LiBRE 12 Lat

i B R E !
L
12
broj
April
2013.
asopis ooslobodnom softveru asopis slobodnom softveru
12.3
Od 10. aprila omogueno je otvaranje PayPal naloga i iz Srbije.
April 2013.
18. april
Firefox OS e se u toku
ovog leta pojaviti i u Srbiji.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercilno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
Proleem protiv raunara

a jedan kompjuterski asopis nema vee vremenske nepogode od toplog i prijatnog prolenog sunca. Ovo samo dokazuje da su i lanovi LiBRE! tima i itaoci LiBRE! asopisa normalni ljudi a ne treberi ( geekovi). To to se po statistici preuzimanja asopisa moe tano videti kada se ovog prolea prolepalo vreme (vidljiv pad poseta sajtu i pad broja preuzimanja), nije toliko problematino. Vei je problem to smo jedva sastavili tim koji e objaviti ovaj broj. Uprkos svemu, nadamo se da nije dolo do velikog pada u kvalitetu samih tekstova. To e nai itaoci najbolje sami proceniti. Neki manji kompromisi su morali biti napravljeni. Izvinjavamo se to je izostalo ePUB izdanje 11. broja i to su neke rubrike izostale u broju 12. To su sve privremene mere izazvane vremenskim nepogodama. Preduzeli smo vanredne mere u smislu angaovanja novih ljudi (autora, grafiara, lektora), tako da se nadamo brzoj stabilizaciji projekta, povratku ePUB izdanja i svih rubrika koje su u ovom broju izostale. Da se ne bi razumeli pogreno, vremenske neprilike nisu dovele u pitanje projekat, nego su samo dovele do blagog pada aktivnosti. Kao urednik, ne mogu da zamerim grafiaru to je odbio da radi ePUB i otiao na izlet, ili lektoru koji je rekao da ne moe da radi trenutno, jer mora da okrei sobu. Ne mogu im odbiti od plate, poto smo svi volonteri. Jedino to moemo, jeste da naemo jo ljudi, pa da sve odraujemo lake, bre i bez napora. Prolo je skoro godinu dana otkada smo izdali na nulti broj (13.05.2012), tako da je ovaj 12. broj pomalo jubilarni. Ovoga puta tema broja je openSUSE 12.3 . Poto prvi put piemo o ovoj odlinoj GNU/ Linux distribuciji, osim samih karakteristika nove verzije, tekst donosi i malo istorijata ove distribucije. Potrudiemo se da to i ubudue bude praksa kada prvi put piemo o nekoj distribuciji. Zavrili smo u ovom broju Malu kolu: Scribus 1.4, posle punih 11 nastavaka. Imamo dovoljno materijala za jedno vanredno specijalno izdanje LiBRE! asopisa. Za razliku od Full Circle Magazine-a, ovo vanredno specijalno izdanje o Scribusu, koje pripremamo, nee biti samo prosta kopija originalnih nastavaka, ve e biti oieno od
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 12
greaka, dopunjeno i potpuno prilagoeno itanju u kontinuitetu. Lino sam iznenaen, ali injenica je da je konkursom najlake popunjen lektorski LiBRE! tim, tako da nam sada najvie fale autori (njih nikad dosta), grafiari i ljudi sa idejom za marketing tim. Poto LiBRE! asopis nije komercijalni projekat, marketing se svodi iskljuivo na promociju. Svi koji imaju ideju kako da promoviu na projekat, mogu da se prikljue naem marketing timu koji je jo u povojima, iako o marketingu priamo ve vie od pola godine. Svi koji imaju dobre ideje za promociju naeg asopisa, neka nam se jave na ve poznatu adresu elektronske pote libre@lugons.org. Saradnik sa najboljom idejom e biti odmah promovisan u efa marketinga (ukoliko to eli). Do itanja. LiBRE! tim
Broj: 12 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Glavni lektor: eljko ari Lektura: Maja Panajotovi Jelena Munan Aleksandra Ristovi Aleksandar Boinovi Aleksandar Stanisavljevi Redakcija: eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Bojan Bogdanovi Ivan Bulatovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Stefan Noini Vladimir Cicovi Saradnici: Nenad Mijatovi Grafika obrada: Nikola Raji Dejan Maglov Aleksandar Brkovi Milutin Gavrilovi Milovan Krivokapi Dalibor Bogdanovi Dejan ugalj Zlatan Vasovi Darko Stanti Aleksandar Vesi Nikola Nenadi Rade Jeki Silvija Silai
Mo slobodnog softvera
Dizajn: Zoran Lojpur Mladen eki Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org https://libre.lugons.org
April 2013.
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6
Kako da?
Mala kola:
Scribus 1.4 (11. deo)
str. 23
str. 23
Vesti
Puls slobode
Predstavljanje domaih zajednica: archlinux.rs Dogaaji: OpenStack u Beogradu
str. 8
str. 8 str. 10
Doli smo i do kraja nae male kole Scribusa 1.4. Konano proveravamo dokument asopisa i snimamo PDF. Oslobaanje str. 28
Dobro doli na slobodnu teritoriju (8. deo): Slobodno narezivanje diskova Interfejs komandne linije
str. 28 str. 31
Slobodni profesionalac Predstavljamo

openSUSE 12.3
str. 33
str. 33
str. 14
str. 14
Zentyal: Server za mala i
srednja preduzea (3. deo)
LXDE okruenje radne
povri
str. 18 str. 22
Internet mree i komunikacije

Apache Lucene (1. deo) Korak do Google-a
str. 38
str. 38
Tux3 File System
LiBRE!
broj 12
Sam svoj majstor
Django framework
str. 42
str. 42
LiBRE! prijatelji
Git 4. deo
Licenciranje
LiveCode 6.0
str. 46 str. 48
Napravite besplatno sopstvene aplikacije
Mobilni kutak
jmIRC
str. 50
str. 50
Hardver
Arduino kontroler (4. deo)
str. 52
str. 52
April 2013.
LiBRE! vesti
Mozilla slavi 15. roendan
2. april
dina postojanja, 15 godina AMD i open source 9. april boljeg pregledanja weba. AMD je izbacio kd koji je Koristan link: http://bit.ly/15rUcDP otkrio tajnu njihovog Meunarodna svemirska stanica prelazi Unified Video Decodera na na Linux modernim Radeon HD grafikim karti2. april cama. NASA je, u saradnji sa Koristan link: http://bit.ly/11phsyc Linux fondacijom, zapoela migraciju raunara TI-Nspire grafiki kalkulatori Meunarodne svemirske 9. april stanice na Linux. Daniel Tang je u etvrtak, 04.04. poslao patch i Koristan link: http://bit.ly/15rUf2p podrku za Texas Mozilla Firefox 20 Instruments Nspire seriju 2. april kalkulatora u mainstream . Nova verzija Mozilla-inog Koristan link: http://bit.ly/1062toT pregledaa weba ( Firefox), dostupna je za preuzima- PayPal stigao u Srbiju 10. april nje u verziji 20. U noi izmeu 09. i 10. Koristan link: http://bit.ly/10pNMnY aprila omogueno je Alienware X51 Ubuntu otvaranje PayPal naloga i 6. april iz Srbije. Tako se Srbija pridruila listi zemalja iz kojih je mogue otvoriti Dell je predstavio Alien- PayPal nalog. ware X51 , koji dolazi sa Ubuntu Linux operativ- Koristan link: http://j.mp/14WwfoX nim sistemom. Nvidia podrava Optimus tehnologiju Koristan link: http://bit.ly/ZFPZo5 11. april Jedi na GNU/Linuxu Nvidia je konano omo6. april guila podrku za svoju Optimus tehnologiju na Javno je izdat izvorni kd Linuxu. Najnoviji Nvidiaigara Jedi Outcast i Jedi jini driveri za Linux, u Academy, i to pod slobo- beta verziji, dolaze sa podrkom za
Mozilla obeleava 15 go-
dnom licencom GPLv2. Koristan link: http://bit.ly/ZzQggq
LiBRE!
broj 12
Optimus.
gost PC. Takoe je dodata i multi screen podrka u Koristan link: http://bit.ly/11phA0T okviru grafikog korisnikog interfejsa, kao i Euro Truck Simulator 2 nekoliko popravki u vezi 16. april opcija koje su na raspolaganju. Vlasnika igra Euro Truck Koristan link: http://bit.ly/Z9Nvnk Simulator 2 je dostupna u beta verziji za GNU/Linux, SeaMonkey 2.17.1 putem Steam platforme. 17. april Koristan link: http://bit.ly/11w8psu Nova verzija softvera donosi reenje problema za VLC Media Player 2.0.6 upravljanje UNC puta16. april njom i reenje za SPNEGO/MS KRB5 proNova verzija odnosi HTTPS blem koji je spreavao rad softvera, dok reprodukciju sa nekim od je NTLM SSP iskorien umesto ove sertifikata koji su ranije opcije. bili odbijani. Dostupna je popravka za prekinute Koristan link: http://bit.ly/17B7DOh ASF datoteke, kao i popravka za MKV ponaanje sa Firefox OS u toku leta dolazi u Srbiju nepoznatim ili novim EBML 18. april elementima. Firefox mobilni operativni Koristan link: http://bit.ly/XWTKeB sistem e se u toku ovog leta pojaviti u vie zemaFuduntu distribucija prestaje sa daljim lja, meu kojima je i razvojem Srbija. 16. april Koristan link: http://bit.ly/Z9NBeJ Najavljeno je da e podrka i izdavanje zakrpa za Ubuntu 13.04 sigurnosne propuste raditi 25. april do 30. septembra, kada e i definitivno Fuduntu otii Ubuntu 13.04 i njegovi u istoriju. derivati, pod kdnim imenom Raring Ringtail, Koristan link: http://bit.ly/15rUCKg postali su dostupni za preuzimanje. VirtualBox 4.2.12.84890 17. april Koristan link: http://j.mp/120Drcs Nova verzija softvera donosi popravku za Guru Mediaton, kada se koristi Linux
April 2013.
Puls slobode
Predstavljanje domaih zajednica:
Autor: Arch Linux Srbija rch Linux RS je jedna od nezvaninih, internacionalnih zajednica koja pripada korisnicima Arch Linux distribucije (u daljem tekstu Areri), sa naih prostora. Zajednica postoji od 2008. godine kada nam je omogueno da zajedno komuniciramo, razmenjujemo iskustva i reavamo probleme vezane za korienje Arch Linux distribucije na freenode IRC #archlinux-rs kanalu. Pet godina kasnije, uz pomo Arera iz zvanine i iz nezvanine nemake zajednice i prijatelja iz Ubuntu LoCo Srbija, podignuti su: Arch Linux RS internet stranica, forum, planeta i wiki. U poetku smo razmiljali o tome da li je mudar potez fragmentirati ve dovoljno razuenu masu GNU/Linux korisnika. Odgovor je bio logian NE. Meutim, injenica je da su Areri oduvek bili izuzetno aktivni u drugim zajednicama i to se nee promeniti zbog archlinux.rs stranice. Zato verujemo da se broj korisnika nee bitnije preraspodeliti izmeu zajednica. Tim istim zajednicama dugujemo mnogo, poev od znanja koje smo prikupili postavljajui a i odgovarajui na pitanja lanova, pa sve do uea u raznoraznim akcijama i projektima koji nisu direktno vezani za Arch Linux. Glavna motivacija za podizanje internet stranice, foruma i wiki stranica je
pruanje podrke korisnicima ove GNU/Linux distribucije, ali osim toga, u narednom periodu smo definisali nekoliko primarnih ciljeva. Prioritet imaju lokalizacija internet stranice, foruma i wiki stranica, zatim slanje prevoda razvojnim timovima uzvodno i sinhronizacija lokalizovanih wiki stranica sa matinom wiki stranicom na archlinux.org. Arch Linux je oduvek krasila odlina dokumentacija, uz koju su instalacija i upotreba ove distribucije znatno olakani. Iako nam je jasno da nije mogue u kratkom vremenskom periodu lokalizovati veinu sadraja wiki stranica, prioritet imaju instalaciono uputstvo i vodi za poetnike, zatim uputstvo za konfiguraciju okruenja radne povri i konfiguraciju osnovnih servisa, poput systemd.
U komunikaciji sa svim zainteresovanim Linux korisnicima, elimo da

