TENDENCIJE

SVETSKOJ

PRIVREDI

TRGOVINI

Sistem meunarodnih ekonomskih odnosa odrava interese vladajuih ekonomskih snaga u svetskoj privredi. Zasnovan je na meunarodnoj podeli rada koja vue svoje poreklo jo iz doba kolonijalizma. U okviru takvog sistema, razvijene zemlje su posle Drugog svetskog rata ostvarile relativno visoke stope rasta privrede i proirenje spoljne trgovine, dok su zemlje u razvoju sve vie zaostajale u svom razvoju. Privredni jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja postaje ne samo ekonomski problem, ve i jedan od izvora zategnutosti i sukoba u savremenom svetu. Sredinom sedamdesetih godina 20. Veka prosean bruto nacionalni dohodak po stanovniku u razvijenim zemljama je iznosio oko 6400, a u zemljama u razvoju oko 540 $, tj. U srazmeri 12: 1, dok je krajem devedesetih godina ovaj odnos bio 21: 1. Preko 70% svetskog robnog izvoza ostvaruju razvijene zemlje, a ostatak dele zemlje u razvoju i zemlje istone Evrope. Moe da se zakljui da postojei sistem ekonomskih odnosa u svetu ne obezbeuje uslove siromanim i nerazvijenim zemljama da poveaju svoje uee u svetskom nacionalom dohotku i smanje jaz u odnosu na razvijene zemlje. Osnovne tendencije:

zasnovana na meunarodnoj podeli rada (kolonijalizam) Neravnomernost zastupljenosti i korienja resursa Neravnomernost/polarizacija ekonomskog rasta Ubrzavanje stopa rasta, skraivanje vremena da se udvostrui ekonomsko blagostanje Izuzetan rast svetske trgovine ali neravnomernost zastupljenosti Visok znaaj tehnike i tehnologije Primat finansijskih tokova (nekoliko puta vei od tokova robe i usluga) Povezanost, ali i nestabilnost globalne strukture Produbljivanje nejednakosti Nove ekonomske sile (drave, integracije, regioni)

http://studenti.rs/skripte/medunarodni-ekonomski-odnosi-2/

OBLICI MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA Kretanje kapitala van nacionalnih granica utie na meunarodnu diversifikaciju poslovnih aktivnosti, to utie na jaanje konkurentske prednosti i stvaranje globalnog konkurentskog proizvoda. Meunarodno kretanje kapitala utie na privredni rast, promjenu privredne strukture, platni bilans, zaposlenost i privrednu stabilnost pojedinanih zemalja. Iz tog razloga meunarodno kretanje kapitala je jedan od osnovnih generatora i akceleratora globalizacije. U teoriji postoje tri osnovna oblika meunarodnog kretanja kapitala i to:

. Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala 2. Portfolio investicije 3. Direktne strane investicije

. Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala je finansijsko posredovanje u realizaciji finansijskih vikova jednog sektora u finansiranje manjkova drugih sektora. Razvojem privreda i finansijskih trita ekonomski razvijenih zemalja dolazilo je i do diversifikacije metoda i instrumenata finansijskog posredovanja. Poelo se sa klasinim zajmovima, a nastavilo preko pozajmljivanja Jelena Perovid: Meunarodno kretanje kapitala kao generator... EKONOMIJA / ECONOMICS, 2 (2) str. 369-383 (2005) www.rifin.com dugoronog kapitala emitovanjem obveznica. U tom sludaju korporativni sektor, emitovanjem raznih finansijskih instrumenata vri realokaciju finansijskih vikova i manjkova direktno ili uz minimalno posredovanje bankarskog sektora.2 U zemljama u razvoju nije razvijeno finansijsko trite pa je i danas glavni oblik priliva inostranog kapitala zajmovni kapital. U periodu od 96 . do 970. godine, od ukupnog priliva iz inostranstva 66 odsto je bilo u obliku zajmova, a u razdoblju od 97 . do 980. godine, oko 46 odsto 3 Ostatak su inile portfolio investicije i direktne investicije u inostranstvu.

