Marija Stamenkovic 52SI

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE
SEMINARSKI RAD
Predmet: CNC - Tehnologije Tema: Razrada pojedinih tehnolokih operacija Studijski program: Saobraajno inenjerstvo
Profesor: Dr Zoran Janji
Student Marija Stamenkovic 52/SI
Vranje, 2013.
Marija Stamenkovic 52/SI
Razrada pojedinih tehnoloskih operacija
Sadraj
1. Uvod............................................................................................................................................Err or! Bookmark not defined. 1.1. Konaan izgled obraenog radnog predmeta................................................................6 1.2. Kreiranje tehnoloskih blokova......................................................................................Error! Bookmark not defined. 1.3. Tehnoloki blokovi za izradu izdignutog teksta na radnom predmetu.......................11 1.4. Simulacija radnog predmeta u 3D..............................................................................1Error! Bookmark not defined. 1.5. Generisanje programa.................................................................................................20 2. Ukljucivanje sistema u rad ..................................................................................................... 21 3. Program EdiTask .........................................................................Error! Bookmark not defined. 4.Aktiviranje CNC masine..........................................................................................................22 5. Aktiviranje obradnog Bookmark not
procesa................................................................................................Error! defined.
6. Robofil 440 Sl Charmilles - CNC maina za seenje sa icom erozimat.......................35 7. KX 10 Huron speed machine hsm ......................................................................................... 43 7.1. Schopp mill ................................................................................................................ 45 7.2. Putanje maine u rad i prekid rada ........................................................................... 45 7.3. Odreivanje 0 (nulte take) maine, bazna taka....................................................... 47 Prof. Dr. Zoran Janjic Page 2
8. Zakljuak ................................................................................................................................. 54 9. Literatura................................................................................................................................. 54
1.
UVOD
U savremenoj industrijskoj praksi sve je vei udeo maina sa raunarskom numerikim upravljanjem. Ovakvi sistemi, zajedno sa automatizovanim, robotskim i transportnim sistemima grade tehnoloke sisteme veoma visokih performansi sa veoma visokim stepenom fleksibilnosti. Fleksibilnost se u proizvodnji definie kao sposobnost prilagoavanja tehnolokih sistema na promene u parametrima njhovih procesa, a samim tim i kao sposobnost prilagoavanja njihovih matinih poslovnih i proizvodnih sistema na turbolentne promene na tritu. Pored poznavanja zakonitosti tehnologije obrade drveta, veoma je bitno da programeri tehnolozi i operatori maina poseduju osnovna raunarska znanja i imaju sposobnost prihvatanja novih informacionih tehnologija, bez postojanja linih predrasuda i zadravanja konvekcijalnog pristupa rada. Moderni obradni sistemi i industrijski roboti predstavljaju flrksibilne mainske proizvodne sisteme koji koriste raunare kao integralni deo sopstvenog sistema upravljanja. Osnovni deo svakog CNC obradnog sistema ine: maina alatka (kinematski, prenosno pretvaraki sistem) pogonski sistem (elektromotori, izvori snage i obrtnog momenta) upravljaki sistem (kod savremenih CNC maina upravljaki sistem softverskog tipa sastoji se iz raunara, programa za upravljanje i dodatne elektronske opreme potrebne za sprovoenje upravljakog signala merni sistem (sistem objekata sa zajednikim zadatkom obezbeivanja povratne informacije upravljakoj jedinici o preenom putu izvrnog organa maine) Prof. Dr. Zoran Janjic Page 3
