LiBRE 10 Lat

i B R E L
10
broj
Februar
2013.
asopis o slobo dn om so ftveru
Poinje prepakivanje Steam Clienta za ostale GNU/Linux distribucije.
Linuks jezgro 3.8 je dostupano za preuzimanje.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercionalno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
Godinu dana od ideje slobodnog asopisa
28.02.2013. proslavili smo godinu dana od kada je pokrenuta inicijativa za pokretanje jedinog nekomercijalnog asopisa na srpskom jeziku o slobodnom softveru. Inicijativa je pokrenuta na forumu Ubuntu Srbija. Ova ideja je vrlo brzo okupila dovoljan broj istomiljenika koji su imali dovoljno energije da je oblikuju u asopis. Ovom prilikom moramo prvenstveno da se zahvalimo zajednicama Ubuntu Srbije i LUGoNS-a koji su nam od prvog dana dali punu tehniku, moralnu i aktivnu podrku. Bez svih tih ljudi ova ideja bi ostala neostvarena. Poetak nije bio lak. Od ideje do realizacije probnog broja prola su puna dva meseca. Probni broj nije bio sjajan ali je bilo vrlo vano da ponemo. Kvalitet probnog broja je bio u drugom planu, vano je bilo uspostaviti organizaciju i tehnike uslove. Dananji, 10. broj, je dokaz da smo od samog poetka, osnove projekta, postavili na sigurne noge tako da nikakve kadrovske promene mu nisu nakodile. Da bi tako bilo i u budue vrlo je vano da stalno imamo priliv novih lanova redakcije. Konkurs za nove saradnike, volontere, je i dalje otvoren. Sada je glavni akcenat na novim autorima ali i svi ostali profili su dobrodoli. Ovom prilikom ponovo pozivamo sve zainteresovane autore da piu za asopis. lanci treba da budu na temu slobodnog softvera ili FLOSS filozofije uopte. Prihvatljivi su lanci duine od 3000 do 7000 karaktera. Nakon godinu dana smo i dalje zanimljivi itaocima iz zemlje i regiona. Postali smo ono to smo planirali, asopis koji rui barijere i spaja ideju slobodnog softvera u celom regionu. U naem timu ima dosta saradnika iz Republike Srpske, Federacije BiH, Crne Gore Svako od njih je vredan saradnik koji koristi svoje slobodno vreme da ideja o jedinstvenom asopisu nastavi da se iri. U ovom broju Vam donosimo nove vesti iz GNU/Linux sveta, predstavljamo KDE 4.10, Gnome 3 , Zentyal server za mala i srednja preduzea,
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 10
program za 3D vektorsku grafiku Blender, predstavljamo novi Firefox OS i jo dosta zanimljivih tekstova, kako za poetnike tako i za naprednije korisnike. Podrku dajemo svakome ko ima elju da ui i napreduje, na ovim stranicama nai ete dosta korisnog materijala. Pozivamo Vas da i Vi piete i aljete tekstove na dobro poznatu adresu:
libre@lugons.org
Broj: 10 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi VD izvrni urednik i glavni lektor: eljko ari Lektura: Vladimir Popadi Jelena Munan Maja Panajotovi Ajla Pobri Katarina ehi Aleksandar orevi Redakcija: Bojan Bogdanovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Stefan Noini eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Vladimir Cicovi Grafika obrada: Zlatan Vasovi Zoran Lojpur Nikola Raji Dizajn: Mladen eki Dalibor Bogdanovi Milutin Gavrilovi Darko Stani Nikola Nenadi
Do itanja LiBRE! tim
Dejan Maglov Rade Jeki
Mo Slobodnog softvera
Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.com
Februar 2013.
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6
zRam
str. 17
Vesti
Puls slobode
Skup:
The Free and Open source Software Developers European Meeting (FOSDEM)
Kako da?
Mala kola: str. 10
Scribus 1.4 (9. deo)
str. 19
str. 19 U prolom nastavku male kole zavrili smo unos teksta i njegovo formatiranje. Da bi na PDF liio na asopis, nedostaju nam grafiki elementi.
str. 10 str. 12
Akcija: Akcija Ubuntu LoZa Srbije i System 76
Oslobaanje
Dobro doli na slobodnu teritoriju: Slobodni e-mail klijenti Struktura GNU/Linux direktorijuma
str. 24
str. 24 str. 26
Predstavljamo
KDE 4. 1 0
str. 13
str. 13 Pre par nedelja smo bili svedoci objavljivanja nove verzije KDE softverske Slobodni profesionalac kompilacije, 4.10.0. Gnome 3 na Debain Wheezy str. 16 Zentyal: Server za mala i srednja preduzea
str. 32
srt. 32
LiBRE!
broj 10
Internet, mree i komunikacije
Lozinke, kljuevi i ssh str. 34 str. 34
Hardver
Arduino kontroler (2. deo)
str. 50
str. 50
Server
Web Server (5. deo): Laemppp Lighttpd
str. 36
str. 36 str. 38
MIT otkrio novo stanje
materije
str. 54
Sam svoj majstor