LiBRE!
archlinux.rs
predstavimo principe na kojima poiva Arch Linux. KISS ( Keep It Simple, Stupid) je pravilo kojim se instalacija, upravljanje i svakodnevno korienje Arch Linux distribucije svode na maksimalnu jednostavnost, eleganciju i upotrebljivost. Otvorenost je uslovljena primenom, pa stojimo iza toga da FLOSS ili mora biti primenjiv svuda ili ne zasluuje da zadri O u nazivu. Generalno preporuujemo izbegavanje projekata koji su specifini za samo jednu GNU/Linux distribuciju i teko su primenjivi na bilo kojoj drugoj. Da bi FLOSS projekat dobio na kvalitetu i stabilnosti, neophodni su korisnici koji ga redovno testiraju u ranim razvojnim fazama. Razvojni timovi umeju da cene odlinu povratnu informaciju, kompletan i dosledno opisan izvetaj o greci ( bug report), a Arch Linux je idealna platforma koju moete koristiti za testiranje. Arch Linux je vanilla distribucija koja nema nikakvih specifinosti u odnosu na projekte koji se nalaze uzvodno, pa moete ostvariti direktnu komunikaciju sa njihovim razvojnim timovima. Od Arera moete oekivati bezuslovnu pomo kada je testiranje ALPHA/RC verzija softvera u pitanju. Za poetak, moete omoguiti programsko skladite za testiranje, na raunarima koji nisu produkcioni, i ukazati na eventualne propuste i greke pre nego to paketi u njima dospeju u neko od podrazumevanih programskih skladita sa stabilnim paketima. elimo da ostvarimo tesnu saradnju sa svim zainteresovanim zajednicama i timovima koji rade na nekom od projekata baziranih na otvorenom kdu. Moemo vam pomoi razmenom iskustva, podrkom prilikom organiApril 2013.
zacije prezentacija na temu FLOSS projekata ili propagiranjem akcija koje imate u planu. Na kraju, elimo da dopremo do to veeg broja GNU/ Linux korisnika i da razbijemo mit o Arch Linux distribuciji kao operativnom sistemu koji je namenjen iskljuivo iskusnim korisnicima. Arch Linux je, kao to smo to ve napomenuli, jednostavan. Ne zaboravite, KISS! Samo kompletiranom instalacijom, koju ete vrlo lako zavriti pratei uputstvo, bie vam mnogo jasnije, ukoliko ve nije, kako Linux funkcionie. Ovo znanje e vam biti od velikog znaaja, bez obzira da li ete postati Arer ili ete ubrzo prei na neku drugu distribuciju. Ukoliko odluite da postanete Arer, znajte da ne elimo da se diimo brojnou, ne elimo da budemo rangirani, ne elimo da se poredimo sa drugima i da se pitamo da li smo bolji od njih. Ono to elimo je da na rad bude od koristi svima. Da svaki dan zatvorimo nekim novim saznanjem, bez obzira koliko znanja i iskustva ve imamo. Arch Linux RS moete pronai na dolenavedenim adresama. Registrujte se na wiki i forumu i podelite vae znanje i iskustvo sa svima kojima je ono potrebno! Kao to osniva Arch Linux distribucije, Judd Vinet ree: Arch je ono to od njega sami napravite. Internet stranica: http://www.archlinux.rs Forum: http://bbs.archlinux.rs Wiki: http://wiki.archlinux.rs Planeta: http://planeta.archlinux.rs
Dogaaji:
Puls slobode
OpenStack u B eogradu
Autor: Nenad Mijatovi art 2013. godine je bio u znaku OpenStacka. Prvo je IBM objavio da e OpenStack biti osnova njihove kompletne cloud strategije i ponude, a zatim, nekoliko dana kasnije, stigla je vest da e PayPal i eBay svojih 80.000 (virtuelnih) servera prebaciti sa VMware na OpenStack platformu. OpenStack ve podravaju: HewlettPackard, Dell, Cisco, Red Hat, Intel i Rackspace, proizvoai ije proizvode koriste mnogi sa Fortune spiska 1000 najveih kompanija. Pratei aktuelna deavanja, preduzee Itipo organizovalo je 28. marta 2013. godine prezentaciju OpenStack platforme. Predavai su bili osnivai maarske OpenStack grupe, Mrton Kiss i Molnr Zsolt.
i kako je nastao. Radi se o projektu otvorenog kda za izgradnju privatnih i javnih oblaka u kome uestvuje vie od 8000 ljudi iz 1000 kompanija, a predvodi ih Rackspace. Zanimljiva je pria kako je OpenStack nastao. U NASA -i (amerikoj dravnoj agenciji za razvoj svemirskog programa), primetili su pre nekoliko godina da svaka od njihovih poslovnih divizija ima svoj web sajt, koji se hostuje i odrava kod razliitih ISP-a ( Internet Service Provider), sa razliitim ugovorom i nivoom podrke. Poeleli su da preuzmu i centralizuju upravljanje, a opet da ne potroe previe para. Pogledali su ta postoji na tritu, a takoe su analizirali i svoju postojeu cloud platformu Nebula, i odluili da kreiraju od nule alat koji bi im sluio za efikasnije upravljanje virtuelnim serverima, od iniciranja i konfigurisanja, do odravanja mrea virtuelnih servera i optimizacije, da bi se dobila redundantna i proiriva platforma za raunarstvo u oblaku. Tako je nastao deo OpenStacka pod nazivom OpenStack Compute ( code-name Nova). U isto vreme, i Rackspace, amerika kompanija koja se bavi hostingom i izdavanjem virtuelne infrastrukture kao usluge, i koja je poznata po izvanU uvodu, objanjeno je ta je OpenStack rednoj podrci za svoje korisnike,
LiBRE!
10
OpenStack u Beogradu
razvila je svoj objektni sistem skladitenja za cloud. I NASA i Rackspace koristili su Python programski jezik. Sluajnost je bila da su imali istog dobavljaa switcheva, koji je bio upoznat sa onim na emu oni rade. Predloio im je da se sastanu, i vide kako mogu da ujedine znanje i ono to su ve uradili, u zajedniki projekat. Tako je nastala osnova OpenStacka. Radi se o najvanijem projektu otvorenog kda u ovoj deceniji, a za OpenStack se esto kae da je to Linux operativni sistem za raunarstvo u oblaku. Jedna od njegovih glavnih karakteristika je skalabilnost. Mogue je zapoeti sa razvojem na OpenStacku na jaem notebook raunaru i onda se preseliti na okruenje sa stotinama i hiljadama virtuelnih maina. OpenStack ima modularnu arhitekturu i ukljuuje sledee komponente: OpenStack Compute ( Nova), OpenStack Object Storage ( Swift), OpenStack Image Service ( Glance), OpenStack Networking ( Quantum ), OpenStack Dashboard ( Horizon), itd. Mrton Kiss i Molnr Zsolt prikazali su i praktian rad na OpenStack platformi.
April 2013.
Glavna karakteristika tog rada je da se osnovni procesi automatizuju, tako da sistem administratori ne troe svoje dragoceno vreme ponavljajui dosadne procedure, i umesto da, na primer, postavljaju i konfiguriu jo jedan sistem baza podataka ili LAMP okruenje, mogu da se fokusiraju na ostvarivanje stvarnih poslovnih vrednosti. Danas postoji vie DevOps reenja koja mogu da se koriste za automatizovanje sistemskih operacija u oblaku kao to su: Puppet ( PuppetLabs), Chef ( OpsCode) i Juju, kompanije koja stoji iza Ubuntua Canonical. Juju je stvarno jednostavan za korienje i nije potrebno veliko ( admin) znanje rada u CLI-u da bi poeo da se koristi, a tu je i web bazirani GUI, takoe od Canonicala. Sa Juju alatom za orkestraciju infrastrukture, moemo da zaponemo izgradnju veoma sloenih softverskih arhitektura korienjem unapred definisanih recepata armova (engl. charms), u njihovoj terminologiji. Zvanina lokacija armova ( http://jujucharms.com/charms/precise ), sadri vie od stotinu recepata za veoma korieni softver, ukljuujui
11
Puls slobode
Wordpress, MySQL, PostgreSQL, Varnish, Hadoop i druge. Vrlo je jedno-
otvorenog kda za postavljanje aplikastavno postojee armove proiriti ili cija na klastere na komercijalnom napisati potpuno nove, koristei bash ili commodity hardveru). python .
Apache Hadoop za klaster (softver
Na prezentaciji, korienjem Jujua, postavljena je WordPress aplikacija na jednom virtuelnom serveru i MySQL server na drugom, i uspostavljena je relacija meu njima. Korien je i
Po zavretku zvaninog izlaganja, u neformalnom razgovoru su razmenjena iskustva meu prisutnima i dobijeni su odgovori na razna pitanja. Prezentacija je bila namenjena sistem administratorima i IT profesionalcima, koji su
LiBRE!
12
OpenStack u Beogradu
zainteresovani za cloud tehnologije. Bili su prisutni predstavnici najveih ponuaa internet usluga, kao to su: Targo Telekom , EUnet, SBB, IT 011 , kao i najvei sistem integratori kao to su: Asseco SEE, ComTrade, i drugi. Na kraju, predavai su najavili i pozvali sve zainteresovane na OpenStack CEE Day konferenciju, koja se odrava 29. maja u Budimpeti ( http://openstackceeday.com ).
Konkurs za nove saradnike volontere
Usled poveanog obima posla, LiBRE! asopis je u potrazi za novim saradnicima. Traimo odgovorne ljude koji su spremni da pomognu projekat i da preuzete obaveze zavre kvalitetno i na vreme. Pridruite nam se! Potrebni su nam: Autori Uslovi: poznavanje slobodnog softvera iz bilo koje oblasti, hardvera koji pokree slobodan softver, filozofije slobodnog softvera i spremnost saradnika da redovno (jednom meseno) ili povremeno (kad ima vremena ili inspiracije) pie lanke za na asopis Grafiari Uslovi: poznavanje osnova HTML i CSS-a
April 2013.
poznavanje preloma u Scribus-u poznavanje osnova GIMP-a poznavanje osnova Inkscape-a poznavanje osnova Sigil-a
Zadatak grafike je da proizvede konani PDF i ePUB asopisa. Kandidat ne mora da ispuni sve navedene uslove, bitno je da ima volju za uenjem i da ima vremena za ovaj projekat.
Napomena: Svi kandidati svoju prijavu treba da alju na libre@lugons.org u formi: ime i prezime ili nick; namera: (redovni ili povremeni saradnik); oblast koju poznaje; pozicija za koju se prijavljuje; kontakt mail adresa. CV nije potreban. Sve kandidate emo kontaktirati i dogovoriemo buduu saradnju.
13
Predstavljamo
Autor: Milovan Krivokapi a ljubitelje zelenog Geekoa (spoj Gecko i geek), maskote koja predstavlja distribuciju openSUSE, stigla je u martu lepa vest. Nova verzija 12.3 izala je 13. marta ove godine.
Istorijat SUSE distribucije
Projekat S.u.S.E (nem. Software und System-Entwicklung - Razvoj softvera i sistema) zapoet je sredinom 1994. godine kao prevod Slackware Linux distribucije na nemaki jezik. Prvobitno ime distribucije je prvo ostalo bez
14
LiBRE!
openSUSE 12.3
taaka - SuSE, a zatim se ime menja u SUSE, pravei otklon od prvobitnog akronima. Od prevoda Slackware Linuxa do danas, SUSE je proao kroz dosta faza i postao je jedna od vodeih distribucija, a prvenstveno u Evropi. Jedna od prvih prekretnica je implementacija RPM upravnika paketa, koji je preuzet od Red Hat Linuxa. Sledea bitna taka je razvoj YaST alata za instalaciju i konfiguraciju, po kome je SUSE danas najpoznatiji. SuSE 2001. predstavlja SUSE Linux Enterprise Server sa namerom da se priblii biznis korisnicima i svoje ime definitivno menja u SUSE. Kao nastavak ovom okretanju ka biznis korisnicima, kompanija Novell 2003. godine kupuje ovu distribuciju. Novell najavljuje 2005. godine da profesionalna serija postaje otvorenija i lansira openSUSE. I do tada je softver bio otvorenog kda, ali ovim potezom Novell preputa zajednici testiranje i razvoj ove distribucije.
Verzija 12.3
Nakon est meseci rada openSUSE 12.3 nam donosi poslednje verzije softvera ali i izmene u inicijalnoj postavci istih. Dovren je rad na integraciji systemd (sistemski i servisni upravnik). Apper, upravnik auriranja, jo bolje sarauje sa zypperom , to je u prethodnim verzijama distribucije bio problem koji je umeo da iritira korisnike. Bluetooth integracija sa KDE-om je unapreena, kao i obavetajne poruke. Kad ve pominjemo zypper, PackageKit backend je iznova napisan.
openSUSE
Stabilnost, odlina integracija sa KDE okruenjem radne povri, ali i sa GNOME i Xfce, krase i istiu dugi niz godina ovu distribuciju. openSUSE je svojom prilagoenom temom i bojama postao prepoznatljiv kao jedna od najlepih distribucija out ofthe box (bez naknadnih sreivanja posle instalacije). openSUSE tim je takoe poznat i po doprinosu u razvoju Linux kernela, LibreOffice-a, KDE ali i GNOME okru- Od novih verzija softvera tu je Linux enja radne povri. kernel 3.7 koji donosi razna unapreenja i popravke, kao i podrku za novi hardver. Nekoliko stvari koje bismo izdvojili su: bolje performanse TCP-a,
April 2013.
15
Predstavljamo
zatim vea otpornost na buffer bloat fenomen (problem kada buffering paketa u okviru mree izaziva veliko kanjenje), unapreena sigurnost za potpisane kernel module, kao i vei stepen zatite sshd. Tu su i podrka za UEFI, eksperimentalna podrka za Secure Boot ali i OpenGL 3.1 , Amarok, Blender, Digikam , Kontact, Okular, LibreOffice, KTorrent, Firefox, Chromium , QtCreator, KDevelop i jo mnogo drugih programa koji stiu u svojim poslednjim stabilnim verzijama. bojama distribucije. Tema je zelenoKDE stie u poslednjoj verziji 4.10 sa crna, pozadinu je uradio Ivan uki, prilagoenom openSUSE temom i KDE developer, koji je takoe izradio i
16
LiBRE!
openSUSE 12.3
pozadinu Stripes. Novine u ovoj verziji su sve vee korienje i prenos Plasma widgeta na QML, rad na KWin stabilnosti kao i novim efektima i podrci za skripte. Izbaena je ikonica My Computera, a umesto nje je postavljena ikonica KInfoCentera. Dolphin , upravnik datoteka, Akonadi / Nepomuk dvojac zaduen za pretragu, kao i Printer applet sada su jo bolji, bri i intuitivniji. Na prvi utisak nakon instalacije i prvog prijavljivanja na sistem bio je vau. KDE je u nekoliko poslednjih verzija pokazao zrelost i reenost KDE tima da sa KDE-a skinu epitete poput: dera memorije, Search koji davi raunar i sl. Za 4.10 verziju slobodno moemo da kaemo da su u tome uspeli i da je KDE 4.10 nikad bolji. Osim KDE-a, openSUSE nudi GNOME 3.6 i Xfce okruenja radne povri.
openSUSE 12.2, ova verzija je pokazala da se openSUSE tim estoko potrudio
Novina u distribuciji je ponuda novog sistema baze podataka. Umesto MySQL-a, tu je MariaDB, fork MySQL-a okrenut ka nastavku negovanja open source razvoja baze podataka.
da se ti problemi vie ne dese, ali i da podigne korisniko iskustvo i glatkou rada na vii nivo. Preao sam na openSUSE pre koju godinu i iz linog iskustva mogu da potvrdim da je ovo do sada najbolja verzija openSUSE-a. Uz novi KDE, sistem radi brzo, izgleda jako lepo out of the box, i nudi vrlo stabilan i spreman za rad operativni sistem odmah nakon instalacije. Iako na prvi pogled openSUSE dolazi spreman za korienje bez dodatnog doterivanja, nekim korisnicima je malo problematian rad sa RPM upravnikom paketa, ili imaju problem sa reavanjem konflikata izmeu raznih dodatih programskih skladita. Smatramo da nije moda idealan za apsolutne poetnike u Linux svetu, ali ga svakako treba probati. Oni koji vole da imaju sistem na ijoj izgradnji i podeavanju ne ele da gube puno vremena, openSUSE je dobar izbor. Uz pomo alata Yast i 1-Click-Install (koji su sastavni deo openSUSE-a), ovu distribuciju moete podesiti bez vee muke u svega par klikova i to preko grafikog korisnikog interfejsa. Korisni linkovi: [1] http://www.opensuse.org/en/ [2] http://en.opensuse.org/Main_Page [3] http://en.opensuse.org/Portal:12.3 [4] http://en.opensuse.org/Features [5] https://news.opensuse.org/2013/03/ 13/opensuse-12-3-free-open-andawesome/ [6] https://build.opensuse.org/ [7] http://susestudio.com/
Za kraj
U odnosu na probleme i kanjenje

