Dobrodoli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Pretraga...

POETNA

POMO

PRETRAGA

KALENDAR

PRIJAVLJIVANJE

REGISTRACIJA

Muzika MUZIKA ITAONICA Muzike teme MIA URKOVI SLUAJ POPULARNE MUZIKE

prethodna tema sledea tema

Stranice: 1 Idi dole TAMPAJ

Autor

Tema: Mia urkovi Sluaj popularne muzike (Proitano 829 puta)

0 lanova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Angelina
Administrator Hero Member

Mia urkovi Sluaj popularne muzike

poslato: Mart 15, 2011, 09:56:48 pm

*
Van mree Poruke: 4308

KULTURNA INDUSTRIJA I PROBLEM NACIONALNOG IDENTITETA

(sluaj popularne muzike u Srbiji) Vladavina Slobodana Miloevia dovela je u Srbiji 90-ih do nastanka jednog zaista zanimljivog politikog i drutvenog eksperimenta. Polemike o prirodi tog sistema vode se ve dugo vremena. Nijedan pokuaj svrstavanja u neki ve poznati oblik ureenja (klasina diktatura, sultanizam, politiki kapitalizam) nije dao velike rezultate. Autor ovog teksta smatra da je re o veoma specifinom obliku politikog ureenja, koji u sebi saima mnoge elemente razliitih paradigmi, ali bi se najbolje mogao odrediti kao inovirani oblik diktature. [1] Detaljna analiza pojedinih aspekata ovog sistema, koja tek treba da usledi, bitna je ne samo kao teoretski izazov ve i zbog mnotva otvorenih pitanja i problema koje nam je ostavio u naslee. Kao jedno od najbitnijih podruja ovog sistema istie se polje kulture (elitne i naroito popularne, masovne) i kulturne politike, odnosno specifinog oblika kulturne industrije koji se razvio u Miloevievo doba. U ovom tekstu naroito u se usmeriti na popularnu muziku, odnosno na tzv. "turbo-folk" kao dominantnu paradigmu masovne muzike i masovne zabave uopte u Srbiji 90ih. Inae, ve na samom poetku treba ukazati na problematian status termina "turbo-folk". Ovaj, naalost veoma rasprostranjeni pojam koristi se kao nekritiki zbirni imenitelj za najrazliitije, esto i meusobno suprotstavljene oblike popularne muzike u Srbiji 90-ih, kao to su tehno-folk, ratniki folk, neo-folk i dens. Ovakav pristup je rezultat ideolokog i anahronog tretmana celog fenomena popularne muzike, koji naalost karakterie najvei broj onih koji bi da o tome neto kau, a prema kome se na jednu stranu stavlja rok kao navodno urbana, moderna, progresivna, kosmopolitska muzika, a s druge u isti ko sa etiketom regresivnog, primitivnog, nacionalistikog (?) trpa sve ono to nije rok. Takvi autori u startu diskvalifikuju sebe kao nerelevantne jer nisu sposobni da zahvate svu arolikost problematizovanog polja. Rezultat je to da do danas o ovom fenomenu imamo svega nekoliko u dovoljnoj meri kompetentnih radova. Da bih opravdao svoj metodoloki pristup izneu sledeu tezu: izuavanje ovog naizgled marginalnog, profanogfenomena ili podruja (popularne, masovne muzike) nije zanimljivo samo zbog svojih kulturnih aspekata, ve je pre svega zahvalno kao izvanredan indikator za ozbiljna politikoloka, socioloka pa ak i filozofska pitanja. Pomenimo ovde samo neka od njih: odnos globalnog i lokalnog, odnos elitne i masovne kulture, odnos politike i kulturne moi, pitanje poloaja kulture u trinoj ekonomiji, pitanje dozvoljenih i poeljnih granica intervencije drave u sferi kulturnog stvaralatva Nas e meutim ovde zanimati kompleks pitanja povezan sa problemom definicije i analize nacionalnog i kulturnog identiteta. Podruje masovne muzike u Srbiji 90-ih je po meni najzanimljiviji okvir na kome se mogu sprovoditi relevatne analize pitanja iz pomenutog kompleksa. I samo ovo podruje popularne kulture i pomenuta pitanja su i nakon Miloevia prisutna u emfatinom obliku; npr. od odreenog shvatanja nacionalnog identiteta zavisie i ustrojstvo same drave kao i mnotvo institucionalnih reenja i odluka. Stoga ove analize imaju i veliki praktian znaaj za reavanje aktuelnih problema. Prvi problem koji se pred nas postavalja jeste pitanje najpre definisanja a zatim i sprovoenja kompleksne analize samog "turbo (ili tehno) folka" [2] kao najdominantnijeg oblika popularne muzike u naznaenom periodu. Uz to ide i analiza njegovog odnosa prema drugim oblicima popularne muzike. U retkim dosadanjim kompetentnim analizama (Erik Gordi, Ivana Kronja) dominatna je teza o TF kao nacionalistikom proizvodu iskonstruisanom i propagiranom od strane Miloevieve vlasti u svrhe ratne mobilizacije i proterivanja roka kao protivnike, "urbane" kulturne paradigme. Ovu tezu, kao i radove pomenutih autora kritikovao sam u lanku "Razmatranja o "turbo-folku". Ovde u ponoviti samo rezultat te kritke. Moja kontra-teza je da TF nije dravno promovisan i propagiran proizvod, ve upravo da je rezultat nestanka bilo kakve dravne kontrole (dotada dominantne) i stoga specifian isto trini produkt, amalgam, nastao susretom i fuzijom aktuelnih trendova globalne (pre svega zapadne) muzike kulturne industrije (u kojoj je rok en rol zamenjen tehno-matricama) i raznih domaih tradicija narodne i popularne muzike. Sve ovo zajedno, stvorilo je jedan svakako poguban ali i realan, autohtoni oblik kulturne industrije koji je usled svoje potpune preputenosti zakonima trita ostavio brojne katastrofalne posledice. Pomenuti autori nekritiki izjednaavaju dva fenomena koji su se uzdizali u isto vreme: pseudo-nacionalistiku homogenizaciju dirigovanu od strane Miloevia, te poetak rata sa jedne strane, i uspon tehno-folka sa druge. U TF oni vide odgovarajuu nacionalistiku kulturnu matricu koja je dirigovano nametnuta kao zadovoljavajui ratni model. Greka je to se temporalna srodnost pretvara u ideoloku. Naime, najpre sam uvid u prirodu TF jasno govori da se ne radi o nacionalistikom produktu jer je TF, zasnovan na dominaciji orijentalnih, najee islamskih motiva i elemenata, u Srbiji doiveo pun procvat u vreme najljuih ratova protv bosanskih Muslimana. [3] Druga osnovna greka je tvrenje da je TF nametan kao kulturna politika. Upravo je obrnuto tano: on se nametnuo na osnovu trinih zakona jer drava vie nije imala nikakvu kulturnu politiku i jer je do tada dominatni elitistiki, dravno nametani kulturni model u popularnoj muzici, rokenrol, izgubio podrku. Rok je osamdesetih bio nametan od vlasti kao najbolji nain legitimacije te vlasti kao savremene, reformske i okrenute ka zapadu, od koga su se oekivali krediti, pomo i saradnja. Jugoslavija je oficijelno teila ukljuenju u zapadne kulturne, ekonomske i politike sfere te je stoga dirigovano nametana zapadna matrica popularne muzike. Onoga trenutka kada je Jugoslavija pod Miloeviem ula u konflikt sa Zapadom rok vie nije bio potreban jer toj vlasti, logino vie nije trebala zapadna legitimizacija. Stoga nije tano da je rok planirano sklonjen: on samo vie nije bio podravan jer za tim nije bilo politike potrebe. U tu prazninu uleteo je nov fenomen TF, upravo voen golim trinim zakonima dovedenim do krajnosti. I pre devedesetih pevai neo-folka su bili najpopularniji, meu masama daleko popularniji nego rokeri. Njihovi tirai su daleko nadilazili rokere iako