Grafika: Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu (6. deo) Vektorska grafika:
Blender
str. 42
LiBRE! prijatelji
str. 42
Programiranje: Git (2. deo) Razvoj
str. 46
Mobilni kutak
Novi Firefox OS
str. 48
str. 48
Februar 2013.
LiBRE! vesti
Ubuntu na tabletima
Koristan link: https://fedoraproject.org/w/index.php?title Predsednik Republike =Features/Cinnamon_as_Default_Desktop Hrvatske prof. dr Ivo Josipovi, primio je predHalfLife i Counter Strike stavnike HrOpen -a i HULK-a. 25. januar Koristan link: Kultni naslovi Half Life 1 http://www.linuxzasve.com/izaslanstvoi Counter Strike 1.6 dohropena-i-hulk-a-na-sastanku-kodstupni su za igranje predsjednika-rh-prof-dr-ive-josipovica putem Steam -a. Korisni linkovi: Ugaeni Getdeb & Playdeb http://steamcommunity.com/games/22141 21. januar 0/announcements/detail/17668037383877 Zvanino je objavljeno 12627 da su Getdeb & Playdeb http://steamcommunity.com/games/22141 projekti posle pada ser- 0/announcements/detail/17668037383912 vera i gubljenja baze 01366 ugaeni ali paketi nisu izgubljeni. Koristan link: XBMC 12.0 http://www.ubuntugeek.com/getdeb29. januar playdeb-discontinue.html XBMC je multimedijalni centar koji je doiveo novo izdanje kodnog imena Mozilla predstavila Firefox OS Frodo. pametni telefon Koristan link: 22. januar http://xbmc.org/natethomas/2013/01/29/x Mozilla je predstavila te- bmc-12-0-frodo/ lefon koji pokree Firefox OS. Telefon je namenjen programerima i bie do- Google & Raspberry Pi 30. januar stupan u toku februara. Google poklanja 15 000 Raspberry Pi Koristan link: https://hacks.mozilla.org/2013/01/announ raunara uenicima u Velikoj Britaniji. Koristan link: cing-the-firefox-os-developer-previewhttp://www.raspberrypi.org/archives/3158 phone/ 21. januar
Fedora i Cinnamon
23. januar
Zagreb Hack Point radionica 30. januar Prva Zagreb Hack Point U Fedora-i razmatraju da radionica e se odrati u se za podrazumevano klubu MAMA u Zagrebu radno okruenje u od 4. do 27. marta. Fedora-i 19 umesto dosadanjeg Gnome 3 ko- Radionice e se odravati dva puta nedeljno u terminima od 17:30 do risti Cinnamon .
LiBRE!
broj 10
20:00 asova. Koristan link: http://zagrebhackpoint.com/pocetakzagreb-hack-point-radionice/
FOSDEM '13 GIMP 2.8.4
5. februar
2-3. februar
sto za upoznavanje, razmenu ideja i saradnju. Odran je i ove godine. Koristan link: https://fosdem.org/2013/
FOSDEM je besplatan dogaaj koji prua open source zajednicama me-
Objavljen je GIMP 2.8.4. Uraeno je dosta ispravki, osveeni su prevodi. Koristan link: http://www.gimp.org/ 5. februar Nova verzija Calligra Suite, Calligra Active i Calligra Office Engine-a je dostupna za preuzi-
Calligra 2.6
Obuka zaposlenih RGZ-a u okviru IGIS projekta 4. februar U prostorijama Republikog geodetskog zavoda KDE 4.10 6. februar u okviru projekta IGIS, KDE zajednica je objaodrana je obuka za vila 4.10 izdanje KDE-a operativni sistem Linux( Plasma radno okrueCentOS Nivo 1. nje, programi i razvojna Koristan link: platforma). http://www.rgz.gov.rs/template1a.asp?Page Koristan link: Name=2013_02_4_01 http://dot.kde.org/2013/02/06/410-releaseplasma-workspaces-applications-andDebian Conference 2013 development-platform 5.februar Objavljeno je da e se Debian Conference 2013 Ubuntu pametni telefoni 6. februar odrati u mestu VauKako prenose mnogi marcus u vajcarskoj od mediji pozivajui se na 11. do 18. avgusta. Wall Street Journal, Mark Koristan link: Shuttleworth je najavio http://debconf13.debconf.org/ da e se u oktobru pojaviti prvi Ubuntu pametni telefoni. Koristan link: http://blogs.wsj.com/cio/2013/02/06/ubunt u-smartphone-shipping-in-october/
Februar 2013.
manje. Koristan link: http://www.calligra.org/news/calligra-2-6released/
LiBRE! vesti
Libre Office 4
7. februar
Xubuntu DVD
Tim koji stoji iza Xubuntu-a je jednoglasno odluio da e od sobom donosi brojna sledee verzije Xubuntu poboljanja. Ovo je prvo dolaziti na DVD-u to e izdanje u seriji 4.0. omoguiti da Gnumeric Koristan link: spreadsheet i GIMP ponovo postanu http://blog.documentfoundation.org/2013/ podrazumevani programi. 02/07/the-document-foundationKoristan link: announces-libreoffice-4-0/ http://xubuntu.org/news/xubuntu-goes1gb-for-raring-gimp-and-gnumeric-areback/ Steam Client 8. februar Zahvaljui najnovijoj li- TeamViewer 8 cenci od sada je mogue 13. februar prepakivanje Steam Izalo je stabilno izdanje Client-a za ostale GNU/ TeamViewer 8 za GNU/ Linux distribucije. Linux. TeamViewer je Koristan link: program za daljinsko http://steamcommunity.com/groups/Steam upravljanje raunarom. ClientBeta#announcements/detail/174879 Koristan link: 0515449094039 https://www.teamviewer.com/en/news/377 -Final-version-8-of-TeamViewer-forLinux-8.0.17147-released.aspx Ubuntu Hour u nikikoj gimnaziji 8. februar Odran je Ubuntu Hour Ubuntu 12.04.2 u sveanoj sali gimnazije 14. februar Stojan Cerovi. PreObjavljena je druga zentaciju su odrali lanadogradnja LTS verzije novi Ubuntu zajednice u Crnoj Gori. Ubuntu-a i njegovih deKoristan link: rivata Kubuntu-a, Eduhttp://www.ubuntu-me.org/site/2013/02 buntu-a, Mythbuntu-a i /09/ubuntu-hour-u-niksickoj-gimnaziji/ Ubuntu Studio-a. Ubuntu dolazi sa mogunou pokretanja na raunarima koji imaju UEFI firmware Linux fondation Secure Boot System sa ukljuenim Secure Boot-om. 8. februar Koristan link: Linuks fondacija je objavila reenje za http://fridge.ubuntu.com/2013/02/14/ubun Secure Boot problem. tu-12-04-2-lts-released/ Koristan link: http://blog.hansenpartnership.com/linuxfoundation-secure-boot-system-released/
The Document Foundation ( TDF) je objavila Libre Office 4 koja sa
13. februar
LiBRE!
Distrowatch
Team Fortress 2
15. februar
Fortress 2, pucaina iz prvog lica, dostupna je za igranje na GNU/ Linuxu putem Steam klijenta. Koristan link: http://www.teamfortress.com/post.p hp?id=9955 Team
Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec februar
Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Ubuntu Mageia PCLinuxOS Debian Fedora openSUSE Arch Manjaro Zorin SolusOS Sabayon CentOS Puppy Snowlinux Lite SparkyLinux Slackware OS4 Chakra Bodhi ROSA Linpus Porteus CrunchBang
Wikipedia na srpskom 10
godina! 16. februar
Najvea enciklopedija na srpskom jeziku, Wikipedia, na dananji dan slavi svoju prvu deceniju postojanja. Koristan link: http://blog.wikimedia.rs/?p=202 Linuks kernel 3.8 19. februar Linuks jezgro 3.8 je dostupan za preuzimanje. Moete ga preuzeti sa zvanine internet prezentacije, http://kernel.org/. Zakrpe su uglavnom vezane za dve arhitekture - tile i x86. Prisutna je i Radeon zakrpa. Koristan link: https://lkml.org/lkml/2013/2/18/476 Ubuntu na tabletima 19. februar Najavljeno je predstavljanja Ubuntu on tablets na Mobile World Congress-u koji e se odrati od 25. do 28. februara u Barseloni, panija. Koristan link: http://www.ubuntu.com/devices/tablet
Februar 2013.
3693> 2087> 2009< 1566< 1547> 1501< 1416= 1163> 983> 809< 807= 736= 728> 722< 721< 685< 661> 649< 618< 618> 577< 571< 569> 547> 544<
Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podatci sa Distrowatcha)
Puls slobode
The Free and Open source Software Developers European Meeting (FOSDEM)
Autor: Jelena Georgijevi Briselu je 02.02.2013. u kampusu Universit libre de Bruxelles ( ULB) otvoren trinaesti Evropski sastanak programera slobodnog i otvorenog koda FOSDEM. FOSDEM je besplatni, nekomercijalni dogaaj organizovan od strane zajednice za zajednicu. Cilj ovakvog okupljanja je da se obezbedi mesto na kojem programeri slobodnog i otvorenog koda mogu meusobno da stupe u kontakt, budu informisani o najnovijim deavanjima, prisustvuju interesantnim razgovorima i prezentacijama o razliitim temama sa
rukovodiocima projekata i lanovima zajednice, te da se promovie razvoj i prednost slobodnog softvera i otvorenog koda kao reenje. Godine 2000, Raphael Bauduin , aktivista linuks pokreta u Belgiji, reio je da organizuje mali sastanak za programere otvorenog koda. Taj sastanak je nazvao Evropski sastanak programera otvorenog koda ( OSDEM). Napravio je mailing listu, malu internet stranicu i proirio vest o dogaaju ljudima oko sebe. Nekoliko nedelja kasnije, mnotvo ljudi je ekalo uzbudljiv dogaaj u Briselu. Pozivi su poslati poznatim osobama u zajednici: Rasterman -u, Fyodor-u, Jeremy-ju Allison -u i drugima. Svi su se odazvali pozivu i OSDEM je bio na putu ka uspehu. Druge godine OSDEM je preimenoLiBRE!
10
FOSDEM 2013.
van u FOSDEM. FOSDEM pokuava da pokrije irok spektar projekata iz slobodnog softvera i otvorenog koda nudei platformu za saradnju u pravom duhu otvorenog koda. Svake godine poetkom februara vie hiljada posetilaca se okupi u ULB Solbosh kampusu. Predavanja i prezentacije odrane su u pronai na stranici: https://fosdem. org/2013/schedule/ a u toku je postavljanje i video materijala, tako da predavanja koja vam se uine interesantnim moete pogledati na http://video.fosdem.org/ . Neka od interesantnih predavanja koja su odrana i koja se mogu pregledati na internetu su: 1. https://fosdem.org/2013/schedule/ event/security_owasp/ 2. https://fosdem.org/2013/schedule/ speaker/simon_bennetts/ 3. https://fosdem.org/2013/schedule/ event/security_keccak/ 4. https://fosdem.org/2013/schedule/ speaker/gilles_van_assche/ 5. https://fosdem.org/2013/schedule/ speaker/joan_daemen/ 6. https://fosdem.org/2013/schedule/ speaker/michael_peeters/ 7. https://fosdem.org/2013/schedule/ event/trends_in_open_source_security 8. https://fosdem.org/2013/schedule/ speaker/florian_weimer/
pet univerzitetskih zgrada, tj. u 24 sale tokom dva dana, izmeu kojih je postojao stalan protok uesnika kongresa. Procenjeno je da je ove godine bilo preko 5000 posetilaca. Mnogi posetioci su se ve sastali u petak, vee pre zvaninog poetka FOSDEM-a, na tradicionalnom Beer Event-u, u poznatom Delirium Caf-u u centru Brisela. Predavanja koja su odrana moete
Februar 2013.
11
Puls slobode
Akcija:
A kcija Ubuntu LoZa Srbij e i System 76
Autor: Bogdanovi Bojan spostavljena je jedna velika i lepa saradnja: Ubuntu lokalna zajednica Srbije je uspostavila saradnju sa renomiranom svetskom kompanijom System 76. System 76 je poznati proizvoa izuzetno kvalitetnih prenosnih i stonih raunara i serverskih reenja, na kojima je podrazumevano instaliran Ubuntu operativni sistem. Njihovi raunari se sklapaju od briljivo biranih komponenti i materijala kako bi zadovoljili stroge kriterijume kvaliteta i obezbedili odline performanse. System 76 je Ubuntu srebrni partner i Intel platinum partner.
sa Ubuntu znakom, kao i male nalepnice za super tastere na tastaturi.
Pored svog proizvodnog asortimana, kompanija System 76 svesrdno podrava promociju Ubuntu operativnog sistema preko projekata. U naem sluaju, u pitanju je besplatno slanje Ubuntu nalepnica. Ubuntu lokalna zajednica Srbije nalazi se na listi njihovih partnera u ovoj akciji, koja omoguava da na lak i brz nain besplatno dobijete kvalitetne nalepnice
Vie informacija o ovoj akciji, kao i o nainu kako moete dobiti besplatne nalepnice, moete nai na sledeoj stranici: http://www.ubuntu-rs.org/akcija-ubuntuloze-srbije-i-system-76/ a zvanian spisak partnera moete pogledati na stanici kompanije: https://www.system76.com/community/sti ckers . Naravno, vie o kompaniji System 76 moete proitati na njihovoj matinoj stranici: https://www.system76.com/ .
12
LiBRE!
Predstavljamo
KDE 4. 1 0
P
Autor: Petar Milojevi re par nedelja smo bili svedoci objavljivanja nove verzije KDE softverske kompilacije, 4.10.0. Davno pre toga su se mogla uti nagaanja o tome da li e sledea verzija KDE-a biti 5.0 ili 4.10 i ini mi se da je veina verovala u prvu pretpostavku ali su nas programeri koji rade na razvoju KDE-a brzo razuverili. Bilo kako bilo, verzija je samo broj a mnogo bitnije je ono ta ona donosi. Verzija 4.10.0 je donela dovoljno novina. Najvie promena doneo je Nepomuk indekser datoteka a samim tim i zavreuje najvie panje. Rad ovog indeksera je podeljen u dva dela. Prvi se odnosi na osnovno indeksiFebruar 2013.
ranje a drugi na puno indeksiranje datoteka. Osnovno indeksiranje brzo indeksira osnovne informacije o datoteci kao to su ime i MIME tip (engl. mimetype - http://en.wikipedia.org/wiki/MIME_type). Drugi red, koji se aktivira samo kad korisnik nije aktivan, daje potpunu informaciju o datoteci. Jedna od prednosti ovakve nove arhitekture indeksiranja je ta to su MIME tipovi su veoma vaan deo. Svi prikljuci (engl. plugins) za indeksiranje datoteka koriste MIME tipove za identifikaciju tipa datoteka koje indeksiraju. Ovime je omogueno korisnicima da vre kontrolu tipova datoteka koje su indeksirane. Izvorni kod vie nije indeksiran podrazumevano. Uobiajene stvari, kao to su audio i video materijal, jesu. Druga bitna novina u ovoj oblasti je potpuno udaljavanje od Strigi-a. Ranije je Strigi dovodio do problema, tako da je sa ovim izdanjem KDE softverske kompilacije odlueno da se napravi distanca u
13
Predstavljamo
odnosu na isti. Prihvaeno je novo reenje koje se zasniva iskljuivo na datotekama a ne na tokovima podataka, kao to je ranije bio sluaj. Ovo reenje koristi direktno Nepomuk i KDE, tako da integraciju ini jednostavnijom. to se tie I/O dela ( KIOSlave) tu je stvar podignuta na potpuno novi nivo. Nepomuk search alat za pretraivanje, koji je mogao inicijalno da prikazuje, kako podatke koji se odnose na datoteku, tako i one druge. Sada, nakon optimizacije, ne prikazuje bilo koje rezultate koji nemaju jedinstvenu adresu ( URL). Ovo, u sadejstvu sa drugim optimizacijama, rezultuje prikazivanjem hiljade rezultata u sekundi. Kada je u pitanju oznaavanje (engl. tagging) a u vezi sa I/O delom, on nam omoguava jednostavno upravljanje Nepomuk oznakama, pregledanje datoteka koje se zasnivaju na razliitim oznakama koje sadre. Poboljanja su postignuta i u oblasti rukovanja prenosnih ureaja, Nepomuk istaa i tako dalje. Ne treba izostaviti ni nadogradnju widgeta novim koji su izgraeni Qt Quick-om (engl. Qt Quick application framework). Posledica toga jesu znatna poboljanja u ponaanju, stabilnosti, jednostavnosti korienja i drugim performansama. Novi zakljuava ekrana (engl. Screen locker), koji se zasniva na QML-u (koji je deo Qt Quick strukture programa), ini radni prostor sigurnijim. U vezi sa ovim, widget sa zadacima je dobio neka korisna auriranja glatkiji izgled grupa prozora. Poboljanja postoje i u sistemu obavetenja i delom u oblasti upravljanja napajanjem. Sada postoji potpuna podrka za ekrane visoke rezolucije a nova Air tema daje
Plasma radnom prostoru istiji izgled.
Zahvaljujui K-win-ovoj Get Hot New Stuff ( GHNS) integraciji, dostupni su novi efekti
i skripte. Jedan od novih efekata se odnosi na animaciju promene stanja prozora, u smislu maksimizovanja prozora i vraanja u preanje stanje. K-win sada detektuje neke virtuelne maine i omoguava OpenGL komponovanje, ako je to mogue.
Vlasniki AMD upravljaki programi sada imaju OpenGL 2 podrku. Novi KDE-ov appmenu: ( http://gnumdk.blogspot.com/2012/11/app menu-support-in-kde-410.html) omoguava zajedniki izbornik za vie programa pokrenutih istovremeno. Mogue ga je sakriti a pojavljivao bi se kad mia dovedemo na vrh ekrana. Takoe, moe se smestiti i u dekoraciju prozora gde bi se pokretao klikom na odreeno dugme.
LiBRE!
14
KDE 4.10
Tu je i novi Upravnik tampanjem (engl. print manager). Poboljani su postavljanje, odravanje i kontrola poslova. Takoe, Plasma widget prikazuje dostupne tampae i nudi pristup i kontrolu nad poslovima koji su na redu. Novi arobnjak automatski bira odgovarajue upravljake ni Gwenview koji je dobio podrku za Aktivnosti (engl. Activities). Jasno je da ne moemo nabrojati sve nove i poboljane karakteristike ovog izvanrednog radnog okruenja ali je takoe jasno da se na razvoju i unapreivanju istog veoma aktivno radi. Svaka nova verzija nam donosi niz poboljanja u odnosu na koja, kako simpatizeri tako i oni koji to nisu, ne mogu ostati ravnoduni. Ovom prilikom se zahvalju-
programe i kontrolne postavke na prepoznatom ureaju. KDE-ov upravnik datotekama, Dolphin, pretrpeo je mnoge ispravke, poboljanja i dobio nove karakteristike. Prebacivanje datoteka na telefon i sa telefona ili drugog mobilnog ureaja je sada jednostavnije, sa podrkom za MTP ureaje, koji se prikazuju u panelu Places. Sada moemo menjati veliinu ikonica u panelu. Uitavanje direktorijuma sa i bez pregleda (engl. preview) je sada mnogo bre i zahteva manje memorije dok koristi sva procesorska jezgra kako bi itav proces bio to bri. I drugi programi su doiveli odreena poboljanja, kao to su Kate napredni ureiva teksta, Konsole koja, izmeu ostalog, sada zahteva pritiskanje CTRL tastera prilikom prevlaenja teksta. Ne smemo zaboraviti ni Okular, Kontact kao
Februar 2013.
jemo svima koji su doprineli da KDE danas izgleda ovako. Stvorili su najmodernije, najfunkcionalnije i najkompletnije radno okruenje. Znamo da ovde nije kraj i veoma se radujemo sledeim novotarijama koje e nam rad u KDE-u uiniti zanimljivijim i jednostavnijim a uz to i vizuelno lepim. Kudos! IZVORI: - http://www.kde.org/announcements/ 4.10/plasma.php - http://vhanda.in/blog/2013/01/whatnew-with-nepomuk-4-10 - http://www.kde.org/announcements/ 4.10/applications.php
15
Predstavljamo
Gnome 3 na Debain Wheezy
Autor: Milutin Gavrilovi elimo da Vam predstavimo Gnome 3 okruenje pokrenuto na Debain Wheezy ( testing verzija). Gnome 3 donosi ozbiljne promene, kako unutra tako i spolja. Iz korisnikog ugla najvanija promena je GNOME Shell, potpuno drugaija organizacija radne povrine i manipulacije prozorima. Uz Gnome 3 dolazi i GTK 3 , nova verzija toolkita na kojem je Gnome izgraen. GNOME Shell, kao novina u Gnome-u je potpuno nov aspekt kada je desktop u pitanju. Neto nalik plazmi u KDE okruenju. Sve to ste do sada znali o Gnome 2 okruenju i sve na ta ste navikli slobodno zaboravite, jer tu je nova generacija okruenja. Zanimljiva alatka za tweak-ovanje Gnome 3 okruenja je gnome-tweak-tool kojom lako moete prilagoditi okruenje Vaim potrebama. Dosta je dobro prilagoen hardverskim zahtevima, zapravo ima veu podrku i bolju integraciju sa hardverskim reenjima. Zanimljiva stvar, takoe, je kompatibilnost sa mrenim ureajima. Bilo koji telefon sa Androidom (testirano) moe lako bez podeavanja biti odmah prepoznat kao AP - sve to treba da ukljuite je opcija USB tethering i ureaj postaje PLUG-AND-PLAY. Kao autor ovog teksta, ne znam mnogo u vezi sa Gnome 3 okruenjem, osim da ga podesim. Testirao sam ga na vie raunara i dobro radi, bez greke, kao da vozite neku premium marku automobila. Lake je od Gnome 2 okruenja 30% 40%, bar u ovom sluaju.
Slika 1
Slika 2 Na slici 1 moete videti neke od

