razloga radio, kada je nastala, ko je tano na tome radio. Saznao sam za tu knjigu, Belu knjigu, tako to se pojavio feljton u Veernjim novostima jednog dana 2001. godine, tokom, ne znam, prolea ili leta 2001. godine koji je najavljivan ekskluzivno. Bela knjiga kriminala koju je radila nova vlada! I Veernje novosti ekskluzivno objavljuju i ja, kao neko ko je bio zaduen za te odnose sa medijima, trebalo je da znam kako se to pojavilo. Saznao sam, tajno sam saznao, zato to mi to zvanino nije reeno, da

je tu knjigu Duan Mihajlovi dao Manji Vukotiu nekom prilikom, na nekoj od tih proslava. Onda sam naknadno uo da je to i Zoranu iniu dao Duan Mihajlovi, ali Zoran ini je to uzeo, nije ni gledao, bacio negde, negde u njegov kabinet, negde je tamo stajalo. Onda sam kasnije uo da su to radili, po nalogu Duana Mihajlovia valjda pripadnici DB i Javne bezbednosti, kriminala i ne znam ta je bio cilj. Ja sam se jednom prilikom negativno o tome izrazio i rekao da je to jako lo potez. Verujem da je namera bila dobra. Mislim, ministar Mihajlovi i ljudi koji su to radili, ali ne moete vi pripremati iskrcavanje u Normandiju, a onda pre nego to doete na Omaha plau, objavite malo u novinama gde imate nameru da doete. To se desilo sa tom Belom knjigom. Ko su ljudi koji su u tome uestvovali? Po kom kriterijumu je to raeno? Stvarno ne znam. Ali znam da je bilo dosta propusta i da mnogih u toj knjizi nije bilo. Znai, da kaem, malo ko je u toj knjizi bio, da je grekom bio. Sigurno je imao neke veze sa kriminalom. Moda nisu svi hijerarhijski postavljeni na prava mesta, ali mnogih u toj knjizi nije bilo, ali nisam je ak ni itao, niti je ikad video. Momilo Bulatovi: Kaete da ste saznali tajnim, nekim vaim kanalima kako je ta knjiga dola do Veernjih novosti. Da li znate koji je novinar eventualno iz Veernjih novosti plasirao tu informaciju? Vladimir Popovi: Ne. Ne znam, ali rekao sam vam, glavnom i odgovornom uredniku je to dao ministar policije. Ja ne znam da li mu je on to dao da on to objavljuje kao feljton, ili mu je to dao kao glavnom i odgovornom uredniku Novosti: Evo ti, ovo proitaj, pa vi neto sada to iskoristite da pomognete ovoj novoj vlasti da se bori protiv kriminala... Jer za borbu protiv kriminala vam je neophodno javno mnjenje. Da biste dobili javno mnjenje, morate da imate i novine koje e o tome pisati. Da li je tu knjigu Manjo Vukoti zloupotrebio, to novinari esto rade, druenje, prijateljstvo u kafani da bi bili ekskluzivni i da bi podigli svoj tira, to ne znam, ali kaem vam kako sam saznao za tu knjigu ja, kao i veina graana ili lanova vlade, tako to se pojavio prvi od 20 ili 30 nastavaka feljtona, koliko je izlazilo u Veernjim novostima. Mislim da nije nijedan novinar, verovatno je nekom dao Manjo Vukoti da prireuje, ali kome, to ne znam, nije ni vano. Momilo Bulatovi: Dobro. Nije toliko ni bitno. Govorite, a to se verovatno odnosilo, neko vas je pitao o zlatu koje je naeno, to je strana 48. vaeg transkripta, verovatno se govori o ovom zlatu, koje ste pomenuli zajedno sa ovom drogom, a vi ste zadueni za konferencije za medije. Da li ste saoptili na toj konferenciji za medije da je pronaeno i zlato? Vladimir Popovi: Ne. Niste me dobro uli. Ja sam bio zaduen da organizujem konferenciju za novinare u zgradi MUP, a to znai, da obezbedim da bude 12 televizijskih kamera, 20 reportera, sve novinske agencije, strani novinari i tako dalje.

149

150

Momilo Bulatovi: Izvinjavam se, ja vas nisam dobro... Vladimir Popovi: Ne. Tako sam rekao, znai, to je moj zadatak. Nisam ja mogao da drim konferencije u zgradi MUP, i ja nikada nisam drao konferencije za tampu sem brifinge tokom vanrednog stanja. Konferenciju za medije je drao ministar policije. Mislim da je bio Sreten Luki. Mislim da je bio i inspektor Karleua i mislim da je bio Raa Kneevi ili su bili, ne, ta konferencija oko droge, pardon, to je bila druga, konferencija oko droge, mislim da je bio i Goran Petrovi. Ne mogu da se setim. Momilo Bulatovi: Da li se seate eventualno, na toj konferenciji za medije, ako ste je pratili, da li je pomenuto i ovo zlato? Vladimir Popovi: Ne seam se, ali znam da je bilo u medijima. Ne znam da li je bilo tada, ili je bilo neposredno posle toga prie i o tom zlatu, ali i ako je bilo na toj konferenciji, mogu da vam kaem iz iskustva posla kojim sam se bavio, novinari uglavnom uzmu najvaniju stvar koja im je tog dana vest i to bude tema. Znai, 700 kg heroina a zlato ih ne interesuje. Sa mog prolog svedoenja jedina tema je bila da li je Vlada Budala u Beu ili nije u Beu. Nita ih drugo osim toga nije interesovalo, iako sam ja govorio 5 sati o drugim stvarima. Znai, iako je pomenuto na toj preskonferenciji, pored 700 kg droge, zlato nije moglo da doe na dnevni red, ne znam da li je bilo 3, 5, 10 ili koliko kilograma zlata. Momilo Bulatovi: Ako je meu tim zlatom bilo nekih predmeta koji moda vrede mnogo vie nego 700 kilograma droge? Vladimir Popovi: Ne verujem. Ne znam, nisam video ni ta je bilo, niti bilo ta, ali vam kaem... Momilo Bulatovi: Hipotetiki je sve mogue. Vladimir Popovi: Ne verujem. Momilo Bulatovi: Dobro. Vladimir Popovi: Pa, trebalo bi da bude po trinim uslovima, trebalo bi da bude 45 tona zlata.

Momilo Bulatovi: Da, ako se radi o obinom zlatu. Vladimir Popovi: Pa, nema drugog. Momilo Bulatovi: Ima. Vladimir Popovi: Mislite sa dijamantima ili brilijantima? Momilo Bulatovi: Ne, mislim, koje ima neku istorijsku vrednost ili tako neto. Vladimir Popovi: Pa, ne, ne. Ja to ne znam. Nisam to video ali sam vam rekao ta je u pitanju. U pitanju je zlato pokradeno tu od nekih zlatara, iptara po Beogradu. Momilo Bulatovi: Dobro. To je informacija koju ste dobili? Vladimir Popovi: Pa, da. Momilo Bulatovi: Dobro. Vladimir Popovi: Ne samo dobio, nego se vodila istraga zbog toga, To je predmet nekog krivinog procesa, i postoji krivina prijava. Imaete priliku da pitate Petrovia kada bude ovde, da vam tano kae. Ja ne znam te detalje, ali znam da je to neki proces koji se moda jo uvek vodi, jer ima odtetni zahtev tih ljudi koji su oteeni, koji trae da im se to vrati. Momilo Bulatovi: Govorite o jednom sastanku sa Jovicom Staniiem, to je taj sastanak koji ste pominjali ovde, hitno vienje sa pokojnim predsednikom vlade, Stanii trai, pa kaete da se Zoran sa njim video u njegovoj kui: Doveli su nas neki ljudi koji su nas negde saekali. Tu je pored Jovice bio jedna ovek koji se pratino zvao neki njegov prijatelj i saradnik. Moemo li da dobijemo ime tog oveka i saradnika? Vladimir Popovi: Ja ne znam. Samo znam nadimak Mrgud.

151

152

Momilo Bulatovi: Mrgud. Dobro. Govorite o nekom izlasku advokata Tome File iz kabineta Vojislava Kotunice maja meseca 2001. godine sa nekom informacijom da je neto video, da se izrue Jovica Stanii, ta ja znam, Hakom tribunalu i tako to, i o razgovoru kojem ste vi prisustvovali kada pokojni predsednik vlade dr Zoran ini zove Karlu del Ponte, pa je pita da li je to tano ili nije tano, koliko sam razumeo. Nisam video odgovor, kakav je odgovor dobijen, da li znate? Vladimir Popovi: To nije tano, ne. Glavni razlog je bio, ja sam to proli put rekao, glavni razlog je bio to je ta informacija Tome File servirana u javnosti na onaj nain koji je upravo trebalo da prikae ono to je bio nastavak kampanje protiv Zorana inia; da je to jedan koristoljubiv, lo ovek, koji samo gleda kako da doe do vlasti i kada doe na vlast svoje ljude je u stanju da izda. Toma Fila je rekao da je na nekom sastanku koji je bio u kabinetu Vojislava Kotunice gde je on bio kao advokat okrivljenih, ili ne znam ve, nije ni vano, moda je Kotunica imao neko administrativno telo, video dopis na stolu Vojislava Kotunice gde Karla del Ponte kae, ili najavljuje, da e protiv Jovice Staniia, Frenka Simatovia, Milorada Legije ali i Zorana Mijatovia koji je u to vreme obavljao funkciju zamenika... Momilo Bulatovi: Sudija, ako dozvolite, govorio je gospodin Popovi o tome... Predsednik vea: Samo momenat. Nemojte prekidati svedoka. Neka ponovi kada ste ga ve pitali isto pitanje. Vladimir Popovi: Znai, glavni je razlog to tu informaciju Toma Fila u javnosti servira jeste: Evo kakav vam je Zoran ini. Doao je do vlasti. Vi koji ste mu pomogli 5. oktobra i niste bili na strani gde je trebalo, nego ste bili na njegovoj, evo, sve e vas sada strpati u zatvor. On se tog trenutka nalazi u Parizu u zvaninoj poseti. Beograd je i dalje rovit, onako, ne znate ta e se desiti, to je informacija koja moe da napravi neku novu vrstu eksplozije. Stalno ivite u nekoj atmosferi punoj baruta i Zorana Mijatovia, koji je ve nervozan, zovu ljudi i pitaju: Ej, ta se deava, da li je tano, ili nije tano? I tako dalje. Zoran ini zove preko mobilnog telefona. Razgovara sa njom (Karlom del Ponte) i objanjava joj da to sigurno ne koristi toj novoj vladi koju ona, navodno, kao podrava, i za razliku od Kotunice, za razliku od ranije vlade, hoe da bude kooperativna i hoe da pomogne Zoranu iniu, jer je svi nama [stalo], poto se svi za to deklariemo, svi elimo da se istina o zloinima sazna. Jedini je problem to ne postoje mehanizmi kako da se ta istina sazna. E, pa sada dolazi ovek koji kae: Pa, nema problema. Evo, ja u omoguiti da se ta istina sazna, ali nemojte da radite to to radite. Na ta ona kae: Ne, ne, ja u to da proverim. Onda ona proveri, onda kae, objasni, ustvari, da to nema nikakve veze, nego da je to jedan od stotine dopisa koje taj Haki tribunal alje. Naravno, ne vodei rauna kako to kod nas, u zemlji gde je 60 posto uslovno nepismeno ljudi,

a da ne govorim o znanju stranog jezika, vidi dopis na kome pie potpis Karla del Ponte, i pie Zoran Mijatovi i Jovica Stanii. Predsednik vea: Radi pojanjenja vremenskog, govorite o toj izjavi advokata File. Vladimir Popovi: To je maj mesec 2001. godine. Momilo Bulatovi: Ima u transkriptu. Vladimir Popovi: Maj mesec 2001. godine. Predsednik vea: U redu je. Nastavite pitanja. Momilo Bulatovi: Da li se u to vreme gospodin Miloevi nalazi u pritvoru Okrunog zatvora u Beogradu? Vladimir Popovi: Pa, sada u vam rei. Da, nalazi se, kako ne. Uhapen je 30. marta. Momilo Bulatovi: Da li je vama poznato, da li je eventualno pomenuti advokat, gospodin Toma Fila, razgovarao sa vama, sa pokojnim predsednikom vlade Zoranom iniem i sa bilo kim bilo ta vezano sa izruenjem gospodina Miloevia Hagu? Vladimir Popovi: Ne. Sa mnom nikada u ivotu, a mislim nikada ni sa Zoranom iniem. Mislim, ne mogu da tvrdim. Nisam ja sa Zoranom provodio 24 sata dnevno. Moda ga je nekada zvao telefonom, ali mislim da bih takvu stvar znao. Momilo Bulatovi: Dobro. Da li znate da li je neko, eventualno, iz tima advokata gospodina Miloevia, koji je oformljen, razgovarao sa vama ili sa bilo kim iz vlade, vezano sa izruenjem gospodina Miloevia Hagu? Vladimir Popovi: Ne. Mislim niko. Momilo Bulatovi: Niko?

153

154

Vladimir Popovi: Skoro da sam siguran, niko. Momilo Bulatovi: Dobro. Vladimir Popovi: Ne znam ko su bili advokati. Znam da je bio onaj Tomanovi, ali da li je bio jo neko, ne znam, ali skoro sam siguran da nije niko. Mislim, sa mnom nije niko. Sa mnom sam siguran, ali mislim 99 posto da nisu ni sa Zoranom, ali to ne mogu da tvrdim. Ne znam. Momilo Bulatovi: udno da ste ba njega zapamtili. Vladimir Popovi: Koga? Momilo Bulatovi: Tomanovia. Vladimir Popovi: Pa, zato to je bio njegov portparol, zato to je svakog dana davao izjave. On je taj koga su zvale televizije da daje izjave oko odbrane Miloevia i zato to je njegova ena radila kod mene u Birou. Nasledio sam je od Miloevia i traio sam posle toga, zbog konflikta interesa, da ide iz Biroa. Momilo Bulatovi: Hvala. Govorite o nekoj veeri, u nekoj kui u Ubu, jednog od ljudi. Pozvani su Brana Crnevi, Mia Stanii, i tako dalje. ija je to kua, gospodine Popoviu? Vladimir Popovi: Tog gospodina Mrguda. Momilo Bulatovi: Tog Mrguda? Sra Popovi: Samo bi bilo zgodno, ako bi gospodin Bulatovi kazao odakle citira, da moemo da pratimo. Momilo Bulatovi: Kako da ne, gospodine Popoviu. Strana 52. transkripta na dnu dole. Vladimir Popovi: Mislim da je njegova. Znai, kako da vam kaem, nisam bio u toj kui, nisma bio ni

te veeri, ali na osnovu onoga to sam kao informaciju dobio, mislim da je to neka vikendica ili porodina kua, ne znam da li je Mrgud odatle ili nije, nemam pojma, ali pretpostavljam da je njegova. Momilo Bulatovi: Dobro. Kaete u vaem izlaganju, prilikom sasluanja, da ste saznali prvi put za Duana Spasojevia kada je uhapen u Francuskoj. Da li znate kako je uhapen, pod kojim okolnostima, kako je prebaen za Beograd, koliko dugo je bio u Francuskoj u pritvoru, da li je neko od radnika...? Vladimir Popovi: Ne znam nita od tih tehnikih detalja. Znam ono to sam tada rekao i to sam danas pojasnio. Saznali smo zbog razloga tehnike prirode, jer je ambasador gospodin Dikli kasnio na neto ili na neto nije mogao da doe, ve se sada ne seam, i onda je doao i rekao nam je: Ja se izvinjavam, ali imam strano vanu stvar, uhapena je grupa nekih kriminalaca iz Beograda, a ono Interpol, Evropol, otprilike... Mi pitamo: Ko su, ko su? I rekao nam je ta imena. Nikada nismo uli ni za jedno od tih imena i sledee to znam to je ono to se desilo po naem povratku u Beograd. Pitali smo ambasadora, da li zna neto, za ta su optueni, i koji su kriminalci, i ime se bave? Znam da nam je rekao, trgovina drogom, ali neki meunarodni trgovci drogom. Nas je interesovalo samo ovo uruvija, Stamboli, Ibarska, tako da ne znam te detalje, a znam sledeu stvar: kada sam ve doao u Beograd znao sam ono to je znala i javnost, jer je ministar Mihajlovi i Karleua, ili ko ve, odrao konferenciju za novinare i rekli da su oni otmiari Mikovia. Momilo Bulatovi: Dobro. Da li vam je poznato, da li je Duan Spasojevi iz pritvora Okrunog suda u Beogradu pravio bilo kakve kontakte, recimo, sa ministrom Mihajloviem, da li ste obaveteni o tome? Vladimir Popovi: Nije mi poznato da li je pravio kontakte, ali mi je poznato da je postojala, da tako kaem, neka vrsta nuenja informacija od strane Duana Spasojevia preko advokata, preko umeta, preko ve, otkud znam koga, kako to ide, kako to funkcionie. Ceduljice, zatvorski uvari, i tako dalje, i tako dalje. Otprilike, on je neopravdano tu u zatvoru i, ako ga puste iz zatvora, on e da rei tu otmicu Mikovia, reie za 15 minuta, jer to su neki telohranitelji Karadia i tako dalje, i tako dalje. Znam da je u toj fazi tog nekog ludila i tih lupetanja, jednog trenutka ak spomenuo, ne znam preko koga, da li je to bio Pain posrednik, otprilike, ako se neega seam kao kroz maglu, da je on slao poruke Duanu Mihajloviu, posredno, preko zatvorskih uvara, ili tako nekoga, da primi Paina, a onda je, recimo, Pain bio kod Mihajlovia, ili je napisao Slubenu beleku, pa je rekao imena nekih ljudi koji su, ustvari, otmiari. To su ti to su ih oni pobili u meuvremenu, taj neki Mamica, ili kako se ve zovu, a u nekoj od tih zavrnih faza, te bolesti da izae iz zatvora potopoto, najvei ulog koji je bio ponuen je le Stambolia. Znai, u nekoj od tih pria je Duan Spasojevi otprilike rekao, kao: Ako me pustite iz zatvora, ja mogu da ponudim

155

156

le Stambolia. Posle toga je doao odgovor da je Legija poludeo kada je to uo da ovaj to pria, odnosno, ume, poto je ume bio njegova veza, jer tada, u to vreme, dok je Duan Spasojevi bio u zatvoru, ume je po ceo dan, zajedno sa advokatom Milivojeviem, imao funkciju oveka koji je njega trebalo da vadi iz tog zatvora i da vri pritisak na politiare, na pravosue, na tuioce, na ovo, na ono i tako dalje i tako dalje. Viao se, verovatno, sa njim i onda se seam da je to bilo i znam da je jednom prilikom Duan Mihajlovi, ili ne znam, da Duan Mihajlovi je rekao, kao pojasnio je tu neto, poeo je da pria, kao: Jao, izgleda da smo tu, da emo da reimo Stambolia. Meni je, priznajem, bilo udno zato on to ne radi u zatvoru, kada je ve u zatvoru. Zato ne kae gde je Stamboliev le i ko ga je ubio i zato ne kae gde su ti, nego mora da izae na slobodu i da je to bila onako neka potpuna neloginost. To je jedino to znam, da su takve bile te neke vrste ponude Spasojevia, da, ako se pusti, reie otmiare i, ne znam ta jo sve, taj neki kriminal i u poslednjoj fazi otprilike, kao le Stambolia, on da iskopa i da donese Duanu Mihajloviu. Mislim to mnogo bolje zna Duan Mihajlovi. Momilo Bulatovi: Dobro. Gospodine Popoviu, vi ste imali kontakte, objasnili ste, koliko puta, kako i pod kojim okolnostima, sa Ljubiom Buhom umetom. Da li iz tih kontakata koje ste imali moete da zakljuite do kada su odnosi izmeu Ljubie Buhe umeta i Duana Spasojevia bili dobri, i zbog ega i ta je to to je eventualno i kada pokvarilo te odnose, da tako kaem? Vladimir Popovi: Da vam kaem, ja sam sa Ljubiom Buhom odravao kontakte kao i sa da, tako kaem, celom tom nekom grupom to Stanii i tako dalje u tom nekom periodu i to negde do deavanja sa tim Gavriloviem. Sa Ljubiom Buhom, znai, deavanja sa Ljubiom Buhom u vreme kada je bio Duan Spasojevi u zatvoru, ovaj mu je bio kao brat, bar se tako ponaao. Meni je jedno 56 puta neposredno, kada sam se vratio iz Pariza, rekao da je to montiranje, da je to la. Doveo mi je u kancelariju jednog dana nekog oveka koji se zove umski, koji mi je pokazivao noge, ne znam, tamo neto naduvene, da mi kae, kako, eto policija ga je palila, arila, ne znam ta mu je radila, onda se taj ovek kleo: Majke mi, mi nismo, majke mi, to su drugi, i tako dalje i tako dalje. I kada je Ljubia Buha u toj nekoj naoj komunikaciji, po mojim procenama, preao granicu (jer vie nije imalo razloga da se mi viamo, da ja brinem da li e mi neto ume rei, zbog ega u se sutra kajati to nisam preneo, znai, to je nivo informacija zbog ega se viamo), i kada sam procenio da je to zloupotreba sa njegove strane i da vri na mene taj pritisak, a to se desilo, mislim moe da se proveri po papirima, ali ja mislim da je to bilo negde tako u isto vreme kada je i taj Gavrilovi, UBPOK je uao u tu zgradu gde ivi ume i pohapsio tamo neke stotine ljudi, ili ne znam ta je ve uradio, uzeo mu neke kamere, uzeo mu neke kasete, njegovu enu priveo i onda, u nekoj sobi, koja je otkrivena u prizemlju, na zidovima su naene fleke krvi i tada me je zvao ume i onda su ovi rekli, kao: Jao, tu su ubijali, klali, ovo, ono. Ispostavilo se posle da je to bila neka divlja akuerska klinika, ali uglavnom je ume zvao i traio od mene da ja zovem Duana Mihajlovia jer e on svata da uradi, u smislu da e oni sada da krenu u napad, jer to je stalno

bilo: Mi emo da krenemo u napad, mi emo da okupiramo SUP, moju enu, to mi dre enu, kako moju enu. Ja sam tada prekinuo sa njim kontakt. Sledei put sam sa njim imao kontaktne posredno, pre, tog vienja sa Jovicom Staniiem, to je bilo novembra 2001. godine, a posle toga ti kontakti nisu bili toliko esti ve su bili s vremena na vreme... i oni su postali ... Momilo Bulatovi: Samo sam pitao, da li moete da mi napravite neku granicu? Vladimir Popovi: Ne mogu da vam kaem kada se to desilo, ne znam tano kada se to desilo, moda se desilo i u vreme dok je Duan Spasojevi bio u zatvoru. Znate kako je u tom svetu. Jedan za drugoga su brate, brate, ljube se, ustvari, jedan drugom nametaju. Daju itulje sutra jedni drugima. Momilo Bulatovi: Da li znate, gospodine Popoviu, da li je neko od ljudi iz aktuelne vlasti DOS poseivao Duana Spasojevia dok je bio u Okrunom zatvoru u Beogradu u pritvoru? Vladimir Popovi: Ne znam. Momilo Bulatovi: Nemate saznanja o tome? Vladimir Popovi: Ne.

157

158

III) Sudski PRETRES ODRAN 17. MAJA 2005. Godine

1. Svedok Vladimir Popovi o duvanskoj mafiji

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima advokat Momilo Bulatovi. Izvolite. Moete neposredno postavljati pitanja. Momilo Bulatovi: Da nastavim tamo gde smo jue stali. Gospodine Popoviu rekli ste kada ste sasluani 13. aprila da je vojska radila na satanizaciji pokojnog predsednika vlade dr Zorana inia, a da su to radili neki vani bivi funkcioneri dravne bezbednosti koji su drali ogroman broj novinara na svojoj vezi, putem ucena i da ste kasnije utvrdili da je to bio proizvod uticaja od strane meunarodne duvanske mafije. Da li moete da mi objasnite malo? Vladimir Popovi: Mogu, samo mi proitajte tano, malo ste prepriavali, malo ste... Momilo Bulatovi: Evo, ja da ne bismo gubili vreme, ali nije problem. Strana 55 na dnu, dole. Malo je duga reenica, pa zbog toga pokuavam da negde preseem koji nisu da tako kaem javno eksponirani, ali dosta znaajni i dosta vani bivi funkcioneri dravne bezbednosti, koji su pravili veliko zlo i ine veliko zlo, drali su ogroman broj novinara na svojoj vezi i sa njima imali line kontakte i putem ucena i tako dalje insistirali, uestvovali ili bili plaeni, to smo takoe kasnije utvrdili, od strane meunarodne duvanske mafije ili tako dalje, uestvovali u toj satanizaciji Zoranovoj, pa me interesuje ta meunarodna duvanska mafija, veza sa bivim ljudima, na koga mislite ako moete malo da objasnite? Vladimir Popovi: Da vam kaem, morali ste da primetite u ova dva dana da ja priam jako brzo i da se nekada desi da u toj brzini reenica izgleda pomalo udno. Tu se, taj deo koji se odnosi na meunarodnu duvansku mafiju ne odnosi na to da su nam oni rekli, nego se odnosi na to da su ti novinari bili plaeni od meunarodne duvanske mafije. Momilo Bulatovi: Tako sam i razumeo. Vladimir Popovi: Dobro. Zato to, ako se proita ovako... Momilo Bulatovi: Tako sam i razumeo. Vladimir Popovi: Dobro, interesuje vas, ta?

159

160

Momilo Bulatovi: Kako ste to utvrdili, na koji nain ste utvrdili? Vladimir Popovi: Meunarodnu duvansku mafiju? Momilo Bulatovi: Da. Vladimir Popovi: Jako jednostavno, utvrdili smo tako to je poetkom marta 2001. godine u hrvatskom nedeljnom listu koji se zove Nacional za koji je 99,9 odsto graana ove drave prvi put ulo da uopte i postoji, na naslovnoj strani i unutra kao glavna tema objavljena pria o Stanku Subotiu kao najmranijem liku sa prostora bive Jugoslavije. U prethodnih 10 godina, a u isto vreme i kao najboljeg prijatelja Mila ukanovia predsednika Vlade Crne Gore i predsednika Vlade Srbije Zorana inia i u tom tekstu izmeu ostalih gluposti i budalatina za koje nismo znali da li su tane ili nisu, ali smo mogli da sumnjamo, objavljeno je na preko 2 strane objanjenje, kako se Zoran ini u vreme reima Slobodana Miloevia bavio vercom cigareta i kako je to nastavio da radi posle 5. oktobra. U tom istom tekstu je pominjana i moja uloga u tom vercu cigareta, a poto smo jako dobro znali ta smo radili pre toga i da li smo u tome bili ili nismo bili, ako drugi nisu, mi smo jako dobro znali, onda nam je bilo jasno da ta koliina gluposti i budalatina u tom tekstu nisu napravljene sluajno. Problem je poeo da se otkriva onog trenutka kada je ta ista novina koja se zove Nacional tu temu nastavila iz broja u broj i u naredne 43 nedelje, ili 43 broja,a bez obzira to se moda ne bavite novinarstvom, priznaete, neto to ne postoji u istoriji novinarstva, da iz druge zemlje, jedna nedeljna novina, istu temu razrauje 43 nedelje. Da je to akcija irih razmera primetili smo onog trenutka kada su nae dnevne novine, srpske dnevne novine koje su, da vas podsetim, u prethodnih 10 godina bile u ratu sa tom istom Hrvatskom i nije bilo dozvoljeno, sem ponekad na radio Koavi da se uju hrvatske pesme, nikada nijedan citat iz bilo kakvih hrvatskih novina, oednom je u srpskim novinama i to upravo onim, koje je oformila vojna sluba bezbednosti, bez obzira na to da li ih je oformila zvanino ili nezvanino, ta tema poela da bude svakodnevna tema. Svaki dan, da bi se, nekih mesec dana kasnije pojavila i u elektronskim medijima. Prepoznavanje da tu postoji neka ira zavera i da je to, ustvari, politiki obraun, da nije samo pitanje osvete nekih, moda onih koji su lino pogoeni poslovnim gubicima, jer je i to u poetku bila teorija, da je to otprilike osveta jedne grupe trgovaca cigareta drugoj u koju spada i Stanko Suboti,a da su sliajno uvueni Zoran ini i Milo ukanovi da bi tekst bio medijski zanimljiviji. Meutim, onog trenutka kada je predsednik Jugoslavije, a to je bilo manje od mesec dana nakon to je taj tekst izaao, poeo da tu temu koristi na svojim konferencijama za tampu u Palati federacije, a lanovi njegovog kabineta i njegove stranke da to svakodnevno u gostovanjima na televiziji ponavljaju i optuzuju premijera Srbije, u stilu, eto, neke meunarodne novine piu da je Zoran ini vercer cigareta, eto, neki kau, neki ugledni novinari... Oednom je i Pukani, za koga niko do tada nije znao ko je

i ta je, postao jako ugledan novinar u Srbiji, ovek za koga su se redakcije otimale za intervju, pa smo se, shodno tome, poto smo ipak bili vlast tog trenutka i bilo nam je vano, jer smo znali da to ide ka ruenju legalno izabranih organa vlasti, poeli tim povodom i da se interesujemo preko onih struktura koje smo tog trenutka imali. Mislim na slubu dravne bezbednosti i mislim na one kontakte i one komunikacije koje smo imali tog trenutka sa nekim drugim meunarodnim organizacijama, diplomatskim ili obavetajnim krugovima ovde iz Beograda. Vrlo brzo smo saznali da je Ivo Pukani ovek hrvatske obavetajne Slube, da je list Nacional osnovan od strane hrvatske obavetajne Slube i to onog, hercegovskog, dela koji je bio nezadovoljan Tumanovom politikom, zbog toga to su Hercegovci tog trenutka vladali Hrvatskom, da je onda, slino onome o emu sam jue priao za eljka Cvijanovia, zbog line mrnje prema Tumanu, Ivo Pukani u tom listu poeo da napda HDZ i da je to krilo HDZ sa Ivom Pukaniem, tog trenutka, odgovaralo amerikom ambasadoru u Hrvatskoj, Vilijemu Montgomeriju, koji je kasnije doao u Beograd, da je onda sa njim napravio lini i blizak kontakt, da su Amerikanci, koristei, normalno, priliku koja im se ukazala, a to je taj medij Ive Pukania, nastavili ruenje Franje Tumana i, po njegovoj smrti, Ivo Pukani je proglaen jednim od boraca za demokratiju u Hrvatskoj, iako je svaki graanin u Hrvatskoj znao da je Ivo Pukani lan organizovane kriminalne bande Hrvoja Petraa, koja je u tesnoj saradnji sa bandom vaeg tienika, to se zna. Mogu i to, ako vas interesuje, da objasnim, zato to je bilo direktno povezano. I onda, kada smo shvatili o emu se radi, kada smo videli ko stoji iza toga, onda su poele, jedna po jedna, da se slau kockice. Saznali smo da je finansiranje tog teksta platila Tvornica duhana Rovinj, na elu sa direktorom Ante Vlahoviem, kojima je sudbinski vano bilo srpsko trite, jer ju u prethodnih desetak godina, za vreme vladavine Slobodana Miloevia, kao to znate Srbija bila Meka za meunarodne proizvoae cigareta. Zato? Zato jer je to bilo jedino trite na koje su mogli da se alju leperi cigareta bez dokaza o krajnjem korisniku. To znai sledee: da se u trgovini cigaretama, da bi se spreila (kontrolisala) trgovina cigaretama u svetu, u poslednjih 20 30 godina, to je jedan od najunosnijih poslova posle trgovine drogom i orujem doneta je zabrana velikim proizvoaima cigareta da ne mogu da proizvode cigarete za nepoznatog kupca; zbog toga one plutaju brodovima po svetu i, kad se pojavi kupac, onda se sluajno prodaju, i tako u krug, upravo zbog toga da bi mogli da se kontroliu kanali prodaje. Srbija je bila jedna od zemalja koja je bila pod sankcijama, ali je isto tako [funkcionisala], zahvaljujui onome o emu sam jue priao pojedinim rupama tipa Republika Srpska Krajina koja nije bila pod sankcijama, ili Bosna koja nije bila pod sankcijama, itd. Kasnije su i nama ukinute sankcije, kao to se seate, ali je meunarodnim organizacijama bilo nemogue da dou u nau carinu i nae finansije, da provere da li stvarno dnevno sto lepera Malbora petice dolazi u Beograd i da li se prodaju u Srbiji. Znai, meunarodni proizvoai cigareta su svesno murili i nije im smetalo to je Srbija crna rupa i to u Srbiji vlada Miloevi, jer im je bilo zgodno da tu svoju, tzv. crnu robu koju nisu deklarisali meunarodnim organima i nisu morali da dokazuju ta je sa parama i tako dalje, prodaju u Srbiji. Jedan od tih velikih proizvoaa je bila i Tvornica duhana Rovinj, koja je Srbiju koristila za verc cigareta u samu Hrvatsku.

161

162

Znai, cigatete bi se izvezle u Srbiju, nekada samo papiroloki, a nekada i fiziki, i vraale se preko Drine nazad u Hrvatsku. Zarada je na takvom poslu 25 do 50 posto u odnosu na vrednost proizvodnje cigareta. Posle 5. oktobra nastala je velika panika meu njima zbog toga to su se navikli na trite koje im je meseno donosilo dvadesetak, trideset, nekim proizvoaima i po sto miliona dolara ili maraka, i onda su, shvativi da to vie nee moi da bude kao to je pre bilo, traili vezu i kopu kako i na koji nain da ponovo uspostave trgovinu na crno. Oni su je zvali zvanina, to je roba koja je navodno ila na Kosovo, a nikada na Kosovu nije zavravala, nego se vraala nazad preko Hrvatske i Ante Vlahovi je, o tome ste mogli da itate u novinama, kasnije, kada je ta afera razotkrivena i kada su se pojavili Petraevi stenogrami, kada se videlo ko stoji iza te kampanje, Ante Vlahovi i njegova Tvornica duhana Rovinj su dali 7 miliona maraka ljudima da dou u Srbiju, da nau ljude koji su spremni da uestvuju u pisanju i irenju te afere koju je zapoeo Ivo Pukani. Znai, to je akcija koja je plaena od strane ljudi koji su direktno bili ukljueni i zainteresovani da se to pre destabilizuje Zoran ini, jer je, ako se seate, jedna od prvih akcija vlade Zorana inia bilo suzbijanje trita verca cigareta. Kako? Tako to je 5. oktobra 99 odsto trgovine cigareta u Srbiji bilo na crno, a samo 1 odsto je bilo zvanino uvezena roba. Ve u maju 2001. godine, odnos je 6040 (60% sivog, 40% zvaninog). Septembra meseca iste te godine odnos je bio 6040 ali u obrnutom smeru (60% robe je bilo legalno uvezeno). U prvih devet meseci 2001. godine uvezeno je 14 puta vie cigareta nego u prethodnih 15 godina. To su podaci koji su proverljivi i koji su u to vreme bili prezentovani. Znai, problem je bio vrlo jednostavan. Govori se o gubitku mesenog profita koji se meri desetinama ili stotinama miliona maraka, i kakav je problem tim ljudima da daju pet miliona, ili sedam ili deset, da se kroz medije, kroz medijsku kampanju, nekome kae, no, no, bei od tih cigareta, ili, nemoj sluajno da ti je palo na pamet da nam zabranjuje da radimo ono to inae radimo. U Srbiji, gde je prosena plata 5. oktobra bila ispod 100 maraka, bila je 70 maraka, za pet miliona maraka svako zna, pa i vi, ta je sve mogue da se kupi, a ne novinari koji su radilii za 5060 ili 70 maraka. Pri tome su nalazili i uzimali (dolazim na onaj deo o kome ste me pitali) agente novinare vojne bezbednosti. Samo da napravim jednu digresiju oko Ive Pukania i oko toga to sam rekao da je on deo hrvatske obavetajne Slube i da je taj list formiran od hrvatske obavetajne Slube: da, ali hrvatska obavetajna sluba, kao to vam je jasno, kao i mnoge Slube u Hrvatskoj i u drugim republikama, nisu nastajale same od sebe 1991. godine, nego su to nastavci ili recidivi stare kontraobavetajne i vojne Slube bezbednosti Jugoslavije koja je postojala na teritoriji svih republika, pa tako i Hrvatske. Kao to vam je poznato, 1990. godine hrvatsku vojsku nisu napravili neki novi vojnici, nego su je napravili oficiri Jugoslovenske narodne armije koji su bili poreklom Hrvati i koji su doli u Hrvatsku da se bore za nacionalne interese. Tako i onaj ogromni deo vojne obavetajne Slube stare Jugoslavije, koji je praktino stvaran 50 godina i koji je imao hiljade i hiljade zaposlenih ljudi i hiljade i hiljade novinara saradnika, profesora, lekara i tako dalje; po principu nacionalne pripadnosti deo njih je u novim okvirima, nove nezavisne hrvatske drave, pod rukovodstvom HDZ, oformio neke svoje nove vojne Slube, obavetajne Slube, i zna se da je Hrvatska imala desetak ili 15 obavetajnih slubi koje su formirali Franjo Tuman i njegov sin.

Znai da Ivo Pukani i ljudi koji su oformili zajedno sa njim taj list nisu ljudi koji nisu imali nikakve kontakte sa ljudima iz vojne obavetajne Slube. Naprotiv, bilo je ljudi koji su se sa njima poznavali od ranije. Ranije, znai par godina unazad, pre 1990. godine, kada nije bilo nezavisne Hrvatske (jednom obavetajac, jednom pripadnik KOS do kraja ivota se ostane pripadnik KOS), prirodno je da su dolazili kod onih za koje su znali da su kolege sa posla i da su pre 67 godina zajedno u Londonu imali nalog vojske da piu, ne znam, o tome, ili da piu o ovome, i tako dalje. To je samo mala digresija koju sam napravio. Vraam se na ovo gde su sa 7 miliona maraka doli u Srbiji i da su, normalno, osim to nisu morali da trae ideoloki sline i bliske saradnike u zemlji (dovoljno je to bilo para da su mogli svaku ideologiju kod Srba da promene), oni su, bez obzira na to, imali jo jednu prednost: to je, da su nalazili u novinskim kuama, da su nalazili u institucijama, da su nalazili u politikim strankama ljude koji su praktino bili spavai, da upotrebim taj izraz, ne mislim bukvalno, ljude koji su pripadali tom nekom istom miljeu u kojem su bili i oni, ljude koji su sa njima bili bliski, ljude kojima se nije dopadalo to to je u Srbiju dola na vlast neka demokratska vlada, pogotovo to u toj demokratskoj vladi nije bio Kotunica, nego je doao izdajnik i onaj to je navodio bombe i traio bombardovanje Srbije, i tako dalje; i onda im je lako bilo da te ljude, em ideoloki, em sa koliinom para i novca koje imaju, ubede da ponu da piu. Ne postoji drugi razlog i drugo objanjenje kada biste sami sebe zapitali, bez obzira da li vam neko objanjavao ili ne, zbog ega se neka tema je objavljuje u Hrvatskoj (a ne bavi se time ta se deava u Srbiji, o kojoj u prethodnih 10 godina nisu imali re hvale, nijednu pozitivnu reenicu nikada nisu napisali, kao to ni u srpskoj tampi, do Ive Pukania, nikada niste mogli da proitate nijedan jedini tekst iz hrvatskih novina). Oedanput se pojavljuje neki spasilac Srbije u obliku Iva Pukania, koji u svojim novinama 43 nedelje pie tekst o tome kako da pomogne novoj vladi, i to ba da pomogne Kotunici jer Kotunica je demokrata, poto seate se da se pojavila i u hrvatskim novinama fotografija Kotunice sa kalanjikovim na naslovnoj strani, u vreme kada je Kotunica postao predsednik posle 5. oktobra ali je Ivo Pukani to branio i objanjavao da, bez obzira na tu sliku sa kalanjikovim, on je barem poten, on je astan i on e, ne znam, Srbiju odvesti na pravi put.

163

164

2. O ulozi savetnika Vojislava Kotunice u duvanskoj aferi

U to su se ukljuili i savetnici Vojislava Kotunice, mislim na kampanju. Kako? Tako to su direktno, koristei svoje pozicije i svoje funkcije, davali intervjue novinama (da me ne biste pitali na koga mislim, mislim na savetnika za medije, Aleksandra Tijania, mislim na savetnika za ljudska prava, Gradimira Nalia, mislim na lanove stranke Vojislava Kotunice koji su u to vreme imali priliku i obraali se javnosti: znai, na Duana Prorokovia, Dragana Joia, Jovaevia, ne znam mu ime, i tako dalje). Znai, njima su listovi oni o kojima sada govorim, kakav je Dan bili mediji gde su svakodnevno (svakodnevno, nijedan dan nisu preskoili, svaki dan, Dan izlazi svaki dan!), u periodu od 10 meseci, razraivali temu Zorana inia, Stanka Subotia ko se vozio avionom, koliko je cigareta Zoran ini provercovao, ta je rekao Ivo Pukani, ta je rekao Ratko Kneevi, bivi savetnik predsednika vlade Crne Gore Mila ukanovia, ta je on rekao i koje je njegovo miljenje, kakvo miljenje ima Ratko Kneevi o tome, njegovi napadi na Zorana inia... U isto vreme se taj Ratko Kneevi svakodnevno uje sa savetnikom za medije predsednika Jugoslavije, Aleksandrom Tijaniem. Ja sam, reu u vam jo jedan primer, imao priliku da budem na razgovoru kada sam se prvi put upoznao sa ministrom u vladi koji se zove Velimir Ili. Traio je da se vidimo i da se upoznamo i upoznao sam se u kabinetu Zorana inia, i na tom sastanku je bio i tada ministar pravde Vladan Bati. Ministar Ili je traio da se sa mnom vidi zbog toga to su do njega dolazile informacije da se protiv njega u novinama vodi hajka, naroito hajka da je povezan sa meunarodnim vercerima cigareta. Seate se otvaranja one njegove fabrike, onih ljudi sa Kipra kada je trebalo da otvore tu fabriku i onda se u novinama pojavila pria da ti ljudi sa Kipra nisu nikakvi proizvoai, to nije nikakva fabrika, nego su to neki verceri cigareta, i onda se to pojavilo u nekoliko novina za koje se vezivalo da ja imam veze sa njima i da ja pisem te tekstove, kao, da Velja Ili to radi, a on je bio ubeen da ja stojim iza toga i traio je da se sa mnom vidi. Ja sam taj susret izbegavao vie od 2 meseca, jer nisam eleo sa njim da se vidim; ali, na kraju ipak se taj sastanak desio i evo, postoji danas jo jedan iv svedok, hvala bogu, Vladan Bati, koji to moe da potvrdi. Na tom sastanku, koji je trajao 15 minuta, on je mene pitao i ja sam mu rekao ta imam da mu kaem oko toga i lanaka, i tako dalje; ali sam ga onda isto tako pitao i rekao mu, da li je normalno da on sada objasni tu i Zoranu iniu i Batiu, zbog ega on daje svaki drugitrei dan izjave oko toga da je Zoran ini vercer cigareta i da je ta vlada vercerska, i tako dalje, na ta mi je on odgovorio: Nemam ja sa tim nikakve veze. Mene Ratko Kneevi zovne iz Londona i onda mi kae: Veljo, sutra si na naslovnoj strani Dana, to ti je super za stranku, za tebe, za rejting, ima neto, napao sam ove iz vlade, ti samo uti ako te zovu, ako pitaju, ti kai to je u redu. Znai, to je rekao meni, to je rekao Zoranu iniu, i to je rekao Vladanu Batiu. Zato vam ovo govorim? Govorim vam zbog toga da bih vam pokazao nain manipulacije, o emu ste me sada pitali, i o ljudima koji su ti neki sa strane, saradnici vojnih slubi bezbednosti, kakav je i taj Ratko Kneevi, kakvi su... da me ne biste pitali da vam nabrajam ko su sve pojedinano takvi, verovatno bi nam trebalo dvatri dana, ali bih se setio najmanje 200 njih koji i danas funkcioniu,

koji predstavljaju neke javne linosti ili rade za neke opskurne novine, vrlo vani savetnici i saradnici, i tako dalje. Ali govorim vam to da bih vam ilustrovao kako je izgledala ta atmosfera i kako je ta duvanska afera pravljena, od koga je pravljena, iz kojih centara moi je pravljena i, na nau veliku alost, naalost Vlade Republike Srbije, postojao je jo jedan problem u svemu tome. To je lina uloga i upetljanost amerikog ambasadora u sve to, koji je, iz samo njemu znanih linih razloga, bez ikakve veze i kontakta sa Amerikom, ili dozvole da se to radi, dao dozvolu, to je meni priznao i ja sam to javno rekao mnogo ranije, dao dozvolu Ivu Pukaniu i Ratku Kneeviu, dan pre objavljivanja tog prvog teksta. Oni su njega zvali, konsultovali, pitali ga ta on misli, da li je da objave taj tekst ili ne. On se vadio time to je rekao da je on taj tekst, da on nije mogao da im zabrani, jer on je demokratski ambasador i u demokratskim drutvima ta god neko hoe da napie, treba da se napie, to nije tano. To to mi je rekao nije tano, poto je naa sluba dravne bezbednosti imala tane podatke da je preko svog saradnika, koji je bio ovde u Beogradu, koji se zove Gabrijel Eskobar, danas je Slubenik ambasade Amerike u Pragu, ovde u Beogradu uzeo podatke koje je dobio iz vojne obavetajne Slube koje mu je vojna sluba obavetajna dostavila. Ti podaci su bili pakovani i izmiljeni, da sa tim podacima ode u Hrvatsku i da napadne Mila ukanovia zbog toga to su hteli Mila da primire, da se ne rasturi Jugoslavija, iz politikih razloga, nekih njihovih globalnih, stratekih, geopolitikih, i tako dalje, a usput, ve, kad kai Mila, moe malo da zakai i Zorana, nema veze, pa neka ga zakae, pa njima da bude lake, jer je to nain na koji su navikli da fukcioniu i da rade. To je ta njegova upetljanost, njegova lina i tog njegovog Slubenika koji je vrlo brzo posle toga, kada se saznalo, kada smo saznali ko je on, pobegao iz Beograda. Govorim o periodu kada jo nije ni postojala ambasada u Beogradu (oni su tada sedeli u hotelu Hajat i imali tamo svoje prostorije) i povlaenju Montgomerija iz cele te prie i, kasnije, izvinjenju i objanjenju i samom Zoranu iniu, i pokuaju da spoji Zorana inia i Ivu Pukania, za koga nikada nije krio, i dandanas ne krije, da su ostali prijatelji, i tako dalje... Ali ta vrsta institucionalizacije je bila dovoljna ovoj drugoj strani, desnoj politikoj, desnojlevoj, nije ni vano, koju je predstavljao Vojislav Kotunica i koju su predstavljali neki drugi lideri DOS, bila je dovoljan znak da tu nisu ba ista posla i da to nije samo pisanje nekog tamo opskurnog hrvatskog novinara, koga neko sigurno za to plaa, i pojedinih medija u naoj zemlji, nego da iza toga stoje mnogo ozbiljnije sile kao to je Amerika, i otprilike tada je poela da se kreira pria Zoran ini je dobar predsednik vlade, on je brz, on je moderan, on je stabilan, ali izgleda da je mnogo povezan sa mafijom i sa korupcijom. Momilo Bulatovi: Gospodine Popoviu, u ovom vaem iscrpnom objanjenju vi ste dali neku vau sliku te duvanske afere, da je tako nazovemo. Vladimir Popovi: Nije to moja slika. Momilo Bulatovi: Vaa analiza. To su injenice koje ste vi ovde analizirali.

165

166

Vladimir Popovi: Koje sam ja izneo. Momilo Bulatovi: Izneli. uo sam ih od vas. Znai, neke sam znao iz medija. Nisam hteo to da vas pitam. Pomenuli ste hrvatsku obavetajnu slubu i vae ispitivanje i traganje da doete do podataka kako to sve ide i odakle se to kanalie i usmerava. Moje pitanje je, da li ste eventualno u tom traganju da naete izvor svega ovoga doli do podataka da li je neko od lidera DOS eventualno saradnik hrvatske obavetajne Slube? Vladimir Popovi: Ne koliko ja znam. uo sam za neka imena. uo sam, recimo, da je saradnik hrvatske obavetajne Slube bio vlasnik kafane ari, motela ari, gde je uhapen general Perii. To sam uo tada kada je uhapen general Perii i to je naa sluba znala, ali su ga putali jer su preko njega dobijali podatke, ali nisam uo ni za jednog lidera DOS ili politiara. Ne znai da ih nije bilo, ali ja to nikada nisam uo. Momilo Bulatovi: Dobro. Kada smo ve kod tog duvana, da li moete da mi objasnite, da li znate kakav je stav bio pokojnog predsednika vlade dr Zorana inia vezano za nau duvansku industriju? Da li nju treba prodati, dati koncesije, ili da li bilo ta znate o tome? Vladimir Popovi: Kako ne bih znao. Znam kao to zna cela javnost. On je to javno govorio i seate se da je javno govorio. I jedan od razloga to je govorio o tome javno bio je i taj protivudar koji je doao iz Hrvatske, zato to je javno govorio i rekao da e iz zemlje izbaciti sve vercere cigareta koji ovde postoje, pa se to odnosilo i na tvornicu duvana Rovinj. Ne samo da je govorio o tome da e da podigne fabriku duvana u Niu i fabriku duvana u Vranju, nego, ako se seate, njegov predlog je bio da se otvori i trea fabrika cigareta u Srbiji, u Kragujevcu, gde bi nezaposleni radnici Zastave mogli da se zaposle. Prema tome, kako da vam kaem, to je optepoznata stvar. Momilo Bulatovi: Dobro. Potpuno se slaem sa vama i jeste upravo to govorio pokojni predsednik vlade. Da li znate kako je onda dolo do toga da se prodaju Fabrika duvana Ni i Fabrika duvana Vranje? Vladimir Popovi: Pa, znam, ali, kako da vam kaem, ne znam ni da li ima veze sa ovim predmetom. Mogu o tome da priam, znam i to, ali ne verujem da ima veze sa ovim predmetom, a nema veze ni sa Zoranom iniem, poto se to desilo u vreme kada Zoran ini nije bio iv.

Momilo Bulatovi: Tano. Upravo zato i pitam. Vladimir Popovi: Mislim, mogu to da vam objanjavam, ali, bojim se da ne gubimo vreme. Momilo Bulatovi: Da li je to bio neki konsenzus u vladi da se to uradi? Vladimir Popovi: To ne znam. Ne seam se toga.