April 2013.
17
Predstavljamo
LXDE okruenj e radne p ovri

bi moglo da radi. Sasvim je dovoljan procesor Pentium III klase i svega 386 [MB] RAM memorije. Meutim, ukoliko su instalirane zahtevnije aplikacije, kao to su Firefox ili LibreOffice, dolazi do vee potronje resursa, te se za ugodan rad preporuuje 512 [MB] RAM memorije. Napisan je u C programskom jeziku uz korienje GTK+ paketa alata. Projekat je 2006. godine pokrenuo tajvanski programer Hong Jen Yee, poznat i kao PCMan , budui da je objavio i PCManFM, novi upravnik datoteka i prvi modul LXDE okruenja radne povri. U meuvremenu je LXDE tim prerastao u meunarodnu zajednicu programera, dizajnera i saradnika iz celog sveta. Za razliku od drugih velikih okruenja radne povri, kao to su GNOME i KDE, LXDE komponente nisu u potpunosti integrisane u sistem, to im daje mogunost da rade nezavisno jedna od druge.
Autor: Aleksandar Brkovi XDE okruenje radne povri (engl. Lightweight X11 Desktop Environment) je projekat koji ima za cilj da prui lagano i brzo radno okruenje. Karakteristika njegovog dizajna nije glomazan i teak sistem, ve naprotiv, LXDE je veoma malo hardverski zahtevan. Pristojno radi uz pomo relativno malo RAM memorije. Korisniki interfejs je krajnje jednostavan i potpuno funkcionalan.
Karakteristike
Projekat otvorenog kda, licenciran pod GNU GPL licencom za Unix i druge kompatibilne platforme kao to su GNU/Linux i BSD, fokusira se na utedi resursa i izuzetnoj brzini pri radu. Dobro radi na slabijem hardveru, kao to su nove generacije netbook i laptop raunara, ili stariji raunari Pentium III klase, pri emu ne zahteva 3D ubrzanje. Pomenuto okruenje radne povri Slika 1 LXDE okruenje radne povri samo po sebi, ne zahteva jak hardver da
18
LiBRE!
LXDE kruenje radne povri

Komponente
Glavne komponente iz kojih se sastoji LXDE okruenje radne povri su: PCMan File Manager Standardni upravnik datoteka za navedeno okruenje radne povri. Razvijen je od strane pomenutog tajvanskog programera Hong Jen Yee-a, sa ciljem da poslui kao zamena za postojee upravnike datoteka, Nautilus i Thunar. Glavne karakteristike PCManFM-a su: Desktop Management - Prikaz pozadine i ikone povri, uz mogunost da na svakoj povri bude razliita pozadina. Viejezina podrka. Pregledanje pomou jeziaka (slino kao kod Firefox web browsera). Drag & Drop podrka (prevuci i pusti). User-friendly ist, intuitivan i pregledan interfejs ( GTK+2 komplet alata), sa velikom brzinom pokretanja. koje se oekuju od panela povri. Konfiguracija LXPanela se vri putem grafikog korisnikog interfejsa. Njegove glavne karakteristike su: meni za pokretanje aplikacija, koje su klasifikovane po kategorijama, prebacivanje izmeu otvorenih programa na razliitim radnim povrima, plugin dodaci, koji slue za dodavanje novih funkcionalnosti, system-tray obavetenja programskih ikona, applet za upravljanje zvukom i podeavanje njegove jaine i applet za vreme i datum. LXAppearance Alat koji putem grafikog korisnikog interfejsa slui za promenu GTK+ tema, tema ikonica i sreivanje fontova koje koriste sistemske aplikacije. Openbox Veoma lagan i konfigurabilan upravnik prozora. Nije deo LXDE razvojnog projekta, ali se koristi kao podrazumevani upravnik prozora. Moe biti zamenjen bilo kojim drugim upravnikom prozora, kao to su: IceWM, Fluxbox i Metacity. Xarchiver Alatka za arhiviranje ija je glavna karakteristika da bude nezavisna od okruenja, bazirana na GTK+ bibliotekama. Prvenstveno je namenjena za Xfce platformu, ali se koristi kao podrazumevani program u LXDE okruenju radne povri. LXSession Kompatibilni X11 session manager koji se koristi za gaenje, restart ili suspenziju vaeg raunara, putem Xala i GDM-a.
Slika 2 PCManFM upravnik datoteka LXPanel Lagan program koji omoguava pokretanje sistemskih programa, kao i veinu kljunih funkcija
April 2013.
Programi
Glavna karakteristika programa implementiranih u LXDE okruenje radne povri jeste mala sistemska zahtevnost i
19
Predstavljamo
mala potronja resursa pri korienju. Napraviemo pregled nekoliko programa koji su sastavni deo navedenog okruenja. Leafpad Tekst editor, napisan uz pomo GTK+ kompleta alata, naglaava jednostavnost i lakou u radu, budui da su u ovom editoru implementirane samo najneophodnije funkcije. Zahteva svega nekoliko biblioteka, zbog ega ima veoma brz odziv prilikom korienja. Njegove najvanije funkcije su: codeset opcija, autocodeset detekcija, auto-multi-line uvlaenje, prikazivanje brojeva redova, drag & drop podrka i tampanje. LXtask - Task Manager je program koji se koristi za praenje osnovnih procesa na raunaru i koji prua informacije o trenutno pokrenutim programima. Moe se koristiti i za prekidanje rada programa, ili davanje i oduzimanje prioriteta odreenom procesu. Abiword - Multiplatformski, open source program, koji slui za obradu teksta. Podrava osnovne funkcije za obradu teksta, kao to su: liste, tabele, stilovi, strane, zaglavlja i podnoja, fusnote, abloni itd. Ima mogunost provere pravopisa i gramatike. Poevi od verzije 2.8.0, Abiword ima plugin koji omoguava da vie ljudi radi na jednom dokumentu u isto vreme. Integrisan je sa novim online web servisom pod nazivom Abicollab.net, koji prua mogunost skladitenja i deljenja dokumenata na mrei. Funkcionie na slian nain kao klasine verzije programa za obradu teksta.
Slika 3 Task manager
Slika 4 Abiword Gnumeric - Program za tabelarna izraunavanja, nastao je 31. decembra 2001. godine. Distribuira se kao slobodan softver pod GNU GPL licencom. Alternativa je vlasnikim reenjima i drugim programima otvorenog kda. Gnumeric je razvio Miguel de Icaza, ali je vremenom preao na druge projekte, pa je trenutni odravalac ovog programa Jody Goldberg. Gnumeric ima spoLiBRE!
20
LXDE kruenje radne povri

