i B R E !

L
13
broj

2013.

asopis o slobodnom softveru

4. maj bjavljena nova stabilna verzija distribucije Debian 7.0

1 3. maj bjavljena 1 .4.1 verzija Great Little Radio Playera

2013.

Creative Commons utorstvo- Nekomercijalno- Deliti pod istim uslovima.

Re urednika
Mesec poplave novih verzija Linux distribucija

esec maj je u FLOSS svetu vrlo plodan mesec. Od dvadeset najpopularnijih distribucija, po izvoru Distrowatcha, ak sedam njih je objavilo novu verziju (Mageia 3, Debian 7, Manjaro 0.8.5.2, Puppy Linux 5.6 Precise, OS4 4.1 Enterprise, Zorin OS 6.3 i CrunchBang Linux 11). asopis je spor izvor informacija koji nastoji da pokrije i one vane dogaaje koji vie nisu tako aktuelni (stariji su od mesec dana a iz odreenih razloga se nisu nali u prethodnom broju). U aprilu su objavljene jo etiri nove verzije najpopularnijih distribucija (Ubuntu 13.04, PCLinuxOS 2013.04, Lubuntu 13.04 i Sabayon Linux 13.04). Jasno je da smo imali velike muke da odaberemo koje dve prvo predstaviti. Resursi su nam ogranieni (ljudstvo, prostor u asopisu) i nismo mogli da predstavimo sve. Izbor je pao na Xubuntu 13.04, kao predstavnika Ubuntu familije. Red je da predstavimo jednu od najpopularnijih distribucija kada objavi svoju novu verziju. Ubuntu objavljuje nove verzije standardno na svakih est meseci. Do sada smo dvaput predstavili

Ubuntu sa Unity okruenjem radne povri, zato sad predstavljamo Ubuntu sa nekim drugim okruenjem radne povri.

Za drugo predstavljanje nismo imali dilemu. Iako je Mageia trenutno popularna distribucija, po pokazateljima Distrowatcha, prednost smo dali doajenu Debianu 7. Sa novim stabilnim verzijama Debiana se druimo jednom u dve godine tako da nema dileme ta je prioritet. Koliko nam je vaan ovaj tekst pokazujemo i time to mu posveujemo ovaj broj. Od etiri pripremljena iva CD/DVD-a Debiana, isprobali smo varijantu sa GNOME okruenjem radne povri, pa poto ni o GNOME 3 nismo opirnije pisali, logian nastavak je da predstavimo to okruenje radne povri. I ovoga puta smo se potrudili da lepo popunimo sve standardne rubrike. elimo vam skrenuti panju na novu malu kolu u rubrici Kako da?. Mala kola Scribusa je zavrena, a nasleuje je mala kola Sigila. U pitanju je program koji slui za objavljivanje vaih
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 13
publikacija, ali ovog puta prilagoenih internetu, drutvenim mreama i mobilnim ureajima. I dalje smo u potrazi za novim autorima. Na jednom sastanku redakcije na IRC kanalu #floss-magazin na irc.freenode.net serveru, novi autori su nam priznali da su imali straha da se prijave. Strah dolazi iz nesigurnosti u sopstveno znanje i sposobnosti, i iz predubeenja da mi mnogo traimo od autora. Kasnije su se i sami uverili da opravdanih razloga za strah nije bilo. Rekli su nam da nismo suvie zahtevni a svoje znanje i sposobnosti su prvom prilikom i dokazali. Da nam ne biste slepo verovali na re, doite i sami na na IRC kanal i uverite se kako sve funkcionie! Za sva pitanja, na raspolaganju vam je i ve poznata adresa e-pote libre@lugons.org . Do itanja! LiBRE! tim Mo slobodnog softvera
Broj: 1 3 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Glavni lektor: eljko ari Lektura: Maja Panajotovi Jelena Munan Aleksandra Ristovi Aleksandar Boinovi Aleksandar Stanisavljevi Redakcija: Aleksandar Brkovi eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Milutin Gavrilovi ilovan Krivokapi Bojan Bogdanovi Dalibor Bogdanovi Ivan Bulatovi Dejan ugalj Goran Meki Zlatan Vasovi Gavrilo Prodanovi Darko Stanti Stefan Noini Aleksandar Vesi Vladimir Cicovi Saradnici: Nenad ijatovi Nikola Nenadi Grafika obrada: Nikola Raji Dejan Maglov Dizajn: Mladen eki Rade ki Silvija Silai Zoran Lojpur

Kontakt: IRC: #floss-magazin irc.freenode.org -pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.org

2013.

LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6 GNOME 3 okruenje radne povri
str. 23

Vesti
Puls slobode
Predstavljanje domaih zajednica: FreeOpen.net Dogaaji: 1 4. VCFe Vintage Computer Festival Europe 201 3

Kako da?
str. 9
str. 9

str. 27
str. 27

Mala kola: Sigil (1 . deo)

Poinjemo novu malu kolu. Mala kola Sigil-a, nauie vas kako jo moete da objavljujete svoje publikacije i to takve da budu prilagoene mobilnim ureajima.

str. 1 2

Zabavne strane

str. 30

Predstavljamo
Debian 7Wheezy

str. 1 4
str. 1 4

Oslobaanje
Slobodne alternative Windows Explorer-u
str. 20

str. 32
str. 32

Xubuntu 13.04 Raring Ringtail

Slobodni profesionalac
1 0 pravila Zen programera

str. 36
str. 36

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 13
Internet mree i komunikacije
str. 38
LiBRE! prijatelji

Apache Lucene Korak do Google-a (2. deo)

str. 38

Server
Naprednije konfigurisanje Lighttpd servera (3. deo)

str. 42
str. 42

Sam svoj majstor

Git (5. deo) Organizacija

str. 45
str. 45

Hardver
Arduino kontroler (5. deo)

str. 47
str. 47

2013.