167

168

3. O kontaktima i ulozi Stanka Subotia

Momilo Bulatovi: Hvala. Neemo gubiti vreme oko toga. Pomenuli ste gospodina Stanka Subotia. Da li moete da nam objasnite kontakte gospodina inia sa Stankom Subotiem, kada su se upoznali, gde, ko ih je upoznao? Vladimir Popovi: Mogu. Upoznali su se 1996, ili 1997. godine na slavi kod Milorada Vuelia u stanu. Stanko Suboti je u to vreme bio prijatelj Milorada Vuelia. To je bila faza kada je Milorad Vueli bio protivnik Slobodana Miloevia i u toj fazi se viao i sa Zoranom, s obzirom da se on i Zoran znaju jo iz studentskih dana. Zajedno su bili u Nemakoj, i tako dalje. Mladi leviari jo iz tog nekog doba, ali se kasnije nisu druili zbog politikih razlika. Tada, u toj fazi 1996. i 1997. godine, mislim da je bila 1996. godina, da, bila je 1996. godina, Zoran jo nije bio gradonaelnik, upoznao se sa Stankom Subotiem, tu. Video je da je mlad, bogat, uspean. Stanko Suboti je ve tada iveo u inostranstvu. uo je od Vuele da je bogat i onda je sa svima takvima kao to je, kada je takve ljude upoznavao, vrlo brzo stupao u kontakt, traio pomo za stranku i tako dalje, i na tome je ostalo. Tada su se videli i posle toga vie nikada, do 2000. godine. 2000. godine su se videli ponovo. Ja sam bio prisutan kada su se videli ponovo. Pre toga, da kaem, videli su se jedanput. Ja sam svedok da su se videli jedanput, jer znam kada su se videli drugi put. To je bilo u novembru, ne u novembru, u decembru 2000. godine. Zoran i ja smo bili na nekom Slubenom putu u Milanu, i onda je on saznao da smo u Milanu preko nekih zajednikih prijatelja, ali ne Milorada Vuelia, nego nekih drugih, i onda je traio da se vidimo. Mi smo se videli i tada se uspostavila ta vrsta kontakta i saradnje. On je Zoranu tada rekao da on ima dosta para koje je zaradio i da bi eleo da te pare uloi u Srbiju, da je imao problem, da prethodnih 5, 6, 7 godina nije smeo da doe u zemlju, jer je bio proganjan od Marka, Mire, JULpolitiara i tako dalje, i da bi hteo da se vrati u zemlju i da uloi to. Zorana je samo to interesovalo i to mu je bio jedan od glavnih ciljeva, da nae ljude koji su se obogatili i koje e da privue da dou u Srbiju da ulau. Jedan od takvih je bio i Milan Jankovi, a bilo je i drugih, i on je te Zoranove predloge prihvatio. Zoran se sledei put video sa njim u januaru i sa jo nekoliko ljudi u Monaku. Ja sam bio prisutan na tom sastanku. Traio je od njih da osnuju fond za razvoj juga Srbije, a to znai da svako od njih da po 2 miliona maraka, tada su jo bile marke. Bilo je petoro tih privatnika, da daju po 2 miliona maraka da se uloi 10 miliona maraka u taj fond za razvoj juga Srbije, zato to mu je bio vaan taj jug i zbog toga to odatle potie i zbog toga to je jug prvi put posle, ne znam, 10 11 godina glasao za Zorana inia i za Demokratsku stranku. Govorim, Leskovac, Vladiin Han, Prokuplje i tako dalje. Od te petorice, trojica su dali, a najvie je dao Stanko Suboti, ne 2 miliona maraka, dao je 2 miliona eura. Naalost, taj fond je vrlo brzo propao, tako da je samo bio jedno 5, 6, 7 meseci u to ukljuen. Sve akcije koje je Zoran ini u tom periodu, u prvih godinu dana, radio i sprovodio, koje je morao da sprovodi, da tako kaem, nebudetski, u svim tim akcijama je Stanko Suboti, ne jedini, ali jedan od onih ljudi koje je Zoran ini zvao i koji je uvek

participirao. Da me ne biste pitali ta je to, rei u vam: jedan od tih projekata su bili kampovi za decu koja nemaju para leti da idu na letovanje, pa je onda Zoran ini predloio da bi bilo dobro da ta deca 3 meseca leti odu u neke kampove gde bi se kupali, i tako dalje. Jedan od tih je postao poznat po onom nekom detetu to se udavilo, pa je ministar Kneevi morao da objanjava, ali, recimo, za formiranje tih kampova nije bilo para u budetu i nije bilo para u ministarstvu prosvete, a onda je Zoran tako zvao te neke ljude koji su bogati, koji ive u inostranstvu i koji su davali po par stotina hiljada, uplaivali bili donatori. To je priroda odnosa. Nikakve veze nisu imali u trgovini, nikakve zajednike poslove, nikakve firme. U to vreme kada smo se mi upoznali sa njim, Stanko Suboti se nije ni bavio trgovinom cigaretama zato to je tada ve uao u neke, da tako kaem, sudske procese, jer mu je oduzeta neka licenca za prodaju sa nekim meunarodnim koncernima. Momilo Bulatovi: Da li je taj kontakt i ta vrsta odnosa izmeu pokojnog predsednika vlade gospodina inia i Stanka Subotia bio i razlog da on trai od vas da doe do nekog izmirenja, da se rei problem izmeu Stanka Subotia i okrivljenog Ulemeka? Vladimir Popovi: Ja sam to proli put objasnio. Mogu sada da vam objasnim detaljnije. Zoran je bio veliki pragmatik, kao to znate, radio je jako brzo i interesovalo ga je samo kako da danas budete jedan metar dalje nego to ste bili jue, i da to bude na to mogui bri nain i da to bude to jednostavnije. Period, kada se desilo da on posreduje, znai, nisam ja posredovao. Moj zadatak u svemu tome je bio samo da zovnem Stanka Subotia. Zato? Zato to Zoran ini nije imao njegov mobilni telefon. Stanko Suboti ga je esto menjao. Ako mu je bio potreban, onda bi od mene traio, pa bi rekao, daj mi, hou da ga zovem da ga pitam neto, ili bilo ta. Znai, iz tehnikih razloga mi je rekao zovi ga. Nije znao gde je, da li je u vajcarskoj, paniji, Americi, na Aljasci, ko zna gde je. Nisu se uli mozda i nekoliko meseci, uopte ga nismo pominjali. Znai, nije to bila vrsta kontakata svakodnevnih. I onda je mene zamolio da zovem Sanka Subotia da doe u Beograd, a zbog ega je on pristao, kao predsednik vlade, da posreduje u nekom vienju te dvojice, rekao sam proli put. Mogu sada samo malo da vam pojasnim to to je meni Zoran rekao, da se njemu javio Legija. Da li mu se javio telefonom, ili su se fiziki videli, ne znam, ali pre mislim da je telefonom, kada mu je Legija rekao: Da ti kaem, uo sam, rekli su mi moji drugovi Hrvati da je Stanko Suboti naruio da me ubiju ili on hoe da me ubije, ili ve ne znam ta. Ja ne vidim razlog to bi on mene ubio, pa ja da ga preduhitrim ja u njega ubiti, i kao otprilike, eto, kao, da zna, ili tako neto. Eto. Mislim, ne mogu da prepriam tano razgovor. Nisam tome prisustvovao. I sada, znai, poto je Zoran ve upleten tu, i sa jednim ima veze i sa drugim ima veze, i to u javnosti mnogo vie nego to u sutini ima, znai, ta slika u javnosti, zahvaljujui svemu ovome to sam priao u prethodna 2 dana ovde, ta slika u javnosti je bila kao da je on svaki dan sa Legijom i svaki dan sa Subotiem, i ako doe, ne daj boe, do nekog, bilo kakvog incidenta, nije se on plaio da e doi do fizike likvidacije, nego da e to to se sada pria sutra da osvane u novinama. Da e to sutra da se pojavi u novinama, da e sutra to doi do neke politike stranke, da e to biti glavna

169

170

tema u Srbiji narednih 5 meseci, a ne ekonomski razvoj Srbije, i da, poto je ve, eto, upleten u to, eto, ta da radimo. Kaje se, ali kada je ve upleten, hajde, da posreduje i da vidi, mogue je da je to neko nekom podmetnuo, a nije iskljueno da to radi i suprotna strana, ili neko od ovih ludaka, raznih slubi, o emu sam priao, da bi upravo tetio Zoranu, pa moda stvarno podbunjuje Ulemeka protiv Subotia, ili obrnuto i, hajde, kao, ta ga kota da organizuje da se oni vide, i od mene je, tehniki, samo traio da zovem Subotia da doe.

4. O sastanku sa umetom posle atentata kod hale Limes

Momilo Bulatovi: Recite mi, gospodine Popoviu, govorili ste o vaem sastanku sa Ljubiom Buhom umetom nakon atentata koji je pokuan na njega gde je taj sastanak odran i ko je bio prisutan, da li je jo neko osim vas dvojice bio na tom sastanku? Vladimir Popovi: Ne. Sve sam to rekao. Sastanak je bio u agenciji Spektra. Nije bio prisutan niko sem nas dvojice. Mislim, bili su neki ljudi koji su njega dovezli, puno njih, ali oni su ostali ispred Firme. Momilo Bulatovi: Kaete da vam je ispriao sve ono to se kasnije pojavilo u obliku razgovora sa specijalnim tuiocem. Da li vam je... Vladimir Popovi: Ne. Nisam ja pominjao razgovor sa specijalnim tuiocem. Ja sam rekao sledee... Momilo Bulatovi: Ja u vam proitati. Vladimir Popovi: Pojavilo se sve ono to smo kasnije imali priliku da saznamo, da se uverimo, znai od Stambolievog lea, koji je stvarno fiziki iskopan, na to mislim, do toga da se prodaje droga i da se prodaju desetine ili stotine kilograma droge, i do toga ko je gde ubijen, ko je gde zakopan, i tako dalje. Na to sam mislio. Momilo Bulatovi: Dobro. Neto slino pie, dobro, nije ni bitno. Vi kaete ovako, da sam ja, naravno, opet, 68. strana, pa negde malo blie... Predsednik vea: Dobro kolega, ne morate sada ironisati, ali moete se pozvati zaista na stranicu transkripta kada se ve pozivate, sada radi razjanjenja. Momilo Bulatovi: Ja mislim da... Predsednik vea: Ne. Radi praenja. Momilo Bulatovi: Da, idem redom. Nikakav problem nije. Nita loe nisam ni mislio kada sam rekao ve pet puta.

171

172

Predsednik vea: Dobro. Ali ve vidim kako se obraate, moete rei stranicu bez ikakvog ironisanja. Momilo Bulatovi: Ne razumem, ali dobro, nije ni bitno. Gospodine Popoviu, kaete da ste odmah to, naravno, istog dana, da ste preneli pokojnom predsedniku vlade dr Zoranu iniu i ljudima iz policije. Kojim ljudima iz policije? Vladimir Popovi: Nenadu Miliu i Milanu Obradoviu,a kasnije i Duanu Mihajloviu. Momcilo Bulatovic: Dobro. Da li znate da li su oni neto preduzeli po tome, ta su radili, to je ipak sada neto to je...? Vladimir Popovi: Da. Znam, kako ne, ali o tome sam isto tako rekao. Znai, preduzeli su sve to treba da se preduzme, ukljuujui i to da su traili kontakte i zvali Ljubiu Buhu i obavili razgovore sa njim, odmah, neposredno posle razgovora sa mnom. Samo to on njima to nije hteo da pria. Momilo Bulatovi: Dobro. Da li ste nakon toga razgovarali sa Ljubiom Buhom i pitali ga: ekaj, bre, zato pria meni, a nee policiji? Vladimir Popovi: Jesam, ali ja sam i o tome priao. Ne znam da li ste bili moda na onom kada sam prvi put... Momilo Bulatovi: Jesam. Bio sam. Vladimir Popovi: Znai, on je to meni rekao. Ja sam to preneo Milanu Obradoviu i Nenadu Miliu, obojici. Znai, nezavisno od ovoga to sam rekao i Zoranu iniu i ministru Duanu Mihajloviu. U kancelariji kod ministra Duana Mihajlovia bili su i Sreten Luki, mislim da je bio i Boro Banjac, mislim da je bio i Karleua, bilo je dosta ljudi kada sam ja to priao, ali sam priao generalno, ali sam ove detalje koje sam zapisivao dok mi je on priao, znai, imena, kako se zove neki, ne znam, Saa, neki ovaj, neki onaj, 99% tih imena i podataka sam prvi put uo. Prvi put sam uo za brau Simovi. Prvi put sam uo za Vladu Budalu, i tako dalje. Mnoga ta neka imena, ura Mutavi, i tako dalje. Znai sve to, to je to to sam proli put rekao, to se kasnije pokazalo, to smo kasnije saznali. Sve te podatke, te detalje sam ispriao i dao te cedulje Nenadu Miliu i Milanu Obradoviu i onda su oni, nisu oni mene obavetavali ta oni rade policijski, niti sam ja bio neko koga su trebali o tome da obavetavaju, niti bilo ta, ali su me obavetavali ako su imali neke probleme i onda

su me posle ne znam koliko, da li je to bilo nedelju dana ili 10 dana, obavestili i rekli: Ma nita ono, kao, ne vredi, prazna pria, on nee sa policijom da pria. On im neto govori, neto im ne govori. Pa smo onda ponovo razgovarali, kao da ja ponovo priam sa njim. Da li sam ja odmah posle toga priao ponovo sa njim ili saekao poto je on naputao zemlju, ne seam se tano. On, kada je to meni ispriao i kada se to tada sa policijom video i kada prvi put nije hteo da govori, on je otiao negde iz zemlje. Pa se onda vraao. Sledei put sam se video sa njim, mislim da je sledei put bilo kada sam organizovao da ga vodimo u UBPOK i odveo ga u UBPOK, to sam prili put priao. Pa sam takoe rekao da je i tada poeo sa njima da radi, 23 dana razgovarao, pa da je trei dan pobegao zbog toga to ga je Karleua tajno snimao kamerom. Moda to nisam rekao ovde. Snimao ga je, rekao sam u Insajderu. Snimao ga je tajno Karleua kamerom, pa je napustio. Oni formalno nisu imali nijedan nain i razlog zbog ega bi njega drali. Znai, znaju oni o njemu ko je on, ali nemaju razlog da ga dre. Onda je on opet pobegao, pa se, ne znam, opet vraao, i tako. Oni su se sa njim tokom te cele jeseni dogovarali oko toga, ali tek od trenutka kada je on to meni rekao i od trenutka kada sam ja to saznanje, koje sam od njega dobio, predao u institucije drave, kakve god bile, ali sam ih predao. Znai, kada kaem kakve god, mislim na verovatno nedovoljan broj ljudi i na nemogunost da bilo ta urade, s obzirom na to da je na elu jedne Slube u to vreme bio lan tog klana, ili saradnik ili prijatelj, ili, ne znam kako da ga nazovem, Bracanovi. U meri u kojoj su mogli do trenutka dok Ljubia Buha nije na kraju dao tu svoju finalnu izjavu, institucije ove drave su preduzimale razne stvari. ta tano? Ja vam kaem, znam ono to znam, ali verovatno oni znaju mnogo vie. Imali ste ministra policije ovde, mogli ste njega da pitate, sigurno zna mnogo vie. Momilo Bulatovi: Verovatno je znao, a nije hteo da govori. Gospodine Popoviu, evo, na strani 69. transkripta kaete da je posle hale Limes, a pre ovog 13. marta, kod Nenada Milia doao ovek ije ime ne znam, ali mogu da saznam, koji je lan Demokratske stranke, ali vrlo blizak Duanu Spasojeviu i surinskom klanu, a lan stranke, ili simpatizer stranke, mislim, ne neki funkcioner, nego znaju ga, znaju ga godinama...? Vladimir Popovi: Znam sve, znam sve. Recite. Momilo Bulatovi: ...da se vidi sa Miliem, da je doao kao kurir. Mene samo interesuje ko je lan? Vladimir Popovi: Ne znam ime. Momilo Bulatovi: Vi ste rekli... Vladimir Popovi: Ne. Rekao sam da mogu da saznam. Ako to procedura dozvoljava, mogu pismeno

173

174

da vam dostavim u naredna 23 dana. Nisam se raspitivao kako se zove, ali zna Nenad Mili. Nenad Mili zna kako se taj ovek zove. On je neko blizak Demokratskoj stranci, zato sam to objasnio. Nije lan. Ja mislim da nije lan. Momilo Bulatovi: Da. Rekli ste, nije lan, ili simpatizer. Vladimir Popovi: Blizak njima. Muva neto, petlja jo iz vremena kada su bili na vlasti u Beogradu. Momilo Bulatovi: Ne. Ja sam samo pitao da li eventualno znate ili ne. Nita. Recite mi, gospodine Popoviu, da li znate kretanje Ljubie Buhe umeta nakon te izjave koju je dao vama, kada ste ga vodili u UBPOK, pa je pobegao zbog Karleue, da li je iao, gde je iao, ko ga je prebacivao u te zemlje? Vladimir Popovi: Neto znam, neto ne znam i to to znam, znam uglavnom iz njegovih pria, to ne znai da je on meni to tano govorio. Znai, ja mogu da vam kaem da je on meni rekao, da se on meni javljao kada je prvi put otiao, da mi je rekao da je u Hrvatskoj, u Zagrebu. Evo sam tu ispred Ive Pukania zgrade, a da li je bio u Zagrebu stvarno, poto je znao da mu se sluaju telefoni, ili je bio u Francuskoj, ne znam. Znai, znam ono to je on meni govorio. Znam samo za poslednje njegovo boravite, jer sam u to bio upleten, to je naa ambasada u Ankari, ali iza njegovih govora prethodno, znam da je pominjao Hrvatsku i da je pominjao Hercegovinu, da je pominjao Kosovo, da je pominjao Bugarsku i da je na kraju bio u Istanbulu, da je iz Istanbula beao, jer su mu Spasojevi, Legija i Lukovi poslali nekog tipa, i njegovo ime sam zaboravio, a znao sam, neki iz Sarajeva, neki Musliman, ubica, poznat iz onih ratova, kao elo ili tako neto, i da ga je on naao u nekom hotelu, da je on iz tog hotela skoio, seo u kola, da je vozio bez stajanja, koliko ima hiljada kilometara ne znam, od Istanbula do Ankare. Upao u nau ambasadu u Ankari, i to jedino znam da je tano, da je bio u ambasadi u Ankari. To jedino znam. Iz ambasade u Ankari prebaen je u vojnu bazu u Slovaku. Momilo Bulatovi: Da li ste vi uestvovali u ovom prebacivanju? Vladimir Popovi: Jesam. Da. Momilo Bulatovi: Iz baze iz Ankare u Slovaku? Vladimir Popovi: Jesam. Nisam uestvovao u fizikom prebacivanju, uestvovao sam u nekim logistikama. Zato? Zato to je ambasador zvao Zorana inia da pita ta da se

radi upao im ume u ambasadu i trai zatitu drave, jer on je svedok. Goran Svilanovi je trebalo da doe za dva dana u posetu Turskoj. Zoran me je zvao i rekao mi: Daj, vidi ta ovaj ludak tamo radi. Zovi ga telefonom. Vidi ta moe da se uradi. Zovi Duana Mihajlovia. Jer, kaem vam, Zorana te stvari nisu interesovale. Nisu. On je morao da se bavi i znao je da je odgovoran kao predsednik Vlade, a raunao je da ima ministra, zamenika ministra, ljude koji tim stvarima treba da se bave. U isto vreme je znao da je veliki broj njih, naalost, na tim mestima zbog jednog politikog dogovora, ili nemanja boljih kadrova, i da njihovi kapaciteti ne doseu situacijama koje su nam se u pojedinim sluajevima deavale, kao to je ta. ta mi da radimo sa umetom u Ankari, niti smo odgovorni za ambasadu, niti smo odgovorni za Ministarstvo unutranjih poslova, niti imamo veze, ta mi moemo da uradimo! I onda je moj zadatak bio da se obratim Englezima i da nam oni pomognu da nekako, poto su ve bili ukljueni, to je ovo to sam priao, i to su i oni znali da je vrlo vano i bitno da Ljubia Buha ostane iv, ne zato to imamo sa njim zajedniku firmu, kao to ste vi (ne mislim, opet, na Vas, nego mislim na advokate i na druge ljude u javnosti) to pokuavali da predstavite, nego zbog toga to je to jedina karika kako moemo sa ovim zlom koje znamo, koga smo svesni, koje gledamo, koje svaki dan vidimo, ali nemamo dovoljno dokaza, kako moemo da mu se suprotstavimo; i onda je moj zadatak bio (a, opet to ne moe da se uradi telefonom, to ne moete da uradite jer znate da vas slua vojska, jer znate da vas slua Bracanovi, jer znate da imate vie neprijatelja nego to imate saradnika), moj zadatak je bio da traim od Engleza tehniku i fiziku organizaciju njegovog prebacivanja negde bilo gde, do trenutka dok se ne imenuje specijalni tuilac, sud, dok on ne bude mogao da se dovede u sud i da se kae: Evo, izvoli! Kotunica se zalagao za institucije. Svi su se zalagali za institucije ove drave. Mi ih naalost jo nismo imali, poto je jo bilo ono, imamo tuioca nemamo tuioca, imamo sud nemamo sud, a do tada e ovog ubiti, to je bilo potpuno jasno. Daba nam sud i tuilac kada svedoka nemamo! I onda su oni organizovali transport i odveli ga u Slovaku, s obzirom na neke svoje prijateljske odnose. To je moja uloga u njegovom prebacivanju, da ne bi bila pogreno tumaena i da ne bi sutra bilo na naslovnoj strani nekih od ovih vama bliskih novinara: Beba priznao da je prebacio umeta iz Turske.

175

176

5. Ostala pitanja advokata Momila Bulatovia

Momilo Bulatovi: Da li imate saradnju sa engleskom obavetajnom slubom, sa engleskom dravom i njihovom policijom, da ne bude obavetajna sluba...? Vladimir Popovi: Definiite termin saradnja. Momilo Bulatovi: ...da ja neto imputiram vama. Hou, kako da ne. Ova o kojoj ste govorili sada i koja je bila... Vladimir Popovi: Definiite termin saradnja. Momilo Bulatovi: Da li imate pre maja meseca 2002. godine...? Vladimir Popovi: Da li? Momilo Bulatovi: ...da li imate saradnju takve vrste pre maja meseca 2002. godine? Vladimir Popovi: Ne znam. Nemam ja saradnju. Saradnju ima MUP. Ja sam vam rekao za ta ja znam, zato to sam bio u poseti Engleskoj zajedno sa premijerom i bio sam na sastanku gde mu je to bila glavna tema, traei intenzivniju saradnju. Predsednik vea: Samo radi razjanjenja. Niste dobro shvatili pitanje. Da li ste vi lino imali saradnju? Vladimir Popovi: Ne. Momilo Bulatovi: Onda, sledee pitanje. Da li vam je poznato iz tog razgovora koji ste imali u maju mesecu, kada ste bili sa pokojnim predsednikom vlade u poseti Engleskoj, da je ovo bila tema, da li ste mogli zakljuiti da saradnja neka ve postoji od ranije? Vladimir Popovi: Pa, nisam mogao. Nisu oni o tome priali. To su dva predsednika vlade. Kaem vam, pretpostavljam da postoji na nivou ministarstava, ali ne znam.

Momilo Bulatovi: Da li imate saznanja, da li je engleska obavetajna sluba bila ukljuena na bilo koji nain u transfer predsednika, biveg predsednika gospodina Miloevia, u Hag? Vladimir Popovi: Nemam saznanja, ali mislim da nije. Prebaen je, ustvari, ne da mislim, nego znam da nemaju nikakve veze. Prebacila ga je naa dravna bezbednost. Momilo Bulatovi: Molim? Nisam uo. Predsednik vea: Kolega, kakve to ima veze sa ovim predmetom, ili to vas lino interesuje? Momilo Bulatovi: Ne, interesuje me lino. Ja mislim da ima veze, ali... Predsednik vea: Naite vezu, pa da zakljuimo samo. Momilo Bulatovi: Nai u je kada doe vreme, sudija. Predsednik vea: Dobro. Izvolite. Nastavite. Momilo Bulatovi: Govorili ste o nekoj ljutnji gospodina Mihajlovia, pa se neto vratio, doao u nekom maskirnom odelu i to. Zato se naljutio, zbog ega, ta je bio razlog? Vladimir Popovi: Naljutio se zato to su se u novinama tih dana pojavili tekstovi da je njegova Lutra ekstraprofiter, da treba da plati porez, a on je smatrao da to nije korektno od strane ministra finansija sa kojim sedi u zajednikoj vladi, Boe elia, a pogotovo od hajke koju protiv njega vodi G17, i onda se naljutio i otiao na Povlen i nije bio, nije dolazio u vladu jedno 34 dana, mislim, to znamo nezvanino. Nije on zvanino rekao da je ljut, ali ga nije bilo i doao je u lovakom odelu, onoga dana kada je uhapen general Perii, i svi smo imali priliku da vidimo na toj konferenciji za tampu, na kojoj su bili on, ministar Vladan Bati, potpredsednik vlade Neboja ovi i predsednik vlade Zoran ini, da je on bio u tom nekom lovakom odelu. Momilo Bulatovi: Dobro. Govorili ste o aktiviranju predmeta Budva da bi se na neki nain uhvatili za neto, kako kaete, i da...

177

178

Vladimir Popovi: Znam sve. Momilo Bulatovi: Mi smo traili povod da bi neko od tih ljudi, bilo koga, naravno, ako je mogue Duana Spasojevia ili bilo koga, stavimo u zatvor? Vladimir Popovi: Da. Momilo Bulatovi: Interesuje me, kada se to deava, aktiviranje predmeta Budva? Vladimir Popovi: Negde tokom jeseni 2002. godine. Momilo Bulatovi: I koja je to grupa ljudi, govorili ste o pravosuu, o tuilatvu, o policiji, mala grupa? Vladimir Popovi: Ne znam. Znai, nisam ukljuen operativno u te sastanke. Ja vam kaem ono to smatram da je vano i da moe da bude vano za krajnju istinu i donoenje krajnje, najpravinije presude u ovom procesu, a nisam prisustvovao tim sastancima da bih mogao sada tano da vam kaem ko je bio. I uglavnom, ta saznanja koja imam, imam saznanja iz mog kontakta sa predsednikom vlade, i da danas ovde moe da svedoi, da njega pitate, ne bi znao da vam nabroji nijednoga ko je bio u toj grupi koja je to radila, jer on je takve naloge davao ministru ili ljudima koji su za to zadueni. Momilo Bulatovi: Pitau vas da li eventualno znate ko je ispred vlade Republike Srbije bio zaduen za kontakte sa vladom Crne Gore oko toga? Vladimir Popovi: Ne znam. Momilo Bulatovi: Ili sa policijom? Vladimir Popovi: Ne znam. Ja mislim da je to ilo kroz institucije. Ne znam. Policija. Moda od njihove policije, ili ne znam ve. Ne znam kako je ilo. Momilo Bulatovi: Pomenuli ste, ako se ne varam, jue, da se prislukivanjem bave najmanje jo tri ambasade ovde. Da li moete da mi kaete koje su to ambasade?

Vladimir Popovi: Ne znam. Znam da su tri, ali ne znam tano koje. Momilo Bulatovi: Ne znate koje su? Vladimir Popovi: Pretpostavljam da su ove velike, ali nisam siguran. Momilo Bulatovi: Nisam razumeo? Vladimir Popovi: Pretpostavljam da su ove velike, najvee drave, najmonije, najznaajnije, ali... Momilo Bulatovi: Ne znate koje? Vladimir Popovi: Nisam siguran, ali znam da su tri. Momilo Bulatovi: Jo jedno pitanje. Govorili ste o nekoj kaseti koju je general Pavkovi dao vama, a vi je dali Karleui, i sve to. Pitau vas, da li ima Demokratska stranka bilo kakve veze sa kandidaturom gospodina Pavkovia za predsednika Republike Srbije? (...) Momilo Bulatovi: Da li imate bilo kakva saznanja o hapenju brae Banovi? Vladimir Popovi: Imam, da. Momilo Bulatovi: Kakva saznanja imate, ko je to uradio, da li je ta akcija pripremana, ili je bila u okviru nekih redovnih aktivnosti, i zato tu akciju sprovodi Jedinica za specijalne operacije? Vladimir Popovi: Verujte, ne znam zato sprovodi, jer, iako sam bio u vlasti 3 godine, ne znam ko kome daje nalog da se neko uhapsi. Stvarno ne znam, ali znam da su braa Banovi bili na optunici Hakog tribunala za izvrena teka krivina dela i zloine u Bosni i da je drava bila pod strahovitim pritiskom meunarodne zajednice, da posle 5, 6, 7 godina nesaradnje i nepotovanja tog meunarodnog suda, a samim tim i Ujedinjenih nacija i svih ostalih lanica, da tu saradnju zaponemo. I znam da su znali, da su nam davali podatke i da smo, u krajnjem sluaju, i mi znali da pojedine institucije ove drave mislim na vojsku, mislim na neke ostatke i na neke frakcije

179

180

bive Slube dravne bezbednosti, koje su se u meuvremenu pretvorile u neke parajedinice tite pojedine ljude koji su optueni za te ratne zloine, pretvarajui se da to rade pod zatitom drave. Braa Banovi su bili jedni od tih. Bilo ih je na desetine i desetine, Mladi nije mogao da bude uhapen jer je Vojislav Kotunica rekao da ne sme vojska da hapsi Mladia, i znalo se da vojska titi Mladia. U krajnjem sluaju, i naelnik Generaltaba Neboja Pavkovi, na dan kada je penzionisan, rekao je da je, do 3 nedelje pre toga to on zna, Mladia zvanino titila vojska. Znali smo da Martia titi neka parajedinica, ili ve kako se to zove, neko paratelo, iji je ef bio Jovica Stanii. To je ono to sam rekao da je nudio Martia, a da ne ide Karadi, i tako dalje. Podaci su dati policiji. Policija se vratila i rekla: Nali smo, znamo gde su Banovii. ive u Obrenovcu. Moda su opasni, moda nisu opasni. Na pitanje zato se ne hapse, odgovor je bio: Pa, evo, dok se organizuje. To kod nas uvek tako ide, sporo, sporo, sporo. U toj sporosti dolo je i do Zoranovog odlaska u Ameriku, u posetu Dordu Buu. Znai, mi smo kasnili sa njihovim hapenjem vie od 2 meseca. Zato? Ne znam. Moete da pitate Petrovia, kada bude doao, zato ih nije hapsio ako je dobio taj nalog ranije. Moj zadatak... nije ustvari bio nikakav zadatak, nego, poto smo mi odlazili u Ameriku, Zoran ih je pitao: Dobro, ta u da kaem ljudima, zato nisu uhapeni braa Banovi, kada i oni i mi i Amerikanci i svi znaju da su oni u Obrenovcu i da svaki dan idu na pijacu. U emu je, znai, stvar? Time samo dokazujemo da neemo da hapsimo i to to mi deklarativno njima priamo, hoemo saradnju, a njih ne hapsimo, to je dokaz da... I oni su rekli: Dobro, ne brinite, bie uhapeni dok vi odete. Nisu uhapeni dok smo mi otili. Posle sam uo da je to zbog toga to su postojale neke dojave, da su naoruani i opasni i da imaju sa sobom bombe, ne znam ko je te podatke dao, ali uglavnom uhapeni su, da li prvi ili drugi dan nae posete Americi, i dogovor je bio da se to Zoranu javi, ako se desi dok smo mi u Americi. Poto je Zoran svoj mobilni telefon drao kod mene i ja sam se javljao, ili su zvali na moj mobilni telefon razni ljudi iz Beograda, pa je meni to neko javio ne seam se ko mi je javio. Zvao je i rekao: Recite premijeru da su braa Banovi uhapeni. Momilo Bulatovi: Gospodine Popoviu, jue ste govorili, pa ste rekli, sada nemojte mi zameriti zaista, prvo da naem gde sam to zapisao, o tome da Kotunica pati od nekih zakonskih formi. Vladimir Popovi: Da. I to treba da objanjavam? Pa, nemojte samo da gubimo vreme oko toga. To zna i dete u osnovnoj koli. Momilo Bulatovi: Hou da pitam da li je vlada pokojnog predsednika dr Zorana inia radila u okviru zakonskih formi ili nije? Vladimir Popovi: Naravno.

Momilo Bulatovi: Zato onda, u emu je problem onda oko zakonskih formi, ako koriste iste zakonske forme? Vladimir Popovi: Da vam kaem, izgubiemo jo pola sata. Mislim da je mnogo dragocenije za neke procesne stvari zato to nema veze sa ovim predmetom. Mogu i to da vam objasnim. Momilo Bulatovi: Jo jednu stvar, gospodine Popoviu, ja vie neu imati pitanja. Pade mi neto na pamet usput, neete mi zameriti, govorili ste o proceni bezbednosti nemake obavetajne Slube prostora u kome boravi pokojni predsednik Vlade, pa je traeno sedam, osam meseci neka nova lokacija. Da li je neka sluba i, ako jeste, koja, domaa ili strana, uradila procenu bezbednosti te nove lokacije za stanovanje? Vladimir Popovi: Jeste. Jedan od razloga, i to je ono to sam jue rekao, jedan od razloga to nismo mogli da naemo adekvatnu zgradu toliko dugo vremena je bio taj to je Zoran ini hteo da to bude neka zgrada koja nije na Dedinju i na Senjaku, upravo zbog onoga to sam jue rekao. A to to je nueno i to je bilo u vlasnitvu Vlade Republike Srbije, ili u vlasnistvu saveznih organa, pa bi se moda sa njima mogli da menjamo, bilo neke tree fantomske organizacije koja se zvala Dipos i koja je takoe bila vlasnik nekih zgrada sve to je nueno, ili su bili stanovi, ili su bili ispod minimumima bezbednosnog standarda, neadekvatne zgrade. Bila je jedna zgrada na Vraaru, ali zato to su oko te kue koja je bila na Vraaru (vlasnitvo Vlade Republike Srbije) bila tri solitera sa sve tri strane, bilo je potpuno nesvrsishodno u tu zgradu odlaziti. Znai, procenu je vrila naa sluba dravne bezbednosti. Da li su radili jo sa nekim, ne znam. Momilo Bulatovi: Samo jo jedno pitanje. Nakon incidenta ili pokuaja atentata kod hale Limes, 21. februara, da li je pokojni predsednik vlade zahtevao poveanje mera bezbednosti? Vladimir Popovi: Ja ne znam. Mislim, nisam bio prisutan, ako je bio na tim razgovorima, ne znam da li je traio. Ne znam. Ne mogu to da potvrdim. Momilo Bulatovi: Hvala sudija. Za sada pitanja nemam. Predsednik vea: Konstatujem da advokar Marko Milivojevi nema pitanja. Pravo na pitanja ima advokat Nenad Vukasovi.

181

182

6. Pitanja advokata Nenada Vukasovia

Nenad Vukasovi: Ja bih pitao gospodina Popovia, vratio bih se na protest Jedinice za specijalne operacije JSO. Prema mojoj evidenciji ste izjavili da ste tada imali saznanja, odnosno da ste uli da je Ljubia Buha na elu kolone. Da li moete da objasnite, odnosno da li imate saznanja, podatke, kada kaete na elu kolone, u kom se vozilu nalazio, koje je to vozilo, da li je bio sa nekim od lica, ako je bio, i koja su to lica? Vladimir Popovi: Ako ste dobro sluali, ja sam rekao sledee. Ljubia Buha je mene zvao, znai, mene je zvao ili sam ja njega zvao, nije ni bitno. Razgovarali smo telefonom i on je meni rekao: Bato, Bato, ovo je mnogo opasno, oni idu do kraja, evo mene, ja sam na elu kolone. Da li je on bio na elu kolone, ili je on sedeo u Surinu, poto je imao obiaj kao i svi ljudi takvog profila da lau, da li je bio u vozilu, da li je bio pored puta, da li je bio u automobilima Jedinice za specijalne operacije, ili je, to ja pretpostavljam, jedan deo civilnih kola izaao tu negde kod Surina, na 1020 kilometara, da presretnu ove koji su dolazili odavde, ja te detalje ne znam. Nenad Vukasovi: Dobro. Jasno mi je, poto kaete da ljudi tog profila imaju obiaj da lau. Da li ste od dana tog protesta imali kasnije kontakte sa Ljubiom Buhom? Vladimir Popovi: Od dana protesta? Nenad Vukasovi: Da. Od dana protesta pa kasnije, da li ste imali kontakte sa Ljubiom Buhom? Vladimir Popovi: Jesam. Nenad Vukasovi: Da li ste eventualno razgovarali na temu tog njegovog zvanja telefonom upravo vas i to da se nalazi na elu te kolone? Vladimir Popovi: Pa, ne. Nenad Vukasovi: Da li ste uopte tu temu otvarali kasnije? Vladimir Popovi: Ne. Zato to je to bilo potpuno jasno. Mislim...

Nenad Vukasovi: ta je bilo jasno? Vladimir Popovi: Pa, nama je bilo mesec dana posle toga potpuno jasno sve o pobuni, ko je sve organizovao ovu pobunu, ko stoji iza pobune. Nemam razloga da ga pitam neto to nam je potpuno jasno. Pri tome, ako se seate moje izjave, ja sam rekao da sam tada, posle pobune Crvenih beretki, imao pauzu u komunikacijama sa Ljubiom Buhom upravo zbog toga jer sam prekinuo i svaku komunikaciju sa Jovicom Staniiem, upravo iz istih razloga, i da posle pobune Crvenih beretki ni ja, a ni predsednik vlade Zoran ini, vie nikada nismo imali kontakt i komunikaciju sa Jovicom Staniiem, opet iz istih razloga, poto nemamo ta da ih pitamo i da priamo, kada je tu sve jasno. Nenad Vukasovi: Nisam mislio na razloge, nego da li ste pojanjavali ulogu Ljubie Buhe u tom protestu? Vladimir Popovi: Ne znam. Nije ona bitna. On je bio glasnik. On je bio neko ko je imao zadatak da nas zastrauje. Znai, njegova funkcija je bila da zastrauje, zloupotrebljavajui to to ima u svom mobilnom telefonu brojeve mobilnih telefona 5, 6 ili 7 ljudi koji su bliski vlasti, ili su u vlasti, ili su bliski nekim ljudima iz vlasti i onda vas zove preko mobilnog telefona i ima zadatak da vas plai, kao to sam jue priao, to je imao zadatak da pria dok je Spasojevi bio u zatvoru da je nevin, da nema nikakve veze, da e on da pomogne i tako dalje. Nenad Vukasovi: Kada ste uli, odnosno kada vam se javio Ljubia Buha na va telefon i rekao da oni idu i da je to jako opasno, rekli ste da ste zvali premijera i da je premijer... Vladimir Popovi: Ne. Nisam zvao premijera posle umeta. Zvao sam premijera poto me je zvao Goran Petrovi i rekao mi je da je krenula Jedinica iz Kule i da o tome obavestim premijera i onda sam premijera obavestio, a rekao sam da sam posle razgovora sa premijerom zvao i umeta i Jovicu Staniia da proveravam ta se deava. Kasnije sam se jo jednom uo sa Zoranom da bih mu referisao ta sam u meuvremenu saznao i kakve podatke sam dobio od Gorana Petrovia. Nenad Vukasovi: Dobro. Da li imate kakve podatke o tome da li je o tome informisan ministar unutranjih poslova Duan Mihajlovi? Vladimir Popovi: Kako ne. Informisao ga je Goran Petrovi.

183

184

Nenad Vukasovi: Da li vam je to rekao, ili to pretpostavljate? Vladimir Popovi: Ne pretpostavljam. Znam da mu je rekao. Nenad Vukasovi: Odakle znate? Vladimir Popovi: Pa, on mi je rekao. Nenad Vukasovi: Dobro. Vladimir Popovi: Mene je zvao i to sam objasnio. Nije on mene zvao zbog toga to sam ja njemu pretpostavljeni, nego zbog toga to na mobilni telefon premijera koji je on imao i na specijal, ja, dodue, i ne znam da li je Zoran taj specijal uopte i koristio u svom stanu, se Zoran nije javljao i onda me je zvao i zamolio me, da li ja imam neki broj, bilo kakav, na koji mogu da dobijem Zorana. I rekao sam vam da sam ga zvao na jedan tajni broj kuni koji ni Zoran nije znao jer mu je, ne znam mesec dana pre toga uveden u stan i probudio njegovu suprugu da mi se ona javila i da je ona otila i probudila Zorana. Nenad Vukasovi: Dobro. Neu se vraati vie na to. Zanima me sledee. Vi ste jue objasnili detaljno zbog ega ste zvali Jovicu Staniia i tako dalje, da se ne vraam sada na to. Ja bih samo jedino zamolio, ukoliko vam nije problem da neto samo pojasnite, mogue da sam propustio, da li ste nakon toga, dakle, ne ulazimo u razloge, da se ne vraamo na to, to je jasno, da li ste posle toga imali jo kakav kontakt eventualno sa Jovicom Staniiem? Vladimir Popovi: Ne. Nikada. Nenad Vukasovi: Nikada? Vladimir Popovi: Poslednji moj kontakt sa Jovicom Staniiem se desio... Nenad Vukasovi: U odnosu na protest i taj telefonski razgovor?

Vladimir Popovi: Ne. Imao sam, da. Nenad Vukasovi: E, pa to pitam. Vladimir Popovi: Poslednji razgovor telefonski moj sa njim je, on se meni javio na dan kada su postavljeni Andrija Savi i Bracanovi. Zvao me je i rekao mi je sledee: Hej, pa je li hoete da vam ja neto pomognem? Ja sam rekao: Ne razumem, a on kae: Pa, zove me Andrija Savi da mi kae da je postavljen, pa me je zamolio da mu ja pomognem malo tu da se naem pri ruci poto on ba nije puno iskusan, i tako dalje, i tako dalje. Pa, ja ne bih hteo da u tome uestvujem ako se sa tim ne saglasi premijer. Da li bi hteo da pita premijera ti, ili ja to da radim. Objasnio sam i da je ve tada, prethodno smo imali jednu fazu u kojoj uopte nismo razgovarali sa Jovicom Staniiem, jer smo znali od ubistva Gavrilovia i tako dalje, ali sam se, po nagovoru Ljubie Buhe, sa njim uo 20 dana pre pobune Crvenih beretki zbog njegovog pripremanja odlaska u Hag, pomoi i tako dalje. Tada smo se uli. Pitao sam ga desetak dana pre pobune, da li je tano da se sprema neka pobuna, da neki ljudi, da se pria da neki Bosanci i tako dalje. Objasnio sam da je na taj sastanak doveo Miu Staniia biveg ministra policije Republike Srpske, da su bili jo neki ljudi, da je rekao, ne, niko sem nas, niko ne moe da die ustanak, nita ne brinite i tako dalje. Desila se ta no sa pobunom Crvenih beretki. Ja sam, znajui potpuno kakva je njegova uloga i kakva je njegova umeanost u sve to, ne mislim direktna, ali je i njemu odgovaralo da se takva stvar desi, zbog njegovih linih razloga, prestao sa njim da razgovaram i ne znam tano datum kada su postavljeni Savi i Bracanovi, ali, da kaem, izmeu te noi kada je poela pobuna i dana kada su oni postavljeni prolo je najmanje desetak dana. U tih desetak dana se nijedan jedini put sa njim nisam uo. Zvao me je te noi. Ja sam bio hladan, sasluao ga, pozvao Zorana. Zoran mi je rekao sledee: Moe da mu kae da nam pomogne kako da ne, reci mu da vie ne meetari i da ne petlja i da ne gura svoje prste, nego neka se lei poto je bolestan. Jedva sam saekao da to ujem. Okrenuo sam Jovicu i to mu preneo. To je bio moj poslednji telefonski razgovor sa njim, a i poslednji kontakt Zorana inia sa njim, s tim to je on mesecdva pred ubistvo Zorana inia pokuavao u jedno 567 navrata preko sekretarice Zorana i preko kabineta da stupi sa Zoranom u kontakt, ali u kontakt nisu stupili. Nenad Vukasovi: Kada smo ve kod Jovice Staniia ovde bih hteo da zavrim kao jedan blok, da se ne bi vrali sto puta na pojedina imena. Da li vam je poznato s obzirom da ste rekli da ste u toku akcije Sablja uestvovali, ne u smislu policajca, ne u smislu tuioca, ali da ste bili intenzivno prisutni i tako dalje, da li znate razloge hapenja Jovice Staniia u vreme akcije Sablja? Vladimir Popovi: Ne direktno, ne lino, ali ono to znam, znam da su po uvoenju vanrednog stanja

185

186

i mislim, ja mislim, nemam iskustva, vi ste ovek koji ima iskustva, vi ste ovek Jovice Staniia, znai, znate da je to stvar koja je... Nenad Vukasovi: Mala ispravka. Ja nisam ovek Jovice Staniia. Jovica Stanii je moj ovek ako ve hoete. Vladimir Popovi: Vi ste Guberine, ali ste po nalogu Jovice otvarali stranke u Srbiji devedesetih godina. Znai, uhapeni su u akciji Sablja, ubijen je predsednik vlade, to je pokuaj pua. U svakoj zemlji na svetu, u svakoj knjizi, u svakom udbeniku bilo ega to ima veze sa bezbednou, pravima i tako dalje, imate relativno jasnu sliku ve te veeri, poto mesecima pre toga znate ko se sprema da to uradi, ko su ljudi koji stoje iza toga, neke znate, neke ne znate i prirodno je da se u takvim sluajevima privode svi koji su imali bilo kakav kontakt, bilo kakav igrali ah, domine, sa tim ljudima. Iz kog razloga? Zbog toga to e vam to omoguiti da, ili neto od njih saznate, ili da neto od njih ujete, ili da eventualno saznate za neko tree ili etvrto lice. Jovica Stanii i Franko Simatovi su ljudi za koje su svi obaveteni graani ove zemlje, a svakako u obavetene smatram one koji su radili u policiji, koji su radili u dravnoj bezbednosti, ili koji su se bavili nekim upravnim funkcijama u tom sektoru, znali da je njihova veza sa Jedinicom za specijalne operacije, ili bolje reeno sa onim degenerisanim delom Jedinice za specijalne operacije koji je bio blie kriminalu, a kriminal je titio uniformom te Jedinice za specijalne operacije, u vrlo direktnoj vezi i da je ta veza toliko jaka i toliko snana da sigurno ti ljudi mogu da budu korisni u informativnim razgovorima u policiji. Ja vam govorim, to je moje miljenje i to je moj zakljuak na osnovu onoga to sam znao. Kasnije sam, naalost, uo isto kao i vi i to sam skoro uo, da su neki ljudi koji su bili zadueni da razgovaraju sa njima rekli da razgovori praktino nisu ni voeni, jer ko je taj u policiji ko sme da razgovara sa Jovicom Staniiem. Da li je to tano ili nije tano, ja to ne znam. Ja vam govorim ono to sam imao prilike, isto kao i vi, da ujem od nekih ljudi koji su to zvanino... Nenad Vukasovi: Ja ne govorim o policiji. To mi nije poznato. Govorim o pritvoru i istrazi koja je voena protiv Jovice Staniia u vezi ubistva premijera Zorana inia. Vladimir Popovi: Ja sam rekao ta ja mislim da su razlozi. Niti sam uestvovao u njegovom privoenju, niti sam napisao nalog za njegovo privoenje, niti sam bio u policiji tog trenutka, niti u tuilatvu, niti u pravosuu, niti bilo ta. Kaem vam, pretpostavljam da je u vanrednom stanju to tako i mislim da je ovako. Ako niste zadovoljni ovim odgovorom, ja drugi ne znam. Nenad Vukasovi: Dobro. Nisam zadovoljan, mislim da niste sigurno vi potpisali bilo ta, niti ste bili na takvoj funkciji. Nego, da li vam je poznata eventualno izjava u istrazi?

Vladimir Popovi: Koju je dao Jovica Stanii? Nenad Vukasovi: Tako je, istranom sudiji, upravo vezano za ubistvo Zorana inia? Vladimir Popovi: Kako da ne. Nenad Vukasovi: Da li moete da kaete? Vladimir Popovi: Mogu, kako da ne mogu da kaem. Na tri ili etiri strane su baljezgarije oveka koji je mrtav uplaen doao u zatvor, ili policiju, ili ne znam gde i onda je na tri, etiri strane priao neke gluposti o tome kako ja znam ko je ubio Zorana inia, kako je mene drala vojna, dravna sluba bezbednosti, kako sam ja bio pijun UDBE u DB, kako sam ja kao mali voleo da nosim karirana odela, da budem Al Kapone, kako on mene zna od pre 1415 godina, i tako dalje, i tako dalje... Istina je ona koju zna cela javnost. Video sam ga jedanput u ivotu pre 5. oktobra na istoj toj slavi kod Vuelia u stanu. Nisam se ni pozdravio, ni rukovao, ni bilo ta, ali sam ga video, bio je u istoj prostoriji, a prvi put se sa njim u ivotu video 7. ili 8. oktobra kada sam sa Zoranom iniem doao u njegov stan. Ne da nisam imao veze sa njim i sa njegovom slubom, nego kaem vam, nikada u ivotu nikoga od njemu bliskih saradnika nisam video. Znai, baljezgarije, baljezgarije, baljezgarije. Skoro je to ovaj vama blizak list NIN objavio, ali ak i oni su morali da komentariu da su to gluposti i budalatine i da se stide zbog toga to je to tu napisano. Nenad Vukasovi: Poto vidim da znate njegov iskaz iz istrage... Vladimir Popovi: Ne znam. Nisam ga itao. uo sam od ljudi koji su mi rekli: Hej, bio je Jovica noas kada su ga priveli, na tri strane je lupetao neto o tebi, priao, svi su se smejali kada su to itali. Nenad Vukasovi: Dobro. Da li vam je poznato da je izjavio da mu je Zoran ini bio garancija Karli del Ponte? Vladimir Popovi: Kome je izjavio? Nenad Vukasovi: Istranom sudiji Vuku Miriu?

187

188

Vladimir Popovi: Nije mi poznato da je to izjavio. Stvarno ne znam. Ja uopte ne znam njegovu izjavu. Nisam itao. To nije tano. Nenad Vukasovi: Baljezgarije, ali ja samo pitam da li vam je poznat taj deo izjave? Vladimir Popovi: Ovo to se odnosi na mene. Ne znam da li je bilo tih stvari tu. Ja ovo sada ujem i kaem vam da nije tano. Nenad Vukasovi: Dobro, u redu. Vladimir Popovi: Znai, nije tano, poto sam upoznat sa tim kontaktom i odnosima i o tome sam opirno priao, ta je Zoran i koliko puta za Jovicu Staniia pitao Karlu del Ponte. Nenad Vukasovi: Nita. Pitao sam samo da li vam je poznat taj deo izjave. Nije. Idemo dalje. Neemo oko toga. Vladimir Popovi: Ali sam usput odgovorio na dodatno pitanje, da znam da to nije tano to je rekao. Ako vam je to vano. Nenad Vukasovi: Ne znam da li je to tano ili nije. To emo tek videti. Vladimir Popovi: Pa, ne, ako ste njegov advokat negde u nekom procesu, da znate da nije tano. Nenad Vukasovi: Ne. Nisam advokat. Vladimir Popovi: Dobro, onda neki kolega. Nenad Vukasovi: Nisam ni kolega. Vladimir Popovi: Ne. Nekom drugom kolegi koji ga brani. Nenad Vukasovi: Jako ste loe informisani, tako da... i drugo, nemojte mi imputirati otvaranje stranke i

Jovicu Staniia, da ja idem po Srbiji, govorim jako opasne rei koje mi upuujete. Vladimir Popovi: Da vam kaem, ja govorim u sudu pod zakletvom i vi za to, izvolite, moete da me tuite i da idemo na sudski proces. Jedva ekam. Nenad Vukasovi: Ne. Vladimir Popovi: Hoete da kaem ime oveka iz DBa koji vas je drao na vezi? Nenad Vukasovi: Mene nemojte akati, samo se ne uputajte u to. Govorili ste o tome, kada ste bili u Engleskoj maja 2002. godine, da je pokojni premijer zapoeo temu sa Englezima oko organizovanog kriminala. Da li je engleska ta sluba, uopte, ljudi sa kojima ste razgovarali na tu temu, imala kakvog ili ste vi, ili da li su oni spominjali JSO? Vladimir Popovi: Da li smo spominjali? Nenad Vukasovi: Jedinicu za specijalne operacije. Vladimir Popovi: Ne. I da pojasnim jo jedanput, znai ja sam bio prisutan sastanku koji je vodio predsednik jedne vlade sa predsednikom druge vlade, bez obzira to moda niste u ivotu bili u prilikama da prisustvujete takvim sastancima, moete da pretpostavite, pa, recimo, i ako jeste, utoliko lake, znate da se na takvim sastancima govori principijelno i naelno. Ne govori se o detaljima, ne govori se o operativi. Znai, Zoran je u tri reenice rekao ta mu treba. Predsednik vlade je rekao: U redu. Ime oveka za kontakt je to. Koje je vae ime? oveka, ministra policije ili Kneevia, ili ve koga je Zoran odredio, ne seam se, i onda su oni operativno nastavili da rade. O tome se nije prialo satima i satima, nego je to tema koja je trajala dva minuta. Nenad Vukasovi: I napravljena je neka saglasnost? Vladimir Popovi: A ta su oni radili to ne znam. ta su razgovarali, koga su pominjali, ne znam. Nisam prisustvovao. Rekao sam da je to bilo super, super tajno. Nenad Vukasovi: Zato to ste, koliko sam bar ja zapisao, ako sam pogreio, ispraviete me sigurno, rekli da je tada bilo, odnosno da se Englezi ukljuuju oko zemunskog klana.