sobnost za uvoz i izvoz podataka u nekoliko formata, dok je njegov podrazumevani format Gnumeric format. U odnosu na ostale programe koji slue za istu namenu, Gnumeric ima neto drugaiji interfejs za pravljenje i ureivanje grafikona. U tu svrhu, koristi se poseban prozor u kome su navedeni svi elementi za izradu grafikona, dok ostali programi iste namene, obino zahtevaju od korisnika da izabere pojedinane elemente u samom grafikonu, kako bi ih izmenio. Korisni linkovi: [1] http://en.wikipedia.org/wiki/LXDE [2] http://wiki.lxde.org/en/Main_Page [3] http://lxde.org/
Slika 5 Gnumeric Nadamo se da e ovaj prikaz uspeti da privue vau panju. Odmah pronaite va stari raunar koji ste nekada davno odbacili i instalirajte neku GNU/Linux distribuciju sa LXDE okruenjem radne povri. Biete prijatno iznenaeni injenicom koliko ovaj lagani sistem malo trai od vaeg raunara, a zauzvrat mnogo daje. Neka va raunar dobije jo jednu priliku i zablista u novom sjaju. Uivajte u izbalansiranosti izmeu lakoe korienja, niske hardverske zahtevnosti i potpunog korisnikog doivljaja.
April 2013.
21
Predstavljamo
Tux3 File System
Atomic commit - jedna operacija, u
Autor: Nikola Nenadi ux3 sistem datoteka (engl. filesystem ) je naslednik Tux2 sistema datoteka. Zbog problema sa patentima na koje su neke kompanije polagale prava, Tux2 sistem datoteka nikada nije objavljen niti je uao u zvanina programska skladita kernela. Istrajni da njihov rad ne pree u ruke kapitalista, programeri su preuzeli izvorne ideje iz Tux2 sistema datoteka i napravili Tux3 , koji bi, nadamo se, trebalo da ue u programska skladita Linux kernela. Tux3 je sistem za skladitenje podataka, a karakteriu ga sledee osobine: Write anywhere - omoguava da upisujete podatke na bilo koji blok. Ako je blok oznaen kao slobodan, algoritam nee pisati po njemu. Ukoliko postoje prazni blokovi, ova opcija moe olakati povratak izgubljenih ili obrisanih podataka. Ovaj pristup nalazi veliku primenu u RAID sistemima ( redundant array of independent disks) i u WAFL-u ( Write Anywhere File Layout). Izbegnut je tradicionalni journaling pristup, a programeri se radije oslanjaju na logiku povratka upravo preko ove opcije Slika 1 Organizacija Tux sistema ( Write anywhere). datoteka
LiBRE!
kojoj se nalazi vie funkcija, omoguava upis podataka. Ako jedna funkcija nije izvrena, sve funkcije e vratiti svoje stanje na prethodno, tako da integritet podataka ne bude naruen. Nije mogue upisivanje polovinog podatka, odnosno onoga to kasnije ne moete da proitate. Tree based - u prevodu: balansirano stablo, koje predstavlja organizaciju podataka u stablo ili umu (ima vie poetnih vorova). Tree based je stari matematiki nain da predvidite, gde se va podatak nalazi i da kasnije pretragom naete podudarnost bez pretraivanja celog stabla. Predstavljen je file system check za Tux3 sistem datoteka, da bi se pri svakom boot procesu na standardan nain proverio integritet sistema datoteka i konzistencija podataka, ukoliko je dolo do nekontrolisanog gaenja raunara. Podaci, ija se imena ne mogu rekonstruisati, nalaze se u lost+found fascikli. esto fsck sadri i opcije za rekonstrukciju stabla sistema datoteka, gde je korisniku ostavljen izbor, na koji nain e popraviti oteen sistem datoteka. Vie informacija i izvorni kd dostupni su na sledeem linku http://tux3.org/
22
Mala kola: Scribus 1.4 (11. deo)
ako da?
Zavrni radovi - 2. deo
Autor: Dejan Maglov oli smo i do kraja nae male kole Scribusa 1.4. U prolom broju smo definitivno zavrili dizajnerski deo, a za ovaj nastavak nam je ostalo samo da naem asopisu damo konaan oblik. asopis e biti deljen slobodno na internetu. Za tu svrhu idealan format je PDF.
prikaz svih elemenata kao u originalnom dokumentu bez obzira na platformu koju koristi (vrstu ureaja, operativni sistem itd.). To je razlog to se ovaj format koristi i kao ulazni materijal za tampanje, ali i kao gotov proizvod. (prim. aut.).
PDF (http://sr.wikipedia.org/wiki/Pdf)
Kontrola Scribus elemenata pre snimanja PDF-a
Portable Document Format (skraeno PDF) je format zapisa dokumenata kojeg je kreirala kompanija Adobe Systems
1993. godine. Koristi se za zapis dvodimenzionalnih dokumenata nezavisno od ureaja i rezolucije tampanja. Svaki PDF sadri kompletan opis dokumenta, ukljuujui slike, tekst, vektorsku grafiku, rasterske slike, te moe sadrati i fontove potrebne za prikaz teksta. Za prikaz PDF dokumenata potrebno je imati odgovarajue programe na raunaru koji su besplatni i mogu se nai preko interneta. Format je zasnovan na jeziku PostScript. Moe se prepoznati po tome to su prva etiri bajta uvek %PDF. Ime dokumenta (datoteke) obino se zavrava sa .pdf. Kompaktnost PDF formata garantuje dizajneru da e korisnik imati identian
April 2013.
Pre snimanja PDF-a, Scribus ima svoju kontrolu svih elemenata dokumenta, kako bi predupredio da se neke oigledne greke pojave u konanom dokumentu. Scribus kontrolor proverava sledee greke: 1. Proverava da li u tekstovima fali neko slovo. Ovo ne znai da Scribus proverava gramatiku u tekstu ve samo proverava da li izabrani font ima sve znakove koji se zahtevaju u tekstu. Ako pronae da neki karakter fali upozorie dizajnera. 2. Proverava da li se svi elementi dokumenta (okviri za slike, grafiki elementi, tekst okviri, itd.) nalaze unutar margina stranica. Ukoliko neki element izlazi van vidljivog podruja stranice, dizajner e biti upozoren. 3. Proverava da li tekst curi van tekst okvira. Nekad se desi da je tekst dui od raspoloivog prostora rezervisanog tekst okvirom. Ukoliko se to
23
Kako da?
desi taj viak teksta se nee videti na konanom dokumentu i na to e kontrolor upozoriti dizajnera. 4. Ako se koristi PDF verzija 1.3 koja ne podrava transparentnost slika, kontrolor e upozoriti dizajnera na sve slike koje imaju transparentnost (providnost) u sebi. U verzijama PDF 1.4 i viim, transparentnost je podrana pa se ova greka i ne proverava. 5. Proverava da li sve slike postoje u dokumentu. Slike u Scribusu se ne uvoze ve su samo linkovane sa neke lokacije na raunaru. Moe se desiti da dizajner promeni lokaciju slike i onda taj okvir slike ostane prazan jer Scribus ne zna gde je slika premetena. Ako se to desi, dizajner e biti upozoren da nedostaje slika. 6. Proverava rezoluciju slika. Da bi slike u konanom dokumentu bile dovoljno otre i bez krzavih ivica rezolucija slika treba da bude u nekim okvirima. Podrazumevani raspon rezolucije koja se tolerie u Scribusu je od 144 DPI (taaka po inu) do 2400 DPI. Ispod donje granice slika postaje mutna ili krzava, a preko gornje granice se preoptereuje izlazni dokument i ne dobija se na kvalitetu slike. Kada slike nisu u ovim granicama dizajner e biti upozoren. 7. Proverava da li je neka slika u GIF formatu. U sutini, nije pogreno da slika bude u GIF formatu. Scribus je samo oprezan s obzirom na to da GIF moe da bude i animiran. Animirani GIF ne bi bio dobro prikazan u konanom dokumentu pa na to upozorava Scribusov kontrolor. Postoje jo neke provere koje su uglavnom u podrazumevanim podeavanjima iskljuene kao to su: 1. Provera da li postoje veze (linkovi) u dokumentu. Ova provera ima smisla samo ako se pravi PDF 1.3 koji ne podrava veze. 2. Provera da li postoje slojevi (lejeri) koji su oznaeni da se ne tampaju. I ovo je podrazumevano iskljueno jer se pretpostavlja da je dizajner namerno iskljuio tampanje tih slojeva. 3. Provera da li postoji kolizija u podeavanju slojeva u smislu da je sloj nevidljiv a da je oznaen da se tampa. Ova provera je iskljuena iz istog razloga kao i prethodna. Podeavanje ovog kontrolora se moe izvriti u Document Setup Preflight
Verifier
Slika 1 Podeavanje Preflight Verifier Ovu proveru moemo da obavimo u svakom trenutku obrade dokumenta klikom na ikonicu Preflight Verifier u liniji alata.
Kreiranje PDF-a
Sada je vreme da kliknemo na ikonicu Save as PDF u liniji alata i da krenemo sa kreiranjem naeg PDF dokumenta. Prvo to e se desiti jeste pokretanje ve objanjenog Preflight Verifiera (kontroLiBRE!
24
Mala kola: Scribus 1.4

lora). Ukoliko nema greaka koje kontrolor moe da uoi, odmah e se pojaviti prozor Save as PDF. Ukoliko ipak ima greaka, dobiete prvo prozor Preflight Verifier sa svim upozorenjima na greke. Ako greke ne utiu na krajnji dokument kao to su upozorenja na GIF ili na malo prekoraenje okvira rezolucije slika, ove greke moemo da ignoriemo klikom na dugme Ignore Errors. 3. 4. 5. fontova PDF-u), Extras (specijalni efekti), Viewer (podeavanje poetnih postavki PDF pregledaa), Security (dodavanje enkripcije do-
kumentu, korisnikog imena i lozinke za otvaranje zatienog dokumenta), 6. Color (prilagoavanje procesuiranja boja prema konanom izlaznom dokumentu), 7. Pre-Press (dodavanje dodatnih kontrolnih markera potrebnih za tampanje dokumenta).
Slika 2 Preflight Verifier Nije preporuljivo ignorisati greke kontrolora, ali ako je dizajner siguran da e sve ispasti na kraju kako treba lake je ignorisati upozorenja na, na primer, GIF nego konvertovati u PNG i ponovo sve takve slike povezati sa Scribusom . Dok je Preflight Verifier prozor otvoren mogu se ispraviti sve greke i na kraju ponovo proveriti dokument klikom na Check Again. Poto se isprave sve greke moemo da kliknemo na Save as PDF i da nastavimo sa kreiranjem PDF-a.
Slika 3 Prozor Save as PDF Za PDF namenjen itanju na ekranima nas interesuju samo prve dve kartice.
U dokumentu moemo koristiti vrlo egzotine i nestandardne fontove. Ako PDF-u ne bi pridruili sve koriene fontove korisnik koji nema te fontove na svom raunaru ne bi video dokument onako kako je on zamiljen nego sa nekim podrazumevanim fontProzor Save as PDF om. Zato ovde moramo iz spiska Save as PDF je prilino sloen. Sastoji se dostupnih fontova da pomou strelice od 8 kartica: pridruimo koriene fontove PDF-u. Pridruujemo i sve varijante fonta koje 1. General (opte postavke PDF-a), su koriene ( bold, italic, bold-italic, 2. Fonts (pridruivanje korienih regular, itd.). Ako se ovo ne uradi,
April 2013.
Kartica Fonts
25
Kako da?
konani PDF bi mogao da ima mnogo greaka tipa: pogreni font, curenje teksta iz tekst okvira, nepostojanje naglaenog teksta itd. Ovo je osnovna kartica i najbitnija za kreiranje PDF-a. Naravno da emo prvo popuniti Output to File polje. Klikom na dugme Change otvara se klasini Save as dijalog u kojem emo nai mesto na raunaru gde emo snimiti na PDF i daemo mu ime. Export range podruje neemo dirati jer imamo nameru da sve stranice snimimo kao PDF. Sa druge stranice, ako hoemo samo jedan lanak da izdvojimo, onda tu treba zadati od koje do koje stranice e biti podruje snimanja PDF-a. File Options slui da odredimo verziju PDF-a koju emo koristiti za izlazni dokument. Verzija 1.4 PDF je prva verzija koja ima sve potrebne efekte za jedan asopis. Podrava providnost, veze, kompatibilan je sa starijim PDF itaima itd. Zbog svega ovoga mi koristimo upravo ovu verziju PDF-a. Ovde moemo jo ekiranjem da zahtevamo da se u napravljeni dokument ugrade umanjene sliice svake stranice ( Generate Thumbnails) to moe da pomogne kod navigacije. Ove sliice se automatski prave u veini PDF pregledaa tako da smatramo da ne treba zahtevati da to radi kreator PDFa. Obavezno ekiramo Save Linked Text Frames as PDF Articles to dodaje nae linkove kao deo PDF-a. Nismo pravili Bookmarks za laku navigaciju kroz due PDF-ove tako da ga ne ukljuujemo u PDF. Resolution of EPS graphic drimo na standardnih 300 DPI. Ova rezolucija se odnosi samo na tekst i vektorsku grafiku. Rezolucija rasterske grafike se
LiBRE!
Slika 4 Kartica Fonts
Kartica General
Slika 5 Kartica General
26
Mala kola: Scribus 1.4

podeava u sledeoj oblasti. Zbog generisanja to manje PDF datoteke ekiramo Compress Text and Vector Graphics. formatu. Ovo daje bolji kvalitet ilustracija ali veu datoteku. Fino podeavanje veliine PDF datoteka doraujemo smanjivanjem ili poveanjem maksimalne rezolucije slika. Ovo je sve to je potrebno da bi se snimio PDF internet asopisa. Ostalo je samo da kliknemo na dugme Save.
Podeavanje veliine PDF datoteke
Od kompresije rasterske grafike u najveoj meri zavisi veliina PDF datoteke. Na asopis e biti distribuiran putem interneta. Veliina PDF datoteke je tu od kljune vanosti. Da bi zadovoljili svaiji ukus pravimo dve vrste PDF-a. Jednu sa najveom moguom kompresijom rasterske grafike tako da ukupna veliina datoteke ne pree 5 [MB]. Ova verzija je za one koji imaju spor internet ili ga plaaju po protoku. Mana je to su tako kompresovane ilustracije prilino loe ali su i dalje upotrebljive. Druga varijanta je sa boljom rezolucijom ilustracija, ali zato je datoteka mnogo vea. Zbog interneta i zbog brzine listanja asopisa ni ova verzija ne sme biti prevelika. Mi smo postavili limit za ovu kvalitetniju verziju na maksimalno 23 [MB]. Za minimalni PDF koristimo Compression Method: Lossy JPEG i maksimalnu rezoluciju rasterske grafike od 150 DPI. Sa ovom metodom kompresije, sve rasterske sliice se pretvaraju u JPG slike maksimalne rezolucije 150 DPI to daje malu PDF datoteku ali su slike slabog kvaliteta. Compression Method: Lossless ZIP koristimo za kvalitetnije izdanje asopisa. Ova metoda koristi ZIP kompresiju za PDF a ilustracije ostaju u originalnom
April 2013.
Za kraj
Ovom malom kolom je obuhvaen samo deo mogunosti Scribusa. Nadam se da smo ipak uspeli da doaramo bar deo njegovih mogunosti. Trudili smo se da se ne ponavljamo i da damo neka uputstva koja ne mogu da se nau na internetu. Nije nam bila namera da reavamo dizajnerske probleme nego samo isto tehnike. Neka dizajnerska reenja su bila navedena samo kao primer kako se neki od Scribus alata koriste. Ako smo uspeli barem nekoga da zainteresujemo za ovaj odlian program iz sveta slobodnog softvera, drago nam je. Takoe nam je bio cilj i da demistifikujemo jednu itavu oblast korienja raunara kao to je DTP ( desktop publishing - stono izdavatvo). Nadamo se da smo u tome uspeli i da to vie nee biti oblast koja je rezervisana samo za profesionalce. Dokazali smo da i amateri mogu da se upuste u izdavanje svojih PDF: knjiga, maturskih radova, diplomskih radova, broura i asopisa. Hvala na strpljenju!
27
Dobro doli na slobodnu teritoriju (8. deo)
Oslobaanje
Slobodno narezivanj e diskova