nisu imali podrku dravnih struktura. No zbog svog, i tada velikog trinog potencijala, bili su tolerisani. Ovaj potencijal je eksplodirao u 90-im zbog vie razloga: najpre, vie nisu bili progonjeni niti je postojala konkurentska matrica popularne kulture; zatim neo-folk se radikalno modernizovao i stopio sa tehno-matricama koje su usled zamaha raunarske tehnologije i na Zapadu bile u ekspanziji tako smo dobili tehno-folk, a uz modernizovani muziki izraz iao je i radikalno "unapreen" vizuelni izraz, odnosno imid (luksuzni spotovi, ljatee toalete, koketiranje sa urbanom sredinom, rokerskim i tehno imidom); konano medijski prostor u Srbiji je bio u ekspanziji, nicale su brojne lokalne komercijalne stanice za koje su TF zvezde bile idealan materijal, posebno u nedostatku konkurencije. Ovo insistiranje na trinom a ne dirigovanom ili komandnom poreklu dominacije TF-a, osnovno je za nau analizu problema nacionalnog identiteta. Bitno je znati da su svi kulturni i ideoloki elementi stopljeni u TF-u upravo izraz vaeih potreba i oseanja graana Srbije, a neplanirana i usmeravana ideoloka manipulacija. Ako se razmotri teorija o manipulaciji i nametanju uvia se da je veoma teko prihvatiti da je neko u vreme ratovanja sa muslimanima, islamom i orijentalizmom (jer rat je upravo od ideologa vlasti predstavljan i kao meu-nacionalni i kao verski i kao civilizacijski) namerno nametao kulturu koja je esencijalno vezana za svog protivnika. To bi mogla da objasni jedino neveovatna teorija zavere (Miloevi kao Muslimanski agent!) a za nju nemamo nikakvih elemenata. Zvui previe besmisleno da bi bilo prihvatljivo. Upravo ovo pitanje dominatnog prisustva orijentalnih elemenata (neparnih ritmova, mnotva sinkopa, melizama, trilera), u uslovima ogoljene trine utakmice, u TF kao najpopularnijoj muzici jeste zanimljivo za nas. Pomenuti problem treba razmotriti u vezi sa pitanjem odreenja srpskog etno-nacionalnog i kulturnog identiteta, kao i odreenja kulturnog identiteta Srbije (takoe i Jugoslavije) kao veoma sloene multietnike, multi-konfesionalne i stoga multi-kulturne drave. Najpre emo razmotriti nekoliko u javnosti prisutnih teza o izvoru te dominantnosti orijentalnih elemenata. 1) Teza o teoriji zavere. Usled potpuno poremeenih kategorija tumaenja stvarnosti koje su vladale Srbijom 90-ih, a naroito zbog ogromnog uticaja elektronskih i pisanih medija (Trei Kanal uvena emisija Milje Vujanovi, TV Palma naroito Dijalog Mikija Vujovia, pa asopisi poput Zone sumraka, Dosijea X ili recimo Treeg oka koje je finansirala Savezna vlada!) kao i mnotva tampane literature o Masonima, Jevrejskoj zaveri (pomenimo samo ogromnu biblioteku R. urevia) i sl., teorija zavere je postala jedan od najrasprostranjenijih i najomiljenijih naina tumaenja stvarnosti. Ne samo kod obinog sveta, uvreila se gotovo patoloka potreba da se svud trae i nalaze zavere, obino uperene protiv srpskog naroda, njegove istorije i identiteta. [4] Ovaj metod u manjoj ili veoj meri bio je prisutan i pri tumaenju estradnih deavanja, kao i na samoj estradi. Dodue, ova teza je bila prisutna u javnosti vie implicitno nego eksplicitno. Ogromno prisustvo orijentalnih elemenata po medijima bolo je oi nacionalistima iz razliitih politikih opcija (npr. pojcu Pavlu Aksentijeviu kao poslaniku opozicionog DEPOS-a, ali i pevau Miroslavu Iliu kao pripadniku vladajue stranke SPS-a). Svi su pozivali na borbu protiv u srpski identitet ubacivanog orijentalistikog virusa, ne ulazei u uzrok prisustva tog virusa. Meutim, van pozornice mnogi su bili spremni da tvrde kako se prisustvo ovih elemenata ne moe percipirati kao sluajno ve iskljuivo kao deo promiljenog i dugo ostvarivanog plana o kontaminaciji srpske muzike i srpskog identiteta, iza ega finansijski i organizaciono stoje velike islamske petrolejske sile, iste one koje su tokom rata pomagale muslimane u Bosni. I sam sam imao prilike da u razgovoru sa pojedinim akterima ujem takve podatke ili teorije koje niko od aktera nije eleo javno da iznosi zbog profanosti takvih teorija i oiglednog nedostatka dokaza. 2) Trino-antropoloko objanjenje. Ova teza je obino u direktnoj suprotnosti sa gore iznetom. Ona se moe prezentovati u benevelentnom ili malevolentnom vidu. Prema gornjoj tezi Srbi su klasian Evropski narod koji svoj identitet gradi u suprotnosti sa istokom, orijentom, "Turcima", koji se doivaljavaju kao i dalje prisutni agresori, bivi okupatori koji bi to ponovo mogli i eleli da budu i koji nas za poetak napadaju kulturno, te stoga mi moramo braniti svoju evropsku kulturu od njihove kontaminirajue agresije. Ta teza reprodukuje staru ideju o Srbima kao braniku Evrope. Ova druga teza prisutnija je u svom malevolentnom vidu; obino se plasira od strane onih koji Srbe vide kao deo orijenta u Evropi. Ona je prezentirana od strane raznih amerikih mislilaca i medija, zatim od katolikih suseda (naroito Hrvata) i jednog dela komunistike srpske inteligencije koja prezire svoje poreklo. Teza je naroito oivljena tokom 90-ih u svrhe propagande i konstruisanja politiki svrsishodnog imida Srba i Balkanaca kao nie vrste. Ona govori o neizleivom orijentalizmu, primitivizmu i civilizacijskom zaostajanju Srba koji nikada nee biti deo Evro-atlanstkog civilizacijskog kruga. Stoga je razumljivo da takav narod gaji i uiva u orijentalnoj muzici kakva je TF. Otuda i rasprostranjenost ideje da je TF potpuno odgovarajua nacionalistika i ratna kulturna matrica Srba: oni su sami po sebi puki orijent te su stoga samo afirmisali svoju klasinu orijentalnu kulturu jer drugu ni nemaju. Osim ove radikalne, nipodatavajue verzije postoji i umerenija koja e za nas u kombinaciji sa drugim elementima biti zanimljiva. Ona kae da je deo srpskog naslea baziran na orijentalnim elementima i da naroito u uslovima golog trita i kraha moralnih prepreka, ti elementi odnose prevagu. Valja samo kratko pomenuti da su se pojavljivale i benevolentnije teze ovoga tipa koje su na tragu Micievog shvatanja o Balkancu kao barbarogeniju. One su prihvatale polaznu tezu, ali su o tome govorili u pozivitnom kontekstu, kao o neemu to govori o vitalnosti i muevnosti Balkana naspram "jalovosti i dekadentnosti" kurve Evrope. 3) Teza o "poputanju konica". Ovde koristim terminus tehnikus Pitera Sloterdijka koji obuhvata analize mnogih drugih mislilaca. Polazi se od injenice da se na Zapadu u poslednjih nekoliko vekova sve zasniva na prekoraenju granica i stalnom oslobaanju od stega religije, obiajnosti, morala Zapravo radi se o popuatanju konica koje je civilizacija nemetnula ljudskoj ivotinji i opravdanom i realnou dokumentovanom strahu ovih autora da se sa otputanjem konica ve otilo predaleko i da e na kraju tog procesa vraanja u varvarstvo od oveka ostati samo agresivna ivotinja. Izvanredni dokazi za ovo su koliina nasilja, pornografije, perverznosti i patologije koja dominira elektronskim medijima i Internetom, kao i, sve vie, i svakodnevnim ivotom. [5] Primenjena na na problem, ova teza bi objanjavalada je u godinama rata dolo do propasti svih dotad vaeih moralnih kodeksa (konica) i stoga do poplave golotinje, pornografije i eskapizma u besomunoj zabavi a za to su neparni ritmovi i ostali orijentalni elementi sa svojom mistinom aurom zabranjenog i raspusnog, tradicionalno najpogodniji. I zaista, ponekad se tokom 90-ih inilo da se cela Srbija pretvara u raspusnu orijentalnu kafanu ili pregrejani, i tekim mirisima napojeni amam u kome tek to nije zapoela masovna orgija. Opte je mesto, naprimer, da na urkama mladih na kojima se slua narodna muzika, nakon izvesnog vremena, kada se dovoljno popije, poinje glavni deo zabave kada dominira muzika sa orijentalnim elementima i dertom (Sinan Saki, Aca Lukas i sl.) [6] 4) Ova teza objanjava pomenuti fenomen kao pokuaj stvaranja sopstvenog, antropoloki prisnijeg kulturnog produkta umesto preuzimanja u popularnoj muzici globalno vladajuih amerikih i engleskih ostvarenja. Naime, 90-e su definitivno godine otvorenog neprijateljstva i rata niskog ili visokog intenziteta izmeu Srba i zapadnih zemalja. Stoga je i razumljiva velika rezerva prema svim onim procesima koji su podvedeni pod zajedniki imenitelj globalizacija i koji su najoigledniji bili u nametanju zapadne popularne muzike zasnovane na pravilnim ritmovima i pravilnim harmonijskim strukturama. Ovo se ispoljilo u stvaranju autohtone meavine, tako to su zapadna tehnoloka dostignua fuzionisana sa balkanskim ritmovima, kulturnim nasleem i emocijama. Razumljiva je i rezerva prema zapadnim ikonama pop-kulture koji su percipirani kao nosioci zapadne ideologije. Takoe valja ukazati i na potrebu afirmacije drugaijeg modela ene i mukarca od onog koji je 90ih nametan od zapadnih medija. Francuski teoretiar an Bodrijar je ve poetkom prole decenije ukazao na nametanje hermafrodita kao modela identifikacije, na proces u kome se postepeno namee uniseks model i gube razlike izmeu ene i mukarca. Ovo je pokazao na sluaju Madone i Majkla Deksona. I zaista, razumljivo je odbijanje balkanskih mukaraca da prihvate kao kulturni i antropoloki model poeljne ene krhku feministkinju, visoku 160 santimetara. U konkurenciji sa 180 santimetara visokom enom, poput Cece ili Karleue, "sisatom, guzatom i lomnom u struku", da citiramo B. orevia, ona zaista Balkancima ne izgleda privlano. Po ovom shvatanju radi se o odbrani lokalnog identiteta od unificirajueg dejstva globalizacije. Da upotrebimo pomodnu terminologiju, radi se o odbrani prava na drugost i bivanje drugaijim. 5) Sledea teza je bliska prethodnoj. Ona ovaj fenomen stavlja u kontekst ekspanzije i afirmacije razliitih kulturnih i naroito muzikih modela tokom devedesetih, kao otpor vesternizaciji i unifikujuem modelu globalizacije pod amerikim vostvom. Naime, kao reakcija na tako shvaenu globalizaciju, te nezanimljivost i jednostranost anglo-amerike popularne muzike, tokom devedesetih je dolo do ekspanizije drugih muzikih kultura, odnosno do talasa poznatog po imenu world-music. Pomenimo samo ogromnu popularnost latino-amerike a naroito

