GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI

ta su genetski modifikovani organizmi?

Genetika modifikacija, u najirem smislu, moe da podrazumeva svaku promenu u genomu, to moe da bude posledica rekombinacije roditeljskih gena u potomku, a dobija se ukrtanjem roditeljskih parova hibridizacijom u postupku oplemenjivanja i selekcije organizama. Promene genoma mogu da budu i promene u broju hromozoma, ili krupnije promene u njihovoj strukturi, to se dobija tehnikama citogenetike. Genetika modifikacija moe da bude izvedena na nivou gena, ili manje grupe gena, tehnikama molekularne genetike, odnosno genetikog inenjeringa.

 Svi organizmi dobijeni na navedene naine mogu se smatrati genetiki modifikovanim. Ne ulazei u ira razmatranja, moe se rei da se pod genetiki modifikovanim organizmima (GMO) podrazumevaju oni, kojima je genski sastav izmenjen na nain koji se nikada ne bi desio klasinim razmnoavanjem, ili prirodnom rekombinacijom postojeih gena vrste. Ovim genetiki modifikovanim, ili transgenim organizmima genetika struktura je izmenjena na nain koji se NIKADA ne bi desio u prirodi. Mesto kreacije GMO je labaratorija. Oni su tako genetiki inenjerovani da u svojoj DNK sadre strani gen, ili gene koji je uneen labaratorijskim metodama i tehnikama. Izvori gena kojim se manipulie u DNK domaina se nalaze u biljnom svetu, kao i u svetu mikroorganizama, insekata i ivotinja, ukljuujui i ljude.

 Pojava genetiki modifikovanih organizama trebalo je da znai poetak efikasnijeg biolokog puta reavanja mnogih problema sa kojima se ovek suoava. Pre svega, to je pitanje gladi u svetu i u tom svetlu poveanje kvaliteta i rodnosti poljoprivrednih kultura, poboljanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (dua trajnost i bolja otpornost na transport plodova), kao i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom bi se postigao iri areal gajenja useva, poboljanjem tolerantnosti na niske temperature ili suu, i boljim iskoriavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljita gajenjem bolje prilagoenih poljoprivrednih kultura.

 Sastav hrane bi bio kvalitetniji, obogaen esencijalnim aminokiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskalorinim zaslaivaima. Na polju zdravstvene zatite, transgeni organizmi bi trebalo da obezbede proizvodnju vakcina, jeftinijih lekova, organa za transplataciju. Upotrebom ove biotehnologije, zatita okoline bi bila podignuta na vii nivo mikrobiolokim ienjem zagaenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korienjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).

Biotehnologija
Pojam biotehnologije nije nov jer ovek prouava i koristi ive organizme za stvaranje odreenih proizvoda ve zaista dosta dugo. Tako, tradicionalana biotehnologija obuhvata, recimo, proizvodnju alkoholnih pia ili proizvoda od mleka (sir, jogurt) pomou bakterija i gljivica. Nikome ne smeta da uiva u grickanju sira i pijuckanju vina, ak i kada mu se skrene panja da u proizvodnji toga uestvuju mikroorganizami.

 Ako se za istu hranu samo natukne da je moda neki genetski modifikovani mikroorganizam uestvovao u njenoj proizvodnji, reakcija je mnogo burnija. Genetski modifikovani organizmi (GMO) ili transgeni organizmi provociraju raspravu i razdvajanje na dva tabora za i protiv proizvodnje ovakvih organizama, prirodno protiv neprirodnog, organska i frankentajn hrana. Istina je obino negde na sredini, odnosno moe se navesti mnogo injenica i za jedan i za drugi suprotstavljeni tabor.

Genetiki inenjering
Genetiki inenjering i kloniranje predstavljaju osnovne metode savremene biotehnologije. Genetiki inenjering je sutina proizvodnje genetski modifikovanih (GM) ili transgenih organizama ija DNK sadri strane gene gene nekog drugog organizma. Zasniva se na univerzalnosti uputstva za rad elija zapisanog u genima (genetiki kod, ifra) svih ivih bia na naoj planeti . Da bi elija mogla da obavlja sve funkcije neophodno je da proizvodi proteine (belanevine) izgraene od lanaca aminokiselina. Uputstvo za njihovu proizvodnju zapisano je u genima u vidu ifre. Geni su linearni delovi DNK koja se sastoji od dva lanca izgraenih, izmeu ostalog, od baza: adenin, guanin, citozin i timin (A, G, C, T).