Autor: Dalibor Bogdanovi
K3b
Slika 1 K3b ostoji dosta programa koji slue za narezivanje diskova na slobodnim operativnim sistemima, a mi emo se osvrnuti na neke od najpopularnijih. Jedan od takvih programa je K3b, koji podrazumevano dolazi uz KDE okruenje radne povri, ali se naravno moe koristiti i na drugim okruenjima. Pri prvom pokretanju programa doekae Brasero nas veoma lepo organizovano i funkcionalno radno okruenje, na kome do- Ovo je jo jedan od programa za narezivanje diskova na slobodnim operaminiraju tri velika dugmeta: tivnim sistemima, koji podrazumevano
LiBRE!
1. New Data Project - za narezivanje razliitih vrsta podataka na CD/DVD disk; 2. New Audio CD Project - za narezivanje audio CD diskova; 3. Copy Medium - za kopiranje diskova; Poseduje sve funkcije koje odlikuju programe ovakve vrste, kao i mnogobrojna podeavanja, to radnog okruenja, to naina narezivanja diskova. Od nekih naprednijih funkcija izdvajamo: - Podrka za Bly-ray diskove; - Mogunost viestrukog narezivanja diskova (tzv. multisesija); - Podrka za ISO slike; - Ripovanje audio i video CD-ova kao i video DVD-a; K3b se nalazi u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema, a vie informacija, kao i ostalu dokumentaciju o ovom programu, moete pronai na zvaninoj stranici: http://www.k3b.org/.
28
Dobro doli na slobodnu teritoriju

dolazi uz GNOME okruenje radne povri. Njegove osnovne funkcije su: 1. Data CD/DVD - narezivanje razliitih podataka na CD/DVD disk; 2. Audio CD - narezivanje audio CD diskova; 3. CD/DVD Copy - kopiranje diskova;
Slika 2 Brasero Poseduje sve ostale napredne funkcije, kao i mnogobrojna podeavanja, to radnog okruenja, to naina nareziva- Graveman! nja diskova. Nalazi se u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema, a vie informacija moete dobiti na stranici: http://projects.gnome.org/brasero/ .
Slika 3 Xfburn Ima veoma jednostavno i funkcionalno radno okruenje, tako da e se i poetnici veoma lako snai za rad u njemu. Nalazi se u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema, a vie informacija moete dobiti na stranici: http://goodies.xfce.org/projects/applica tions/xfburn .
Xfburn
Program koji dolazi uz Xfce okruenje radne povri i koji je veoma jednostavan za korienje. Njegove osnovne funkcije su: 1. Narezivanje CD/DVD diskova sa Slika 4 Graveman! raznim vrstama podataka; 2. Narezivanje audio CD diskova; Sledei na naoj listi programa za na3. Narezivanje ISO slika; rezivanje diskova na slobodnim operaApril 2013.
29
Oslobaanje
tivnim sistemima je program pod nazivom Graveman!. I ovo je veoma jednostavan program kome je osnovna funkcija narezivanje CD/DVD diskova. Od ostalih funkcionalnosti programa izdvajamo: - Narezivanje audio CD-ova (WAV, OGG, MP3, FLAC, M3U, PTS); - Narezivanje CD/DVD diskova sa razliitim vrstama podataka; - Kopiranje diskova; - Mogunost viestrukog narezivanja diskova (tzv. multisesija); Program se ne moe nai u osnovnim programskim skladitima slobodnih operativnih sistema, ve se moraju dodati specijalna programska skladita, ili se program moe preuzeti u nekom od ponuenih paketa na zvaninoj stranici programa: http://graveman.tuxfamily.org/index.ph p?l=e. verziji za slobodne operativne sisteme. Veoma bogat raznoraznim opcijama, zadovoljie ukuse i probirljivih korisnika. Pri pokretanju programa doekae nas uvodni meni u kome moete podesiti apsolutno sve to se tie narezivanja diskova. Pri odabiru narezivanja diskova postoje sledee opcije: 1. CD-ROM ( ISO) - narezivanje ISO slike; 2. Audio CD - narezivanje audio CD diskova; 3. Mixed Mode CD; 4. CD Extra; 5. CD Copy - kopiranje diskova; 6. mini DVD; 7. CD-ROM ( Boot); 8. CD-ROM ( UDF); 9. CD-ROM ( UDF/ISO); U podmenijima se mogu nai razna druga podeavanja, sve u zavisnosti od toga koju opciju narezivanja pre toga odaberemo. Ovaj program se ne moe nai u programskim skladitima slobodnih operativnih sistema, ve samo na zvaninoj stranici projekta u odgovarajuim paketima za razne distribucije slobodnih operativnih sistema. Dodatne informacije, kao i sam program sa uputstvom za instalaciju, moete pronai na: http://www.nero.com/enu/downloadslinux4-update.php.
Nero
Slika 5 Nero Jedan od najpoznatijih programa za narezivanje diskova na komercijalnim operativnim sistemima Nero, postoji i u
30
LiBRE!
Interfejs komandne linije
Interfej s komandne linij e
Autor: Aleksandar Stanisavljevi nterfejs komandne linije (engl. command-line interface, CLI) je mehanizam za interakciju sa operativnim sistemom ili nekim drugim softverom raunara, koji podrazumeva unoenje komandi za izvoenje specifinih zadataka. CLI je bio osnovno sredstvo za interakciju ljudi sa najpopularnijim operativnim sistemima 70-ih i 80-ih godina prolog veka, ukljuujui MSDOS, CP/M, Unix i Apple DOS. U ovaj interfejs je obino implementiran i shell, koji predstavlja program koji prihvata komande u vidu unetog teksta i pretvara te komande u odgovarajue funkcije samog operativnog sistema. Interfejs komandne linije je evoluirao od formi dijaloga koje su koristili ljudi za komunikaciju sa teleprinterskim mainama. Ljudi su na taj nain daljinskim putem razmenjivali informacije, obino jedan red teksta odjednom. Rani raunarski sistemi su esto koristili teleprinterske maine kao sredstvo za interakciju izmeu oveka i raunara. Raunar je tako postao jedan kraj u teleprinterskom modelu komuniciranja ljudi. Dakle, umesto da ovek komunicira sa drugim ovekom putem teleprintera, ovek je poeo da komunicira sa raunarom. CLI se koristi kad god je veliki skup komandi ili upita spojen sa irokim nizom opcija, ime se mnogo lake poApril 2013.
stiu eljeni rezultati, nego u sluaju primene grafikog korisnikog interfejsa. CLI esto koriste programeri i sistem administratori u inenjerskim i naunim institucijama kao i napredni korisnici linih raunara (engl. Personal Computer PC). Struktura interfejsa komandne linije je obino ovakva:
prompt command param1 param2 param3 paramN
Command prompt ili samo prompt je
niz (jednog ili vie) znakova koji se koriste u interfejsu komandne linije da ukau korisniku na spremnost za prihvatanje komandi. Prompt se obino zavrava jednim od sledeih karaktera: $, %, #, :, >, a esto ukljuuje i druge informacije, poput putanje trenutne radne fascikle. Na mnogim Unix i sistemima slinim Unixu je uobiajeno da se prompt zavrava znakom $ ili % ukoliko je korisnik raunara obian korisnik operativnog sistema, odnosno znakom # ukoliko je korisnik raunara superkorisnik operativnog sistema (root korisnik u Unix terminologiji). Command je komanda koju zadaje korisnik. Param1 do paramN je skup parametara koji blie odreuju komandu. Na primer, ako je komanda program za
31
Oslobaanje
brisanje datoteka, uz pomo parametra navodimo koju emo datoteku da obriemo. Mogue je i da izmenimo dejstvo neke komande ukoliko joj promenimo opcije. Na primer, ukoliko je komanda program za brisanje datoteka, uz pomo parametara navodimo koje emo datoteke da obriemo, a uz pomo opcija ukljuujemo mogunost potvrde za brisanje svake od datoteka od strane korisnika. Na ovaj nain, korisnik moe u meuvremenu da se predomisli i ne obrie ba sve datoteke lemi, za koje su korisnici slobodnog softvera zatraili savet od zajednice korisnika slobodnog softvera putem interneta, reeni su upravo zahvaljujui interfejsu komandne linije. Korisni linkovi: [1] http://sr.wikipedia.org/wiki/ __ [2] http://en.wikipedia.org/wiki/ Command-line_interface
koje je prvobitno planirao da obrie. Grafiki korisniki interfejs je relativno lak za upotrebu i danas se mnogo koristi. Od interfejsa komandne linije ljudi esto bee, mislei da je takvo neto prevazieno. Interfejs komande linije ima neke osobine koje grafiki korisniki interfejs nema, pa je veoma poeljno da se, pored grafikog korisnikog interfejsa, upoznate i sa interfejsom komandne linije. To vam moe mnogo znaiti u sluaju da od zajednice korisnika slobodnog softvera zatraite pomo u vezi sa specifinim problemom koji imate. Mnogi prob-
32
LiBRE!
Slobodni preofesionalac
(3. de)
S erver za mala i srednj a preduzea (SMB server)
Autor: Bojan Bogdanovi prolom lanku opisali smo ukratko prve dve uloge Zentyal servera: mreni prolaz (engl. Gateway) i infrastrukturu ( Infrastructure) kao i pojedinane servise koji ih ine. Sada nastavljamo dalje i predstavljamo poslednje dve uloge i pripadajue servise: kancelarija ( Office) i komunikacije ( Communication).
Kako smo napomenuli u prethodnim delovima, iako imate mogunost da na jedan klik instalirate kompletnu ulogu sa svim potrebnim servisima, napredni korisnici mogu da instaliraju i samo pojedine module/servise koji su im potrebni za rad.
Kancelarija (Office)
Uloga servera za kancelarijske poslove objedinjuje niz servisa u jednu skladnu
April 2013.
33
Slobodni profesionalac
celinu koji omoguavaju da u radnom okruenju postavite i kontroliete poslove i servise u vezi sa deljenjem resursa u lokalnoj mrei, kao i pravljenjem rezervnih kopija. Pojedinani servisi, ukljueni po instalaciji ovog dela servera su: - LDAP - File sharing and authentication - FTP - HTTP - Printer sharing - Backup
FTP
Protokol za transfer dokumenata je baziran na vsftpdu i omoguava da se po instalaciji podesi server sa FTP pristupom - autentifikacijom i ovlaenjima korisnika za taj servis.
HTTP
Ovaj servis omoguava postavljanje internet prezentacija na server, kako na intranetu, tako i na internetu. Baziran je na servisu Apache i omoguava postavljanje virtuelnih domena, to omoguava lak nain da se podesi vie internet sajtova na server.
LDAP
Zentyal podrazumevano instalira servis
pristupa imeniku fascikle. Jednostavno reeno, omoguava centralizovano upravljanje ovlaenjima i pristupom mrei i servisima, kao to je deljenje dokumenata i upravljanje korisnicima. Ovo reenje bazirano je na implementaciji OpenLDAP servisa, ali je direktno vezano i za implementiran servis Samba. Krajnji rezultat je implementiran domenski kontroler, poznat iz Windows okruenja.
Printer sharing
Za omoguavanje ove opcije zadueni su servisi Samba i CUPS. Moete podesiti dozvole pristupa i zabrane kako za pojedinane autentifikovane korisnike, tako i za grupe, podesiti prioritet u redu za tampu, i naravno upravljati tampom i samim tampaem.
Backup
File sharing and authentication
Ovaj modul je direktno vezan za prethodno implementirani modul i njegove servise, a zajedno omoguavaju deljenje dokumenata i fascikli, kao i centralizovanu autentifikaciju korisnika. Pored ve pomenutih servisa OpenLDAP i Samba, instalira se i servis Kreberos zaduen za mrenu autentifikaciju.
Pravljenje rezervne kopije servera i njegove konfiguracije je najbitnija opcija za administraciju. Zentyal omoguava da na lak nain i u veoma kratkom roku obezbedite da, u sluaju hardverskog kvara ili ljudske greke u konfigurisanju, svi servisi ponovo rade neometano. Pored uvanja rezervnih kopija lokalno na samom serveru, moete podesiti da se one automatski kopiraju i na neko drugo, udaljeno mesto.
34
LiBRE!
Zentyal
Komunikacije (Communication)
ciji ovog dela servera su: Ova uloga se takoe - E-Mail naziva i ujedinjene (inte- - Mail filter grisane) komunikacije - Webmail ( Unified Communi- - Groupware cations). Objedinjeni su - Instant Messaging na jednom mestu svi tre- - VoIP nutno popularni servisi komunikacija. Ovo omoguava da podesite brzo i lako sistem elektronske E-Mail pote, brzih poruka, deljenje servisa za saradnju i povezivanje klasine i inter- Sistem elektronske pote baziran je na servisima Postfix, Dovecot i Fetchmail. net telefonske komunikacije. Omoguava da se podesi e-mail server Pojedinani servisi, ukljueni po instala- sa svim naprednim opcijama koje se
April 2013.
35
Slobodni profesionalac
danas koriste ( SMTP/POP3-IMAP4), omoguava jedino razmenu elektronkako preko standardnih, tako i preko ske pote i korienje korisnikog sigurnosnih protokola. adresara, groupware servis omoguava, pored slanja i primanja elektronske pote, korienje i deljenje adresara, Mail filter kalendara, podsetnika i zabeleki, kao i Kako bi se korisnici i sam sistem za- integraciju razmene brzih poruka (ako titili od pretnji sa interneta, ovaj servis je servis Jabber/XMPP ukljuen i nudi fleksibilan nain zatite koji podeen). Za ovu namenu, Zentyal ukljuuje sive liste, antispam i antivirus. koristi Zarafa groupware server. Navedeni servisi se lako konfiguriu Takoe, ovaj servis preko protokola preko SMTP mail filtera. ActiveSync omoguava integraciju sa mobilnim ureajima. Webmail Napomena: servis webmail i servis Zentyal dolazi sa ugraenim Roundcube groupware jedan drugog iskljuuju, jer webmail servisom. No, da bi bili u koriste razliit nain uvanja poruka mogunosti da ga koristimo, prethodno elektronske pote, te pre moraju biti instalirani web i mail ukljuenja/iskljuenja nekog od ova servisi. Takoe, ovde moete podesiti i dva servisa dobro razmislite koji je SIEVE filtere. krajnji cilj koji elite da postignete.
Groupware
Kao opozit prethodno navedenom web- Sistem razmene brzih poruka baziran mailu, mogue je instalirati i aktivirati je na Jabber/XMPP protokolu i ovaj servis. Dok sam webmail servis omoguava da postavite server za ovu namenu kako za lokalnu upotrebu (u
Instant Messaging
36
LiBRE!
Zentyal
intranetu) tako i za internet upotrebu. Pored askanja jedan na jedan mogue je podesiti i konferencijske sobe za grupnu razmenu poruka.
https://ip_adresa_servera (nalazi se na portu 443, ali kako je ovo uobiajeni port za sigurnosnu HTTP konekciju, savet je da se on promeni na neki nekorieni port, kako bi standardni oslobodili za neki drugi servis). Veoma bitna mogunost je i podeavanje obavetenja za pojedine dogaaje, to omoguava da u sluaju neeljenog dogaaja odmah budete alarmirani na nain koji sami izaberete, to skrauje vreme reavanja problema koji je nastao.
VoIP
Za ovu namenu, Zentyal koristi Asterisk server. On omoguava prikljuenje vie VoIP telefona, povezivanje na klasinu telefonsku mreu, govornu potu, konferencijske pozive, automatske govorne automate, poziv na ekanju i prebacivanje poziva.
Odravanje i praenje rada servera
Za administratore, najvaniji deo posla je praenje rada servera i odravanje. Ova opcija ne postoji samostalno na Zentyal serveru, ili, bolje reeno, ne instalira se kao poseban modul, ve se sa svakom ulogom/servisom koji se instalira, automatski dodaje i opcija za praenje istog. Pored podeavanja i pregleda zapisnika ( log), moe se podesiti i opcija nadgledanja ( monitoring) koja u realnom vremenu prati deavanja i zauzee resursa servera (npr. zauzee procesora, RAM memorije, popunjenost hard diskova, mreni protok i slino). Centralnom mestu za podeavanje servera pristupa se sa samog servera preko adrese
April 2013.
37
Internet veze i komunikacije