Upravljaka jedinica uitava i dekodira program dela, dostavlja naredbe upravljakim petljama za kretanje po osama maine i za upravljanje pomonim operacijama na maini. Kretanja na CNC mainama se upravljaju pomou upravljakog sistema upravljake jedinice i elektronskog sistema za sprovoenje signala. Drugim reima upravljaki sistem predstavlja skup meusobno povezanih podsistema, koji izvode zadatke operatera konvancijalnih maina alatki. Upravljaki sistem ima sposobnost da analizira podatke od mernog sistema, donosi ligike odluke, komunocira i pokree mehanike ureaje i skaladiti informacije u nekom od oblika trajnih memorija. Kod CNC maina alatki najee su sve ose kretanja opremljene pogonskom jedinicom, koja moe biti elektro motor jednosmerne struje, hidrauliki ili elektro korani motor.Izradu programa za CNC mainu izvodi programer tehnolog. Programer mora poznavati principe funkcionisanja maine alatke geometriju i karakteristike materijala alata, principe projektovanja steznih pribora i druge zakonitosti tehnologije mainske obrade.Informacije o dimenzijama (duini, sirini, poluprenicima zaobljenja, prenicima krugova i sl.) i u obliku konture (koja se moe sastojati od pravih i krivih linija) uzimaju se sa radionikog crtea. Dimenzije se daju odvojeno za svaku osu kratanja (X,Y,Z). Brzina rezanja, korak i pomone funkcije (ukljuivanje i iskljuivanje sredstva za hleenje i podmazivanje, smer obrtanja glavnog vretena, stezanje itd. programiranju se zavisno od zahtevnog kvaliteta povrine, zahtevnih tolerancija i na osnovu uticaja ostalih parametara obrade i parametara zahtevnih tolerancija i na osnovu uticaja ostalih parametara obrade i parametara zahtevnih konstrukcijskom dokumentacijom.
Prof. Dr. Zoran Janjic
Page 4
I. DEO
PROJEKTNI ZADATAK
Page 5
Polazei od obradjene drvene ploe, pravougaonog oblika dimenzija 150x100x20 mm, i teksta i linija koje bi trebalo formirati, realizovati sledee aktivnosti:
Izvesti konstrukciju za obradu Formirati odgovarajue tehnoloke blokove Prikazati putanje alata Formirati simulaciju obrade radnog predmeta Generisati NC kod
1.1. Konaan izgled obradjenog radnog predmeta:
Page 6
U donjem delu radnog predmeta je potrebno izrezati broj indeksa (slova su izdubljena u materujalu). U centralnom delu, koji uokvirava elipsa, formirati tekst koje e biti izdignut u odnosu na obradjenu povrinu. Izvriti delimino (ili potpuno) odsecanje radnog predmeta iz materijala. Poto smo konstruisali crte prema prethodno definisanim zahtevima pristupamo ispisivanju teksta. Pre svega definiemo parametre za ispisivanje teksta (Extras font): Font Arial Black Veliina slova u polje Metric unosimo 15 Prihvatamo ostale predefinisane parametre
Za ispisivanje svih tekstova koristimo sledeu opciju: selektujui pravougaonike za smetanje napisanog teksta
+ prema
+ estetskim
kriterijumima. Po ispisivanju kompletnog teksta izvriti njegovo poravnanje u odnosu na ranije nacrtane geometrijske oblike uz napomenu da se tekst selektuje tako to se klikne na kvadrati koji se pojavljuje dole levo ispred teksta:
Page 7
1.2. Kreiranje tehnolokih blokova Tehnoloki blok za urezivanje teksta na radnom predmetu
Za navedenu vrstu teksta moramo prvo izabrati odgovarajuu strategiju tehnolokog bloka. U ovom slualu bi se obrada morala izvriti strategijom Contour 21/2D: + Kao prvo unosimo naziv tehnolokog bloka : Indeks. Posle toga moemo izvriti selektovanje objekata, za konture, koristei grupno pilje Geometry. Za to koristimo ikonu Interaktivan izbor objekata koja se nalazi blizu desne strane
polja za unos konture. Selektujemo broj indeksa koji dobije oblik isprekidane linije crveno-narandaste boje, selektovanje zavravamo dirkom <Esc>. Prof. Dr. Zoran Janjic Page 8
Za obradu biramo cilindrino glodalo 1,7mm (CILINDAR D1.7) a dubina rezanja je 4mm (realizuje se u dva prolaza). Ostali parametri koji definiu reime rezanja se mogu videti na sledeem prikazu:
Page 9
Izbor alata
Na osnovu vrste materijala koji se obradjuje i predvidjenog alata koji e se koristiti u obradi definiemo i ostale parametre koji se mogu videti na sledeem prikazu:
Page 10
1.3. Tehnoloki blokovi za izradu izdignutog teksta na radnom predmetu