kubanske muzike, zatim otkrie nepresunog blaga afrikog kontinenta, pa ogromnu popularnost turske muzike u zapadnoj Evropi (fenomen Tarkan) itd. Npr. asopis Le mond diplomatik je nedavno muziara Manu aoa oznaio kao heroja druge ili alternativne globalizacije. Ovaj francusko-panski muziar koji poslednjih desetak godina provodi lutajui po latino-amerikom kontinentu, napravio je predivnu fuziju raznih pravaca i muzikih naslea i zabeleio ogroman uspeh sa svoja dva albuma Klandestino i Proksima estasion: esperansa. Zanimljivo je da na poslednjem albumu peva na pet jezika (panski, portugalski, francuski, engleski, i arapski) i mnotvu njihovih dijalekata. U ovom kontekstu bi se i TF sagledavao kao afirmacija posebnosti i lokalnog naslea; tavie kao radikalna afrimacija upravo onih elemenata koji su tradicionalno suprotstavljeni zapadnoj dursko-molskoj strukturi, dakle orijentalnih elemenata. Ali, naalost, prezentiranih na jedan rogobatan nain. Od svih gore navedenih teza samo nam je prva, ona o teoriji zavere neupotrebljiva. Sve ostale teze na ovaj ili onaj nain, naroito u svojim umerenim varijantama, doprinose objanjenju prisutva orijentalnih elemenata u TF. tavie, pravi odgovor se moe dobiti samo korienjem svih njih zajedno. Ono to nam je posebno zanimljivo da naglasimo iz te analize jeste da orijentalni elementi nisu neto to je odskora, i spolja nametnuto naem kulturnom identitetu, ve da su oni itekako prisutni kao legitimnii tradicionalni DEO (naglaavm deo) tog identiteta. Da bismo ovu tezu potkrepili napraviemo kratak pregled, skeniranje najpre muzikog identiteta Srbije a zatim i Srba kao nacije. Kada pogledamo muziku kartu Srbije uoiemo ogromno bogatstvo i arenilo popularne muzike koje je sasvim razumljivo ako se pogleda isto tako bogata i arolika etnika i kulturna stratifikacija drutva. Naravno da sve ovo potie od veoma specifine istorije podruja Srbije koje je vekovima bilo na razmei mnotva suprotstavljenih i krajnje razliitih kultura koje su se vremenom meale i stvarale potpuno nove kombinacije stilova. Obratimo panju najpre na injenicu da pored Srba na ovom podruju ive brojne etnike manjine. ak i ako izbegnemo da tematizujemo i inae prilino strano naslee Albanaca sa Kosmeta kao najbrojnije manjine iji budui status u okviru Srbije nije izvestan, ostaje nam jo uvek ogroman kultur-diverzitet. Istie se nekoliko muzikih podruja i tradicija. Na severu Srbije, u Vojvodini, veliki je uticaj maarskog folklora pri emu veliku popularnost ima veoma dinamino naslee maarskih Cigana. uveni maarski arda uao je i u savremeniju popularnu muziku Srba. Dobar primer su pesme ora Balaevia Devojka sa arda nogama i Slabo divanim madarski koje su izvanredan primer dobre fuzije i istinski kreativne proliferacije kultura. Ne treba zaboraviti stvaralatvo Lajka Feliksa, violiniste iz Subotice koji je najpre napravio veliki korak u iznoenjutog naslea pred javnost Srbije, a zatim u saradnji sa orkestrom Bobana Markovia pokazao mogunost zanimljive fuzije maarskog folklora i ciganske bleh muzike sa juga Srbije. Zatim tu je i veoma bogat folklor Rusina i Slovaka, te naroito Rumuna posebno zanimljivo je opet stvaralatvo rumunskih Cigana. Dobar primer mogunosti savremene upotrebe ovog naslea i motiva je projekat Ognjena Popovia Balkan rumba (izdanje B-92). Na istoku Srbije nalazi se neverovatno blago vlake tradicije, jednog naroda jo uvek izolovanog i zatvorenog u svoju prebogatu pagansku prolost koja jo uvek traje bez obzira na uticaje savremene kulture. Ovo naslee sreom postaje sve vie predmet tematizacije i analize od strane naih etnomuzikologa pa su razni oblici tog stvaralatva (tubalice, obredne pesme, aljive pesme, i sl) zabeleeni. Vlaka muzika je u svojoj savremnijoj preradi imala trenutke popularnosti tokom 80-ih (pomenimo pevaicu Izvorinku Miloevi), a prole godine dobili smo i jedan zanimljiv i relativno uspean pokuaj savremenije umetnike prerade vlakih motiva projekat Biljane Krsti. Na jugo-zapadu Srbije ivi velika zajednica muslimana sa takoe zanimljivim folklornim nasleem. Naalost, jedino to sa tog prostora danas stie jesu razne varijante tehno-folka. Nema nijednog pokuaja prezentovanja izvornih sevdalinki ili savremene umetnike obrade i prerade tog stvaralatva. Na jugu centralne Srbije ostaje zajednica Albanaca koja je u svakom pogledu, pa tako i kulturnom i muzikom, potpuno izolovana od drave Srbije i srbijanskog kulturnog prostora. ini nam se da e Albanci istinski biti integrisani u srbijansko drutvotek kada i ako budu integrisani i u taj kulturni prostor. Na kraju ovog saetog pregleda pomenimo i etnikugrupu koja svakako tradicionalno daje aromu muzikom ivotu Srbije. Radi se naravno o Ciganima/Romima koji su tradicionalno bili oficijelni muziari jo za turskkih vremena, a i kasnije im je uglavnom bila namenjena uloga zabavljaa. Ve sam pregled njihovog stvaralatva u raznim delovima Srbije (jer oni su jedina grupa pored Srba koja je podjednako rasporeena po celoj teritoriji Srbije) pokazuje ogroman muziki diverzitet. Ukaimo samo na razliku folklora maarskih Cigana od vojvoanskih ciganskih tamburakih orkestara (kao to je uveni orkestar Lepog Jovice poznat iz Karanovievog filma Jagode u grlu), i posebno na razliku od trubakih orkestara june i istone Srbije u kojima preovlauju sinkope, neparni ritmovi i drugi orijentalni elementi, ili od ciganskih orkestara iz centralne i zapadne Srbije gde dominiraju violine (emane). Ukazivanje na ovu ogromnu kompleksnost muzikog identiteta naih Cigana koja je povezana sa njihovom vezanou za razliita podruja, razliite tradicije i razliite susede, odlian je uvod u analizu muzikog identiteta samih Srba, koji je moda jo kompleksniji i bogatiji. Ova analiza e pokuati da samo delimino ilustruje to bogatstvo. Prava dijahonijska pa ak ni sinhronijska slika jo uvek nedostaju i koliko znam niko se jo kod nas nije poduhvatio tog posla. Dovoljno je samo baciti pogled na iroku rasprostranjenost Srba po Balkanskom poluostrvu na kome zauzimaju sredinji poloaj, i na njihovu izmeanost sa drugim, veoma razliitim nacijama i njihovim kulturama, da bi se shvatilo koliko je to teak posao. Postoje najpre, jo uvekoni najstariji, paganski elementisauvani u tzv. kajdama ili arijama. Njih najvie imau Lici, Kninskoj krajini, Hercegovini i oko Uica, dakle u dinarskim predelima koji su ostali najvie izolovani od kulturnih kretanja. Zatim postoji u zapisima sauvano naslee srednjeg veka, pre turskih vremena. Turski period karakterie dominacija turske orijentalne muzike u gradovima koja je istisnula srpsko gradsko srednjovekovno stvaralatvo, i potpuna izolacija seoskog stanovnitva koje je uglavnom ostalo vezano za predtursku, najvema pagansku tradiciju. Meutim ve doseljenici u Vojvodinu, Slavoniju, Hrvatsku i Dalmaciju dolaze u kontakt sa srednjo-evropskim i mediteranskim muzikim nasleem, sa dursko-molskim harmonskim sistemom, i od tada i Srbi postaju deo zapadno-evropskog kulturnog miljea. Iako je po osloboenju Srbije knez Milo, poput turskih velmoa, sa sobom vodio ciganski orijentalni orkestar (Mustafa i njegova druina), ve 1831. osnovana je Knjaevsko-serbska banda sa kapelnikom Josifom lezingerom i od tada je centralno-evropski muziki model sve vie osvajao Srbiju. Krajem 19. i poetkom 20. veka stvorena je specifina varoka pesma (danas poznata kao starogradska muzika), a izmeu dva rata preuzeto je u seoskoj sredini pevanje na bas koje se zadralo ak i u mnogim novokompanovanim pesmama (npr. Lepa Brena, Era Ojdani i Braa Baji). [7] Dakle ve od sredine 19. veka u Srbiji i kod Srba naporedo postoje pagansko naslee, orijentalno-turski elementi (daleko vie preuzimani od strane seoskog stanovnitva u Bosni od kraja 19. veka kao i od strane srpskog gradskog stanovnitva juga Srbije, naroito Vranja i Nia) i zapadnoevropski uticaji. Sve vreme su oni u napetosti, u borbi za osvajanje prostora, ali i u izvesnoj proliferaciji koja je davala i zanimljive umetnike rezultate. Ovi orijentalni uticaji zadrali su se naroito meu Srbima na jugu Srbije i na Kosmetu. Posebno vranjanske pesme imaju veliku lepotu i sa svojim orijentalnim melosom ine izvanredno bogatstvo u srpskoj kulturnoj tradiciji i identitetu. Slino je i sa duvakim orkestrima sa juga Srbije koje podjednako ine Srbi i Cigani. Ovo naslee je na majstorki nain preradio i modernizovao Goran Bregovi koji je uvene oeke fuzionisao sa tehno matricama i na taj nain napravio bogatu, ivu i zanimljivu muziku koja je fascinirala celu Evropu. Paradoksalno je, za nae prema orijentalizmu nipodatavajue orijentisane poslenike, to da je Srbija svoj najznaajniji kulturni prodor u 90-im nainila upravo zahvaljujui tim orijentalnim elementima. Kada se o njima govori, od strane pomenutih elitista, obino se navodi da je to ili naslee turske okupacije ili rezultat skoranje kulturne agresije te da sve to treba proterati iz naeg kulturnog prostora. Meutim, zaboravlja se najpre da su ve 20-ih godina prolog veka, davno pre tehno-folka, postojale iste ovakve rasprave o prisutnosti orijentalnih elemenata, kao i ono to je jo znaajnije a to je pitanje karaktera vizantijske muzike koja je bila dominatna pre dolaska Turaka. Vizantija upravo jeste bila deo orijentalnog kulturnog prostora i u sebe je integrisala pored bogatog starogrkog i rimskog naslea i kulturne tradicije azijskih prostora koje je osvajala. Dobar primer za ovo je rad nae etno-dez grupe Hazari koji se upravo bazira na vizantijskom nasleu a koji je pun orijentalnih elemenata. Zanimljivo je da se previa i postojanje crkvene duhovne muzike pre reforme koju su na evropskim osnovama u 19. veku nainili Kornelije Stankovi i Mokranjac. Ako posluamo pravoslavnu muziku u Grkoj, Bugarskoj, na Svetoj Gori ili naroito u Siriji i drugim azijskim prostorima uvideemo da je tu razumljivo ogroman uticaj orijentalnih elemenata. Stoga je logino pretpostaviti da je tako zvuala i naa crkvena muzika pre reforme. Iz svega navedenog proizilazi potpuna legitimnost i poeljnost orijentalnih elemenata u naem kulturnom i muzikom identitetu. Mnogi kulturni radnici, istinski zabrinuti za karakter nae kulture, ali previe jednostrani u njenom sagledavanju, smatraju to velikim nedostatkom i problemom. Meutim, kako Dimitrije Golemovi primeuje "Osnova ovog miljenja ini se da poiva na nesporazumu ili jednostavno reeno nedovoljnom poznavanju problematike ovog (novokomponovanog M. .) pevanja koje je, to pomenuti ljudi zaboravljaju ili ne znaju, poteklo iz varokog tradicionalnog pevanja kome nijedan od pomenutih (orijentalnih) elemenata nije bio stran." [8] I sam Golemovi istie da