Registrovanjem dobijate mogunost Zentyal Remote koja slui da pristupite serveru spolja sa bilo koje take i gde god da se nalazite i obavite pregled ili potrebne radove na serveru.
Apache
Umesto zakljuka
Ovim smo zavrili kratko predstavljanje mogunosti Zentyal SME servera. Ovakvo zaokrueno reenje lako je za odravanje i nudi veliki broj servisa koji zadovoljavaju potrebe veine, pogotovo malih i srednjih kompanija. Moete ga isprobati i videti da li ovakav pristup odgovara i vaim potrebama. Instalaciju servera moete preuzeti iz sekcije za preuzimanje na sajtu proizvoaa http://www.zentyal.org/downloads/, gde imate i mogunost da pored preuzimanja slike instalacionog CD-a (32-bitni i 64-bitni), preuzmete i ve gotove slike instalacija za VmWare, VirtualBox i KVM virtuelizaciju. Vie o Zentyal serveru moete proitati na matinoj stranici projekta http://www.zentyal.org/ .
Korak do Google- (
Autor: Dejan ugalj judska potreba za otkrivanjem novog nas je odvela na Mesec, sutra e nas, verovatno, odvesti i na Mars, Veneru, Pluton, ali ono sa im trenutno moramo da se sloimo je da internet predstavlja najvee ljudsko dostignue. Web pretraivai su u velikoj meri uticali na razvoj interneta kao primarnog izvora informisanja na kraju 20. i poetku 21. veka. Oni nam toliko olakavaju ivot dajui nam informacije na dlanu, da se vie i ne pitamo ta je to zapravo informacija. Previe je komplikovano opisati na kom principu funkcioniu algoritmi web pretraivaa, ak i ukratko, ali jedan od osnovnih teorijskih temelja na kome se zasnivaju ovi algoritmi je nauna oblast koja se bavi teorijom informacija i kodovanja. Verovatno se pitate zato je toliko bitan ovaj deo naune oblasti IT tehnologija, kada je, na kraju krajeva, kako i sam naziv kae, ovo u principu filozofska (teorijska) oblast, a i veina korisnika interneta nije nikada ni ula za to. Naravno da se ovaj deo naune oblasti IT tehnologija ne moe predstaviti jednom reenicom, ovim tekstom ili nekim kratkim opisom, ali u sutini, ono to smo dobili enonovim (engl. Claude Elwood Shannon ) istraivanjem teorije informacija, je odgovor na pitanje ta je u stvari niz bitova, bajtova jedne web
LiBRE!
38
Apache Lucene
(1. de)
stranice, slike, filma, javnog/tajnog kljua SSL sertifikata, u perspektivi, podatka kao nosioca informacije koja se moe matematiki izmeriti. Zbog toga, u naunim krugovima, enon vai za oca teorije informacija. Vrednost podataka (informacija) kao jednog od osnovnih i kljunih delova web pretraivaa se preslikala na studentsko ivotno ostvarenje Larry Page-a i Sergey Brina, a nazvali su ga Google. Teorija informacija nam je donela jo jedan zanimljiv deo, a to je matematika predstava koliine podataka na webu. Ovo nije tekst koji se bavi tim statistikim podacima, ali verujte da se radi o ogromnoj koliini podataka koja se meri Yottabyte-ovima. Sva ta ogromna koliina informacija savremenog doba je tu, ak moe da se kae da je i opipljiva na neki virtuelan nain, ali se postavlja pitanje kako doi do nje. ta je sutinski informacija, koliko ona vredi, koliko je teka za upit ( query) ka traenom podatku i sl., sve nam je to na papiru dao enon, ali ono to implementira matematiku sa tog papira su u stvari algoritmi internet web pretraivaa. U principu, svi internet web pretraivai rade na poprilino logian i predvidljiv nain, ali s obzirom na tajnost algoritama koje koriste, ne moe se sa sigurnou tvrditi da je to ba tako, no Svedoci smo razvoja jednog od najveih open source proApril 2013.
Slika 1 Koliko je veliki Yottabyte
39
Internet veze i komunikacije

jekata, GNU/Linuxa, zamislite kako bi izgledao FLOSS Google (prim. aut.). Zvui neverovatno, ali bez obzira na profit kompanija koje poseduju najvee svetske web pretraivae i naravno njihove algoritme, neke od njih su voljne da u nekim momentima predaju makar deo svog intelektualnog blaga javnosti, kao to se, na nau sreu, desilo decembra 2004. kada je Google Labs javno objavio MapReduce algoritam, to je open source zajednica znala da iskoristi. Da li se kaju ili ne, ne znamo, jer se postavlja pitanje ta su dobili Objavljivanjem samo dela svog algoritma, Google Labs nam je zagolicao matu principom i sloenou sistema po kojem algoritmi web pretraivaa funkcioniu. Za sve ono to smo mi od svega toga dobili, zasluge dugujemo open source projektu Apache Lucene, kao samo jednom od projekata iz porodice Apache Software Foundation's Jakarta family ( Java), kao i osnivau ovog projekta, Doug Cuttingu. skih jezika, u jednom trenutku se morate susresti sa terminom tokenizacija, u klasama obrade string literala. Tokenizacija je, zapravo, obino razdvajanje rei iz reenice. Kada kaemo razdvajanje rei, mislimo na izdvajanje rei nekim patternom (ablonom) koji, na primer, razdvaja rei po pravilu praznih polja, zareza itd. Reenica: Ovo je divan dan, posle tokenizacije sa prelomom u novi red bi izgledala ovako: Ovo je divan dan Ovo je bitno jer se, generalno gledano, ovim principom vode i web pretraivai. Svaka re predstavlja indeks tj. teinu informacije u podatku, to nas opet vraa enonu i njegovoj teoriji informacija, kao i pitanju koja je koliina informacija stvarno sadrana u svakoj od ovih rei. Moete da primetite da su predikati, imenice i pridevi, jedni od glavnih nosioca informacija, ali to ne mora po pravilu uvek da bude tako. Analizom gorenavedene reenice, moemo da izdvojimo rei: Ovo i je, tzv. nosioce podataka koji nemaju na informacionoj teini, ali su ipak podaci, dok: divan i dan predstavljaju podatak koji nosi neku informaciju u sprezi konteksta reenice te kao takvi imaju informacionu teinu. Verovatno se pitate zato je bitno u kom se kontekstu gorenavedena reenica moe protumaiti (indeksirati), kao i koliko je informacija sadrano u svakoj rei, a to su upravo tajne koje emo, nadamo se i uspeno, razotkriti. Zvui suludo, lako i prosto, ali tako je. U ovom malom i prostom primeru moete da vidite i naslutite SEO ( Search Engine Optimization ) princip. Postavlja
LiBRE!
Slika 2 Doug Cutting
Tokenizacija (ukratko)
Prilikom uenja bilo kog od program-
40
Apache Lucene
se pitanje koji je znaaj kljunih rei ( key words) prilikom optimizacije nekog sajta i zato neke od rei dobijaju vei znaaj od drugih prilikom indeksiranja web pretraivaa. Iako vam trenutno zvui nejasno kako sve ovo funkcionie, pokuaemo to detaljnije da vam objasnimo putem Apache Lucene projekta kao i itave porodice open source projekata iz familije Jakarta, kroz seriju lanaka objavljenih u LiBRE! asopisu. Svako ko sebe naziva SEO strunjakom, morao bi da poznaje principe Apache Lucene projekta (prim. aut.). pretrage obavlja Apache Lucene, biblioteka za pretragu, pisana u programskom jeziku Java, koja omoguava implementaciju sopstvenog i nezavisnog pretraivaa, kojem je samo mata limit.
Slika 3 Apache Lucene zatitni znak
Apache Lucene Opis projekta
Da biste dobili pravi oseaj ta je Apache Lucene, i koliko je moan, morate prvo da se zapitate koliko esto imate potrebu za dobijanjem informacija, bilo sa tvrdog diska vaeg raunara ili sa weba. Zamislite da posedujete vau biblioteku e-knjiga, samo e-knjiga, koja se nalazi u jednoj fascikli a koja je podeljena na potfascikle (po kategorijama, temama, pa i kljunim reima metapodacima iz samog e-dokumenta). Poto svaki dokument ima metapodatke (datum kada je napravljen, datum kada je izmenjen, naziv autora, kljune rei), pronalaenje odreenog dokumenta po metapodacima je izvodljivo i relativno lako, ali prelazak u nii nivo analize (kao to je pretraga po sadraju), predstavlja domen naune fantastike ako se, naravno, radi runo. Verovaete nam ako kaemo da je to ipak mogue, da je mogue doi do analize i rezultata pretrage za vreme mereno milisekundama, nezavisno od veliine i kompleksnosti podataka, a da je rezultat pretrage mogue prikazati sa svim programerskim detaljima (kojih, uzgred, ima puno). Upravo takvu vrstu
April 2013.
41
Sam svoj majstor
framework
Autor: Nikola Hardi treem i etvrtom broju bilo je rei o web programiranju i Pythonu, a Django je jedan od najpoznatijih projekata na tom polju (pored cherypy i flask). Django je nastao kao skup prirunih alata programera koji su radili na sajtu novinske agencije. Kako osnivai ovog projekta kau, u takvom okruenju nekada proe svega nekoliko sati od ideje za aplikaciju do njenog putanja u upotrebu. Upravo zbog toga uz Django idu i brz razvoj, izbegavanje ponavljanja kda i automatizacija.
Delovi
Django framework se sastoji iz nekoliko
glavnih celina, a postupak pravljenja sajta, odnosno Django aplikacije, sastoji se iz definisanja modela, ablona i adresa. Osim tih delova, bitno je spomenuti i server za razvoj i testiranje (engl. runserver) i ugraeni administratorski deo sajta.
ORM
42
Postupak formiranja aplikacije najee poinje definisanjem modela, tj. opisivanjem podataka klasama. To su redovne klase iz paradigme objektno -orijentisanog programiranja, pisane u Python sintaksi. Kao i bilo koja druga klasa, jedan model ima svoje podatke i metode za rukovanje tim podacima. Po
definisanju modela Django ORM ( Object Relational Mapping), Django kreira odgovarajue tabele u bazi podataka gde se uvaju uneti podaci. Django ORM podrava rad sa raznim bazama podataka, pre svega sqlite, postgresql, MySQL i Oracle DB, a postoje i dodaci za rukovanje drugim bazama podataka. Sqlite je vrlo zanimljiv izbor za razvoj i testiranje jer nije potreban server, ve je cela baza smetena u jednu datoteku, kojom rukovodi upravljaki program na uobiajen nain. Posebna pogodnost ogleda se u tome, to je Django ORM mogue zameniti drugim alatima poput sqlalchemy koji je posebna pria, takoe vrlo zanimljiva. Od dodatnih alata zgodno je spomenuti i South, Django aplikaciju koja olakava upravljanje migracijama. Osim selidbe podataka iz jedne baze podataka u drugu, South se koristi i za izmenu struktura. Inae, struktura jednom definisanog modela ne moe se jednostavno izmeniti. Na primer, ako za model jednog lanka na blogu napravimo polje datum i elimo da osim datuma uvamo i vreme objavljivanja lanka, moemo pomou Southa dodati polje vreme objavljivanja lanka. Django ORM stie sa dosta predefinisanih polja za uvanje podataka pa su meu njima: polje za unos jedne linije teksta, vie linija teksta, postavljanje
LiBRE!
django framework
slika, unos brojeva, e-mail adresa, datuma, vremena, IP adresa, internet adresa Django ispravlja unete podatke, na primer neka-adresa@internet nije validna e-mail adresa, dok nekaadresa@server.com jeste.
site scripting.
Template engine
Po definisanju modela podataka kojima jedna Django aplikacija upravlja, treba obezbediti nain za predstavljanje tih podataka korisniku aplikacije. Django stie sa kompletnim jezikom za opisivanje ablona, koji je vrlo moan, a postoje i razne mogunosti za nadogradnju. Neke od najvanijih osobina vrednih spomena su: nasleivanje i ugnjeivanje ablona, naredbe ciklusa i grananja, filteri za definisanje prikaza pojedinih podataka (format za ispis datuma, na primer) itd. Osim prethodno navedenih primera template tagova (oznaka ablona) postoje i tagovi za pristup podacima koji su prosleeni jednom ablonu. Na primer, ako prosledimo listu svih lanaka na blogu za izabran mesec, moemo potom pristupiti naslovu svakog od lanaka iz te liste, datumu objavljivanja, saetku lanka, samom tekstu ili svemu definisanom u modelu koji opisuje jedan lanak. U ablone se mogu svrstati i formulari. Django omoguava kreiranje html obrazaca ( html forms) na osnovu ve postojeih modela i njihovo prikazivanje u ablonima na vrlo fleksibilan nain. Moemo prikazati ablon onako kako ga je Django pripremio, ili ga rasparati i prikazati svaki njegov deo posebno. Formulari su bezbedni, to se tie napada poput: sql injection, local file inclusion , remote file inclusion i cross
April 2013.
Poto je Django zamiljen i pisan kao modularan framework, Django template engine mogue je zameniti i nekim drugim, kao to je na primer Jinja. Django programeri u ali kau da svaki Python programer u nekom trenutku odlui da mu nijedan jezik za opisivanje ablona nije dobar i napravi sebi novi, a to je takoe mogue, kao to je mogue i proiriti bilo koji od postojeih. Pravljenje ablona moe da tee sledeim tokom: Napisati jedan glavni ablon koji sadri osnovu html stranice i u njemu definisati blokove na mestima gde elimo zaglavlje, meni i glavni deo stranice, a zatim napisati pojedinane delove za svaki od tih blokova. Posle toga se dopiu abloni koji uitavaju osnovu i eljene blokove te je sajt skoro spreman.
URL mapper
Kada su modeli podataka i abloni za prikaz spremni, potrebno ih je nekako povezati. Svaka Django aplikacija ima listu adresa u vidu regularnih izraza ( regular expression) koje su povezane sa funkcijama za prikaz ( views). Ideja je da korisnik upie eljenu adresu ili je izabere putem linka, URL mapper proverava regularne izraze i poziva odgovarajuu funkciju za prikaz, a usput prosleuje i parametre koji mogu biti sadrani u samoj adresi, kolaiima ( cookies) itd. Funkcija prihvata parametre, obrauje podatke i obavi potrebno, te vraa povratnu vrednost. Povratna vrednost je uglavnom html sadraj. to se povratne vrednosti tie, ona moe biti runo napisana, generisana u telu pozvane funkcije ili gene-
43
Sam svoj majstor