189

190

Vladimir Popovi: ta? Nenad Vukasovi: Da se Englezi ukljuuju oko zemunskog klana? Vladimir Popovi: Pa, hajde da napravim jo jednu reenicu pre tog sastanka u Londonu. Znai, Zoran ini, kao predsednik vlade, posle pobune Crvenih beretki krajem 2001. godine, tokom decembra shvata da je najvei problem drave Srbije organizovani kriminal. Shvata i najavljuje na konferenciji koju dri 23. decembra 2001. godine u zgradi Vlade Republike Srbije gde analizira prethodnu godinu i najavljuje politiku Vlade Republike Srbije za 2002. godinu, da je 2002. godina godina borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali prvenstveno organizovanog kriminala. Svesni smo potpuno ko ini taj organizovani kriminal i ta taj organizovano kriminal predstavlja. Podsetiu vas da je u meuvremenu reena Ibarska magistrala i da su se tragovi JSO tu nali. Podsetiu vas da je Goran Petrovi smenjen neposredno poto je, on i njegova ekipa, poeo da reava predmet ubistva, nestanka Ivana Stambolia, i tragova Slube dravne bezbednosti i kombija Jedinice za specijalne operacije, koji se takoe pojavio tu. Informacije koje dobijamo o pobuni Crvenih beretki, ko stoji iza pobune Crvenih beretki i kakva je veza; u maju te godine saznajemo za Duana Spasojevia. Tokom pobune, tada ve znamo ko su, ta su. Jasno nam je da su uestvovali u otmici Mikovia, i tako dalje, ali smo nedovoljno moni zbog toga to nemamo: pod A, politiku podrku, tog trenutka najmonije politike stranke, ili pojedinica Vojislava Kotunice i predsednika Jugoslavije; znai, nemamo politiku podrku; pod B, imamo razorene institucije sistema koje smo nasledili; znai, Zoran ini je postao premijer ernobila koji je zatrpan betonom i vi znate da je to opasno, ali ne znate kada e, da li e za dan, ili za 100 godina to ponovo da eksplodira, ne znate koliko je jako, ne znate kolika je snaga, ne znate nita, a znate da ste odgovorni za sve to i da to morate da radite vrlo, vrlo oprezno i osetljivo. U meuvremenu je doao na elo dravne bezbednosti, znai, Zoran je primoran, i ta vlada, da i ono malo to je imala, to je to, vrh dravne bezbednosti, nije imala celu dravnu bezbednost, ali je imala naelnika i moda nekoliko ljudi uz njega i to je morala da preda u ruke Legiji i toj jedinici time to je to dala Bracanoviu i tim strukturama koje tu postoje. Mislim na Jovicu, i tako dalje, i tako dalje. I sada, znate koga imate kao protivnika, znate da sa njima treba da se obraunate, znate da je to jedini preduslov da Srbija ide dalje, ali nemate politiku podrku, nemate tehniku podrku, nemate organizacionu, nemate medijsku, nemate nita. Zbog toga, znai, iz tih razloga se Zoran ini obraa strancima da mu stranci pomognu; da bi se organizovani kriminal koji je olien u tome to se zove zemunski klan, vrh JSO, ostaci ratnika iz prethodnih 10 godina, ratni zloinci, ne znam ovi, ne znam oni, koji svi manjevie ine jednu grupu, jedan front, da bi se sa njima obraunali, ne moete da uradite to bez pomoi iz inostranstva. Prema tome, povod da se obrati inostranstvu je bio da bi se razraunao sa neim to se danas kolokvijalno zove zemunski klan. Tada se to nije tako zvalo, nego se zvao organizovani kriminal mafije, ljudi iz vrha drave ili institucija. Prvenstveno se mislilo na vrh Jedinice za

specijalne operacije, ljude koji su ostali u DB i tako dalje... Nenad Vukasovi: Dobro. Hvala vam na ovom. U svakom sluaju, u jednom delu se slaemo, zato se ne obratiti strancima u pomo. Tu se slaemo. Predsednik vea: Kolega, samo jedna napomena. Nemojte komentarisati, zaista, samo kroz pitanja. Nenad Vukasovi: U tom delu apsolutno. Predsednik vea: Dobro, to sada nije bitno, procesno, da li se slaete ili ne slaete. Nenad Vukasovi: Ovo sam vas pitao iz sledeeg razloga, da li vam je poznat, zato to vidim da sve vreme govorite o tom zemunskom klanu, JSO i tako dalje, da li vam je poznat iz marta 2002. godine intervju premijera dr Zorana inia, u kome kae da su poznati svi efovi mafija u 50 gradova u Srbiji. Moje pitanje je prvo: da li vam je poznato, a ako jeste, da li eventualno Englezi sa kojima ste razgovarali i pruili nam pomo, ukljuili se i u te gradove ili su samo bili skoncentrisani i locirani na zemunski klan? Vladimir Popovi: Radi preciznosti, to nije bio intervju premijera Zorana inia, to je bila konferencija za novinare DOS u Jagodini koju je drao ministar policije Duan Mihajlovi i na kojoj je bio prisutan i Zoran ini i na kojoj je Zoran ini rekao, poto je prethodno to bio razgovor sa publikom i onda se publika javljala i postavljala pitanja, zato nisu uhapeni ti, ti, ti, zato nam i dalje sede ovde tuilac za koga znamo da je po nalogu JUL hapsio, radio, i tako dalje. Zato nije smenjen ovaj, zato nije smenjen onaj, i tako dalje. Zoran, koji je pobesneo, znajui da su ti ljudi u pravu to sve to govore, ustao je i rekao: Ja se potpuno slaem sa vama i traiu od vlade da uradi sve to moe i ja se nerviram kada vidim da postoji Bela knjiga koju smo mi izdali, u kojoj je nabrojano 50 mafijakih organizacija u Srbiji i zna se u svakom gradu, to je to to znaju graani i to ak pie u policiji, u svakom gradu se zna ko je ef mafije u tom gradu, zna se ko su korumpirane sudije, zna se ko su korumpirani tuioci, ko je korumpiran u policiji, ko su korumpirani direktori, a nita se ne preduzima. Znai, to je tano to je Zoran rekao, prema tome, to nema veze sa tim da je on to neto znao i da je imao veze sa ovom... Nenad Vukasovi: U redu. Ja upravo zbog toga to je to rekao, pitam vas... Vladimir Popovi: Da li su Englezi to radili?

191

192

Nenad Vukasovi: Vi u maju mesecu imate kontakt sa Englezima i uspostavlja se tako jedan put saradnje da se sanira to zlo u Srbiji? Vladimir Popovi: Dau vam sada odgovor, pa da me ubudue to vie ne pitate. Ne znam ta su nai ljudi sa Englezima razgovarali od trenutka kada su poeli da pomau naoj policiji u borbi protiv organizovanog kriminala. Ne znam ko su ak ni ljudi. Nenad Vukasovi: Da li vam je poznato, da li je raeno, ne sada ta su razgovarali, nego kasnije, na teritoriji Srbije, s obzirom da ste bili na ipak jednoj visokoj funkciji? Vladimir Popovi: Pa, ne znam. Pretpostavljam da jeste, a pretpostavljam na osnovu toga to po uvoenju vanrednog stanja nisu uhapeni samo neki pripadnici zemunskog klana, nego su uhapeni mafijake organizacije u vie od 60 gradova u Srbiji i postoji reenih vie od 50 krivinih sluajeva ubistava i tako dalje, ne u Beogradu, nego u aku, Jagodini, Poarevcu, i tako dalje, i tako dalje. Vodi se vie od dvadeset sudskih procesa protiv raznih organizovanih bandi i grupa. Mislim ak da je prva presuda, da li u ovom sudu ili nekom sudu protiv organizovane grupe iz Kruevca, ne iz Beograda, tako da pretpostavljam da jeste, ali, ne znam, jer nisam bio prisutan tim sastancima. Nenad Vukasovi: Dobro. Hvala vam na tome. Moje sledee pitanje bi se odnosilo na samu akciju Sablja, ali u jednom delu, ne da bismo priali o kompleksnosti cele akcije, jer, kako kaete, ko zna koliko bismo dana priali. Vi ste rekli jednu vrlo interesantnu reenicu, odnosno, ako sam ja dobro zapisao, da je Sablja stala na motivima. Da li nam moete pojasniti ta to iz vaeg ugla znai, po vaem vienju, da je Sablja stala na motivima? Vladimir Popovi: Mogu da objasnim, ali to je moja lina, da tako kaem, opservacija i mogli ste, ako ste dovoljno paljivo sluali mene jue i pre mesec dana, da zakljuite ta to znai i zato se to desilo. Znai, kada kaem motiv, mislim na sledee stvari. Ubistvo predsednika vlade ne Srbije, nego bilo koje drave na svetu, od trenutka kada je prvi put u istoriji oveanstva jedan politiar ubijen, ima jedan naziv, a to je da je to politiko ubistvo i da je to politiki atentat. Nemam nikakvu dilemu ni ja, kao ni svi graani drave, ko su neposredni izvrioci i ta su ti neposredni izvrioci uradili, ne da nemam dilemu, nego je to dokazano. Izvinjavam se ako to sada ja...

Nenad Vukasovi: urite malo. Vladimir Popovi: Ne. Ja govorim nainom, izvinjavam se, nisam, ali govorim poto mene pitate, na taj u vam isti nain i objasniti ta mi znai motiv. Pa, dozvolite, onda mogu da pravim tu vrstu greke. Znai, skoro je izvesno da to kao tako postoji i skoro je potpuno to sve reeno, bar ono to znam i to sam imao prilike da vidim, policijski, materijalno, injenino, balistiki, kako god, meutim, da li postoji jedan graanin ove drave koji veruje da se, bez obzira koliko su oni sebe monim doivljavali, mislim na grupu koja je optuena, oni sebe jesu smatrali vrlo monim, oni su o sebi, moda opravdano, moda neopravdano, imali jako visoko miljenje, ali, toliko visoko miljenje da e oni ubistvom predsednika vlade preuzeti vlast, oni, bez politikih stranaka, bez politikih organizacija, jasno vam je da takav graanin ne postoji. Znai, ta je problem u ovom ubistvu? Problem u ovom ubistvu je to to svi znamo da je to politiko ubistvo, znai, to ne treba da se dokazuje. Ubijen je politiar. To to su ti koji su uestvovali u tome pokuali da njega predstave kriminalcem, ne samo sada, nego evo, u ova dva dana sam priao da su to sa njim radili od 1993. godine, upravo da ne bi smetao onom starom reimu, pa su radili posle 5. oktobra, pa su imali nameru, zato je i pripreman teren i medijski i politiki, i tako dalje, i tako dalje, da, kada jednog dana on bude ubijen, pa, boe moj, to su drave u tranziciji, to su lopovi, to su kriminalci, ubili su ga kriminalci, idemo dalje, nije politiko ubistvo. Nee biti. Ovo je klasino politiko ubistvo, zato to je ubijen ovek koji, ne samo to je bio predsednik vlade, pa samim tim mora da bude politiko ubistvo, nego je bio vrlo znaajan predsednik vlade u istoriji zemlje u kojoj vi i ja ivimo, a i mnogi drugi; znai, vrlo znaajno u tom smislu, to je posle 60 godina jednopartijskog sistema, mislim da je isti partijski sistem bio 1945, pa i Miloeviev on ovek koji je doneo novu mogunost demokratski sistem. Dalje, to je to predsednik vlade koji je prvi, posle 13 godina terora i diktature jednog reima, za veinu graana sveta i za veinu graana ove zemlje to je bila diktatura, sem za onaj mali povlaeni sloj ljudi koji je u tome profitirao, dobijao stanove, napredovao u karijeri i tako dalje, i tako dalje, ali za istoriju ovog naroda e period vladavine Slobodana Miloevia biti jedan vrlo ruan period diktature. To je ovek koji dolazi posle njega i koji Srbiju iz takvog stanja poinje svojom energijom, svojim znanjem, svojom inteligencijom, svojom sposobnou da vue strahovito brzim koracima u Evropu. Znai, to je jo jedan dodatni razlog da je to politiko ubistvo. Prema tome, kada sam rekao da fali motiv, mislio sam na to, ko su oni koji su zajedno sa izvriocima ovog posla pripremali, dogovarali ili najmanje jednim okom znali ta rade i davali im i namigivali im, moete to slobodno da uradite, imaete politiku podrku. Kada to kaem, mislim i na one koji su ih pripremali da takvu stvar urade i rekao sam to ovde, znai, poznato je da su to ljudi vrlo bliski Vojislavu Kotunici. Jedan je bio savetnik za bezbednost, danas se zove efom BIA. Drugi je bio ef obavetajne Slube Vojske Jugoslavije. Obojica su imali vrlo direktne kontakte sa ljudima koji su ovde optueni i zloupotrebljavajui ono to sam prethodno priao, njihov strah za odgovornost zbog toga to su u prethodnih 5, 10, 15, ili ne znam ve

193

194

koliko godina, uestvovali u neemu zbog ega danas mogu da zavre u zatvoru, da budu odvojeni od porodica, a oni misle da je to to su radili patriotski in, zloupotrebljavajui to, pumpali ih, podgrejavali ih i pripremali ih za tako neto, da bi, u krajnjem sluaju, ono to budu uradili, to je u krajnjem sluaju, i u izjavi, imao sam priliku da itam kao i vi, va klijent rekao, da to nije uradio iz mafijakih pobuda, nego je uradio iz patriotskih pobuda, da bi jedno zlo koje je pretilo toj asnoj Jedinici, Srbima mogao da sprei. Znai, ti razlozi, ako su to radila dva bliska saradnika Vojislava Kotunice, pa ak da su to radili i bez njegove saglasnosti, ak da jesu, to ne verujem, za to on mora da snosi odgovornost, a pri tom su oni politike linosti u javnom ivotu Srbije. Kada sam to rekao, mislio sam na to. Nenad Vukasovi: Dobro, hvala. To je ono traganje i mi isto tragamo za Brutom. Hteo sam da vas pitam, kada ve pomenuste mog klijenta, mog branjenika Zvezdana Jovanovia i njegovu izjavu, pitau vas samo o jednom delu koji mislim da bi se odnosio na vas, s obzirom da ste bili vezani za medije, za javnost. Da li vam je poznato kako, na koji nain, odnosno, uopte, da li vam je poznato da je izjava Zvezdana Jovanovia postavljena na sajt B92 u 16:50 i neto popodne, a da sasluanje Zvezdana Jovanovia poinje u 22,15 asova navee, a da su delovi izjave, kapitalni delovi izjave, postavljeni na sajt odnosno na internetu? Vladimir Popovi: Hoete da kaete, ako sam dobro razumeo, da pre nego to je va klijent bilo ta rekao, to to e on tek da kae kasnije, pojavilo se na B92, ranije? Nenad Vukasovi: Da. Vladimir Popovi: To nije tano. To garantujem da nije tano. Nenad Vukasovi: Pogledajte sajt. Vladimir Popovi: Nemam ta da pogledam, garantujem da nije tano. Znai, znam da je to nemogue. To je jo jedna podmetaina kao i ova danas u Svedoku to ste stavili da je propao sluaj za Ibarsku magistralu, za Stambolia, jer se pojavio DNK. Znai, to nije tano, a da vam kaem tano, ne mogu posle... Nenad Vukasovi: Prvo, nemojte, nisam ja dao nita u Svedoku i nemojte priati napamet i nemojte... Vladimir Popovi: Ne priam ja napamet i nisam rekao da ste vi lino. Kada kaem vi, pokazao sam

na vas sve. Moda vi niste. Nenad Vukasovi: Onda mene izuzmite iz tih vaih opservacija. Vladimir Popovi: Dobro. Niste vi. Evo, nije advokat Vukasovi, nego drugi je. Poznato je, opte je poznato, pretpostavljam i vama, ako nije, evo, rei u vam, moji odnosi sa televizijom B92 su bili neprijateljski, tako da moda bi za neke druge televizije mogao da vam dam odgovor. Za televiziju B92 ne mogu da vam dam odgovor, ali tvrdim, bez obzira to o njima nisam imao lepo miljenje, ali to se ovoga tie, tvrdim da to to ste sada rekli nije tano. Znai, tvrdim. Spreman sam da garantujem. Nenad Vukasovi: Dobro. Vi tvrdite, vi garantujete, evo to me... Vladimir Popovi: Ja ne znam, ali tvrdim da to nije tano, jer znam da nije mogue, poto sam bio prisutan kada se ta izjava Zvezdana Jovanovia pojavila i kada je dola do vlade, kada je reeno kako je do te izjave dolo, da se lomio nekoliko dana, da je u jednom trenutku traio nekog od inspektora da mu dovedu nekog od policajaca i da je rekao: Grize me savest, ne mogu vie da trpim, ja nemam veze sa kriminalom, ja nemam veze sa drogom, i dao je svoju izjavu. Nenad Vukasovi: Nemamo razloga sada ovde da... Vladimir Popovi: Ja vam kaem ta sam znao. Znai, da se to pojavilo tri sata pre toga to je nemogue. Znai, fiziki je nemogue. Po zakonima fizike. Nenad Vukasovi: To vi kaete i neemo pred ovim sudom da raspravljamo. Postoji dokumentacija koja se nalazi u ovom spisima. Vladimir Popovi: Ali to trebate da pitate nekog iz B92. Nenad Vukasovi: Ne. Pitao sam vas, da li sluajno znate. Ne znate, u redu. Hvala. Neemo oko toga. Ono to ne znate, ne znate, i neemo oko toga... Rekli ste jue ili, nije ni bitno, u toku vaeg izlaganja, svedoenja, pred ovim sudom, da, kada ste uli od te koleginice da se neto desilo u zgradi vlade, dolazite i idete pored Monumenta, kako sam ja to shvatio, kroz kafi i dolazite.

195

196

Vladimir Popovi: Ne. Ne idem pored Monumenta. Dolazim kolima do rampe. Tu ima jedna rampa. Ta rampa je pored Monumenta. Ja kolima doem... Nenad Vukasovi: To je iz pravca Admirala Geprata? Vladimir Popovi: Tano. Nenad Vukasovi: Da bih se ja orijentisao. I ulazite tamo u zgradu na ulaz broj 5 i tako dalje. Da li do dolaska, znai vaeg, da li ujete bilo kakav pucanj ili neto to bi vas asociralo na pucanj? Vladimir Popovi: Ne. Ovako. Ako ste dobro pratili, ja sam rekao, doao sam na parking 34 minuta poto je Zoran odveen, a odveen je koliko sam upoznat na osnovu onoga to sam imao prilike da ujem, desetak minuta poto je ubijen. To prostom raunicom, znai, da sam ja u trenutku kada je on bio ubijen, bio 14 minuta daleko od parkinga vlade, pri tom se vozim u automobilu koji je blindiran i da sam bio i na samom parkingu ne bih uo, a pogotovo to sam, mogu to da rekonstruiem, u trenutku kada je Zoran ini ubijen bio najmanje kilometar i po ili dva daleko od zgrade vlade. Nenad Vukasovi: Nita. Ne aludiram na vae... Vladimir Popovi: Ne mislim da aludirate, nego vam objanjavam zato nisam uo metak. Mogao sam... Nenad Vukasovi: Upravo bih hteo da vas pitam zato to ste rekli da, kada ste ulazili, neko iz tog obezbeenja ili tamo neko od ljudi koji su bili tu, rekli su vam, sklonite se, na neki takav nain, puca se? Vladimir Popovi: Tano. Nenad Vukasovi: Pa vas pitam, da li tog momenta, kada ste vi pristigli, da li se jo uvek neto, je li se uje pucanj ili je to samo... kako to da protumaim? Vladimir Popovi: Nije. Zoran ini je ubijen 14 minuta pre toga i 14 minuta pre toga su oni koji su bili tu uli dva pucnja, ali morate da poete od toga da ljudi, nisu roboti. To su ivi

organizmi, pogotovo taj neko ko je shvatio ta mu se desilo. Policajac je, zaduen je i ubili su mu predsednika vlade, tu na radnom mestu i normalno da su se u tom strahu i u toj panici, verovatno narednih 5 sati krili. Mi narednih nedelju dana nismo ulazili vie na ta vrata, iako je to bilo potpuno iluzorno, nego smo ulazili u neki tunel, nije imao vie ko koga tamo da ubije, ali smo ili upravo zbog toga. Prema tome to... Nenad Vukasovi: To sam vas pitao samo radi pojanjenja. Vladimir Popovi: To to je rekao, puca se, nije rekao zato to je 30 sekundi pre toga neko pucao, nego zato to je i dalje u strahu, oku: Hej, beite, beite, idite u zvono, idite ovde, i tako dalje... Nenad Vukasovi: Kada ste dolazili, da li moete da se setite, znai, kada ste doli do te rampe kakav je bio parking, da li je bilo vozila na parkingu vlade, ili kakva je situacija bila? Vladimir Popovi: Ne mogu, ali bio je onako relativno prazan. Moda i sasvim prazan. Ne znam da li je bilo jedno ili nijedno vozilo. Nenad Vukasovi: Dobro. Hvala vam. Hteo bih sledee da vas pitam, jue je kolega Boa Prelevi vas pitao neto u vezi razgovora, ali ja neu na tu temu razgovora sa Milanom Veruoviem, pa ste rekli da ste i sa gospodinom edomirom Jovanoviem... ne, ne pitam to. Rekli ste da ste razgovarali i sa Bijeliem... Vladimir Popovi: Sa? Nenad Vukasovi: Bijeliem. Pretpostavljam da je to Aleksandar Bijeli voza. Moje pitanje je, da li ste sa jo nekim iz obezbeenja razgovarali? Vladimir Popovi: Razgovarao sam sa bratom Milana Veruovia. Nenad Vukasovi: Ali, da li ste razgovarali sa nekim od ljudi koji su tog dana pored... Vladimir Popovi: Jesam. Jesam, samo se ne seam kako se tano zovu. Ne znam kako se zovu. Jesam, sa svima sam razgovarao i tog dana sa kim sam mogao i narednih dana sam razgovarao, bilo tako to su oni dolazili kod mene, bilo tako to sam ja iao kod njih, bilo tako to smo se viali. Ja sam bio relativno blizak sa tim ljudima, ukljuujui i

197

198

tog Milana Veruovia i to to sam jue rekao, mogu da ponovim i sada, razlog to sam ja tada njega pozvao je to sam tada u oktobru ja, kao i stotine nas, prvi put uo, prvi put uo, da je on rekao da postoji trei metak. Hajde, ako ja to nisam uo, ali kako to nisu uli i drugi ljudi sa kojima je on razgovarao. Znai, ni Saa Bijeli, ni njegov brat, ni Nenad Mili, ni Vladimir Bogosavljevi, ni ljudi iz policije, znai neko bi nekada to uo. Ono to je meni bilo udno kako se to desilo? Ne tvrdim da se njemu sedam meseci kasnije nije razbistrilo sve oko toga to se desilo, jer to je straan ok i da se onda naknadno setio toga, pa mi je bilo udno kako se toga setio i zbog toga sam ga zvao. Nenad Vukasovi: Ne elim da raspravljamo o gospodinu Veruoviu i tim vaim, to ste rekli jue, ja sam samo pitao, da li ste od ljudi koji su tog dana dovezli premijera u zgradu... Vladimir Popovi: Jesam, razgovarao sam, ali ne znam kako se zovu i ne znam sa kim. Znam Bijelia zato to sam lino poznavao samo Sau Bijelia, Milana Veruovia i njegovog brata. Ove ostale sam znao, zdravo, zdravo, ali nikome ime nisam znao i nikada sa njima nisam razgovarao. Sa nekima od njih tog dana nisam ja bio jedini koji je razgovarao, jer je tu doao i Nenad Mili, doao je i Zoran Janjuevi, doli su ljudi iz policije i oni su ulazili u te nae kancelarije i puno smo razgovarali povodom toga i objanjavali su nam kako se desilo i kako je Zoran pao i kako se okrenuo i kako se nije okrenuo i tako dalje, i nije bilo prie ni o vratima, ni o treem metku. Bilo je nekih nejasnoa, da li se neko javio ili se nije javio, da li se javila Morava, nije se javila Morava i tako dalje. Bio sam prisutan i uo i nikada niko nije do tog razgovora, intervjua Milana Veruovia u Kaiprstu B92 nikada niko nije uo da je neki trei metak postojao. Nenad Vukasovi: Dobro. Nije vae da vas upoznajem, to je u sudskim spisima. Vladimir Popovi: Ja vam kaem ta ja znam, a ja znam dosta, poto sam sa tim ljudima bio tu svaki dan. Nenad Vukasovi: Rekli ste ta ste rekli, prema tome ne elim da vas ja pitam bilo ta to kod vas nije prisutno, odnosno znate. Hteo bih sledee, vezano za JSO, vi ste to spominjali u jednom kontekstu tako neke organizacije koja je bliska kriminalu i tako dalje, pa ste... Vladimir Popovi: Jedan deo. Nisam rekao cela Jedinica.

Nenad Vukasovi: Da. Jedan deo i vi ste se ak i ogradili, od mnogih tamo ljudi sigurno ima mnogo asnih... Predsednik vea: Kolega, samo radi skraenja procedure, zaista, ako moete pitanja, jer ovi uvodi traju zaista beskrajno. Nenad Vukasovi: Ja elim da razjasnim stvari. Predsednik vea: Dobro, vi razjanjavate na taj nain to priate, prepriavate. Posavite pitanje. Nenad Vukasovi: Pitanje je, da li sem Milorada Lukovia Legije i, kako ste jue spomenuli, vulkanizera, znate jo nekog iz komande JSO? Vladimir Popovi: Ne. Ja ne znam ni vulkanizera. Ja poznajem samo Milorada Lukovia. Nikada nikoga drugog nisam video. Nenad Vukasovi: Nikoga iz komande JSO? Vladimir Popovi: Nikada nikoga video nisam sem Milorada Lukovia. Nenad Vukasovi: Dobro. Da li imate saznanja poto poznajete samo Milorada Lukovia, da li imate saznanja posrednih ili neposrednih, ko je to iz rukovodstva, iz tog vrha, ko je taj mali broj JSO koji je uao u te vode kriminala, da li je to raieno, da li je to utvreno, identifikovano? Vladimir Popovi: Mislim da nije. Naalost, mislim da nije. Naalost, mislim da je jedan deo njih i danas u ministarstvu unutranjih poslova, u andarmeriji, jedan deo. Ne znam tano koji je taj deo. Jedan deo je napustio andarmeriju i sprema se da ode i osnuje firmu za obezbeenje na Bliski Istok gde e da saeka svog komandanta koji e da pobegne iz zatvora kada bude dobio osuujuu presudu. Znai, ali ja ne znam kako se ti ljudi zovu niti mogu da dokaem. Nenad Vukasovi: Da li ste tokom te akcije Sablja jedino za nju se vezujem, kasnije vi ste sami rekli da ste ve napustili tamo negde u maju mesecu...

199

200

Vladimir Popovi: 4. jula. Nenad Vukasovi: 4. jula... Vladimir Popovi: Kad je bila Sablja, bio sam. Nenad Vukasovi: Da li ste eventualno moda radili na imovinskoj, kako bih rekao, podlozi, odnosno imovini pojedinih pripadnika JSO u smislu utvrivanja vrednosti koje poseduju, imaju, da li su u pitanju nekeretnine? Vladimir Popovi: Ja ne znam da je to iko radio. Nikada nisam uo za tako neto. Nenad Vukasovi: To vas pitam. Da li vam je poznato, da li je neko uopte radio oko toga koliko su ti ljudi ili pojedinci bogati, nisu bogati, da li imaju nekretnine? Vladimir Popovi: Mogue da je neko radio. Ne znam. Nenad Vukasovi: Nije vam poznato? Vladimir Popovi: Nije mi poznato. Nenad Vukasovi: Kada ste govorili o edomiru Jovanoviu, gde ste rekli da je on bio tako vrlo sposoban mladi, vredan, da je odlazio i tako dalje i izvravao sve naloge i odlazio u ilerovu, odnosno u Surin. Mene zanima da li je on davao, odnosno davao bilo kakav izvetaj o tim nekim razgovorima ako je vodio tamo, ako je davao, kome? Vladimir Popovi: Pa, ako ste sluali dobro jue, rekao sam da nisam ja slao edomira Jovanovia. Nenad Vukasovi: Nisam to ni mislio. Vladimir Popovi: A, ako ste dobro sluali ja sam jue rekao da je edomir Jovanovi znao da ja i to njegovo, to mora sa njima da se via, ne odobravam puno zato to najmanje, blago reeno, prema tim ljudima imam jednu vrstu netrpeljivosti i o takvim stvarima nismo

razgovarali, a jo manje da bi mi neto priao ta je radio i ta mu je bio zadatak i tako dalje. Izneo sam jue jedan od primera za koji sam rekao da moe da postoji i da moe da bude takozvani nalog, ako je stigla informacija sprema se sukob izmeu JSO i SAJ, da Zoran kae: edo, idi vidi ta je to, je li tano ili nije, jer je bilo na hiljade stvari koje su bile neproverljive. Nenad Vukasovi: Upravo zbog te reenice vas pitam, sami ste rekli... Vladimir Popovi: Sigurno je, kada je proverio, doao kod predsednika vlade i rekao mu, proverio sam, nije nita, ili, proverio sam, ozbiljno je, pa je onda posle toga bio sastanak izmeu predsednika vlade, ministra, i tako dalje, i tako dalje. Nenad Vukasovi: Da li vam je poznato, da li su raene bilo kakve pismene beleke? Vladimir Popovi: Nije mi poznato. Nenad Vukasovi: Nije poznato. Da li vam je poznato da li je o tim saznanjima o kojima je izvetavao premijera, ilo, moda, paralelno upoznavanje i ministarstva unutranjih poslova, odnosno ministra Duana Mihajlovia, odnosno odreene resorne...? Vladimir Popovi: Pretpostavljam. Verovatno. Nije mi poznato, nisam bio upuen uopte u taj proces. Nenad Vukasovi: Znai, ne znate dalje nita o tome? Vladimir Popovi: Ne znam tano, ali pretpostavljam da jeste. Pretpostavljam. Ne znam tano. Nenad Vukasovi: Imao bih jo jedno pitanje, da li vam je poznato zbog ega je u fazi istraivanja Sablje, akcije najirih razmera, to je sada poznato i kod nas, u suzbijanju tog organizovanog kriminala, zbog ega je sruena ilerova ulica, odnosno zgrada u ilerovoj ulici do temelja? Vladimir Popovi: Ne. Nije mi poznato. Poznato mi je ono to je poznato i svima. Nenad Vukasovi: Ne znam ja ta je poznato svima. Meni je nepoznato.

201

202

Vladimir Popovi: Niste bili tada u Beogradu? Nenad Vukasovi: Jesam bio, ali mi ni danas nije poznato zato je sruena. Vladimir Popovi: Pa, sruena je na osnovu reenja o nelegalno izgraenom objektu, pa kao to se rui kiosk, samo je tada sruena ilerova. Razlika moe da bude utoliko to kiosk ima 10 kvadrata, a ovo je imalo nekoliko hiljada kvadrata, ali u toj atmosferi koja je tada postojala potpuno mi je prirodno da je sprovedena zakonska naredba da se takva stvar uradi ba tada, a ne 5 dana kasnije, ne 10 dana kasnije. To je ono to mi je poznato. Nenad Vukasovi: To je ono to je vama poznato? Vladimir Popovi: Tano. Za to su vam adresa Skuptina grada i nadleni inspektori. Nenad Vukasovi: Ne, u redu je. Ne ulazim dalje, samo sam pitao. I imam ustvari, samo jo jedno pitanje, time bih zavrio da li je eventualno u kontaktima vaim sa premijerom dr Zoranom iniem Slubeno, privatno, svejedno, u vaim kontaktima, nakon izruenja Slobodana Miloevia, bilo rei o 5 miliona dolara nagrade? Vladimir Popovi: Pa, naravno da nije. To je jo jedna od podmetaina. Nenad Vukasovi: Pitam da bismo razjasnili. Vladimir Popovi: Ne. Kada me pitate, da vam kaem. Nenad Vukasovi: Sluam. Vladimir Popovi: Naravno da nije i naravno da je to netano i naravno da je to jo jedna od podmetaina ove grupe koja je ruila Zorana inia i koja, kada trai da se rui DB zato to se objavila fotografija izruenja Miloevia, pa se shvati posle mesec dana da to nije ba dovoljno, pa ne moe da smeni naelnika koji je uhapsio ubice sa Ibarske magistrale, to je neko objavio fotografiju. Onda se smisli u tim krugovima vaim, pardon, ne mislim na vas lino, izvinjavam se, ali u tim nekim krugovima koji su podravali i danas podravaju tu neku priu, a vidim da je i vama ta tema bliska,

izmislili priu kako, eto, aha, 5 miliona je bila raspisano za Slobodana Miloevia kada ga neko izrui. Ja mogu da vam dam odgovor na drugo pitanje. to ne pitate Vojislava Kotunicu, je li uzeo neko i ko 7 miliona maraka za ovih 14, jer je i za njih bilo raspisano izmeu 300 i 500 hiljada. To nikome ne pada na pamet da pita. Zato? Nenad Vukasovi: Ne, budite sigurni, pitaemo. Vladimir Popovi: Ne, pitam. Zato nije pitao do sada, pa zato to je on patriota. On je to uradio zbog dvosmerne saradnje, a tih 5 miliona je uzeo Zoran ini. To je jedna podmetaina vojne Slube bezbednosti, savetnika Vojislava Kotunice, savetnika i... ljudi mafije i evo, do dananjeg dana, naalost, i dalje se vue, iako je taj ovek ve dve godine mrtav. Nenad Vukasovi: Gospodine predsednie, hvala, ja nemam vie pitanja.

203

204

7. Pitanja advokata Aleksandra Popovia

Predsednik vea: Nastaviemo sa izvoenjem dokazne radnje sasluanja svedoka Vladimira Popovia. Pravo na pitanje ima advokat Aleksandar Popovi. Aleksandar Popovi: Gospodine Popoviu, u vaem jueranjem izlaganju rekli ste da su vam govorili da su mnogo jaki, nemojte da se kaite sa njima, to ljukina ekipa podmee i tako dalje. Ostalo je samo nejasno, bar meni, ko vam je to govorio, ako moete? Vladimir Popovi: Konkretno tu reenicu, Ljubia Buha. Aleksandar Popovi: Da li moete da nam kaete, kada govorite o zemunskom klanu, da li tu podrazumevate i Ljubiu Buhu? Vladimir Popovi: Pa, ja sam pokuao danas to da objasnim. zemunski klan je naziv koji je figurirao i pojavio se, dodue nezvanino u javnosti tek tokom akcije Sablja, tokom 2002. godine. U direktnom znaenju zemunskog klana, Ljubia Buha, mislim da nije bio deo toga, a ako je ta, nekad zemunskosurinska grupa, to ne znam, 1996, 1997, 1998. godine bila jedinstvena, onda verujem da je bio deo toga, ali u ovom smislu i ovo o emu se danas govori, mislim da su se oni formirali zbog toga da bi se odvojili od Ljubie Buhe, smatrajui da prevazilaze njegove kapacitete i njegove moi i da su nali mnogo jae i vrednije mentore nego to im je bio Ljubia Buha kada su doli u Beograd, pa ih je primio na stan i hranu. Aleksandar Popovi: Da li mi moete objasniti, s obzirom da ste rekli da 2002. godina je trebala da bude godina borbe protiv organizovanog kriminala, da li je to podrazumevalo i borbu protiv Ljubie Buhe i ljudi slinih njemu? Vladimir Popovi: Naravno. Protiv svih koji su se bavili kriminalom. Aleksandar Popovi: Hoete li mi rei, da li su informacije koje ste dobijali od Ljubie Buhe u toku 1998. i 1999. godine... Vladimir Popovi: Ne. Ja ga nisam poznavao pre 5. oktobra 2000. godine. Niste dobro sluali.

Aleksandar Popovi: Ja se onda izvinjavam. Onda je to greka. Da li moete da nam razjasnite, jue ste govorili o bacanju bombe na sedite DSS i lica koja su eventualno umeana u to, na osnovu kojih informacija imate ta saznanja? Vladimir Popovi: Da vam kaem, jue sam to, evo, pogledajte zapisnik, ja mislim jedno 10 minuta priao. Gubimo vreme, do detalja sam rekao i tada kada se desila bomba ta smo tada znali, ta smo tada pretpostavljali, a i kasnije ta sam uo. Aleksandar Popovi: Ja u vrlo precizno, samo, da li je to na osnovu policijskih informacija i tuilatva? Vladimir Popovi: I jednih i drugih. Aleksandar Popovi: Sada, ja u vam onda postaviti pitanje, s obzirom da na osnovu tih policijskih informacija je podignuta optunica. Vi ste jue oznaili druge ljude koji nisu pomenuti u optunici vezano za to? Vladimir Popovi: Moda sam napravio lapsus, stvarno ne znam ko je bacio bombu niti me je to interesovalo. Aleksandar Popovi: Rekli ste... Vladimir Popovi: Neki pripadnici klana. Aleksandar Popovi: Ja sada moram da vas pitam, s obzirom da su to moji branjenici. Rekli ste da su Simovii bacili bombu na sedite DSS. Vladimir Popovi: Izvinjavam se ako nisu. Izvinjavam se i vama i Simoviima, ako nisu. Meni su svi isti. Aleksandar Popovi: To je greka. Vladimir Popovi: Izvinjavam se.

205

206

Aleksandar Popovi: Samo sam to hteo da razjasnimo. Vladimir Popovi: Ne znam ko je bacio. Neko od njih. To je mislim irelevantno. to se mog izlaganja tie i prie koju sam ja jue izneo, nisam priao o tehnikim detaljima nego o atmosferi, ta znai bavljenje politikom, odgovor sam davao kada mi je postavljeno pitanje, ta mi je znaila reenica da sam rekao da se Duan Spasojevi poeo baviti politikom, pa sam onda to izneo kao primer. Ako sam pogreio taj tehniki detalj, izvinjavam se. Aleksandar Popovi: Ja bih se vratio na 12. mart, da li moete da nam kaete, od trenutka kada ste se parkirali na parkingu kod kafia Monument i taj put do zgrade vlade, da li ste primetili neka uniformisana lica da idu ka vama, ili lica sa orujem ili neto slino? Vladimir Popovi: Ne. Ne seam se toga. Seam se samo da je neka osoba bila tu na vratima vlade. Imao je puku. Svi su imali puke. Aleksandar Popovi: To me zanima samo, znai ne na vratima vlade, taj put? Vladimir Popovi: Ne seam se. Moda je bio neko. Stvarno se ne seam. Aleksandar Popovi: U redu ako se ne seate. Vladimir Popovi: Bio sam u oku ta se desilo. Trao sam da vidim ta se desilo. Nisam video nikoga. Nisam znao da je Zoran ubijen. Ja sam samo dobio informaciju da je neko pucao na Zorana. Nisam znao da li je uopte pogoen, ranjen, promaen i tako dalje, tako da se tih detalja ne seam. Pri tome, to ako znate gde sam se parkirao, to je rampa. Odatle do ulaza u zgradu vlade ima moda tridesetak metara. Aleksandar Popovi: To je nesporno. Takoe ste pominjali krv koju ste videli kada ste uli. Vladimir Popovi: Seam se onako, kao kroz maglu, negde na stepenicama, ili na neemu tu u ulazu ili na pragu, ne znam tano. Aleksandar Popovi: Otprilike lokva neka, kolika je?

Vladimir Popovi: Pa, tamo gde je po zapisniku slikano, pretpostalvjam da je to slikano, fotografisano. Tu gde ste videli tu fotografiju tu sam i ja video, samo ne seam se uopte detalja niti je to bilo vano. Aleksandar Popovi: Znai, samo se krvi seate generalno? Vladimir Popovi: Da. Da. Aleksandar Popovi: Dobro. Kaite mi, da li imate saznanja kada je Duan Spasojevi postao toliko moan u tim kriminalnim krugovima, otprilike da opredelimo neki vremenski period? Vladimir Popovi: Pa, jue sam to detaljno objanjavao. Ne znam, verujte mi, nisam bio ekspert ni za tu grupu niti protiv te grupe, ali poto me je muka naterala zbog toga to smo se takvim poslom bavili i dok sam bio u vladi, a i kasnije, jer sam bio na meti te grupe, sticajem okolnosti, samo zato to sam spletom nekih ivotnih okolnosti doao da se bavim nekim poslom, mislei da inim dobro ovoj zemlji, pa znam tako neke detalje, ali ne mogu to da tvrdim. Jue sam to objanjavao. Mislim da je njegov uspon poeo 1998. godine, 1999. godine. Mislim da je da tako kaem, strano moan postao 1999. i 2000. godine, kada su se zbivale te najgore politike zloupotrebe vrha drave, podzemlja, kriminala, ljudi iz policije i tako dalje, i mislim da je od 2001. godine preuzeo i primat u trgovini drogom; da su do tada bile jo neke grupe, jer nije se smelo udariti na ekipu JULa, na, ne znam, ovu ekipu, ili, kako ve pretpostavljam da je bilo, a kada su ih poistili, onda posle, ili 5. oktobra, ili ve tada tokom 2000. godine, onda mislim da je to tokom 2001. godine postao monopolista u prodaji droge. Ne znam sada, stvarno, kako bih mogao da vam kaem. Mislim 1999, ili 2000. godina je period kada on postaje strano moan. Aleksandar Popovi: Molio bih da razjasnite to ste jue rekli da je postojao monopol koji su Spasojevi i njegova grupa dobili uz pomo drave. Pretpostavljam da je to sada ovo o emu smo govorili? Vladimir Popovi: Jue sam lepo rekao. Aleksandar Popovi: Mene sada zanima samo... Vladimir Popovi: Oni su za dravu radili poslove vrlo osetljive i bitne. Niko nita ne radi ni za koga na ovom svetu dabe, a pogotovo ti ljudi za dravu. ta je njima drava dala? Drava

207

208

im je dala, kao to je davala i ranije nekima drugima. Vi se bavite vaim poslovima, kradete automobile, otimate, nemam pojma, prodajete drogu i tako dalje i dobijali su monopol, a ove druge grupe im nisu bile potrebne, jer uvek je dravi lake da sa jednom grupom i sa dvojicom ubica isti protivnike, nego da ima trideset i da onda razmilja, da li je onaj propevao, nije propevao, ta e onaj da uradi... Bolje da kontroliete jednog. To je taj momak. Aleksandar Popovi: Upravo smo sada konstatovali da je 2001. godina ta, kada je on uspostavio potpuni monopol. Vladimir Popovi: Trgovinom drogom, zato to je iskoristio priliku da su nestali JUL, SPS, radikali, ne znam ve sve ko, ko je titio te neke druge grupe. Nisam stvarno ekspert za to, ali pretpostavljam da je to tako bilo i znam na osnovu onoga to zna svako ko je to hteo da zna i znate da su se tokom 2001. godine, novembra, decembra, pa ak i januara i februara, pardon, 2000. godine, posle 5. oktobra, novembra i decembra i 2001. godine, na beogradskim ulicama ubijeni ljudi za koje je policija zvanino rekla da su ogromni i veliki znaajni trgovci drogom i praktino je ostao samo Duan Spasojevi. Aleksandar Popovi: Da li to znai da je i 2001. godine drava pruala prostor i dozvoljavala monopol? Vladimir Popovi: Naravno da ne znai. Ako ste sluali stvarno, evo, dva dana sam priao oko pet sati, objasnio sam to do najsitnijih detalja. Mislim, ako vam tu neto nije bilo u mom izlaganju jasno, ili vam se ini da sam ja tokom prethodnog izlaganja u bilo kom trenutku napravio asocijaciju da je Duan Spasojevi bio tien od strane drave, podsetite me na to, pa u razjasniti, ako sam napravio greku. Aleksandar Popovi: Ja samo pokuavam da to razjasnim, poto Vladimir Popovi: Kako da vam kaem... Aleksandar Popovi: Samo konstatujemo da je 2001. godina kada on ima potpuni monopol. To je godina kada je vlada u kojoj ste vi bili na vlasti. Ja vas pitam da li je drava... Vladimir Popovi: Nemojte upotrebljavati reenice i nemojte izvlaiti zakljuke koji nisu tani. Ovo to sada radite je kvazilogika. Ne moe se to zakljuivati na osnovu onoga to sam rekao, poto to nisam rekao. Rekao sam da mu je monopol dala drava. Koja drava? Drava Slobodana Miloevia, kada je za tu dravu ubijao, pljakao i ta

je ve radio, tukao opoziciju, iao na mitinge i tako dalje. Ono to jo nije imao apsolutno u svojim rukama, to su neke sitne grupe ili moda velike, ne znam kakve su, koje su prodavale drogu, na koje nije smeo da udari jer su oni imali zatitu delova sistema koji je i dalje u dravi vladao. Kada je doao 5. oktobra i kada je Miloevi sa vlasti nestao, kada te grupe, neke druge, vie nisu imale nikakvu zatitu, Duan Spasojevi je njih poistio, ne zato to mu je za to dala dozvolu drava, nego zato to je uz sebe imao najmoniju jedinicu u dravi, ili deo jedinice u toj dravi, zato to je u meuvremenu ve bio organizovana grupa sa mainkama, imao je iza sebe ne znam koliko stotina ubistava. Znai, na nain kako kriminalci dolaze do monopola tako to ubijaju protivnika. Prema tome, to sam rekao i za jedan i za drugi sluaj i nikako ne moe da se izvue zakljuak ovaj koji ste vi izvukli. Aleksandar Popovi: Dobro. Zato sam vas pitao. Vladimir Popovi: Ne moe nikako. Aleksandar Popovi: Samo jo jedno pitanje. Da li ste vi Ljubie Buhe prijatelj? Vladimir Popovi: Ne. Ako vam to nije jasno, mogu i to da objasnim i o tome sam priao. Aleksandar Popovi: Da li vam je Ljubia Buha objasnio zbog ega je doao kod vas kada je imao najvei problem u svom ivotu, nakon tog atentata, da sa vama razgovara? Vladimir Popovi: Pa, ako ste to sluali, rekao sam da sam onog dana kada je pucano na njega, otiao i rekao mu da dolazim ispred drave, ispred vlade, ne dolazim kao privatno lice da mu kaem, brate, je li ti teko, reci da ti pomognem, nego sam rekao: Hej, alju me ljudi da kae sada, doi u policiju i ispriaj sve i, rekao sam danas vaem kolegi, da je posle toga odlazio u policiju, ali da nije hteo da im kae. Razlozi to nije hteo da im kae, jer se plaio moi koju su imali ovde optueni, da je njihov uticaj u policiji bio mnogo vei, da su imali puno svojih ljudi, da bi ta informacija, da je ume poeo da pria, mnogo pre dola do policije, nego to bi mi, takvi kakvi smo bili, nesposobni i nedovoljno moni, kao vlada, da bilo ta uradimo i nije hteo da razgovara. Kada je shvatio, ne znam zato je to shvatio, ili, da li ga je neko savetovao, ili je sam razmiljao, jer je shvatio da nema druge zatite sem zatite drave, doao je do onoga koji mu je 10 dana pre toga nudio tu pomo drave. Ispriao mi je, rekao mi je, jesi li spreman da ti kaem, ta imam da ti kaem. Posle dananjeg dana vie nita nee biti isto, a ti proceni, da li moete da mi pomognete. Ispriao, ja otiao, predao se dravnim organima. To je razlog. Nije razlog prijateljstvo.

209

210

Aleksandar Popovi: Na ovo pitanje ste moda ve odgovorili, ja se izvinjavam ako u se ponoviti, samo da mi objasnite zbog ega edomir Jovanovi nije komunicirao sa Ljubiom Buhom, jer ste rekli da, s obzirom da je iveo u Surinu, bio je blizu Ljubie Buhe? Vladimir Popovi: I to sam jue takoe, objasnio. Rekao sam da je Ljubia Buha od ede Jovanovia neposredno tada, da li posle 5. oktobra ili u januaru, nemam pojma, traio da mu edomir Jovanovi sredi da dobije dozvolu za noenje pitolja i da je edomir Jovanovi obeao da e mu srediti i nije mu sredio i onda se ovaj naljutio i onda se eda naljutio na njega i vie nisu... Aleksandar Popovi: I od tog momenta vi poinjete da komunicirate sa njim? Vladimir Popovi: Molim? Aleksandar Popovi: Vi poinjete da komunicirate? Vladimir Popovi: Ne. Ja sam sa njim imao kontakt od 5. oktobra, kao to sam i objasnio, s tim to u tom periodu kada nije uopte razgovarao sa edomirom Jovanoviem, razgovarao je samo sa mnom, ili moda sa jo nekima drugima, ali ja to ne znam. Znam za sebe. Aleksandar Popovi: Evo, samo da razjasnimo, da li ste vi pravili razliku izmeu Ljubie Buhe i Duana Spasojevia u nekom globalnom smislu, ili ste ih doivljavali kao ljude... Vladimir Popovi: Ja nisam znao ko je Duan Spasojevi. Prvi put sam uo u maju mesecu, a onda sam posle toga od pobune Crvenih beretki shvatio da je to ustvari ef te neke grupe, tako da ne znam kakvu vrstu razlike. Kaem vam, nisam se ja viao sa Duanom i sa ovim, pa da bih sada mogao da cenim. Aleksandar Popovi: Evo, sada u vam rei, s obzirom samo da ste rekli, iskoristiu va izraz, da su vam se gadili kontakti edomira Jovanovia i tako dalje. U isto vreme vi ste bili u kontaktima sa Ljubiom Buhom? Vladimir Popovi: Tano, ali ljudi rade stvari koje im se gade, naroito kada doete na takve funkcije kao to sam ja. Gadilo mi se i sa nekim ministrima da razgovaram, pa sam morao svakodnevno. Ali to nema nikakve veze.

Aleksandar Popovi: Nita vie. Hvala vam.

211

212

8. Pitanja advokata Aleksandra Zaria

Predsednik vea: Pravo na pitanje ima advokat Aleksandar Zari. Aleksandar Zari: Ja nemam puno pitanja. Jedno pitanje jue je ostalo nedoreeno; na pitanje kolege Bulatovia o odnosu pokojnog Zorana inia i Vuka Drakovia, tj. porodice Drakovi nakon Ibarske magistrale. Ako bi mogao da odgovori kakav je odnos bio izmeu njih? Vladimir Popovi: Da. Mogu da odgovorim. Bio je odlian odnos, prijateljski odnos, s tim to je, kao to svi graani znamo, u odreenim politikim fazama zbog toga to je izmeu pojedinih lidera dolazilo do politikih razmirica, dolazilo do pekida te komunikacije. Kao to znate, Vuk Drakovi, porodica Drakovi ili SPO i Zoran ini su bili koalicioni partneri do trenutka dok Vuk Drakovi, zajedno sa Socijalistikom partijom Srbije nije sklonio Zorana inia kao gradonaelnika i onda krenuo preko svoje televizijske stanice Studio B da vodi nezapamenu hajku vreanja Zorana inia i Demokratske stranke i to je trajalo sve dok je on bio na vlasti, dok je imao mo. Odnosi izmeu njih su bili vrlo hladni. Nisu uopte razgovarali. Ako znate, a pretpostavljam da znate, stav i odnos da Zoran ini nije bio ta vrsta politiara kao Vuk Drakovi ili Vojislav eelj, da privatne stavove ili razmirice ili prljav ve iznosi u javnost, da je bio vrlo diskretan, da je bio jako obrazovan ovek, da je strano vodio rauna o tome ta govori i kako govori, niste mogli nikada da ujete od njega nijednu jedinu runu re za protivnike. Znai, ako me pitate politiki, u tom trenutku bili su na dva razliita pola, ali ih je ta tragedija koja se desila, spojila. Ja sada ne mogu da se setim, ali mislim ak da je odlazio, poto je tada Vuk Drakovi bio u Crnoj Gori, ili je nekog Zoran ini poslao od svojih potpredsednika, da pita, da li neto treba i da ponudi pomo, to se tada desilo. Aleksandar Zari: Jue vam je postavljeno pitanje, da li vam je poznato da je podneta krivina prijava protiv Zorana inia, da li vam je to Zoran ini ispriao i da li je reeno? Predsednik vea: Kolega, samo momenat. Predsednik vea donosi REENJE ZABRANJUJE SE pitanje advokata Aleksandra Zaria, jer je svedok ve odgovorio na postavljeno pitanje. Aleksandar Zari: Sada je rekao uo sam, a jue je rekao da nije uo.

Vladimir Popovi: Pa, ne. uo sam jue od vaeg kolege. Aleksandar Zari: Dobro. Vladimir Popovi: I to nije mogao Zoran ini da zna, poto mi je va kolega rekao da se to desilo sada. Aleksandar Zari: To se desilo mnogo ranije i to postoji u sudskom predmetu. Recite mi da li vam je poznato da su snimani sastanci u ilerovoj, da li vam je poznato iz policijske istrage i tako dalje? Vladimir Popovi: Ne znam. Aleksandar Zari: Ne znate. Da li vam je poznato da li je ilerova nadzirana? Vladimir Popovi: Jeste. Aleksandar Zari: Da li znate ko je to radio? Vladimir Popovi: Pa, Duan Spasojevi. Aleksandar Zari: Ne. Da li je sa spoljnih zgrada, znai, snimana sama zgrada ilerove od strane neke Slube bezbednosti? Vladimir Popovi: To ne znam. Aleksandar Zari: To ne znate? Recite mi, da li ste imali priliku da vidite snimak B92 onog dana kada je ubijen... Vladimir Popovi: Jesam, rekao sam jue vaem kolegi.

213

214

Aleksandar Zari: Recite mi, da li ste videli ceo snimak? Vladimir Popovi: Pa, to to je... Aleksandar Zari: Znai, ne samo to je emitovano na televiziji, nego ceo snimak? Vladimir Popovi: Pa, ne znam ta znai ceo snimak? Aleksandar Zari Da li ste imali priliku da dobijete kasetu od B92 gde je snimljeno, znai? Vladimir Popovi: Pa, prvo, to vae pitanje je podmetanje. Podrazumeva da postoji neki celi snimak, ja nikada za to uo nisam. Drugo, zbog ega bih ja traio, ili bilo ko u ovoj zemlji, da mi televizija B92, za koju sam malopre rekao da nisam bio u bliskim odnosima, da kasetu da gledam neto to sam gledao svaki dan, tri meseca, ja i osam miliona graana Srbije, 500 puta dnevno. I sada zamislite, ja doem kui i kaem Hajde da nazovem B92 da mi daju to na VHS, nije mi dovoljno nego jo malo to da gledam. Zato bih to traio? Aleksandar Zari: Zbog istrage. Vladimir Popovi: Kakve istrage? Aleksandar Zari: Oko ubistva Zorana inia. Vladimir Popovi: Nisam ja vodio istragu. Pobogu. Aleksandar Zari: Recite mi... Vladimir Popovi: Ako je trebalo istrazi, onda je traila policija, to bih ja to traio? Aleksandar Zari: Recite mi, taj dan kada se desilo ubistvo, gde ste se vi nalazili u trenutku kada vam je javljeno da je pucano na zgradu vlade Zorana inia?

Vladimir Popovi: Nalazio sam se u kolima negde u Sarajevskoj ulici. Aleksandar Zari: Da li je uobiajeno da dolazite na onaj ulaz kod Monumenta iz pravca Gepratove, ili ulazite na onaj ulaz? Vladimir Popovi: Jeste, ili na ovaj, ili na onaj, kako kada. Aleksandar Zari: Kako kada? Vladimir Popovi: Da. Aleksandar Zari: Rekli ste da niste sreli, sada malopre, na pitanje kolege, da niste sreli usput nikoga do zgrade, do ulaza u samu zgradu vlade? Vladimir Popovi: Od tih uniformisanih lica i tako? Aleksandar Zari: Da. Da li ste sreli neka druga lica sa orujem, usput, znai od rampe preko dvorita? Vladimir Popovi: Od rampe do ulaska u vladu ima 30 metara, to je ve parking vlade. Aleksandar Zari: Da li ste tu sreli nekoga? Vladimir Popovi: Ne. Ne seam se, rekao sam. U emu je razlika izmeu ovog pitanja i ovog malopre? Aleksandar Zari: Pa, zbog ranijih svedoka, zbog toga vas pitam. Vladimir Popovi: Ne. Ali, potpuno isto pitanje kao ovo malopre koje ste mi postavili. Identino. Aleksandar Zari: Za uniformisana. Ja vas pitam, da li ste neka druga lica sa orujem sreli?