LiBRE!
16
zRAM
performansi neophodnih UI, UX, WEB dizajnerima i razvojnim timovima, kao i pojedincu sklonom eksperimentima. Za ljubitelje Gimpa dolazi nova verzija 2.8 sa single window modom i sa nekim dodatim alatkama i preicama. I naravno virtuelizacija. Bez problema podie bilo koji OS. Za ljubitelje kunih servera, jedno iznenaenje - virtuelizacija kao i ceo serverski set rade bez ikakvih problema. Novije su verzije i kompatibilne su. Novina je brzina i koliina memorije koja odlazi prilikom virtuelizacije i komunikacije raunara u virtuelnim mreama. Radna memorija je bar 30% smanjena u odnosu na stable verziju Debian-a ( Squeeze).
zRam
Autor: Nikola Nenadi Ram je eksperimentalni modul dodat u verziji linuks kernela 3.8-rc1 . Modul je pre svega namenjen starijim raunarima ali nalazi veliku primenu i danas na polju prenosnih ureaja i mobilnih telefona. O emu se ovde radi? zRam modul kompresuje blokove u radnoj memoriji koji se ne koriste, odakle ih smeta nazad u radnu memoriju. Na taj nain izbegava smetanje paging blokova na tvrdi disk. Poto je radna memorija daleko bra od one na tvrdom disku, primetiete poveanje performansi. zRam e raditi sve dok se radna memorija ne napuni a kasnije modul se nee paliti a podaci e se nadalje prebacivati na swap disk, kao pri standardnom paging procesu. Moda vam zvui udno da neto kompresujete, snimate, pa zatim dekompresujete i da time dobijate veu brzinu od jednostavnog kopiranja i preuzimanja sa tvrdog diska. Testovi su pokazali upravo to. Kombinacija brzine procesora i radne memorije daje bolje rezultate nego jednostavno kopiranje paging blokova na tvrdi disk. Ako ovo primenite na starijim ureajima srednje klase sa 512 MB radne memorije, sa dobro podeenom swap particijom ( swap bi po nepisanom pravilu trebalo da bude dva puta vei od koliine radne memorije), dobiete znaajno poboljanje
Slika 3 Za fino podeavanje pogledajte skriptu na adresi: http://webserveri.info/?q=gnome3-setup
Februar 2013.
17
Predstavljamo
performansi. Korisniku je ostavljeno da izabere koliko procenata radne memorije zRam moe da koristi. Blokovi se kompresuju pomou LZO library koji je implementiran u linuxkernel. Karakteriu ga sledee osobine: - kompresija je uporediva sa DEFLATE kompresijom (koristi kombinaciju LZ77 algoritma i Huffmanovo kodiranje, osmiljeno davne 1951. godine, - veoma brza dekompresija, - zahteva dodatni buffer pri kompresiji (8 KB do 64 KB), zavisno od nivoa kompresije - ne zahteva dodatnu memoriju pri dekompresovanju (potreban je samo izlaz i buffer) - doputa korisniku da balansira izmeu
nivoa i brzine kompresije a da ne utie na brzinu dekompresije. Imajte na umu da je modul jo u fazi razvoja, te da e se stvarna funkcionalnost postii tek kada modul dobije zvanino mesto u kernel-tree. Izvorni kod projekta moete da pronaete na: http://lxr.hpcs.cs.tsukuba.ac.jp/#linux/driv ers/staging/zram . Tu moete nai i uputstvo kako da isprobate ovaj eksperimentalni modul na svom raunaru. Postoji jo jedan slian modul, zvani rapiddisk, koji radi istu stvar. Na vama je da odluite koji ete izabrati.
18
LiBRE!
Mala kola: Scribus 1.4 - (9. deo)
Kako da?
Grafiki elementi
U
Autor: Dejan Maglov prolom nastavku male kole zavrili smo unos teksta i njegovo formatiranje. Da bi na PDF liio na asopis, nedostaju nam grafiki elementi. Pod ovim podrazumevamo: 1. Uvoz vektorske grafike (tabele i vektorske ilustracije) 2. Uvoz rasterske grafike (ilustracije u bilo kom rasterskom formatu) 3. Crtanje vektorskih elemenata direktno u Scribus-u (predefinisani prosti oblici, poligoni, tabele i linije)
Uvoz vektorske grafike
Poinjemo od vektorske grafike. Ovo je grafika koja je prirodna za Scribus. Sam Scribus je program za 2D vektorsku grafiku zbog toga, bez mnogo problema, prepoznaje obini SVG, EPS, PS, ODG, SXD, SCE od slobodnih formata. Sa malo vie problema prepoznaje i neke vlasnike formate AI, PICT, WMF. Scribus prepoznaje i Inkscape SVG ali nepotpuno za neke specifine Inkscape elemente ( blur, transparency, na primer). Ovo je jedan od problema u FLOSS svetu. Previe esto se deava da programeri na pojedinim open source
Februar 2013.
19
Kako da?
projektima u nastojanju da svom proizvodu obezbede to vie funkcionalnosti odstupaju od usvojenih standarda. Inkscape je na primer odstupio od opte prihvaenog SVG formata. Ovo je Inkscape-u donelo par novih mogunosti ali umanjuje njegovu saradnju sa Scribus-om. Dizajner koji misli da objavljuje svoje radove uraene u Inkscape-u ili e morati da se odrekne tih nestandardnih mogunosti Inkscape-a ili e morati da ih izvozi u PNG i tek tako u rasterskom obliku da objavljuje u Scribus-u. Vektorska grafika je nezamenljiva u sluajevima malih slika (suvie malo da bi u rasterskom obliku bile dovoljno otre), logotipa (moraju da budu precizni). Druga upotreba vektorske grafike nema direktne veze sa grafikom. Zapravo se radi o tabelama. Tabele mogu da se crtaju direktno u Scribus-u ali je to vrlo naporan posao. Naime, alat koji je namenjen za crtanje tabela zapravo pravi potreban broj elija koje su, u stvari, tekst okviri. Koliko elija toliko tekst okvira koje se ne mogu istovremeno obraivati. Lako se dogodi da se ti tekst okviri ispomeraju i onda ta tabela izgleda mnogo neuredno. Zato je bolje tabelu crtati u nekom drugom programu i na kraju je samo uvesti u Scribus kao vektor. Na primer, nacrtate tabelu u LibreOffice Calk-u tampate u PS datoteku a zatim PS datoteku uvezete u Scribus. Za uvoz vektorske grafike u Scribus je zaduen File Import Get Vector File Nakon odabira datoteke potrebno je samo kliknuti na eljenu poziciju na listu gde elimo da se vektor pojavi. Ako se vektorski crte sastoji od vie elemenata, oni e biti grupisani u jednu sliku i pojavie se u originalnoj veliini. Na nama je samo da ga selektujemo i pomou kontrolnih taaka u uglovima slike da ga smanjujemo ili poveavamo po elji i bez gubitaka u kvalitetu.
Slika 1: Vektorska sliica sa kontrolnim takama za promenu veliine Naknadno, uvezeni vektor moe i da se ureuje. Potrebno je samo razgrupisati elemente vektora ( CTRL+SHIFT+G) i onda svaki element moemo posebno da ureujemo, kao na primer da izmenimo tekst u tabeli, mada to moe da bude teak zadatak ako je svako slovo pretvoreno u objekat, to vektorski formati vrlo esto ine. Pretvaranje slova u objekat je obavezno za tampu ali vrlo nezgodno za naknadne ispravke. Preicom ( CTRL+G) se na kraju obrade ponovo grupiu delovi vektora u jedinstvenu celinu. Svi objekti u Scribus-u se na jednak nain uklapaju u ve postavljeni tekst.
LiBRE!
20
Mala kola: Scribus 1.4

Naime, nije neophodno sklanjati tekst ispod nekog drugog objekta Scribus-a, vektora, okvira slike, prostih oblika, poligona ili nekog drugog tekst okvira. Dovoljno je samo pozicionirati taj objekat i pomou Properties prozora ( F3 ) narediti da se tekst pomeri ispod tog elementa na ve objanjen nain u prolom broju (LiBRE! #9). Tada smo pravili mesto za naslov (to jest za tekst okvir za naslov). To smo radili pomou podsekcije Shape, Properties prozora. Podsekcija Shape se koristi i za sve ostale pojedinane objekte u Scribus-u kao to su okvir slike, prosti oblici, poligoni. Kod grupisanih oblika za istu svrhu slui Group podsekcija. praktikujemo da budu u istom sloju sa tekstom. Tako je lake tano pozicionirati ilustracije bez prelaska u drugi sloj. Napomena: U sluaju da su u istom sloju tekst i ilustracije mora se paziti da se nehotino ne pomeri slika sa zadate pozicije. Da bi se obezbedila njena pozicija i veliina treba koristiti zakljuavanje. CTRL+L ( Is Locked) obezbeuje zaljuavanje pozicije a CTRL+SHIFT+L ( Size is Locked) zakljuava dimenzije ilustracije. Sa istim preicama na tastaturi se i otkljuavaju objekti.
Uvoz rasterske grafike
Slika 2: Group podsekcija Properties Prozora i editovanje konturnih linija Podsetiemo jo jednom da grafiki elementi ne moraju da budu na istom sloju ( layer) kao i tekst. Ukoliko ilustracije treba da imaju fiksnu poziciju i ne zavise od samog teksta, bolje je da budu na posebnom sloju koji mora biti iznad sloja teksta da bi uklanjanje teksta ispod ilustracija radilo. Poto u naem asopisu ilustracije zavise od teksta, mi
Februar 2013.
Da bi obezbedili da ovaj element ima vektorske osobine, Scribus-ovi dizajneri su obezbedili kontejner za rasterske slike ba kao to su to uradili sa tekstom. U sluaju teksta to je tekst okvir a za uvoz rasterske grafike koristimo okvire za slike (preica na tastaturi I ili odabirom Image Frame sa linije alata). Smetanjem okvira na stranicu se uva prostor za sliku koju elimo da uvezemo na isti nain na koji to ini tekst okvir sa tekstom. Ilustraciju lako ubacujemo u kreirani okvir za sliku levim klikom na njega i biranjem naredbe Get image ili jo jednostavnije sa CTRL+I. Nakon ove naredbe otvorie se dijalog za izbor eljene datoteke ilustracije. Napomena: Bez obzira da li je priprema namenjena za internet stranicu, PDF asopis ili za tampanu verziju, treba voditi rauna o rezoluciji rasterske slike koja se uvozi u Scribus. Rezolucija ili, drugim
21
Kako da?
reima, gustina taaka jako utie na kvalitet ilustracija. Ilustracija ija gustina padne ispod 150 taaka po inu ( DPI) bie vidljivo zamuena (reckavih ivica). Zato treba birati ilustracije iji original ima dobru otrinu i poveati mu gustinu taaka na barem 300 DPI. Prilikom promene veliine ilustracije u samom Scribus-u menjae se ta gustina (smanjivanjem slike, raste DPI i obrnuto) i zato treba voditi rauna da prilikom poveanja originala slike DPI ne padne ispod 150. Izabrana rasterska slika se pojavljuje u okviru slike. Za njeno ureivanje je zaduena Properties podsekcija Image. Ova podsekcija je zaduena za pozicioniranje i podeavanje veliine rasterske grafike unutar okvira slike. Vrlo je korisna i automatika koja je tu pridruena koja obezbeuje popunjavanje okvira slike ( Scale to Frame Size). Kada se izabere ova mogunost, ilustracija se skalira na maksimalnu moguu veliinu odreenu okvirom slike. Dodatno moe da se izabere ouvanje proporcionalnosti originala slike po irini i visini ili bez ouvanja te proporcionalnosti. Jednom kada odaberemo Scale to Frame Size, moemo runo podeavati veliinu okvira a to e biti propraeno promenom veliine slike u njemu. Na isti nain, pomou Shape podsekcije prozora Properties, emo napraviti mesta u tekstu za uvezenu sliku. Kod slika je veoma korisno tu koristiti Use Contour Line. Ureivanjem konturne linije moete uokviriti sliku tako da tekst prati taj okvir a ne pravougaoni okvir slike. Da podsetimo da se upravo u ovoj sekciji i otvara dijalog za ureivanje konturne linije klikom na dugme Edit
Slika 3: Shape podsekcija Properties sa dugmetom Edit i Round Corners dijalogom za definisanje zaobljivanja uglova Okvir slike kao i svi ostali elementi se mogu ureivati. Mogu se zaobliti uglovi ( Properties Shape Round Corners), moe se u potpunosti menjati oblik okvira ( Properties Shape Edit ), menjati mu osnovnu boju popune i okvirne linije ( Properties Colors), menjati vrstu okvirne linije i debljinu ( Properties Line)
Crtanje vektorskih elemenata
Kao to smo i rekli, Scribus je program za 2D vektorsku grafiku i moe se direktno crtati u njemu. Daleko od toga da on ima mogunost crtanja kao Inkscape ali za neto jednostavnije kao to su blok dijagrami ili neto slino, vrlo je upotrebljiv. Kao pomo nudi galerije jednostavnih oblika ( Insert Shape), galerije pravilnih poligona ( Insert Poligon) i alat za crtanje linija ( Insert Line). Sve ranije osobine i naini ureivanja
LiBRE!
22
Mala kola: Scribus 1.4