se radi samo o njihovom prenaglaenom prisustvu u pevanju, na ta bismo mi dodali i dominaciji njihove veoma loe upotrebe u tehno-folku. Zavrna teza je da svako ograniavanje naeg kulturnog identiteta na "umadijsku dvojku" kao i svaka ideja o radikalnom rezanju i progonu orijentalnog naslea iz tog identiteta, ne samo da je nasilno i nerealno (jer ne vodi rauna o konstruktivistikoj dinamici identiteta koji se nalazi u stalnom kretanju u skladu sa proliferacijom sa drugim kulturama i uticajima), ve je i kontraproduktivno (elitistiko nasilnitvo e voditi veoj popularnosti tih elemenata meu obinim svetom) i pogubno (jer vodi osiromaenju identiteta). [9] Pravo pitanje je kako se ozbiljnom kulturnom politikom moe pomoi autorima da umesto uglavnom nakaznih tehno-folk proizvoda stvaraju daleko kvalitetniju popularnu muziku u skladu sa trendovima takozvane world-music, koja bi na pravi nain afirmisala razne oblike pomenutih identiteta i muzikih tradicija, gde bi se na pravi nain prezentovalo i preraivalo bogato naslee balkanskog folklora. Pri tome treba uzimati u obzir uspene primere stvaralatva Gorana Bregovia, grupe Hazari, Bobana Markovia i Lajka Feliksa, Ognjena Popovia i sl. Takoe, postavlja se i pitanje kako postepeno kolovati publiku za kvalitetnije oblike masovne kulture. Osnovno je odustati od utopistike ideje da se svi mogu osposobiti za uivanje u elitnoj kulturi, te stoga ozbiljnije razmiljati o tome kako unaprediti masovnu, manje zahtevniju kulturu koja svakako mora postojati u savremenom drutvu. Orijentalni elementi definitivno jesu deo te kulture, naslea i identiteta. Kljuno je kako ih na pravi nain preraditi, dovesti u prikladnu meru i tako stvoriti jednu kvalitetnu masovnu muziku. Mia urkovi Institut za evropske studije Beograd ___________________
* Autor je izloio tekst na 292. Naunoj tribini Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju, u Beogradu, 26. septembra 2001. godine prim. red. [1] O ovome sam detaljno pisao u tekstu "Diktatura simularkumima Slobizam kao inovirani oblik dikature". [2] U nastavku koristim skraenicu TF koja se dakle odnosi na precizno odreen tehno-folk koji se razlikuje od ostalih gore pobrojanih pravaca. [3] Na ovo su najee ukazivali stvarni kulturni nacionalisti poput Pavla Aksentijevia ili Zorana Hristia. [4] Ruku na srce ovaj obiaj ima i svojih pozitivnijih aspekata. Sam princip traenja zavere je zapravo zasnovan na osnovnim metafizikim (u klasinom smislu) i epistemolokim principima, a to je ideja transcendecnije datog. Naime sve ove naine spoznavanja karakterie neprihvatanje datog, golog empirijskog fakcititeta, i umesto toga potraga za principima i sistemima koji mogu adekvatno i smisleno da objasne fakcititet. tavie direktna posledica toga je i visok stepen kritinosti koju obian srbijanski graanin ima prema vlasti i prema svim ostalim politiarima. Meutim problem je to je ovaj potencijal uglavnom korien u patoloke svrhe: reprodukcija straha i nesigurnosti, traenje alternativnog opravdanja za greke vlasti Prevoenje ovog potencijala u upotrebljive i po drutvo korisne aspekte predstavlja veliki izazov, ali ni nova vlast nije za to raspoloena jer joj ne odgovara kritiki odnos. [5] Sloterdijk npr. ukazuje na talas nasilja kojije u itavom zapadnom svetu prodro u kole, naroito u SAD, "gde su uitelji poeli da prave sisteme za odbranu od uenika." On upozorava da "danas kola, ukoliko ne nastane nova struktura za kultivisanje koja utomljuje nasilje, moe da izgubi bitku protiv indirektnog obrazovnog nasilja, televizije, bioskopa sa filmovima punim nasilja i drugim medijima koji doprinose poputanju svih konica". "Pravila za ljudski vrt", asopis Re. Br. 57/3, str. 199. [6] Indikativno je recimo da je i Zdravko oli na slian nain koncipirao svoj nedavni veliki koncert na Marakani; dok su prvi deo obeleili hitovi iz ranijih perioda, zasnovani na klasinoj evropskoj festivalskoj i pop-matrici, drugi, glavni deo je bio koncipiran od novijeg, na orijentalnim elementima zasnovanog repertoara, koji je omoguio raspusniju i ivlju zabavu publike. [7] Ove podatke uglavnom preuzimam iz knjige Dimitrija Golemovia Etnomuzikoloki ogledi, XX vek, 1997. Posebno su zanimljvi eseji 11, 12 i 13. [8] Golemovi, str. 180. [9] Jo 1923. Etnomuzikolog V. orevi je istakao dvojstvo nae narodne muzike: ona koja se ouvala od turskog uticaja i ona koja se razvijala pod uticajem turske muzike, a koja je prema njemu "naprednija i arenija, to je proizvod prigodnog ukrtanja". Navedeno prema Golemovi, str. 183. Sauvana