215

216

Vladimir Popovi: Pa, rekao bih da sam video. Rekao bih, nije uniformisani, ali je bio jedan umar sa pukom. Ako nisam video nikoga, nisam video nikoga. Aleksandar Zari: Da li ste videli Koprivicu, ovoga... Vladimir Popovi: Pa, i to sam rekao vie puta. Neko je tu rekao, skloni se, pucaju. Da li je bio Koprivica, ili taj ovek koji sedi tu, ne seam se. Aleksandar Zari: Da li ste pitali Koprivicu da li su vrata od zgrade vlade bila otvorena ili zatvorena? Vladimir Popovi: Jesam, ali ne tada, tog trenutka kada je to bilo, nego u toku tog dana neto kasnije. Aleksandar Zari: Ko je bio sa vama kada ste ga pitali? Vladimir Popovi: Pa, ne znam. Nenad Mili, Zoran Janjuevi, otkud znam, puno ljudi. Aleksandar Zari: A zato ste ga to pitali? Vladimir Popovi: Molim? Aleksandar Zari: Zato ste ga to pitali? Vladimir Popovi: Pa, zato to su poele... zato to je postojala neka vrsta prie, tipa, jao, zato niste uli, jesmo uli, bila vrata, nisu vrata, Morava, javila se, nije se javila, i tako dalje, i tako dalje, i, poto je doao tu u vladu, onda smo ga mi to i pitali. Aleksandar Zari: Da li ta vrata mogu da se otvore spolja, znai, obino, potezanjem ruke? Vladimir Popovi: Pa, ne znam, nikada u ivotu ih nisam otvorio. Kad god sam dolazio u zgradu uvek su bila otvorena, ili mi ih je neko otvorio.

Aleksandar Zari: Iz unutranje strane, ili...? Vladimir Popovi: Pa, nisam ih nikada u ivotu za kvaku uhvatio, kao to nisam, evo, ni ova vrata ovde. Nikada. Uvek su otvorena, ili mi neko otvori. Ne znam. Aleksandar Zari: Recite mi, da li vam je poznato da je jo, znai, svi iz obezbeenja pokojnog premijera inia, da su pomenuli postojanje treeg metka jo tokom leta u istrazi? Vladimir Popovi: Niko nikada pomenuo trei metak nije, dok Veruovi nije bio gost na televiziji B 92 u emisiji Kaiprst i to tada rekao. Niko nikada. Aleksandar Zari: Da li vam je poznato da je istraga u ovom sudu voena i tokom leta i da tada postoje te izjave? Vladimir Popovi: Molim? Aleksandar Zari: Da postoje izjave tokom leta? Vladimir Popovi: Pa, ne znam ta je bilo u sudu. Ja nisam bio u sudu. Ja mogu da svedoim o onome to ja znam. Ja sam bio u zgradi vlade, bio sam sa ljudima koji se pominju, ukljuujui i Milana Veruovia i njegovog brata, Sau Bijelia. Da li su oni to negde rekli na nekom drugom mestu, moda, ja to ne znam. Ja svedoim o onome to znam. U zgradi vlade, ljudi bliski istrazi, policiji, lanovima Demokratske stranke, prijatelji Zorana inia i njegove porodice, niko nikada za trei metak nije uo, dok Milan Veruovi to nije rekao na B92. Da li je on to nekada nekome rekao, to ne znam. Aleksandar Zari: Da li vam je poznato da je sedam ljudi to izjavilo tokom sudske istrage tokom leta? Vladimir Popovi: Sada oekujete da vam kaem jeste. Pa, ujete ta vam kaem, ne da mi nije poznato, prvi put sam to uo od Milana Veruovia, a potvrujem, pod zakletvom govorim i spreman sam da idem na sve poligrafe i sa svim tim koje pominjete da se suoim, da sam sa veinom njih razgovarao i da niko od njih nije pomenuo trei metak. Nikada, niko. Ili se ne seaju niega, to je prirodno, jer je bio ok da im ubiju predsednika vlade tu pred njima, ili, ako su pominjali, pominjali su dva metka. Prema tome, da li su negde takve izjave davali...

217

218

Aleksandar Zari: Jo jedno pitanje, da li vam je poznato, nakon svih tih dogaanja, da li je vrena neka rekonstrukcija dogaaja? Vladimir Popovi: Pa, da. Vrena je, kako ne. Ali to sam jue rekao, niti sam prisustvovao, niti znam kada je vrena, niti ko je vrio, ni koliko puta, ali znam da je vrena. Aleksandar Zari: Odakle vam je to poznato? Vladimir Popovi: Pa, kako mi nije poznato. Pa, radio sam u toj zgradi. uo sam. Aleksandar Zari: A kada je vrena, ne znate koliko dana nakon toga? Vladimir Popovi: Ja vam kaem da ne znam. Znam da su vrili rekonstrukcije, ali ne znam kada su vrene i koliko puta tada kada treba da se vre. To to i vi imate, verovatno. Ima ljudi koji su za to odgovorni koji su to radili. To mogu da vam kaem. Aleksandar Zari: Nakon, znai, kada ste se vratili iz bolnice u zgradu vlade... Vladimir Popovi: Nisam se vratio u zgradu vlade. Otiao sam kod Zorana pokojnog, kui. Aleksandar Zari: Samo, ako moete da nam objasnite, kako je dolo do toga da se objavi poternica na televiziji protiv ovih ljudi? Vladimir Popovi: Da. Kako da ne. Ja sam je dostavio medijima. Aleksandar Zari: Ko je vama dostavio? Vladimir Popovi: Ministarstvo unutranjih poslova. Aleksandar Zari: Da li znate ko tano? Ministar Mihajlovi? Vladimir Popovi: Kako ne bih znao. U zgradi vlade je po uvoenju vanrednog stanja bio sastanak

jednog specijalnog tela, ne znam kako se to zove, u maloj sali, kod premijera. Ima velika sala u kojoj se dre sednice vlade i ima mala sala koja je neposredno uz kabinet predsednika vlade i tu su bili ministar policije, Sreten Luki, Bora Banjac, bilo je recimo 203040 policajaca, 50 ljudi je tu sedelo bilo i pred kraj tog njihovog sastanka, koji je trajao 23 sata, mene su pozvali, dali mi fotografije, dali mi tekst. Ja sam pomogao da uobliim i sastavim to saoptenje koje je trebalo da ide za medije. Aleksandar Zari: Da li vam je poznato, da li su vam objasnili na osnovu kojih dokaza su tako brzo uspeli da saznaju ko je poinilac? Vladimir Popovi: Ako ste me paljivo sluali u prethodna dva dana, mogli ste i sami da zakljuite ta sam ja znao. Aleksandar Zari: Sve znam, ali kaem u roku od 2 sata, kako ste znali ko je u pitanju? Vladimir Popovi: Moete da pretpostavite ta je sve znala policija, koja je na njima radila nekoliko meseci. Znai, nije nikakva dilema bila oko toga da li su oni ili nisu oni, to se tie operativnog rada, praenja, i tako dalje. Nisam strunjak policijski, bezbednosni, tako da ako napravim neku greku, nemojte da mislite da ste neto epohalno otkrili, nego jednostavno pravim greku zato to ne znam da se izraavam tom terminologijom; ali, reu u vam jedan podatak koji je moda vama zanimljiv, a to je da, pored ostalih podataka, znam za dve materijalne injenice koje su im olakale da su znali da su to pripadnici zemunskog klana, zato to se tog dana javio jedan ovek koji je doao i dao izjavu da je video, i to u moda da pogreim, ali, izvinite me ako sam pogreio kao i oko onog da su bombe bacili Simovii i tako dalje da je video jednog, mislim, od brae Krsmanovi. Znai, taj iskaz postoji, i to postoji, da je video jednog od brae Krsmanovi pola sata ili sat pre on se sa njim inae jako dobro zna, stanuje negde u Zemunu u istoj tamo nekoj ulici, da ga je video na oku, na autobuskoj stanici kod Narodnog fronta i Kneza Miloa, da se tu negde etkao, tim delom, od Narodnog fronta pa se sputao dole ka Admirala Geprata. I onda su oni tu neto ili zajedno, sat, ili sat i neto, pre nego to je ubijen Zoran ini. Video ga je, opisao je tano kako ga je video, ta je nosio i tako dalje. Da mu je video pitolj, kada je ovaj neto malo jaknu kao poluokrenuo, imao je pitolj unutra i tako dalje. Do detalja, objasnio je da je bio nervozan, da su neto razgovarali i onda se sat i po ili dva posle toga to desilo. Sedeo je u nekom kafiu kada je uo da je ubijen Zoran, da je ubijen u Admirala Geprata i onda je traio vezu, umirao je od straha da se njemu neto ne desi, poto ga je on prepoznao, jer se jako dobro znaju i onda je preko nekih posrednih veza doao do vlade i to je bila jedna od tih prvih izjava. Postoji i druga, opet se izvinjavam ako e biti greka, da li je bio Vlada Budala, ili moda neko trei i tako dalje, da se ne hvatate za to da kaete, aha, evo i..., neki ovek kada se pojavio... pardon, to je ve posle poternice; znai, sutradan

219

220

ujutru, ili te iste veeri se pojavio neki ovek koji je rekao da je nekog od onih sa one poternice video na semaforu tano preko puta vlade tog jutra i bilo mu je udno. To su oni penzioneri to pijaju po ceo dan, izlaze i samo sumnjive stvari prijavljuju, da ga je video da se deset puta eta sa jedne strane na drugu stranu ulice i tako dalje, ali to je ve bilo posle poternice. Za ovaj jedan, znam ja. Da li su imali neke druge, pretpostavljam da jesu. Aleksandar Zari: Znate li ime i prezime tog oveka? Vladimir Popovi: Ne. Ne znam ja, ali kaem vam znam detalje i to postoji u policiji. Aleksandar Zari: To su vam preneli, je li tako? Vladimir Popovi: Molim? Aleksandar Zari: To su vam iz policije preneli? Vladimir Popovi: Pa, da. itao sam njegov iskaz. itao sam iskaz tog oveka. Dali su iskaz tog oveka da itam, ali se ne seam imena, kako se ovek zove. Aleksandar Zari: Hvala, nemam vie pitanja. Vladimir Popovi: Pa, ne seam se ni vaeg imena, a ispitivali ste me danas.

9. Pitanja advokata Ljubie Radojia

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima advokat Ljubia Radojii. Ljubia Radojii: Da li poznajete optuenog Milenkovia, od kada i pod kojim se okolnostima deava to njihovo poznanstvo? Vladimir Popovi: Da li poznajem optuenog Milenkovia? Ljubia Radojii: Da. Od kada? Vladimir Popovi: Ne. Ja ga ne poznajem. Ne iskljuujem mogunost da je zbog toga to je bio sa Ljubiom Buhom jako blizak, u nekim od situacija kada sam se ja viao sa Ljubiom Buhom, da se pojavljivao i on, ili da je bio on tu. Moda je bio ak i na sam dan pucanja. Bio je neki ovek na taj dan kada je bilo pucnjave, kada sam ja bio. Bila su neka dvatri jako bliska umetova prijatelja, ali se ne seam. Sa njim se, znai, nikada u votu lino nisam upoznao i nikada u ivotu nisam nijednu re progovorio. Ljubia Radojii: Svedok je jue govorio da je jednom prilikom Ljubia Buha ume doao sa jednom osobom pod nazivom umski kod njega u vladu, koliko sam ja razumeo u zgradu vlade? Vladimir Popovi: Ne u vladu, nego u moju agenciju. Ljubia Radojii: U vau agenciju. Oprostite. Vladimir Popovi: Tano. Posle naeg povratka iz Francuske, maja meseca. Ljubia Radojii: Da li je jo neko bio sa njima dvojicom? Vladimir Popovi: U kancelariji?

221

222

Ljubia Radojii: Da, sa Buhom umetom i tom osobom, da li je jo neko doao kod vas? Vladimir Popovi: Ne. ume je doao sam. Pokazivao mi je to to je pokazivao i traio je da se neto uradi. Ja sam zvao telefonom da vidimo ta emo da uradimo. Nikoga nisam naao. Kneevi nije hteo da se javi jer sam ja o tome obavestio Zorana. Onda mi je Zoran rekao: Nemoj sa tim da se uopte petlja, zovi Duana Mihajlovia, zovi nekoga. Duan Mihajlovi je bio na nekom, ja mislim da je to ak bio i urevdan, nisam siguran, ali, recimo, moe da bude da je to bio urevdan, ili neki praznik, ili je bio Uskrs, i onda sam, poto nikoga nisam mogao da naem, pozvao Zorana Mijatovia, dobio Zorana Mijatovia i doao je Zoran Mijatovi koji je bio jedno 10 minuta i posle toga su se svi razili. Preuzeo je te informacije i podatke i rekao je da e o tome obavestiti sutra ministra o muenju i zlostavljanju tog oveka koje je on tada nama prikazao. Ljubia Radojii: Da li je to vezano za otmicu Mikovia? Vladimir Popovi: Da, jeste. To sam rekao. Ljubia Radojii: Jue je svedok u svom izlaganju, u svom svedoenju, rekao da je Dejan Milenkovi bio desna ruka Ljubii Buhi. Otkuda mu je poznata ta injenica, lino ili iz prie? Vladimir Popovi: Pa, poznato mi je i iz informacija koje mi je davao Ljubia Buha, naroito u kasnijoj fazi kada je bio ubeen da je Dejan Milenkovi otet. Seate se da postoji jedna faza kada je Ljubia Buha tvrdio da su Dejana Milenkovia oteli lanovi zemunskog klana, da je on njegov, da je on njemu odan, i tako dalje, a i iz ovih kasnijih ostalih saznanja koje sam dobio. Ljubia Radojii: Pre imenovanja i postavljenja Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia za rukovodioce resora dravne bezbednosti, da li vam je i ko predlagao neko lice iz ministarstva unutranjih poslova koje je sa Kosova, na to radno mesto, na rukovodee radno mesto? Vladimir Popovi: Ne seam se, recite mi ime, zaboravio sam. Predsednik vea: Evo, ja u vas podsetiti, poto ste pomenuli ime Gaja, pretpostavljam da na to mislite?

Vladimir Popovi: David Gaji. Rekao sam, i to sam jue rekao, to je jedan od kadrova Jovice Staniia. Ljubia Radojii: Da li vam je poznato ime Zorana Nedeljkovia? Vladimir Popovi: Poznato mi je, ali mi je poznato iz kasnije faze, ne iz te faze. Nije ga tada niko pominjao ili se bar ne seam. Je li me pitate da li mi je poznato iz faze pre postavljanja Gorana Petrovia? Ljubia Radojii: Pre postavljanja? Vladimir Popovi: Ne. Ne seam se. Ako ga je neko pominjao nije mi poznato, ali mi je poznato ime Zorana Nedeljkovia iz kasnije faze. Zoran Nedeljkovi mi je poznat, tog imena se seam, to je neki od bliskih saradnika Jovice Staniia, a posle sam saznao, ali ne od Ljubie Buhe, nego od ljudi iz policije, da je to u isto vreme i neki prijatelj Ljubie Buhe. Ljubia Radojii: U svom svedoenju svedok je, koliko sam ja zabeleio, moda nisam precizno, est puta pomenuo ubistvo Gavrilovia. Da li svedok zna, da li je pokojni Gavrilovi neposredno, kada kaem neposredno, mislim dvatri dana, bio u Kotobanji ili u ilerovoj? Vladimir Popovi: Nikada nisam bio u Kotobanji. Nikada nisam bio u ilerovoj. Ljubia Radojii: Ne vi. Vladimir Popovi: Kako da vam kaem, nikada uo tako neto nisam. Ne znam. Moda je bio. Nemam pojma. Nemam kontakte sa tim ljudima. Ljubia Radojii: Nemam vie pitanja. Hvala.

223

224

10. Pitanja advokata Aleksandra orevia i Veljka Delibaia

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima advokat Aleksandar orevi. Aleksandar orevi: Nemam pitanja sada, upravo zbog prigovora, ali to u izneti kada za to doe vreme. Predsednik vea: Kada proita novine? Pravo na pitanje ima advokat Veljko Delibai. Veljko Delibai: Nemam pitanja. Hvala.

11. Pitanja advokata Krste Bobota

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima advokat Krsto Bobot. Imate pravo na neposredno postavljanje pitanja. Krsto Bobot: Rekli ste, gospodine Popoviu, u svom svedoenju da ste doli jedno 4 minuta nakon to je odvezen pokojni premijer i da ste tu zatekli ta ste zatekli, obavili razgovore sa mnogim ljudima u toku dana. Mene zanima samo u okviru tih razgovora, a to je ve naeo kolega Zari, da li su ti ljudi koji su bili u zgradi vlade spominjali ulazna vrata i jesu li ona bila otvorena ili zatvorena, da li su svi bili jednoglasni u tom smislu ili nisu, da li se seate tih razgovora? Vladimir Popovi: Da vam kaem, ja mislim da ne postoji ivo bice koje je u stanju da prepria ta je ko sa kim razgovarao u trenutku kada vam se desi takav ok kao to se desio tada, da ubiju predsednika srpske vlade... u isto vreme prijatelja, efa, i tako dalje, da moete da rekonstruiete ko je ta kada priao. To je kao stanje zemljotresa, kao stanje poplave i izaete, pobegnete iz kue i sada ima tu deset, dvadeset, trideset ljudi, ne seate se nijedne stvari. Ja sam malopre rekao, seam se da smo razgovarali sa tim... Krsto Bobot: Koprivicom? Vladimir Popovi: Koprivicom, zbog toga jer nas je interesovalo kako, kako je ubijen, kako je pao, kako je moglo da se desi, i tako dalje... Da li je to bilo u sklopu toga, ja to priam kao kroz maglu, ali postoje ljudi koji se toga moda bolje seaju. Meni to uopte toliko nije bilo vano tog trenutka, da li je bilo, da li se javila Morava ili se nije javila Morava, ali se seam da je bilo, znai, meu tim ljudima Zoranovim ne Veruovi, poto je on tada bio u bolnici, bio je u komi nego nekim drugim, sa kojima je moglo da se razgovara, poto su svi bili u oku. Verovatno neka potreba pravdanja, kako im se to desilo, zato im se to desilo, pa je moda neko od njih tu pominjao to, javila se Morava, nije se javila Morava, i tako dalje. Da li je neko eksplicitno rekao, ne, vrata nisu bila zatvorena, ne seam se, ak i da jeste, ali se seam toga da je Koprivica tada, kad nam je priao, poto verujem da je on bio od ovih najtrezvenijih, to su opet moji zakljuci, to ne mora da znai nita rekao da su vrata bila otvorena, i da vrata nisu bila otvorena ne bi mogao premijer da upadne unutra na vrata i tako dalje, ali, odgovaram vam, nemogue je da vam sada kaem svu tu istinu, ta su ti ljudi razgovarali i ko je ta tu koga pitao. To je haos, guva, amor, ne zna se ni ta pitate, ni ta priate, i tako dalje...

225

226

Krsto Bobot: Hvala. Moje sledee pitanje. U svom svedoenju ste takoe rekli da je nemaka sluba bezbednosti, koja je vrila procesnu bezbednosti premijera, ustanovila da je, da kaemo, bezbednosno problematina ova zgrada preko puta ulaza. Rekli ste, ako u da citiram tano, Katastrofa, moe neko prakom da gaa premijera kada ulazi na ulaz. Prvo da razjasnimo, da li se to radi o ovoj zgradi u Nemanjinoj, koja je bombardovana? Vladimir Popovi: Pa, ona koja paralelno stoji sa zgradom vlade, u Nemanjinoj 11. Krsto Bobot: Moje sledee pitanje da li moete da se izjasnite vremenski, kada je to nemaka sluba bezbednosti konstatovala da je ta zgrada preko puta problematina? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem, to je bilo tri ili etiri meseca pre nego to je Zoran ini dobio taj aparat koji sam spomenuo. Znai, postoji taan podatak o tim sastancima i svemu. Moda u da pogreim, ali, recimo da je to bila 2001. godina, ne znam... jeste, ali, moda sam pogreio u tri, etiri, pet meseci. Krsto Bobot: Dobro. Sada, iz toga proizilazi moje sledee pitanje: da li vam je poznato da li je u okviru Slube neto preduzeto da se taj bezbednosni rizik u pogledu te zgrade preko puta smanji? Vladimir Popovi: Nije mi poznato. Krsto Bobot: Sada bih preao na sledee pitanje: danas ste spominjali duvansku mafiju, Rovinj, i tako dalje, Petra, Nacional hrvatski, i tako dalje da li vam je poznato u okviru duvanske afere da li je u tu duvansku aferu na ovim prostorima bila ukljuena moda neka i strana kompanija za proizvodnju cigareta ili moda i neka agencija, dravna, paradravna, neke strane drave? Vladimir Popovi: Pa, bili su ukljueni mnogi, ali, kako da kaem, bojim se da bi me to nateralo, da bih bio jasan i da bih Sudskom veu i publici i ostalim advokatima to objasnio, treba jo jedno pola satasat. Bile su, naravno da su bile ukljuene i neke druge. Mnogima je to bilo u interesu. Svima onima kojima je bilo u interesu, u tome su uestvovali. Pitajte me na koga konkretno mislite, pa u vam rei. Krsto Bobot: Mislim na firmu Japan tobako i mislim na odreene istrane agencije stranih zemalja.

Vladimir Popovi: Jesu. Neki od njihovih predstavnika poznati su javnosti. Njihov predstavnik Volf Mini koji je takoe, kao i Ivo Pukani, postao godinu i po dana najpoeljniji novinarski sagovornik na temu verca cigareta i tako dalje. Jedna opskurna linost, saradnik raznih obavetajnih slubi, a on je predstavnik bio te firme i imao je zadatak da svakodnevno u novinama hvali Kotunicu i napada vladu Zorana inia. Krsto Bobot: Da li je moda neka engleska agencija bila ukljuena? Vladimir Popovi: Jeste, agencija Fia. Da, agencija Fia koja je takoe, to je sve, ali to nema veze sa dravnom agencijom Fia, to je.. Krsto Bobot: Dobro. Da li je to, moda, bilo problematino kasnije sa aspekta angaovanja engleske obavetajne Slube za pomo? Vladimir Popovi: Ne, zato to ti ljudi nemaju nikakve veze sa engleskom obavetajnom slubom. To je potpuno privatna firma. Fia je potpuna privatna firma. Krsto Bobot: Dobro. Vladimir Popovi Samo to ima tako taj zvuni naziv i onda su ih, naalost, neki od funkcionera i politiara ovde u Srbiji primili na visokom nivou, predstavljali njihovu direktorku Desiku Degracija kao bivu zamenicu tuioca u Njujorku i onda to, kada se kae, zamenik tuioca u Njujorku, kao da ga je sam Papa poslao, kao da tamo nema korumpiranih tuilaca, pa je zbog toga to izgledalo da je to na nekom zvaninom nivou; inae to je jedna kriminalna organizacija protiv koje se sada vodi stotine krivinih postupaka... ta Desika Degracija, inae, za vau informaciju, trenutno je u bekstvu ve poslednjih godinu i po dana. Protiv njih se vode krivini postupci u Kanadi. Dobili su zatvorske kazne. Predsendik te FIAe, onaj uveni lord Armstrong, to je pisao pismo Vojislavu Kotunici, koji je bio poasni predsednik te agencije, takoe je dobio sudsku presudu u Kanadi za umeanost u verc cigareta i neko ubistvo, i tako dalje. Nikakve veze nema drava sa tim. Krsto Bobot: Znai ta firma Fia je, po vaim saznanjima, radila za Japan tobako? Vladimir Popovi: Ne po mojim saznanjima, nego po tome to su oni rekli. Oni su zvanino bili angaovani, a u isto vreme su bili angaovani, naalost, i od Narodne banke Jugoslavije, guvernera Mlaana Dinkia, na istraivanju para Slobodana Miloevia

227

228

na Kipru i, zloupotrebljavajui tu funkciju, da trae pare za dravu, ulazili su u carinu, ulazili su u banku, ili su u medije i, zloupotrebljavajui to, znai potpuni konflikt, sukob interesa, oni su navodno, traei pare za Slobodana Miloevia koje su trebale da se daju i da se Srbija preporodi kada se te milijarde nau, ustvari radili za Japan tobako. Kasnije se ispostavilo da su radili za Japan tobako i za njih zavravali taj proces koji se zavravao. Krsto Bobot: Dobro. Sada iz toga izlazi moje sledee pitanje: znai, vi ste rekli da je glavni cilj vlade bio da se suzbije verc cigareta. Da li vam je poznato ime Rusmir Kadragi? Vladimir Popovi: uo sam, ali znam da ima neke veze sa cigaretama, ali ne znam tano koje. Krsto Bobot: Da li vam je poznato da je Rusmir Kadragi osnovao jednu firmu za trgovinu cigaretama koju je registrovao kod Trgovinskog suda u Beogradu? Vladimir Popovi: Ne. Nije mi poznato. Kaem vam, znam da ima neke veze sa cigaretama, ali ne znam tano. Krsto Bobot: Da li vam je poznato da se ta firma zvala JTI d.o.o. Beograd? Vladimir Popovi: Pa, ne znam da li je to on. Znai, znam da je postojao sudski spor, ne znam da li i dalje postoji, izmeu neke firme koja se zvala JTI i druge koja se zvala takoe JTI i da je to bio sukob i da je tu glavna miroija bio upravo taj Volf Mini i da su jedan drugog optuivali da vercuju Monte Karlo, a u sutini, ono to sam ja na kraju saznao, i jedan i drugi su verceri, ali je problem bio ko je registrovao licencu. Krsto Bobot: Dobro. Bilo je tu i drugih problema, ali neemo vie iriti temu poto se osnovna firma JTI sa istim nazivom strane firme u Beogradu kod Trgovinskog suda... Vladimir Popovi: Da, ali ne znam ko je na ijoj strani. Krsto Bobot: Ne bih. Ja sam zadovoljan odgovorima. Sada bih preao na drugu temu, kada ste govorili u svom svedoenju o zemunskom klanu, organizaciji, kada su svi ti pipci, kaete, organizacije doli, spominjali ste i odreene sudije. Rekli ste sudije, neke koji su bili predsednici vea.

Vladimir Popovi: ivota oinevi. Krsto Bobot: Jeste. Da li moete da nam kaete na osnovu kojih informacija, na osnovu kojih injenica i ko vam je saoptio injenice u vezi sudije ivote ojinevia? Vladimir Popovi: Saoptili su mi predstavnici istranih organa kao ovlaenoj osobi koja je jednu od informacija tog tipa, da je priveden sudija ivota ojinevi, iz kog razloga, zato i tako dalje, i ti su mi ljudi dali taj podatak. Krsto Bobot: Da li moete moda neko ime da nam kaete? Vladimir Popovi: Pa, ne mogu da vam kaem ime, ali mislim, ako je to strano vano ili bitno za va proces, to je stvar koja moe da se proveri. Moe da se trai od vlade tano ko je tog dana izdao saoptenje i ko je tog dana meni to predao i preneo. Krsto Bobot: Dobro. U pogledu, znai, vaeg izlaganja oko te organizacije i kuda sve dopiru ti pipci, u tom kontekstu je moje pitanje sledee: da li vam je poznato da li je sudija ivota ojinevi optuen sa saradnicima zemunskog klana, da li je protiv njega voena neka istraga zajedno sa pripadnicima klana i da li vam je uopte poznato zato je on optuen i da li je uopte optuen? Vladimir Popovi: Da vam kaem, nisam to pratio dalje. Neko je tu, neko od te dvojice brani se neuraunljivou, jue sam to rekao, a svi znaju da nije, a jedan je osloboen, ili, ne znam, moda je taj o kome govorite. Neko je tu neto oruje, pa nisu pare, pa jesu pare, i tako dalje, ali to nije nikakav dokaz. Krsto Bobot: Dobro, ako sudska odluka nije dokaz za vas, ta je za vas dokaz? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem, za mene je istina. Ja sam ovde da bih priao istinu. Naalost, i sami znate, bavite se ovim poslom, znate da postoje sudske odluke koje ne izraavaju istinu. One su moda iz procesnih razloga, ne znam ovakvih, onakvih... zakonito opravdane, ali to ne znai da uvek iz sudnice izae osoba koja nije kriva. Prema tome, ono to ja znam... Krsto Bobot: Ako je sudska odluka sporna za vas, da li je za vas sporan, moda, optuni akt javnog tuioca?

229

230

Vladimir Popovi: Pa, nemojte da me uvlaite u to, nisam ja tome toliko vian. Krsto Bobot: Zato to je ovek optuen za neovlaeno posedovanje oruja, a proglaen je lanom zemunskog klana i vi jue ga spominjete, zato vas pitam. Vladimir Popovi: Rei u vam. Nije niko sedeo pa izmiljao, pa ba rekao, hajde da uhvatimo tog ivotu ojinevia, ba je meni stao na ulj, hajde njega da uhapsimo, pa ta emo da radimo, nai emo mu oruje, pa emo da iznesemo da je lan klana... Nego su neki ljudi... jedan od takvih koji je te informacije davao je va kolega koji danas nije ovde, koji je na 20 strana dao izvetaj u policiji, do detalja objasnio ta je bilo, kako je bilo i tako dalje, kako je funkcionisao taj zemunski klan. Mislim na gospodina Milivojevia, koji je te podatke davao, i onda su na osnovu tih informacija doli do ivote ojinevia, na osnovu podataka. Ako su ti ljudi lagali, koji su te podatke davali, pa onda je policija zavedena, ali pre e biti da u zemlji u kakvoj ivimo, sa pravosuem kakvo imamo, uz sve ono to se desilo po ukidanju vanrednog stanja, po strahu, po promeni iskaza svih ovih svedoka, koji su jedne iskaze davali tokom vanrednog stanja, a posle toga krenuli da daju izjave da nita od toga, ustvari, nije tano, da se, naalost, desilo da je na kraju ostalo to da su jedino imali puke, i Svetlana Ranatovi je, koliko sam pratio u novinama... Krsto Bobot: Ja vas ne pitam za Svetlanu Ranatovi, ja vas pitam za sudiju ivotu ojinevia. Vladimir Popovi: Kaem vam, ne znam, nisam se bavio ivotom oineviem, ali vam kaem detalje. Nije on uhapen zbog oruja, nije niko njemu to namestio. to bi to ba njemu uradili, a nisu nekima drugima, nego zbog toga to ga je neko direktno optuio od ovih ljudi sa kojima je policija vodila razgovor i razgovarala. to su ti ljudi moda kasnije, moda, povukli te svoje iskaze i rekao, ma ne, nisam, ja sam to rekao pod prinudom, izmislili su, lau, sami znate da to nema nikakve veze sa ovim to ja sada govorim. Zato tvrdim da ne znai da uvek istina pobeuje, bez obzira to jeste sudska odluka uvek najvanija. Meni je svejedno da li je ivota oinevi ili neko drugi, potpuno mi je svejedno. Ne znam ko je ovek, Potpuno mi je svejedno, ali znam, kao to znate i vi, kao to znaju svi graani ove drave, da je najkorumpiraniji sloj drutva pravosue i sudstvo, i kako je mogue da u tom najkorumpiranijem drutvu nikada niko do sada nije odgovarao, osim neki jadni sudije ili pripravnici po apcu i Valjevu, to su primili 50 maraka ili 100 maraka, a vae kolege imaju stanove, kue, vile, voze automobile, mobilne telefone od 5.000 maraka, od plate sudijske koja je 1020.000 dinara. Pa svima je to jasno, ali ne moe da se dokae. Krsto Bobot: Dobro. Ja to ne znam to vi znate.

Vladimir Popovi: Pa, ja znam. Ja znam ono to zna 8 miliona graana Srbije. Krsto Bobot: Dobro. Jo jedno pitanje u vezi sudije ivote oinevia, pa bih preao... Predsednik vea: Kolega, mislim da preterujete zaista sa tim pitanjima u vezi sudije ivote oinevia. Znate i sami da vie zloupotrebljavate maksimalno. Postavili ste 10 pitanja, mislim zaista da to nema nikakve svrhe i dodirne take sa ovim predmetom. Krsto Bobot: Dobro. Onda u povui pitanje. U redu. Moje sledee pitanje: u svom svedoenju ste govorili o jednoj medijskoj kampanji koja je voena protiv vlade pokojnog Zorana inia, ko je sve u tome uestvovao i tako dalje. Moje pitanje za vas je, da li ste i, ako jeste, ta ste kao nametenik vlade u toj agenciji u kojoj ste radili preduzimali da bi ste promenili imid te vlade i uticali na neku kontrakampanju i da li ste preduzimali neke aktivne mere u tom smislu? Vladimir Popovi: Pa, samo ono to moe da se radi u institucionalnim okvirima koje smo imali, a to je da zakazujemo medijske nastupe, piemo saoptenja, piemo demantije, piemo izjave, organizujemo konferencije za tampu, organizujemo gostovanja predsednika vlade po televizijama u otvorenim studijima, i tako dalje. Ono to je u naoj moi. Meutim, nije problem samo u toj kampanji, ako ste me dobro sluali, problem nije u tome to su novinari stvarno verovali da to postoji i to su, voeni svojom profesionalnom etikom i pobudom za istraivakim novinarstvom, eleli da stvarno otkriju zato se Zoran ini vozi avionom i da li je to u redu ili nije u redu, nego su to bili plaenici, i o tome sam jutros priao, da ne ulazim sada ponovo, da ne gubim vreme, koji su za to dobijali novac ili neki od njih, izvinjavam se, radili iz patriotskih pobuda, smatrajui da je Zoran ini lo i da mu to pre treba videti lea. Krsto Bobot: Dobro. Ja sam ovako shvatio jedan deo vaeg svedoenja, ako sam pogreio neka me ispravi predsednik vea ili vi, da ste rekli da su neki pripadnici Jedinice za specijalne operacije, znai, uestvujui u kriminalu, kako ste objasnili, uestvovali u krai automobila i u vercovanju droge. Da li moete da navedete ime nekog od pripadnika? Vladimir Popovi: Ne mogu. Ne znam nijednog, ali dolazi vam za nekoliko dana naelnik Goran Petrovi koji je protiv njih vodio krivine sporove i od njega sam te informacije dobio i ja i predsednik Vlade, pa je on duan da vam to tano kae.

231

232

Krsto Bobot: Moje sledee pitanje, znai, vezano je opet za sve te informacije u vezi pripadnika JSO. Spomenuli ste u svedoenju da mnogi od njih nisu zavrili ni osnovnu kolu. Znate li ime i prezime jednog? Vladimir Popovi: Ne znam nijednog od njih, stvarno, ni sa fakultetom, ni bez osnovne kole. Znam za komandanta njihovog, i nadimak ovoga ko ga je nasledio, i kasnije sam saznao i za optuenog Jovanovia. Krsto Bobot: Da li moete da nam kaete, rekli ste u svom svedoenju da je lice koje je davalo informacije medijima u toku protesta Jedinice dolo u tu Jedinicu 15 dana pre protesta iz vojne obavetajne Slube. Da li moete da nam kaete odakle vam ta informacija? Vladimir Popovi: Od tadanjeg vrha dravne bezbednosti. Pri tome, to nije nikakva tajna informacija, ali kaem vam, evo, to je opet jo jedno pitanje koje moete da postavite naelniku Petroviu. Krsto Bobot: Zahvaljujem. Da li moete da nam kaete ko vam je dao informaciju da je Duan Marii, pre nego to je bio primljen u Jedinicu, radio kao vulkanizer? Vladimir Popovi: Nemam pojma. Neko od tih ljudi iz Slube, Petrovi, Mijatovi, neko od tih ko to zna. Krsto Bobot: Dobro. Da li moete da nam kaete da li vam je poznato da li je moda ministar Duan Mihajlovi unapredio Duana Mariia? Vladimir Popovi: Nije mi poznato, ali me ne bi iznenadilo. Krsto Bobot: Moete li da nam objasnite zato vas ne bi iznenadilo? Vladimir Popovi: Pa, zato to je postojala hijerarhijska podela, ministar Mihajlovi je bio ministar dve godine, ili koliko, tri godine. Njemu na sto doe papir koji mu je pre toga neko od naelnika, ili od podnaelnika ve pripremio. Mogao je da potpie za svakoga. Znai, mogao je Milorad Lukovi da mu da papir i da kae: Evo, on je bio super, jug Srbije, borio se, hrabar, uradi to, ne znam, otkrio naoruanje, i tako dalje. I ta e ministar? On tu slui samo da potpie.

Krsto Bobot: Dobro. Ja imam jo samo jedno pitanje, isto vezano za pripadnike i karakteristike pripadnika JSO. Rekli ste u svom svedoenju da su u tu Jedinicu primani oni kojima je pobijena itava familija, otac, majka, moete li nam rei ime i prezime nekog? Vladimir Popovi: Ne mogu, nijednog. Ne znam ime, evo trei put vam kaem, ne znam ime nijednog pripadnika JSO ni redovnog sastava ni vanrednog sastava. I drugo, to je Jedinica kroz koju je prolo u prethodnih desetak godina jedno hiljadu i po ljudi. Ne verujem ni da njihov tadanji komandant zna njihova imena, a kamoli ja. Krsto Bobot: Dobro. Moje pitanje usmereno je zbog toga to kaete, mnogi od njih, pa posle kaete, ne znam ime, znai, to mi je malo samo problematino. Zbog toga postavljam ovakva pitanja. Vladimir Popovi: Ne treba da vam bude problematino. Zato bi, moete vi da znate neke stvari u naelu, a ne mora da znai da znate te pojedinosti. U emu je to... Krsto Bobot: Zato to su pojedinosti neke injenice na kojima se zasniva naelno shvatanje. Znate, ne moe se naelan stav imati bez ijedne injenice. Zato je... Vladimir Popovi: Nije ovo okrugli sto, nije to za ovaj sudski postupak. Nema veze sa ovim sudskim procesom. Krsto Bobot: Slaem se. Nemam vie pitanja. Hvala.

233

234

12. Pitanja advokata eljka Grbovia

Predsednik vea: Pravo na pitanja ima advokat eljko Grbovi. eljko Grbovi: Vrlo kratko, jedno pitanje. Gospodine Popoviu, recite mi da li ste znali da ete biti svedok u ovom postupku pred Posebnim odeljenjem Specijalnog suda u Beogradu? Vladimir Popovi: Kada? eljko Grbovi: Kada ste dobili poziv da svedoite? Vladimir Popovi: ta je pitanje, kada sam saznao, ili kada sam dobio poziv? eljko Grbovi: Kada ste saznali, ili kada ste dobili poziv? Vladimir Popovi: Pa, saznao sam kada sam proitao u novinama. eljko Grbovi: Recite... Vladimir Popovi: Pre sam proitao u novinama nego to sam dobio poziv. eljko Grbovi: Recite mi, kojim ste se motivom rukovodili kada ste javnosti preko medija B92 govorili o kritinom dogaaju, a to da kaete pre nego to kaete ovom veu? Vladimir Popovi: Kojim sam se motivom vodio? eljko Grbovi: Tako je. Da li imate obrazloenje za to? Ovde treba da kaete istinu, vi ste svedok pod zakletvom, da li postoji motiv kojim ste se rukovodili da kaete prvo javnosti, odnosno televiziji sa kojom niste bili u dobrim odnosima, pre nego to kaete ovom veu i uesnicima postupka? Vladimir Popovi: Ne postoji nikakav motiv, osim motiva da se sazna istina.

eljko Grbovi: Hvala vam. Ljubazni ste. Vladimir Popovi: Motiv je i da budem gost na televiziji i da kaem istinu i motiv je da budem u ovom sudu da bi se saznala istina. eljko Grbovi: Hvala. Ljubazni ste.

235

236

13. Dodatna pitanja advokata Momila Bulatovia

Predsednik vea: Pravo na pitanja za svedoka Vladimira Popovia imaju prisutni okrivljeni. Da li se neko od prisutnih okrivljenih javlja za re sa pravom da postavlja pitanja svedoku Vladimiru Popoviu? Konstatujem da niko od prisutnih okrivljenih nema pitanja za svedoka Vladimira Popovia. Pravo na dodatna pitanja ima advokat Momilo Bulatovi. Izvolite. Momilo Bulatovi: Kolega Danilovi me je prozvao okrivljenim, on kao tuilac, tako da nema problema. Samo jedno pitanje, to je pristeklo iz kazivanja gospodina Popovia, vezano za brifinge vlade u akciji Sablja, od koga ste dobijali informacije koje su saoptavane medijima? Rekli ste da se tano zna ko je dostavio informaciju. Vladimir Popovi: Ne. Kako kada. Znai, informacije sam dobijao od ljudi koji su istragu vodili. Oni su imali neku vrstu, ne znam kako to da nazovem, koordinacija dnevnih koje su se, mislim u poetnoj fazi, deavale u Kneza Miloa, u kabinetu ministra Mihajlovia, a ini mi se u kasnijoj fazi, u UBPOK. Zato kaem ini mi se? Zato to nisam nikada bio u UBPOK, a bio sam u Kneza Miloa puno puta i ekao da zavre sastanak, jer su mene pola sata ili sat kasnije ekali novinari u zgradi vlade kojima sam trebao da dam informacije o tome ta je novo u istrazi uraeno, i tu su postojala dva stepena. Jedan je bio isto policijski i ti sastanci su, mislim, bili oko 12, oko podne, zato to su oni nou radili i pre nego to neka ekipa ode na spavanje, onda oni dou u policiju i to su bili isto policijski sastanci. Ne znam da li je bilo odvojeno beogradska policija, UBPOK ili BIA. Nisam bio prisutan nikada ni na jednom od tih sastanaka, ali iz prie i iz kretanja i iz onoga to moete neposredno da zakljuite, znam da su bila policijska, a kasnije, znai, neto kasnije, ne svaki dan i ne stalno, ali nekada su se deavali sastanci i sa nekim ljudima iz tuilatva ili ve ko se tu bavio istragom, ili iz BIA, ako BIA nije bila tu, i tako dalje... Te sam podatke dobijao kako kada. Na primer, kada je bila preskonferencija koju je tog dana drao i ministar Mihajlovi, po otkrivanju lea Ivana Stambolia, i tako dalje. Podatke, informacije i kasetu, i tako dalje, dobio sam lino od ministra Mihajlovia. U nekom drugom sluaju sam dobio od njegovog zamenika, Nenada Milia. Nekada sam dobio od Sretena Lukia. Nekada, dodue retko, od Bore Banjca. Jo ree od Milana Obradovia. Nekada od predstavnika BIA koji su tu bili, da li naelnik, njegov pomonik ili ve neko od njegovih ljudi. Najee, znai najee, to je izgledalo tako to me oni pozovu, to ja doem u neku kancelariju gde oni ve sede, znai, ta se grupa raisti, ostane troje, etvoro, petoro njih, i onda mi oni diktiraju informacije koje smem da kaem, meusobno se konsultuju da li to sme zbog procesnih stvari, da li ne sme, da li je dobro za istragu, da li nije. Nekada bi ministar rekao neke stvari koje su za javnost dobre, da javnost sazna, ali one ometaju istragu, pa ne da Obradovi, ili ne da Banjac i tako dalje. Prisustvovao sam tome, pa onda, nakon to od njih dobijem,

ponovim u stilu, je li ovo mogu da kaem, mogu, mogu, mogu. Pretpostavim koja su to pitanja koja e mi novinari postavljati, jer ne idem samo da im itam nego da i odgovaram na neka pitanja. ta ako me pitaju ovo, ta ako me pitaju ono, zavrim sa njima te razgovore i onda odem na sastanak sa novinarima i prenesem im tu informaciju. Momilo Bulatovi: To pitam, da li znai tu informaciju koju prenosite, da li je vi slobodno formuliete kako ete preneti medijima, ili dobijete od nekog napismeno? Vladimir Popovi: Kako kad. Kako kad. Nekad dobijem napismeno i to to dobijem napismeno samo prosledim. Nekada, kao, evo, uzeo sam primer Stambolia, ministar Mihajlovi je drao preskonferenciju i na toj konferenciji objasnio ta je imao da objasni. Meni je dao kasetu. Trebalo je da iz te kasete delimino izbacim neke scene koje su neprimerene, jer je to molila supruga Ivana Stambolia i da samo deo iz te kasete koja je trajala, ne znam, sat i neto, pet ili deset sekundi nasnimim na CD, podelim medijima i da, ako me mediji pitaju to, to i to, mogu da im odgovorim na ta, ta i ta pitanja. Znai, to dobijem lino od njega i na taj nain to prenesem javnosti. Slobodno je moglo da bude samo moje prenoenje poruka koju mi je on rekao, ili neko drugi od njih, ali ne u obliku saoptenja. Saoptenja ili izjave su uvek bile u konsltaciji sa ljudima koji su tu nadleni i odgovorni, upravo zbog tih, da tako kaem, osetljivih procesnih stvari koje nekada smetaju istrazi, a nekad smetaju pravosuu. Momilo Bulatovi: Da li je nekada u saoptenju bilo koje informacije koju ste dobili na ovaj ili onaj nain, kako ste to opisali, bilo da je neka netana informacija objavljena? Vladimir Popovi: Nisam najbolje razumeo, da li sam ta? Momilo Bulatovi: Da li ste nekada objavili informaciju neku, koja se pokazala da nije tana, da je bilo demantovanje informacija, objanjenja? Vladimir Popovi: Ne, bila je samo jedna informacija koja je, da tako kaem, policijski bila netana, a to je, data nam je fotografija nekog oveka, to se posle ispostavilo da je neki truba, nekog oveka i trailo se od nas da objavimo fotografiju i da traimo od graana da nam kau da li su tog oveka videli ili prepoznali. Znai, policija nam je dala to zbog toga to je neka lina karta, sada ja moda tu improvizujem, ali znam da je neka lina karta naena u nekom od tekova ubica. To je bilo ve u fazi kada je policija uspela da otkrije deo tih stanova gde su se oni krili. U nekom od tih stanova u koje su uli, ne znam kako su zakljuili, da li po vruoj hrani, pepeljari ili ve... pola sata ili sat poto su neki od begunaca u tom stanu bili, pobegli, naena je ta neka lina karta tog oveka, odnosno neka fal lina karta u kojoj je valjda bila

237

238

ta fotografija, ili ve, kako se seam, i nama je to dato i reeno da tu sliku treba da objavimo. Posle se ispostavilo da taj ovek nema veze, nego su njemu ukrali linu kartu, a da su pripadnici klana tu njegovu linu kartu koristili. Znai, ako ste na to misli, to da. Predsednik vea: Da se nadoveem na ovo pitanje. Poto postoji kao teza sa branilake strane informacija o tome da li su bili tokom akcije Sablja i vanrednog stanja uhapeni Duan Spasojevi i Mile Lukovi, zvani Kum, da li imate te informacije, da li je takva informacija objavljena u medijima, da li ste kao ef Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije demantovali tu vest, da li ste reagovali na bilo koji nain, proveravali istinitost takvih tvrdnji? Izvolite. Vladimir Popovi: Odgovoriu iz dve celine. Jedna je poznato mi je to oko hapenja Duana Spasojevia i Mileta Lukovia i o tome sam istinitu izjavu dao u intervjuu televiziji B92, mogu ovde da ponovim, ali nema potrebe. Znam uglavnom, te informacije sam dobio od ljudi koji su rukovodili tom akcijom; znai, mislim na Nenada Milia i znam te podatke. Znao sam neto ranije nego drugi graani, jer su me pozvali i rekli da drim svoje ljude deurnim poto su dobili informaciju gde se nalaze, u kojoj kui su Spasojevi i Lukovi i da e biti hapenje. Bila je, da tako kaem, jedna vrsta opte euforije u policiji, zato to je to bio prvi vaan, bitan trenutak od poetka akcije Sablja, da se uhapse glavnoosumnjieni i ja sam imao zadatak da uspostavim ta deurstva. Od onoga to svi vi znate u javnosti, to ste uli, jedini podatak koji sam ja uo vie nego to se u javnosti pojavilo, ali sam i to izaao u javnost i rekao, reeno mi je da je ta ekipa koja je za tu kuu dobila podatak promaila, i da je otila u neku drugu kuu, upala u neku drugu kuu. Kako im se to desilo, uglavnom zbog toga to su u tu drugu kuu upali, kako su ve upali, naoruani, ovi su valjda uli i krenuli da bee. Bio je mrak i desilo se to to se desilo. To znam. Spreman sam ak i da garantujem da je to tako, iako je to vrlo nezahvalno poto nisam bio u tim jedinicama, niti sam bio na licu mesta, niti bilo ta. Meutim, da bi se takva neka la koja je pokuana da se ozvanii, ne od branilaa, to je la koja je gurnuta od strane politiara i sad u prei sada na ovaj drugi deo, da bi se tako neka la sprovela u delo u Srbiji, pored 60 ili 70 ljudi koji su u to bili ukljueni, ta vrsta zavere nije mogue da se snimi ni na filmu. Znai da su oni uhapeni negde, pa ak i tog dana, pa da ne znam ta, pa da ih je onda neko ubio, pa to je stvar koja je nemogua. to se tie informacije koja je poetak spinovanja jedne vrlo podle i rune lai, a to je da su oni uhapeni mnogo ranije, pa ubijeni, ona je proizvod jedne poluinformacije koja se pojavila u prvom izdanju lista Glas ali recimo 20 dana, ili ne znam sada, moda greim, da me ne hvatate za ovo, ali znaajno pre nego to je uopte dolo do hapenja Spasojevia i Lukovia. Znai, mi smo uveli vanredno stanje i jedna od mera vanrednog stanja, vrlo vana i vrlo bitna, jeste bila cenzura medija. Iz kog razloga? Pa, upravo zbog toga da se ne bi, jer smo to znali, to sam objanjavao u ova prethodna tri dana, da imaju jako puno para, da imaju jako razgranatu mreu i da imaju strano puno svojih to politikih savetnika, mentora, to svojih advokata, to konsiljera, to prijatelja u medijima, koji e jedva

ekati i koji imaju zadatak da onog trenutka, kada se to sa Zoranom desilo, krenu u priu, pa, ta smo rekli... kao to je uostalom bila i sama izjava neposredno dva tri sata posle atentata tada, dodue, bez ikakve funkcije, ali i dalje glavnog politikog protivnika Zorana inia u Srbiji, i da ne kaem protivnika, da ne bi bila gruba re, konkurenta Vojislava Kotunice, da je on priao o kriminalu, da je kriminal lo i da je potrebna koncentraciona vlada, ili 15 minuta posle Vojislava Kotunice, izjava jednog od tih plaenih konsiljera biveg efa beogradske policije, savetnika JUL za MUP, Marka Nicovia, koji je televiziji B92 tog dana rekao, poeo da razrauje tu temu kako, to je opte poznato, nita to njega ne iznenauje, mafija naplauje svoj danak. Aktuelni ministar pravde Srbije, Stojkovi, u trenutku kada se to desilo sa Zoranom iniem i kada je uo u bifeu Okrunog suda, ljudima za stolom, ne mogu da kaem da je aavao, ali ljudima za stolom kojima je plaao kafu, rekao je: Pa, mafija ne vodi parnice. Mafija ovako uzima svoj danak. Znai, znali smo da je stvorena ta atmosfera, samo je trebalo da se uradi i da se kae, aha, evo ga, mafija je ubijen, i zbog toga smo doneli uredbu kojom smo zabranjivali, a najvie zbog toga da nam te izjave i podmetanja, za koje smo znali da e ih biti na stotine, ne bi ometale istragu jer nas je interesovalo samo jedna stvar da te ljude koji su u tome uestvovali privedemo pravdi, da ih izvedemo na sud i da im se sudi, jer je to toliko oigledno i toliko jasno ve u tom trenutku bilo, da su oni, da je bilo samo pitanje da li emo uspeti pre da ih privedemo pravdi, nego to e oni uspeti da taj pu koji su zapoeli 12. marta sprovedu u delo. Znai, to je glavni ralog zato smo to uveli. Mediji su, da tako kaem (sem dvatri koji to naravno nisu potovali, ovi koji su direktno bili plaeni od njih i koja smo zatvorili dan ili dva, ili zabranili njihovu distribuciju kao to je bio list Dan), manjevie tu odluku potovali; ali, bez obzira na to, mala je ovo sredina, puno je medija, svi imaju potrebu, ak i u tom ogranienom prostoru, da imaju neku superekskluzivnu i bitnu informaciju, znate kako to ve ide, nema urednika ili novinara ko nema brata, roaka, kuma, snaju u policiji, u tuilatvu, u sudu, u vladi, u kabinetu... i drugo, postojala je jedna atmosfera, da tako kaem, moda smo je sada svi zaboravili, ali postojala je ta jedna atmosfera tih prvih, naroito dvatri dana, neka vrsta panike koja se irila po gradu, da li sluajno ili ne, pa je tako Legija vien i u Proleterskih brigada, upadao je u Demokratsku stranku, pa su ak iz Demokratske stranke zvali Duana Mihajlovia da poalje pojaanje, pa je neka patrola jurila Legiju po Vraaru, pa se ispostavilo da nije Legija nego neki ef carine koji ima blindirani auto, i tako dalje. Neke od tih poluinformacija pojavljivale su se i u novinama. Znai, neke od tih informacija tipa: Legija vien ovde ili onde, ili ovaj uhapen, ili nije uhapen, pojavljivale su se u novinama i mi smo takve stvari sankcionisali i spreavali. Jedna od tih stvari je i da e biti uhapen savetnik predsednika Jugoslavije Kotunice, to je objavljeno u Politici potpuno bez naeg znanja i bez nae odgovornosti, na ta smo mi intervenisali. Da li su to podmetaine, da li su dezinformacije, da li je to tako, eto, neproverena vest, ili je moda ak i namerno plasirano, danas me ne bi iznenadilo ni da je to namerno uraeno, ali ne verujem da je neko mogao da zna da e oni ba, ne znam, za 10 dana u hapenju da budu ubijeni, pa je to zgodno, nego pretpostavljam da je to bila neka od tih takvih gluposti koje je neko od tih urednika objavio i onda je izala samo u izdanju za unutranjost. Za one koji ne znaju, sve se dnevne novine tampaju u dva izdanja. Prvo, koje se prelama i zavrava ve oko pet

239

240

sati i izlazi iz tamparije negde oko sedam, pola osam, jeste izdanje za unutranjost, a ono drugo ide dva ili tri sata kasnije. Izmeu ta dva izdanja manjevie nema nikada nekih preterano velikih izmena, sem to ostavljaju mogunost glavnom i odgovornom uredniku da, ako se desi neto epohalno, saobraajna nesrea ili neka tragedija ili neko vano saoptenje i tako dalje, da ga ubaci u to drugo izdanje. Mi, kojima je to bio posao i zadatak znai, meni i toj slubi koja je to radila, ali nisam radio samo ja, to nego su to radili i svi ostali, naravno kupovali smo odmah te novine koje izau i imali smo u rukama tu novinu i taj list. Urednik je bio Kaarevi Slavoljub; i videli smo u novinama informaciju, ne znam da li sam prvi video ja, ili me je moda zvao Ivan orevi iz MUP (jer i oni su isto to tako dobijali i odmah proveravali, poto je njima bilo mnogo vanije za istragu nego to je bilo, da tako kaem, ovo vano politiki, da li tu pie ili ne pie) i rekao: Hej, odakle ovaj podatak? Jedan mali onako tekst, vrlo onako prikriven. Ne mogu da se setim sada tog teksta, ali to nosi u svom novaniku Kosta avoki i taj tekst pokazuje svuda u javnosti kao krunski dokaz da su oni, ustvari, uhapeni tog dana. Neki mali tekst gde otprilike pie, ja mislim ak da je pisalo, prema nepotvrenim informacijama, ili, iz izvora bliskih istrazi, kako to ve uglavnom pie, ili, jedan od izvora nam je rekao da su najverovatnije jue u nekoj akciji uhapeni Lukovi i Spasojevi... Podsetiu vas i na to da je u tih 78 dana bilo jako puno policijskih akcija, gde je po 30, 40 ili 50 naoruanih policajaca u punoj ratnoj opremi upadalo u odreene zgrade u kojima je bilo i po 6070 stanova i ti ljudi su to mogli da vide. Deavalo se da su dinamitom razvaljivali vrata nekih stanova i, naravno, da je po 20, 30 i 40 porodica koje su u toj zgradi ivele to znalo i sutra ujutru javili i rekli: noas je ovde neto bilo, izgleda da su nekog pokupili i tako dalje, pa je u tom smislu intonirana ta izjava. Kada smo videli, pozvali smo Kaarevia: Odakle ti to, ko ti je rekao, ta je bilo? Aajoj, pa ne znam, proveriu, joj, izvinjavam se, i on je to iz drugog izdanja izbacio na nau intervenciju. Mi to nismo demantovali, ali smo dan posle toga ili dva dana posle toga imali jedan od tih sastanaka i brifinga gde je neko od ovih sa otrim oima primetio da je to bilo u prvom izdanju, da nije bilo u drugom, pitao nas: ta je to? i mi smo rekli ta je bilo. Mislim da je ak tada bio i Kaarevi i rekao: Izvinjavam se, to je naa greka, kao to se i urednik Politike izvinjavao kolegama neto to je objavio za Tijania i rekao da je bio 100 odsto uveren da je ta informacija tana. Dobio je od jednog od lanova vlade, pa nije imao razlog da mu ne veruje. Znai, to je sve to se toga tie i jedna od desetine greaka koja postoji i nikada niko o njoj vie nije priao dok se nije jednog trenutka, ja sada ne mogu da se setim tano kada, nije pojavila jedna od tih ubaenih lanih tema, da je vlada ubila, odnosno da je policija dala nalog da se ubiju Spasojevi i Lukovi zbog toga da ne bi ivi ispriali kako su, ustvari, sa nama ove milione tona droge prodavali, pa iz straha da oni to ne urade, mi smo ih ubili. A dokaz? Pa nisu imali dokaz, sem tog iseka, jednog stupca sa 3 cm, koji, kaem, i dandanas nosi ovaj ovek, ali nose i neki drugi, ali dobro, nose i pokazuju. To je sve to znam o tom sluaju i o tom podmetanju za ubistvo Spasojevia i Lukovia.