Sa kulminacijom dunike krize u zemljama u razvoju i odlivom kapitala dolazi do sloma ovog oblika meunarodnog kretanja kapitala, mada takva situacija nije konana, jer su danas tendencije poslovnog bankarstva multinacionalnog karaktera i odnose se na meunarodni platni promet, emitovanje obveznica i promet deviza. 2. Razvoj finansijskih trita i finansijskih instrumenata sa sobom nosi rizik, koji investitori pokuavaju diversifikovati dredi u svom portfelju hartije od vrijednosti (HOV). U poslednje vrijeme portfolio investicije se tretiraju kao kupovina HOV, do nivoa koji ne daje pravo kontrole nad subjektima u koje je uloeno, i za njih se najvie zanimaju penzioni fondovi, uzajamni fondovi (mutual fonds) i fondovi zdravstvenog osiguranja. Kod portfolio investicija ne postoji kontrola nad radom preduzeda u inostranstvu, ved se radi o kupovini HOV, koje vlasniku donose rentu u visini kamate na uloeni kapital u HOV. Sa globalizacijom finansijskih trita ovaj oblik meunarodnog kretanja kapitala dobija na znaaju, jer je lake diferencirati rizik u sluaju postojanja vedeg broja trita. Pod ovim investicijama podrazumijeva se meunarodna diversifikacija, to nosi visok stepen valutnog rizika odnosno rizika promjene deviznog kursa. Portfolio investicije, kao nekad atraktivan oblik meunarodnog kretanja kapitala, aktuelan do velike ekonomske krize 30 - tih godina, kada je ak 90 odsto ino kapitala plasirano u ovom obliku, 2 Kova,Oskar( 988),Platni bilans i meunarodne finansije,CESMEKON, Beograd, str.289 3 Block.F(

980) ,Trilaterism and Intercapitalist Conflict in:Trilaterism, the Trilateral Commission and Elite Planning for World Management, Edited by Holly Sklar Sonth and Press, str. 93Jelena Perovid: Meunarodno kretanje kapitala kao generator... 372 EKONOMIJA / ECONOMICS, 2 (2) str. 369-383 (2005) www.rifin.com danas moemo posmatrati na dva naina. Prvi nain je ulaganje u obveznice i HOV koje emituju inostrane vlade ili preduzeda. Na taj nain pozajmljuju se sredstva uz kamatu i ostvaruje se transfer kapitala uz minimum rizika. Drugi nain je ulaganje kapitala u strana preduzeda gdje vlasnik ne uestvuje u njegovoj upotrebi ali uestvuje u podjeli profita. Motiv za portfolio investicijama je mogudnost prinosa na uloeni kapital, imajudi u vidu pozitivnu korelaciju prinosa i rizika. Globalizacijom finansijskih trita i njihovim povezivanjem one dobijaju na znaaju. To je stvorilo mogunost da diversifikacija rizika bude jo veda, jer se kapital moe investirati i u domade i u inostrane papire. Prisustvo na razliitim finansijskim tritima, posredstvom kupovine ino papira, stvara vedu mogunost za diversifikacijom rizika, to ove investicije ini atraktivnim za one investitore koji ele sigurnost svojih ulaganja uz ostvarivanje relativno visokih prinosa. Ovaj proces je intenzivirala pojava transnacionalnih kompanija koja su u cilju smanjenja rizika kupovala HOV lokalnih privrednih subjekata. Portfolio investicije su obino privilegija razvijenih zemalja jer je uslov za njihovo postojanje razvijenost finansijskog trita. U cilju