Angelina
Administrator Hero Member

Mia urkovi Sluaj popularne muzike

Odgovor #1 poslato: Mart 24, 2013, 03:14:43 am

**
Van mree Poruke: 4308

IDEOLOKI I POLITIKI SUKOBI OKO POPULARNE MUZIKE U SRBIJI

Apstrakt: Rad se bavi ideolokim i politikim sukobima oko popularne muzike u Srbiji kao odlinom primeru jednog konfuznog i loe postavljenog traganja za identitetom. Zapravo, sukob o kome je re, sve vreme se vodi oko toga da li su takozvani orijentalni elementi (asimetrini ritmovi, melizmi i sl.) legitiman deo srpske muzike ili ne. Autor se fokusira na tri perioda dvadesetog veka kada su se potezali potpuno isti argumenti, a naroitu panju posveuje aktuelnim sukobima i izlae zato su sve tri prisutne pozicije na sceni ideoloki zasnovane. Posebna panja posveena je uticaju trita na razvoj i modernizaciju popularne muzike. lanak se zavrava preporukama za jedno bolje postavljeno razumevanje sopstvenog kulturnog identiteta. Kljune rei: popularna muzika, turbo-folk, identitet, trite, orijentalni muziki elementi, ideologija. Tokom itave svoje istorije Srbija je bila podruje na kome su se susretale, meale, ali i sukobljavale najrazliitije kulture, religije, civilizacije, sistemi vrednosti i ideologije. Sve ovo, ostavilo je dubokog traga na identitete ljudi koji naseljavaju ovu dravu. Posledica takvog razvoja je injenica da je pitanje nacionalnog identiteta kako dominantne nacije, tako i nacionalnih manjina, i naroito same drave izuzetno sloeno. Ova sloenost je, meutim, previana i nasilno ignorisana od strane elite tokom itave moderne istorije Srbije. Srpska politika i kulturna elita je ceo svoj moderni razvoj sagledavala iz perspektive oslobaanja od otomanskih, azijatskih elemenata i pribliavanja svom "prirodnom" evropskom, dakle hrianskom kontekstu. Ova modernizacijska matrica, ukorenjena u evropskom prosvetiteljstvu (iz koga je potekla veina modernih evropskih ideologija poput liberalizma, socijalizma ili nacionalizma), bila je nametana od strane svih modernih reima u Srbiji bez obzira na njihovo ideoloko odreenje jednako od konzervativaca, liberala ili komunista[1]. ak su i veoma slavenofilski orijentisani politiari, dakle prilino anti-zapadnoevropski usmereni, insistirali na svom originalnom hrianskom identitetu i nasleu kao pravoj Evropi koja se brani i od katolikih nepravovernika i od "azijatskih hordi". Dakle, ova vrsta zajednike percepcije ili zajednikog elementa politikog identiteta, inae ideoloki sukobljenih strana, i dan danas je dominantna u raspravama oko kulturnog, politikog i nacionalnog identiteta u Srbiji. Sve ovo, najbolje se reflektuje na podruju popularne muzike u raspravama i odnosu prema takozvanim orijentalnim elementima (melizmi, trileri, mnotvo sinkopa i asimetrini ritmovi) izuzetno prisutnim u srbijanskoj popularnoj muzici. S jedne strane, elita je sve vreme insistirala na uvoenju dursko-molske lestvice, parnih ritmova i drugih elemenata srednje-evropskog i zapadnoevropskog muzikog podneblja i trudila se da to je mogue vie prokae i protera orijentalne elemente inae predominantne u svakodnevnoj narodnoj praksi popularne muzike, a s druge strane, obini ljudi su nastavljali da uveliko koriste ovakav muziki jezik za zabavu, slavlja, proslave i igru[2], i na tome da grade interkulturalnu INTERKULTURNU? i meunacionalnu razmenu. Poznato je da se i u vreme najotrijih sukoba izmeu hriana i muslimana (npr. tokom devedesetih) proliferacija na polju popularne muzike nesmetano nastavljala; to je i logino ako se setimo prie o bioakustici ili ukorenjenosti muzike prakse u ukupnu dinamiku socijalnog okruenja ratne prilike su nametale isti bioakustiki kontekst sukobljenim stranama[3]. Ovim lankom nastojim da pokaem ideoloke konflikte povodom prisustva orijentalnih elemenata u modernoj srpskoj popularnoj muzici time to e se fokusirati na tri istorijska perioda. Pritom u ukazati na razloge oajnog stanja izuavanja popularne muzike i na kraju naznaiti pravce u kojima bi se moglo krenuti.