14. Dodatna pitanja advokata Boe Prelevia

Predsednik vea: Javio se za re advokat Boo Prelevi. Izvolite imate pravo na dodatna pitanja. Boo Prelevi: Zahvaljujem. Svedok je danas spomenuo da se radi o politiki motivisanom ubistvu i ja bih samo zamolio svedoka, ako moe sudu da kae da li je neka politika grupacija nakon atentata pokuala da doe na vlast, pretpostavljam da bi to bio motiv? Vladimir Popovi: Pa, dola je na vlast. Politika grupacija koja u drugim okolnostima ne bi mogla nikada da doe na vlast. Na vlast je doao ovek koji je u prethodna 4 meseca izgubio sve izbore koje je mogao da izgubi. Mogu da vam objanjavam to i detaljnije, ako vam nije bilo dovoljno. Boo Prelevi: Prosto govorim o motivu, mislim da, poto ste vrlo obaveten ovek, da ne bi... Vladimir Popovi: Ja nemam nikakav problem da kaem bilo ta. Pitajte me direktno, rei u vam direktno. Nemojte da zavijate. Direktno me pitajte na ta mislite. Boo Prelevi: Ja uopte ne zavijam. Vladimir Popovi: Da li je doao neko na vlast? Pa, nije doao. Ostala je vlada Zorana ivkovia, ali je sruena 6 meseci posle toga i dola je na vlast neka grupa koja ne bi da je Zoran ini ostao iv, ne da ne bi imali predsednika vlade i uli u vladu, nego ne bi postojali na politikoj sceni Srbije, kao to nisu postojali ni u vreme Slobodana Miloevia, nego bi uvali make. To je moje miljenje. Moda je tano, moda nije tano, slaete se sa tim ili ne, ja stojim iza ovih rei koje izriem. Boo Prelevi: Da li je bilo nakon atentata pokuaja da neka politika grupacija, koristei atentat... Vladimir Popovi: Bilo je, kako nije bilo. U tom... Boo Prelevi: I kojim su to instrumentima pokuali?

241

242

Vladimir Popovi: Malopre sam rekao. U tom danu, prvu izjavu koju je dao (tada nije bio nita) predsednik Demokratske stranke Srbije, glavni politiki konkurent Zorana inia nije izjavio da mu je ao to je Zoran ubijen, nije bio zaprepaen, nije bio zgroen, nije mu bilo strano, nego je prva izjava bila da, eto, on je priao, kriminal, kriminal, zemlja je bila ogrezla u kriminalu i on misli da je najbolje da se napravi koncentraciona vlada. Oni koji ne znaju ta to znai, znai njegova, eeljeva, Miloevieva, julovska vlada i ne znam ija jo, ko je jo tada bio, ali, naravno, i Demokratske stranke i tako dalje, i da oni treba da dou na vlast. Znai, bila je istog dana prva izjava jedne politike linosti koja je bila intonirana u tom pravcu. Boo Prelevi: Znai, ako ja dobro razumem, vi kaete, ljudi na optuenikoj klupi su izvrili atentat u nameri politikog ubistva da dovedu drugu politiku grupaciju na vlast? Vladimir Popovi: Ne. Nisam tako rekao. Boo Prelevi: Pa, samo da bismo se razumeli. Vladimir Popovi: Rekao sam da je ovo atentat i da je ovo politiko ubistvo i da je nemogue da postoji od kada je sveta i veka (pa ak ni ovde, iako se mi razlikujemo od mnogih drava na svetu), da postoji ubistvo politicara, a da ubistvo Zorana inia, kao, ustvari, nije politiko. Ono jeste politiko. Naalost, na alost moju i na alost mnogih asnih graana Srbije, ne verujem da e se u ovom procesu u nekom doglednom vremenu saznati pravi politiki motivi onog ko je to uradio, ali e se saznati za 2030 godina. Ja sam samo rekao da su to izvrioci, da nemam dileme da su izvrioci i da se to izvrenje njihovog dela (za koje su oni lino bili motivisani iz nekih svojih razloga to je bilo strah od Haga, ili strah od hapenja, ili strah od skorog saznanja ta su radili, i tako dalje) poklopilo sa nekim drugim interesima neke druge grupe koja je u tome nalazila svoj politiki profit. Ja to znam, ja to tvrdim, ja stojim iza toga, ja to govorim i ovde, ja to govorim i javno, znam da to ne mogu da dokaem, ali to ne znai da ne treba o tome da priamo. Boo Prelevi: Imam jo samo jedno pitanje, da li vam je, s obzirom da vam je poznato, vrlo ste obaveten ovek, ono to je govorio svedok Buha, posle hapenja Bagzija, pa onda knjiga Lucifer, pa praenje zemunskog klana... Vladimir Popovi: ta ste rekli? Boo Prelevi: Pa i ona knjiga Lucifer...

Vladimir Popovi: Nikad uo. Boo Prelevi: Nebitno. Dosta stvari ukazuje na ugroenost premijera. Da li, moda, moete da nam objasnite, ako je toliko stvari ukazivalo na ugroenost premijera, zato nije podignut nijedan stepen obezbeenja oko premijera, da li imate informacija, ako nemate, kaite. Znai, to je prosto pitanje koje se stalno namee, zato, ako se ve znalo da neko pokuava da ubije premijera, zato premijer nije bolje uvan? Ja prosto koristim priliku da ste vi tu, da to objasnite. Vladimir Popovi: Ja sam naroito u onom prvom danu mog svedoenja pre mesec dana, objanjavao kakva je bila pozicija Zorana inia, kakva je bila njegova pozicija u javnosti, kakav je bio njegov odnos prema vlasti, kakav je bio njegov odnos prema tim institucijama koje smo nasledili i koje su praktino bile karikatura institucija, ili virtuelne institucije koje su, kao, praktino postojale, a ustvari, nisu postojale; vi ste jedan od ljudi koji e to sugrno bolje razumeti od drugih, bili ste i koministar, a i dugo vremena posle toga savetnik u ministarstvu policije, pa ste svesni da ste svakodnevno nailazili na stotine ili hiljade nekih zapreka koje su potpuno logiki neobjanjive, zbog ega ne mogu da se ree ili ne mogu da se sprovedu, pa se nisu sprovele. Jedan od razloga lei u toj, da tako kaem, naivnosti svih nas, na elu i sa Zoranom iniem, u odnosu na to koliko je opasan posao koji je on preuzeo, kada je preuzeo da ga radi. Ja sam ubeen da on nije bio svestan te opasnosti, ne samo od neposredne fizike, nego uopte ta je to to smo mi nasledili i to za ta sam danas figurativno rekao, taj ernobil, kakav je to ustvari ernobil i ta je to to je pod nama bilo, a za ta smo mi bili odgovorni; to je Zoran u isto vreme verovao da, poto je sve u toj dravi, tako da kaem, trivijalno i razrueno i nesposobno, da je takva verovatno i ta banda i ta organizacija i da, bez obzira to je znao da oni verovatno to hoe da urade ili nee da urade, nadao se da su i oni valjda isti takvi kao i mi: ako je nesposobna policija, valjda su i oni toliko nesposobni, pa e da promae ili ne. Ja vam citiram neke od njegovih rei, jer je to Zoranov stav. Rekao sam proli put da je tek posle Limesa bio vrlo ozbiljan i vrlo oprezan i shvatio to mnogo ozbiljnije, ali, osim to je meni govorio, govorio je i javnosti, pa da ne koristim te situacije kada je samo meni govorio. Mogu da ponovim i ono to je rekao javnosti, da je svestan toga da e ga ubiti, ali je verovao da to nee zaustaviti neke procese koji su zapoeti i koje je on zapoeo posle 5. oktobra i nije toliko obraao panju, a jedan od razloga to je sve to tako je i taj neki opti javaluk i opte stanje u kome smo iveli; takva je bila policija, takvo je bilo Zoranovo obezbeenje, takvi smo mi Srbi ljudi, lake emo se meusobno posvaati nego to emo se pomiriti. Rei u vam jedan detalj. Mislim, nije on vaan... Boo Prelevi: Izvinite, samo da ne oduzimamo vreme.

243

244

Vladimir Popovi: S obzirom na bezbednost Zoranovu... Boo Prelevi: To obezbeenje bilo je podignuto kada je bilo hapenje Makine grupe, pa se onda to opet vratilo na normalan nivo, pa u 2003. godini nije bilo podizanja tog nivoa. Vladimir Popovi: Tano, ali i to podizanje obezbeenja je, proli put sam rekao, po nekim PS standardima koji su pisani negde, ne znam, pedesetih godina, u vreme, ne znam, kada je ministar bio ea Stefanovi. Od tada je valjda sve promenjeno hiljadu puta do sada, ali se i dalje po tome radilo i vano je da je zadovoljena forma, jer, podignut je stepen bezbednosti, a imate zgradu preko puta ovu o kojoj smo malopre priali, gde nije nikakav problem da se neko nae, doe i baci bombu i tako dalje; ali, hteo sam da iznesem jedan primer koji moete da proverite, s obzirom na vaeg klijenta: desio se kada je dolo do nekog kokanja ili meusobnog nesporazuma izmeu Zoranovog obezbeenja i ljudi koji su bili u Zoranovom obezbeenju, pa se Vladimir Bogosavljevi neto naljutio i, seate se, znate to, dao ak ostavku. To je bilo jedno mesec dana, ili, ne znam, mesec i neto dana pre Zorana... Boo Prelevi: Vukosavljevi. Vladimir Popovi: Vukosavljevi, pardon, Vukosavljevi, dao je ak ostavku, pa je vratio, pa nije vratio, pa razgovarao sa Miliem i tako dalje, ali u tom davanju ostavke, ostavku su dala, ne znam, dvojica, trojica ljudi koji su bili u neposrednom obezbeenju Zorana inia, na primer, koji su ga fiziki pratili; i sada, oni su se povukli i oni vie fiziki tu nisu dolazili, ali je i dalje, mislim da je to ak bilo i due, mislim, moe to da se proveri, ali recimo, da je moda to bilo i dva meseca pre nego to se to desilo ili tri meseca pre toga, na papiru su i dalje vodilo kao da su oni svi tu. Da li je to raeno zbog dnevnica, ili je to raeno iz javaluka to nisu smeli da kau Zoranu: Hej, zna, da su dvojica ljudi, trojica ljudi otili, pa nemamo, pa su traili u meuvremenu da premoste pa da sami to urade, jer mnogi su se Zorana plaili. Mnogi od tih ljudi, naroito ti ljudi koji su, da tako kaem, stranaki koji su doli sa njim. Njegova sekretaraica, obezbeenje... plaili su se u smislu, prek je, nagao je, moe svata da kae i tako dalje i onda su radije neke stvari preutkivali i nisu mu govorili i ekali nekako sami da ih urade; ali, kaem vam, ne mislim da je to vaan podatak za Zoranovu bezbednost, ali ne postoji nijedna policija na svetu, nijedna, ni za jednog premijera u kojoj bi takva stvar mogla da se desi, a da ne bi imali najmanje jo 2030 mehanizama koji bi istog trenutka alarmirali i palili crveno svetlo i rekli gde su ti ljudi i tako dalje. Znai, postojao je neki interregnum, neki vakuum u periodu od 2 ili 3 nedelje, ili ne znam koliko, 15 dana, nedelju dana, moda mesec dana, kada je na papiru stajalo da Zoranovo obezbeenje ima, recimo, sada lupetam, 14 ljudi, a bilo ih je, na primer, 9 ili 11; ali, to sustvari koje su se deavale, delimino javalukom, delimino, eto, tim spletom okolnosti, delimino i zbog toga, to sam

proli put rekao to je Zoran ini ve optuivan da se ponaa bahato, da se preselio na Dedinje, da ga obezbeuju kola, da ima obezbeenje. Nije hteo da ide sa vozilima pod pratnjom, da ne bi svaki dan u tadanjem Nacionalu, ili u drugim listovima mafijakim, itali i gledali fotografije kako ide bahato, prolazi semafore, prolazi ulice i tako dalje, a sa druge strane, znao je da to paljenje rotacionih svetala i nema nikakve veze sa tim sutinskim obezbeenjem. Mi ne ivimo u zemlji gde neto tako funkcionie, nego je to da narod gleda kada oni prolaze, a da u sutini nema neku formalnu sadrinu. To je deo razloga, a mogao bih o tome da vam priam, ako vas interesuje, moemo se nai neki drugi put, ima jo stotine razloga koje mogu da vam kaem, zato se to tako deavalo i nekih drugih o kojima ja ne znam. Ja govorim one koje znam, koje sam dobio neposredno od ljudi koji Zorana okruuju, ili od njega samog, koje su verovatno, vrlo loe uraene u samoj policiji, u toj nekoj strukturi policije, to je uostalom i Komisija arka Koraa, ako ste imali prilike da proitate taj izvetaj, pronala da je da tako kaem, u okvirima tih institucija policije, ne znam koliko desetina prekraja uraeno, u obezbeenju Zorana inia. Boo Prelevi: Mene ustvari kopka, da li vi mislite da je zemunski klan imao svoje saradnike i u ljudima koji su, ne u Zoranovom obezbeenju, nego u licima koja su na neki nain trebala da obezbede iri taj prostor, s obzirom da je i gospodin Koprivica i njegov naelnik da su napredovali nakon atentata? Vladimir Popovi: Pa, da vam kaem... Boo Prelevi: Prosto pitam da li imate tu vrstu informacija? Vladimir Popovi: Dobro. Nisam vas razumeo kada ste rekli, kada ste poeli da pravite tu vezu obezbeenja, ja delim Zoranovo obezbeenje na ove ljude koji su bili Zoranovo obezbeenje i koji su sa njim bili od devedeset i neke. Neki su bili od 1994. godine, 1995. godine, neki od 1997. i 1998. godine. Kod nekog od njih, mislim da postoji javaluk, ili postoji iskustvo. Znai, znam da je brat Milana Veruovia, Miladin Veruovi strano voleo Zorana, bio Zoranu odan i bio na poziciji, gde je mogao da izgubi glavu za Zorana, pa, isto tako, kada je pretresao Dejana Milenkovia nije uzeo dva mobilna telefona koja je on kod sebe imao. Da ih je kojim sluajem uzeo Zoran bi verovatno danas bio ziv, ali ga ovek ne moe zbog toga kriviti, niti se u tome traiti, zavera, nego jednostavno, eto, moda ne bih ni ja, da sam bio u toj situaciji, to uradio. Znai, pravim razliku na tu jednu grupu koja je bila oko njega, gde su mogle da budu neke greke zbog neiskustva, neznanja, neprofesionalizma, ili ta ve, sve ovo to sam malopre priao. Ako priate o tom nekom irem sektoru Zoranovog obezbeenja pa, prvo, Koprivica je, kako da vam kaem, Koprivica je pion na ahovskoj tabli. Kakav Koprivica, Koprivica je potpuno nebitna i nevana linost. Koprivica je neko koga postavlja neko ko je zaduen za to. Zoranovim obezbeenjem je trebalo da se bavi cela jedna uprava u dravnoj bezbednosti koja funkcionie i koja

245

246

postoji za to. Ali, naaost, to je ono to sam nedavno rekao, u toj upravi je naelnik Roksi, ovek koji je za vreme reima Slobodana Miloevia i za vreme Radeta Markovia sprovodio najveu politiku borbu u Srbiji, ceo sektor je uzeo za to. Pa, ne moete od takvog oveka da ocekujete, nije sklonjen, nije promenjen, bio je tu i tako dalje. Kada govorimo, znai, o Zoranovom obezbeenju, govorimo o onome to postoji u policiji kao sluba za obezbeenje, ali je, bili ste tada jo savetnik u policiji, neposredno po preuzimanju, da tako kaem, vlasti i onom potopoto, pokuaju da se ta policija predstavi novom nove uniforme, novi datum, nove znake, slavimo, ne slavimo vie, ne znam 13. maj, nego slavimo, ta smo slavili svetog Jovana i tako dalje, u okviru toga su pravljene i neke reorganizacije; to je bilo u fazi kada ste vi bili savetnik i siguran sam da ste prisustvovali tim sastancima kada su pravljene te uprave, obezbeenje, ovo o emu priate, zgrade vlade, to je jedan sektor policije koji se bavi obezbeenjem objekata u vlasnitvu Vlade Republike Srbije i postoji potpuno drugi deo koji se zove obezbeenje, praenje zatienih lica, koje se opet deli na zatiena lica politikih funkcionera, znai, predsednik vlade, predsednik drave i tako dalje i ova neka koji se drugima dodeljuje. Znai, taj segment tih ljudi, ako pokuavate, tu se nalazi dvetri sotine ljudi. Pa, siguran sam da je tu bio neko od ljudi, ne neko od ljudi, nego je bilo puno ljudi koji su bili simpatizeri i to najblae da kaem simpatizeri, ovih ljudi koji su ovde optueni. Pa i vi imate u sudskom procesu, da jedan od ljudi koji je radio u Zoranovom obezbeenju, on je, znai, Slubenik u BIA, zaboravio sam kako se zove, taj koji radi u BIA, je za, ne znam koliko, 700 eura ili 1.200 eura, javljao kada Zoran ini izlazi iz kue, ili ne izlazi iz kue. Ko je odgovoran to je postavljen na to mesto. Je li smenjen taj neko? Nije. Je li odgovoran neko drugi? Nije. Znai, niko nije odgovarao. Iz BIA koja je najodgovornija u svakoj dravi na svetu, Bezbednosno informativna agencija, ili bezbednost ili dravna bezbednost, ili kako god da se to zove, je odgovorna kada se desi atentat na predsednika vlade. Tano. Tehnika lica, koja? Ko je odgovarao u Bezbednosno informativnoj agenciji? Niko. Nije napredovao samo Koprivica, ne branim ja Koprivicu. Ne mislim nita o njemu dobro, niti znam, svejedno mi je, ali postoji mnogo vaniji ljudi koji su bili iznad Koprivice i postoje vaniji ljudi u BIA koji su bili odgovorni, ko je tog deka, zaboravio sam mu ime, tog to je dao tu informaciju, postavio na to mesto i odgovarao i nije snosio odgovornost, ali to je jo jedan od dokaza moje tvrdnje da ubistvo Zorana inia nije izvela ova grupa samo zato to je to bio samo njihov lini interes, nego zato to se, na njegovu alost, poklopio i sa nekim drugim interesima, pre svega politikim i, da tako kaem, tim, pod navodnicima, patriotskim, pa se, naalost, desilo to to se desilo. Boo Prelevi: Hvala. Nemam vie pitanja.

15. Suoenje svedoka Popovia i prvookrivljenog Ulemeka

Predsednik vea: Vee po Slubenoj dunosi donosi

REENJE
Da se izvri suoenje izmeu sedoka Vladimira Popovia i prvookrivljenog Milorada Ulemeka, radi proveravanja kredibiliteta svedoka Vladimira Popovia i proveravanja odbrane prvookrivljenog Milorada Ulemeka, a na sledee okolnosti: 1. da li je tano da je bila veera kod Dragoljuba Markovia 2001. godine na kojoj su bili prisutni prvookrivljeni Milorad Ulemek, edomir Jovanovi, Ljubia Buha, Dragoljub Markovi i svedok prisutni, Vladimir Popovi, koja je za temu imala prodaju oko 700 kilograma heroina kao dravni posao pod okriljem dravne bezbednosti i koji je trebalo da realizuje i prema tvrdnji prvookrivljenog Milorada Ulemeka realizovan je u tri susedne zemlje preko reke uz pomo i posredovanje u realizaciji tog posla pripadnika JSO, da li je kasnije 2. bilo susreta u stanu kod svedoka Vladimira Popovia i da li je bilo uopte govora o prodaji heroina, o tome na koji nain treba da se u prodaji ostvarena dobit koristi i da li je potrebno da se kupi odreena oprema od prodaje heroina za potrebe Jedinice za specijalne operacije. Naime, ja u vas, svedoka Vladimira Popovia, upoznati u odnosu na ove protivrenosti sa onim to je tvrdio prvookrivljeni Milorad Ulemek. Vladimir Popovi: Ne morate, ja to sve znam. Predsednik vea: Znate ta, to to vi znate, to je drugo pitanje, ali ja u vas ukratko bar, bez citiranja, ali u vas upoznati upravo sa tim da je prvookrivljeni u svojoj odbrani rekao, da je nakon hapenja Slobodana Miloevia pozvan bio od edomira Jovanovia da doe u znak zahvalnosti, da nije pala srpska krv prilikom te akcije hapenja Slobodana Miloevia, da doe na veeru kod Dragoljuba Markovia, da su bili prisutni ljudi kao to sam naveo i da je dolo do spontanog razgovora u kome je predloeno da se proda 700 kilograma heroina koji je zaplenjen, da ste vi pitali o tome prvookrivljenog Milorada Ulemeka, da je on rekao da je upoznat sa tom akcijom policije, da ta droga postoji, a da ste vi izjavili da niko nije lud od strane drave da tako neto uniti, nego to drava radi i prodaje. Dakle, da ste uestvovali u tome i da ste se dogovorili i da je on rekao, takoe, da e on osmisliti akciju, ali da e obavestiti i svoje pretpostavljene stareine, a da je neko od prisutnih, edomir Jovanovi konkretno, rekao pa mi smo drava, mi smo ti ljudi i da to vi garantujete. Dakle, na te okolnosti treba da se suoite, pogledate jedan drugog u oi i raspravite o istinitosti njegove, odnosno vae tvrdnje kojom ste vi negirali to.

247

248

Vladimir Popovi: Samo mi tehniki recite, kako to ide. Ko se prvi kome obraa? Predsednik vea: Sutinski, to je znai spontanitet je potreban da bi vi eventualno, zapoeli ili prvookrivljeni nebitno, ali je predmet i tema upravo ove protivrenosti u iskazima. Vladimir Popovi: Je li mogu ja, je li to nije problem? Predsednik vea: Moete, nita nije sporno. Okrenite se samo, pogledajte jedan drugog u oi, pa raspravite o istinitosti tih tvrdnji. Vladimir Popovi: Znai, tvrdnje te koje ste izneli su potpuno netane, poto sa vama nikada u ivotu nisam bio u Surinu, nikada u ivotu, ni pre podne, ni popodne, ni uvee, ni na kafi, ni na piu, nismo se sreli u kolima. Nikada, znai, nisam bio u Surinu, pa samim tim nisam mogao da budem ni na toj nekoj veeri koju ste izmislili. Sa vama sam bio na veeri, sa vama sam se video nekoliko puta. Svaki od tih puta sam ovde, manjevie, ponovio. Na veeri sam bio samo jedan jedini put u ivotu, i to na onoj veeri koju sam ovde pominjao u restoranu Cepter, gde sam se pojavio poslednji i gde ste sedeli sa ljudima koje sam pomenuo. Nikada u svom ivotu sa vama nisam priao nita na temu droge, ni u zezanju, ni ozbiljno, sem kada sam bio prisutan na tom sastanku 7. januara, kada je Zoran ini sa vama, sa umetom razgovarao i ovo to sam ve ovde ponovio. Prema tome, ja znam da vi znate, da to nije tano. Znam da vi to nikada ne biste rekli. Znam da su vas naterali da to kaete. Znam da je, naalost, to deo jednog loeg dila koji ste napravili sa ljudima jako glup, zato to ja nikada nisam bio u Surinu sa vama. Nikada. Znai, ja sam se sa vama video, ja to ne krijem, video sam se 4 ili 5 puta. Razgovarao sam 2 ili 3 puta telefonom. Spreman sam da idem na sve poligrafe, za svako od ovih naih vienja, postoje svedoci. Vi i ja se nikada u ivotu nismo videli sami. Nikada nigde sami se nismo sreli, nismo razgovarali, nismo se, kada smo bili u zajednikim prostorijama, izdvojili sa strane 2 sekunde i neto porazgovarali. Nikada, izuzev jedne situacije, to sam proli put pomenuo, kada sam vas sreo na ulasku u zgradu vlade, kada su otkrivene masovne grobnice, kada ste mi u kratkim pantalonama rekli, da bi bilo dobro da vidim sa Subotiem, da one pare da Kesneru i da bi to bilo dobro, jer bi to malo pomoglo jedinici. Prema tome, voleo bih, evo sada, ovde, da meni kaete te detalje, ako smo bili na veeri i kada je to bilo, kada je to bilo, kada sam ja to doao, koji je to dan bio i zbog ega ste imali potrebu takvu stvar da izmiljate i da laete kada je i vama i meni i svima ona potpuno smena. Milorad Ulemek: Jeste li zavrili?

Vladimir Popovi: Jesam. Prvi deo, da. Milorad Ulemek: Mogu ja, sudija? Predsednik vea: Izvolite, slobodno se suoite. Milorad Ulemek: Prvookrivljeni Milorad Ulemek, alijas Sava Kovaevi, kako ste me nazvali. Gospodine Popoviu, prvo, to to vi ovde priate, tu priu, tu priu priajte u Beu, priajte pred vaim poslodavcima iz stranih obavetajnih slubi... Vladimir Popovi: Dobro. Nemojte politiku. Vratite se na suoenje. Dajte da priamo o veeri, kada sam priao o drogi, pa posle da priamo, ako imate neku zamerku na ovo. Vratite se na drogu. Kada smo vi i ja bili na veeri u Surinu? Ja kaem, nisam bio nikada, nisam bio nikada. Neu da vas teram da se kunete u decu, zato to ne moete da se kunete u decu, jer laete. Nikada u ivotu sa vama nisam bio u Surinu. Recite sada, zato laete? Vratite se posle na priu ta vam se ne dopada iz moje prie. Da li sam ja strani plaenik ili nisam, to nema nikakve veze sa ovim. Kada smo vi i ja bili u Surinu na toj veeri gde sam ja vama rekao, hajde da prodajemo drogu. Kada? Milorad Ulemek: Gospodine Popoviu, prvo ja vas nisam prekidao dok ste vi priali ta ste priali. S obzirom da ste vi bili takav pobornik demokratije, jeste da ovo nije parlament, ali budite bar malo parlamentarni pa sasluajte ta imam da kaem. Vladimir Popovi: Recite za ovu temu droge. Milorad Ulemek: to se tie te droge, za koju se vi pravite blesavi... Vladimir Popovi: Ja se pravim blesav. Dobro. Milorad Ulemek: Da nikada nije bila veera, da se nikada nismo videli u Surinu, da nikada nismo razgovarali o tome, takoe, isto to to priate, da nikada niste bili u ilerovoj, mada to sudija nije napomenuo... Vladimir Popovi: Kada sam bio u ilerovoj?

249

250

Milorad Ulemek: Kada ste bili u ilerovoj? Vladimir Popovi: Kada? Milorad Ulemek: Bili ste u junu u ilerovoj, 2002. godine. Vladimir Popovi: Stidite se. Stidite se. Milorad Ulemek: Pa, vi treba da se stidite. Vladimir Popovi: Ja? Milorad Ulemek: Vi treba da se stidite. Vladimir Popovi: Kako vas nije sramota? Milorad Ulemek: Mene kako nije sramota? Vladimir Popovi: Pa, nikada u ivotu nisam bio u Zemunu, a ne u ilerovoj. Pa to se zna. Pa nikada u ivotu nisam video Spasojevia. Milorad Ulemek: Gospodine, niste videli Spasojevia? Vladimir Popovi: Nikada u ivotu. Milorad Ulemek: Gospodine Popoviu... Vladimir Popovi: Kada? Milorad Ulemek: Poto se vi mene nazvali manipulatorom, ja moram da vam kaem...

Vladimir Popovi: Tano. Milorad Ulemek: Vi ste moj guru. Vi ste moj idol. Vladimir Popovi: Molim? Milorad Ulemek: Guru, znate ta znai guru? Vladimir Popovi: Mnogima sam idol. Pustite sada to. Recite vi meni kada sam ja video Spasojevia? Milorad Ulemek: Kada ste videli Spasojevia? Vladimir Popovi: Kada? Milorad Ulemek: Desetine puta. Vladimir Popovi: Kada? Kaite jedan. Milorad Ulemek: Jedan? Vladimir Popovi: Jedan. Milorad Ulemek: Evo, rei u. Milorad Ulemek: 6. oktobra u Surinu, u kancelarijama Dragoljuba Markovia. Vladimir Popovi: Nisam bio 6. oktobra u Surinu. Milorad Ulemek: Hoemo dalje?

251

252

Vladimir Popovi: Nisam bio. Pa, onda kaite 7, pa, nemojte da laete. Nemate potrebu da laete. Ja ne krijem ono to sam radio. Nema potrebe da izmiljate. Kako vas nije sramota. Bili ste najmoniji ovek u dravi. Tresao se Beograd od vas, pa budite muko, pa recite, jesam, naterao me je taj i taj da laem. Niste sa mnom nikada bili na veeri u Surinu. Nikada. Nikada nisam bio u ilerovoj, nikada nisam video Duana Spasojevia. Da sam video, pa nemam razloga da ne kaem, da ne bih rekao. Milorad Ulemek: Gospodine Popoviu, nemojte da se uzbuujete. Vladimir Popovi: Pa, ne. Ne mogu da verujem da ste vi komandant... Milorad Ulemek: Pa, ne mogu ni ja mnogo ta da verujem, pa mi se evo, deava gospodine Popoviu. Vladimir Popovi: Nemojte da laete mene. Nemate potrebe mene. Ja nisam protiv vas. Ja vas nisam vreao. Nema razloga da me laete. Nema razloga da izmiljate. Milorad Ulemek: Vi ste uz mene. Da. Hvala. Kao to ste bili... Vladimir Popovi: Ne treba da mi se zahvaljujete. Milorad Ulemek: Kao to ste bili uz premijera, je li tako? Vladimir Popovi: Molim? Milorad Ulemek: Molite se u crkvi. Dobro vi ujete ta ja vama kaem, gospodine Popoviu... Vladimir Popovi: Da. Sluam, recite. Milorad Ulemek: Sluate? Vladimir Popovi: Da.

Milorad Ulemek: Mislim... Vladimir Popovi: Kaite, kada sam bio u ilerovoj i kada sam video Spasojevia? Pa, to su teme o kojima... Milorad Ulemek: Kada ste bili u ilerovoj? Rei u vam. Bili ste u junu mesecu 2002. godine. Vladimir Popovi: Sa kim sam bio? Milorad Ulemek: Sa kim ste bili? Vladimir Popovi: Da. Milorad Ulemek: Bili ste, gospodine Popoviu, sa edom Jovanoviem i bili ste sa Dragoljubom Markoviem, kada je upravo bila afera oko svae Ljubie Buhe umeta i Duana Spasojevia. Vladimir Popovi: Ja sam bio? Milorad Ulemek: Vi ste bili jedan od uesnika koji je trebao da pomiri njih dvojicu. Vladimir Popovi: Je li vi znate da sam ja u to vreme imao policijsko obezbeenje? Je li to znate? Milorad Ulemek: Ne znam. Mogue. Vladimir Popovi: E, pa ja u vam rei. Imao sam u to vreme policijsko obezbeenje i policijska vozila i imao sam policijski sektor. Nikada u Beogradu nisam iao nigde, ni od moje kue do zgrade vlade, a da nisu, najmanje njih etvorica, bila sa mnom. Znai, ako sam dolazio u ilerovu, dolazila su i ta etvorica. Od te etvorice, trojica danas rade i dalje u policiji i sva trojica su u neposrednom obezbeenju funkcionera aktuelne vlade, pa, valjda bi oni bili svedoci, pa bi mogli to da potvrde. Nikada u ivotu... Milorad Ulemek: Gospodine Popoviu, to je vaa pria. To je vaa pria.

253

254

Vladimir Popovi: To nije moja pria, to su injenice koje mogu da se provere. Ja ne izmiljam. Milorad Ulemek: Koje injenice? Vladimir Popovi: To sustvari koje, Lukoviu, nikada u ivotu nisam bio u ilerovoj i vi to znate i to znaju svi okrivljeni i to znaju ovi ovde advokati i to zna cela javnost. Spletom okolnosti moda bih bio, da me je neko nekada zvao ili da sam trebao. Nisam ja beao od toga. Nikada uo za ilerovu nisam do 2002. godine i do poetka... to, kada ste me proganjali i kada ste raspisivali poternice za mnom i po novinama pisali tekstove. Tada sam prvi put uo za ilerovu. Nikada nisam bio. Da sam bio, rekao bih. Mislim, ta je tu problem? Milorad Ulemek: Bili ste. Bili ste gospodine. Vladimir Popovi: Pa, nisam bio. Moete da laete vi do sutra, ali ja se uopte udim zato imate potrebe da laete. Vi... Milorad Ulemek: Nemam ja, gospodine Popoviu, da laem... Vladimir Popovi: Pa, imate potrebu. Napravili ste... Milorad Ulemek: Gospodine Popoviu, ja da sam hteo da laem, ja se ne bih predao i ne bih ovde dolazio meki na rupu. Vladimir Popovi: Nije tano. Imali ste drugi plan. Obeali su vam drugu stvar, ovi sa kojima ste pravili taj glupi pakt i naterali... Milorad Ulemek: Je li moete neto konkretnije da mi kaete o tome, poto vidim da znate sve moje planove? Vladimir Popovi: Hou. Na ministra policije Joia i na Bulatovia, onog sa kojim ste ostali nasamo u njegovom kabinetu one noi kada ste dovedeni, neobrijan i sav izujedan i kada su zvali frizerku. Ja vam kaem, frizerka je dola iz beogradske policije da vas ia i brije.

Milorad Ulemek: Loi su vam informatori. Vladimir Popovi: Nisu mi loe informacije. Tane su mi informacije i, onda ste jednog trenutka traili da iz kancelarije izau Guri i da izae Miloevi i ostali ste u tom kabinetu sami sa Joiem i sa Bulatoviem, najmanje sat i po vremena i dogovorili se da doete sutra ili prekosutra ovde, da vai advokati sutra izmiljenu priu sa, i te gluposti, da odmah krenete da optuujete mene i bivu vladu za prodaju droge... Milorad Ulemek: Loe su vam informacije gospodine Popoviu. Vladimir Popovi: Nisu mi loe informacije. Napravili ste sa glupim ljudima glup pakt i zbog toga danas ovde ispatate. Potpuno bez potrebe ste ubacili jednu stvar koja je netana, pri tome ste nali jednu vrlo jaku kariku, a to sma ja, koji nikada sa vama u Surinu nije bio, koji se nikada nije video sa Duanom Spasojeviem i koji nikada nije bio u ilerovoj. Verovatno ste pretpostavili da jesam, moda, pa ste zato to rekli, ali, da ste se malo bolje raspitali, oni i vi, saznali biste da je ta stvar nemogua i nikada ne biste imali potrebu da priate, nego bi priali neku drugu stvar. To sa drogom, da je tano, to nema nikakve veze sa ovim za ta ste vi ovde optueni i zato bi vi u svoju odbranu iznosili neto to vas dodatno uvaljuje u neko kriminalno delo. Milorad Ulemek: Ja samo odgovaram na pitanja gospodina predsedavajueg. Vladimir Popovi: Ali nema razloga zato to je koncept koji ste napravili bio, ustvari, taj da se ovde ne pria o tome ko je ubio Zorana inia i ta ste vi radili i gde ste se krili i ko vas je krio i zato vas je krio, kao to sam i danas rekao. Evo, kaem i vama, spremate bekstvo iz zatvora. Ceo Beograd to zna. aljete ljude u Dubai da organizuju slubu za obezbeenje kojim ete da odete. Milorad Ulemek: Loe ste informisani, gospodine Popoviu. Vladimir Popovi: Dobro. Loe sam informisan, ali su se mnoge od tih mojih loih informacija pokazale kao tane, i niko se tim mojim... Milorad Ulemek: Neto nisam primetio, gospodine Popoviu. Vladimir Popovi: Niko se tim mojim loim informacijama...

255

256

Milorad Ulemek: Nisam neto primetio. Sve informacije koje ste iznosili... Vladimir Popovi: Loe primeujete. Milorad Ulemek: Dobro. Sudija, hoe li jo dugo ovako ili, mislim ja mogu do sutra ovako, ali ja vam kaem, ja ostajem pri onome to sam rekao. Vladimir Popovi: Laete. Milorad Ulemek: Odgovorno tvrdim... Vladimir Popovi: Laete. Evo, kaem vam u lice, laete. Nikada sa vama u Surinu nisam bio. Milorad Ulemek: Vi laete. Vi ste gospodine u problemu, jer ste vi... Vladimir Popovi: Ja u problemu? Milorad Ulemek: ... vaim ponaanjem i vaim malverzacijama, vaim zloupotrebama, moda i doveli do toga da pokojni premijer bude ubijen. Vladimir Popovi: Dobro. To u nekom drugom sudu i u nekom drugom ivotu. Milorad Ulemek: Pa, naravno. Vladimir Popovi: Laete da sam bio sa vama u Surinu. Milorad Ulemek: Ne. Vi laete. Vladimir Popovi: Nikada sa vama u Surinu nisam bio, nikada sa mnom niste priali o drogi... Milorad Ulemek: Gospodine Popoviu, ja potpuno shvatam da ste vi isfrustrirani i da vi ovo morate

da priate da bi sebe oprali od nekih vaih pria i kombinacija koje ste pravili, ali ja sam vam rekao, to priajte u Beu, nemojte ovde da priate. Vladimir Popovi: A to? Je li nije srpski, ovo to sam rekao? Milorad Ulemek: Pa, ne znam, vi ste rekli da... Vladimir Popovi: Je li vi razumete ta sam rekao? Milorad Ulemek: Pa moda i ne razumem, ali ja spadam u one... Vladimir Popovi: Hoete jo jednom da vam kaem? Laete, Lukoviu, laete da sam bio sa vama u Surinu. Nikada sa vama u Surinu nisam bio. Nikada. Kao to laete da ste u mom stanu priali sa mnom o drogi, u mom stanu ste priali sa Stankom Subotiem o tome, kako imate informacije hrvatske obavetajne slube... Milorad Ulemek: To nije tano. To ste vi izmislili. Vladimir Popovi: I to sam izmislio? Milorad Ulemek: To ste izmislili. Vladimir Popovi: Pa, postoji svedok koji je iv, Stanko Suboti. Milorad Ulemek: Pa, normalno, koji je va ovek i koji je va kolega. Uopte ne sumnjam da e on doi i da e potvrditi to to priate. Vladimir Popovi: Je li i on trgovao drogom? Je li i on zato bio u stanu? Milorad Ulemek: Ja to ne znam. Vladimir Popovi: to niste, ve kad ste pominjali da ste u mom stanu priali o drogi, da je u stanu bio i Stanko Suboti? to to niste rekli?

257

258

Milorad Ulemek: To gospodine Popoviu, ja u vaem stanu kada sam pominjao tu priu, ja sam rekao da sam priao sa pokojnim premijerom o nekim drugim temama. Vladimir Popovi: Kada to? U mom stanu? Milorad Ulemek: U vaem stanu. Vladimir Popovi: A gde sam ja bio? Milorad Ulemek: Vi ste bili tu. Vladimir Popovi: Pa, ta ste priali sa premijerom? Milorad Ulemek: ta sam priao sa premijerom? Vladimir Popovi: Da. Milorad Ulemek: Ja sam to objasnio. Vladimir Popovi Pa, ne. Kaite meni, pa bio sam tu. Jeste li aputali sa premijerom ili ste priali glasno? Milorad Ulemek: Ne. Glasno smo razgovarali. Vladimir Popovi: Pa, onda sam, znai, uo i ja. Recite mi sada, podsetite me ta ste priali sa njim? Milorad Ulemek: Znate vi dobro ta sam ja priao. Vladimir Popovi: Znam. Rekli ste da ste dobili informaciju od hrvatske... Milorad Ulemek: Ne. To vi sada izmiljate, petljate Stanka Subotia, jer znate da ne moe da se operete

od tog susreta jer sam ja na taj susret doao sam, a vi dobro znate, poto sam doao sam da me je vratilo obezbeenje Stanka Subotia i da se to nije desilo... Vladimir Popovi: Pa, to sam ja rekao. Niste vi. Milorad Ulemek: Ja? Vladimir Popovi: Ja sam to rekao. Milorad Ulemek: To sam ja rekao pre vas. Vladimir Popovi: Ne. Niste to rekli. Kao to niste pomenuli da je u stanu kod mene bio Stanko Suboti. Zato niste pomenuli? Milorad Ulemek: Zato to nije bio tema Stanko Suboti. Vladimir Popovi: Pa, ne, ali, znai, jeste li priali o drogi sa mnom pred Stankom Subotiem? Milorad Ulemek: Ne. Vladimir Popovi: A ta je on, zatvorio ui dok ste priali sa mnom o drogi? Milorad Ulemek: Molim? Vladimir Popovi: Pa ta je radio Suboti dok ste sa mnom priali o drogi? Milorad Ulemek: Prvo, ja... Vladimir Popovi: Je li bio Suboti kod mene u stanu? Milorad Ulemek: Jeste, bio je.

259

260

Vladimir Popovi: Dok ste priali sa mnom o drogi u mom stanu, ta je Suboti radio? Milorad Ulemek: Suboti? Vladimir Popovi: Da. Milorad Ulemek: Prvo je, ja sam priao sa premijerom iniem. Vladimir Popovi: O emui? O drogi? Milorad Ulemek: Ne o drogi. Vladimir Popovi: Pa, jeste li priali sa mnom o drogi, to je tema? Milorad Ulemek: Sa vama? Vladimir Popovi: Da. Milorad Ulemek: Vi sanjate gospodine Popoviu. Vladimir Popovi: Znai, niste priali? Milorad Ulemek: Molim? Vladimir Popovi: Znai, niste priali sa mnom o drogi u mom stanu? Milorad Ulemek: Ja se toga ne seam. Vladimir Popovi: Pa, sada u vas podsetiti. Znate ta je vaa izjava? Da ste prvi put sa mnom razgovarali o drogi, u Surinu na veeri, a da ste drugi put sa mnom razgovarali u mom stanu gde vas je premijer zvao. Ddoli ste, razgovarali ste sa njim, a onda je

premijer ini izaao, a vi ostali sa mnom jo 5 minuta i tada priali sa mnom o drogi. Nemam ta vie da razgovaram. Milorad Ulemek: Ne. Nismo priali o drogi, gospodine Popoviu, nego smo priali o tome kako da se naplati ta kompenzacija od droge. Vladimir Popovi: Znate ta? Kada se napie ono to treba da se govori, a mnogo toga ima... Milorad Ulemek: To ste se vi zbunili gospodine Popoviu... Vladimir Popovi: Da, malopre ste, pre 5 minuta, rekli da ja sanjam da ste sa mnom, u mom stanu, priali o drogi. Svako moe da proita vau izjavu da ste rekli da ste priali o drogi u mom stanu. Milorad Ulemek: O raspodeli para, gospodine Popoviu. O raspodeli para. Vladimir Popovi: Ovo je poniavanje. Predsednik vea: Suoenje je zavreno. Milorad Ulemek: Zahvaljujem gospodine sudija. Predsednik vea: U redu, zavreno je suoenje. Konstatujem da su suoena lica, gledajui jedno drugo u oi, ostali pri svojim iskazima. Iskazi su konstatovani audio zapisom. Nakon sasluanja svedoka Vladimira Popovia postavljam pitanje, da li ima neko neto da primeti, da stavi primedbu u odnosu na iskaz svedoka Vladimira Popovia? Za re se javlja advokat Boo Prelevi.

261

262

16. Predlozi na iskaz svedoka Popovia

Boo Prelevi: Ja imam predlog. Predlog da se izvri suoenje izmeu svedoka Popovia i est ili sedam svedoka koji su bili u najbliem obezbeenju premijera inia koji su odmah nakon, u svojim prvim izjavama rekli o koliko metaka se radi, zato to mislim da se ovde radi o ruenju kredibiliteta oevidaca i mislim da bi bilo za sud vrlo vano da li su oni lagali, da li se stvarno desilo ovo to svedok Popovi danas govori. Zatim, imam predlog da se izvri suoenje izmeu svedoka Veruovia i svedoka Popovia, da li je svedok Popovi dolazio u vladu poslednjih meseci pred atentat i vezano za dogaaje u agenciji Spektra gde je dolo do pisanja ta treba Milan Veruovi, pisanje pismena ta bi Milan Veruovi trebao da izjavi na sudu. Smatram to relevantnim za sud. Hvala. Predsednik vea: Advokat Momilo Bulatovi se javlja za re. Momilo Bulatovi: Sudija, ne znam procesno u pogledu ovakvog predloga da se izjanjavam ili ne, ali ako budete traili neki moj stav kao branioca, vezano za predlog advokata Prelevia, ja u taj predlog ostaviti vama na ocenu. to se tie iskaza danas sasluanog, odnosno zavrenog sasluanja koje je trajalo, gospodina Popovia, ja u staviti generalno neke primedbe; jer, zaista gospodin Popovi je ovde u jednom nauenom svom izlaganju koje je imao prilike i imao vremena da ga naui da se spremi za nain na koji je prezentovao ovde svima nama, jedino mogao da ostavi utisak na ove koji nemaju uvida u spise. On je nesumnjivo imao uvid u spise, to je i sam potvrdio i ovde izvukao neke stvari i on je napravio jednu svoju priu koja je imala za cilj samo da zamagli jedno stanje stvari ovde i da ono to mi pokuavamo da utvrdimo ovde da on to nama ne olaka nego da nam otea, da potpuno to usmeri u jednom drugom pravcu, u pravcu da je ovde u ovom postupku sve reeno i da apsolutno ovde mi jednostavno ne znam ta radimo. Ja u vam odmah rei iz ega ovakav zakljuak proistie kada je u pitanju iskaz gospodina Popovia. U jednoj reenici svog zavrnog, da kaem tako, svedoenja on je rekao, govorei o tome da navodno jedna grupa bivih pripadnika Jedinice za specijalne operacije koji su prijatelji gospodina Ulemeka pravi nekakvu firmu tamo na Bliskom istoku i da ekaju gospodina Ulemeka kada bude osuen, da pobegne. Znai, za gospodina Popovia vie apsolutno ne postoji nikakva dilema, ni za krug ljudi koji orkestrirano ve mesecima i mesecima, koristei odreene medije na ta sam ve ukazivao, pripremaju ovde jednu situaciju u kojoj nikakva druga odluka, apsolutno ne postoji, jer apsolutno nije mogua, postavljaju jedan jedini deli mogunosti da bude bilo koja druga odluka osim osuujue koja e zadovoljiti njihove aptetite. Zato je to tako? Siguran sam u jedno, da, ako ste paljivo sluali, verovatno da jeste, uostalom imaemo transkripte, ta je sve govorio gospodin Popovi, ta su govorili njegovi najblii saradnici, koji su bili saradnici pokojnog predsednika vlade gospodina inia, pri tome mislim na gospodina Janjuevia, na gospodina edu Jovanovia,

na Duana Mihajlovia, na gospodana Zorana Mijatovia i to, shvatiete, da oko kljunih stvari oni se ne slau. Ja zaista ne znam, to sam i prolog puta rekao, posle svega ovoga to se desilo ovde i to smo mi uli ovde, kako je mogue, apsolutno postavljam pitanje, kako je mogue, jer me zaista interesuje istina, iako je gospodin Popovi to malo ovako imao jedan stav prema svima koji ne misle kao on, ne da su mu protivnici, nego neprijatelji, kako je mogue da se umea jedna engleska obavetajna sluba, da se umea neka nemaka obavetajna sluba, neki danski centar da se umea, da se prati kontrola, dobija se pomo, sve, deava se neto 21. februara na auto putu kod Limesa, to je utvreno u tim njihovim najbliim krugovima, najuim krugovima, kao pokaj atentata, da je bezbednost predsednika vlade ugroena do te mere da hoe da ga ubiju, on postoje po kazivanju najblieg saradnika gospodina Popovia svestan toga i onda apsolutno se nita dalje ne preduzima. To je jednostavni meni apsolutno neshvatljivo. Iz toga zakljuujem da svi ovi ljudi ovde znaju da im je proradila u jednom trenutku savest i da snose deo odgovornosti za to to se desilo i uporno pokuavaju da sklone od sebe bilo kakav deo odgvornosti i zato govore ovde ove prie koje su zaista lepo nauene i sve. Nita novo mi nismo ovde uli, ve je bio pokuaj u tom predlogu je, koliko sam razumeo, i predlog gospodina Prelevia, da jednostavno se srue kredibilitet svih uesnika u postupku ovde bez obzira sa koje strane oni dolazili, da jednostavno jedno injenino stanje je za sve utvreno i da apsolutno sud nema ta da radi. Zato je to i mnogo sporno za gospodina Popovia i zato je bio malo i uzbuen oko pitanja gospodina Prelevia, da li je on spremao neke izjave. ta ima gospodin Popovi da sprema bilo kakve izjave svedoka koje treba da neto usmere javnost u nekom drugom pravcu od onog koji njima odgovara. Ako je smetnja dva metka, ne postoji nita drugo i kako neko moe i sme da se usudi da kae bilo ta drugo od toga. Naalost, to je deo koji se ne odnosi na mene nego se odnosi na punomonika gospodina Veruovia i na samog Veruovia. Prema tome, generalno su moje primedbe u ovom pravcu da se radi o jednom iskonstruisanom, nauenom tekstu, zahvaljujui, normalno, onome to je bilo dostupno gospodinu Popoviu mnogo vie nego to je bilo kome od ostalih uesnika i zato je ta generalna primedba u tom pravcu. Generalna primedba jo u jednom pravcu. uli smo ovde da gospodin Popovi ima kontakte sa jednim ovekom koji je iz sveta kriminala, za koga su svi rekli ovde da je mafija, znai nisam ja to rekao, to stoji u nekoj Beloj knjizi, ovek se zove Ljubia Buha ume. Taj ovek ima kontakt preko gospodina Popovia. Za njega se angauje engleska obavetajna sluba da se on skloni kao neko ko treba da pomogne da se obrauna sa organizovanim kriminalom. Ja se pitam, kako je mogue da neko ima vlast 2001. godine na nain kako je imao od formiranja vlade do 2003. godine, sve te kontakte, sve te institucije, svoje ljude, a da nita ne uzme, da sve znaju, ko su ti ljudi, ko su pripadnici zemunskog klana i da neki Ljubia Buha ume pria nekom gospodinu Popoviu sve ta radi taj takozvani zemunski klan, a on je jednostavno patrijarh celoj toj stvari, isti, gotovo i onda treba njega zatititi, a onda kada doe u policiju onda nee da pria. Malo mi je udna cela ta pria i mislim da tu stoje neki mnogo dublji razlozi o kojima gospodin Popovi, opet mogu samo da pretpostavim, da nagaam, zato nee da govori.