Za navedenu vrstu teksta moramo prvo izabrati odgovarajuu strategiju tehnolokog bloka. U ovom slualu bi se obrada morala izvriti strategijom Pocket 2D:
Page 11
+ Za ispisivanje teksta emo koristiti sledee tehnoloke blokove: Gruba za grubo skidanje materijala uz Alowance od 0,3mm po XY osama Fina za fino skidanje materijala graverskim glodalom
a. Tehnoloki blok gruba Selektovanje objekata
Elemente tehnolokog bloka gruba vidimo na sl. prikazu:
Page 12
Page 13
Elemente izabranog alata za ovaj tehnoloki blok vidimo na sl. prikazu:
b.
Tehnoloki blok fina :
Page 14
Strategija obrade, izbor alata i reimi rezanja prikazani su na sledeim dijalozima uz napomenu da moramo obratiti panju na sledee parametre:
Ista dubina rezanja i broj prolaza kao kod grube obrade Preroughing u polju je selektovana Gruba obrada koja prethodi tekuoj
Poto smo prikazali tehnoloki blok fina prikazaemo i alat: Prof. Dr. Zoran Janjic Page 15
c.
Prikaz putanje alata:
Page 16
Za prikaz putanja alata izaberemo CAM Path i selektujemo tehnoloki blok za koji e biti prikazane putanje. Neka to bude tehnoloki blok Gruba.
Na slici se vidi poloaj alata u trenutku snimanja
d.
Tehnoloki blok odsecanje:

Page 17
e.
Prikaz parametara za prikaz alata:
1.4. Simulacija obrade
Page 18
Kod simulacije obrade (vidi se alat i radni predmet) na raspolaganju su nam razliiti pogledi. Obratiti panj da se za ekspanziju po Z osi unosi vrednost sa predznakom -. Takodje se obavezno selektuje granica obrade (spoljna kontura).
a.
Post procesiranje
Page 19
Da bi generisali programski kod pokreemo Post procesor. Ukoliko su na potrebni svi tehnoloski blokovi jednostavno nastavimo generisanje a ako imamo viak nekog bloka kliknemo na njega a zatim na Remove ime ga prebacujemo u desni deo ekrana i ne uzimamo u obzir. Ukoliko je prethodno sve tano uradjeno dobiemo informaciju daje kod generisan.
1.5. Prikaz programa generisanog za rad na CNC maini

Prof. Dr. Zoran Janjic Page 20
Page 21
2.
Ukljucivanje sistema za rad
Za normalno funkcionisanje CNC masine neophodno je obezbediti standardni PC, na korne se smesta softver i kompresor koji obezbedjuje pritisak za razmenu alata, otvaranje vrata i sl. Za ove fimkcije je potreban pritisak od najmanje 7,5 bara. U slucaju da se radi s obojenim metalima potrebno je i hladjenjje i za njega je neophodan pritisak do 6 bara. Prilikom ukljucenja masine prvo se dovodi kompresor u radno stanje. Potrebno je ukljuciti sklopku okretanjem belog dugmeta na ON. Ukoliko je pritisak manji od 9 bara motor se automatski ukljucuje a kad se pomenuti pritisak postigne automatski se iskljucuje. Pritisak se prati na mernoj skali ispod sklopke. Na skali je vrednost od 11 bara oznacena crvenim ciframa sto znaci da se taj pritisak nesme prekoraciti a da se to ne desi ugradjen je sigurnosni ventil koji se nalazi iza pomenute skale. Kad dobijemo zeljeni radni pritisak u posudi proveravamo izlazni pritisak na drugoj skali. Ako recimo zelimo da podesimo pritisak na 7,5 bara podignemo crveno dugme u gornji polozaj i okretanjem udesno povecavamo pritisak a okretanjem ulevo smanjujemo pritisak.Posto dovedemo kompresor u radno stanje mozemo ukljuciti racunar i masinu. Na desktopu racunara se, pored ostalih, nalaze I precice za programe EdiTask i IsyCam 3.0 .
3.
EdiTask
EdiTasc je univerzalni alat koji se koristi za rukovanje i razvoj sistema za numericku kontrolu kretanja, kao interfejs sa CAD/CAM sistemima i opstu robotiku. Pozivanje integrisanog Text Editora Editor se poziva izborom File - Edit cime se otvara tkstualni prozor. Mozemo otvoriti u isto vreme vise tekstualnih prozora. Kad je tekst prozor aktivan automatski se prebacuje u edit mod a korisnik moze da koristi Ctrl+Enter za izvrsavanje komandi. Buduci da savremeni objektno orijentisani sistemi generisu programski kod na sasvim drgacijim principima necemo se uopste upustati u to kako bi se pisao program na ovaj nacin. Prikazacemo primer napisanog programa (G-Code): Imamo mogucnost da opisujemo linije, razlicite vrste lukova, krugova, pravougaonika, teksta, cak i 3D rotacionih lukova, svernih kalota i sl.
4.
Aktiviranje CNC masine