risana na osnovu eljenog ablona i prosleenih podataka. Jedan primer bio bi, da za adresu /blog/mesec/2 funkcija od baze zatrai sve lanke za drugi mesec i prosledi ih funkciji koja e na osnovu liste tih lanaka i izabranog ablona sve to spakovati u jednu html stranicu i vratiti kao povratnu vrednost koju korisnik vidi u web pregledau. podatke i menjaju ve unete, za bilo koji model. Upravljanje korisnicima je neto to podrazumevano stie uz svaki Django projekat - dakle, dodavanje novih korisnika vri se u nekoliko klikova. Postoji i upravljanje privilegijama pa je tako mogue odreenim lanovima dozvoliti pristup samo nekim delovima administratorskog interfejsa.
Runserver
Za razvoj Django aplikacija na raunaru programeri najee koriste takozvani runserver - mali server napisan u Pythonu koji slui pre svega za testiranje aplikacija i strogo se savetuje da se ne koristi u produkciji. Zanimljivo je to, to je vrlo lagan po pitanju resursa, a takoe prati stanje svih datoteka u projektu i pri promeni nekih od bitnih datoteka on se sam restartuje. Kada je vreme za putanje Django projekta u rad, to je mogue uiniti na razne naine. Uz svaki Django projekat stie i uWSGI skripta. uWSGI je web server napisan u Pythonu koji moe da pokree ovakve aplikacije i u kombinaciji sa nekim drugim serverom koji bi posluio kao proxy ( nginx na primer), radi vrlo dobar posao. Django se dobro slae i sa Apache mod_wsgi, mod_python , FastCGI, Gunicorn i ostalim poznatim reenjima za pokretanje ovakvih aplikacija.
Aplikacije i modularnost
Jedan Django projekat sastoji se iz vie aplikacija od kojih svaka uglavnom ima svoje modele, ablone, stilove ( css), URL mape, funkcije za prikaz i testove. To znai da jedan sajt, koji se sastoji iz bloga, galerije, foruma i nekog etvrtog dela, zapravo ima etiri posebne aplikacije koje su zajedno povezane u Django projekat. U ovakvoj situaciji postavlja se pitanje modularnosti, to jest, mogu li neke aplikacije da se koriste u vie projekata? Odgovor je potvrdan. Dobro napisana Django aplikacija moe biti ukljuena i u neki drugi Django projekat. Aplikacije mogu biti razliitog tipa, kao to su ve pomenuti South i administratorski interfejs. Osim ovakvih aplikacija, to mogu biti i kompletan blog ili galerija. Sledi jo nekoliko vrlo zanimljivih primera.
Fabric
44
naredbi na lokalnom ili udaljenom sistemu putem SSH ( secure shell) proAdministratorski pristup sajtu tokola. Ovim korisnim alatom moemo Najmoniji i vrlo praktini deo Django napisati skripte za pravljenje rezervne frameworka je ugraeni administrator- kopije, postavljanje sajta u reim ski interfejs, pa je tako bez veih pro- odravanja, dodavanje novih svee blema administratorima jednog Django iskodiranih mogunosti i jo mnogo sajta omogueno da unose nove
LiBRE!
Fabric je pomoni alat za izvravanje
django framework
toga.
Piston, TastyPie, RESTFul API
Piston i ostale njemu sline aplikacije omoguavaju jednom Django projektu
brzo i jednostavno pisanje takozvanog REST API-ja. Ukratko reeno, REST API omoguava poseban kanal za komunikaciju sa jednom web aplikacijom ili sajtom koji moe da poslui za upravljanje sajtom pomou aplikacije na mobilnom telefonu, ili klijent programom na redovnom raunaru.
zapetu na kraju): (//'Ime Prezime', 'neka@adresa.com//'), - Linija za izbor baze podataka: 'django.db.backends.sqlite3', - Ukloniti znak # ispred 'django.contrib.admin' i 'django.contrib.admindocs' za ukljuivanje administratorskog interfejsa. 4. Kreiranje nove aplikacije ./manage.py startapp vicevi 5. Definisanje modela
Taggit, Photologue, Django CMS
Postoji mnogo aplikacija koje su zapravo ve gotovi delovi za sajt. Taggit, jedna od njih, dodaje mogunost za tzv. tagove (oznake) na blogu. Photologue je kompletna galerija, a Django CMS ( content managament system ) je ceo CMS spreman za produkciju.
Primer projekta
Sledi primer postupka jednostavnog Django projekta bez pravljenja posebnih aplikacija, sa jednim modelom, ablonom i sqlite bazom uz upotrebu automatskog administratorskog interfejsa. 1. Instalacija potrebnih paketa sudo apt-get install python-django python-sqlite 2. Kreiranje i podeavanje projekta django-admin startproject test_sajt cd test_sajt gedit test_sajt/settings.py & 3. Izmeniti sledee linije - Ukloniti znak # ispred linije sa spiskom administratora ADMINS, - U formatu (obratite panju na
April 2013.
45
Sam svoj majstor

Git 4. de
Licenciranje
Autor: Zlatan Vasovi koliko pravimo novi projekat otvorenog kda (engl. open source project), poeljno je da odaberemo i licencu koja pokazuje da je na proizvod deo Open Source inicijative ( The Open Source Initiative - OSI) i da je podrava. OSI je napredovao toliko da imamo arenu paletu licenci. Nemojte misliti da je licenca obavezna - projekat bez licence je jednostavno nelicenciran.
tome da kada neko nae izvorni kd, on moe da ga iskoristi za linu dobit, i pone da ga naplauje, iako nita nije izmenio. To nije ispravno, jer ni na jedan nain distributer nije doprineo razvoju. Veina licenci dozvoljava da autor nekog programa moe da naplauje svoje delo. esto je dozvoljena i naplata forka nekog programa.
Konkretan odabir
Poznate licence
Bitno je proitati sve licence i razmisliti koja je za nas najbolja. Dakle, ono to je presudno kod izbora licence su nae potrebe. Zato napominjemo da je bitno dobro proitati licencu, pre nego to ponemo da je koristimo za na projekat. Moe se desiti da neko uradi neto to nismo eleli, a da dozvola za to delo bude u licenci. Takoe, nije na odmet proitati bar osnovnu dokumentaciju na http://opensource.org .
Dozvole
OSI licence kao osnovni deo treba da
dozvole redistribuiranje izvornog kda, njegovo deljenje, ali ne i njegovu naplatu, ako nita nije izmenjeno. U emu je zapravo problem? Problem je u
Bez sumnje, najpoznatije licence su: GNU GPL i MIT licenca. GPL licenca je najkorienija licenca za slobodan softver. Vremenom je postala sve popularnija zbog sve veeg uticaja GNU-a u svetu slobodnog softvera. Pod njenim uslovima je licenciran i najaktivniji projekat otvorenog kda - Linux kernel. Poslednja verzija licence, GPL v3 , je objavljena 29. juna 2007. godine. Postoji i LPGL licenca koja dozvoljava kombinovanje slobodnog softvera sa neslobodnim, kao i kombinovanje vie licenci u okviru jednog projekta. Zvanian web sajt je https://gnu.org/licenses/gpl.html . MIT licenca je delo MIT-a, ( Massachusetts Institute of Technology), i nastala je 1988. godine. Zanimljivo je da je originalno napisana za X Window System , koji je i dan danas licenciran
LiBRE!
46
Git
pod njenim uslovima. Sadraj licence moete nai na adresi http://opensource.org/licenses/MIT . MIT licenca je esto menjana. Poznata prerada je PosgreSQL licenca. Vie informacija o njoj moete nai na adresi http://www.postgresql.org/about/licence/ . Ove licence nisu jedine. Sve ee se koristi i Apache licenca ( APL). Pod njenim uslovima je licenciran najpoznatiji front-end web framework, Bootstrap. Poslednja verzija licence, APL v2, je objavljena u januaru 2004. godine. Zvanian web sajt je http://www.apache.org/licenses . Postoji i BSD licenca koja se koristi za istoimeni operativni sistem. Ova licenca postoji u nekoliko varijanti: - Prior BSD License - originalna licenca; - BSD License - revizija originalne licence; - New BSD License - ispravljena verzija koja je kompatibilna sa GPL-om i proverena od strane OSI-ja; - Simplified BSD License najjednostavnija verzija. Vie informacija o BSD licenci moete nai na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/BSD_licenses, dok sve OSI licence moete nai na http://opensource.org/licenses .
Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec april
Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Ubuntu Mageia Debian Fedora PCLinuxOS Manjaro openSUSE Arch Pear Bodhi Puppy Lubuntu CentOS OS4 Kubuntu FreeBSD Xubuntu Cinnarch Ubuntu GNOME Slackware ROSA Zorin Scientific Kali
3494> 2763> 2199> 1647> 1516> 1397> 1391> 1165< 1155< 891= 890> 850< 789> 758< 698> 688> 654< 615> 587< 558> 519< 513= 501< 490< 473>
Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podaci s Distrowatcha)