ostalih Scribus objekata vae i za jednostavne oblike i poligone. Mi najvie koristimo ove elemente kao pozadine za tekst kako bismo istakli neku napomenu ili terminalski tekst. Tako smo i mogunost crtanja iskoristili za crtanje naslovne strane, pa je naslovna strana kombinacija tekst okvira, okvira slike i poligona. Osim rasterskih slika, svi ostali elementi su nacrtani direktno u Scribus-u.
Za kraj epizode
Svi elementi u Scribus-u funkcioniu na jednak nain. Jedni su namenjeni za rezervisanje prostora za tekst, drugi opet za rezervisanje prostora za rastersku grafiku ali uvek funkcioniu isto i ureuju se jednako. ak je jednom okviru mogue u svakom trenutku promeniti namenu. Tekst okvir moe da se pretvori u okvir slike ili poligon u tekst okvir i sve ostale kombinacije. Za to je zaduen Item Convert to iz padajueg menija. Ovo omoguava laku prepravku uraenog i mnogo razliitih kombinacija da se dobije eljeni rezultat.
Slika 4: Padajui meni Item i naredba

Convert To
Sad je na asopis ve 95% spreman za izdavanje. Ostalo je samo da u njega ukljuimo malo interaktivnosti (unutranje i spoljanje veze) i da to sve lepo spakujemo u PDF ali o tome emo sledei put. Nastavie se
Februar 2013.
23
Dobro doli na slobodnu teritoriju - (6. deo)
Oslobaanje
Slobodni -mail klij enti

Autor: Dalibor Bogdanovi
Mozilla Thunderbird
Slika 1 : Mozilla Thunderbird vreme kada web programi za rad sa elektronskom potom preuzimaju primat od desktop varijanti ( Gmail, Yahoo, Hotmail), jo uvek se dosta korisnika oslanja na programe za rad sa elektronskom potom a jedan od najpopularnijih e-mail klijenata je Mozilla Thunderbird. Veoma je rasprostranjen kako na MS Windows platformi tako i na slobodnim operativnim sistemima kao alternativa za Outlook Express. Pri prvom pokretanju programa odmah se primeuje njegova brzina,
korisniki interfejs, meniji i opcije koji su pojednostavljeni do krajnjih granica. Prelazak na Thunderbird sa nekog drugog klijenta je brz i bezbolan modul za migraciju postavki i poruka iz Outlook-a i Outlook Express-a radi odlino a ni sa drugim programima nema veih problema tokom migracije podataka. Podeavanje naloga odvija se odvojeno za POP i SMTP protokole, odnosno IMAP, pri emu svaki nalog moe da ima sopstveni i zajedniki direktorijum za smetanje novih poruka. Thunderbird ima unapred podeenu, podrazumevanu podrku za rad sa Gmail-om (preko POP3 protokola), RSS porukama i News grupama. Pitanje bezbednosti je ovde stavljeno na posebno mesto. Pored uobiajenog spam filtera, postoji i anti-phishing filter, koji korisnika titi od poruka u kojima se nalaze linkovi ka problematinim web internet stranicama. Raznim podeavanjima, program moemo potpuno prilagoditi svojim potrebama a pomou raznih dodataka moemo proiriti njegovu funkcionalnost. Program se nalazi u programskim
LiBRE!
24
Dobro doli na slobodnu teritoriju

skladitima svih slobodnih operativnih sistema a vie informacija moete dobiti na zvaninoj stranici: http://www.mozilla.org/enUS/thunderbird/. 4. podrava pomou dodatka funkciju RSS itaa; 5. podrava rad sa vie naloga elektronske pote. Pomou raznih dodataka funkcionalnost ovog programa se moe dodatno proiriti. Nalazi se u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema a vie informacija moete dobiti na zvaninoj stranici, http://projects.gnome.org/evolution/in dex.shtml.
Evolution
Kontact
Slika 2: Evolution Jedan od najrasprostranjenijih e-mail klijenata na slobodnim operativnim sistemima koji podrazumevano dolazi uz Gnome radno okruenje i koji predstavlja alternativu Outlook-u je Evolution . U sebi ima integrisanu elektronsku potu, kalendar, kontakte, kao i mnoge druge stvari koje e nam olakati svakodnevni posao. Neke njegove karakteristike su: 1. podrka za POP, IMAP i SMTP protokole; 2. od sigurnosnih opcija sadri SSL, TLS i STARTTLS; 3. poseduje e-mail filtere, kao i automatsko prepoznavanje neeljene ( Spam ) elektronske pote;
Februar 2013.
Slika 3 : Kontact Jo jedan e-mail klijent, koji dolazi podrazumevano uz KDE radno okruenje i alternativa je za Outlook, klijent je pod nazivom Kontact. U sebi ima integrisane sledee programe: 1. Agregator - za itanje omiljenih vesti sa web internet stranica; 2. KAdressBook - za organizovanje kontakata;
25
Oslobaanje
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
KJots - za organizovanje beleaka; Kmail - za rad sa elektronskom KNode - za itanje vesti; KNotes - za lepljenje beleaka na KOrganizer - sadri kalendar za
Kmail
potom;
radni ekran; organizovanje dogaaja; KTimeTracker - za praenje nekog deavanja; Summary - za organizovanje radnog vremena. Za rad sa elektronskom potom ovaj program podrava IMAP, IMAP IDLE, dIMAP, POP3 i SMTP protokole. Sadri razne filtere, kao i automatsku detekciju neeljene elektronske pote. Pomou raznih dodataka moe se proiriti funkcionalnost ovog programa. Nalazi se u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema a vie informacija moete dobiti na zvaninoj stranici, http://userbase.kde.org/Kontact.
Godinu dana
iBRE! L
26
asopiso slobodnom softveru
Slika 4: Kmail E-mail klijent pod nazivom Kmail dolazi u paketu sa programom Kontact ali moe funkcionisati kao samostalni program i alternativa je za Outlook Express. Dolazi podrazumevano uz KDE radno okruenje. Neke od osnovnih karakteristika programa su: 1. podrava standardne protokole IMAP, POP3 i SMTP; 2. od sigurnosnih opcija tu su SSL i TLS; 3. ima ugraenu proveru napisanog teksta; 4. poseduje opciju itanja i pisanja HTLM mail-ova; 5. ima ugraenu funkciju automatskog detektovanja neeljene elektronske pote; 6. sadri razne filtere za elektronsku potu. Veoma je brz, meniji i celokupni korisniki interfejs su veoma jednostavno organizovani, tako da e
LiBRE!
Dobro doli na slobodnu teritoriju

se i oni manje iskusni korisnici veoma lako privii na rad u ovom programu. Nalazi se u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema a vie informacija moete dobiti na zvaninoj stranici: http://userbase.kde.org/KMail . radu. Neke od osnovnih karakteristika programa su: 1. rad sa vie naloga elektronske pote; 2. poseduje razne filtere; 3. podrava POP3 , SMTP i IMAP 4rev1 protokole; 4. poseduje poseban deo za kontakte; 5. automatska detekcija neeljene Claws-mail elektronske pote; 6. poruke se iz njega mogu direktno tampati; Ono to ga izdvaja od ostalih e-mail klijenata je veoma veliki broj dodataka pomou kojih se funkcionalnost programa veoma proiruje, kao i postojanje velikog broja tema, pomou kojih svaki korisnik moe urediti ovaj program prema sopstvenim potrebama. Takoe, ovaj program poseduje veoma obimnu dokumentaciju, tako da e se svaki novi korisnik veoma brzo privii radu u njemu. Nalazi se u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema. Slika 5 : Claws-mail Vie informacija, kao i svu dokumenmoete pronai na zvaninoj Jedan veoma jednostavan i brz e-mail taciju klijent, alternativa za Outlook Express, stranici: http://www.claws-mail.org/index.php . dolazi nam pod nazivom Claws-mail. Prvenstveno je namenjen za rad sa elektronskom potom ali pomou raznih dodataka mogu se dodati RSS ita, PDF ita, kalendar i jo mnogo drugih dodatnih opcija. Njegova brzina se prvenstveno primeuje prilikom pokretanja, ima krajnje jednostavan korisniki interfejs, brzo se konfigurie i veoma je stabilan u
Februar 2013.
27
Oslobaanje
Struktura GNU/Linux direktorij uma
Autor: Slackware Srbija zajednica ao i svaki drugi operativni sistem i GNU/Linux operativni sistem sadri strukturu direktorijuma. U ovom tekstu bie predstavljeni direktorijumi koje sistem najvie koristi, tako da e nam za savladavanje osnova rada linuks sistema sledei spisak biti jako koristan. Spisak je namenjen kako za nove korisnike (koje ele da znaju gde se ta nalazi od sistema), tako i za korisnike koji ve imaju linuks iskustvo (zamiljeno kao podsetnik).
/bin Sadri izvrne programe koji su deo GNU/Linux operativnog sistema i mnoge komande kao to su cat, cp, ls, more, te programe kao to je Shell koji predstavlja komandnu liniju i tako dalje. /boot Sadri datoteke potrebne za podizanje operativnog sistema. Boot loader kao to je LILO (engl. LInux LOader) koristi ove datoteke. Kernel koji se
28
LiBRE!
Struktura GNU/Linux direktorijuma