Page 22
Ukljucivanje masine vrsi se prebacivanjem prekidaca, na zadnjoj strani kontrolera (upravljacka jedinica), na ON, ukljucivanjem glavnog prekidaca frekventnog regulatora, koji se nalazi ispod kontrolera, i naravno ukljucivanjem motora na A, ukuliko zelimo da vrsimo obradu materijala. Promenu brzine rotacije obavljamo postavljanjem dugmeta, koje se nalazi iznad glavnog prekidaca, na odredjenu poziciju od 12 - 22 hiljade obrtaja. I najzad ukoliko obradjujemo obojene metale ukljucujemo hladjenje. Aktiviranje CNC masine Ukljucivanje masine vrsi se prebacivanjem prekidaca, na zadnjoj strani kontrolera (upravljacka jedinica), na ON, ukljucivanjem glavnog prekidaca frekventnog regulatora, koji se nalazi ispod kontrolera, i naravno ukljucivanjem motora na A, ukuliko zelimo da vrsimo obradu materijala. Promenu brzine rotacije obavljamo postavljanjem dugmeta, koje se nalazi iznad glavnog prekidaca, na odredjenu poziciju od 12 - 22 hiljade obrtaja. I najzad ukoliko obradjujemo obojene metale ukljucujemo hladjenje.
Prikaz programa generisanog za rad na CNC maini
Page 23
5.
Aktiviranje obradnog procesa
Kad pokrenemo program EdiTask pojavljuje se sledei dijalog:
Ukoliko je na upravljakoj kutiji upaljeno zeleno svetlo na POWER znai da je ukljueno i tada kliknemo na OK u suprotnom prvo ukljuimo POWER pritiskom na dugme a zatim klknemo na OK. Pojavljuje se dijalog na kome je pitanje da li elimo da traimo Reference Position (koordinatni poetak maine). Obavezno odgovaramo sa Yes.
Page 24
Maina ide na apsolutni koordinatni poetak koji je definisan hardverski. Na displeju koji se pojavljuje vidimo da su sve koordinate nula, to potvrdjuje i poloaj alata (beli krui u gornjem levom radne povrine).
Takodje se pojavljuje dijalog kojim se proverava da li elimo da kalibriemo alat. Ukoliko elimo da koristimo magacin za automatsku izmenu alata obavezno kliknemo na Yes. Maina ide do potenciometra i kalibrie alat. Na ekranu se pojavljuje i dijalog u kome se trai potvrda da li je alat koji se koristi iz odredjene pozicije (recimo 1) i da li je odgovarajue glodalo prema definisanom tehnolokom postupku za (recimo Cilindat D3). Ukoliko jeste potvrdimo na Yes.
Page 25
Ukoliko nije odgovarajui alat moemo ga runo zameniti tako to na upravljakoj tabli pritisnemo na COVER i otvorimo vrata, na dijalogu kliknemo na No a u Input/Output prozoru selektujemo opciju 13 kojom otputamo pritisak u auri toliko da alat moemo izvaditi rukom.
Izvadimo alat i na njegovo mesto u auri stavimo odgovarajui. Ponovnim klikom na opciju 13 vraamo silu pritezanja na radnu. Kliknemo na OK da bi potvrdili da je glodalo postavljeno.
Page 26
Ukoliko poslednji korieni alat nije iz odgovarajue pozicije kliknemo na oznaku alata i izaberemo drugu poziciju.
Sledee aktivnosti su postavljanje alata u magacinu za automatsku izmenu alata (prema definisanom tehnolokom postupku), i radnog predmeta koji se obradjuje (objasniti kako se stavlja radni predmet uzeti iz praktikuma). Poto smo postavili radni predmet i alata moemo uitati program koji e se izvravati prilikom obrade.
Page 27
Na radnoj povrini uoavamo sliku predmeta koji elimo da dobijemo obradom, deset kruia od kojih je prvi potenciometar za kalibrisanje alata a ostali su pozicije alata za automatsku izmenu. Takodje uoavamo i slovo P koje oznaava predefinisanu taku za parking poziciju u koju ide maina posle zavrene obrada da bi oslobodila prostor za skidanje radnog predmeta sa maine. Na kraju uoavamo da je relativna nula prema crteu u donjem levom uglu radnog predmeta. Poto radni predmet moemo postaviti na bilo koju poziciju u okviru definisane radne povrine na radnom stolu potrebno je na radnom predmetu pokazati poloaj relativne nule i izjednaiti taj poloaj sa poloajem relativne nule sa crtea. To postiemo na sledei nain to pozovemo funkciju za pomeranje maine.
Page 28
Tom prilikom se pojavljuje sledei ekran koji omoguuje pomeranje maine po X, Y, Z i A osi opisati postupak pomeranja maine prema uputstvu iz praktikuma).