privlaenja ovakvog oblika kapitala zemlje u razvoju su usmjerile svoje napore ka liberalizaciji spoljno trgovinskih politika, devizne politike i razvoja finansijskih trita. 3. Direktne investicije u inostranstvu prvenstveno se odnose na dugoroan plasman privatnog kapitala u inostranstvo. U globalnom poslovnom okruenju neophodno je povezivanje i saradnja sa inostranim firmama. Direktne investicije u inostranstvu su oblik ulaganja kapitala u preduzede izvan matine zemlje kojim se stie vlasnika kontrola nad tim preduzedem. Do tridesetih godina, kada je svijet zahvatila velika dunika kriza, portfolio investicije su imale 90 odsto ino kapitala. Od tada na svjetsku ekonomsku scenu stupaju direktne investicije u inostranstvu, koje doivljavaju kulminaciju osamdesetih godina, od kada svjetski tokovi rastu godinje prosjeno za 30 odsto, to je ak tri puta vie od rasta svjetskog izvoza. Direktne investicije u inostranstvu su ipak neto vie od meunarodnog kretanja kapitala, s obzirom na elemenat kontrole u preduzedu, i njihova izuzetna dinamika nesumnjivo se pripisuje aktivnostima 373 Jelena Perovid: Meunarodno kretanje kapitala kao generator... EKONOMIJA / ECONOMICS, 2 (2) str. 369-383 (2005) www.rifin.com transnacionalnih kompanija i promjenama u globalnom poslovnom okruenju. Povezivanje sa inostranim firmama na bilo koji nain, vodi proirenju poslovne aktivnosti preduzeda van dravnih granica i to su koraci globalizacije. Oigledno je da su direktne investicije u inostranstvu najsigurniji put ka globalizaciji i najvaniji aspekt u ocjeni dokle je

preduzede stiglo u tom procesu. One doprinose procesu globalizacije i internacionalizacije, pomau u ekonomskom integrisanju zemalja u razvoju u svjetske ekonomske tokove, a njihov znaaj i uloga rastu sa procesima liberalizacije svjetske trgovine. SVJETSKA ISKUSTVA MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA Kina je najbolji primjer kako direktne investicije u inostranstvu mogu da budu ma sa dvije otrice odnosno kako pretjerivanje u davanju povlastica stranim investitorima moe da ugrozi domadu proizvodnju.4 Kina trenutno ima najvede stope privrednog rasta na svijetu i ima najvedi nivo direktnih investicija, pa je 2002. godine prestigla i SAD. Meutim, u Kini se pretjeruje sa povlasticama stranim investitorima i na taj nain diskriminie sopstvena proizvodnja. Ovo de u dugom roku dovesti do raspada domade industrije i Kina de izgubiti mnoge komparativne prednosti koje sada ima. Kina je dostigla dovoljan nivo razvoja, pa sada treba ukidati povlastice stranim investitorima i dovesti ih na nivo domadih preduzeda kako bi se pojaala konkurencija. U suprotnom, previe investicija de unititi Kinu. Dokaz je odnos domadih investicija prema stranim investicijama koji je u ovoj zemlji etiri do pet puta manji od prosjeka zemalja u razvoju. Direktne investicije su dobre za ekonomiju i jedan od najzaslunijih faktora zato je Kina danas na nivou na kom se trenutno nalazi. Jedini problem je da sada treba prilagoditi pravni okvir i pravila igre postojedoj situaciji. Za razliku od SAD i evropskih kljunih investitora, Velike Britanije i Njemake, koje svoj kapital uglavnom plasiraju na relaciji razvijene

4 Huang,Yasheng,(2000), Why is foreign direct investment too much of a good thing for China?, Harvard University Asia Center, February, str.

Jelena Perovid: Meunarodno kretanje kapitala kao generator... 374 EKONOMIJA / ECONOMICS, 2 (2) str. 369-383 (2005) www.rifin.com zemlje - razvijene zemlje (izmeu 60 do 80 odsto), Japan usmjerava svoje direktne investicije prema zemljama u razvoju. U te svrhe koristi oko 60 odsto svog izvoznog investicionog kapitala. Na ovaj nain Japan eli da obezbijedi jeftine sirovine, radnu snagu i da dislocira prljave tehnologije sa svojih podruja, za ta su zemlje u razvoju bile najpovoljnije. U poetku Japan je svoj kapital usmjeravao u grane koje mogu da prue podrku regularnom izvozu japanske robe (distribucija, transport, servis), pa otuda tumaenje da su japanske investicije bile trade-oriented. Ipak, u poslednje vrijeme, Japan je promijenio svoju trade-oriented strategiju, pa su japanske direktne investicije usmjerene ka Evropi, SAD i dinaminim zemljama Azije, i idu u industrijske grane kao to su automobilska industrija i elektronika, s ciljem opsluivanja lokalnog trita. Svojom novom investicionom strategijom Japan eli da u svakoj lanici Trijade izradi regionalno integrisanu mreu afilijacija, koja je nezavisna i samodovoljna. Cilj Japana je da izgradnjom takve mree stekne status insajdera ili prisutnog lana u sva tri kraka -Evropa, SAD i Azija, i tako obezbijedi pristup tritu. http://staro.rifin.com/root/tekstovi/casopis_pdf/ek_ec_477.pdf slajd ekonomske integracije https://www.google.ba/webhp?source=search_app#biw=1366&bih=659&sclient=psyab&q=regionalne+ekonomske%2C+finansijske+i+trgovinske+integracije&oq=regionalne+ekonomske