 Zahvaljujui tome mi imamo mogunost skoro neogranienih kombinacija, ako smo dovoljno smeli, matoviti, radoznali, humani ili... pa, moramo i to rei, dobro plaeni! Moemo uputstvo za proizvodnju nekog proteina (gen) iz jednog organizma prebaciti u drugi i time ga naterati na proizvodnju tog proteina. Drugaije reeno, ubacivanjem stranog gena dobijamo bie koje priroda nije stvorila i koje moe da radi neto to mu je strano. Moemo se igrati do mile volje - gen iz biljke ubaciti u neku ivotinju i obrnuto ili gen biljke (ivotinje) u oveka i obrnuto ili gen ... Velianstveno? Zastraujue?! Nemogue!!! Zbunjujue?! Grandiozno!? Ili moda sve zajedno!... Neko e samo jednostavno ostati bez rei...

Ja sam ZA
Bioloka istraivanja bazirana na ovoj tehnici se odnose uglavnom na upoznavanje strukture i funkcije gena da bi se zatim ta znanja praktino primenila u korist oveka. Tako genetski modifikovani organizmi (npr. bakterija eerihija), kojima su ugraeni ljudski geni, proizvode humane proteine neophodne za leenje tekih bolesti insulin (za leenje dijabetesa), interferon (protiv virusnih oboljenja), faktori koagulacije (za leenje hemofilije) ili razliite vakcine. Prelomni trenutak u razvoju ove metode bilo je saznanje da postoji prirodni genetiki inenjering. Otkrivena je da jedna vrsta zemljine bakterije (Agrobacterium tumefaciens) moe deo svog genetikog materijala, tzv. plazmid, da ugradi u DNK biljke. (Plazmid je mali prsten DNK.) ta je uradila bakterija?! Pozabavila se genetikom kombinatorikom, a zato i da ne obe vrste organizama imaju DNK izgraenu od ona 4 slova: A,G,C i T.

 Od tog otkria krenuli su eksperimenti i na biima sloenijim od bakterija. (Bakterije su najprostiji elijski organizmi i pripadaju tzv. prokariotama zato to nemaju pravo jedro, a i sve ostale osobine su primitivne.) Najpoznatije biljke prve generacije GMO su kukuruz, pamuk, soja, kojima je ugraen bakterijski gen. Zahvaljujui tom stranom genu ovakve biljke mogu da stvaraju otrov koji ih brani od tetnih insekata. Takve biljke se ne moraju prskati insekticidima koji su izuzetno tetni po zdravlje ljudi. Na biljke kojima se ubacuje gen da bi se njihov rast u loim uslovima poveao deluje se mnogo manjim koliinama pesticida i time se titi od zagaenja i hrana i spoljanja sredina

 Druga generacija transgenih biljaka su one kojima je poboljan kvalitet, npr. obogaene su vitaminima ili se pomou njih sintetiu vakcine i druge materije. Sutinske dobre strane upotrebe ovakvih biljaka kao ljudske hrane mogu se svesti na sledee: daju bolje prinose, ranije sazrevaju, imaju veu hranljivu vrednost, due traju pa ak i to da lepe izgledaju. Znai, reava se problem gladi u svetu jer se proizvodi dovoljna koliina hrane koja je, uz to jo i jeftinija.

 Poseban interes naunika privukle su biljke i mikroorganizmi koji imaju sposobnost da upijaju i prerauju otrovne materije iz zemljita. Takve biljke se zatim jo malo genetiki obrade tako da rastu bre i upijaju vee koliine otrovnih materija. Najpoznatija takva biljka je suncokret koja moe da upija i prerauje olovo iz zemljita, dok se meu bakterijama izdvajaju vrste koja razgrauju radioaktivne supstance. Znaaj ovakvih GM bakterija i biljaka je ogroman pogotovo ako se zna injenica da je radioaktivni otpad jedan od glavnih problema savremene tehnologije.