Page 29
Kad smo pokazali relativnu nulu na radnom predmetu uoavamo da se ta pozicija (vei beli krui koji oznaava poloaj alata) i manji plavi krui koji pokazuje relativnu nulu po crteu ne poklapaju. Da bi doveli oba kruia u istu poziciju pokrenemo funkciju Machin Set Origin All Axes:
Isti efekat postiemo ukoliko na paleti s alatkama kliknemo na:
Page 30
Pokretanjem funkcije na jedan od navedenih naina dobijamo dijalog kojim, klikom na OK potvrdjujemo da u toj poziciji potvrdjujemo relativnu nulu:
Rezultat je dovodjenje kruia (poloaj alata i relativne nule u isti poloaj):
Page 31
Poto smo definisali relativnu nulu podignemo alat iznad radnog predmata i proverimo da li celu obradu obuhvta radni predmet (da recimo glodalo ne udari u alat za privrivanje i sl.) To postiemo tako to zumiramo radni predmet da bi lake selektovali karakteristine take. Neka se u naem sluaju radi odsecanja po pravougaoniku. Da bi bili sigurni da nee biti zahvaen alat proveriemo sredine horizontalnih strana pravougaonika. Kliknemo na sredinu jedne strane desnim klikom mia i u kontekstnom meniju izaberemo go to xy position.
Page 32
Maina ide na naznaenu poziciju a na ekranu dobijamo novu poziciju alat. Ako je na maini glodalo u oblasti radnog predmeta a poloaj take na ekranu je odgovarajui za tu kritinu taku je kontrola uspena.
Na isti nain proveravamo i drugu kritinu taku.
Page 33
Budui da je izvrena kompletna priprema za obradu pre aktiviranja obrade proverimo jo jedno da nismo napravili neku od najeih greke koje mogu da dovedu do oteenja alata: Za normalan rad maine (odgovarajua sila pritezanja, zatvaranje kabine i sl. Potreban je pritisak od 7,5). Proveravamo na izlaznoj grani kompresora da li imamo propisani pritisak. Jo jednu stvar moramo proveriti a to je da li smo ukoliko je bila runa izmena alata posle stavljanja novog kliknuli ponovo na opciju 13 da bi vratili radni pritisak u auri. To lako proverimo tako to ortvorimo vrata kabine i pokuamo da rukom skinemo alat. Ako smo prethodnu operaciju izveli kako treba naravno da neemo uspeti da izvuemo alat. Poto smo menjali alat, postavljali radni predmet i sl., za ta nam je bilo neophodno da orvorimo vrata kabine, moramo proveriti da li smo ih zatvorili jer ako to nismo uradili krenue maina u obradu a nee se aktivirati motor pa budui da nema rotacije slomie se burgija Da bi motor obezbedio rotaciju moramo ga, pre svega, ukljuiti okretanjem prekidaa na A koji se nalazi na prednjem delu frekventnog regulatora Ukoliko obradjujemo obojene metale pored potovanja propisanih brzina i dubine rezanja moramo proveriti i da li smo ukljuili hladjenje prebacivanjem prekidaa na 1 (koji se takodje nalazi na prednjoj strani frekventnog regulatora) Posebno obratiti panju da, ako se obrada ne odvija samo od povrine radnog predmeta do odredjene dubine ve imamo odsecanje na nivou ukupne debljine radnog predmeta, u tom sluaju moramo postaviti podlogu prilikom zatezanja radnog predmeta. U suprotnom moe doi do oteenja radnog glodala pa ak i radnog stola.
Aktiviranje obrade vri se klikom na dirku F5 na tastaturi, izborom opcije File, Execute with settings ili klikom na zelenu dirku koja se nalazi u gornjem desnom uglu grafikog prozora ili na ikonu F5 na paleti.
Page 34
Maina se zaustavlja u sluaju potrebe pritiskom na dirku F9 na tastaturi, klikom na crveni pravougaonik koji se nalazi ispod prethodno oznaenog zelenog pravougaonika. Proces obrade moemo nastaviti na isti nain kao kod prvog pokretanja. Ukoliko elimo da definitivno prekinemo obradu kliknemo ponovo na F9 na tastaturi ili na crveni kruk sa utim obodom na grafikoj povrini ili pritiskom na crveno dugme na kontrolnoj tabli. Iz praktikuma moete navesti i statuse kroz koje prolazi maina prilikom obrade (opisani na strani 9 praktikuma) i opisati svaki od njih. Takodje moete objasniti kako se nastavlja obrada (strane 11, 12 i 25 praktikuma)
Page 35
6. Robofil 440 Sl Charmilles - CNC MAINA ZA SEENJE SA ICOM - EROZIMAT