%2C+finansijske+i+trgovinske+integracije&gs_l=serp.3...79715.101288.1.101901.62.50.2.10.11.0.605 .10221.0j34j9j2j3j2.50.0...0.0...1c.1.17.psyab.C7nOvQLwNk8&pbx=1&bav=on.2,or.r_cp.r_qf.&fp=a84f90f70781ca3d

3 4. Efekti i uspenost ekonomskih integracija U uslovima sve izraenije globalizacije, regionalna i subregionalna saradnja, zasnovana na zajednikim interesima i potrebama regionalnih partnera, dobija sve vie na znaaju. U osnovi ona odraava potrebu da zemlje, sa slinim ili ak istim uslovima razvoja ili problemima u stvarivanju svojih reformskih ciljeva, udrue snage i sredstva u odgovoru na globlne izazove. Ipak, to nije dovoljno za uspenu saradnju ukoliko ne postoji politika volja da se sarauje. U tom kontekstu regionalne ekonomske integracije predstavljaju se, bez obzira na neke njihove nesporne autonomne odrednice, kao sastavni deo procesa globalizacije svetske privrede. Danas je regionalna integracija proces koji obuhvata, ne samo formiranje bezbednosnih saveza i trgovinskih sporazuma, ved utie i na brojne druge oblasti ekonomskog i drutvenog ivota, politike strukture, unutranju bezbednost, zatitu ivotne sredine, kulturu i drugih. To je sloen i viedimenzionalni proces povezivanja koji podrazumeva uspostavljanje veza izmeu drava i nacionalnih administracija, ali i izmeu brojnih drugih drutvenih aktera, kao to su predstavnici poslovnog sveta, politike, civilnog drutva, lokalnih zajednica itd. Regionalizacija i globalizacija predstavljaju se kao komplementarni a ne kao divergentni procesi:3 Prvo, svaka od postojedih regionalnih ekonomskih integracija u svetu je otvoreni a ne hermetizovani organizam, rivalski ali i partnerski orjentisana, sa tenjom da bude to veda, da to vie proiri i pomeri svoje granice, da bude, u krajnjoj liniji, to vie globalizovana. Tako, na 3 Daid, D., Karid, D., Meunarodna ekonomija sa osnovama diplomatije, Delta press, Beograd, 2009. 251 Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. 1, N