* Srbija je tokom srednjeg veka (od XXII do XV veka) bila formirana kao sasvim solidno razvijena evropska feudalna drava izgraena na spoju slovenskog naslea i vizantijske pravoslavne kulture sa razvijenom privredom i duhovnom kulturom, o emu svedoe brojni manastiri i ouvane freske. Na alost, veoma malo se zna o muzici koja je u to vreme bila izvoena na dvorovima velmoa, u crkvama, kao i onoj koja je bila rasprostranjena meu narodom. Prema onome to se zna svakako je posebno u vizantiskoj svetovnoj i duhovnoj muzici bilo jako mnogo orijentalizama, a to se danas po pravilu previa u savremenim raspravama u Srbiji. Roksanda Pejovi o tome kae: Verovatno su grke melodije bile prilagoavane slovenskim reima. Kasnije su izvesni crkveni tekstovi itani, drugi su recitovani na jedan, dva ili tri tona, a liturgijske pesme pevane su, izgleda, u poetku silabino, a kasnije sa melizmima."[4] Pad drave pod vievekovnu otomansku vlast imao je katastrofalne posledice zato to je prekinuo razvoj i Srbe zadugo ostavio bez elite. Otomansko prisustvo donelo je anadolijske elemente u svim oblastima kulture, od oblaenja, oruja, preko hrane sve do muzike. Postojali su, naravno, delovi koji su ouvali svoje izvorno jednoglasno pevanje, naroito u planinskim i drugim izolovanim krajevima zemlje, ali u ostalim delovima ve postojei orijentalni elementi znatno su pojaani i esto vulgarizovani. Stigli su i novi muziki instrumenti kojima je ovaj proces napredovao." Srpska elita koja se nakon osloboenja zemlje formirala od voa ustanka u potpunosti je bila obeleena otomanskim obiajima u pogledu popularne kulture, jer su Turci zapravo bili jedina dotad postojea elita koja je postojala u zemlji i od koje su se vrednosti mogle preuzimati. Tako je, na primer, jedan od voa Prvog ustanka Milenko Stojakovi imao harem od 40 ena. Stoga je razumljivo da je i knez Milo Obrenovi po ugledu na Turke imao klasian ciganski orkestar Mustafa i njegova druina. No, ve tokom prethodna dva veka, brojni srpski ivalj koji je iveo u tadanjoj Habsburkoj monarhiji dolazi u dodir sa modernim centralnoevropskim i mediteranskim muzikim modelima i polako poinje da preuzima njihove elemente. Tokom devetnaestog veka pojedini od njih, ali i drugi, naroito eki kolovani muziari, prelaze u Srbiju prenosei ono to su nauili i pokuavajui da oforme centre iz kojih je moglo da krene moderno muziko opismenjavanje stanovnika Srbije. Ve 1831. oformljena je Knjaevsko-serbska banda sa jednim od tih imigranata Josifom lezingerom na elu i od tada je centralno-evropski muziki model sve vie osvajao Srbiju. Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka stvorena je takozvana varoka pesma (danas poznata kao starogradska muzika), a izmeu dva svetska rata preuzeto je od Hrvata i u velikim delovima seoske sredine takozvano pevanje na bas koje se zadralo i u novokomponovanim pesmama. Dakle, treba uoiti da ve od sredine devetnaestog veka u Srbiji i kod Srba naporedo postoje pagansko naslee (i danas veoma ivo naroito kod vlake zajednice na istoku zemlje), orijentalno-turski elementi (izuzetno izraeni meu srpskim gradskim stanovnitvem krajem devetnaestog veka na Kosovu i na jugu centralne Srbije u Niu i Vranju), kao i zapadnoevropski uticaji. Ovi elementi su sve ovo vreme u napetosti, u borbi za osvajanje prostora, ali i u izvesnoj proliferaciji koja je davala i veoma zanimljive umetnike rezultate. Orijentalni elementi su se zadrali na jugu Srbije i na Kosovu gde posebno vranjanske gradske pesme ine neopisivo blago u srpskoj kulturnoj tradiciji i identitetu. Razumljivo, ovaj melos se odrao i na jugozapadu Srbije gde ivi veoma brojna muslimansko-bonjaka zajednica. Isti ovaj proces muzike pluralizacije jednako je vidljiv i kod Roma kao druge etnike zajednice koja je jednako rasporeena po celoj Srbiji. Osim klasinih orijentalnih duvakih orkestara koji su naslee tradicije, danas posebno na severu i na zapadu Srbije postoje odlini tamburaki orkestri i kafanski orkestri u kojima dominira violina (emane) i koji su u potpunosti bazirani na centralnoevropskom muzikom modelu. Meutim, ovaj realno postojei pluralizam muzike prakse stalno je bio na meti evropski orijentisane elite. Jo od polovine devetnaestog veka Srbija je slala mlade ljude na kolovanje po velikim evropskim univerzitetskim centrima. Po povratku u zemlju ovi ljudi su zajedno sa Srbima iz Vojvodine i stranim imigrantima nametali elemente evropske modernizacije na svim poljima: od ishrane, odela, nauke, do muzike. Obraun sa orijentalnim, azijatskim nasleem, koje je itekako bilo ivo kod obinog naroda, stalno je istican kao prioritet. Cenu modernizacije, kao to je to poznato, uvek plaa seljako stanovnitvo, pa je razumljivo da je otpor seljaka, kao daleko najbrojnije grupe u Srbiji, bio veliki. Ovu podeljenost zemlje na elitu i narod pokuali su da prevaziu veliki kompozitori, Stevan Stojanovi Mokranjac i Kornelije Stankovi, koji su najpre poeli da zapisuju pesme iz narodnog folklora, a zatim i da u skladu sa romantiarskim trendovima komponuju dela klasine duhovne i instrumentalne muzike zasnovane na folkloru. Ova dva kompozitora su zasluna i za reformu srpskog crkvenog pojanja. Meutim, oni su takoe pokuavali da ignoriu ove orijentalne elemente o kojima smo govorili, trudei se da narodno stvaralatvo ogranie na one delove koji su se to je mogue vie ouvali od turskog uticaja. Srpska muzika nije imala svog Boru Stankovia, izvanrednog pisca koji je upravo od tog orijentalnog naslea uspeo da napravi nekoliko dela kao to su roman Neista krv ili drama Kotana, a koji spadaju meu nalepe stranice napisane na srpkom jeziku. Tokom prvih dvadesetak godina dvadesetog veka vodila se ozbiljna rasprava o orijentalnim elementima, koja je naroito pojaana nakon stvaranja zajednike drave sa Hrvatima i Slovencima, kada se zapadnoevropski uticaj pojaao. Argumenti iznoeni tada u gotovo identinom obliku ponovljeni su devedesetih godina.[5] Meutim jo tada su pojedini muzikolozi kao to je Vladimir orevi ukazivali na pogreno postavljeni ugao gledanja. On je 1923. ukazao na dvojstvo srpske narodne muzike; s jedne strane, po njemu, postoji ona narodna muzika koja se ouvala od turskog uticaja (izvorna), a s druge, ona koja se razvijala pod uticajem turske muzike i koja je "naprednija i arenija, to je proizvod prigodnog ukrtanja"[6]. * Popularna muzika je ponovo uletela u fokus tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Da bi se ta diskusija shvatila potrebno je razumeti specifian poloaj jugoslovenske komunistike federacije. Nakon uvenog raskida sa Staljinom jugoslovenski komunisti su bili prinueni da se u velikoj meri otvore prema zapadu od koga su dobijali veliku materijalnu pa ak i oruanu pomo. Za uzvrat, Tito je bio prinuen da uvodi mnoge elemente liberalizacije kako na politikom polju tako i na podruju ekonomije. Ukupna otvorenost zemlje, okrenutost ka zapadu, slobodan reim dobijanja pasoa od 1964, ubrzana industrijalizacija i urbanizacija, poveanje ukupnog drutvenog standarda kao i rast sve brojnije jugoslovenske gastarbajterske dijaspore stvorio je potpuno nove uslove i na polju popularne i potroake kulture. Iako su komunisti ideoloki i teoretski potpuno preuzeli diskurs o stalnoj modernizaciji i emancipaciji od tradicije i zaostalosti, to znai od orijentalnog naslea i realno postojee popularne kulture pa i muzike, upravo ovi elementi liberalizacije naterali su ih da se u praksi postupa drugaije. U Bugarskoj, na primer, koja je bila klasina zatvorena komunistika zemlja, komunisti su sve do 1989. nametali princip prema kome vredi samo elitna klasina muzika ili izvorno narodno stvaralatvo[7], dakle ono to nije ivo, odnosno onaj okamenjeni folklor kakvim su ga komunistiki rukovodioci percipirali. Realno postojea muzika praksa koja je polulegalno ivela na svadbama, proslavama, u kafanama, bila je povremeno proganjana, oficijelno zabranjivana i svakako nje mogla da bude muziki zableena i prodavana. Dakle normalno trite popularne muzike nije smelo da postoji, pa su ljudi zbog toga nelegalno kupovali i sluali jugoslovenske pevae. U Jugoslaviji se takvo trite meutim formiralo i pokazalo se da je u pitanju zlatna koka. Tokom sedamdesetih godina, kada su zahvaljujui poveanom materijalnom standardu mnogi Jugosloveni kupili gramofone i kasetofone, razvila se potpuna muzika industrija gotovo identina sa zapadnim sistemima produkcije i prezentacije popularne muzike. Vodea komunistika elita je na sve mogue naine, ukljuujui i lingvistike odrednice (afirmacija zabavne muzike kao neeg urbanog, pozitivnog, elitnog, vrednog i kritka narodne ili neo-folk muzike kao neeg zaostalog i primitivnog) pokuavala da promovie i namee zapadnu pop-muziku. Naraslo gradsko stanovnitvo, koje je moglo da putuje i da prati zapadnu produkciju (od deza, italijanskih kancona pa do Bitlsa), formiralo je sebe kao deo ukupnog zapadno-evropskog prostora i predstavljalo je znaajne konzumente ovih proizvoda. Iako se vodilo rauna da stvari ne izmaknu kontroli zbog potencijalno subverzivnih slojeva koji su se nalazili u takvoj muzici, ipak se na ove procese gledalo sa blagonaklonou jer je mlaa generacija tehnokratskih komunista sebe percipirala kao deo evropske elite. Meutim, daleko vei komercijalni uspeh imali su pevai takozvane neo-folk muzike. Dok je zabavna muzika bila namenjena visokoj i vioj srednjoj klasi, neo-folk sluateljstvo je inila itava armija seoskog stanovnitva, tek oformljene radnike klase i prigradskog stanovnitva; dakle nia srednja klasa i radnika klasa i seljatvo koji su sebe prepoznavali u tekstovima koji govore o selu, o tuzi za rodnim krajem, o izgubljenoj ljubavi, kafani,i roacima u tuini[8], a moda jo vie u sve naglaenijim orijentalnim i neparnim ritmovima koji su od kraja sedamdesetih poeli da dominiraju[9]. Tokom osamdesetih u ovoj vrsti popularne muzike sve su zastupljeniji trendovi orijentalizacije, s jedne, i tehnoloke modernizacije, s druge strane. Tako pevaica Lepa Brena uvodi disko-ritmove[10], drugi pevai poinju da eksperimentiu sa