Kod ove maine njen alat je mesingana ica.Kroz icu se propusta s truja izuzetne frekvencije. Dolazi do erodiranja materijala. Debljina koju moe da presee je 400mm. Debljina ice je 0,25 m od mesinga . prilikom stvaranja elektrine varnice otkidaju se parii ice pa se smanjuje pa zato maina vrti icu da bi dolazila nova. Ona koja otpada drobi se i ponovo prerauje.
Slika 1. Prikaz erozimata
Page 36
Razrada pojedinih tehnoloskih operacija Upravljaka jedinica erozimata na kojoj je naj upeatljivije dugmetaster STOP. Poto se na slici vidi da su upaljenje lampice elene boje to znai da je sve uredu i da se vri seenje icom.
Slika 2. Upravljaka jedinica Upravljaka jedinica erozimata koja sluzi za navoenje po osama, pojaanje i smanjenje napona i dr. Prof. Dr. Zoran Janjic Page 37
Slika 3. Kretanje ice po predmetu
Slika 4. Napajanje erozimata Prof. Dr. Zoran Janjic Page 38
Slika 5. Kotur sa icom od mesinga, debljine 2,5 mm
Slika 6. Seenje icom Prof. Dr. Zoran Janjic Page 39
Slika 7. Prikaz seenja icom i hlaenje pod malazom vode
Slika 8. ica za reciklau
Page 40
Slika 9. Prikaz predmeta nakon zavrenog seenja
Page 41
Erozimat je jedina maina koja moe da see konuse zato slue koordinator U i V kao to se vidi na slici 10:
Slika 10. Tabla koja prikazuje koordinate kretanja ice
Slika 11. Prikaz seenja
Page 42
Slika 12. Program za erozimat
Page 43
7.
KX 10 Huron speed machine HSM
Slika 13. Izgled maine Pomaci kod maine su: Maina nema hlaenje kroz centar alata. irina T kanala je 18 mm za vijke M16. Snaga maine 10 KW a 13 KW do 6 minuta. Nema menja a S i F menjaju se potenciometrom (POTMTR). Prihvatni konus HSK 63-A , ovi konusi su samosteui kod preoptereenja, Za sve brojeve obrtaja alata preko 5000/min alati treba da su balansirani. Zbog balansiranja i to tanijeg centriranja mali alati koji rade sa velikim brojevima obrtaja ubacuju se sistemom presovanog sklopa tako to se cilindrina prihvatna aura indukciono zagreva pa se onda alat skine ili ubaci u prihvatnu auru. Hlaenje kroz centar se koristi kod buenja najee.Inae alati kod ovih maina ee se ne hlade nego to se hlade, i ako se hlade hlade se komprimovanim vazduhom.Filozofija kod novih alata da najvea koliina toplote odvodi se kroz pon.Buenje i rezanje navoja obino se hladi tenou ostalo vazduhom. Ranije se na primer Fi 20 dubina 10 radilo iz jednog prolaza sa Prof. Dr. Zoran Janjic a sada Page 44
Marija Stamenkovic 52/SI se to radi veim pomakom i veom brzinom
Razrada pojedinih tehnoloskih operacija sa dubinom
zahvata od 2mm to s obzirom na tanost i brzinu maine rezultira kraim vremenom izrade komada i manjim naponskim optereenjem tela maine. S i F se daje na osnovu preporuke proizvoaa reznog alata. Upravljanje mainom radi procesor SIEMENS 840 D.
Slika 14. Opis maine 1. Postelja kuite portala 2. Sanjke voila 3. Sto 4. Elektromotorno vreteno 5. Elektro ormar Prof. Dr. Zoran Janjic Page 45
Marija Stamenkovic 52/SI 6. Upravljaka jedinica 7. Pult za upravljanje 8. Poklopac 9. Menja alata
7.1. Schopp mill
Schop mill predstavlja softver za izradu kratkih programa direktno na maini za jednostavnije delove koji se sastoje iz pravih linija krugova i lukova kao i navojnih rupa. Moe se napraviti program za izradu 4 istovetna dela ako na maini postavi mo 4 stege. Ako je maina ugaena onda treba ukljuiti glavni prekida, a ako isljuujemo da bi je ponovo startovali iz nekog razloga onda treba saekati oko 30 sec pa onda ukljuiti glavni prekida i saekati da se kompjuter startuje, da se na ekranu poja vi SCHOP MILL. Na displeju nekad se javi poruka (obino ako je neka peurka za urgentni stop stisnuta a zaboravili smo da je dignemo ) onda treba uti prekida vratiti na 0 pa na 1 pa onda ponititi smetnju stiskanjem tastera sa znakom pitanja. Na displeju e stajati poruka: Z axis zero not exe (nula Z ose nije izvrena). To znai da se maina jo nije vezala za 0 taku i nemoe da funcionie , zato je neophodno to uraditi.
7.2. Putanje maine u rad i prekid rada
Maina se puta u rad ukljuivanjem glavnog prekidaa 0-1 . Tada se startuje WIN NT . U toku startovanja WIN NT a kasnije i SCHOPP MILL a ne treba stiskati nikakve tastere jer moe doi do smetnji u radu.Kada se sistem podigne na radni nivo pojavi se poruka RESTORING CONECTION TO ATEH 45 MIZA ( to je kompjuter u tehnikoj pripremi gde se na disku G uvaju NC programi za mainu odakle se mogu prebaciti u memoriju maine ukoliko su mali) a ako nisu mali onda se njihovo izvravanje mora raditi sa diska G tog kompjutera.Posle podizanja sistema na OP panelu okrenuti Prof. Dr. Zoran Janjic Page 46
prekida od 0 na 1 pored trepue ute sijalice i motori e biti startovani a maina spremna sa izvrava programe. Maina moe da radi u SCHOPP MILL modu ili u ISO modu. Kada elimo da mainu iskljuimo onda se izae u ISO mod pa onda se stisne dugme za pomoni meni ( strelica u desno ) i kada se pojavi EXIT stisne se to dugme i saeka se da se WIN NT spusti i kada se pojavi ikona mesec tada treba iskljuiti motore pomou prekidaa 0-1 na op panelu pa tek onda moe da se iskljui glavni prekida i maina je iskljuena.
Slika 15. Izgled maine sa kontrolnom jedinicom
Page 47
7.3. Odreivanje 0 (nulte take) maine, bazna taka