263

264

Predsednik vea: Pravo na primedve ima advokat Nenad Vukasovi. Nenad Vukasovi: Da se previe ne zadravam, apsolutno sa moje strane ja u podrati predlog kolege Prelevia vezano za njegovo ovo to je izneo. to se tie primedbi na iskaz, odnosno svedoenje gospodina Bebe Popovia, apsolutno se slaem sa kolegom Bulatoviem. Mislim da je ovo ista konstrukcija, da se ovde radi o pitanju nekakvog, da je proradila savest lina, jer zna mnogo vie od onoga to je rekao ovde pred sudom. Ovde vidimo jednu, bar za mene, ja se izvinjavam na izrazu, ovo je jedna nauna fantastika koju smo uli ovde. ovek sve zna, samo kada su u pitanju odreeni ljudi onda ne moe da se seti ko je u pitanju, samo neki su nadimci i tu se dalje zastaje. Prema tome, nismo dobili odgovor na jedno osnovno pitanje, a za koje nadam se i verujem da svi tragamo, to je, zato je Sablja stala na motivu, zato se nije ilo ka gore. Upravo svedok, gospodin Popovi, po mom dubokom uverenju i nekakvom oseaju, jedan od njegovih zadataka, i njegovih mentora, je bio da zatiti da se ka gore ne ide, a pogotovo da se ne preu granice ove zemlje i ne zae u pravcu nekih stranih obavetajnih slubi. Prema tome, generalno se pridruujem apsolutno ovom prigovoru na kompletan njegov iskaz koji nam nita nije pomogao, nego je samo odmogao. Predsednik vea: Pravo na primedbe ima advokat Aleksandar Popovi. Aleksandar Popovi: Ja u staviti generalni prigovor na celo svedoenje gospodina Popovia. Pridruiu se ovome to su kolege pre mene rekle. Apsolutno smatram da se ovde radi ak manjevie o jednom politikom pamfletu, poto smo nadugako i nairoko sluali o mnogim stvarima, a faktiki nam nita nije reeno. Imali smo prilike da vidimo da se prave teorije zavere, da se mnogo injenica delimino samo pominje, da bi se na kraju ispostavilo da oko nekih jako bitnih stvari su u pitanju greke, da ne postoje injenice na kojima se baziraju ta razmiljanja. Faktiki, ovde smo imali i jedan filozofski stav prema stvarnosti gospodina Popovia od 2000. godine do dana dananjeg, kako on sve to shvata, koji je apsolutno obojen tako da utoliko samo generalno prigovaram njegovom celom iskazu. Predsednik vea: Pravo na primedbe ima advokat Aleksandar Zari. Aleksandar Zari: Ja ne bih neto previe produbljivao to su rekle kolege, nego bih hteo samo da se izjasnim povodom predloga kolege Prelevia i to sam i ja hteo da predloim inae, da se izvri suoenje iz jednog prostog razloga. Naime, svi znamo datum kada je gospodin Popovi izaao iz Vlade Republike Srbije i znamo da je nakon toga da su date izjave od strane ovih ljudi koji su uli taj trei metak. Zato je to vano? Zato to je do tog trenutka postojao nevien pritisak na te ljude od strane policije, to mi

iz naih linih kontakata sa njima znamo. Znai, predlaem da se izvri suoenje izmeu ovih ljudi zato to su oni svoje izjave dali tek nakon odlaska Bebe Popovia iz zgrade vlade. Predsednik vea: Za re se javlja advokat Aleksandar orevi. Pravo na primedbe, imate re. Aleksandar orevi: Kao to ste primetili izmeu sasluanja ovakvog svedoenja od ovog svedoka i itanje novina, primetili ste ta sam izabrao, a sada u vam rei i razloge toga. Pre svega, izjava ovde svedoka koji je malopre svedoio jo od jue i od tog trenutka to me je prelomilo da je on nekoliko meseci posle atentata, kada je uo da je svedok oteeni Milan Veruovi pomenuo taj trei metak, da je on otrao kod oveka koji je nekoliko meseci pre toga bukvalno mogao da nastrada i da bude ubijen, da bi se ljutio na njega zato on to govori, ali ne zbog toga zato to je to istina ili nije istina, nego zbog toga to to ide u prilog advokatima odbrane, sama po sebi diskvalifikuje tog svedoka i sve ono to je naknadno govorio i sve to, uz injenicu da je svedok rukovodio medijski celom operacijom Sablja koju znamo kako je bila i ta je bila i uz tu injenicu sasvim dovoljno, po meni, govori da diskvalifikuju ovog svedoka koji je ovde, ustvari, samo doao ili da opere svoju savest ili, to je rekao kolega Popovi sa nekim politikim pamfletima iz nekih razloga koji su samo njemu znani, a ustvari znani su i svima nama. Ono to je frapantno iz njegovog svedoenja jeste to da svedok Popovi ima neka saznanja koja do sada, u dosadanjem toku postupka ima vie saznanja i bolja saznanja i od ministra policije i od jednog zamenika naelnika resora dravne bezbednosti i od drugog zamenika naelnika resora dravne bezbednosti i od savetnika za bezbednost, bar su tako gospodina Janjuevia, bar ga je tako doivljavao ministar policije Duan Mihajlovi, znai, od svih tih ljudi koji su se bavili bezbednou, on ima mnogo vie saznanja, mnogo detaljnija saznanja, a samo je ef Biroa za komunikacije i ne samo da ima saznanja u Srbiji, nego ima saznanja o tome ta se deava i u Hrvatskoj i u susednim zemljama i u Crnoj Gori i, ta ja znam, u Dubaiu i gde ve. Same sve te injenice govore o tome da jednostavno ovakvom svedoenju ovog svedoka ne moe se poverovati zato to je u nekim sluajevima, u bitnim sluajevima koji ovde treba da zvue bombastino i kao neto da nam novo otkriju, one su ustvari neproverljive. Na pitanje kolege advokata konkretno o nekim injenicama, ta se tu deavalo, ko je bio, sve to, on govori odnosno odgovara sa time to je moje saznanje, to je moje miljenje, ja stojim iza toga, bez nekog uporita u onome; dok svedoi to sve izgleda kao da je to njemu neposredno poznato i kao da on ima ta saznanja. Na kraju, samo bih jo istakao jednu injenicu, znate, koja govori o patetinosti svega ovoga, da svedok koji je 1015 godina unazad zaraivao, odnosno njegova firma obrtala 15 miliona maraka godinje, a sebe prikazuje kao rtvu ovoga reima ili onog reima, ili ovog reima. Gospodin Popovi nije rtva nijednog reima. Naprotiv, da bog da ja bio takva rtva reima kao to je on svih ovih reima, a nazivati ljude koji su, svidelo se to nekome ili ne, se borili i branili da neko pree granice Drine i preko granice Save polupismenim ili nepismenim, je sasvim i zaista uvredljivo. O tome bi moda i neko drugi trebao da vodi rauna, ali pre sega govori o samom tom svedoku. Hvala vam. Nemam vie.

265

266

Predsednik vea: Da li se jo neko javlja za re od strane branilaca u cilju stavljanja primedbi: eljko Grbovi: Ja podravam miljenje mojih kolega i generalno stavljam primedbu na svedoenje gospodina Popovia. Naime, cela uvertira je napravljena u emisiji Insajder. Ovde je samo malo proirena, naoruan strpljenjem da nam doara i pokae saznanja o ovome. On je nas odveo u jednom nepoznatom pravcu nerasvetljenju ovog krivinog dela, nego stavlja nas na prvi levi kolosek, a tu neemo nigde stii. Verujte da i mene interesuje istina. Predsednik vea: Pravo na primedbe imaju prisutni okrivljeni. Za re se javlja prvookrivljeni Milorad Ulemek. Okrivljeni Milorad Ulemek: Gospodine predsedavajui, ja imam primedbu, generalno na iskaz ovog svedoka, jer ja ovde sedim ve godinu dana u ovom akvarijumu ovde, verujte mi ovakvog lika jo nisam video. Ne znam da li imamo pravo, ali da ga zovemo opet. Ono to je rekao gospodin Popovi ja mogu i da razumem, mogu i da ne razumem. Oigledno je da je gospodin Petrovi, Popovi, izvinjavam se, vrlo vrlo nervozan to je na neki nain i pokazao u momentu suoavanja zbog svega onoga to je radio, kako je radio, iz koje pobude je radio. Ja sam ovde isto kao gospodin Popovi mogao da priam danima i danima i o tome ta sam uo i o tim nekim posrednim i neposrednim informacijama, ali to nisam radio upravo zbog toga, jer se ovde kako ste vi sami rekli, znai, mere samo injenice, materijalni dokazi, argumenti i da kaem svedoci koji sve to mogu da potvrde. Gospodin Popovi, sutra mi naelnik dolazi, pa mora da me pominje, tucam, neto gospodin Popovi je ovde izabrao jednu klasinu taktiku po principu, mnogo toga u vam rei, sebe u oprati, jo u vie da vas sludim, a, ustvari, neu vam nita rei. To se videlo iz toga, jer na svako pitanje, bilo vas, bilo lanova vea, bilo uvaenih tuilaca, punomonika ili advokata, da nam odgovori neto konkretnije, odakle mu ta saznanja, koji su konkretni dokazi koje on ima na ta saznanja, gospodin Popovi je odgovarao ili se pozivao na spise iz predmeta, ili se pozivao na akciju Sablja, ili se pozivao na neke zajednike prijatelje, neprijatelje, posredne informacije, neinformacije, i tako dalje. Meni je jasno da je gospodinu Popoviu, zbog svega ovoga to mu se deavalo i to je najzad shvatio da niti je bio, izvolite gospodine Daniloviu. Ja bih vas zamolio sudija, stvarno, ja mislim da nikoga ovde ne prekidam... Predsednik vea: Predsednik vea donosi REENJE OPOMINJE SE advokat Rajko Danilovi da ne remeti red u sudnici. Izvolite.

Milorad Ulemek: Da je napokon shvatio da je i bio niko i nita i da je ostao niko i nita i sada verovatno mora na sav nain da pokae eto kako je on hrabar, kako on moe da kae sve svima u lice, kako je on dobro informisan. Meutim, te informacije videli smo i sami od te famozne emisije Insajder, ne elim to ni da pominjem, pa evo, do ovog spektakularnog suenja koje je trajalo dva, tri dana, nismo nita novo saznali. Ja neu da komentariem tvrdnje gospodina Popovia, odnosno jednu analizu i njegovog vienja naeg vojevanja po ratitima gde smo juriali na te uvene friidere, ve maine i tako dalje, kako je to gospodin Popovi slikovito opisao, jer ne elim da se sputam na taj nivo i da komentariem analize nekoga koji je rat video samo jedui kokice i gledajui televizor. Ovde oigledno, kao to su to neki advokati rekli da je za gospodina Popovia znai, svren in da je to tako, da smo mi krivi, da mi treba da budemo osueni i tako dalje. Znai, on, gospodin se ve stavlja znai, moda iznad suda i donosi taj nekakav zakljuak. Ja neu ovde ponavljati niti komentarisati sve ono to nije tano iz izvoda gospodina Popovia, a ne elim vie da oduzimam ni vae vreme, niti elim vie da se bavim sa tim nauenim, kako je ovde reeno, iskazom gospodina Popovia. Ja se nadam da emo do kraja ovog suenja, ako je to nekom u interesu, zaista utvrditi ko je od ovih svedoka govorio istinu, ko nije govorio, zbog ega nije govorio i da emo iz svih ovih iskaza, a nadam se da e se neko stvarno, ono to se kae analitiki potruditi da sve ove iskaze uporedi i da se vidi ko je ovde govorio istinu, ko nije govorio istinu. Gospodin Popovi je ovde mene, onako po srpski, nazvao laovom i govorio mi da laem. To je njegovo pravo, ja to neu da mu osporavam. Meutim, ja ovde moram da ponovim da, ako sam hteo da laem, gospodine predsedavajui, pa mogao sam da piem knjige kao neki iz nekog skrovita ili iz Dubaia, gde ve planiram da odem, a ne bih dolazio ovde da me ne shvatite pogreno, nije upereno protiv vas, ono to se kae u narodu, meki na rupu. Toliko samo. Predsednik vea: Dobro. Moete se vratiti. Da li neko od prisutnih okrivljenih eli da stavi primedbu na iskaz svedoka Vladimira Popovia? Konstatujem da daljih primedbi nema. Mislio sam samo da pozovem, konstatujem da ne eka dalje da doe sutra, a kasnije u omoguiti da se izjasnite o procesnom predlogu advokata Boe Prelevia. O predlogu procesne prirode da se izvri suoenje, dodue nepreciznom, jer je rekao 67 svedoka, pominjui samo svedoka oteenog Milana Veruovia sa svedokom Vladimirom Popoviem ima pravo da se izjasni prvo zamenik Specijalnog tuioca Milan Radovanovi, a kasnije i punomonici ostalih oteenih. Zamenik Specijalnog tuioca Milan Radovanovi: Ja se ovom predlogu punomonika oteenog Veruovia protivim iz prostog raloga to svedok Vladimir Popovi nije oevidac samog dogaaja, to sa jedne strane. Sa druge strane, to oteeni Veruovi Milan u svom iskazu nije govorio uopte o toj injenici da je bilo kada i na bilo koji nain instruiran od strane svedoka Popovia, a to se tie ostalih svedoka na koji se pledira, ukazuje radi eventualnog suoenja ja takoe, moram da kaem da ni ja nisam shvatio dovoljno o kojim svedocima se radi, ali moemo pretpostaviti, mada, ako analiziramo iskaz svedoka Popovia sa dananjeg glavnog pretresa ja nisam

267

268

zaista shvatio da je on decidno tvrdio da je bilo ko od tih lica bio kategorian u smislu, bilo je ovoliko hitaca ili onoliko, ili su vrata bila zatvorena ili su vrata bila otvorena. Hou da kaem, da to nisu nebitne stvari, nebitne injenice, ali da sam materijal, sama podloga na kojoj se vri, stavlja predlog za suoenje nije takvog kvaliteta da bi se to suoenje zaista i izvrilo, pogotovo to je taj predlog stavljen u jednom procesnom trenutku koji je u najmanju ruku udan, jer je isputen trenutak dok je svedok Popovi bio prisutan ovde da bude obaveten ukoliko bi sud takav procesni predlog prihvatio. Iz tih razloga, na stranu to to se i pitanje i ekonominosti postupka i efikasnosti dovodi u pitanje iz svih tih razloga, a pre svega iz ovih koje sam prvo rekao, ja se ovom predlogu protivim. Predsednik vea: Za re se javlja advokat Rajko Danilovi. Izvolite. Rajko Danilovi: Pridruujem se stavu i gleditu i razlozima koje je izneo tuilac, s tim to bih samo hteo da kaem, da li su bila dva ili tri pucnja, tu ima neposrednih saznanja i ako bi ikada bilo nekog suoavanja, zbog razliitog uoavanja te odlune injenice onda bi imalo razloga eventualno, mislim da ne treba, suoavanje izmeu svedoka oteenog Veruovia i grupe jedne svedoka, tako da kaem, koji tvrde da su bila dva pucnja, a saznanje danas sasluanog svedoka je saznanje koje nema veza sa neposednim saznanjem, nego razgovora koji je imao sa svedokom oteenim Veruoviem i sa jo nekima drugima gde nisu pominjali, ne kau oni dva, ni tri, nego nisu pominjali koliko je bilo pucnjeva, a koliko sam ja shvatio on nije, mislim to nije rekao svedok Veruovi da je njemu diktirao svedok Popovi, kako e da svedoi pred sudskim organima ni u istrazi ni na glavnom pretresu. Predsednik vea: Da li jo neko trai re od prisutnih punomonika oteenih u cilju izjanjavanja o procesnom predlogu advokata Boe Prelevia? Konstatujem da nema izjanjenja. Da li od strane branilaca eli neko jo da eventualno, se izjasni o ovom procesnom predlogu poto se advokat Momilo Bulatovi izjasnio? Momilo Bulatovi: Sudija, ja nemam ta drugo da kaem osim toga. Meni samo nije jasno zaista, u kom svojstvu, ali to smo trebali da pitamo gospodina Popovia, znai, neu da irim priu u tom pravcu, znai ako je predlog za nekim suoenjem ja sam rekao u ime jedinstvene odbrane gospodina Ulemeka, taj predlog je vama na ocenu, ako znate o emu se radi. Predsednik vea: Razumeo sam vae izjanjenje. Nema potrebe dalje da se javljate, nego dalje, drugi branioci, da li imaju eventualno, uopte elju i pravo da im omoguim da se izjasne o ovom procesnom predlogu? Konstatujem da nema.

Da li od strane prisutnih okrivljenih eli neko da se izjasni o ovom procesnm predlogu? Za re se javlja prvookrivljeni Milorad Ulemek. Milorad Ulemek: Gospodine predsedavajui, ja, mada je moda malo neobino moja uloga da se ja o tome izjanjavam, ali s obzirom da se radi o jednom specifinom pitanju, ja, ako tako mogu da kaem, podravam predlog gospodina Prelevia, a obrazloiu zbog ega. Istina je, istina je, ja nisam bio prisutan ali sam imao uvid u te transkripte u kojima je govorio gospodin Veruovi, istina je da je gospodin Veruovi nije pomenuo ovo o emu mi sada priamo. Meutim, na pitanje gospodina Prelevia svedoku Popoviu, da li je pravio saoptenje za sud i tako dalje, da sada ne citiram, gospodin Popovi se vidno zbunio, ispravio i rekao je da nije pravio soptenje za sud ve mu je pravio saoptenje za medije, koliko sam ja dobro razumeo i da je tu imao neku odreenu polemiku sa gospodinom Veruoviem. S obzirom da ja se ne seam da je bilo kakav demant u medijima izaao gospodina Veruovia, a injenica je da je posle tog 21. oktobra, koliko se ja seam, da se taj razgovor desio u Spektri, nekoliko meseci kasnije gospodin Veruovi i jo nekoliko njegovih kolega su ovde svedoili i decidno tvrdili da se radi o tri pucnja i s obzirom da se oko ta tri pucnja ovde ve dosta polemike vodilo, jeste, nije, pa se to, vidim, stavlja, da tako kaem slikovito, na nos odbrani da odbrana potee to pitanje, da li je bilo ili nije bilo tri pucnja, ja ostajem pri tome, u svakom sluaju, vae vee e odluiti o tome, ali ja ostajem pri svom, da kaem, predlogu i pri predlogu gospodina Prelevia da se to suoenje izvri upravo da bi otklonili te sumnje koje ve mesecima krue, ko je tu ta radio, ko je koga nagovarao, da li je bilo tri pucnja, da li je bilo dva pucnja i da vie utvrdimo ko ovde govori istinu, a ko ne govori istinu. Toliko. Predsednik vea: Da li se jo neko od prisutnih okrivljenih javlja za re radi izjanjenja o ovom procesnom predlogu za suoenje? Konstatujem da daljih izjanjenja nema.

269

270

Iz Izvetaja Helsinkog odbora za ljudska prava o suenju ubicama premijera Zorana inia

ANNEX

271

272

SUENJA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Sudski procesi koji se vode pred nacionalnim sudovima za organizovani kriminal, politika ubistva i ratne zloine pokuaj je da se drutvo suoi sa demokratskom odgovornou. U toj funkciji, nakon ubistva premijera Zorana inia, osnovana su i dva posebna odeljenja Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zloine. Najava aktuelne vlade da e stati na put organizovanom kriminalu i korupciji, nije bila iskrena, jer vlada nije pokazala politiku volju da se sutiniski bavi tim problemima. Umesto toga, povealo se nepoverenje prema dravnim institucijama, koje se percipiraju kao prazna forma. Takoe, vlada je pokazala nespremnost da se institucije sutinsku reformiu. injenica da nema politike volje da se sprovede lustracija direktno je povezana sa oiglednom rehabilitacijom kadrova iz Miloevievog doba. Sve ukazuje da je simbioza izmeu organizovanog kriminala i drave jo uvek na delu, iako to vie nije tako transparentno. Prvostepeni postupak koji se vodi protiv bivih pripadnika JSO i lanova Zemunskog klana za ubistvo premijera Republike Srbije, Zorana inia, traje gotovo dve godine. Za svo to vreme, koliko se ovaj postupak vodi, primetan je pokuaj predstavnika aktuelne Vlade Republike Srbije, pre svega onih njenih lanova koji pripadaju DSS, zatim pojedinih predstvanika drugih politikih stranaka u Srbiji da se dezavuie Posebno odeljenje za organizovani kriminal Okrunog suda u Beogradu, bivi specijalni tuilac za organizovani kriminal, Jovan Priji, i optunica koja okrivljenima stavlja na teret izvrenje ovog krivinog dela. Podrani velikim brojem medija, pojedinih beogradskih advokata, raznih strunjaka, uglavnom bivih pripadnika policije, oni pokuavaju i pre izricanja prvostepene presude da dokau da aktuelna optunica nije osnovana, tanije da okrivljeni nisu izvrili atentat na Zorana inia. Kroz takav odnosu prema Specijalnom sudu, optunici i okrivljenima, patriotski blok nastavlja svojevrstan politiki i lini obraun sa najbliim saradnicima pokojnog premijera, ne prezajui od toga, da svojim delovanjem ozbiljno ugroze i sam sudski postupak.

Suenje za atentat na premijera Zorana iniia

Suenje za ubistvo premijera inia je najozbiljni test spremnosti drave i drutva da se suoi sa pravim razlozima i motivima ovog politikog ina izvedenog sa ciljem da se sprei otvaranje dijaloga o neposrednoj prolosti i ratnoj poltiici prethodnog reima i njenim posledicama. Osim toga, namera organizatora i inspiratora ubistva bila je i odlaganje brzanog procesa priblaavanja Srbije evroatlantskim organizacija koje je ini zagovarao i sprovodio. U dosadenjem toku suenja, kao i stalni pkuaj njegove opstrukcije i kriminalizacije premijera, potvruju tu nameru. Pretres za atentat na premijera Republike Srbije Zorana inia, pod Slubenom oznakom Kp.br. 5/03, poeo je 23.12.2003. godine u sudnici broj 1, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu. Pretresno vee posebnog odeljenja za organizovani kriminal pri Okrunom sudu u Beogradu ine sudije: predsednik vea Marko Kljajevi, i lanovi vea Milimir Luki i Nata Mesarevi. Optunicom specijalnog odeljenja Okrunog tuilatva u Beogradu, ija je Slubena oznaka Kts. br. 02/03, prvobitno je bilo obuhvaeno 36 lica, od kojih su samo neki bili optueni za atentat na Zorana inia. Veina je bila optuena za ubistva, otmice i druga krivina dela koja su izvrili kao pripadnici organizovane kriminalne grupe. Na zahtev specijalnog tuioca Jovana Prijia i jednog broja branilaca okrivljenih, pretresno vee je dana 17. februara. 2004. godine donelo reenje o razdvajanju postupaka protiv okrivljenih za atentat na Zorana inia i onih koji su optueni za druga krivina dela koja su inili kao pripadnici organizovane kriminalne grupe. Posle razdvajanja postupka, protiv 13 lica se vodi postupak za atentat na Zorana inia. Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanovi, Dejan Milenkovi Bagzi, Duan Krsmanovi, Saa Pejakovi, Branislav Bezarevi i eljko Tojaga se nalaze u pritvoru Okrunog zatvora u Beogradu, dok se Aleksandar i Milo Simovi, Vladimir Milisavljevi, Ninoslav Konstantinovi, Milan Jurii i Sretko Kalini nalaze u bekstvu i jo uvek nisu dostupni pravosudnim organima, te se ovim licima sudi u odsustvu. Pretres je zapoet u odsustvu prvookrivljenog Milorada Ulemeka i Dejana Milenkovia, ali su obojica optuenih postali dostupni pravosudnim organima, Milorad Ulemek, 2. maja 2004. godine nakon predaje grupi policajaca koja je vrila nadzor njegove kue u naselju Filmski grad, a Dejan Milenkovi nakon to su ga grke vlasti isporuile naim dravnim organima, 2. februara 2005. godine. Dejana Milenkovia Bagzija je grka policija uhapsila 16. jula 2004. godine ispred srpsko crnogorskog konzulata u Solunu. Okrivljeni Zvezdan Jovanovi i Duan Krsmanovi se brane utanjem, dok ostali okrivljeni, ukljuujui i prvooptuenog Milorada Ulemeka negiraju krivicu koja im se optunicom stavlja na teret. Do sada su u svojstvu okrivljenih iskaz na glavnom pretresu dali svi okrivljeni, sem Dejana Milenkovia Bagzija, koji se samo izjasnio o krivici. Predsednik vea je na glavnom pretresu proitao iskaze okrivljenih Zvezdana Jovanovia i Duana Krsmanovia, koje su dali u istarnom postupku. U dosadanjem toku pretresa, pored okrivljenih, sasluani su brojni svedoci koje je predloilo tuilatvo, pre svega pripadnici linog obezbeenja Zorana inia, koji su bili sa njim u momentu atentata, pripadnici obezebeenja zgrade Vlade Republike Srbije, ispred koje se i desio atentat, stanari okolnih zgrada, zaposleni u

273

274

zgradi Zavoda za fotogrametriju u ulici Admirala Geprata broj 14, iz koje je, prema optunici, pucano na premijera inia, sluajni prolaznici koji su se u momentu atentata zatekli na ulici u blizini mesta dogaaja. Pored pomenutih svedoka iskaze su dala i tri lica koja u ovom postupku imaju status svedoka saradnika, a to su Ljubia Buha, Miladin Suvajdi i Zoran Vukojevi. Kao svedok tuilatva svedoio je protiv okrivljenih Nenad are, bivi pripadnik Jedinice za specijalne operacije, koji u postupku ima status obinog svedoka. Na predlog tuilatva u postupku su sasluani svedoci, pripadnici saobraajne milicje, kao i drugi svedoci koji su svedoili o pokuaju atentata na Zorana inia kod novobeogradske hale Limes. Sasluani svedoci tuilatva su inspektor UBPOKa Rodoljub Mijovi, koji je u istrazi uzeo izjavu od okrivljenog Zvezdana Jovanovia, kao i Zoran Mijatovi, koji je u vreme pobune Jedinice za specijalne opreacije (novembar 2001) bio na funkciji zamenika direktora BIA. U postupku je do sada sasluano i nekoliko svedoka koje je predloila odbrana. Svedoili su pripadnici Jedinice za specijalne opreacije u korist okrivljenog eljka Tojage, da je u februaru mesecu 2003. godine, kada je pokuan atentat na premijera Zorana inia kod hale Limes, bio sa jedinicom na Kopaoniku. Sudsko vee je na predlog tuilatva, punomonika oteenih i branilaca donelo reenje da se u nastavku postupka kao svedoci sasluaju Milorad Bracanovi, Zoran Januevi, Vladimir Beba Popovi, edomir Jovanovi, Duan Mihajlovi, Dejan Mihajlov, brat ranjenog Milana Veruovia Miladin Veruovi, koji bi trebalo da svedoi u vezi sa pokuajem atentata kod hale Limes, Biljana Stankovi i Maja Vasi, koje bi trebalo da svedoe o nainu funkcionisanja obezbeenja u zgradi Vlade Srbije, pre i na sam dan atentata. Advokati odbrane su predloili da se izvri rekosntrukcija dogaaja, s obzirom da to nije uinjeno u istranom postupku, ali je vee donoenje odluke o tome odgodilo za kasnije. Od poetka, postupak za atentat na premijera Zorana inia bio je u fokusu interesovanja domae i meunarodne javnosti. Gotovo svi mediji u Srbiji, a i pojedini inostrani prate ovaj proces. Neki mediji su objavili integralne verzije iskaza koje su okrivljeni i svedoci dali u istranom postupku, zapisnik koji je sainjen nakon obdukcije pokojnog premijera, kao i obdukcione zapisnike Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, koji su stradali prilikom hapenja u prigradskom naselju Meljak. Objavljene su i brojne informacije iz zapisnika koji su sainjeni nakon uviaja sa lica mesta iz ulice Admirala Geprata br. 14, odakle je prema optunici pucano na premijera i iz zapisnika sa uviaja koji je izvren na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije. Objavljene su informacije iz izvetaja koji je sainjen nakon balistikog vetaenja. Kroz medije je voena kampanja protiv predsednika vea Marka Kljajevia, neki ministri i visoki funkcioneri Vlade davali su neprimerene izjave o Specijalnom sudu, toku postupka, osnovanosti optunice. Zahvaljujui najavama ministara i funkcionera Vlade, osnovano se pretpostavljalo da e specijalni tuilac Jovan Priji biti smenjen sa tog poloaja. U zgradi Specijalnog suda pojavili su se momci obueni u majice sa likom vuka koji je simbol JSO, doli da na taj nain prue podrku prvokrivljenom Miloradu

Ulemeku; ubijen je svedok Kujo Krijetorac koji je trebalo da svedoi o tome da je neke od okrivljenih video u ulici Admirala Geprata na dan atentata; izvren je napad na sestru pokojnog premijera Gordanu ini Filipovi i na Milana Veruovia koji u postupku ima status oteenog lica; dva advokata odbrane su se alili da su dobijali pretnje od Ljubie Buhe umeta i da su iz tog razloga bili prinueni da se povuku iz postupka, a advokati porodica oteenih su nedavno na adresu Advokatske komore Beograda takoe dobili pismo pretee sadrine. Ovo je sublimacija dogaaja na samom pretresu i oko njega, a moe posluiti kao pokazatelj u kakvim se dutvenim okolnostima odvija postupak za atentat na premijera Zorana inia.

275

276

Pritisci na sud, tuioca i predsednika vea

Veoma brzo, nakon stupanja na funkciju ministra pravde Republike Srbije, Zoran Stojkovi je pokrenuo inicijativu za ukidanje posebnih odeljenja Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zloine. Na konferenciji za tampu koju je odrao 29. marta 2004. godine ministar Stojkovi je naglasio da Ministarstvo pravde radi na kompletnoj izmeni zakona iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zloina: Razlika je samo u novcu, o tome kolika e biti plata, a svaki sudija okrunog suda mora biti sposoban da sudi za krivina dela iz obe ove oblasti...Imamo apsurdnu situaciju, da je protivzakonito proglaeno Specijalno odeljenje kod Vrhovnog suda, jer Zakon to predvia kod Okrunog suda. Ili, uzmimo za primer tuioca, nije dobio ni jedan predmet, a ne znam da li e dobiti ove godine. I oni u odnosu na svoje kolege primaju tri puta veu platu. I dajte mi jedan kriterijum po kome se formiraju specijalna odeljenja. Kako je u dnevnom listu Balkan najavljeno, srpska advokatska elita je veoma pozitivno reagovala na inicijativu Ministratsva pravde, jer su bili miljenja da je fromiranje posebnog odeljenja za organizovani kriminal iskljuivo proizvod vandrednog stanja i policijske operacije Sablja i da ga kao takvog treba ukinuti. U razgovoru za list Balkan advokat Borivoje Borovi je izjavio: Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala pod hitno treba ukinuti. Zbog malog broja predmeta koji se vode pred ovim sudom postaje oigledno da su to bila suenja pokrenuta zbog politike potrebe odlazee vlasti. Na drugoj strani, poslednjih godinu dana kao i da ne postoji organizovani kriminal u Srbiji jer ne postoje novi predmeti. Oekujem da e istovremeno sa ukidanjem ovog suda i mnogi elni ljudi iz vrha MUP biti uhapeni jer je inicijativa za voenje mnogih postupaka, suprotno zakonu, potekla upravo od njih. Inicijativu ministra Stojkovia za ukidanjem posebnih odeljenja Okrunog suda podrao je predsednik Advokatske komore Beograda Vojislav Nedi i rekao da njegovo miljenje deli veina advokata. Povodom pomenute inicijative oglasio se i predsednik Drutva sudija Srbije Omer Hadiomerovi, koji je imao primedbu na nepostojanje kriterijuma za izbor sudija u posebna odeljenja Okrunog suda i da se zalae za preispitivanje zakonskih okvira kojima je osnovano posebno odeljenje Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal. Tomislav Nikoli, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, je izjavio da su radikali bili protiv formiranja specijalnih sudova i da postoji mogunost da emo glasati za njihovo ukidanje. Za razliku od stavova koji su predhodno pominjani, bilo je i suprotnih miljenja, pa je tako, bivi ministar pravde u Vladi Republike Srbije, Vladan Bati izjavio da bi ukidanje posebnih odeljenja Okrunog suda u Beogradu moglo imati velike procesne posledice po ve zapoeta suenja. Uostalom, moda je to i osnovni cilj, da se sve
 Danas, 30. mart 2004. godine, Nisu nam potrebni specijalni sudovi, Bojan Toni.  Balkan, 23. mart 2004. godine, Ukida se specijalni sud i ispituju se elnici Specijalnog tuilatva i MUP, Dragana Manilovi.  Politika, 31. mart 2004. godine, Za i protiv specijalnog suda, Aleksandra Petrovi.  Politika, 30. mart 2004. godine, Hadiomerovi podrava Stojkovia, agencijska vest Bete.  Novosti, 31. mart 2004. godine, Ko e sudu sudija biti, D.P .Veljkovi, N.Bijeli.

obesmisli i relativizuje, pa ak i postupak za ubistvo premijera inia. Nakon pritiska javnosti, nekih politikih partija kao to su Demokrtaska stranka, Graanski savez Srbije, nevladinih i meunarodnih organizacija, ministrar Stojkovi je ublaio stav povodom mogunosti ukidanja posebnih odeljenja i izjavio da on ustvari nije traio ukidanje specijalnih odeljenja: Ja sam samo objasnio da se ne radi o Specijalnom sudu, jer on po zakonu ne postoji, nego o odeljenjima, i rekao sam da niti imam ovlaenja, niti hou da ukidam, ja samo objanjavam ta bi trebalo da se uradi, a kada se to uradi onda sudije mogu validno da sude. O atmosferi koja je u javnosti stvorena tih dana povodom Specijalnog suda i suenja u postupcima za organizovani kriminal portparol suda Maja Kovaevi Tomi je izjavila: Stvara se atmosfera kao da se sudi svima, osim optuenima. Sudi se sudu, specijalnom tuiocu, MUP , svedocima saradnicima. Na ovim suenjima negira se i sud i Zakon o organizovanom kriminalu i institut svedoka saradnika i specijalni tuilac. ini se sve da se suenja odloe, otegnu i maksimalno oteaju. Istovremeno, posredstvom medija najavljuje se svedocima saradnicima da e izgubiti status i da e se vratiti na optueniku klupu, to je neistina koja predstavlja zastraivanje svedoka koji jo nisu dali iskaze. Novopostavljeni ministar policije Dragan Joi je u intervjuu za dnevni list Blic izjavio sledee: Policija e jednostavno morati ponovo da istrai sve to se tie ubistva inia. Do detalja. Ne bih se ograniavao na suenje. Jedina prava stvar je da se doe do pune istine, ali u tom delu do sada nema saradnje izmeu tuilatva i policije u dovoljnoj meri kako bi se svi detalji razotkrili. Tuilac mora da bude taj koji e da kopa i trasira policiju, a policija da radi sve bez ikakvog zazora. Na pitanje novinara koji je njegov stav o istrazi, ministar odgovara: Ono to je meni i dalje sumnjivo jeste da li je bilo potrebno da se dva kljuna svedoka ubiju. Da li su oni pruali toliki otpor pripadnicima MUP da su morali da budu ubijeni? To je kljuna stvar odakle bi tuilatvo trebalo da krene u rasvetljavanju ubistva inia. I to mora da se uradi. udi me i to taj proces toliko dugo traje. Pretvoren je u neto to nikako ne bi smelo da traje toliko dugo. Ubistvo srpskog premijera, prvog oveka Srbije, moralo je odmah da se rei. Ili se nikad nee reiti ili je moralo odmah da se rei.10 Na pitanje novinara, da li je Legija i dalje dravni neprijatelj broj jedan, Joi odgovara: Ne mislim da jedan ovek moe da bude neprijatelj broj jedan. Da uzdrma celu dravu. To je prosto nemogue. Da je tako, onda ne bih verovao ni u MUP , ni u Vladu.11 Meutim, samo tri dana nakon objavljevanja ovog intrevjua, a oigledno potaknut burnim reakcijama predstavnika bive vlasti, advokata porodice ini, strunih krugova, nevladinih organizacija, Joi izjavljuje: Policija ne moe da ponovi istragu o ubistvu Zorana inia, jer je to posao dravnog tuioca. Podseajui ga da je u Blicu izjavio sasvim drugaije Joi kae: Intervju u Blicu je tekst koji nisam autorizovao, a i naslov je pomalo istrgnut iz konteksta... Povodom izjave da tekst u Blicu nije bio autorizovan, dnevni list Kurir, koji je preneo Joiev demanti objavio
 Novosti, 31. mart 2004. godine, Neistine i klevete D.P. Veljkovi i N. Bijeli.  Balkan, 08. april 2004. godine, Nisam traio ukidanje Specijalnog suda, M.A.  InterNacional, 07. april 2004. godine, Umesto optuenima, sudi se sudijama i tuiocima Mi. Stojadinovi.  Blic,10. april 2004. godine, Nova istraga ubistva inia, Nenad alukovi. 10 Isto 11 Isto

277

278

je sledee: Glavni urednik Blica Veselin Simonovi kae da je ministar policije Dragan Joi pre objavljivanja autorizovao tekst intervjua u kome je najavljena nova istraga o ubistvu Zorana inia.12 Nekako u isto vreme kada je ministar Joi dao intervju u kojem je izjavio da e biti pokrenuta nova istraga za ubstvo premijera inia, posredstvom medija se oglasio eljko Ivanji, lan Izvrnog odbora G 17 plus i najavio da e njegova stranka predloiti formiranje anketnog odbora iji bi cilj bio da analizira istragu koja je voena povodom ubistva premijera, kao i posledice i domete policijske opreacije Sablja U izjavi za dnevni list Veernje novosti Ivanji je izjavio: Ideja je da se stranke najpre dogovore: hoe li odbor odmah da radi ili da se novom ministru policije ostavi vremena da ue u posao. Ako dobje zeleno svetlo, odbor bi imao nadlenost da ispita i istrage ubistava koja su se desila pre i posle 5. oktobra 2000. godine... U celom poslu treba voditi rauna da se ne utie na sud i MUP ...Ivanji uverava da se iza inicijative G 17 ne krije namera da se podriva Specijalni sud... Poseban motiv, nastavlja, jeste namera da se skine anatema sa asnih i neokaljanih ljudi u BIA, koji su nam se alili da ih i te kako pogaaju razni tekstovi po novinama u kojima se svi u slubi stavljaju u isti ko.13 Inicijativu Ivanjija podrao je Vojislav Mihajlovi iz SPO, Ivica Dai ispred SPS i Tomislav Nikoli, koji je, istine radi, izrazio sumnju u tu inicijativu zbog toga to je u toku sudski postupak. Jedino je lan Demokratske stranke Milo Jevti, rekao da DS nema nita protiv anketnih odbora i utvrivanja istine, ali da je cilj sudskog postupka da utvrdi istinu. Treba saekati zavretak suenja optuenima za ubistvo inia.14 Kroz brojne izjave poslanika u Skuptini Srbije, dalo se zakljuiti da su sve stranke, sem DS bile za ovu inicijativu, jer, kako je to Milo Aligrudi, jedan od poslanika u Skuptini rekao da se njegova stranka zalae za reavanje svih nerasvetljenih ubistava i zloina i da bi DSS podrala formiranje odbora koji bi se bavio tim zloinima, ali je dodao da na njima prvenstveno treba da radi policija.15 Iritiran inicijativom G 17, Jovo uruvija, brat ubijenog Slavka uruvije je izjavio da je ova inicijativa podmetaina KOS i UDBE ljudima koji nemaju iskustvo, kao to su ljudi iz G 17 plus, jer nikakav anketni odbor dosada nije dao nikakve rezultate, ve je sluio za ismevanje rtava i njihovih porodica.16 Jedan od svakako najskandaloznijih pritisaka na sud i uesnike u postupku jeste pojavljivanje estorice mladia na glavnom pretresu dana 20. aprila 2004. godine. Ovi mladii, za koje e se kasnije ispostaviti da su pripadnici andarmerije, tog dana su se pojavili obueni u majice sa obeleijima Jedinice za specijalne operacije. Najupeatljivija aplikacija na majicama bila je vuk sa razjapljenim eljustima, koji ima crvenu beretku na glavi17. Ministar unutranjih poslova Dragana Joi je incident prokomentarisao na sledei nain: Intreresantna je izjava portparola Specijalnog suda Maje Kovaevi Tomi koja je rekla da je suenje javno i da svako moe da prisustvuje suenju. to se tie majica,
12 13 14 15 16 17 Kurir, 13. mart 2004. godine, Blic: Tekst autorizovan, S Marjanovi. Novosti, 10. mart 2004. godine, Istinu pred narod D Stevanovi. Isto Glas, 10. mart 2004. godine, Istraga i Sablja na proveri, V. Nikoli. Isto O ovom incidentu vidi poglavlje Tok postupka.

to je neki odnos prema toj jedinici i prema nainu na koji je ona radila, to je ipak ratna jedinica koja je nosila pijetet nesalomive jedinice i odnos tih mladih ljudi, od kojih neki, kako sam obaveten, nisu ni bili lanovi JSO, jeste jedna vezanost i jedno oduevljenje, a nikako ne bih rekao da je to neka nova zavera.18 Pritisci na sud i tok postupka, koje su od poetka mandata vrili pojedini lanovi Vlade premijera Vojislava Kotunice, kulminirali su u vreme predizborne kampanje za izbor Predsednika Srbije u maju 2004. godine. Na konferenciji za tampu odranoj 17.maja 2004. godine, izborni tab predsednikog kandidata Dragana Marianina otvoreno je optuio vrh Demokratske stranke da je umeana u atentat na Zorana inia. Dejan Mihajlov je tom prilikom proitao saoptenje: Neka kau Srbiji ko je ubio predsednika njihove stranke i premijera (Zorana inia), ako zaista misle da se odmaknu od ubica. Ako oni nee, mi hoemo i sudstvo i tuilatvo e se svakako svojom nezavisnou i spremnou za to starati...Zna Srbija i zna narod da se krivci sami javljaju, da sami sebe prijavljuju, da priznaju sopstvenu krivicu, mada ih niko jo nije pomenuo...Takvi ljudi jasno pokazuju oseaj krivice to su paktirali sa mafijom...to su znali ko pljaka i ubija po Srbiji, a utali su zbog interesa ili zbog straha...inieva majka je jasno kazala da su njenog sina ubili njegovi, da joj je jedan bivi ministar to jasno rekao. ta nije jasno u majinim reima?19 Na poslednjoj sednici Visokog saveta pravosua, koja je odrana polovinom januara 2005. godine, donet je zakljuak da je posebno odeljenje za organizovani kriminal u okviru krivinog vea Vrhovnog suda formirano u skladu sa Zakonom, i da sudijama pripadaju sva prava i obaveze koja proistiu iz Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Ova odluka je doneta na osnovu inicijative sudija krivinog vea Vrhovnog suda Srbije. Inicijativa je usledila zbog odluke budetskog inspektora, koja je doneta u novembru 2004. godine, da Vrhovni sud Srbije mora vratiti oko 17 miliona dinara, zbog toga to su sudije krivinog odeljenja suda primale trostruko vee plate od ostalih sudija zaposlenih u Vrhovnom sudu. Ovom odukom je Vrhovni sud stavio do zanja da su trostruko vee plate bile u skladu sa pomenutim Zakonom o suzbijanju organizovanog kriminala. V. d. predsednika Vrhovnog suda, Janko Lazarvei je rekao: Odluka budetske inspekcije je bila brzopleta. Stavili smo prigovor, ali jo nikakvu odluku nismo dobili. Kad oni donesu reenje, mi moemo podneti tubu u upravnom sporu. Nadam se da do svega toga nee doi.20 Od poetka glavnog pretresa za atentat na premijera inia, predsednik Vea Marko Kljajevi bio je podvrgnut pritiscima koje su na njega vrili branioci okrivljenih i veliki broj tampanih medija. Branioci okrivljenih su gotovo na svakom pretresu podnosili nekoliko zahteva za izuzee predsednika Vea, obrazlaui zahteve razlozima koji su se prevashodno odnosili na moralni integritet predsednika Vea. O ovome e detaljnije biti rei u poglavlju izvetaja o toku sudskog postupka. Pritisak na sudiju Kljajevia je kulminirao kroz krivinu prijavu koju su protiv njega u februaru 2004. godine podneli barnioci Duana Krsmanovia, Miodrag Todorovi era i Mirko Tripkovi, advokat Nenad Vukasovi, branilac Zvezdana Jovanovia
18 Blic online, 24. april 2004. godine, Beretke jo funkcioniu kao vuiji opor ekipa Blica. 19 Politika, 18. maj 2004. godine, Biva vlast znala ko je ubio inia Beta. 20 Danas, 15.16. januar 2005. godine, Trostruke plate sudijama zakonite, A. Rokni.

279

280

i Biljana Kajgani, bivi branilac Dejana Milenkovia Bagzija. Krivina prijava je podneta zbog pripadnosti kriminalnoj organizaciji, surinsko zemunskom klanu, ugroavanja sigurnosti i krenja zakona od strane sudije.21 Prijava je podneta na osnovu navoda koje je u knjizi No prevare dan izdaje iznela autor Milena Areina, biva predsednica Trgovinskog suda u Beogardu. Navod iz knjige, koji je advokatima posluio kao dokaz krivine odgovornosti sudije Marka Kljajevia, je sledei: Moj ok je postupajui sudija Marko Kljajevi. Ne zato to je roeni brat Gorana Kljajevia, nego to je sa njim, rame uz rame, logistiki pomagao Miletu Lukoviu Kumu da sa grupom Surinaca 06. oktobra 2000. godine, direktnim provaljivanjem kabineta za brata Gorana, osvoji Privredni sud...U ruci je drao neku fasciklu i stavio mi je na sto. Za razliku od Kljajevia, Kum je liio na oveka koji ne potcenjuje nijednu izgovorenu re i sasvim ozbiljim glasom je traio da odmah upiem u sudski registar preduzee Difens. A ta ako neu, rekla sam najmirnije. Plutaete Dunavom predsednice, ali u betonskim izmama, cerei se ree stariji Kljajevi, dok mi je mlai Marko, naslonjen na prozor u hodniku, pokazivao srednji prst.22 Obrazlaui razloge zbog kojih su morali podneti krivinu prijavu protiv predsednika vea, advokat Tripkovi je rekao: Re je o najteim optubama, ne samo moralne, ve i krivine prirode. Posle ovoga u javnosti, a naroito meu uesnicima ovog krivinog postupka, neizbeno se postavlja pitanje dostojnosti prvog oveka koji vodi proces sa dravnim, ali i istorijskim znaajem. S obzirom na to da navedene diskvalifikacije ni na koji nain nisu opovrgnute, podgreva se dalja sumnja da su one osnovane i da se eka da vreme uini svoje.23 Pojedini mediji su, uz podrku advokata odbrane, doprinosili diskreditaciji predsednika vea Marka Kljajevia na sledei nain: Iza kulisa suenja stolea u Specijalnom sudu uka se o udnim odnosima izmeu zaposlenih u ovoj instituciji. Ni manje ljudi, ni veih muka, jada se jedan od radnika ovog specijalnog kolektiva. Serija udnih dogaaja poela je kada je Marko Kljajevi portparolu Maji Kovaevi Tomi zabranio da o datumima suenja obavesti javnost. Sudija Klajejvi posle toga je, tavrdi na izvor, dobio nekoliko prekomernih kritika, ali se nije osvrnuo na njih. Ubrzo je njegovo, kako tvrde, nadmeno ponaanje dovedeno u vezu sa injenicom da su on i Radoslav Baevi, predsednik Okrunog suda, kumovi.24 U napisima u februaru u raznim beogradskim tabloidima, iji novinari prate suenje, javljaju se i tekstovi ovakve sadrine: Da li e Marko Kljajevi nastaviti da vodi proces optuenima za ubistvo premijera Srbije Zorana inia, znae se ve danas nakon odluke Vrhovnog suda Srbije. Inae, u krugovima bliskim pravosuu ve danima se pria da su u toku tajni pregovori sa jednim od sudija Okrunog suda u Beogradu, koji bi mogao biti Kljajeviev naslednik. Ovaj sudija nije meu sudijama Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i nije biran po principu sluajnog sudije (izvlaenjem cedulje iz eira), ve je prioritet dat sudijskom
21 Centar, 10. februar 2004. godine, Trai se drugi sudija da zameni Kljajevia, Ivana Cvetkovi, Ana Savi. 22 Blic 2. februara 2004. godine, Areina: Kljajevii su bili u vezi sa zemuncima, D. Manojlovi. 23 Isto 24 Balkan, 8. februara 2004. godine, Kljajevi i Baevi su kumovi, Dragana Manojlovi.

iskustvu i sposobnosti da sudi u ovako delikatnim procesima.25 Tih dana posebno je veliki publicitet dat Mileni Areini, koja daje razne intervjue i izjave za medije. U dnevnom listu Balkan od 11. februara 2004. godine, u tekstu pod nazivom Frontalni napad na brau Kljajevi, koji je potpisala Dragana Manojlovi, Milena Areina se oglasila na sledei nain: Nisam za suenje preko novina, ali moja jedina elja je da se pokrene istraga povodom deavanja u Privrednom sudu 6. oktobra. Ukoliko se nita ne promeni, podneu krivinu prijavu protiv Sonje Brki i Radoslava Baevia, inae Kljajevievog kuma, jer pune dve godine etaju predmet od VSS do Okrunog suda...samo pokretanjem istrage i ulaskom u sud, doi e do mesta zloina...Sva ova deavanja su samo glazura. Braa Kljajevi moraju biti uhapena, jer emo tek tada saznati istinu. Sredinom februara, pomenuti advokati dopunjavaju krivinu prijavu protiv sudije Kljajevia, posle razgovora sa Milenom Areinom. U denvnom listu Kurir, Areina iznosi nove momente koji su se odigrali 6. oktobra 2000. godine, samo to su se u ovoj verziji dogaaja braa Kljajevi i Mile Lukovi Kum u sud doli sa petnaest naouranih ljudi. Za Kurir Areina izjavljuje: Marko Kljajevi je sve vreme bio tu i pretio mi da uradim ono to njegov brat trai od mene, i ja sam tad shvatila da se on deklasirao kao lan surinsko zemunskog klana...Marko Kljajevi se sve vreme cinino smejao. U jednom trenutku je dreknuo i rekao: Ako to ne uradi, jebaemo ti majku. pokazujui mi srednji prst.26 Na koji nain su advokati odbrane vrili pritisak na sud, druge uesnike u postupku, govori i podatak da su za samo est dana pretresa (od kraja decembra 2003. pa do 11. februara 2004. godine), branioci podneli 78 razliitih zahetva, predloga i albi (podatak Komiteta pravnika za ljudska prava).27 Od toga, veina su bili zahtevi za izuzee predsednika vea, specijalnog tuioca, zamenika tuioca, lanova vea, predsednika Okrunog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. U toku izbornog vikenda, 16. i 17. juna 2004. godine, pre prvog kruga predsednikih izbora u Srbiji, jednom od lanova sudskog vea koji sude u predmetu za atentat na Zoarana inia, upuena je pretnja na taj nain to je neko ispred vikendice sudije ostavio tri crvene rue. Prvookrivljeni za atentat na premijera inia, Milorad Ulemek ima istetoviranu crvenu ruu na vratu, a po ugledu na svog idola, nekoliko maldia koji prate proces takoe imaju istetovirane crvene rue. Portparol odeljenja za organizovani kriminal, Maja Kovaevi Tomi je izjavila agenciji Beta da je bilo nekih dogaaja koji se mogu tumaiti kao pretnja sudijama tog suda i da je o svemu obaveten MUP Srbije.28 MUP Srbije nije do sada otkrio ko je upuivao pretnje sudijama koji sude za atentat. Probni balon za smenu specijalnog tuioca Jovana Prijia zavnino su pustili minsitar pravde Stojkovi i naelnik resora javne bezbednosti MUP Miroslav Miloevi. Prvi, na taj nain to je, prema pisanju nekih medija (Blic i Vreme), a oni se pozivaju na nezvanina saznanja i izvore, 12. januara 2005. godine obavio razgovor sa jednim od zamenika republikog javnog tuioca, o tome
25 Centar, 10. februara 2004. godine, Trai se drugi sudija da zameni Kljajevia, Ivana Cvetkovi, Ana Savi. 26 Kurir, 14. 15. februara 2004. godine, Kljajevii i surinci LJ. Kekovi. 27 Balkan, 11. februar 2004. godine, Frontalni napad na brau Kljajevi, D. Manojlovi. 28 Danas, 21. i 22. avgust 2004. godine, Tri crvene rue misterija za policiju, V.Z. Cviji.