April 2013.
47
Sam svoj majstor
LiveCode 6. 0
Napravite besplatne sopstvene aplikacij e
Autor: Darko Stanti azvoj aplikacija je nekada bio iskljuivo u domenu profesionalnih programera, ali rastui broj okruenja koja su lako upotrebljiva, i za amatere postaju sve vie dostupna. U proteklih nekoliko godina videli smo dolazak BuildAnAppa i Google-ovog App Inventora za Android. LiveCode, izdat od strane RunReva, je ve due vreme na sceni, skoranje preimenovana verzija inspirisana HyperCardovim
Revolution sistemom za razvoj aplikacija koji se pojavio u ranim 2000tim. LiveCode je tradicionalno bio dostupan samo kao komercijalno razvojno okruenje, ali od skora njegov tvorac ga je uinio dostupnim u open source verziji. Ako imate ideju za aplikaciju za mobilni telefon, desktop raunar ili server raunar, novi LiveCode 6.0 moe biti alat koji ste odavno ekali kako bi tu ideju realizovali.
Drag-and-drop funkcija
LiveCode 6.0 je u stvari, rezultat veoma uspene Kickstarter kampanje da bi se doniralo za open source verziju. Kam-
48
panja koja je zatvorena krajem februara je donela otprilike oko 760.500 dolara, daleko nadmaivi prvobitni cilj od 539.000 dolara. Ciljajui na iOS, Android, Mac OS X, Windows, Linux, i server raunare, komercijalna verzija LiveCode-a nudi intuitivan grafiki interfejs sa drag-anddrop funkcijom i programskim jezikom koji je blizak prirodnom engleskom jeziku. Aplikacije razvijene u LiveCodeLiBRE!
LiveCode 6.0
u mogu biti napisane jednom i brzo otpremljene na sve popularne mobilne, desktop, i server platforme. Godinja cena je 500 dolara. Sada, RunRev cilja na predavae, studente i poslovne ljude sa prvim open source izdanjem za brzi razvoj aplikacija. panjom usmerenom na mobilne aplikacije i igrice. LiveCode 6.0 je izaao pod GPLv3 licencom, i jedini zahtev za korisnike je da njihove aplikacije takoe budu open source, sa izvornim kdom dostupnim javnosti. Ako odluite da pravite aplikaciju zatvorenog tipa, moete kupiti
Mo programiranja
Sa njegovim drag-and-drop interfejsom i lakim jezikom nalik engleskom, LiveCode stavlja mo programiranja u ruke studenata, poslovnih ljudi, i novajlija developera, bez obzira na njihovo prethodno znanje o programiranju, objanjava RunRev. Za one koji ele malo dodatne pomoi, postoje LiveCode academies, sa korak po korak video i pisanom dokumentacijom, ukljuujui i primer aplikacije i kd. Dve besplatne knjige na ovu temu moete preuzeti sa RunRev sajta sa
April 2013.
licencu za LiveCode, kae RunRev. Takoe vam je potrebna komercijalna verzija ako elite uploadovati aplikaciju na Apple-ov App Store zbog nekompatibilnosti sa licencama. RunRev planira da ove jeseni izda sveobuhvatnije i obimnije izdanje, sa potpuno preraenim i modularizovanim engine-om. U meuvremenu, ovo novo izdanje se moe preuzeti besplatno sa sajta kompanije http://www.runrev.com/products/OpenSource/Community-Edition-Overview/ .
49
Mobilni kutak
jmIRC
I
Autor: Aleksandar Stanisavljevi RC (engl. Internet Relay Chat), predstavlja komunikacioni servis na internetu ( to chat - askati). Poev od osnivanja LiBRE! projekta, IRC je neizostavni deo nae internet infrastrukture. Uobiajena je praksa da se lanovi LiBRE! tima jednom nedeljno sastaju na IRC-u kako bi doneli vane odluke vezane za projekat. Meutim, jednom prilikom sam ostao bez elektrine energije u sred jednog takvog sastanka, a kako sam imao samo desktop raunar, nije bilo naina da se vratim na sastanak, dok mi ponovo ne doe struja. Onda sam poeo da razmiljam, kako bih u vreme odravanja sastanaka na IRC-u postao kolikotoliko nezavistan od gubitka elektrine energije i doao na ideju da potraim slobodan IRC klijent za svoj mobilni telefon. Naao sam jmIRC. U daljem tekstu opisau vam ovaj mali ali veoma moan program. jmIRC je IRC klijent pisan u programskom jeziku Java koji moe da se koristi na svim mobilnim telefonima sa podrkom za J2ME ( Java 2 Platform, Micro Edition - Java platforma napravljena za integrisane ureaje). Uz pomo ovog programa, komunikaciju preko IRC-a moemo da obavljamo u pokretu. Program je veoma lagan i odlino radi na skoro svakom mobilnom telefonu koji ima podrku za J2ME. Pored takvog telefona i ovog programa, da biste mogli da komunicirate putem IRC-a, potrebna vam je internet veza. Program sam testirao na mobilnom telefonu Sony Ericsson K330, a verzija programa je 0.96. Korisniki interfejs programa je minimalistikog dizajna, ali bez obzira na to, on poseduje uglavnom sve to je jednom korisniku IRC-a potrebno. U naslovnoj traci programa nalazi se ime kanala (sobe), kao i broj korisnika koji se u njoj nalaze. Tu se takoe nalaze mali kvadratii koji oznaavaju jezike, imajui u vidu da istovremeno moete da se nalazite u vie soba. Promenu izmeu soba vrite dojstikom (levo i desno) ukoliko telefon poseduje dojstik, odnosno tasterima 4 i 6 ukoliko ga ne poseduje. U zavisnosti od toga da li se neto deava u sobi koja trenutno nije prikazana na ekranu mobilnog telefona, mali kvadrati u naslovnoj traci programa, koji predstavlja tu sobu, promenie boju i time vas obavestiti da je neko u toj sobi neto napisao pa se moete lako prebaciti do te sobe, kako biste videli novosti u njoj. Za pisanje poruka u sobi moete da koristite opciju u meniju programa, a takoe moete to isto da uradite i preicom tastature *. Ukoliko je ekran telefona mali pa imate problema da ispratite sav razgovor u sobi, moete donekle poveLiBRE!
50
jmIRC
ati radni prostor prozora programa, tako to ete ukloniti naslovnu traku preicom tastature #. Tasterima 2 i 8 moete da listate sadraj za po jedan red gore i dole, tasterima 3 i 9 listate sadraj za po jednu stranu, dok se tasterima 1 i 7 pozicionirate na poetak i kraj sadraja. Program podrava i skup omiljenih rei koje sami ureujete i do kojih jednostavno moete doi tasterom 0. Odabir omiljenih rei vri se putem check boxa pa ukoliko oznaite vie omiljenih rei istovremeno i zatim ih poaljete, one e biti poslate sukcesivno onim redosledom, kojim su i sortirane u listi na mobilnom telefonu, bez obzira kojim su redosledom oznaeni. Program podrava mIRC boje, a takoe moe da prikazuje i vreme kada je neka poruka na kanalu poslata. Merenje utroenog internet protoka je veoma dobra opcija koju ovaj program poseduje te stalno imate uvid u svoju potronju. Imajui u vidu da se radi samo o prenosu teksta, utroeni protok bie veoma mali. Kombinacijom tastera # i 5 moete da zakljuate tastaturu telefona bez potrebe da naputate program. jmIRC podrava UTF-8 enkodiranje znakova pa bez ikakvih problema moete da piete i maternjim jezikom, naravno, ukoliko telefon ima podrku za tako neto. Nekada se desi da program ne moe da isprati frekvenciju poruka na kanalu pa doe do malog kanjenja. Veoma retko se prekine komunikacija programa sa IRC serverom iznenada, nakon ega je samo potrebno ponovo se povezati. Imajui u vidu ove nedostatke, jmIRC se ne moe koristiti kao primarni IRC klijent, ali je zbog mogunosti beinog pristupa IRC-u veoma koristan u trenucima kada nismo za kompjuterom
April 2013.
pa ga preporuujemo svima.
Slika 1 jmIRC pokrenut na mobilnom telefonu Sony Ericsson K330 Korisni linkovi: http://sr.wikipedia.org/wiki/IRC http://jmirc.sourceforge.net/
51
Hardver
A rduino kontroler
4. deo
Autor: Stefan Noini prethodnim brojevima smo opisali ta je Arduino, kako se koristi i dali smo neke njegove karakteristike. U ovom broju nastavljamo i daemo uvid u to ta je PWM (engl. Pulse With Modulation ) i kako se on koristi. pinove prilagoene za rad sa PWMom. Pin se softverski podesi kao izlazni korienjem funkcije pinMode() a onda se podeava nivo signala na odreenu vrednost korienjem funkcije analogWrite() . Funkcija analogWrite() kao parametre trai pin na koji treba da poalje signal i vrednost 0 - 255 koja odreuje nivo signala.
LED blur
Uvod
Zamislimo da imamo neki period kroz koji se poalje jedan signal na neku komponentu. Ako bismo za polovinu tog perioda poslali signal od 5 [V] a zatim signal od 0 [V], ureaj bi to smatrao kao signal od 2.5 [V]. Ovo i jeste princip rada PWM-a. Poenta je da se signal smanji time to se digitalna jedinica nee poslati tokom celog perioda ve samo tokom jednog njegovog dela. Takoe, bitno je napomenuti da frekvencija predajnika mora biti vea od frekvencije prijemnika. PWM se, takoe, moe smatrati kao emulacija analognog izlaza.
Sada kad znamo ta je PWM i emu slui, moemo da napravimo na naredni projekat. Neemo u ovom projektu dodati neto novo na stari, samo emo ga poboljati da se LED polako ukljuuje i iskljuuje i da to radi postepeno. Od hardverskih komponenti nam treba Arduino i LED dioda. Povezivanje: 1. Poveite neki pin koji ima PWM izlaz (recimo pin 3) na otpornik. 2. Drugi kraj otpornika veite na + diode (anoda). 3. Katodu veite za GND pin na Arduino i PWM Arduino. Kao to smo ve napomenuli u jednom od prethodnih brojeva, Arduino ima
52
LiBRE!
Arduino kontroler
Algoritam: 1. Napravimo 2 globalne promenljive, jednu boolean a drugu integer, prva promenljiva uva stanje (da li treba da se sputa ili podie nivo signala) dok druga uva trenutni nivo signala. 2. U setup() funkciji inicijalizujemo pin 3 (ili neki drugi koji ste izabrali) kao izlazni pin. 3. U loop() funkciji na osnovu stanja poveavamo odnosno smanjujemo nivo i aljemo ga na pin 3 putem funkcije analogWrite() . 4. Saekamo odreeni period (5[ms] u primeru). Kd: bool inc = true; int lvl = 0; void setup() { pinMode(13, OUTPUT); } void loop() { if (lvl>=255) { lvl = 255; inc = false; } if (lvl <= 0) { lvl = 0; inc = true; } if (inc)lvl++; else lvl--; analogWrite(3, lvl); delay(5);
}
ta dalje?
U narednom broju emo opisati princip rada tastera i kombinovaemo steena znanja da napravimo jo zanimljiviju stvar. Do itanja!
April 2013.
53
54
LiBRE!

LiBRE 12 Lat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LiBRE 12 Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i B R E !

asopis ooslobodnom softveru asopis slobodnom softveru

ovog leta pojaviti i u Srbiji.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercilno-Deliti pod istim uslovima.

Proleem protiv raunara

asopis o slobodnom softveru

Slobodni profesionalac Predstavljamo

Zentyal: Server za mala i

srednja preduzea (3. deo)

LXDE okruenje radne

Internet mree i komunikacije

Tux3 File System

asopis o slobodnom softveru

Napravite besplatno sopstvene aplikacije

Mozilla obeleava 15 go-

dnom licencom GPLv2. Koristan link: http://bit.ly/ZzQggq

asopis o slobodnom softveru

U komunikaciji sa svim zainteresovanim Linux korisnicima, elimo da

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Wordpress, MySQL, PostgreSQL, Varnish, Hadoop i druge. Vrlo je jedno-

Apache Hadoop za klaster (softver

asopis o slobodnom softveru

Konkurs za nove saradnike volontere

Istorijat SUSE distribucije

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

U odnosu na probleme i kanjenje

LXDE okruenj e radne p ovri

asopis o slobodnom softveru

LXDE kruenje radne povri

Slika 3 Task manager

asopis o slobodnom softveru

LXDE kruenje radne povri

Tux3 File System

Atomic commit - jedna operacija, u

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4 (11. deo)

Zavrni radovi - 2. deo

Kontrola Scribus elemenata pre snimanja PDF-a

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Slika 4 Kartica Fonts

Slika 5 Kartica General

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Podeavanje veliine PDF datoteke

Dobro doli na slobodnu teritoriju (8. deo)

Slobodno narezivanj e diskova

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu teritoriju

asopis o slobodnom softveru

Interfejs komandne linije

Interfej s komandne linij e

Command prompt ili samo prompt je

asopis o slobodnom softveru

Uloga servera za kancelarijske poslove objedinjuje niz servisa u jednu skladnu

Zentyal podrazumevano instalira servis

File sharing and authentication

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Odravanje i praenje rada servera

Internet veze i komunikacije