mediteranskim, grkim i turskim zvucima, a peva Halid Muslimovi poinje da koristi distorziranu elektrinu gitaru[11]. Zanimljvio je uoiti da i u pop i rok muzici najbolje prolaze oni koji poinju da koketiraju sa folklornim nasleem poput Bijelog dugmeta. Svi ovi procesi su razumljivo diktirani zahtevima trita koje u skladu sa drutvenom dinamikom trai inovaciju, eksperiment i proirenje zvuka. Dakle, treba uoiti da je upravo zahvajujui trinoj liberalizcaiji dolo do istinske demokratizacije popularne muzike prakse u Jugoslaviji i Srbiji. Veliki delovi elite su nastavili da oajavaju nad ovakvim razvojem i vrhunac tih trendova je uveni Kongres kulturne akcije odran u Kragujevcu 1971.[12] gde su osuene sve kategorije popularne kulture kao ki i und i u skladu sa najradikalnijim prosvetiteljskim nasleem marksizma traila se zabrana stripa, neo-folk muzike i sl. Na elu celog pokreta bila je tadanji sekretar partije u Srbiji Latinka Perovi. Rezultat je bio da se otada stalno pokretala borba protiv kia i unda ali da je liberalizacija kada je jednom zaivela nastavila da diktira svoje zakone. Ovo je bitno shvatiti zbog diskusija koje se oko popularne muzike vode devedesetih godina. Svi trendovi koji su eksplodirali devedesetih, ve su osamdesetih bili prisutni i jaali su u razvoju takozvane neo-folk muzike (dakle i tehnoloke inovacije, i ritmiko ubrzavanje, i sve naglaeniji melizmi i trileri u pevanju, i uvoenje disko ritmova nakon kojih su dole tehno-matrice, i "pozajmljivanje" pesama od Grka i Turaka). Rok-enrol je, s druge strane, iako trino neisplativ, sem u retkim sluajevima, bio nametan od dravnih kua i struktura kao urbana, moderna evropska muzika jer je toj eliti izrazito trebala zapadna legitimizacija. O apsurdnosti cele prie govori to da su dravne kue pomagale i izdavale i pank grupe. No ove grupe su za razliku od engleskih bile potpuno bezopasne jer je to bila igraka bogate dece a ne istinski pokret nezaposlenih i radnike dece kao u Engleskoj. Bilo kako bilo, neo-folk pevai su po pravilu imali viestruko vee tirae i na njima je poivala muzika industrija. * Prouavanje popularne muzike u Srbiji devedesetih je izuzetno zahtevan posao. Svom ovom arenilu i kompleksnosti identiteta koji se ispoljavao u prethodnom periodu pridodalo se mnotvo novih faktora kao to su raspad drave u nizu krvavih ratova, formalna demokratizacija sistema (uvoenje partijskog i to je jo vanije medijskog pluralizma), raspad prethodnog sistema vrednosti i medijske diktature (nekada su u celoj Srbiji postojala svega tri-etiri televizijska kanala: danas ih ima oko 400!?), divlja privatizacija i kriminalizacija drutva itd. Desila su se jo dva procesa koji su od izuzetnog znaaja za razumevanje naeg problema. 1. Zbog poetka ratova i mnotva problema koje je to povlailo, kao i zbog prestanka potrebe za zapadnom legitimizacijom, drava se povukla iz uloge diktatora kulturne politike. Time je rok en rol izgubio dotadanju podrku, a istovremeno je i veliki broj konzumenata te muzike napustio zemlju (mlae, urbano stanovnitvo). Muziki ukus je poelo da diktira golo trite, otvorilo se mnotvo stanica kojima je trebao novi mainstream i on je nastajao po low budget sistemu od svaega to su kompozitori mogli da pokupe. 2. Deava se naizgled paradoksalan proces istovremenog spoljnog zatvaranja i unutranjeg otvaranja muzike scene. Naime od 1992. uvedene su sankcije koje su zatvorile zemlju, onemoguile ljudima da putuju po zapadnom svetu i da preuzimaju kulturne vrednosti u direktnom kontaktu. Meutim, istovremeno poinje nova tehnoloka revolucija (internet, satelitska televizija) i piratska revolucija (budui da je Jugoslavija bila izoptena iz svih ascijacija i organizacija, zahvaljujui tome su njeni graani uivali u diskovima, filmovima, kompjuterskim programima koje su nabavljali ili za dabe ili po simbolinim cenama) to je obine ljude daleko vie pribliilo vrednostima i obrascima zapadne popularne kulture Sva ova dodatna pluralizacija medijskog prostora, zajedno sa novim socijalnim okruenjem diktiranim ratnim uslovima, eskapizmom i poplavom droga, dovela je do dalje demokratizacije muzike scene, dinamizacije ritmova i sniavanja nivoa kvaliteta muzike i tekstova. Trailo se samo neto "divlje, jako, brzo i dotad nevieno". Usled toga su, naravno, preovladali uasno vulgarizovani i prenaglaeni orijentalni ritmovi, spojeni sa tehno-matricama i sve vie prisutnim melizmima i trilerima u pevanju. Na planu imida usled zakona trita nametala se sve vulgarnija golotinja i sve vei ki. Meutim, mora se uoiti da je od poetka devedesetih paralelno postojalo nekoliko anrova: najpre, nastavio je da egzistira klasian neo-folk zasnovan na ritmovima iz centralne Srbije (umadijska dvojka), zatim se formirao poseban anr ratnikog folka zasnovan na nacionalistikim i patriotskim tekstovima i dinarskim napevima; sredinom devedestih na vrhuncu je bio tzv. dens, pravac koji su inile grupe nastale pod uticajem evropskog i hrvatskog tehno-popa (poput 2 Unlimited ili hrvatskih ET) i konano najrazvijeniji je bio tehnofolk koji se takoe ustoliio sredinom devedestih. Naravno, postojali su i drugi oblici kao to je rok, pop, ili dez ali, kao trino neisplativi u tim uslovima, oni su bili potisnuti u underground. Jedino je tehno-industrija sa DJ-evima buknula i Beograd je stvorio najjau tehno-scenu u istonoj Evropi. Svo ovo zanimljivo arenilo, procvat raznih anrova i njihova proliferacija, na alost, nisu inicirali i pokret za ozbiljno prouavanje popularne muzike. Popularna muzika se ne prepoznaje kao posebno podruje istraivanja i u medijskim raspravama se tretira kao deo ukupne muzike pri emu se namee ideja da na nju treba primenjivati kriterijume umetnike odnosno elitne muzike. Etnomuzikolozi i profesionalni, klasino obrazovani muziari uglavnom preziru celo to podruje i o njemu najee govore raznorazni drutveni radnici, istoriari umetnosti i sl. koji evidentno nita o svemu tome ne znaju. Rezultat je dvojak: s jedne strane, ovo podruje je i dalje preputeno sebi, odnosno tritu koje stvara svoje kriterijume i zahvaljujui emu je najvei deo onoga to je proizvedeno devedesetih loeg kvaliteta, ali polako se i to profilie i ve se izdvajaju izvoai i kompozitori koji due traju i rade zanimljvije stvari; s druge strane, analitiari su celo podruje proglasili za Turbofolk (TF) koji je dakle ideoloka odrednica a ne oznaka za muziki anr.[13] Umesto da uu u razueno prouavanje ovog podruja oni su svi zajedno sve to nije navodno urbani rok en rol proglasili za TF i sada se samo vode globalne apstraktne ideoloke borbe o tome ta je to i da li je to dobro ili nije. Na sceni postoje tri stanovita o TF koja emo ukratko prikazati. 1. Stanovite tradicionalista, kulturnih konzervativaca i samoproklamovanih nacionalista, poput kompozitora Zorana Hristia, pojca Pavla Aksentijevia, pevaa Miroslava Ilia, raznih medijskih urednika, poput Nene Kunijevi, koji u svemu tome vide napad islama na srpsku duhovnu tradiciju. Oni smatraju da je komunistika vlast namerno nametala Srbima ove azijatske ritmove i da su orijentalni elementi, po sebi, strani Srbima. Ova suluda i istorijski netana percepcija eli da srpski identitet svede na malo podruje centralne Srbije, umadiju[14]. 2. Stanovite takozvanih globalista ili kosmopolita, uglavnom sainjenih od komunistike elite koja je vladala pre Miloevia. Paradoksalno i oni, iako fundamentalno suprotstavljeni ovim prvima, TF vide kao najveu opasnost po drutvenu kulturu, ali ga smatraju za nacionalistiki produkt kojim je Miloevi namerno unitio rok-en-rol, to je po njima urbana matrica muzike koju bi svi trebalo da sluaju u Srbiji. Dakle i oni smatraju da je u pitanju dravna intervencija ali usmerena u drugom pravcu: dok oni prvi tvrde da je TF-om vlast namerno liavala Srbe nacionalnih obeleja, ovi drugi tvrde da je TF-om vlast vrila nacionalistiku mobilizaciju. U ovu grupu spadaju novinar Petar LukoviKultura vlasti u Srbiji, koji je preuzeo ovu tezu tokom svog boravka u Srbiji, Ivana Kronja, autor knjige Smrtonosni sjaj itd. 3. Konano, u poslednje dve godine pojavilo se i stanovite nove trockistike levice prema kojoj su ovi svi iz prve dve grupe zapravo kulturni rasisti i protofaisti jer im smetaju orijentalni elementi[16]. Prema njima, koji inae smatraju da ne postoje nacionalne kulture, turbo folk je, u stvari, odlian pravac jer je spoj svega i svaega i on je "globalizam" u Srbiji. Ova grupa ljudi okupljena oko Citoka i asopisa Prelom, koja danas vlada velikim delom kulturne politike u Srbiji, predstavlja u saetom obliku ono to je danas vladajua ideoloka paradigma na zapadu prema kojoj u jednom paketu idu i globalizam i ljudska prava i homoseksualna prava pa je i njihovo tumaenje popularne muzike u tom kljuu. Ni oni ne ulaze u analizu samih anrova i sloene muzike prakse ve prihvataju TF kao optu odrednicu i tvrde kako je to sve dobro jer je progresivno, pa je npr. muzika pevaice Dragane Mirkovi odlina jer je ona gay friendly orijentisana[17]. Ovo stanovite jeste pomak u odnosu na prethodna dva jer ne otpisuje po definiciji orijentalne elemente i intuitivno uoava da su u pitanu procesi meanja i interkulturalne komunikacije koji odreuju kretanja i u zapadnoj popularnoj muzici. Meutim ono ini medveu uslugu ovim uvidima (koje su uzgred pokupili od drugih autora bez navoenja izvora) time to ih utapaju u optu ideoloku priu o "globalizmu" i o navodno patrijarhalnoj i zatvorenoj sredini u Srbiji koju treba detabuisati propagiranjem erotike, golotinje itd. Situacija je, naravno, obrnuta jer su u Srbiji devedesetih uniteni svi tabui zajedno sa svim sistemima vrednosti i njih kao i osnovna moralna naela tek treba uspostavljati.