281

282

da li pristaje na to da bude postavljen na mesto specijalnog tuioca nakon smene Jovana Prijia, koja bi trebalo da usledi uskoro.29 Dan pre toga, dakle, 11. januara 2005. godine, u intervjuu za Reviju 92, naelnik resora javne bezbednosti Miroslav Miloevi izrekao je niz ocena i linih stavova na raun dotadanjeg rada specijalnog tuioca Jovana Prijia. On je izmeu ostalih izneo i sledee stavove: ... generalove ubice su jo uvek na slobodi, mislei na lica koja su ubila policijskog generala Boka Buhu, obzirom da je nadleno vee Specijalnog suda donelo oslobaajuu presudu u odnosu na lica koja su inila tzv. Makinu grupu, a koje je tuilatvo optuilo za ovaj atentat. Dodao je jo i to da se: Zbog toga mi ovim problemom moramo pozabaviti i u narednim mesecima, a takoe bez ikakvih namera da utiem na sud, ini mi se i razreenjem ubistva premijera inia. Jer, stiem utisak da se i ovo suenje polako pretvara u lakrdiju, da postoji mnogo propusta, ali i novih saznanja kojih nema u optunici i drugim zvaninim spisima. On smatra da je optunica protiv Milorada Ulemeka i ostalih na staklenim nogama i izrazio oekivanja da e i oni, kao i Makina grupa, biti osloboeni.30 Dana 12. januara 2005. godine Udruenje tuilaca se oglasilo saoptenjem u kome je konstatovano da je Miroslav Miloevi pomenutim izjavama i stavovima grubo naruio naelo sudske nezavisnosti i prekrio Zakonik o krivinom postupku. U saoptenju se dalje navodi da postupci za ubistvo Boka Buhe i atentat na Zorana inia jo uvek nisu pravosnano okonani i da, ukoliko general Miloevi ima nekih novih saznanja koja mogu doprineti utvrivanju materijalne istine u postupku, to treba da dostavi tuilatvu, a ne da o tome pria u javnosti.31 Mogua smena specijalnog tuioca bilo je najavljena i u saoptenju Republikog tuilatva, krajem januara 2005. godine, u kojem stoji da e nadleni tuilac odluku o eventualnoj smeni, ili pak novom postavljenju Jovana Prijia na mesto specijalnog tuioca, doneti 1. marta 2005. godine kada prema njihovom tumaenju, istie mandat specijalnog tuioca Jovana Prijia. U saoptenju Tuilatva stoji da tim datumom istie mandat Jovanu Prijiu, jer je on na mesto specijalnog tuioca postavljen 1. marta 2003. godine. Prema tumaenju tuilatva, izmene zakona o tuilatvu, koja su usledile u leto 2003. godine, nisu se odnosile na specijalnog tuioca Jovana Prijia, tako da njegov mandat od marta 2003. godine ovim izmenama nije prekinut. Nadalje, Tuilatvo tumai da to to je tadanji Republiki tuilac ore Ostoji doneo novo reenje o postavljenju Prijia za specijalnog tuioca u trajanju od dve godine i to poev od 23. jula 2003., ne menja na stvari, jer je Ostoji to uinio, kako stoji u saoptenju, da bi se otklonila svaka dilema. Tuilatvo smatra da to dokazuje i injenica da Ostoji prilikom donoenja novog reenja: nije menjao deo reenja o upuivanju, niti u ostalim delovima, jer je Priji od 1. marta te godine obavljao dunost u neprikidnom trajanju, koju i danas obavlja. 32
29 Vreme 20. januar 2005. godine, Pravosudni udar, Dejan Anastasijevi. 30 Isto 31 Beta 12. januar 2005. godine, Miloevi povredio sudsku nezavisnost. 32 Blic online 1. februar 2005. godine, Smenjuju me zbog Bagzijevog dolaska, www.blic.co.yu/arhva/20050201/naslovna

Specijalni tuilac Jovan Priji je 31. januara 2005. godine na soptenje reagovao upuivanjem pisma Republikom javnom tuiocu Slobodanu Jankoviu u kome je objasnio da bez reenja, koje je doneo tadanji Republiki tuilac Ostoji u julu 2003. godine, ni on ni njegovi zamenici ne bi mogli da obavljaju posao u specijalnom tuilatvu, da zahvaljujui tom novom reenju advokati u postupcima koji se trenutno vode pred posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu nisu mogli osporavati legitimitet i legalitet radnji koje su on i njegovi zamenici u dosadanjem radu u predmetima preduzeli, da ukoliko 1 marta 2005. godine bude doneto novo reenje o postavljenju specijalnog tuioca to moe imati dalekoseene posledice u postupcima, koji se trenutno vode pred posebnim odeljenjem. U drugom delu pisma, Priji se osvre na ekstradiciju Dejana Milenkovia Bagzija i konstatuje da iza saoptenja Republikog tuilatva ne stoji v. d. Republikog tuioca Slobodan Jankovi, ve neko drugi, da je celokupna kampanja za smenu specijalnog tuioca u vezi sa onima, koji su unapred namenili posebnu ulogu Dejanu Milenkoviu u postupku za atentat na Zorana inia, a uz to, da je kampanja za Prijievu smenu u funkciji destabilizacije Nenada area, svedoka saradnika u postupku koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia.33 Vreme od 20. januara 2005. godine je objavilo naredbu koju je od Ministarstva unutranjih poslova dobila nadlena policjska uprava, a iji je smisao u tome da ukoliko se u bilo kom objektu MUP pojavi specijalni tuilac Jovan Priji, lice koje radi na prijavnici je duno da ga zaustavi, da pita za razlog dolaska i da utvrdi da li neko od zaposlenih hoe da ga primi, i da potom odmah obavesti ministra Joia i generala Miloevia o Prijievoj poseti.34 U pomenutom tekstu, opet pozivajui se na nezvanine izvore, novinar pominje susret ministra Stojkovia sa Legijom nakon njegove predaje, kao i to da general Miloevi neretko ... u drutvu kolega ume da uzdahne kako mu je neizdrljivo to mu drugar (Legija) trune u zatvoru.35 Pokoleban reakcijama u javnosti, uglavnom negativnim, general Miloevi je izjavio sledee: Neu reagovati. Vi i kao novinar znate kako da dobijete intrevju od rukovodioca MUP . Postoje izjave u zvanino odborenim intervjuima, koji su i autorizovani. Mi moemo da askamo uz pie na utakmici, u kafani, u krevetu ili bilo gde, ali to nisu zvanine izjave. Paralelni intervju koji je objavljen u Reviji 92 sa ministrom Draganom Joiem i sa mnom nije dat u toj formi i stavovi koji su navedeni u tom navodnom intrevjuu nisu zvanini stavovi niti Ministratsva unutranjih poslova, niti naelnika Resora javne bezbednosti.36 U javnosti se sve ee pominje da je ministru Stojkoviu i nekim drugim funkcionerima stalo da smene Prijia pre nego to Dejan Milenkovi Bagzi da iskaz u svojstvu okrivljenog pred Sudskim veem. Razmiljanja idu u pravcu da Dejan Milenkovi nikako ne bi smeo da dobije status svedoka saradnika u postupku za
33 Isto 34 Vreme 20. januar 2005. godine, Pravosudni udar, Dejan Anastasijevi. 35 Isto 36 Danas 2. februara 2005. godine, Izjava nije bila zvanina, Vuk Zoran Cviji.

283

284

atentat na premijera inia, iz dva razloga. Prvi, to bi kao svedok saradnik mogao da zacementira dokaze protiv Milorada Lukovia i ostalih okrivljenih, a drugi, da bi time propala pria da je pokojni premijer ini bio pripadnik surinskog klana, pa je stradao kao rtva sukoba surinskog i zemunskog klana. Ova pria, naravno, najvie odgovara nekim partijama na vlasti i nekima u opoziciji.37 Epilog ove prie, ipak nije oigledno najavljivana smena. Naime, u dnevnom listu Blic od 28. februara 2005. godine objavljena je informacija da je ameriki ambsador u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt razgovarao o najavljenoj smeni Jovana Prijia sa Vojislavom Kotunicom i da je tom prilikom ambasador Polt izjavio da bi smena specijalnog tuioca u ovoj fazi postupka mogla da ima nesagledive posledice. Informacija, dalje kae, da je Kotunica tom prilikom izjavio da aktuelna vlast nije zadovoljna radom specijalnog tuioca u procesu za atentat na dr inia, ali se nije izjasnio o Prijievoj sudbini.38 Nakon ovog razgovora, koji je obavljen dva dana pred istek mandata Jovana Prijia prema tumaenju v. d. Republikog javnog tuioca, Jovan Priji je ipak, ostao na funkciji specijalnog tuioca.

37 Vreme 20. januara 2005. godine, Pravosudni udar, Dejan Anastasijevi. 38 Blic, 28. februara 2005. godine, Priji jo bez naslednika, E.B.

Glavni pretres i oko njega

Glavni pretres za atentat na premijera Zorana inia zapoeo je 22. decembra 2003. godine. Prvobitno je optunicom specijalnog tuioca Kts.br. 2/03 bilo obuhvaeno 36 lica, ali su trinaestorica optuenih za uee u atentatu na premijera Zorana inia. Ostala lica su optuena da su kao pripadnici kriminalne skupine izvrili razna ubistva, otmice i teroristie akte. Iz pomenutog razloga, a na zahtev zamenika specijalnog tuioca Milana Radovanovia i jednog broja branilaca okrivljenih, postupak za atentat na premijera inia je razdvojen u odnosu na ostala krivina dela za koje se terete lica obuhvaena optunicom. Reenje o razdvajanju postupka, sudsko vee je donelo 17. februara 2004. godine, tako da se u postupku pod Slubenom oznakom Kp.br. 05/03 sudi okrivljenima: Miloradu Ulemeku Legiji, Zvezdanu Jovanoviu, Dejanu Milenkoviu Bagziju, Aleksandaru Simoviu, Milou Simoviu, Vladimiru Milisavljeviu, Duanu Krsmanoviu, Ninoslavu Konstantinoviu, Milanu Juriiu, Sretku Kalniu, eljku Tojagi, Sai Pejakoviu i Branislavu Bezareviu. Ova lica su okrivljena za udruivanje radi neprijateljeske delatnosti iz lana 136 KZ SRJ, ubistvo predstavnika najviih dravnih organa iz lana 122 KZ SRJ, terorizma iz lana 125 KZ SRJ.39 Decembarski pretres je trajao od 22. decembra 2003. godine do 25. decembra 2003. godine i bio je obeleen brojnim prekidima koji su izazivani razliitim zahtevima, albama i predlozima advokata odbrane. Advokati su imali primedbe na sastav Sudskog vea, jer je lan Sudskog vea Nata Mesarevi, sudija Vrhovnog suda Srbije; na status svedoka saradnika, odnosno, da li oni imaju u isto vreme i status optuenih u postupku; da li su specijalni tuilac Jovan Priji i njegovi zamenici Milan Radovanovi i Neboja Mara postavljeni reenjem od jula 2003. godine na ta mesta, s obzirom da je u meuvremenu stupio na snagu novi Zakon o javnom tuilatvu; da je optunica koju su advokati primili a koja nosi datum 20.januar 2003. godine drugaija od optunice koja nosi istu oznaku Kts 02/03, ali nosi datum 21. avgust 2003.; da advokati odbrane nisu imali mogunost uvida u spisi predmeta; da je Jovan Priji na prevaru iznudio iskaz optuenog Duana Krsmanovia, tako to mu je obeao status svedoka saradnika u postupku; da se neki okrivljeni puste iz pritvora uz kauciju; zahtevi za izuzee predsednika Vea Marka Kljajevia, specijalnog tuioca i njegovih zamenika; da je posebno vee Okrunog suda za organizovani kriminal stvarno nenadleno da sudi u predmetu, jer su se radnje za koje se okrivljeni terete odigrale pre donoenja Zakona kojim je ovo vee ustanovljeno; da se postupci razdvoje u odnosu na neke okrivljene itd. Prvi i drugi dan glavnog pretresa protekli su u spomenutoj dinamici, tako da je predsednik vea Kljajevi tek drugog dana pred kraj radnog vremena, uspeo da konstatuje kako je glavni pretres formalno i zapoeo. Sledeeg radnog dana tok je nastavljen istim tempom koji su diktirali branioci, nastavljajui da ponavljaju iste predloge, zahteve i albe od predhodna dva dana, a sudsko vee je pravilo prekide kako bi veanjem donosilo odluke. Advokati su zahteve za izuzee proirili sa predsednika vea na predsednicu Vrhovnog suda Srbije.
39 Okruni sud u Beogradu, www.okruznisudbg.org.yu Ubistvo premijera inia.

285

286

Pred kraj radnog vremena, predsednik vea je doneo odluku da proita zapisnik iz istrage okrivljenog Zvezdana Jovanovia, s obzirom da je okrivljeni Jovanovi izjavio da je nad njim izvren pritisak i progon i da je osuen pre ulaska u sudnicu... i da je zbog toga doneo odluku da se brani utanjem. Odluka sudije Kljajevia je izazvala reakcije advokata Miodraga Bulatovia, branioca Milorada Ulemeka, advokata Nenada Vukasovia, branioca Zvezdana Jovanovia, advokata Gorana Petronijevia, branioca Sae Pejakovia. Oni su smatrali da je itanje zapisnika iz istrage krenje prava okrivljenog da se brani utanjem i da iskaz ne moe biti proitan, jer sudija Kljajevi jo uvek nije poeo sa izvoenjem dokaza u dokaznom postupku. Sudija Kljajevi je stao na stanovite da itanje ovog iskaza ne treba tumaiti kao prilog dokaznom postupku, ve samo kao iskaz koji daje okrivljeni u poetnoj fazi postupka kada se izjanjava o svojoj krivici. Nezadovoljni ovakvim tumaenjem Zakonika o krivinom postupku, veina prisutnih branilaca je samoinicijativno napustila glavni pretres, pa je sudija Kljajevi bio prinuen da pretres prekine. U istom tonu je nastvaljen sledei dan pretresa i celo prepodne sudija Klajevi je proveo sluajui primedbe i albe advokata koji su se uglavnom svodili na argumentaciju koja je bila izneta predhodnog dana, s tim to su advokat Biljana Kajgani, branilac Dejana Milenkovia Bagzija i advokat Nenad Vukasovi imali primedbu da je izjava Zvezdana Jovanovia u istranom postupku uzeta na nezakonit nain i pod prinudom i da su zbog toga odluili da podnesu krivine prijave portiv svih lica koja su prisustvovala toj isranoj radnji. Nakon ponovnog prekida sudija Kljajevi je proitao iskaz iz istrage Zvezdana Jovanovia, nakon ega su primedbe na itanje iskaza izneli advokati Nenad Vuksaovi, Momilo Bulatovi, Goran Petronijevi. U toku tog radnog dana, branioci okrivljenog Duana Krsmanovia, advokati Miroslav Todorovi era i Mirko Tripkovi predloili su da sud naloi psihijatrijsko vetaenje njihovog branjenika koje e izvriti neka nezavisna lekarska komisija van komisije KP dom Bolnica u Beogradu, koja obino vetai procesnu sposobnost okrivljenih lica. Glavni pretres je prekinut, jer je vee usvojilo zahtev advokata Todorovia i Tripkovia i naloilo neuropsihijatrijsko vetaenje okrivljenog Krsmanovia.40 Prekid u toku pretresa je trajao do 9. februara 2004. U meuvremenu, advokat Mirko Trpikovi je pred sam nastavak pretresa podneo zahtev za izuzee Radoslava Baevia predsednika Okrunog suda u Beogradu. Neki beogradski mediji su dobili informaciju da su lekari novosadskog Klinikog centra Instituta za psihijatriju posle samo pola sata utvrdili da je Krsmanovi u stanju da prati tok suenja. Ovako je advokat Tripkovi komentarisao nalaz i miljenje Instituta: Ne samo kao advokat, ve i kao graanin, stidim se ovog nalaza. Oseam se neprijatno, jer ovakav kakav je, nalaz vrea medicinu i pravosue. Treba li ja da crvenim i ime ovih lekara. 41
40 Pretres je pratio predstvanik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 41 Balkan, 8.februar 2004. godine Krsmanovi ne govori zbog lekova, Gagec muen ne prestaje da krvari, Dragana Manojlovi.

Prvi dan februarskog pretresa poeo je zahtevima za izuzee sudije Marka Kljajevia, koji su uz krivinu prijavu podneli advokati Miodrag Todorovi era, Nenad Vukasovi, Biljana Kajgani i Mirko Tripkovi. Razlozi za izuzee su bili navodi iz knjige bive predsednice Privrednog suda u Beogradu, Milene Areine, koje je iznela u knjizi No prevare dan izdaje42. Pored ovog predloga, zamenik tuioca Milan Radovanovi je podneo zahtev sudu da razdvoji postupak za atentat na Zorana inia. Sudija Kljajevi je pretres prekinuo da bi predednik Okrunog suda odluio o zahtevu za izuzee. Ni sledeeg dana pretres se nije odrao, jer se predsednica Vrhovnog suda Srbije Sonja Brki nalazila na putu i nije bila u mogunosti da donese odluku o zahtevu za izuzee predsednika Okrunog suda Radoslava Baevia i o zahtevu za suspenziju sudije Marka Kljajevia zbog podnete krivine prijave. Interesantno je da advokati krivinu prijavu protiv sudije Kljajevia nisu uputili na pravu adresu beogradskog javnog tuilatva, ve su je uputili Republikom javnom tuilatvu iako su znali da ovo tuilatvo nije nadleno za podnetu krivinu prijavu. Povodom tog dogaaja zamenik Republikog javnog tuioca Krsman Ili je izjavio sledee: Prijava nije stigla u Okruno tuilatvo zato to njeni podnosioci i ako nisu neuke stranke, nisu naglasili kom okrunom tuilatvu je podnose, a u Srbiji ih ima 30. Advokati takoe znaju da RJT nije opreativno, pa emo, kao i u bilo kom drugom sluaju, ovu krivinu prijavu proslediti na postupak nadlenom Okrunom tuilatvu u Beogradu.43 Pretres je nastavljen 17. februara 2004. godine, ali je ponovo prekinut, jer je advokat Miroslav Todorovi era izjavio da ne moe da brani klijenta, jer je izloen permanentnim pretnjama smru, a da iza tih pretnji stoji svedok saradnik Ljubia Buha ume. Sudija Klajevi je doneo odluku da se advokatu Todoroviu dodeli obezbeenje od strane MUP Srbije. Vee je usvojilo zahtev tuilatva i odbrane i donelo odluku o razdvajanju postupka za atentat na Zorana inia. Sledeeg dana suenje je ponovo prekinuto, jer su advokati Tododorvi i Tripkovi traili izuzee Marka Kljajevia, a kada je vee te zahteve odbilo, demonstrativno su napustili sudnicu i tako nisu dozvolili sudiji Klajeviu da saslua druge okrivljene u postupku. Sudija Kljajevi je doneo reenje kojim je novano kaznio advokate i izjavio: Odugovlaite ovaj postupak i ovakvo ponaanje nije zapameno u istoriji pravosua Srbije. Omoguiti optuenima da se izjasne po navodima optunice jeste sveto pravo i obaveza suda da ih u razumnom roku ispita. Sud je to pokuao, ali vi uporno zloupotrebljavate vaa procesna ovlaenja. O ovome e biti obavetena Advokatska komora Srbije i, ako oni procene da krite vaa ovlaenja, biete disciplinski kanjeni. To su jedine pravne i legalne mogunosti koje sud ima.44 Na samom poetku pretresa sudija Klajevi je opozvao odluku o dodlejivanju policijske pratnje advokatu Todoroviu, jer je Todorovi izjavio da je angaovao lino obezbeenje i da mu obezbeenje MUP ne treba. Potom je vetak novosadskog Instituta Gordana Mii Pavkov sasluana u vezi sa psihijatrijskim
42 Videti odeljak Pritisak na sud, tuioca I predsednika vea. 43 Novosti, 11. februar 2004. godine Neka ponude dokaze, D.P .Veljkovi, N. Bijeli. 44 Blic, 19. februar 2004. godine, Advokatske mine u sudnici, Nataa Jovanovi.

287

288

vetaenjem Duana Krsmanovia i izjavila da je okrivljeni sposoban da aktivno prati tok postupka. Advokat Rajko Danilovi, zastupnik porodice ini, nakon izlaska iz sudnice je izjavio: Ovo vie nisu zloupotrebe i opstrukcije, ovo je potpuno ignorisanje institucije Specijalnog suda. Svedoci smo politike demonstracije najprizemnijeg nivoa.45 Dana 19. februara 2004. godine sasluan je okrivljeni Saa Pejakovi koji je iskaz pred istranim sudijom dao u prisustvu svog sadanjeg branioca Gorana Petronijevia. Za razliku od iskaza iz istrage, Pejakovi je negirao da je dva, tri dana pre atentata znao da se neto sprema i da mu je nakon atentata bilo jasno da je to uinila grupa Duana Spasojevia. Negirao je da je posle atentata otiao u bazu JSO u Kulu i preneo Spasojevievu poruku Zvezdanu Jovanoviu da se aktiviraju planovi A, B i C i 1, 2 i 3, nata mu je Jovanovi odgovrio da to ne moe, jer je jedinica pod prismotrom. Na pitanje sudije Klajejvia zbog ega je promenio iskaz iz istrage, Pejakovi je odgovrio da mu je bio obean status svedoka saradnika.46 Sledeeg dana su kao okrivljeni sasluani eljko Tojaga i Branislav Bezarevi, obojica su negirali izvrenje krivinog dela, a Bezarevi je izjavio da je izjava koju je dao inspektorima UBPOK, unapred napisana izjava koju je potpisao pod prinudom i pod obmanom da je dobio status zatienog svedoka. Obzirom da izjavu koja je sainjena pred inspektorom UBPOK Rodoljubom Miloviem nije potpisana, sudija Kljajevi je posle brojnih prigovora advokata ipak odluio da se proita. to se tie zahteva da se ona izdvoji iz spisa, sudija Kljajevi je rekao da e posle sasluanja Rodoljuba Milovia doneti odluku o zahtevu za izdvajanje izjave iz spisa.47 Nedelju dana pre nastavaka pretresa, tanije 1. marta 2004. godine, ubijen je jedan od svedoka tuilatva Kujo Krijetorac. Krijetorac je pred istranim sudijom svedoio da je nekoliko dana pre i na sam dan atentata u ulici Admirala Geprata viao okrivljenog, Vladimira Milisavljevia. Krijetorac je ubijen u kasnim veernjim satima, dok je pokuavao da parkira vozilo. Prema izvetaju policije likvidiran je iz korpiona sa priguivaem.48 Posle ubistva Krijetorca, Milan Veruovi je izjavio da ga uasava injenica da je ubijen jedan od svedoka ubistva Zorana inia i da je posle svega postao paranoik i da je ozbiljno zbarinut za ivot svih ostalih svedoka.49 Povodom spekulacija u javnosti ko bi mogao biti ubica Krijetorca, advokat Goran Petronijevi, branilac okrivljenog Sae Pejakovia, izneo je sledei stav: Krijetoreva izjava je njegovom smru fiksirana i najveu tetu od toga imae upravo odbrana, zati to smo izgubili mogunost da sa svedokom polemiemo i da mu postavljamo pitanja.50
45 Politika, 19. februar 2004. godine, Nepotovanje suda, Dorotea arni. 46 Danas, 20. februar 2004. godine, Nakon atentata upozorio Legiju da se skloni Vuk Zoran Cviji. 47 Novosti, 21. februar 2004. godine, Priznao pod torturom Nataa Bjeli, Dragica Veljkovi. 48 Novosti, 10. mart 2004. godine Jedan svedok manje, Uskokovi. 49 Kurir, 10. mart 2004. godine, Opasnost! . Odavi. 50 Novosti 10. mart 2004. godine, Prepoznao sam Vladu Budalu D. P Veljkovi.

Martovski pretres trajao je samo dva dana 8. i 9. Pretres je ponovo prekinut, nakon toga to su advokati Miroslav era Todorovi i Mirko Tripkovi jo jednom demonstrativno napustili sudnicu dok je pretres trajao. Sudija Kljajevi je prekinuo pretres i sledei zakazo za april, uz oduzimanje prava advokatima Tripkoviu i Todoroviu da u daljem toku postupka brane Duana Krsmanovia. Pokuaj sudije Kljajevia da proita iskaz iz istrage okrivljenog Duana Krsmanovia, prekinut je konstatacijom advokata Tripkovia da je zapisnik njegovog branjenika Slubena tajna koja je danima objavljivana u novinama, a da sada i sudija hoe taj zapisnik javno da proita. Tripkovi je rekao da je podneo jo jednu krivinu prijavu protiv predsednika vea Marka Klajejvia, jer smatra da je itanje zapisnika krivino delo Krenja zakona od strane sudije na tetu okrivljenog. Nakon ovoga za re se javio drugi Krsmanoviev branilac, Todorovi, ije je obraanje, izmeu ostalog, bilo upueno zamenicima specijalnog tuioca: Marau e narod oprostiti to je titio reim Slobodana Miloevia kao tuilac protiv NATO pakta, ali nikada nee oprostiti za ovo to radi u ovoj sudnici...51 Nakon toga je sudija Kljajevi nastavio da ita zapisnik o sasluanju Krsmanovia u istrazi, a Todorovi i Tripkovi su napustili sudnicu. Posle izlaska iz sudnice, advokat Todorovi je dao intervju dnevnom listu Veernje novosti. On je izjavio sledee: Oekujem da Kljajevi podnese zahtev da budem izbrisan sa liste advokata u Advokatskoj komori Srbije, ali neu mu ostati duan. Zbog svega obratiu se Vrhovnom sudu Srbije i ministru pravde, parlamentarnom Odboru. Na pitanje novinarke kako to da Krsmanovi razume njihove pravne savete, a ne razume ono to se deava u sudnici, Todorovi je odgovorio: Nema ta da razume nae savete! Ni sa nama nije mogao da razgovara najbolje. A kada mu je novinarka predoila da je posle njihovog izlaska iz sudnice, Krsmanovi rekao da je razumeo sve to mu je sudija Kljajevi rekao, Todorovi je odgovorio: Razumeo je naravno, nije on duhovno mrtav, a mi smo kao advokati morali ovo da uradimo jer da je proitan njegov iskaz do kraja onda bi suenje bilo brzo zavreno i bila bi doneta osuujua presuda.52 Interesantno je napomenuti da je 6. aprila 2004. godine Duan Krsmanovi sasluan kao svedok u postupku, koji se vodio u posebnom odeljenju Okrunog suda za organizovani kriminal protiv tzv. Makine grupe, koja je bila optuena za atentat na policijskog generala Boka Buhu. Njegov iskaz, koji je dao u svojstvu svedoka, bio je konsekventan, te Duan Krsmanovi ni jednog momenta nije odavao utisak osobe koja se nalazi u stanju psihikog rastrojstva. Glavni pretres za atentat na premijera inia nastavljen je 13. aprila. S obzirom da je Duan Krsmanovi odluio da se brani utanjem, sudija Marko Kljajevi je proitao zapisnik o sasluanju Krsmanovia iz istranog postupka. Primedbe na proitani zapisnik nisu imali ni okrivljeni ni njegov novi branilac Veljko Delibai. Istog dana je bez prisustva javnosti sasluan i svedok saradnik Zoran Vukojevi Vuk. Ovim je zvanino poeo dokazni postupak u predmetu.

51 Novosti, 10. mart 2004. godine, Advokati bez punomoja D Puonji Veljkovi. 52 Novosti, 10. mart 2004. godine, Neu mu ostati duan! D Puonji Veljkovi.

289

290

Dana 14. aprila 2004. godine, na zahtev svedoka i bez prisustva javnosti, svedoenje je zapoeo svedok saradnik Miladin Suvajdi, zvani ura Mutavi. Pre njegovog svedoenja advokati Slobodan Milivojevi, branilac Milorada Ulemeka i Biljana Kajgani stavili su primedbe na dodeljivanje statusa svedoka saradnika Miladinu Suvajdiu, s obzirom da je prema njihovim navodima on osumnjien da je uestvovao u otmici Miroslava Mikovia i u ubistvu Velibora Iliia. Sudija Kljajevi je rekao da je Suvajdi status svedoka saradnika dobio na zakonit nain i da je njegov status nesporan.53 Miladin Suvajdi je svedoenje zavrio sledeeg dana, 15. aprila. U nastvaku pretresa, 19. aprila, svedoio je i trei svedok saradnik Ljubia Buha ume, na njegov zahtev bez prisustva javnosti. Milan Veruovi koji je prilikom atentata na premijera inia ranjen u nogu, dao je iskaz u svojstvu oteenog lica u postupku 20. aprila. Tog dana su se u sudnici pojavili mladii obueni u majice sa likom vuka sa razjapljenim eljustima, majicama Jedinice za specijalne operacije. Oni su se na poetku javili optuenima Zvezdanu Jovanoviu i eljku Tojagi, a otili su posle prve pauze. Prema nezvaninim informacijama iz policije, radi se o aktivnim pripadnicima andramerije i bivim pripadnicima Crvenih beretki.54 Veruovi je posle suenja novinarima rekao da postupak bivih pripadnika JSO doivljava kao oblik pritiska: Ja sam to doiveo kao nastavak njihovog postojanja. Oni postoje i postojali su i pre ovog mog iskaza i postojae posle mog iskaza...55 Istog dana, prema reima Milana Verouvia, dok je sa advokatom stajao u hodniku ispred sudnice, priao mu je jedan Slubenik suda koji je zaduen za sprovoenje okrivljenih i rekao da mu je Zvezdan Jovanovi prouio da ga ne gleda mrko. Veroviev zastupnik, advokat Boa Prelevi je o incidentu obavestio i sud i policiju.56 Sudija Maja Kovaevi Tomi, portparol Odeljenja, izjavila je da je internom istragom u sudu utvreno da je poruku samoinicijativno preneo pripadnik Slube obezbeenja Okrunog zatvora, a direktor Uprave za izvrenje krivinih sankcija, Milo Jankovi je tvrdio da je to nemogue, jer zatvorska straa nema nikakav pristup hodnicima ispred sudnice, ve se oni iskljuivo nalaze kod blindiranog boksa iz koga sprovode osuenike u zastakljeni deo sudnice.57 Sledeeg dana, svedoili su pripadnici linog obezbeenja pokojnog premijera inia: Sran Babi, Aleksandar Bjeli i Draen Nasti. Oni su svedoili neposredno o ubistvu premijera, i o pokuaju atentata kod hale Limes na Novom Beogradu. Dana 23. aprila 2003. godine, svedoili su jo tri pripadnika linog obezbeenja pokojnog premijera inia: Dragan Lali, Boban Puri i Ljubia Janoevi.

53 54 55 56 57

Kurir, 16. april 2004. godine, ura Mutavi svedoio tajno A.G. Blic, 21. april 2004. godine, andarmi u majicama JSO Z. Doji. Danas, 21. april 2004. godine, Veruovi: Nastavili da postoje V.Z. Cviji. Danas, 26. april 2004. godine, Milan Veruovi: Pretio mi Zvezdan Jovanovi, agencijska vest Bete. Blic, 27. april 2004. godine, Niko nije hteo da sauva inia, Zoran Doji.

Velike polemike u javnosti izazvalo je svedoenje pripadnika linog obezbeenja Zorana inia, zbog toga to su sva sedmorica izjavili da su prilikom atentata uli tri pucnja. Ova svedoenja su izazvala burne spekulacije u javnosti zbog toga to u optunici pie da je okrivljeni Zvezdan Jovanovi ispalio dva metka, od kojih je jednim pogodio premijera inia, a drugim, njegovog telohranitelja Milana Veruovia. Povodom spekulacija koje su tih dana proimale medije u Srbiji portparol specijalnog suda Maja Kovaevi Tomi je dala sledeu izjavu: Pria sa glavnog pretresa o treem metku koja je propraena naslovima tipa Istraga prikriva trei metak ne odgovara istini, jer pria o treem metku za nas nije nita novo. To je pria koja je postojala i u istrazi. Tokom istrage obavljena su vetaenja na razne okolnosti, a jedno od njih bilo je i vetaenje na osnovu tvrdnji svedoka oevidaca da su uli i trei hitac. Predmet vetaenja bilo je i oteenje na zidu, koje se takoe spominjalo poslednja etiri dana. Isti vetaci usmeno e na glavnom pretresu ponovo analizirati ove nalaze i dati svoje zakljuke. Vetaenja su obavili i strunjaci iz Visbadena, ali jo uvek nije poznato da li e njihov nalaz samo biti proitan ili e se neko i od njih pojaviti u sudnici.58 Pored pojavljivanja pripadnika andarmerije koji su, obueni u majice JSO doli da prate tok pretresa u danu kada je svedoio Milan Verouvi, skoranje pojavljivanje Milorada Ulemeka na suenju, najavio je i intrevju za Kurir ovek, koji se predstavio kao bivi pripadnik Crvenih beretki. Kapetan Do, za koga e se kasnije ispostaviti da se zove Dragan ari, u tom intervju najavio je nekoliko stvari koje e Milorad Ulemek ponoviti u iskazu, koji je dao pred sudom. Na konstataciju novinara da su Spasojevi i Lukovi bili kriminalci pre dolaska DOS na vlast, ari odgovara: Da, ali ne toliki. Kai ti meni gde je 600 kila droge koja je drana u sefu. Kakva komisija, kakvo spaljivanje?. Na pitanje novinara o ubistvu Ivana Stambolia, ari odgovara: To pitanje treba da se postavi umetu. Stambol je otet samo da bi se to pripisalo Slobi. Priznanja u Sablji su iznuena. Sve je to trgovina. I ko uopte veruje tom umetu? Pa on je ubio Momira Gavrilovia. On je kriv za to ubistvo. Gavrilovi je znao ta ovi inievi rade, i zato su ga ubili. A onda taj isti ume je zatieni svedok. Nita to, bre, nije sluajno.59 U spomenutom intrevjuu, Dragan ari je izjavio da politiki opravdava ubistvo Zorana inia i da otkad je on ubijen moe normalno da spava, jer pre to nije mogao, zbog toga ta je Zoran ini uinio svom narodu.60 Povodom intervjua bivi podpredsednik Vlade premijera Zorana inia, arko Kora je izjavio: Ovo vie nije u pitanju medijski postupak, ve politika sutina tog intrevjua. To to je uradio Kurir samo je kulminacija kampanje koja je poela proteklih nedelja za javnu rehabilitaciju ubica Zorana inia.61

58 Balkan, 25. april 2004. godine, Ve je vetaeno na osnovu tvrdnji da se uo i trei hitac, Dragana Manojlovi. 59 Kurir, 27. april 2004. godine, Doiemo u sud u uniformi JSO, Saa M. Staji. 60 Isto 61 Novosti, 28. april 2004. godine, Kome beretke alju poruke? Z Uskokovi.

291

292

Beretke su se pojavljivale i na drugijm pretresima koji su se vodili protiv njihovih pripadnika, kao, na primer, u sluaju Ibarska magistrala. Neki od pripadnika, koji su doli da prate pretres, pretili su advokatima porodica otenih Radomiru ivkoviu i Dragoljubu Todoroviu. Kada se prilikom jednog pretresa pojavio kao svedok Milorad Ulemek, advokat porodica oteenih Drakovia i Osmanlia, Radomir ivkovi je doiveo sledee: U toku njegovog sasluanja (Legijinog) ukazivao sam na suprotnosti, protivurenosti Legijinog iskaza. Tada su mi dvojica momaka pripretili prstom, a jedan od njih je prstom preao preko vrata, kao da e me zaklati...Tada sam rekao: Ako ste hrabri ustanite. Svi su utali, takvi su to junaci...Policija im je zatraila lina dokumenta i tako se saznalo da su pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Do tada nismo znali ko sedi u publici. Nisu samo meni pretili, ve i advokatu Dragoljubu Todoroviu.62 Povodom pojavljivanja pripadnika andarmerije u majicama JSO na pretresu i intervju, koji je bivi pripadnik ari dao dnevnom listu Kurir, premijer Vojislav Kotunica je izjavio da je intrevju sa bivim pripadnikom JSO teroristika propaganda i podstrekavanje terorizma. Rekao je jo da Svaka drava se bori protiv toga. Terorizam je bio vezan za ubistvo premijera inia i neto to je oigledno propaganda terorizma mora biti na meti tuioca63 Milorad Ulemek se predao pripadnicima andarmerije u nedelju, 2. maja 2004. godine. Gotovo sve beogradske novine objavile su vest da je Ulemek ietao iz svoje kue u nedelju oko 21 h, priao pripadnicima andarmerije koji su bili zadueni da motre na njegovu kuu i rekao im: Predao sam se da bih dokazao svoju nevinost. Doao sam da skinem ljagu sa svog imena i imena svoje jedinice.64 Interesantno je da je naelnik Resora javne bezbednosti Mrioslav Miloevi najavio dvadeset dana ranije novinarima dnvenog lista Kurir da e se Legija predati. On je izjavio: Ne zaboravi da znam kako Legija die, znam njegovo ponaanje i kako razmiljaju Crvene beretke. Ne verujem u sva pisanja o tome gde se krije, jer im ga neko provali, on menja mesto borvka. Ne zaboravi da ova postava u MUP , koju je odredio ministar Joi nikome ne duguje nita i nema nikakve repove za sobom. Uveren sam da e mi se javiti, pogotovo to zna da sam postavljen za naelnika resora. To je i njemu u interesu.65

62 63 64 65

Isto Novosti, 1.2. i 3. maj 2004. godine, Uniteni vani dokazi . Kuri,r 04. maj 2004. goidne, Legija u Slobinoj eliji D.L. Kurir, 04. maj 2004. godine, Miloevi najavio predaju pre 20 dana! S.M.

Povodom spekulacija u javnosti, da li je bilo pregovora sa Legijom oko njegove predaje, ministar unutranjih poslova Dragan Joi je izjavio da nije bilo pregovora i da je predaja iskljuivo Ulemekova odluka, a premijer Kotunica je povodom tih spekaulacija izjavio: uli ste izjavu ministra unutranjih poslova i ako ne verujete toj izjavi, onda naite dokaze kojima ete je pobiti. Jednostavno se ovek predao. Imao je svoje razloge a njih emo saznati ili neemo...Mislim da injenica to e Legija moi da govori na sudu je pozitivna stvar, a ne neto negativno, meutim, ima onih kojima bi vie odgovaralo da Legija ne govori na sudu...66 Predaja Milorada Ulemeka, dodatno je polarizovala srpsku javnost, tako da su pripadnici bive vlade premijera inia bili miljenja da se Ulemek predao zato to je napravio dogovor sa ljudima iz Vlade premijera Kotunice.Dragan Veselinov, bivi ministar poljoprivrede u Vladi pokojnog premijera inia,na primer, izjavio je da se : Legija nije predao zbog zamora od skrivanja i osipanja jataka, ve zbog dogovora sa nekim iz Vlade Srbije. Neko ga titi. Do sada je najvei jatak rukovodiocima iz tajne Slube bio sam Kotunica, koji je neumorno do hapenja uvao Radeta Markovia, Miloevievog Beriju, lino uvao Miloevia u svojoj predsednikoj rezidenciji na Dedinju punih est meseci posle 5. oktobra i odupirao se smeni starog efa Generaltaba Neboje Pavkovia, sve dok ovaj nije poeo i njenu da radi o glavi. Predaja Legije pravosuu deo je plana da suenje inievim ubicama propadne i da se maksimalno ponite rezultati borbe protiv kriminala predhodne vlade.67 Za razliku od bivih funkcionera DOS, lanovi i simpatizeri DSS, SPS i Srpske radikalne stranke su verovali da se Ulemek predao kako bi najzad otkrio pravu istinu o ubistvu premijera inia i eventualnoj umeanosti inievih saradnika u atentat. Nikola Miloevi, poasni predsednik Srpske liberalne stranke, izjavio je da ima saznanja da Ulemek raspolae snimcima iz kojih se lepo moe videti koja su sve zvuna i javnosti dobro poznata imena boravila u kui u ilerovoj ulici, to baca senku na predhodnu vlast. Miloevi je izneo i predpostavku da bi Ulemek da se predao ranijim vlastima doiveo sudbinu iptara i Kuma.68 Milorad Vueli, potpredsenik SPS, izjavio je: Zvui neverovatno, ali sudei po velikoj galami koju su digli mnogobrojni politiari iz biveg DOS, oekuje se da se otkriju krajnje udne stvari. Kakve videemo. Jasno je da neto nije u redu sa dosadanjim postupkom. Ovo je prava prilika da se sazna istina o ubistvu Zorana inia.69 Bez obzira na iznete spekulacije o eventualnom postojanju dogovora izmeu nove vlasti i Milorada Ulemeka oko predaje, ostaje injenica da je samo dva dana pre predaje Milorada Ulemeka, smenjen upravnik Okrunog zatvora u Beogradu, Aca Jovanovi i na njegovo mesto postavljen Miroslav Mici. Aca Jovanovi je
66 Danas, 05. maj 2004. godine, Kotunica: Gospodin Legija se sam predao Ivan Radak. 67 Danas, 05. maj 2004. godine, Veselinov: Zatitinici u Vladi Srbije, saoptenje. 68 Danas, 05. maj 2004. godine, Nikola Miloevi: Legijin adut snimci iz ilerove, Ekipa Danasa i agencije. 69 Novosti, 5. maj 2004. godine, I udne stvari.

293

294

vaio kao ovek u koga je biva vlast, vlast DOS imala poverenja. Razlozi za smenu Jovanovia nikada nisu javno obznanjeni.70 Beogradski nedeljnik NIN je u izdanju od 6. maja 2004. godine pod naslovom Muili su me klasino objavio pismo Radomira Markovia, biveg naelnika DB, optuenog za ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi. Rade Markovi je pismo uputio redakciji NIN iz Okrunog zatvora u Beogradu. U tom pismu, izmeu ostalog je rekao da je Legijina predaja gest hrabrog oveka i da on lino oekuje da e Legija potvrditi navode njegove odbrane, kako bi se saznala istina.71 Dva dana pre prvog pojavljivanja Milorada Ulemeka pred Veem sudije Kljajevia, sestru pokojnog premijera Gordanu ini Filipovi pozvao je telefonom nepoznati mukarac i insistirao da se sretnu, kako bi joj dao njenu plaketu iz Hilandara, koju je naao pored kontejnera. Poto gospoa ini Filipovi nije pristala da se susretne sa nepoznatim mukarcem, ista osoba ju je pozvala narednog dana i rekla sledee: Kai materi da prenese svom advokatu da prestane goniti Legiju, uini neto sa matorom, sa Ruicom znamo kako emo. Nemoj muriji da javi i ako javi, nema veze, mi smo se dogovorili, nai su na vlasti. Tvoja matora misli da komije hoe da je pokradu, trei put nee biti samo brava.72 Milorad Ulemek se prvi put pojavio pred Veem sudije Marka Kljajevia 10. maja 2004. godine, kada je dao line podatke i zatraio dodatno vreme za pipremu odbrane. Sudija Kljajevi je dozvolio Miloradu Ulemeku rok od mesec dana da pripremi svoju odbranu, pa je sledei pretres zakazao za 10. jun 2004. godine. injenicu da je junski pretres trebalo da otpone dva dana pre predsednikih izbora u Srbiji, veina politikih stranaka je iskoristila kao materijal pogodan za predizbornu kampanju. Ovo se posebno odnosilo na izborne tabove politikih stranaka koji su Legijinu predaju zloupotrebile za diskraditaciju Demokratske stranke i njihovog predsednikog kandidata. Dejan Mihajlov je, u intervjuu za dnevni list Internacional izjavio:Lukovieva predaja je vana, jer su dvojica osumnjienih za ubistvo premijera ubijeni i uniteni su materijalni dokazi. Vano je da se uje Legijino svedoenje da bi se dolo do istine. Na pitanje novinara kako komentarie odlaganje pretresa za 10. juni, dva dana pre prvog kruga izbora, Mihajlov, interseantno zakljuuje: Ne mogu to da komentariem, jer to je odluka suda. Svaki komentar bi znaio pritisak na sud.73 Izborni tab predsednikog kandidata Dragana Marianina iskoristio je deo intervjua, koji je nedeljnom listu Evropa dala majka pokojnog premijera Mila ini. ef izbornog taba Dejan Mihajlov74 je u saoptenju za javnost optuio i
70 71 72 73 74 Glas, 10. maj 2004. godine, Legiju ekali mesec dana, M. Radulovi. Nin, www.nin.co.yu, arhiva 06. maj 2004. godine Muili su me klasino. Balkan, 17. maj 2004. godine, Najava pretnji. Internacional, 11. maj 2004. godine, Kua U ilerovoj glavni svedok O. Milivojevi. Videti poglavlje Pritisci na sud, tuioca i predsednika vea.

bive saradnike Zorana inia za atentat. Pod bombastinim naslovom Moda Legija nije kriv, najlake bi bilo svaliti krivicu na njega, Evropa je objavila intervju ija sutina lei u izjavi Mile ini, koja glasi: Legija je rekao da e otkriti ko je ubica i ja se nadam da e to uiniti. Smatram da je sve izreirano. Moda Legija uopte nije kriv. Najlake bi bilo svaliti krivicu na njega zato to je izvikan...ovek iz tadanjeg vrha rekao mi je da su Zorana ubili njegovi, jer nisu hteli da rade. A funkcioner koji mi je to rekao u to vreme je bio ministar. Ne znam ta da mislim o tome, ali u biti srena da se otkrije ko je bio inicijator...75 Dva dana nakon intrvjua, 15. maja 2004. godine, dva mukarca su napala Gordanu ini Filipovi na ulazu pred vratima porodine kue u mestu Beloevac, kod Valjeva. Gordana ini je ispriala da su dva mukarca u tamninm uniformama slinim kombinezonu, traila od nje neki spisak o kome ona nita ne zna i da su traila ime nekog ministra, nakon ega je osetila ubod igle u predelu nadlaktice i izgubila svest. Nakon toksikoloke analize krvi i urina na VMA, utvreno je prisustvo leka diazepam i kofeina.76 Nakon pisma Radeta Markovia, koje je izalo u nedeljniku NIN, javnosti se 31. maja 2004. godine obratio Milorad Ulemek Legija, pismom koje je objavljeno u Reviji 92. Predsednik Sudskog vea Marko Kljajevi nije znao da je Ulemek napisao pismo kojim se obraa javnosti i graanima Srbije, a portparol posebnog odeljenja za organizovani kriminal, Maja Kovaevi Tomi, citirajui odredbu lana 150. Zakona o krivinom postupku konstatovala je da je ovaj lan prekren, jer se pritvorenik moe dopisivati sa licima van zatvora, samo uz znanje i nadzor nadlenog sudije, kao i da sudija moe zabraniti primanje i slanje onih pisama za koje proceni da mogu uticati na tok postupka.77 Na pretresu koji je bio zakazan za 10. 06. 2004. godine, prvookrivljeni Milorad Ulemek je zatraio od Sudskog vea da njegovo izjanjavanje odloi za ponedeljak 14. juni, zbog toga to navodno nije eleo da utie na ishod predstojeih predsednikih izbora koji su bili zakazani za 13. jun. Sudija Kljajevi je konstatovao da takve razloge Sud ne prihvata, niti postoji utemeljenje u Zakonu koje bi opravdalo odlaganje davanja iskaza okrivljenog zbog izbora. Sudija Kljajevi je potom konstatovao da okrivljeni moe svoje izjanjenje dati tokom glavnog pretresa, kada se na to odlui, pa je nastavak pretresa zakazao za ponedeljak 14. juni. Prvookrivljeni Milorad Ulemek zapoeo je iskaz u svojstvu okrivljenog 14, 15. i 16. juna, ali je pretres prekinut zbog njegovih zdravstvenih problema. Iz iskaza koji je dao Milorad Ulemek mogu se jasno razgraniiti dva dela. Jedan deo se sastoji u optuivanju i pokuaju kompromitovanja ministara, Slubenika iz bive Vlade Republike Srbije, bliskih saradnika i prijatelja pokojnog Premijera inia, a drugi deo iskaza se odnosi na negiranje umeanosti u krivina dela koja se Ulemeku stavljaju na teret.
75 Evropa, 13. maj 2004. godine, Moda Legija nije kriv, najlake bi bilo svaliti krivicu na njega. 76 Balkan, 17. maj 2004. godine ,Napadai od inieve sestre traili da kae ime ministra B Risti. 77 Danas, 1. jun 2004. godine, Legija pisao bez odobrenja, mediji objavili protiv Zakona, A.Rokni, B. Toni.

295

296

Tako je Milorad Ulemek optuio edomira Jovanovia, Vladimira Bebu Popovia, Dragoljuba Markovia da su vrbovali Milorada Ulemeka da im pomogne da prenesu 600 kg heroina koji je naen u trezoru Komercijalne banke u inostranstvo, preko susednih zemalja: Hrvatske, BiH i Rumunije. U celu akciju transfera i prodaje heroina bio je ukljuen i Duan Spasojevi. Prilikom prebacivanja dela droge u Republiku Srpsku, poiljku je preuzeo Zoran Janjuevi. Milorad Ulemek je napomenuo da je Dragoljub Markovi pokuao da ga vrbuje da radi za englesku tajnu slubu. edomir Jovanovi je prema Ulemekovim reima, insistirao da dobije zatitu Crvenih beretke iako one nisu obezbeivale telesnu zatitu licima. To je bio razlog to je edomir Jovanovi sa Spasojeviem i Ljubiom Buhom umetom organizovao da njegov dip bude miniran kako bi mogao ubediti nadlene da mu je zbog ugroenosti neophodna zatita Crvenih beretki. Milorad Ulemek je izjavio da je edomir Jovanovi preko Vladana Batia izdejstvovao putanje Duana Spasojevia iz pritvora i da mu je Spasojevi rekao da je za tu uslugu Bati od njega traio da uloi pare u renoviranje fudbalskog stadiona u Obrenovcu. Preko ministra policije Duana Mihajlovia, prema reima Ulemeka, Duan Spasojevi je dobio zatitu Crvenih beretki. Zanimljiv je deo iskaza koji se odnosio na hapenje Slobodana Miloevia, odnosno kako je Ulemek objasnio svoju ulogu u tom hapenju. Kada je Ulemek uao u kuu u kojoj se nalazio Miloevi, Miloevi je od njega zahtevao da prenese poruku Banetu Ivkoviu. Ulemek je pristao da prenese poruku Ivkoviu, preko jednog pripadnika Crvenih Beretki, ali, prema Ulemekovim reima Ivkovi se prodao DOS i odneo pismo nadlenima u Vladi Srbije. Drugi deo Ulemekovog iskaza koji se odnosio na negiranje optunice je konzistentno pripremljen. Vidi se da je Ulemek dobro instuisan, da je iskaz nauio i da je intencija da se ubistvo Premijera smesti u iskljuivo kriminalni kontekst. Ulemek nije decidno izjavio ko je ubio Premijera, ali cela konstrukcija njegovog iskaza upuuje na zakljuak (to je i njegova oigledna namera) da je ini ubijen zato to su njegovi saradnici iz stranke, iz Vlade i njegov kum Dragoljub Markovi napravili linu i poslovnu distancu sa Duanom Spasojeviem. Spasojevi je u to vreme imao najmoniji kriminalni klan, ali je, prema Ulemekovim reima, bio ovek koji je radio za javnu i dravnu bezbednost Republike Srbije. I pored instrukcija kako da se ponaa i govori, Ulemek je u pojedinim momentima, govorio neto to moda i ne bi trebalo. Tako, kada je govorio o pobuni Crvenih beretki, govori o tome kako njihova pobuna nije bila politiki motivisana, ve su oni bili revoltirani to ih je tadanja Vlada Srbije upotrebljavala za hapenje hakih optuenika. Ulemek svo vreme tvrdi da su Crvene beretke bile revoltirane odnosom Vlade prema njima. Rekao je da su ih svi napadali i ovi iz vojske i ovi iz javne bzbednosti. I pored toga to je poricao postojanje politikog motiva za pobunu, rekao je kako su razmiljali da u vreme pobune blokiraju aerodrom u Surinu, kako bi spreili dobrovoljni odlazak admirala Jokia u Hag, te da su u poslednjem momentu odustali do te namere. Ulemek tvrdi da su ga dva visoka funkcionera tadanjeg MUP na dan ubistva Permijera inia upozorili da mu se sprema likvidacija, dok ga je drugi, etiri dana pre ubistva (8. marta), upozorio da mu se sprema hapenje. Ulemek pria o ceduljama i tajnim porukama koje je dobio, ali nije eleo da otkrije identitet osoba,

koje su mu po njegovim reima spasile ivot, ve samo daje nagovetaj da se radi o visokim funkcionerima MUP .78 Glavni pretrse je nastvaljen 12. jula, ali je ponovo prekinut 14. jula zbog zdravstvenih problema predsednika Vea sudije Marka Kljajevia. Dva dana nakon prekida julskog dela pretresa, u Solunu, grkoj policiji, prema tvrdnjama advokata Biljane Kajgani, dobrovoljno se predao jo jedan od okrivljenih, Dejan Milenkovi Bagzi. Grka policija je saoptila da je Dejan Milenkovi uhapen ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Solunu, u kasnim veernjim asovima 16. jula 2004. godine.79 Povodom razliitih spekulacija u javnosti oko hapenja Dejana Milenkovia u Solunu, Ministratsvo unutranjih poslova Srbije se oglasilo soptenjem u kome je izloilo redosled dogaaja, koji je rezultirao hapenjem Milenkovia. Naime, u saoptenju se kae da je UBPOK 13. maja poslalo depeu Interpolu Grke sa molbom da proslede informacije, ukoliko ih imaju, o Dejanu Milenkoviu Bagziju, za kojim je raspisana meunarodna poternica. Dana 19. juna je grkom Interpolu poslata zvanina zamolnica u vezi sa pruanjem meunarodne pravne pomoi u cilju pronalaenja i hapenja Milenkovia. MUP Srbije je 16. jula poslao obavetenje grkim kolegama o tome da postoje indicije da odreena lica tog dana treba da iz Srbije preu u Grku, kako bi se istog dana zajedno sa Milenkoviem, iz Grke vratili u Srbiju. Tom prilikom je MUP Srbije uputio molbu da se sva ova lica, zajedno sa Milenkoviem lie slobode. Grka policija je postupila po zahtevu MUP Srbije, pa je Milenkovi, 16. juna 2004. godine, u kasnim veernjim asovima (pola sata pred pono), uhapen ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Solunu. Pretres je nastavljen 6. septembra. Advokat Biljana Kajgani je zatraila da se pretres odloi, jer je njen klijent Dejan Milenkovi hapenjem u Solunu, postao dostupan srpskim pravosudnim organima i prema tome, nema vie uslova da mu se sudi u odsustvu. Vee je stalo na stanovite da hapenje i pritvaranje u drugoj dravi ne znai da je okrivljeni dostupan sudskim organima u Srbiji, pa je donelo odluku da se nastavi sa sasluanjem prvookrivljenog Milorada Ulemeka. Sasluanje prvookrivljenog je trajalo i sledei dan, a treeg dana sptembraskog dela pretresa, sud je nastavio sa dokaznim postupkom tako to je sasluao svedoka Tuilatva Danila Koprivicu, koji je u vreme atentata na premijera inia bio ef obezbeenja zgrade Vlade Srbije. Sledeeg dana, 09. septembra sasluani su svedoci tuilatva Biljana Rodi, zaposlena u preduzeu, sa seditem u ulici Admirala Geprata broj 14, ija se kancelarija nalazila prekoputa prostorije iz koje je, prema navodima optunice, Zvezdan Jovanovi pucao na premijera inia i Milana Veruovia. Nakon Biljane Rodi svedoile su Jelena Rui i Milenija Nikoli, kafe kuvarice zaposlene u Zavodu za fotogrametriju, ije je sedite u ulici Admirala Geprata broj 14 i Branko Bugarski, ininjer geodezije zaposlen u Zavodu. Sledeeg dana kao svedoci su sasluani Damir Risti, vlasnik firme Krol, zakupac prostorija Zavoda za fotogrametriju u ulici Admirala Geparta 14, Goran Nekovi, koji se tog dana
78 Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 79 Novosti, 18. jun 2004. godine, I Bagzi u lisicama, M.S.Popovi i M.Babovi.