 Na samom smo poetku tzv. genske terapije koja e, verovatno, uskoro biti uobiajeni nain leenja oboljenja koja su rezultat oteenja gena. Ovom terapijom e takvi oteeni geni biti zamenjeni i na taj nain e se moi leiti oko 4000 oboljenja. Ova brojka deluje impozantno, meutim treba napomenuti da se svaka od ovih bolesti javlja jako retko u proseku jedna na oko 10 000 poroaja. Posebno interesantne su i ivotinje sa ugraenim stranim genima: ovce koje u mleku proizvode faktore koagulacije, koze sa genom za proizvodnju svile, kokoi ija jaja mogu da sadre od lekova do dodataka za hranu (aditiva)... Ljudska mata moe svata - spisak GMO je svakim danom sve dui i dui ...

Ja sam protiv setimo se Nobela

Strah je neto to se ne da lako kontrolisati. Strah da e sve ove do sada nabrojane lepote biti zloupotrebljene. Da e se, kao i mnogi najvei izumi (setimo se samo Nobela i njegovog dinamita), ovaj pronalazak istrgnuti kontroli razumnih i dobronamernih. Zamislite svet u kome su kao na vagi na jednom tasu normalni, a na drugom GM ljudi sa unapred eljenim i odabranima osobinama. Koji bi tas prevagnuo? A tek upotreba GMO kao biolokog oruja! Zamislite bakteriju antraksa koja je malo genetiki poboljana tako to joj je poveana otpornost !...

 Masovnim gajenjem GM biljaka koje su otporne na herbicide (sredstva za borbu protiv korova) moe doi do osiromaenja biljnog i ivotinjskog fonda (biodiverziteta). Na njivama koje su tretirane herbicidima bi tada uspevale samo GM biljke dok bi sav ostali biljni svet, a time i pratei ivotinjski, nestao. Obrazovale bi se tzv. sterilne njive ili drugaije zeleni asfalt. Realnost je da o posledicama korienja GMO u ljudskoj ishrani jako malo znamo. Neznanje je uvek izvor straha straha od nepoznatog.

 Ono o emu se danas dosta govori skoro kao o gotovoj injenici jeste da je upotrebom ovakve hrane porastao broj alergija. Nepoznato je kako e hrana koja ima neprirodnu kombinaciju gena delovati na nae gene. Osim toga, da bi se neki gen ugradio u GMO neophodni su tzv. vektori da urade taj posao, a vektori su vrlo esto virusi. Virusi bi zaista u naim genima mogli da naprave pravi haos! Da li e to i uraditi ne moe se odgovoriti ni potvrdno ni odrino jer je potrebno da proe nekoliko generacija.

 Situacija sa GMO kao hranom je dodatno oteana time to je jako teko pratiti i kontrolisati poreklo svih sastojaka. Recimo da smo protivnici ovakve ishrane i da ne elimo jesti na pr. GM soju. To je sasvim u redu imamo pravo na izbor. Da li je zaista tako? Da li nam je taj izbor zaista omoguen? ta je sa sastojcima te GM soje, kakav je npr. lecitin, koji se dodaju okoladi, sosovima, ulju, margarinu ...? Proizvodi najee nisu obeleeni tako da ukau na te sastojke. ta je sa naim pravom na izbor?

I za kraj
Niste nas ubedili u svoje miljenje, ali ste nas toliko gnjavili i ugnjavili da ste, na kraju, iznudili nae priznanje.(Duan Radovi) Teko je posle ovakvog pregleda savremene biotehnologije dati uputstvo, univerzalno miljenje, biti kategorian i izriit. Sve je jo mlado, nezrelo, u pelenama... Mora da se krene sa ozbiljnim vaspitanjem odmah po samom roenju (da li smo zakasnili?!) inae smo potpuno promaili kao roditelji... Ne moemo zaustaviti, a kao roditelji ne moemo ni eleti to da uradimo, rast i razvoj naeg eda. Ono moe izrasti u dobrog naunika, sportistu, umetnika, radnika, oveka... ili u suprotnost svega toga. To zavisi samo od nas ...