Reim je ak svesno koristio pornografiju i erotska zadovoljstva kao deo opteg konzervativnog konsenzusa. Valja naglasiti da je svim ovim grupama, budui da su proizale iz klasine komunistike levice, strano svako pomiljanje na ulogu trita i liberalizacije a ona je, kao to smo gore pokazali, kljuna za razumevanje popularne muzike u Srbiji. Dakle, zakljuak je da pravi posao na formiranju i prepoznavanju podruja popularne muzike kao zasebnog podruja tek predstoji. Tek nakon toga mogu uslediti ozbiljna ulaenja u analizu pojedinih sfera ovog podruja, njihovih procesa i posebno preporuka za deliminu stimulativnu intervenciju drave u kreiranju kvalitetnije ali isto tako ive i kompleksne autentine popularne muzike. Takoe se mora shvatiti da su orijentalni elementi ne samo integralni i legitimni deo muzikog identiteta Srbije, kao multinacionalne zajednice, ve i samih Srba kao nacije. Dakle, da nije zadatak prognati ih i zabraniti ve nai naina da se izbegne njihovo prenaglaavanje i vulgarizacija. Autor upravo ovakvim tekstovima i svojom prethodnom knjigom pokuava da uini prve pionirske korake u tom pravcu. Mia urkovi Institut za evropske studije, Beograd Originalni nauni rad | UDK: 316.723:7.067.26 scindeks.nb.rs

__________________________
LITERATURA: Golemovi, Dimitrije, Etnomuzikoloki ogledi, XX vek, Beograd, 1997. Gordy, Eric, The Culture of Power in Serbia, Pensylvania Universitz Press, 1999. Green, Lucy, Studying Popular Music: Key Terms, www.multimedia.drake.edu Hristi, Zoran, Godine koje je pojeo turbo-folk, intervju sa Biljanom Mitrinovi, www.reporter.co.yu/rep80/0001s.htm Dimitrijevi, Branislav, Globalni turbo-folk, u NIN, br. 2686. Dvornikovi, Vladimir, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, fototipsko izdanje knjige iz 1935. urkovi, Mia, Diktatura, nacija globalizacija, IES, Beograd 2002. Levy, Claire, Who is the "Other" in the Balkans? Local Ethnic Music as a Different Source of Identities in Bulgaria, u Richard Young,(ed) Music, Popular Culture, Identities, editions Rodopi, "Critical Studies", Amsterdam/New York, 2002. pp, 215-229 Lukovi Petar, Bolja prolost, prizori iz muzikog ivota Jugoslavije 19401989, Mladost, Beograd, 1989. Lukovi Petar, Turbo-folk: zvuna slika srpskih ratnih zloina, www.medijaklub.cg.yu/komentari Kronja, Ivana, Smrtonosni sjaj, Tehnokratija, Beograd, 2000. Kunijevi, Nena, Moneta za potkusurivanje, intervju u magazinu Ekonomist, br.129. Midi, Svebor i Pop-Miti, Darinka, Korov sa marakane, Vreme, br. 655. Prelom, asopis Centra za savremenu umetnost, dosada izalo pet brojeva. Tagg, Philip, Towards a definition of "Music", www.theblackbook.net/acad/tagg/articles Vasiljevi, M. Zorislava, Rat za srpsku muziku pismenost, Prosveta, Beograd, 2000. IDEOLOGICAL AND POLITICAL CONFLICTS ABOUT POPULAR MUSIC IN SERBIA Summary The paper is focused on ideological and political conflicts about popular music in Serbia, as a good example of wrong and confused searching for identity. Basic conflict that author is analysing is about oriental elements (such as asymmetric rhythmic patterns and melismatic singing) and the question if they are legitimate parts of Serbian musical heritage or not. Author is making an analysis of three periods in twentieth century, in which absolutely the same arguments were used, and hes paying special attention to contemporary conflicts, trying to explain why all of the theories are ideologically based. Author is insisting on role market played in development and modernization of popular music in Serbia. The article is ending with some recommendations for better understanding of cultural identity in Serbia, and for recognizing popular music as specific field of interest and research Key words: popular music, turbo-folk, identity, market, oriental elements, ideology. [1] Pokojni premijer Srbije Zoran ini vie puta je isticao da je zapravo prioritet Srbije raskid sa azijskim orijentalnim nasleem. [2] Tako da ovaj sukob zapravo ima i naglaenu klasnu dimenziju o emu e kasnije biti vie rei. [3] O tome pogledati Philip Tagg, Towards a definition of "Music" na www.theblackbook.net/acad/tagg/articles [4] Pejovi, Roksanda, Srednjovekovna muzika, www.rastko.org.yu [5] Klasino obrazovani kompozitori kao Petar Konjovi, Milojevi i Kosta Manojlovi isticali su kako ta prekomerna sekunda (f-gis, fa-sol) nije domaa i traili su ienje narodnih motiva od orijentalne dekorativnosti kao neeg nenacionalnog. Navedeno prema Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, fototipsko izdanje knjige iz1939. str. 395. Dvonikovi je dao veoma zanimljiv etnomuzikoloki materijal I deo knjige od 351.431. predstavlja zanimljiv pregled tadanjih etnomuzikolokih stavova. [6] Navedeno prema Golemovi Dimitrije, Etnomuzikoloki ogledi, XX vek, Beograd, 1997, str.183. [7] Ovaj stav je slikovito opisao Milan Kundera u romanu ala. [8] Paradigmatina je pesma Obrena Pjevovia Devojka iz grada koju je 1972 godine snimio Miroslav Ili i koja je ne bez razloga i dan-danas ostala prva asocijacija na ovog pevaa. U pesmi se opevava nesrena, prevarena ljubav mladia iz nekog sela kraj Morave sa izvesnom devojkom iz grada, nakon koje se vraa svojim sigurnim seoskim izvorima. Ova pesma je savrena metafora cele generacije ljudi iz pasivnih krajeva koji su u velikom socijalistikom projektu modernizacije vie-manje na silu preseljavani u njima neprirodnu, skuenu, varljivu gradsku sredinu eznui sve vreme za irinama, iskrenou i smirenou seoske sredine iz koje su proterani. [9] Peva aban auli prodao najvei broj singlova pesma Doi da ostarimo zajedno u istoriji Jugoslavije. Ovaj singl prodao se u preko milion primeraka! [10] Na primer pesme Duge noge ili Mile voli disko. [11] Na primer u uvenoj pesmi Putuj putuj iz sredine osamdesetih koja se bazira na klasinim gitarskim hard-rok rifovima i ritam i bluz prelazima preko kojih se razliva karakteristino melizmatino pevanje. [12] Pogledati zbirku dokumenta sa ovog kongresa, izdava Republika konferencija SSRNS, 1972, Beograd. [13] Prosto je neverovatno ta se sve trpa pod ovu odrednicu, na primer, stvari koje nemaju nikakve dodirne take izmeu sebe, od ratnikog folka Gede, Brae Baji i Baje malog kninde, preko dens bendova tipa Dak, Fanki Di ili ogani fantastiko do tehno-folk ostvarenja Ivana Gavrilovia, Zorice Brunclik, Jelene Karleue... Dovoljno je meutim presluati svega nekoliko pesama Cece Ranatovi, koja se obino uzima kao najpopularnija "turbo-folk pevaica", iz razliitih perioda da se vidi koliko je razliitih anrova i muzikih oblika ona koristila u svojoj karijeri. Recimo pesma To Miki to sa njenog prvo albuma je klasina neo-folk pesma sa harmonikom i delimino sinkopiranim ritmom; pesma Nije monotonija iz 1995. je veoma zanimljiva meavina moderne popmatrice sa gitarskim rifovima i sa dosta deziranih elemenata, ukljuujui sinkopirane klavijaturske pejzae i dez brejkove i promene ritmova (takozvana kontra), sve do iznenaujue fanki gitare na kraju. Konano poslednji veliki hit 39'2 je uraen u sasvim savremenom tehno-haus maniru. U drugim pesmama imamo ogromnu arolikost ritmova i motiva od grkih, preko latino do trubaa sa juga Srbije. Oigledno je stoga da se pozivanje na turbo-folk moe shvatiti jedino kao izraz kako ideoloke ostraenosti, ? po kojoj se u to gura sve to nije urbani rok en rol, ili elementarnog neznanja ljudi koji o realnoj muzikoj praksi i samoj muzici niti ta znaju, niti ta hoe da znaju. O tome vie u mojoj knjizi Diktatura, nacija, globalizacija, IES, 2002. [14] Njihova taka gledita je identina sa shvatanjima bugarskih neo-konzervativaca. Pogledati lanke bugarske autorke Kler Levi: Levy, Claire, Who is the "Other" in the Balkans? Local Ethnic Music as a Different Source of Identities in Bulgaria, u Richard Young,(ed) Music, Popular Culture, Identities, editions Rodopi, "Critical Studies", Amsterdam/New York, 2002. pp, 215229. i Levy, Claire, La Chalga e la nostra scelta di civilta, prevod iz bugarskog asopisa Kultura 2.2. 2001. [15] Pogledati njegov lanak Turbo-folk: zvuna slika srpskih ratnih zloina, www.medijaklub.cg.yu/komentari. [16] Jedan od autora i promotera ove grupacije, Milan Rakita kae: "Turbo folk nam slui pre svega da raskrinkamo ideoloke mehanizme kontruisanja neega to bi se moglo nazvati svojevrsnim kulturnim rasizmom, pa i urbanim rasizmom koji funkcionie u okviru diskursa Druge Srbije koji je zapravo sainjavao jednu vrstu antipoda Miloevievom reimu..." Videti na www.crossradio.org/web/05_02/prelom.html Napomenimo uzgred da se radi o zanimljivom obraunu na levici budui da je ideoloki i politiki guru Druge Srbije Vojin Dimitrijevi otac Branislava Dimitrijevia koji stoji na elu cele ove prie. [17] Pogledati lanak Branislava Dimitrijevia Globalni turbo-folk u NIN, br.2686. Sauvana Stranice: 1 Idi gore TAMPAJ

 prethodna tema sledea tema

Prebaci se na:

=> Muzike teme

Idi

DS-Natural designed by DzinerStudio Powered by SMF 1.1.11 | SMF 2006-2009, Simple Machines LLC