Nulta taka maine predstavlja baznu taku od koje poinju sva merenja i orijentacija maine u 3D prostoru, bez te take nema rada maine.Kad god se statuje maina obavezno mora da se nae 0 maine u protivnom moe doi do izlaza maine iz radnog prostora udara i oteenja. -Potenciometar pomaka stavi na 0 , -Ukljui runi nain rada (manuel) -Ukljui se dugme za traenje 0 maine (dugme 46 , ili ikona triedar sa koordin.poetkom) -Ukljui Z Tasterom + ili pomerati ( vodei rauna da maina nema 0 i da moe da izae izvan dozvoljenog podruja i udari u graninik ili da zablokira ) sve dok se kod Z ose na displeju Siemens ne pojavi taka sa krstom to je znak da je maina prela preko jednog od belega koji definiu nultu taku Z. Zatim prebacimo na Y i uradimo 0 za Y, pa onda na X pa uradimo i za X. Tada e se kod X, Y, Z, pojaviti take sa krstiem to znai da sada maina zna gde je i ako pokuamo da je isteramo izvan radnog podruja ona e stati na granici i poslae nam poruku da izlazimo iz radnog podruja. Svi belei a ima ih vie vezani su preciznim merenjem za 0 taku maine a ta rastojanja predstavljaju neke parametre maine sa kojima treba da barataju samo serviseri.
Page 48
Slika 16. Odreivanje 0 take maine
Slika 17. Simulacija flae Prof. Dr. Zoran Janjic Page 49
Page 50
Page 51
Slika 18. Upravljaka jedinica
Slika 19. Ureaj za navoenje po osama
Page 52
Slika 20. Kretanje alata po osama
Slika 21. Alati glodalice
Page 53
Slika 22. Odreivanje koordinatnog poetka
Slika 23. ienje maine Prof. Dr. Zoran Janjic Page 54
8.
Zakljuak
Znaaj CNC maina, kako u prehrambenim, tako i u ostalim industrijama je viestruk. CNC maine su obeleile 21. vek i zbog svog visokog kvaliteta, savrenosti i tanosti zamenile su oveka u mnogim fazama proizvodnje. Omoguile su da izvrava procese koje ovek manuelno ne bi uspeo. Njihova konstrukcija omoguava dobijanje prozvoda visokog kvaliteta, i prekidanje procesa svakog trenutka kad postoji neka opasnost. Okonfigurisan sistem upravljanja i programiranja se razlikuje i od danas aktuelnih pokuaja pri kojima se za obradu robotima, vri prevoenje G-koda u robotske jezike. Sistem je testiran na veem broju primera, koji su programirani u raspoloivom CAD/CAM sistemu. Takoe postoje i programi odnosno softveri pomou kojih je sve to lake i i efikasno manevrisanje CNC mainama i koji omoguuju da neki nacrtani radni predmet direktono pustimo u proces proizvodnje.
9.
LITERATURA
1. Zoran Janji; Miodrag Stankovi, CNC Tehnologije Visoka kola primenjenih strukovnih studija, Vranje 2. Miodrag Mani: Numeriko upravljanje maina, Ni 1988. 3. Radomir Savi: Programsko upravljanje mainama alatkama, aak 2004. 4. Vuko Meini: Programiranje obradnih procesa na CNC mainama, Kraljevo 1997. 5. Vukain Brati; Aleksandar Jovanovi: Inenjerski prirunik za runo programiranje NC I CNC maina alatke, Smederevo 2007. 6. R. Kovaevi: Numeriko upravljanje maine alatke I njihovo programiranje, Nauna knjiga, Beograd 1987.
Page 55

Marija Stamenkovic 52SI

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marija Stamenkovic 52SI

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE

Profesor: Dr Zoran Janji

Student Marija Stamenkovic 52/SI

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

8. Zakljuak ................................................................................................................................. 54 9. Literatura................................................................................................................................. 54

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

1.1. Konaan izgled obradjenog radnog predmeta:

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

1.3. Tehnoloki blokovi za izradu izdignutog teksta na radnom predmetu

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

a. Tehnoloki blok gruba Selektovanje objekata

Elemente tehnolokog bloka gruba vidimo na sl. prikazu:

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Elemente izabranog alata za ovaj tehnoloki blok vidimo na sl. prikazu:

Tehnoloki blok fina :

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prikaz putanje alata:

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Na slici se vidi poloaj alata u trenutku snimanja

Tehnoloki blok odsecanje:

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija

Prikaz parametara za prikaz alata:

1.4. Simulacija obrade

Prof. Dr. Zoran Janjic

Marija Stamenkovic 52/SI

Razrada pojedinih tehnoloskih operacija