2, pp. 246 254. December, 2012 | Prof.dr Duica Karid / Prof.dr Radoje Zeevid / dr Dragomir Karid Ekonomske integracije posledica procesa globalizacije i ekonomskog razvoja primer, Evropska unija pomera svoje granice prema zemljama Istone i Jugoistone Evrope, MERKOSUL nastoji da k sebi privue zemlje na zapadu i severozapadu June Amerike, NAFTA se pragmatino okrede prema itavoj amerikoj hemisferi, ASEAN prema Istonoj i Centralnoj Aziji, itd. Drugo, nijedna od postojedih regionalnih ekonomskih integracija, ma koliko bila velika nije sama sebi dovoljna, nego zavisna od ostatka sveta. Zato su izmeu postojedih regionalnih ekonomskih integracija ved uspostavljeni ili su u fazi uspostavljanja specijalni odnosi ekonomske i druge saradnje, kao, na primer, izmeu MERKOSUL - Evropske Unije ili NAFTA - MERKOSUL i dr. Trede, u toku je i proces meusobnog povezivanja postojedih regionalnih integracija, to jest stvaranja novih mega ekonomskih integracija koje bi se protezale na ire geoekonomske i interregionalne prostore, kao to su, na primer, FTAA, AFTA i dr. etvrto, regionalne ekonomske integracije: (1) podstiu bri protok dobara i usluga, (2) eliminiu granine probleme; (3) obezbeuju slobodnu trgovinu na prostoru ogranienom datom integracijom; (4) ostvaruju ekonomske prednosti vedeg trita (konkurencija, ekonomija obima i pokretljivost faktora proizvodnje); i (5) vre pozitivne direktne i indirektne uticaje i na mnoge druge sfere drutvenog ivota, kao to su kultura, umetnost, obrazovanje i dr. lanice grupacije EFTA spadaju u red drava sa najviim ivotnim standardom u svetu. Tabela 2. EFTA (GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u hiljadama Km2 ) Drava GDP Stanovnitvo GDP per kapita Povrina

1.vajcarska 255,5 7,6 46.300 41,3 2. Norveka 213,6 4,6 34.000 323,8 3. Island 11,4 301.931* 38.000 103.0 4. Lihtentajn 1,8 34.247* 25.000 160,0** Ukupno 482,3 12,8 375,6 * U hiljadama ** Km2 Izvor: The World Factbook, www.cia. gov Zbirni GDP grupacije EFTA, sa tritem od 12,8 miliona stanovnika i povrinom od oko 376 hiljada Km2 , iznosio je 482,3 US$, meren paritetom kupovne modi. 252 Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. 1, N 2, pp. 246 254. December, 2012 | Prof.dr Duica Karid / Prof.dr Radoje Zeevid / dr Dragomir Karid Ekonomske integracije posledica procesa globalizacije i ekonomskog razvoja Tabela 3. CEFTA (GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u hiljadama Km2 ) Drava GDP Stanovnitvo GDP per kapita Povrina 1. Srbija 44,8 10,2 4.400 88,4 2. Hrvatska 60,3 4,5 13.400 56,5 3. BiH 25,3 4,6 5.600 51,1 4. Albanija 20,5 3,6 5.700 28,7 5. Makedonija 16,9 2,1 8.300 25,3 6. Moldavija 9,1 4,3 2.000 33,8

7. Crna Gora 3,4 684,7* 3.800 14,0 Ukupno 180,3 29,9 297,8 *Hiljada Izvor: Isto. Zbirni GDP drava lanica CEFTA iznosio je 180,3 milijardi US$, meren paritetom kupovne modi, sa tritem od oko 30 miliona stanovnika i povrinom blizu 300 hiljada Km 2 . Tabela 4. NAFTA (GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u milionima Km2 ) Drave GDP Stanovnitvo GDP per kapita Povrina 1. SAD 13.130,0 301,1 44.000 9,8 2. Kanada 1.178,0 33,4 35.600 10,0 3. Meksiko 1.149,0 108,7 10.700 2,0 Ukupno 15.457,0 443,2 90.300 21,6 Izvor: Isto. Tabela 5. MERCOSUL (GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u milionima Km2 ) Drava GDP Stanovnitvo GDP per kapita Povrina 1. Brazil 1.655,0 190,0 8.800 8,5 2. Argentina 608,8 40,3 15.200 2,8 3. Paragvaj 31,3 6,7 4.800 407,0* 4. Urugvaj 37,5 3,5 10.900 176,0* Ukupno 2.332,6 240,5 39.700 11.9 Izvor: Isto. 253

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. 1, N 2, pp. 246 254. December, 2012 | Prof.dr Duica Karid / Prof.dr Radoje Zeevid / dr Dragomir Karid Ekonomske integracije posledica procesa globalizacije i ekonomskog razvoja http://www.socioeconomica.net/Radovi1/Radovi2/Dusica_Karic.pdf UBS SKINUTO http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/5_6/UBS-Bankarstvo05-06-2011Milenkovic.pdf