uitava prilikom podizanja sistema se nalazi u /boot direktorijumu. /dev Sadri sve ureaje poput uklonjivih ureaja, zvunih kartica, modema i drugo. To je virtuelni direktorijum koji sadri datoteke ovih ureaja. /etc To je, u stvari, konfiguracioni direktorijum celokupnog operativnog sistema. Takoe, sadri globalna podeavanja za ssh, telnet, smtp/pop3 potanske servere, X11, apache, samba /home Podrazumevani direktorijum za skladitenje korisnikih podataka. Sadri line direktorijume za svakog korisnika ali svaki lini direktorijum nosi /home za tog korisnika. Samo root user moe videti sve /home direktorijume. /lib Sadri zajednike biblioteke ( perl, python, C) i kernel module. Sadri sistemske biblioteke neophodne za rad operativnog sistema i pojedinanih programa. /lost+found U njega se smetaju svi fragmenti (delovi) datoteka koji bi mogli da nestanu usled pada sistema. FSCK program u linuksu trai greke u fajl -sistemu i fragmente na koje naie smeta u /lost+found kako bi mogli biti ponovo vraeni u sistem.
Februar 2013.
/media Direktorijum ija je svrha da bude jedinstveno mesto za montiranje multimedijalnih ureaja od strane korisnika i razliitih programa. /mnt Ovo je podrazumevana lokacija za sve administratorski montirane ureaje ili sisteme datoteka ( file systems) kao to su cdrom, floppy disk, usb flash, partitions, file image U /mnt se montiraju ureaji koji su potrebne samo za odreeno vreme, ako ih ne demontiramo, bie pokrenuti samo do gaenja ili restartovanja sistema. /opt Sadri konfiguracione datoteke za dodavanje na aplikativne programe. Ovde se mogu instalirati third-party programi. Sadri opcione pakete programa. /proc Sadri podatke o sistemskim procesima. To je virtuelni sistem datoteka koji sadri informacije o sistemu datoteka. Uslovno reeno, direktorijum koji se kreira prilikom podizanja sistema i sadri informacije o kernelu. On nije klasian direktorijum, ve neto kao virtuelni direktorijum/datoteka preko koga dobijamo informacije. /root Ovo je /home direktorijum sistemskog administratora ( root). On nije u sklopu svih /home direktorijuma ve je izdvojen. Privilegije pisanja nad ovim direktorijumom ima samo root
29
Oslobaanje
korisnik. /sbin Sadri binarne izvrne datoteke koji su dostupne samo root-u, uglavnom namenjene odravanju sistema. Takoe, sadri i komande kao to su mount, shutdown, umount itd. /srv U novijim verzijama Slackware GNU/ Linux distribucije, ovaj direktorijum je predvien za smetanje podataka koje koriste programi namenjeni serverskoj upotrebi poput apache web server-a. /sys Sistemski direktorijum koji kernel generie pri svakom pokretanju sistema. /tmp Sadri sve privremene datoteke koje se briu sa svakim startovanjem sistema. Predstavlja glavni direktorijum za smetanje privremenih datoteka. /usr Sadri deljive i read-only podatke. Takoe, sadri i binarne datoteke, biblioteke, dokumentaciju, izvore i drugo. /usr/bin Sadri izvrne datoteke mnogih komandi koje nisu deo jezgra GNU/ Linux operativnog sistema. /usr/include Sadri glavne datoteke (voice) za C i
C++ programske jezike.
/usr/lib Sadri biblioteke za C i C++ programske jezike. /usr/local Sadri lokalne datoteke sline onima koji se nalaze u /bin direktorijumu. /usr/sbin Sadri administrativne komande. /usr/share Sadri datoteke koje su zajednike, kao na primer, uobiajene konfiguracione datoteke, slike, dokumenta i drugo. /usr/src Sadri izvor GNU/Linux jezgra (kernel). /var Sadri datoteke specifine za korisnika kao to su mail poruke, baza podataka instaliranih programa, istorije i drugo. /var/cache Sadri keirane podatke za programe. /var/lib Sadri informacije koje se tiu trenutnog stanja programa. Te informacije se menjaju svaki put kad se pokrene program. /var/lock Sadri zakljuane datoteke koje su
LiBRE!
30
Struktura GNU/Linux direktorijuma

kreirane od strane programa. Najee sadre informaciju o rednom broju procesa za odgovarajui program. /var/log Sadri istorije razliitih programa. /var/mail Sadri korisnikove poruke e-pote. To je pota koju korisnik dobija od samog operativnog sistema. /var/opt Sadri promenljive podatke za pakete smetene u /opt direktorijum.
/var/run Sadri podatke koji opisuju sistem od trenutka startovanja. /var/spool Sadri podatke koji ekaju na neki proces. /var/tmp Sadri datoteke koje su ouvane izmeu dva startovanja sistema. Izvor: http://slackware-srbija.org/wiki/doku.php? id=osnovno:struktura_linuks_direktoriju ma
Februar 2013.
31
Slobodni profesionalac
S erver za mala i srednj a preduzea (SMB server)
Autor: Bojan Bogdanovi ada pogledamo strukturu kompanija u svetu i pored konstantnog medijskog pojavljivanja velikih kompanija (da ih ne navodimo sada), koje nam prve padnu na pamet ako bi nas neko zamolio da ih navedemo, verovali ili ne, ak 99% kompanija ine mala i srednja preduzea a ne velike kompanije. Mala i srednja preduzea ostvaruju preko 50% svetskog bruto dohotka. Sa druge strane, pratei trenutne trendove i stanje u IT svetu, moemo veoma lako zakljuiti sledee: sve vie rastu potrebe za smanjenjem trokova i optimizacijom, tako i potreba za savremenim, adekvatnim IT reenjima. Naravno, lako je velikom kompanijama kada imaju itave armije zaposlenih koji se bave ovom problematikom ali ta je sa navedenim malim i srednjim kompanijama. Najvei problem je kako sa smanjenim resursima (bilo u novcu, bilo u strunim kadrovima) obezbediti pouzdane sisteme. Poseban problem kod malih i srednjih preduzea je obezbeivanje sredstava za skupa reenja i dovoljno struan kadar za takve poslove. I ovde na scenu stupa linuks sa onim to ima da ponudi.
ta dalje?
Linuks reenja na (prosto reeno) velikim serverima i serverskim sistemima, nisu novost, ve jedno racionalno i mono reenje ali ta se deava kada elimo da na lak i ugodan nain obezbedimo server za malu kompaniju, pogotovo ako nemamo dovoljno dobrih i strunih radnika? Reenje je u instalaciji neke od verzija servera za mala i srednja preduzea ( SMB serveri). Postoji vie servera, naveemo ClearOS, Resara, SME server, Zentyal kao primere a poslednji navedeni bie prikazan u daljem tekstu. Glavne osobine Zentyal servera su lakoa instalacije i konfiguracije servisa koji su nam potrebni za svakodnevni rad, kao i centralizacija podeavanja i odravanja istih. Naravno, viestruka uloga ovakvog servera se podrazumeva, kao i neto to nije uobiajeno i praksa u linuks svetu: grafiki interfejs servera koji olakava rad, posebno onima koji se po prvi put susreu sa linuks serverima i nisu ba prisni sa podeavanjem iz mraka konzole. Posebna panja je posveena sigurnosti podataka. Pre svega modulima vezanim za antivirus zatitu, firewall i redovno pravljenje rezervnih kopija podataka bez ega se u dananje vreme ne moe zamisliti bilo
LiBRE!
32
Zentyal
koje kvalitetnije reenje. Sa prethodno navedenim, vezano je i centralizovano upravljanje korisnicima i njihovim resursima. Jedan od zahteva savremenih tokova je laka razmena informacija izmeu zaposlenih, kao i deljenje resursa u mrenom okruenju a kako je savremeno poslovanje takvo da zahteva esto i rad sa udaljenih lokacija, laka je implementacija i takvih servisa. Dobro implementirana je i opcija praenja logova i resursa samog servera sa mogunou podeavanja obavetenja administratoru o nepredvienim dogaajima. I na kraju, mada ne i najmanje bitno, ovakav pristup omoguava veliko smanjenje ukupnih trokova kompanije. kompaniji. Naravno, za one kojima linuks nije novost, bolje je da preskoe ovakav nain instalacije i odmah preu na instalaciju pojedinih servisa. Svaka uloga je zamiljena kao skup pojedinih servisa vezanih za odreenu namenu servera.
Zentyal server
Projekat je zapoet jo 2004. godine pod imenom eBox ali je naziv u meuvremenu promenjen u sadanji. Zentyal je i zvanino podran od strane Ubuntua. Zentyal server je baziran na Ubuntu linuksu i to na njegovoj LTS verziji. Poslednja, aktuelna verzija je Zentyal 3.0 baziran na Ubuntu 12.04 LTS serveru. Takav pristup donosi Zentyal serveru sigurnost podrke i stabilnost sistema. Minimalni hardverski zahtevi za instalaciju servera su: Pentium 4 CPU, 1GB RAM memorije i 80GB tvrdi disk, dok su optimalni, preporueni hardverski zahtevi: Xeon Dual Core CPU, 4GB RAM memorije, 500GB tvrdi disk. Naravno, za instalaciju moe se izabrati kako 32bit-na, tako i 64bit-na verzija Zentyal.
Uloge su sledee: - Mreni prolaz ( Gateway) - Infrastruktura ( Infrastructure) - Kancelarija ( Office) - Komunikacije ( Communication) Svaku od ovih uloga moete instalirati pojedinano ili sa jo nekom od uloga koje su potrebne. U sledeem broju, prikazaemo i objasniti pojedine uloge i servise koji ih ine. Uloge Zentyal servera Vie o Zentyal serveru moete proitati Server dolazi sa 4 predefinisane uloge, na matinoj strani projekta: koje nam omoguavaju da u par koraka www.zentyal.org podesimo eljenu ulogu servera u
Februar 2013.
33
Internet mree i komunikacije
Lozinke, klj uevi i ssh

Autor: Nikola Hardi
Dobre lozinke
ako postoje savremenije metode koje omoguavaju bolje naine za utvrivanje identiteta korisnika, lozinke su jo uvek najei izbor i to se verovatno nee promeniti jo neko vreme. Upravo zbog toga to su lozinke najei izbor, o njima bi trebalo povesti rauna. Postoji nekoliko bitnih stvari na koje treba obratiti panju a najvanije su generisanje lozinki, njihovo uvanje i obnavljanje. Dobra lozinka je samo prvi korak za ouvanje privatnosti i virtuelnih identiteta ali nezavisno od sloenosti lozinke, uvek treba paziti i na krau. Lani sajtovi ( phishing), kraa kolaia ( cookie stealing), snimanje tastature ( keylogging), presretanje konekcije ( man-in-the-middle) i sline metode mogu i te kako da ugroze identitet i podatke korisnika bez obzira na sloenost lozinke koju koriste.
da neko pogodi lozinku, bilo nasilnim metodama ( bruteforce) ili ukljuivanjem linih podataka o rtvi (datum roenja, imena lanova porodice, omiljeni bendovi, hobiji). Dakle, lozinka ima ulogu da zakomplikuje posao onima koji ele da je pogode i imajte to na umu.
Lozinke koje generie ovek
Generisanje lozinki
Pri izboru lozinke najee se pristupa nekom od sledea dva metoda: nasumice generisane lozinke ili lozinke izmiljene od strane korisnika. Sloenost prvih je uglavnom mogue lako izmeriti, dok kod merenja sloenosti ljudskih lozinki postoji i faktor poznavanja i pogaanja lozinke na osnovu pozna-vanja linih podataka o korisniku. Sloenost lozinke u uoptenom sluaju predstavlja broj pokuaja koji je neophodan
Najei pristup je da korisnik komb-inuje nekoliko njemu vanih informacija. Nadimak, broj kue ili stana, ime kunog ljubimca u kombinaciji sa nekim brojevima kao to su broj kue, neke vane godine ili datumi, brojevi telefona mogu relativno lako da se pogode jer je broj kombinacija najee dovoljno mali. Uz malo kreativnosti i ovakve lozinke mogu da postanu, ako nita drugo, dovoljno dobre. Neke od najeih metoda za poboljavanje ovakvih lozinki su menjanje slova znakovima i bro-jevima. Na primer, zameniti slovo O nulom ili slovo A sa 4 ili @, slovo L jedinicom, izostaviti samoglasnike, meati mala i velika slova i tako dalje. Drugi zanimljiv pristup je da iz neke reenice koja se lako pamti ili iz stiha uzmemo samo prva slova svake rei. Na primer od reenice Neu da koristim vlasniki program jer postoji slobodan. moe da se dobije sledea lozinka ndkvpjps. Lako se pamti a naizgled ne postoji nikakav smisao. Kada se tu ubace jo velika i mala slova, dobija se sledei rezultat - NdkvPJps. Na kraju, ubacimo
LiBRE!
34
Lozinke, kljuevi i ssh