297

298

sluajno zatekao u ulici Admirala Geprata, kada je izvren atentat na premijera. Niko od navedenih lica nije izvrio pozitivnu identifikaciju okrivljenih u postupku za ubistvo premijera inia. Dana 13. septembra svedoili su Nenad are, Vukain Vukainovi i Lazo Niki, bivi pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Svedok Nenad are je svedoio da je u kui Milorada Ulemeka stajala puka kojom je Zvezdan Jovanovi izvrio atentat na premijera inia, a Lazo Niki i Vukain Vukainovi su to opovrgli. Dana 14. septembra svedoili su saobraajni policajci, Goran Ili i Rade Stevanovi, koji su stigli na lice mesta posle pokuaja atentata na premijera inia kod novobeogradske hale Limes. Istog dana, 14. septembra, kao svedok Tuilatva je svedoio Dragan Zlatanovi, takoe policajac koji je bio ukljuen u istragu oko pokuaja atentata kod hale Limes. Sledeeg dana svedoili su policajc Ljubinko Jaovi, koji je sakupljao podatke o kamionima koji su trebli biti upotrebljeni prilikom atentata kod Hale, a koje je kupio Miladin Suvajdi. Tog dana ispitani su Drago erketa, ija su ukradena dokumneta falsifikovana i iskoriena prilikom kupovine kamiona, i Rade Pecikoza, koji je sainio ugovore o kupoprodaji kamiona.80 Iako je Milorad Ulemek jo sredinom juna u iskazu pred Veem sudije Kljajevia govorio o prodaji 600 kg droge iz trezora Komercijalne banke, MUP Republike Srbije je tek u septembru dostvio izvetaj Specijalnom tuilatvu o navodima Milorada Ulemeka. Portparol Specijalnog odeljenja, sudija Maja Kovaevi Tomi je potvrdila da je MUP tuilatvu uputio dva izvetaja, jedan o drogi, a drugi o oruiju koje je naeno u magacinima Jedinice za specijalne operacije u Kuli. Sudija Kovaevi nije elela da se izjasni o sadraju izvetaja MUP . Neki mediji su ipak objavili sadraj izvetaja u kojem je napisano da je droga spaljena u termoelektrani Nikola Tesla, 9. marta 2001. godine.81 Pretres je nastavljen 1. novembra 2004. godine sasluanjem policajaca Zorana Petrovia i Zorana Trajkovia, koji su bili zaposleni na obezbeenju zgrade Vlade Republike Srbije kada je izvren atentat na Zorana inia. Sledeeg dana svedoio je Dragoljub Mielovi, radnik kompanije Soko security, koji je na dan atentata radio na prijavnici u zgradi u Admirala Geprata 14. Dana 3, 4, 5, i 8. novembra 2004. godine sasluani su svedoci koje je predloio okrivljeni eljko Tojaga (Milan Nikoli, ore Ivani, eljko Mijatovi, Predrag Jovanki, Neboja Milovanovi, Predrag Nini, Nikola epa, Stevo Vuka) bivi pripadnici Jedinica za specijalne operacije, koji su izjavili da je u vreme pokuaja atentata na premijera inia kod hale Limes, okrivljeni Tojaga bio na Kopaoniku na skijakoj obuci sa ostalim pripadnicima JSO. Na novembarskom delu pretresa svedoili su Veselin Lei, bivi oficir za bezbednost u JSO i Slobodan Ergarac, bivi pripadnik JSO, sada zaposlen u Bezbednosno informativnoj agenciji. Na kraju novembraskog dela pretresa, Vee je donelo odluku da u nastvaku postupka saslua svedoke Zorana Janjuevia, Vladimira Popovia (na predlog Tuilatva i advokata odbrane), Biljane Stankov, Maje Vasi, Miladina Veruovia (koje je predloilo Tuilatvo), edomira Jovanovia i Dejana Mihajlova (koje su predloili punomonici oteenih)
80 Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 81 Blic, 17. septembar 2004. godine, Nestalo 10,6 kilograma heroina.

i Duan Mihajlovi (koga su predloili branioci okrivljenih). O predlogu za izvoenje rekonstrukcije i sasluanju drugih predloenih svedoka vee e odluiti u daljem toku postupka. Predlog branioca okrivljenog eljka Tojage da se ukine pritvor i da se brani sa slobode, Vee nije prihvatilo iz razloga iz lana 142. stav 1. Zakona o krivinom postupku.82 Pretres, nastavljen 20. decmebra, poeo je konstatacijom da je Dejanu Milenkoviu Bagziju postavljen advokat po Slubenoj dunosti, s obzirom da je njegov predhodni advokat Biljana Kajgani otkazala punomoje za zastupanje. Razlog, zbog kojeg je odluila da vie ne brani Dejana Milenkovia je to, to zbog pritisaka nije vie bila u mogunosti da na valjan nain obavlja funkciju branioca. Za branioca po Slubenoj dunosti postavljen je advokat Aleksandar orevi, bivi naelnik VI uprave SDB i lini telohranitelj Slobodana Miloevia, sve dok Dejan Milenkovi, ili njegova supruga ne angauju drugog branioca. Pre poetka decembarskog dela procesa, bilo je predpostavki da e novi Milenkoviev branilac biti advokat Miroslav era Todorovi, kome je Sudsko vee oduzelo pravo da zastupa Duana Krsmanovia posle niza incidenata koje je izazvao tokom pretresa. Advokat Todorovi je izjavio da s tim u vezi: Ne moe nita kazati, osim da su ga kontaktirali Milenkovievi prijatelji. Oni su pokazali interesovanje da ga zastupa, a pregovori su jo u toku...83 Nakon ekstradicije iz Grke, Milenkovi je ipak angaovao beogradskog advokata Nikolu Gavrilovia. U decembru su sasluani svedoci Igor Milivojevi i Dalibor Marjanovi, bivi pripadnici JSO, koji su svedoili o prisustvu eljka Tojage na Kopaoniku u vreme pokuaja atentata na premijera kod hale Limes, Vera Brankovi i Gordana ivkovi, stanarke okolnih zgrada u ulici Admirala Geprata, Milan Boji radnik Zavoda za fotogrametriju, Ivan Popovi, bivi radnik Parking servisa, koji je u vreme atentata radio na parkingu u ulici Admirala Geparta, Dejan Glui, koji se zatekao u ulici Admirala Geprata u vreme atentata, Vlajko Vujadinovi, policajac koji je u vreme atentata radio na obezbeenju zgrade Vlade Srbije, Nevenka Simi, koja je sedela u oblnjem kafiu Monument na dan atentata. Na decembarskom delu pretresa svedoili su Rodoljub Milovi, radnik UBPOK, koji je uzeo izjavu od okrivljenog Zvezdana Jovanovia u prostorijama Okrunog zatvora u Beogradu i kasnije prisustvovao davanju izjave Zvezdana Jovanovia pred zamenikom specijalnog tuioca i specijalnim tuiocem Jovanom Prijiem. Protiv lica koja su bila prisutna prilikom uzimanja izjave od Zvezdana Jovanovia, nekoliko advokata odbrane podnelo je krivine prijave. S obzirom da je svedok Rodoljub Milovi pozvan da svedoi zbog toga to nije potpisao zapisnik o sasluanju okrivljenog Branislava Bezarevia (on je izjavio da nije uestvovao u ispitivanju Bezarevia, ve dvojica drugih policajaca), raspravno vee je donelo odluku da usvoji predlog advokata eljka Grbovia i zapisnik iz policije o sasluanju Bezarevia izdvoji iz spisa predmeta, tako da se ne moe koristiti kao dokaz u postupku. Dana 28. decembra 2004. godine sasluan je Zoran Mijatovi, bivi zamenik direktora Bezbednosno informativne agencije, koji je dao ostavku na tu funkciju nakon pobune Jedinice za
82 Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 83 Glas, 19. septembar 2004. godine ,Bagzi na listi svedoka pokajnika! D. uruvija.

299

300

specijalne operacije u novembru 2001. godine.84 Pretres koji je nastavljen 13. januara 2005. godine sasluanjem svedoka Sinie Gliia i Ninoslava Garia, trajao je samo jedan dan, s obzriom da se pozvani svedok Milorad Bracanovi, koji je trebalo da svedoi jo u decembru , nije pojavio. Sudija Kljajevi je rekao da uslovno prihavta izvetaj lekara specijaliste, koji nije lino dostavljen i da e, ukoliko se ispostavi da izvetaj nije taan, sledei put naloiti prinudno dovoenje svedoka Milorada Bracanovia. Svedok Sinia Gari, koji je u vreme atentata na premijera inia bio vojnik u kasarni u Topideru, tog dana je vozio svog pretpostavljenog oficira Branislava Puhala na neki sastanak u grad. U trenutku atentata se zatekao u ulici Admirala Geprata, kada je kola, kojima je svedok upravljao, udario plavi Pasat karavan, kojim su, prema optunici, pobegli atentatori sa lica mesta. Ninoslav Gari je policajac koji je u vreme atentata radio na obezbeenju zgrade Vlade Srbije. Dejan Milenkovi Bagzi je ekstradiran iz Grke 02. februara 2005. godine. Prvi put se pojavio pred pretresnim veem 14. februara kada je zatraio dodatno vreme za pripremu odbrane. Vee je usvojilo zahtev i dozvolilo Dejanu Milenkoviu da pripremi odbranu do 09. marta 2005. kada je zakazan nastavak pretresa. Saradnici, advokati i stari drugari...85 Smatramo da bi izvetaj bio nepotpun bez predstavljanja advokata odbrane u sudnici i kroz njihove medijskie nastupe. Oni su deo specifine atmosfere koja prati ovo suenje. asopis Reporter je u jednom od martovskih izdanja za 2004. godinu objavio kare biografije advokata odbrane u postupku za atentat na Zorana inia. Neki od advokata brane okrivljene i u drugim postupcima. Tako, recimo, advokati Slobodan i Marko Milivojevi brane okrivljenog Milorada Ulemeka i u postupku koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi. Milorad Ulemek u postupku koji se vodi za atentat na Zorana inia, pored pomenute dvojice, ima jo jednog branioca advokata Momila Bulatovia. Momilo Bulatovi, jedan od branilaca, koji je u advokaturu otiao iz suda, bio je angaovan zajedno sa Goranom Petronijeviem u procesu, koji se vodi protiv Veselina ljivananina pred Hakim tribunalom. Tribunal nije prihvatio angaovanje ovih branilaca, zato to nije proverena profesionalna strunost advokata i njihovo poznavanje jednog od dva Slubena jezika suda.86 Nakon provere, Goran Petronijevi je definitivno otpao, a Momilo Bulatovi je ostao jedan od branilaca Veselina ljivananina, iako je Veselin ljivananin eleo da uzme drugog advokata, ali mu je nareeno da uzme Momila Bulatovia.87
84 85 86 87 Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Naslov teksta Milo a Vasia objavljenog 09. septembra 2004. godine u nedeljniku Vreme. www.rtvpolitika.co.yu/vesti, 10. juli 2003. godine. Repoter, 9. sptembar 2004. godine, Mrlja na mrlju karijera Svetlana Preradi, Dijana Ivanovi.

Goran Petronijevi, bivi sudija, kriviar, u tandemu sa advokatom Krstom Bobotom brani Sau Pejakovia u postupku koji se vodi za atentat na premijera inia, dok u postupku, koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi, brani okrivljenog Radeta Markovia. Goran Petronijevi je bio lan sudskog vea u postupku, koji je voen u beogradskom Okrunom sudu protiv lidera NATO zbog bombardovanja 1999. godine. Pored ovog postupka u kome je sudio, Goran Petronijevi je kao sudija poznat po tome to je radio na ispomoi u sudu u Pei i da je tzv. akovakoj grupi, koja je brojala 143 pripadnika (Albanci) dosudio ukupno 1632 godine zatvora. Ostae upamen po jo jednom procesu, koji je vodio kao sudija na ispomoi, protiv okrivljenog Ismeta Berbatija, koga je osudio na 12 godina zatvora. Vrhovni sud je presudu ukinuo, ne zbog nedotstka dokaza, ve zbog toga to je ustanovio, samo na osnovu spisa, da Berbati to delo nije mogao uiniti.88 Pomenuti Krsto Bobot, takoe bivi sudija, ostao je upamen po tome to je trojicu novinara Dnevnog telegrafa Slavka uruviju, Zorana Lukovia i Srana Jankovia osudio na po pet meseci zatvora bezuslovno, zbog teksta Ubijeni kritikovao Milovana Bojia. Krsto Bobot je kao deurni istrani sudija obavio uviaj posle ubistva na Ibraskoj magistrali, iako je za uviaj bio nadlean istrani sudija iz Lazarevca. Posle uviaja, sudija Bobot je zapisnik dostavio lazarevakom tuilatvu.89 O bivem sudiji Miroslavu eri Todoroviu bilo je vie rei u predhodnom delu izvetaja. Advokata Todorovia je predsednik Vrhovnog suda Srbije razreio dunosti 2000. godine. Poznat je po spisateljskim afinitetima, pa se jednog trenutka u medijima pojavila informacija da je izdavanje njegove knjige Sudija smrti finasirao Ljubia Buha ume, to je advokat Todorovi rezolutno demantovao. Inae, advokat Todorovi je bio direktna rtva ljudi iz zemunskog klana. Po njegovim reima, Todorovia su oteli pripadnici zemunskog klana nakon jednog njegovog nastupa na televziji u oktobru 2000. godine. Sluajno mi je izletelo da u Zemunu postoje privatni zatvori. Posle toga su me uhvatili i odveli u taj zatvor u ilerovoj ulici. Bio je decembar, a oni su me skinuli golog, bacili u prazan bazen i satima se iivljavali nada mnom. Rastezali su me nekim spravama i govorili: moe ti jo da poraste, teta je da bude visok 175 cm kad moe da poraste do 180 cm. To je trajalo satima, a oni su primenjivali kalsine policijske metode. Recimo, Mile Lukovi Kum me je kao branio, a Duan Spasojevi napadao, utirao i govorio: nemoj tako, ti si mator ovek!90

88 Isto 89 Isto 90 Balkan, 23. februar 2004. godine, Plaim se nekog zalutalog metka naruenog od surinskog klana D Manojlovi.

301

302

Svedok saradnik Ljubia Buha ume se oglasio povodom tvrdnji advokata Todorovia da mu ugroava ivot: On kae da sam ja Ljubia Buha ume, hteo njega da likvidiram i da me je od te namere odvratio izvesni ura Dragojevi. Nikada mene nikakv ura Dragojevi nije odgovarao od namere da likvidiram mislioca Todorovia. Jer, ja nikada nisam hteo njega na bilo koji nain da ugrozim, a naroito ne da ubijem.91 Ipak, advokat Todorovi je tvrdio da mu Ljubia Buha preti i iz tih razloga je sudija Marko Kljajevi odluio da advokatu Todoroviu obezbedi zatitu policije. Ta odluka nije realizovana, s obzirom da je advokat Todorovi, u meuvremenu, angaovao sopstveno obezbeenje. (vidi deo izvetaja pod nazivom Tok postupka) U istom odeljku je detaljno opisano i ponaanje advokata Todorovia i njegovg kolege Mirka Tripkovia u sudu, koje je na kraju rezultiralo odlukom vea da im obojici uskrati pravo da brane Duana Krsmanovia u postupku za atentat na premijera inia. Advokat Todorovi je u jednom trenutku i priznao da je opstrukcija suenja bila strategija njegove odbrane. (Pogledati deo izvetaja koji je oznaen fusnotom 50). Iako mu je sud oduzeo pravo na odbranu okrivljenog Krsmanovia, advokat Todorovi se pominjao kao mogui branilac Dejana Milenkovia Bagzija, umesto Biljane Kajgani. On je pre pretresa u decembru mesecu 2004. godine najavio da postoji mogunost da se u sudnici pojavi kao novi Milenkoviev branilac. (Videti deo izvetaja koji se zove Tok postupka) U pominjanom intervjuu koji je advokat Todorovi dao dnevnom listu Glas javnosti, na pitanje novinara, da li bi Dejan Milenkovi eventualno mogao dobiti status svedoka saradnika u postupku, Miroslav Todorovi odgovara: On ispunjava uslove i za njega bi to bila povoljnija situacija. Meutim, on je estit ovek, nije za nagodbu, jer ne bi eleo nikoga da ugrozi.92 To je apsolutno isti stav koji je zauzela i Biljana Kajgani, predhodni branilac Dejana Milenkovia, tvrdei da u postupku za atentat na Zorana inia, Milenkovi nee traiti status svedoka saradnika, to se nije odnosilo na neke druge eventualne postupke. Nenad Vukasovi, branilac Zvezdana Jovanovia je, pre advokatske karijere radio kao inspektor savznog SUP . U pomenutom tekstu nedeljnika Reporter pie da je Vukasovia kao branioca Zvezdanu Jovanoviu preporuio Jovica Stanii.93 Nenad Vuksovi je jedan od medijski najeksponiranijih branilaca u postupku, koji se vodi za atentat na Zorana inia i jedan od najotrijih kritiara sudija iz Vea i tuilake strane i predstavnika bive vlasti. Nakon predaje Milorada Ulemeka u maju 2004. godine, Vukasovi je izjavio: Dobrovoljna predaja uvek podrazumeva predhodni razgovor sa nekim, i te stvari moraju da funkcioniu kao vajcarski sat. To ukazuje da bi neko o tome morao da ima podatke, i nasluuje da e Legijina predaja doneti veliki obrt na suenju. Oekujem da e sada biti ravsetljena i uloga bive vlasti u organizovanom kriminalu, a obrt se ve nazire u paninim izjavama
91 Novosti, 17. februar 2004. godine, era pliva u praznom bazenu U.D.N. 92 Glas, 19. decembar 2004. godine, Bagzi na listi svedoka pokajnika! D uruvija. 93 Reporter, 9. mart 2004. godine, Mrlja na mrlju karijera Svetlana Preradovi, Dijana Ivanovi.

bivih dravnih funkcionera. Oni ne mogu da ostanu netaknuti, a neki od njih morae i sami da sednu na optueniku klupu. Gospodin Zoran ini je pao zbog svog okruenja, i sada se oekuje probijanje brana ka vrhu bive vlasti ukljuujui i Demokratsku stranku.94 Nenad Vukasovi, ovek burnog temperamenta, umeo je i na ovakav nain da prokomentarie optunicu: Ako je Dejan Milenkovi Bagzi iao da ubije kamionom, ta e im onda ona glupost o zoljama? Molim vas, napiite da sam rekao da je Prijieva optunica za obdanite. Advokati Slobodan Boban Milivojevi i njegov sin Marko Milivojevi predstvaljaju deo advokatskog tima koji brani Milorada Ulemeka. Slobodan Milivojevi je u policjskoj akciji Sablja bio uhapen zbog sumnje da je bio saradnik zemunskog klana. Konkternije, postojale su izvesene naznake da je advokat Slobodan Milivojevi naplatio 250.000 eura od Duana Spasojevia za nekoliko sitnijih usluga.95 Utisku da su advokati odbrane preli granicu dobrog ukusa i da su se identfikovali sa svojim klijentima, svakako je doprinelo i pitanje, koje je Marko Milivojevi uputio jednom od svedoka na sledei nain: Koliko dugo poznajete NAJVEEG PUKOVNIKA OD SVIH PUKOVNIKA I KAKO SE ODNOSIO PREMA SVOJIM LJUDIMA?96 Na isti nain je advokat Marko Milivojevi oslovio Milorada Ulemeka i na procesu koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia, ali je tom prilikom predsednik Vea Dragoljub Albijani upozorio da okrivljenog oslovljava iskljuivo sa okrivljeni Milorad Ulemek, a da privatne impresije ostavi za izvan sudnice. Advokat Biljana Kajgani, bivi branilac Dejana Milenkovia Bagzija, imala je veoma raznovrsnu karijeru. Radila je kao sekretar Skuptine grada, potom kao sekretar saveznog MUP , odakle je otila u advokaturu. U postupku za atentat na Zorana inia istakla se po velikom broju prigovora, albi, zahteva, podnoenju krivinih prijava protiv sudije predsednika Vea Marka Kljajevia, protiv svih lica koja su u istranom postupku uzeli izjavu od Zvezdana Jovanovia. Posebno medijski interesantna postala je nakon objavljivanja teksta Miloa Vasia pod nazivom Saradnici, advokati i stari drugari... u nedeljniku Vreme u septembru 2004. godine. U tom tekstu Milo Vasi je napisao da je UBPOK, zahvaljujui tehnici koju su dobili neposredno pre ubistva Zorana inia, locirala Dejana Milenkovia u Grkoj, u aprilu 2004. godine. U maju, presreli su jedan od razgovora koji je Dejan Milenkovi vodio sa advokatom Biljanom Kajgani. U tom razgovoru Biljana je obavestila Milenkovia da je ona sa starim drugarima (Joiem i Bulatoviem) dogovorila da on dobije status svedoka saradnika i da kae da je on po nalogu Ljubie Buhe umeta, organizovao ubistvo Momira Gavrilovia koga je ubio Tea. Kada je Bagzi rekao :Kako da kaem kad to nije istina?, ona je odgovrila: Ma, ko te pita ta je istina? Istina je ono to sam se ja dogovorila. Ej, ova dvojica su najmoniji ljudi u dravi, budalo!97 Tadanji naelnik UBPOK Boro Banjac je transkript razgovra, sa Slubenom belekom poslao Vojislavu Kotunici, Draganu
94 95 96 97 Balkan, 4. maj 2004. godine, Vukasovi: Na optueniku klupu i ljudi iz bive vlasti. Reporter, 9. mart 2004. godine, Mrlja na mrlju karijera Svetlana Preradovi, Dijana Ivanovi. Danas, 20. februar 2004. godine, Nakon atentata upozorio Legiju da se skloni V Z Cviji. Vreme, 09. septembar 2004. godine,Saradnici, advokati, stari drugari Milo Vasi.

303

304

Joiu, Zoranu Stojkoviu i naelniku Javne bezbednosti generalu Miroslavu Miloeviu. Nakon ovoga je Boro Banjac smenjen sa mesta naelnika UBPOK, a svi pomenuti akteri u ovom tekstu su demantovali da postoji pomenuti traskript. Tek nedavno, ministar pravde Zoran Stojkovi je u emisiji TV B92, pod nazivom Proces izjavio: Ja sam ga tada nazvao i rekao mu (misli na Miloa Vasia) zato nisi doao da pita, znamo se dovoljno, ja sam ovek koji e uvek rei ono to znam. Dobro zna, jer dugo prati pravosue da takvi izvetaji nikada ne mogu doi meni. Ja jo nisam ni znao da postoje takvi izvetaji. Onda, kada se pojavio gospodin Popovi kod vas, pa u najavi kae ministar Stojkovi vrio prtisiak na specijalnog tuioca da ne objavi izvetaj onda ja shvatam da izvetaj postoji i to je za mene vrlo bitno, sad mi je jasno ko je izvor informacija za gospodina Vasia specijalni tuilac. Ja sam tada pozvao republiko Tuilatvo i rekao molim vas, svi znate da ja nikad nisam video Jovana Prijia, nikada razgovarao Slubeno, nikada on nije doao kod mene, niti ja kod njega.98 Na tekst Miloa Vasia, Biljana Kajgani je imala sledei kometar: okirana sam ovim apsolutnim laima...Organizuju orkestrirane napade sa vie strana, i to oni koji su ogrezli u kriminal, a na ovaj nain ele da prikriju svoje delo i nedostatak dokaza.99 U istom intervjuu, Biljana Kajgani je obznanila i sledee: Obvestila sam pre izvesnog vremena ministra policije Dragana Joia da mi indirektno, preko Milenkovieve supruge Janse, preti zatieni svedok Ljubia Buha ume... Buha je Jasni govorio da me skloni kako ne bih vie bila Dejanov advokat.100 U listu Svedok od 05. oktobra 2004. godine, Biljana Kajgani je otkrila svoje vienje spornog dogaanja i svog uea u odbrani Dejana Milenkovia. Prvo, obznaila je da je Interpolova potrenica za Dejanom Milenkoviem izdana tek tri dana nakon njegove predaje solunskoj policiji, dakle 19. jula 2004. godine. to se tie statusa svedoka saradnika, advokat Biljana Kajgani je tvrdila da ona nikada nije predlagala Dejanu Milenkoviu ovaj status. Od zvaninih predstavnika tuilatva, koji su poslati da razgovaraju sa mnom, i to decembra prole, ili januara ove godine, traeno je da prihvatim status koji su ponudili Bagziju. To sam odbila i saoptila Draganu Filipau, koji je doao u ime ora Ostojia da bi razgovarao na tu temu. Oni su navodno bili obaveteni da je Milenkovi izrazio elju da bude svedok saradnik.101

98 www.b92.net, 21. februar 2005. godine, Stojkovi: Nisam znao za transkript. 99 Novosti, 10. septebar 2004. godine, Svedok iz policijske slualice U.D.N. 100 Isto 101 Svedok, 5. oktobar2004. godine, Bagzi nee biti svedok saradnik Branka Mitri.

 Pitanje statusa okrivljenog Dejana Milenkovia Bagzija je veoma bitno i oigledno je, kako se u javnosti spekulie, nekima veoma stalo da Dejan Milenkovi nipoto ne dobije status svedoka saradnika. Tako su neki mediji spekulisali da su najave za smenu specijalnog tuioca Jovana Prijia imale veze sa dodeljivanjem statusa svedoka saradnika Dejanu Milenkoviu u postupku za atentat na Zorana inia. Sasvim je oigledno da to nikako ne bi odgovaralo ostalima koji su okrivljeni u ovom postupku, a branilac Dejana Milenkovia, Biljana Kajgani je energino dematovala mogunost da bi on prihvatio takav status u postupku. Nakon njenog povlaenja iz postupka (videti deo izvetaja pod nazivom Tok postupka), advokat Miroslav era Todorovi, koji je sebe legitimisao kao mogueg naslednika Biljane Kajgani na mestu Milenkovievog branioca, je takoe, rekao, da Bagzi kao poten ovek nikada ne bi pristao na status svedoka saradnika.102 Pojedini advokati imaju veoma razliite uloge u postupcima iz oblasti organizovanog kriminala. Tako, recimo, advokat Veljko Delibai se u postupku za ubistvo policijskog generala Boka Buhe pojavljivao kao zastupnik oteenih, porodice pokojnog generala. U postupku za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi, advokat Delibai se pojavljuje kao branilac okrivljenog Milorada Bracanovia, u postupku za atentat na Zorana inia, on je zamenio Mirka Tripkovia i Miroslava Todorovia na mestu branioca okrivljenog Duana Krsmanovia. O nastupu advokata u sudnici i van nje, bilo je rei u predhodnim delovima izvetaja. Postojala je oigledna strategija da se postupak opstruira i obesmisli, kroz razne procesne radnje koje su advokati praktikovali u prvom delu postupka. Ono to je izvesno je da je opstrukcija prestala kada je na vlast dola nova vlada koja je odmah na poetku najavila ukidanje specijalnih odeljenja (videti deo izvetaja pdo nazivom Pritisak na sud, tuioca i predsednika vea). Na ovaj predlog i najavu advokati odbrane su oduevljeno reagovali, a da je to stav veine advokata stavio je do znanja predsednik Advokatske komore Beograda, Vojslav Nedi.103 Advokatska komora Beograda i njen predsednik nisu reagovali na ponaanje branilaca tokom pretresa. Advokatska komora Beograda se nije oglasila ni jednim saoptenjem povodom oigledno nedopustivih i bahatih postupaka svojih lanova. Jedino saoptenje koje je Advokatska komora Beograda sroila je ono u kome su protestvovali zbog odluke Hakog tribunala da Slobodanu Miloeviu postave barnioca u postupku. Dve nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo su 14. februara 2004. godine izdale saoptenje u kome su se osvrnuli na ponaanje advokata, ali i Advokatske komore Beograda. Postavile su pitanje to Komora nije reagovala i izbacila iz lanstva branioce koji kaljaju profesiju...Etika nalae advokatima da brane svoje klijente, a ne da se idnetifikuju
102 Glas, 19. decembar 2004. godine, Bagzi na listi svedoka pokajnika! D uruvija. 103 Politika, 31. mart 2004. godine, Za i protiv specijalnog suda, Aleksandra Petrovi.

305

306

sa branjenicima, i da nipodatavaju sud.104 Na saoptenje nevladinih organizacija su veoma otro reagovali pomenuti advokati, tvrdei kako nije istina ono to su organizacije izvukle kao zakljuak. Advokat Momir Bulatovi, branilac Milorada Ulemeka je izjavio: Takva optuba, koju upuuju organizacije koje u svom nazivu imaju re humano, apsolutno dezavuie tu organizaciju. Niko od branilaca ni jednim svojim gestom nije pokazao da se identifikuje sa svojim klijentom...105 Da stvari stoje ipak drugaije od onoga to je izjavio advokat Bulatovi, govori nekoliko injenica. Na primer, 11. februara 2004. godine pred poetak pretresa, mediji su zabeleeli sledei dogaaj iz sudnice: Kada su optueni uvedeni u deo ograen staklima, advokatima je omogueno da razgovaraju sa klijentima. U akvarijum je ulo desetak branilaca... Advokat Nenad Vukasovi je uao meu poslednjima i rukovao se i tri puta poljubio s branjenikom Zvezdanom Jovanoviem...106 Advokat Marko Milivojevie je, dok mu nije zabranjeno, okrivljenog Ulemeka oslovljavao sa pukovnik, najvei od svih pukovnika, a advokat Miroslav era Todorovi je u nekoliko navrata u sudnici veoma emotivno demonstrirao, kao onda kada je odbijao da sedne, iako mu je predsednik vea oduzeo re. Uz JUKOM i Fond za humanitarno pravo, saoptenjem se javnosti obratilo i Drutvo sudija Srbije u kojem je konstatovano da su: pojedini advokati grubo prekrili svoj kodeks, zloupotrebili svoja prava, povredili ugled suda i neprimerenim napadima na predsednika sudskog vea, uruili ugled profesije.107 Vojislav Nedi, predsednik Advokatske komore Beograda, rekao je da e Komora zauzeti stav, ne samo u odnosu na rad advokata, nego i na eventualne propuste sudije. Nama se javilo vie advokata koji e se obratiti Komori kako bi ukazali na krenje zakona od strane sudije...Ovde se radi o komplikovanom postupku sa mnogo uesnika i nije neuobiajeno da sudije i advokati koriste odreena procesna sredstva.108 Nesumnjivo da je ponaanje advokata u sudnici bilo i svojevrsna politika demonstracija najprizemnijeg nivoa109, jer upitan da da miljenje o advokatu Rajku Daniloviu, zastupniku porodice ini, advokat Duan Mai, jedan od branilaca u postupku je rekao: On je bespredmetan, bivi politiar, propali komunista..., da je omatorio i postao malo dementan, pa je zaboravio da je bio sekretar Komunistike partije Beograda u vreme Buce Pavlovia, a sada je na listi SSJ... Tom prilikom Duan Mai je dodao: ...Danilovi je sve ee na strani tuilaca, a sve manje
104 Balkan, 17. februar 2004. godine, Suenje se gubi u formalnim radnjama a ubistvo politizuje D Manojlovi. 105 Balkan, 17. februar 2004. godine, Sa Legijom ne kontaktiram, angaovala me je njegova ena Aleksandra I Cvetkovi. 106 Nacional, 11. februar 2004. godine, Izljubili se Zvezdan i advokat Vukasovi K. Kapisoda. 107 Blic, 21. februar 2004. godine, Grubo krenje kodeksa, agncijska vest Bete. 108 Glas, 21. februar 2004. godine, Nedopustivo suenje putem medija Ivan Stojkovi. 109 Izjava advokata Rajka Danilovia listu Blic, od 19. februara 2004. godine u tekstu pod naslovom Advokatske mine u sudnici, Nataa Jovanovi.

advokat. Tu su klijenti da odlue kome e da ukau poverenje.110 Utisak da se okrivljeni i njihovi branioci i zastupnici oteenih nalaze i na razliitim politikim pozicijama upotpunio je okrivljeni Milorad Ulemek kada se sledeim reima obratio advokatu porodice ini, Sri Popoviu: Odgovoriu vam, jer morate da se opravdate pred svojim mentorima!111

110 Nacional, 11 februar 2004. godine, Neko se bavio politikom, a neko jurio sitne lopove S.M. 111 Danas, 07. septembar 2004. godine, Teka pitanja za prvooptuenog V Z Cviji.

307

308

etvrti metak i Drugo habsburko carstvo Proces veka u Srbiji, kako se esto naziva postupak za atentat na Premijera, konstantno je u centru panje javnosti. Veliki broj elektronskih i tampanih medija prati tok postupka, ali se mediji bave i svim drugim stvarima koje su neposredno ili posredno vezane za atentat na Zorana inia. Jo pre nego to je postupak i poeo mediji su objavili gotovo sve injenice koje su bile relevantne za predmet i tok postupka. U tampanim i elektronskim medijima pojavili su se zapisnici iz istrage okrivljenih, svedoka saradnika, ostalih svedoka, obdukcioni nalazi, zapisnici sa uviaja, izvetaji vetaka. Gotovo da nema ni jedan dokaz koji je prikupljen u istrazi, a da vrlo brzo nije osvanuo u medijima. Osim tih iskaza, pozivaju se razni strunjaci, analitiari koji komentariu dokaze i daju svoje ocene optunice i toka postupka. Mediji razgovaraju sa prijateljima, rodbinom, saradnicima okrivljenih i oteenih, koji, uz to to priaju o detaljima iz ivota nekog od aktera postupka, obavezno iznose svoju verziju dogaaja i ne libe se da procenjuju i kvalifikuju dokaze koji su im poznati i dostupni, daju procenu toka postupka, osvru se na rad suda, tuilatva i odbrane. Mediji razgovaraju sa buduim svedocima koji i pre sudskog postupa iznose injenice o kojima e svdoiti, piu kjnige i u njima objavljaju podatke koji su relevantni za tok postupka. Okrivljeni, iz pritvora i svedoci saradnici se obraaju javnosti raznim pismima i saoptenjima, a neretko, akteri postupka polemiu i kroz medije jedni sa drugima. Specijalno tuilatvo je u poetku reagovalo tako to je Prvom optinskom tuilatvu u Beogradu poslalo informaciju u kojoj se navode primeri povrede tajnosti postupka. Reagujui na dopis, nadleni tuilac je zatraio izjave glavnih i odgovrnih urednika tih medija. Nakon izjanjavanja glavnih urednika, neki mediji su prestali da objavljuju informacije, ali su drugi i pored upozorenja nastavili, jer u sutini nita povodom toga nije preduzeto. Nisu usledile krivine prijave, niti je portiv bilo koga voen postupak.112 Profesor Momilo Gruba je miljenja da iznoenje dokaza u javnost u velikoj meri moe ugroziti postupak: Kao ilustraciju koliko je ova konstatacija tana moe se rei i da je postupak ve ugroen zato to su sadraji zapisnika iz istrage ve objavljeni u nekim medijima to je nedopustivo. Zakon je obavezivao Slubenom tajnom sve uesnike u fazi istrage i predkrivinog postupka. Za iznoenje ovih podataka moe se i krivino odgovarati, ali eto to nekoga nije spreilo da ih obelodani...udno je da i dalje posle toliko vremena nije obnarodovano da li je Specijalno tuilatvo ili policija pokrenula postupak ili podnelo krivinu prijavu protiv NN lica koje je podatke odalo medijima. Ni oni koji su ih objavljivali u nastvacima nisu dogovarali za to...113
112 Nedeljni telegraf, 11. februar 2004. godine, Javno miniranje procesa stolea, D. Beli. 113 Glas, 21. februar 2004. godine, Nedopustivo suenje putem medija, Ivan Stojkovi.

Mediji su otili i korak dalje, kada su objavili pisma okrivljenih koji se nalaze u pritvoru. Tako je beogradski nedeljnik NIN objavio pismo Radomira Markovia, a Revija 92 pismo Milorada Ulemeka, u maju 2004. godine. Ocena je strune javnosti da okrivljeni imaju prvo da se brane, ali se na ovaj nain pretres prenosi u tampu, tamo gde mu nije mesto.114 Milorad Ulemek je veoma svestan toga da mediji u pogrnim rukama mogu da budu opasna stvar115, tako da tolerisanje ovakvih postupaka, kao to je mogunost da okrivljeni piu pisma iz pritvora i obraaju se javnosti, moda ide na ruku okrivljenima, ali svakako ne doprinosi nesmetanom i efikasnom voenju postupka. Nadleni organi nisu reagovali ni kada je dnevni list Kurir 6. septembra 2004. godine u tekstu sa pretencioznim naslovom Kako su streljani obajvio fotografije sa obudkcije Duana Spasojevia i Mileta Lukovia. Ovo se uklapa u intenciju pojedinih dnevnih i nekih nedeljnih listova u Srbiji da dokau kako je optunica Jovana Prijia na staklenim nogama, kako su atentat na Zorana inia umeani njegovi najblii saradnici i neke strane Slube. Ima nekoliko pria koje se kroz medije neprekidno forsiraju. Jedna od pomenutih, jeste kako su zapravo streljani Duan Spasojevi iptar i Mile Lukovi Kum prilikom hapenja u Meljaku, kao nezgodni svedoci koji bi mnogo mogli da kau o sprezi bive vlasti sa zemunskim klanom. Razliite se verzije ubistva sominju, od one da su ubijeni na drugom mestu, pa ve mrtvi doneti u Meljak, do one da su streljani na licu mesta u Meljaku, umesto da budu uhapeni. Kao dokaz razotkrivanja te istine, Kurir je objavio fotografije sa obdukcije. Druga omiljena pria nekih beogradskih tabloida, ali i nedeljnika NIN i njihovog novinara Nikole Vrzia jeste pria o treem metku i drugom pucau. Nikola Vrzi je iz nedelje u nedelju pisao tekstove kojima je pokuavao da dokae da optunica koju je sastavilo Specijalno tuilatvo nije odriva. On je objavljivao informacije iz zapisnika sa uviaja koji je sainjen na mestu ubistva, i onog koji je sainjen u zgradi broj 14 u ulici Admirala Geprata, zatim, objavljivao je i komentarisao tumaio informacije iz obdukcionog zapisnika pokojnog Zorana inia, informacije iz obdukcionog zapisnika Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, detaljno analizirao iskaze svedoka saradnika sa tendencijom da dokae kako svedoci ne govore istinu. U jednom od tekstova u kojima Vrzi veoma pomno analizira materijalne dokaze iz predmeta, zakljuuje ga sledeom konstatacijom: Najzad, da li sve ovo znai da NIN staje u odbranu Zvezdana Jovanovia, oveka koji je optuen da je ubio premijera Srbije Zorana inia i ranio njegovog telohranitelja Milana Veruovia. Ne. Naravno da ne. itava pria ima samo jedan cilj. Cilj je da ukaemo na nove udne okolnosti u istrazi premijerovog ubistva, koje jo jednom unose sumnje u zvaninu verziju. Samim tim, pojaavao i strah da ubistvo premijera nije rasvetljeno. Zbog policijske nestrunosti, bahatosti ili loe
114 Danas, 1. jun 2004. godine, Legija pisao bez odobrenja, mediji objavili protiv Zakona, A Rokni, B Toni. 115 Novosti, 15. juli 2004. godine, Privatne novine, citat Milorada Ulemeka sa pretresa za atetant na premijera inia.

309

310

namere pojedinaca? Moda e se jednog dana i to saznati. Oni pikavci davidova jo se dime...116 Do koje mere se mediji zloupotrebljavaju radi obesmiljavanja optunice i postupka u celini, govori podatak da je teorija o tzv.treem metku prevaziena, ve se uveliko spekulie sa etvrtim metkom koji prema sudskim spisima nije ni pronaen i da je u atentatu uestvovao i trei strelac.117 Korstei iskaz koji je u postupku dao Milorad Ulemek, o 600 kilograma droge koja je prodata na incijativu najbliih inievih saradnika, edomira Jovanovia, Vladimira Popovia, Gorana Vesia i Dragoljuba Markovia, spornog ubistva Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, propusta u istrazi, sadraja optunice, neki mediji sasvim otvoreno govore o tome kako su najblii saradnici Zorana inia organizovali atentat. Da li je Beba Popovi pravi organizator atentata?118 Dragan Joi, novi ministar policije, poeo je da pobeuje nasleene probleme u sketoru, te planira da pretrese neke stare sluajeve: ubistvo Zorana inia i Momira Gavrilovia kao i da istera na istac edomira Jovanovia, Vladimira Bebu Popovia i Nenada Milia, koji slove za najmonije ljude prethodne vlasti. Kako tvrdi izvor Evrope iz vrha policije, uveliko se prikupljaju dokazi koji bi ove elnike dosovog reima mogli da poalju na optueniku klupu.119 U seriji tekstova, pored nedeljnika NIN, iji je cilj kao to vidimo da raskrinkaju i na pravi nain rasvetle ubistvo iniia, uestvovali su veoma intezivno dnevni list Kurir, Balkan, Internacional. U aprilu 2004. godine, pre nego to e se Milorad Ulemek predati, Balkan je objavio seriju tekstova sa nadnaslovom tipa: Balkan istrauje: U atentat ukjlueni premijerovi saradnici iz vlasti, on im je verovao, a oni su ga lagali tvrde srunjaci, pa naslov:Zaveru skovali ljudi bliski iiu, inae bi znao ta mu se sprema120, ili U atentatu pucao i drugi ovek, zavera skovana u vrhu vlasti !121 Ako je premijer bio nezadovoljan Bebom, edom, Mihajloviem, Raetom, onda oni moda neto znaju o ubistvu inia.122 Uz podrku medija, okrivljenih, pojedini lanovi i funkcioneri Vlade Republike Srbije sasvim su otvoreno stavili do znanja da smatraju da postupak i optunica treba da obuhvate prave organizatore zloina, a to su pomenuti saradnici Zorana inia i da optunicu treba revidirati u tom pravcu. (O ovome se na vrlo detaljan nain govori u delu izvetaja pod nazivom Pritisci na sud, tuioca, predsednika vea.)

116 117 118 119 120 121 122

Nin, 13. maj 2004. godine, Opuci u kancelariji br. 55, Nikola Vrzi. Novosti , 27. maj 2004. godine, etvrti metak iz Nemanjine? D.P . Veljkovi. Inter nacional, 10. maj 2004. godine, Policija zna, Nika Bulatovi. Evropa, 15. april 2004. godine, eda, Beba, Mili, umeuskoro na optuenikoj klupi? J.P . Balkan, 27. maj 2004. godine, tekst potpisao E.B. Balkan, 23. jul 2004. godine, tekst potpisala Danijela irovi. Kurir, 24.25. april 2004. godine, Enigma ini, Dejan Vrane.

Pored organizatora atenata koje treba traiti meu inievim najbliim saradnicima, neki mediji i advokati odbrane upuuju na umeanost stranih slubi u atentat na premijera. Razgovorima i intervjuima sa ekspertima, kao to su Marko Nicovi, Boidar Spasi, uloga stranih obavetajnih slubi, u atentatu na premijera inia, pre svih engleske MI6, mediji rasplamsavaju jo jednu od omiljenih teorija zavere. Gostujui na Hrvatskoj televiziji, bivi ministar spoljnih poslova Goran Svilanovi je ispriao moguu verziju Legijine odbrane, koja je potekla od Gradimira Nalia, nekadanjeg savtenika za ljudska prava Predsednika SRJ, Vojislava Kotunice. Prema tom scenariju, kako je Svilanovi prepriao: Legija e na suenju da kae da se on sa iniem dogovorio da ubije njegovog telohranitelja, da bi ini onda imao razlog da organizuje tu veliku operaciju Sablja i da pohvata gomilu kriminalaca, ali da je neka strana sluba ispalila trei metak i ubila inia i da on nema nita s tim.123 Gradmir Nali je demantovao Gorana Svilanovia i izjavio da koliko on zna ...nije prvi put da Svilanovi u inostranstvu pria gluposti. To je radio dok je bio ministar spoljnih poslova, a vidimo da je sad potrao da se ukljui u ono to je bivi premijer ivkovi nazvao samoorganizovanjem...124 U tekstu pod nazivom iniSrbin pred smrt, bivi savetnik Predsednika SRJ Vojislava Kotunice za medije, novinar Aleksandar Tijani je napisao:Srbin pred smrt. Odmaknut od kriminala. Pred smrt. Odmaknut od stranaca. Pred smrt. Odmaknut od Bebe i ede. Pred smrt. Odmaknut iz Zemuna. Pred smrt. Preseljen iz Berlina u Vaington. Pred smrt. Mudar. Ali, ve mrtav. U povorci, iza kovega, u DS koji se odrekao njegovih ljudi a njega beatifikuje, svako nasluuje da ini nije bio samo ono to se videlo. Da nije streljan zbog onog to se znalo...Oroz snajpera vuku dva prsta. alju dve poruke. Jedan pripada anelu pakla. Nije se sloio da Zoran menja njihov dogovor. To je rekao na srpskom. Drugi prst? Taj je bio protiv da ini postane Srbin. To nije rekao na srpskom.125 U moru tekstova koji su se bavili ulogom bivih inievih saradnika i stranih slubi u atentatu na premijera, razliitih teorija zavere koje su u tabloidima raspredali strunjaci za obavetajni rad tajnih slubi, naao se i intervju sa Milanom Vidojeviem objavljen u listu Svedok 18. maja 2004. godine. Dakle, ovaj intrevju je objavljen nekoliko nedelja pre nego to je Milorad Ulemek trebalo da da iskaz u postupku za atentat na premijera inia. Vidojevi, koji je u tekstu predstavljen kao jedan od poznavalaca rada obavetajnih slubi , na pitanje novinara Borisa Aleksia: Na kraju, da li je mogue da je premijer ini stradao jer se svesno ili nesvesno suprotstavio projektu koji je tek nazirao, stvaranju nove Habsburke monarhije u kojoj Hrvati treba da preuzmu ulogu Srba na Balkanu?, Milan Vidojevi odgovara:To je veoma opirna tema. Novo Habsburko carstvo se obnavlja kroz EU. Nema sumnje da je Josip Broz Tito pripremio nezavisnost Hrvatske kako ne bi odgovarali za zloine poinjene u Drugom svetskom ratu, napr. za konclogore u kojima su ubijali srpsku decu...Moda e neko pomsiliti da je sve ovo bilo previe za premijera jedne male i napaene Srbije, ali upravo jedna takva mala zemlja,
123 Internacional 17. maj 2004. godine, Svilanovi: ini i Legija se dogovorili da insceniraju atentat. 124 Isto 125 Nin, 04. mart 2004. godine.

311

312

jeste sruila monu prvu Habsburku monarhiju.126 Jovan Priji, kome je istekao mandat u julu 2005. godine, nije reizabran na mesto specijalnog tuioca za organizovani kriminal. Postavljen je na mesto zamenika specijalnog tuioca. Bivi zamenik specijalnog tuioca, Milan Radovanovi, koji je zastupao optunicu protiv okrivljenih za ubistvo premijera, osumnjien je za odavanje Slubene tajne i odreen mu je pritvor. Radovanovi je osumnjien da je neovlaenim licima preneo informaciju o policijskom prislukivanju, iji je cilj bio da se prikupe dokazi o korupciji u Vrhovnom sudu Srbije. Drugi zamenik specijalnog tuioca koji je neposredno zastupao optunicu za ubistvo premijera, Neboja Mara, napustio je tuilaku funkciju i postao advokat. Zastupanje optunice u postupku preuzeo je zamenik specijalnog tuioca Miroljub Vitorovi, koji je zastupao optunicu za ubistvo Ivana Stambolia. Dejan Milenkovi Bagzi je zatraio dobiajnje statusa svedoka saradnika, ali je predlog specijalnog tuioca za dodeljivanjem tog statusa odbilo Prvostepeno vee Posebnog odeljenja. Vrhovni sud Srbije je, u meuvremenu, ukinuo odluku Prvostpenog vea, te e to vee o ovom pitanju ponovo odluivati. Iako su vetaci iscrpno svedoili pred Sudskim veem i drugim uesnicima u postupku, od Kriminolokog instituta iz Visbadena zatraeno je novo vetaenje iji bi cilj bio da se utvrdi odakle su stigli meci kojima su pogoeni premijer ini i telohranitelj Veruovi, kao i to, koliko je hitaca bilo ispaljeno, na osnovu materijalnih tragova koji su naeni na licu mesta. Dok se ekaju rezultati iz Visbadena, pojedini tampani mediji, predvoeni beogradskim nedeljnikom NIN, objavljuju priu o fotorobotu i o tome kako je zapravo premijera inia ubio pripadnik hrvatske tajne Slube, mogue bivi pripadnik Legije stranaca, a ne okrivljeni Zvezdan Jovanovi. Novinar NIN, objavljuje imena dvojice hrvatskih dravljana koji su u vreme atentata boravili u Srbiji. Veoma brzo se ispostavilo da su obojica detaljno provereni odmah nakon atentata i da se odmah ustanovilo da nemaju nikakve veze sa atentatom. Meutim, ovaj podatak ne spreava novinare NIN da nastave sa svojom istragom koja bi trebalo da dokae neosnovanost optunice Jovana Prijia, kao i to kome je i zbog ega odgovaralo da istragu i optunicu usmere u pogrenom pravcu.

126 Svedok, 18. maj 2004. godine, Atentat na premijera snimale dve kamere, Boris Aleksi.

313

314

nego prete onim ljudima za koje je on oseao odgovornost, jer je bio predvodnik. I tu dolazimo do 2000. godine dolazimo do priprema za Podsetiu vas na to, da je to vreme apsolutnog divljanja reima Slobodna Miloevia i Slube dravne bezbedn obodana iliznalo znakom JUL, saekuje opoziciju u nee Poarevcu nanjihov mitingu. Svi to Znai, to sustvari koje ceo i grad zna. sa Nije potrebno daizbore. budete politiar, ilisu lider stranke bi to znali. znamo, kad je re o septembarskim izborima, znai cela javnos dva, ili tri Miloevia, ranije, niti se da e taj datum postojati, ili postojati. Niti je Zoran uznamo. to vreme uspostavljao bilo kakve kontakte bilo kakvim ljudima iz te zone, ali izmeu 24.da septembra i Svi 5. oktobra dole vesti, ne samo do Zorana, nego svi, do svih lidera DOS,

u znao to vreme a ti ljudi pripadaju sivoj za zoni? Naravno da je odgovornost, znao i naravno da sanjihov njimapredvodnik. viao upravo zbog toga da od njih dobio informacije, da bi saznao koji su to razlozi, elementi koji prete njemu, ne samo njemu lino, jer je on o sebi najmanje vodio rauna, ego prete onim koje je on oseao je se bio I tu dolazimo dobi 2000. godine dolazimo priprema za izbore. Podsetiu na to,bezbednosti. da je to vreme apsolutnog reima Slobodna Miloevia Slube dravne zbednosti. To jeljudima vreme kada dnevno dolazi do ubistava najer ulicama. Nije nikakva tajna da to radi mafija. Nikakva tajnainije, da to do radi mafija povezana sa Slubomvas dravne Nikakva tajnadivljanja nije da to radi JSO. Nikakva tajna nije ida Jedinica JSO,

Svedoenje pred Specijalnim sudom Vladimira Popovia na suenju za ubistvo Zorana inia