jo koji broj i znak - 4NDk\/PJp$2. Ovo ve lii na ozbiljnu lozinku.
uvanje lozinki
Nasumine lozinke
Ljudskoj mati nema kraja ali nekada nas jednostavno mrzi da budemo kreativni i smislimo novu lozinku. Tu mogu da nam pomognu raunari, tako to e na neki nain da generiu nasumian niz karaktera (slova, znakova, brojeva ili neke kombinacije po izboru). Bitno je napomenuti da je vrlo teko generisati potpuno nasumian niz brojeva (slova i znakovi su takoe brojevi) pa programi za generisanje nasuminih podataka esto koriste i promenljive faktore kao to su trenutno vreme, sadraj neki datoteka na disku ili pozicija pokazivaa mia. Kod ovakvih lozinki imamo mogunost da izaberemo eljenu sloenost lozinke na koju utiu njena duina i skup znakova koji su upotrebljeni i bez problema moemo dobiti lozinke ija je entropija stotinak bitova, to je dovoljno za svakodnevnu upotrebu. Evo primera jedne ovakve lozinke ija je entropija 88 bitova c%H@L+dAMlaXEk:8P53GY.2pz:Lo;h cN Iako su ovakve lozinke izuzetno sloene, one imaju par mana praktinog kara-ktera. Teko se pamte, one due je praktino nemogue zapamtiti. Reenje su programi za upravljanje lozinkama koji omoguuju da lozinke budu sauvane na bezbednom mestu a pomau i pri unosu lozinki ali drugi problem koji se javlja je kako da se prijavite kada ne radite na svojem raunaru?
Programi za uvanje lozinki najee imaju nekoliko zajednikih osobina, kao to su glavna ( master) lozinka za otkljuavanje baze podataka sa ostalim lozinkama, generator lozinki i inter-akcija sa ostalim programima (kopiranje lozinke u clipboard). Meu mnotvom ovakvih programa, izdvojio bih keepass2, keepassx, seahorse, password gorilla, kwallet ipwsafe.
Keepass2 postoji u verzijama za mnoge
platforme to je uvek plus a postoji ak i u prenosnoj varijanti ( portable apps) to je sjajno ako ne koristite esto svoj raunar.
KeepassX je vrlo slian prethodnom ali
je neto jednostavniji.
Februar 2013.
35
Server
Seahorse je program koji je prisutan u podrazumevanoj Ubuntu instalaciji i razvija se kao deo GNOME projekta a
Web server (5. deo):
osim uvanja lozinki omoguava i uvanje ssh i gpg kljueva to je zgodna mogunost.
L aem p p p
Autor: Milutin Gavrilovi vakav metod ne preporuujemo poetnicima, jer je u pitanju kombiPwsafe je jednostavan konzolni program novanje dva servera kroz forward proxy i sa generatorom lozinki i komunikacijom kroz mapirane tunele. Podrazumevano sa clipboardom . U sutini, bilo koji od znanje za ovu tehniku su naprednije rukovanje apache-om i nginx-om. Stoga ovih programa je dobar izbor. e u lanku biti samo delovi koda koje emo ubacivati u nae konfiguracije. Prvo emo dodati sledei blok koda u /etc/nginx/sites-available/default. Prijaviti se kao root:
su
Dodati blok:
location ~ .*\\.(py|sh|pl|cgi)$ { proxy_pass http://127.0.0.1:8080; proxy_redirect off; proxy_set_header Host $host; proxy_set_header X-Real-IP $remote_addr; proxy_set_header X-Forwarded-
36
LiBRE!
Web serveri: Laemppp

For $proxy_add_x_forwarded_for; client_max_body_size 10m; client_body_buffer_size 128k; proxy_connect_timeout 90; proxy_send_timeout 90; proxy_read_timeout 90; proxy_buffer_size 4k; proxy_buffers 4 32k; proxy_busy_buffers_size 64k; proxy_temp_file_write_size 64k; }
Zatim emo dobiti ovakav odzivnik:

postgres@y:~$
Dodati korisnika:
createuser -sdrP master exit
Restartovati servere:
/etc/init.d/postgresql restart /etc/init.d/apache2 restart /etc/init.d/nginx restart
Apache konfiguracija menja parametre portova u /etc/apache2/ports.conf i /etc/apache2/sites-available/default. Sadraj /etc/apache2/ports.conf datoteke
Zatim se na adresi prijaviti kao korisnik master i ifrom koju ste dodali: treba promeniti tako da dve linije sa 80 u http://localhost:8080/phppgmyadmin 8080 izgledaju ovako: A na sledeim adresama bi trebao da radi sada na proxy: NameVirtualHost *:8080 Listen 8080 http://localhost/cgi-bin/test.sh http://localhost/cgi-bin/test.py i /etc/apache2/sites-available/default treba http://localhost/cgi-bin/test.pl izmeniti ovu liniju, takoe u port 8080: http://localhost/cgi-bin/test.cgi cgi-bin se nalazi na portu 8080 ali kroz <VirtualHost *:8080> nginx kao forward proxy on radi na portu Zatim emo instalirati postgresql i 80. phppgadmin :
apt-get install php5-pgsql phppgadmin cp /etc/phppgadmin/apache.conf /etc/apache2/sitesavailable/phppgadmin ln -s /etc/apache2/sitesavailable/phppgadmin /etc/apache2/sitesenabled/phppgadmin adduser postgres su - postgres
Februar 2013.
37
Server
Lighttpd
lighttpd). Veliki broj CDN provajdera koristi lighttpd kao statiki server ili SSL termination server. Naravno ovo nisu jedine mogunosti, naprotiv, kao web
server ima jo mogunosti kao to su:
h264 transcoder, cache server , http proxy, http load balancer, bandwith throtling server i tako dalje. Uostalom prepo-
Autor: Vladimir Cicovi
Uvod re nego krenemo sa opisom i instalacijom elimo da objasnimo zato ba Lighttpd i Debian. Lighttpd je jedan od lakih web servera koji podrava http servis. Brz je, lako se podeava i, prema nekim istraivanjima, on je na 4. mestu ( apache, nginx, IIS pa
ruujem da pogledate link http://redmine.lighttpd.net/projects/1/wiki /Docs . to se tie Debiana to je jedan od najboljih produkcijskih servera koji dozvoljava komforan rad a pod tim se podrazumeva - jednostavna instalacija, konfiguracija i dodavanje novih i uklanjanje postojeih servisa. Jednostavno reeno Debian u Linux svetu produkcijskih servera je nekrunisani kralj. U prvom delu emo obraditi instalaciju i osnovu konfiguraciju servera. U drugom delu emo pokuati da ga instaliramo pod chroot to jest, da izolujemo od
38
LiBRE!
Lighttpd
ostatka servera - imamo dve varijante - apt-get -y install lynx prva je kompletna izolacija Lighttpd i druga je samo php-cgi (vrlo proble- Da bismo proverili da li je pokrenut Lighttpd pokrenuemo komandu: matino u svetu produkcijskih servera).
pidof lighttpd
Ako se pojave brojevi kao:

3444 3445
To je znak da je Lighttpd pokrenut. U suprotnom, startujemo ga sa komandom:

/etc/init.d/lighttpd start
Instalacija Lighttpd
Kao to smo ranije naveli Debian je pravi izbor za produkcijski server. Instalacija Lighttpd se vri jednostavno:
apt-get -y install lighttpd
Gde treba da se pojavi:

Starting web server: lighttpd
Nakon ovoga izvriemo komandu:

lynx 127.0.0.1
Sa ovim smo postavili osnovnu konfiguraciju za rad. Sledee to je Gde bi trebalo da se pojavi sadraj potrebno - ako nije instaliran bzip2 datoteke /var/www/index.html. Sa ovim (koristi se za kompresovanje datoteka i smo zavrili instalaciju. direktorijuma) je:
apt-get -y install bzip2
Lighttpd je instaliran pod korisnikom www-data, da bismo obezbedili pristup Lighttpd potrebno je da dodelimo prava
Osnovna konfiguracija
server.modules = ( "mod_access", "mod_alias", "mod_compress", "mod_redirect", "mod_rewrite", )
Za objanjenje uzeemo primer iz /etc/lighttpd/lighttpd.conf.
nad direktorijumom u kojem se nalazi index.html . Sa komandom:

chown -R www-data:www-data /var/www/
dodeljujemo prava nad web root-om. Da bismo testirali iz komandne linije treba da instaliramo Lynx sa komandom: Linija server.modules oznaava poetak liste modula koji e se uitati. Ovde
Februar 2013.
39
Server
vidimo: mod_access, mod_alias, mod_ compress, mod_redirect, mod_rewrite. Mod_access je modul koji slui za spreavanje pristupa odreenim tipovima datoteka to jest sa odreenim ekstenzijama. Primer:
url.access-deny = ( ~ , .inc) # zabrana pristupa datotekama sa ~ i .inc ekstenzije
Gde se sa www.nekihost.com preusmerava na nekihost.com. Mod_rewrite je modul koji radi re-writing to jest iz jednog odreenog ulaza url-a prebacuje u drugi formatiran oblik. Pogodnosti ovoga su viestruke. Primer:
url.rewrite-once = ( ^/(.*) => $1 )
Ovde na primer www.host.com prepisuje u host.com - koristi se regex-om Mod_alias je modul koji vri zamenu pod- url-a za fiziku putanju, na primer Sad pokuajmo redom objasniti linije u lighttpd.conf. Sledea linija na koju /test/ za /var/www/test/. Primer: nailazimo u naem osnovnom primeru (dobijenom instalacijom) je: alias.url = ( "/test/" =>
"/var/www/test/" )
Mod_compress je modul koji koristi
kompresovanje kako bi smanjio mreno optereenje i bre poslao klijentu sadraj. server.* je deo core dela odnosno dela Ovo je standard prema kojem rade svi koji je direktno integrisan u Lighttpd serveru. Takoe pripada mu i server/klijent (pretraivai). Primer: server.modules. U ovoj liniji mi navodimo lighttpd server gde poinje compress.cache-dir = document-root putanja. Podrazumevano "/var/www/cache/" # direktorijum bi trebalo da datoteka index.html koja gde e biti kompresovan materijal se nalazi u /var/www bude ta koja e se compress.allowed-encodings = uitati nakon to otvorimo internet ("bzip2", "gzip", "deflate") # stranicu host-a, 127.0.0.1 u naem dozvoljeni tipovi kompresije primeru.
compress.filetype = ("text/plain", "text/html") # koje tipove datoteka kompresovati server.upload-dirs = ( "/var/cache/lighttpd/uploads" )
server.document-root = "/var/www/"
se koristi preusmeravanje na odreeni url. Primer:

Mod_redirect
za Ova linija sadri putanju direktorijuma koji slui za privremeno uvanje datoteke prilikom upload-a.
{ server.errorlog = "/var/log/lighttpd/error.log"
$HTTP["host"] =~ "^www\.(.*)$" url.redirect = ( "^/(.*)" => "http://%1/$1" ) }
Ovde je definisan error log, vrlo bitan element za lighttpd. Ako neto krene po
LiBRE!
40
Lighttpd
zlu, najee bi trebalo da pogledamo ovde. Primer bi bio kada lighttpd nee da se pokrene ili ako nisu definisane odreene promenljive za rad.
server.pid-file = "/var/run/lighttpd.pid" compress.cache-dir = "/var/cache/lighttpd/compress/" ompress.filetype = ( "application/x-javascript", "text/css", "text/html", "text/plain" )
Pid file - lokacija u koju se smeta Process ID.

server.username = erver.groupname = "www-data" "www-data"
Prva linija - direktorijum za kompresovanje, druga linija - kompresovanje odreenih tipova datoteka.
include_shell "/usr/share/lighttpd/createmime.assign.pl" nclude_shell "/usr/share/lighttpd/include-confenabled.pl
Pokretanje servera pod root-om nije mogue zato se koristi korisnik sa ogranienim pristupom.
index-file.names = ( "index.php", "index.html", "index.htm", "default.htm","index.lighttpd.html " )
Odreivanje index datoteke.

static-file.exclude-extensions = ( ".php", ".pl", ".fcgi" )
U lighttpd konfiguraciji mogue je koristiti bash skriptu, perl, ruby, python odnosno bilo koji integrisani interpretirani jezik pod linuksom. Sa ovim dobijamo neverovatnu mo konfiguracije. Naprednije konfigurisanje Lighttpd servera ostavljamo za sledei broj.
Moete objasniti koje datoteke nisu statine i tom prilikom poboljati performanse. Statine datoteke se keiraju u RAM - to znai da nema potrebe za itanjem sa vrstog diska.
dir-listing.encoding "utf-8" erver.dir-listing = "enable" =
Prva linija - enkodiranje, prezentacija direktorijuma u datom formatu. Druga linija - da li je listanje direktorijuma omogueno? Po postavci nije, zato se dodatno stavlja enable.
Februar 2013.
41
Sam svoj majstor

Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu (6. deo):
Autori: Zlatan Vasovi, Dejan Maglov
3D grafika
oblika, oivieni duima. U zavisnosti od eljenog prikaza ove povrine mogu
o sada smo predstavljali programe za 2D vektorsku grafiku, Inkscape i Xara Xtreme koja ima kvazi 3D elemente. Prava 3D kompjuterska grafika je svet za sebe sa svojom posebnom filozofijom i sasvim drugaijim pravilima. Kao prvo, u programima za pravu 3D grafiku se uopte ne crta. Dizajner u tim programima nije slikar, on je vajar, arhitekta, scenograf, kostimograf, dizajner svetla, snimatelj, scenarista i reditelj. Poput vajara, dizajner oblikuje svoju scenu na raunaru. Svaka taka ucrtana na tom modelu je odreena ne sa dve, nego sa tri prave koordinate u xyz koordinatnom sistemu. Dizajner mora u potpunosti da definie svaku povrinu koju modelira i da pri tome koristi take, kao osnovni element geometrije, prave, povri i elementarne oblike (lopta, valjak, kupa, torus, kvadar i piramidu). Kombinovanjem i izmenom ovih osnovnih elemenata dobijaju se prave skulpture koje su u raunaru predstavljene ianim modelom. iani model predstavlja prikaz oblika elementarnim povrinama, najee etvorougaonog ili trougaonog
biti providne ili ne. Ove elementarne povrine u ianom modelu osim boje, mogu biti popunjene materijalom. Materijal u 3D grafici su rasterske sliice koje, pridruene povrini, daju toj povrini izgled karakteristian za materijal koji predstavlja (kamen, drvo, staklo, koa, tof i slino). Na ovaj nain se iani model materijalizuje. Osim rastera u materijalizaciji uestvuju filteri koji povrini daju posebne osobine poput providnosti - staklu ili fleksibilnosti tofu. Kada dizajner materijalizuje svoju
LiBRE!
42
Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu

scenu, on ni tada nije zavrio svoj posao. Zahvaljujui treoj dimenziji, ista scena moe da izgleda sasvim drugaije ako se snima (slika) iz razliitih uglova, kamera je sastavni deo 3D vektorskih programa. Sam dizajner mora da definie poloaj kamere i da kadrira svoju scenu. Kadar moe da bude statian ali moe i da se kree i tako da dobijemo animaciju. S obzirom da je kamera definisana samo jednom takom i uglovima u odnosu na xyz ose, ova
animacija kamere nije teak zadatak. Ono to jeste teko i iziskuje odreeno snimateljsko znanje jeste kad i iz kog ugla slikati da bi se dobili najbolji rezultati. Naravno, nije kamera jedini element koji moe da se animira. Zahvaljujui vektorskoj grafici, cela scena moe da se animira. Definisanjem pomeranja kljunih taaka ianog modela taj iani model postaje iv. U Holivudu su razvili tehnike 3D snimanja glumaca u specijalnim kostimima sa oznaenim kljunim takama. Snimljeni pokret na ovakav nain moe da se pridrui ianom modelu i da mu da ivot. Dizajnerima svetla su na raspolaganju
Februar 2013.
Ni animiranjem modela i kamere dizajner nije zavrio posao. Vrlo vaan deo 3D grafike je svetlo. Svi 3D programi u startu nude neko opte osvetljenje scene. Retko kad ovo opte osvetljenje zadovoljava dizajnera jer jedna te ista scena moe da izgleda potpuno drugaije ako se osvetli na drugaiji nain. Svetlo moe da naglasi vane delove scene i doprinese njegovoj lepoti ali isto tako loe osvetljenje moe da upropasti najbolju scenu. Dizajniranje svetla je nauka sama za sebe. Oponaanje prirodnog svetla dizajniranjem vetakog je jedan od najteih zadataka. Stvaranje posebnih atmosfera pomou vetakog svetla zahteva veliko znanje dizajnera.
43
Sam svoj majstor

takasti izvori svetla, difuzna svetla, opte svetlo. Ovi izvori, kao i kamera, definisani su jednom takom u prostoru i uglovima u odnosu na xyz ose kao i intenzitetom u luksima. Dobar dizajner svetla ovim sredstvima moe da doara bilo koju svetlosnu atmosferu unutar scene. injenica da je besplatan a da poseduje sve funkcionalnosti kao i komercijalni paketi ovog tipa, daje Blender-u znaajnu prednost. Najzastupljenija grana filmske produkcije u Blender-u je crtani film, u Blender-u je uraeno vie crtanih filmova A produkcije nego u komercijalnim programima. Meu poznatim kompanijama koje ga koriste je i Pixar. Trenutna stabilna verzija je 2.65a. Starije verzije od 2.4 deluju zaista nesavremeno i zato je najbolje koristiti v2.4 i novije. ak su i verzije za testiranje dovoljno stabilne za rad, uprkos dnevnim promenama.
Nadamo se da smo ovim delom teksta uspeli da vam doaramo barem deli sloenosti 3D vektorske grafike.
Blender
Nakon pria o Gimp-u, Darktable-u, Inkscape-u i Xara Xtreme-u doli smo na sam vrhunac ovog serijala, Blender. Blender je veoma popularan i kompletan program za 3D modeliranje i razne vrste animacija. On predstavlja 3DS Max i Maya-u u svetu slobodnog softvera. Veina distribucija ga ima u svojim riznicama programa. Licenciran je pod uslovima GNU GPL-a v2. Blender nije samo alternativa 3DS Maxu i Maya-i ve i ozbiljna konkurencija. Ovaj program predstavlja pravu mo slobodnog softvera za vektorsku grafiku i paket za kreaciju 3D sadraja.
Slika 1: Blender Ekstenzija Blender datoteka je .blend. Vae 3D kreacije moete sauvati kao Blender Render, Blender Game i Engine zavisno od kreacije. Moete podeavati teksture (materijale), osvetljenje, poziciju kamere, oblikovanje Kada osmislite i podesite oblik i poziciju objekata, moete ih obojiti, rotirati Opcije menija Render obuhvataju
LiBRE!
44
Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu

render slike, animacije i OpenGL render slike i animacije. Render naravno zavisi
od objekata i njihovih podeavanja, zapravo kvaliteta Vaih objekata koje ste odredili pre render-a. Integracija sa ostalim grafikim programima je solidna. Opcije izbornika za uvoz ( File > Import) obuhvataju uvoz BVH, SVG, PLY, STL, 3DS, OBJ i X3D/WRL datoteka. Moete uraditi izvoz ( File > Export) u BVH, PLY, STL, 3DS, FBX, OBJ i X3D formate. Za programere koji su ujedno i dizajneri tu su Text editor (za Python skripte), Python konzola i iroka paleta podeavanja za specijalne operacije. Zapravo, Blender-ova jedina veza sa programiranjem je Python ali dovoljno implementiran da se moe udobno raditi.
kombinovati vie alata za izradu konanog projekta. Preuzimanje: [1] Izvorni kod ( TAR.BZ2 paket) http://www.blender.org/download/ [2] Ubuntu PPA https://launchpad.net/~irie/+archive /blender [3] Ubuntu Software Center https://apps.ubuntu.com/cat/applicatio ns/blender/ [4] Slackware ( SBo skripta i link za preuzimanje) http://slackbuilds.org/repository/14.0/g raphics/blender/ Korisni linkovi: [1] http://www.blender.org/ [2] http://blenderartists.org/ [3] http://wiki.blender.org/ [4] http://www.blendernetwork.org/ [5] http://code.blender.org/ [6] http://j.mp/1284J5C
Za kraj
Nadamo se da je ovaj serijal bio od pomoi pri odabiru i radu sa programima za foto ureivanje i grafiki dizajn. Puno sree u radu!
Profesionalne animacije, kao i video produkcija, teku glatko uz ovaj program. Zanimljivi alati za ovo su Movie Clip Editor i Video Sequence Editor. Naravno, preporueno je
Februar 2013.
45
Sam svoj majstor

Git 2. deo
Razvoj
Autor: Zlatan Vasovi prolom broju smo objasnili osnove Git-a i pokazali primer upotrebe. Sada emo govoriti o razvoju pomou Git-a. Prvi korak smo opisali u prolom broju, potrebno je daljinski se povezati sa Git servisom u terminalu. Pre bilo kakvog rada, potreban nam je mali Git renik i renik komandi da bismo znali kako da odravamo i dopunjavamo naa Git skladita.
remote - repozitorijum koji prati jednu ili
vie razvojnih grana; njegovo ime je nebitno origin - podrazumevani remote
Napomena: Ukoliko negde unosite ime direktorijuma, morate staviti kosu crtu ( /) posle imena direktorijuma da bi ga Git prepoznao kao direktorijum i izbegao konflikte sa datotekama istog imena.
Komande
Git renik
repository - direktorijum gde je Git
ssh -T git@sajt.tld - koristi se za autentifikaciju putem SSH kljua koji ste prethodno dodali na nalog ( sajt.tld bi
inicijalizovan za pokretanje verzije kontrole naih datoteka; skraeno se naziva repo commit - izmene u repo-u u odreeno vreme koje je korisnik grupisao .gitignore - datoteka koja jednostavno slui za ignorisanje odreenih datoteka .git/ - skriven direktorijum unutar repo-a koji slui za uvanje svih konfiguracionih datoteka i logova repo-a hook - servis sa skriptama za objavljivanje nekih vanih akcija u odreenom repozitorijumu
46
trebalo zameniti sa domenom stranice, na primer github.com ) git help - prikazuje pomo za Git git version - prikazuje verziju Git-a git init - incijalizuje .git/ direktorijum trenutnog korisnika git status - pregleda datoteke koje su promenjene, obrisane i dodate u trenutnom direktorijumu i prikazuje njihovo stanje git log - prikazuje logove repozitorijuma od nastanka do trenutka izvravanja komande git add - dodaje datoteku u sledei
LiBRE!
Git
commit git add -u - dodaje sve obrisane datoteke u sledei commit git clone - klonira repo na lokalni disk git branch - dodaje novu razvojnu grareStructured
komandu:
text.
Dakle, unosimo
touch README
nu na lokalnom disku git push - objavljuje sve promene sauvane u trenutnom commit-u
Sada je potrebno da unesemo sadraj datoteke. To emo uraditi pomou komande echo. Naravno, ovo se moe uraditi i uz pomo nekog text editor-a.
echo "Git test" >README
To je sve to nam je potrebno za prvi Sada dodajemo README u novi commit: test Git-a.
git add README
Prvi test
Prelazimo na testiranje. Ve smo napravili GitHub nalog, repozitorijum i git status nauili neke osnovne komande i Zatim commit-ujemo: pojmove. Prvo moramo klonirati repozitorijum. git commit -m "Prvi commit" Zamenimo korisnik naim korisnikim imenom a repo imenom Za kraj, objavljujemo trenutni commit: repozitorijuma. Zbog uestalih padova HTTP(S) servera, za kloniranje repo-a je git push origin master preporuen SSH pristup. Nastavie se
git clone git@github:korisnik/repo
Moete proveriti status direktorijuma komandom:
Moramo promeniti direktorijum da bismo nastavili.

cd repo
Sada inicijalizujemo datoteke:

git init
Koristiemo komandu touch za pravljenje prve i obavezne datoteke README datoteke. Najei formati za README su txt, Markdown i
Februar 2013.
47
Mobilni kutak
Novi Firefox OS
U
Autor: Zlatan Vasovi 8. broju naeg asopisa smo predstavili Firefox OS (skraeno FF OS) kao novi mobilni operativni sistem koji obeava. Tada smo rekli da je git verzija prilino nestabilna i spora, dok je emulator za Firefox pregleda veoma brz. Nakon viemesenog razvoja Firefox OS je postao mnogo upotrebljiviji, estetski lepi i bri. Moemo ga nazvati Novi Firefox OS.
Promene
Verzija FF OS-a zasad nije bila strogo definisana, sve je po principu dnevnih auriranja. Najnovija verzija je 22.0a1 . Gaia ( UI i UX FF OS-a) je dostupna u verzijama 1 i 2. Gaia v1 je preporuena za korienje (to je upravo verzija u gaia GitHub repozitorijumu). Prva promena koja se lako uoava je dijalog za podeavanje. Samo je potrebno da podesimo parametre po svojim eljama. Nakon toga e se pojaviti zakljuan ekran. Pored standardnog dugmeta za otkljuavanje, tu je i dugme za fotografisanje (ikonica kamere na slici 1) po uzoru na Android.
Slika 1: Zakljuan ekran Interfejs i korisniko iskustvo su podignuti na vii nivo. Grafiki elementi su doterani. Dizajn UX je kompletno baziran na HTML5 jeziku koji predstavlja spoj HTML-a, JS-a i CSS-a. Mali deo je napisan u Python -u. Ipak ima nedostataka. Jedan od njih je nepostojanje detaljnijih podeavanja dizajna, meu kojima je i opcija da se podesi jedan font za ceo sistem (osim ako je u odreenom programu drugaije podeeno).
LiBRE!
48
Novi Firefox OS
Po obimu programskog paketa koji ide uz sistem je na dobroj poziciji ali neki osnovni programi nedostaju. Belenica, vremenska prognoza, kalkulator svaki od tih programa bi mogao biti koristan korisnicima. Neke nedostatke moemo nadoknaditi raznim web servisima. Za pronalaenje takvih servisa moete koristiti posebnu pretragu koja se nalazi na prvom levom poetnom ekranu (kao na slici 2). Programi su sortirani po kategorijama. Neki od najzanimljivijih su Twitter, Wikipedia, AccuWeather Ova prodavnica programa je zasad u takozvanoj Aurora fazi ( Mozilla-in izraz za verziju programa sa najnovijim inovacijama u eksperimentalnom okruenju). Autentifikacija se izvrava pomou Mozilla-inog servisa nazvanog Persona.
Slika 3: Firefox Marketplace Slika 2: Pretraga Programe moete instalirati pomou redizajniranog Firefox Marketplace-a.
Februar 2013.
49
Hardver
Kako isprobati Firefox OS?
1. Preuzmite poslednju verziju Firefox OS-a sa http://ftp.mozilla.org/pub/mozilla.org/b2g/ nightly/latest-mozilla-central/. 2. Sada nam treba Gaia. Unesite sledee komande u terminal:
git clone git://github.com/mozilla-b2g/gaia make -C gaia profile
A rduino kontroler
2 . de o
Autor: Stefan Noini prethodnom broju smo dali neka objanjenja o tome ta je mikrokontroler, elektronika i Arduino konkretno. U ovom broju emo se osvrnuti FF OS moete pokrenuti komandom i napraviti pregled komponenti na Arduino kontroleru i dati objanjenje /putanja/do/Vaeg/b2g/foldera/b2g ta koja komponenta treba da radi. -profile gaia/profile Takoe emo dati i objanjenje nekih komponenti i neke relacije Za auriranje Gaia interfejsa bez elektronskih gubljenja podeavanja u terminal za njih koje emo esto koristiti. ukucajte
cd gaia
&&
git pull origin
Komponente
troler na ploi koja ima 14 digitalnih izlazno/ulaznih pinova od kojih se 6 koristiti kao PWM izlaz (o emu Ostaje nam samo da ekamo pred- moe e rei u narednim tekstovima). stavljanje FF OS-a na svetskim mobil- Takoe, biti na ovoj ploi ima 6 analognih nim kongresima meu kojima je i ulaznih pinova na koje moete povezati MWC razne senzore (o emu e, takoe, kasnije biti vie rei). Arduino se moe Korisni linkovi: napajati sa USB kabla (5 V) ili sa nekog [1] http://www.mozilla.org/firefoxos drugog izvora (7V - 12V). Flash [2] https://wiki.mozilla.org/B2G memorija koju ovaj mikrokontroler poseduje iznosi 32KB od koje je 500B rezervisano za bootloader. SRAM memorija iznosi 2KB. Interni takt (engl. clock speed) je 16MHz. Arduino ploa poseduje i pin koji na izlazu daje uvek 5 V i pin koji daje 3,3 V a poseduje i GND pin (masa). Svaki od 14 digitalnih pinova se moe
Arduino koristi ATmega328 mikrokon-
Za kraj
50
LiBRE!
Arduino kontroler
Otpornici
koristiti kao ulaz ili kao izlaz, s tim to treba obratiti panju na to da maksimalna struja ne sme prei 40mA . Funkcija odreenog pina se podeava u procesu izrade programa, odnosno u programu je potrebno naznaiti da li se pin koristi kao ulaz ili kao izlaz. Ovo je lako izvodljivo pomou funkcija koje prua Arduino biblioteka. Pinovi pod rednim brojevima 3, 5, 6, 9, 10 i 11 imaju 8- bit PWM izlaz (vrednost od 0 do 255). Takoe, pinovi 10, 11 i 12 podravaju SPI komunikaciju (vie rei u narednim tekstovima). Na pin 13 je povezana jedna LED dioda koja svetli kad na pinu bude signal 1. 6 analognih pinova su obeleeni sa A0, A1, A5 i daju 1024 razliitih digitalnih vrednosti u zavisnosti od napona na njima (0V - 5 V). Arduino Uno moe da obezbedi serijsku komunikaciju sa raunarom pomou USB kabla. Okruenje ( IDE) koje se pokree na raunaru a sastavni je deo ove platforme, poseduje takozvani Serial monitor preko kojeg se mogu slati i primati podaci sa raunara na Arduino i obrnuto. Program se jednostavno sa raunara preko USB-a prenosi na Arduino i sve se to obavlja jednim klikom korisnika u okruenju koje se moe preuzeti sa zvanine stranice Arduino projekta.
Februar 2013.
Slika 1: otpornici Otpornici su elementi koji pruaju otpor pri proticanju struje. Po Omovom zakonu struja je direktno proporcionalna naponu na otporniku a obrnuto proporcionalna otpornosti tog otpornika u kolu jednosmerne struje.
Ovo se matematiki moe zapisati kao gde je I struja kroz otpornik, U napon na otporniku i R njegova otpornost. I provodnici imaju svoju otpornost ali ta otpornost se zanemaruje jer je obino mala. Otpornost se obeleava u omima, struja u amperima a napon u voltima. Mi emo esto koristiti za struju manje jedinice, kao to je to, na primer, mA = 0,001 A a esto emo koristiti i vee jedinice za otpornost. Otpornik moe biti stalan i promenljiv. Stalni otpornici imaju skoro uvek identinu otpornost (zanemarljive su promene u zavisnosti od temperature). Promenljivi otpornici menjaju svoju otpornost u zavisnosti od ostalih vrednosti. Na primer, potenciometar
51
Hardver
menja svoju otpornost u zavisnosti od ugla pod kojim je okrenut. Za neki promenljivi otpornik kaemo da je linearno promenljiv ako je njegova otpornost linearno zavisna od neke vrednosti, u suprotnom kaemo da je nelinearno promenljiv. Potenciometar je linearno promenljiv otpornik jer njegova otpornost linearno zavisi od ugla, pa moemo to matematiki izraziti kao gde je Rp otpornost potenciometra, ugao a k linearni koeficijent. Otpornost stalnog otpornika je lako odrediti pomou boja na njemu. primer termistori i foto-otpornici. Termistor menja svoju otpornost u zavisnosti od temperature a fotootpornici u zavisnosti od inteziteta svetlosti. Njihove otpornosti se najee izraavaju logaritamskom funkcijom.
Kirhofov prvi zakon
Ovaj zakon pokazuje da je zbir struja koje ulaze u neki vor (taku) jednak zbiru struja koje izlaze iz te take. Ovo moemo grafiki prikazati na slici 3.
Slika 3: Prikaz struja koje ulaze i izlaze iz take
Redna veza otpornika

Slika 2: tabela i nain odreivanja otpornosti stalnog otpornika Nelinearno promenljivi otpornici su na
52
Slika 4: redna veza otpornika

LiBRE!
Arduino kontroler
Redna veza otpornika se postie kada kraj jednog otpornika veemo na poetak drugog, kraj drugog na poetak treeg, Kako je struja u ovoj vezi ista na svakom otporniku a napon na koji su prikljueni je jednak zbiru njihovih pojedinih napona, ovu vezu otpornika moemo zameniti sa jednim tako da vai a odavde se dobija
Paralelna veza otpornika
Ovo je bilo moda previe teorije ali bez ovoga ne moemo poeti sa izradom naih malih projekata. U narednim brojevima emo opisati nain instalacije i konfigurisanja okruenja za Arduino i uraditi na prvi mali projekat. Uivajte!
Slika 5 : paralelna veza otpornika Ova se veza postie kada poetak svakog otpornika veemo u istu taku i kraj svakog otpornika veemo u istu taku. Kako su potencijali krajeva svih otpornika isti i potencijali poetka svih otpornika isti, znai da su im pojedinani naponi jednaki. Poto su im naponi jednaki a otpornosti (pretpostavimo) razliite, iz Omovog zakona zakljuujemo da su im i struje razliite a po 1. Kirhofovom zakonu zakljuujemo da je
pa po Omovom zakonu je
Februar 2013.
53
Hardver
MIT otkrio novo stanje materije
Autor: Darko Stani a MIT-u ( Massachusetts Institute of Technology) otkrili su novo stanje materije s novom vrstom magnetizma. To novo stanje, zove se quantum spin liquid (u slobodnom prevodu kvantni spin tenosti a u daljem tekstu bie koriena skraenica - QSL), moe dovesti do znaajnog napretka u skladitenju podataka. QSL takoe pokazuje kvantni fenomen zvan dalekoseno uplitanje, koji bi mogao dovesti do novih vrsta komunikacijskih sistema i jo mnogo toga. Generalno, kada govorimo o ulozi magnetizma u podruju tehnologije, postoje samo dve vrste: feromagnetizam i antiferomagnetizam. Feromagnetizam je poznat vekovima, to je sila koja pokree iglu u Vaem kompasu. U feromagnetizmu rotacija svakog elektrona je usklaena, elektroni se kreu u istom smeru uzrokujui dva razliita pola. U antiferomagnetizmu susedni elektroni se kreu u suprotnim smerovima uzrokujui da objekat ima nulti magnetizam. U kombinaciji sa feromagnetizmom, antiferomagnetizam se koristi za stvaranje obrtnih ventila: magnetni senzori koji se koriste u glavama tvrdog diska.
: Young Lee U sluaju QSL-a, materijal je vrsti kristal

LiBRE!
54
MIT otkrio novo stanje materije
ali unutranje magnetno stanje je u konstantnom toku. Magnetna orijentacija elektrona (njihov magnetni moment) se menja kroz interakciju sa drugim oblinjim elektronima. Ali, tu je jaka interakcija izmeu njih a zbog kvantnih efekata, oni se ne zakljuavaju u mestu, kae Young Lee, glavni autor istraivanja. To je ta jaka interakcija koja oito omoguuje dalekoseno kvantno sprezanje. O postojanju QSL-a je teoretisano jo od 1987. godine ali do sada niko nije uspeo da pronae jedan.
Februar 2013.
Lee takoe misli da bi nas QSL mogao
dovesti do unapreivanja skladitenja podataka, do razvijanja superprovodnika otpornih na velike temperature, koji bi radili u relativno normalnim uslovima a ne na -200 C. Ipak, najuzbudljivija stvar u vezi sa QSLom jeste da je potpuno nov, pa na kraju nemamo pojma kako e s vremenom uticati na na svet.Moramo dobiti kompletniji uvid u iru sliku, kae Lee. Ne postoji teorija koja moe da opie sve to sada vidimo.
55

LiBRE 10 Lat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LiBRE 10 Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i B R E L

asopis o slobo dn om so ftveru

Poinje prepakivanje Steam Clienta za ostale GNU/Linux distribucije.

Linuks jezgro 3.8 je dostupano za preuzimanje.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercionalno-Deliti pod istim uslovima.

asopis o slobodnom softveru

Do itanja LiBRE! tim

Dejan Maglov Rade Jeki

Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.com

Akcija: Akcija Ubuntu LoZa Srbije i System 76

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

Programiranje: Git (2. deo) Razvoj

asopis o slobodnom softveru

FOSDEM je besplatan dogaaj koji prua open source zajednicama me-

manje. Koristan link: http://www.calligra.org/news/calligra-2-6released/

asopis o slobodnom softveru

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec februar

godina! 16. februar

Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podatci sa Distrowatcha)

asopis o slobodnom softveru

A kcija Ubuntu LoZa Srbij e i System 76

sa Ubuntu znakom, kao i male nalepnice za super tastere na tastaturi.

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Gnome 3 na Debain Wheezy

Slika 2 Na slici 1 moete videti neke od

asopis o slobodnom softveru

Slika 3 Za fino podeavanje pogledajte skriptu na adresi: http://webserveri.info/?q=gnome3-setup

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4 - (9. deo)

Uvoz vektorske grafike

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Uvoz rasterske grafike

Crtanje vektorskih elemenata

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Slika 4: Padajui meni Item i naredba

Dobro doli na slobodnu teritoriju - (6. deo)

Slobodni -mail klij enti

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu teritoriju

asopiso slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu teritoriju

Struktura GNU/Linux direktorij uma

asopis o slobodnom softveru

Struktura GNU/Linux direktorijuma

asopis o slobodnom softveru

Struktura GNU/Linux direktorijuma

S erver za mala i srednj a preduzea (SMB server)

asopis o slobodnom softveru

Internet mree i komunikacije

Lozinke, klj uevi i ssh

Lozinke koje generie ovek

asopis o slobodnom softveru

Lozinke, kljuevi i ssh

Keepass2 postoji u verzijama za mnoge

KeepassX je vrlo slian prethodnom ali

Web server (5. deo):

asopis o slobodnom softveru

Web serveri: Laemppp

$HTTP["host"] =~ "^www\.(.)$" url.redirect = ( "^/(.)" => "http://%1/$1" ) }