LiBRE! vesti
Lightworks 30. april
http://bit.ly/1 6I9hSp Objavljeno je prvo 3-4. maj zvanino beta izdanje U periodu od 4. do 5. Lightworksa za GNU/ maja u Osijeku, #labOS Linux. Trenutno je dohacklab i Dom tehnike su organizovali stupan samo za sisteme dvodnevnu radionicu Osnove 3D zasnovane na Debianu. modeliranja. Radionica se temeljila Koristan link: http://bit.ly/1 7Qe04W na Blenderu.

Osnove 3D modeliranja

OpenBSD 5.3 1 . maj

OpenBSD Foundation je objavila novu verziju operativnog sistema OpenBSD 5.3.

Koristan link: http://bit.ly/1 7Qegkd

Portal 4. maj
Jo jedan hit naslov iz radionice Valve-a pojavio se na Steamu u verziji za Linux. Koristan link: http://bit.ly/1 3EmYim

Koristan link: http://bit.ly/1 0eq5g0

Extramadura prelazi na Linux 3. maj

panska regija Extramadura je najavila da e migrirati svojih 40.000 raunara na GNU/Linux. Na raunarima e se vrteti prilagoena distribucija GNU/Linuxa Sysgobex. Ovim potezom oekuje se uteda od 30 miliona evra na godinjem nivou. Koristan link: http://bit.ly/1 3znACk

Debian 7.0 4. maj

Objavljena je nova stabilna verzija distribucije Debian 7.0 kdnog imena Weezy, koje je dobio po pingvinu iz crtanog filma Toy Story. Koristan link: http://bit.ly/1 0eqbUY

Left 4 Dead 2 3. maj

Left 4 Dead 2 beta stigao je i na GNU/Linux.

Cinnamon 1.8 5. maj

Posle sedam meseci razvoja, Cinnamon 1.8 donosi veliki broj ispravki,
LiBRE!

Koristan link:

asopis o slobodnom softveru

broj 13
ali takoe i potpuno nove mogunosti i mnogobrojna poboljanja. Koristan link: http://bit.ly/1 0FUtzC
Episode Two i Half-Life 2: LostCoast su dostupne na GNU/Linuxu putem Steama.

CrunchBang 11 6. maj
Objavljen je novi CrunchBang 11 kdnog imena Waldorf. CrunchBang se zasniva na Debianu. Koristan link: http://bit.ly/1 0ObWCL

Koristan link: http://bit.ly/1 3En35B

ISS prelazi na GNU/Linux 9. maj

Raunari Meunarodne svemirske stanice prelaze sa Windowsa XP na Linux, i to distribuciju Debian 6. Koristan link: http://bit.ly/1 7QeIyW

Linux 3.9.1 8. maj

Nedavno, tanije 29. aprila, je stigao Linux kernel 3.9 koji donosi veliki broj novosti, a danas je dostupna i prva njegova dopuna, verzija

Google i Debian 9. maj

Google je objavio da naputa svoje vlastito reenje GCEL (Google Compute Engine Linux) za svoj Compute Engine i da prelazi na Debian.

3.9.1 .

Koristan link: http://bit.ly/1 7QetUw

Koristan link: http://bit.ly/1 1 5dp6y Zakon za zabranu patentiranja software-a Debian Release Party 8. maj 1 0. maj Vlada Novog Zelanda podnosi predlog zakona po kome se zabranjuje patentiranje software-a. Koristan link: http://onforb.es/1 9R50Jk Povodom izlaska nove stabilne verzije Debian GNU/Linux distribucije, udruenje Sustavi otvorenog kda - SOK e organizovati Debian Release Party, 1 0. maja od 1 8 do 20 asova u prostorijama udruenja u Splitu. Koristan link: http://bit.ly/Z5PMRl

Half-Life 2 9. maj
Half-Life 2: Episode One, Half-Life 2:

2013.

LiBRE! vesti
Great Little Radio Player 1.4.1 1 3. maj
Objavljena je 1 .4.1 verzija Great Little Radio Playera. Koristan link: http://bit.ly/1 3zo637 Pregled popularnosti GNU/Linux /BSD distribucija za mesec maj

Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Debian Mageia Ubuntu openSUSE Fedora PCLinuxOS Manjaro Arch CrunchBang Puppy Ubuntu GNOME Kubuntu Zorin Lubuntu Sabayon OS4 CentOS Antergos elementary Xubuntu Bodhi SparkyLinux Slackware Pinguy 3832> 2644> 2581 > 241 8< 1 376> 1 331 < 1 088> 1 087< 1 076> 895> 876> 825< 791 > 789> 764< 733< 707> 700< 655> 649< 61 5< 529< 51 4> 505< 503>

phpMyAdmin 4.0.1 1 4. maj

Najnovija verzija koja je objavljena nosi oznaku phpMyAdmin 4.0.1. Koristan link: http://bit.ly/1 0eqr6n

Nagrada Otvorena informatika 1 5. maj

Na otvaranju jubilarne, 20. DORS/CLUC konferencije, uruena je nagrada Otvorena informatika za 201 2. godinu portalu Linux za Sve. Koristan link: http://bit.ly/1 1 5duHz

Puppy Linux 5.6 21 . maj

Bary Kauler je objavio Puppy Linux 5.6, Precise izdanje, minimalistiku distribuciju zasnovanu na JWM upravniku prozora koja je izgraena od Ubuntu 12.04 binarnih paketa.

Koristan link: http://bit.ly/1 0NIAUb

Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podaci s Distrowatcha)

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Puls slobode
Predstavljanje domaih zajednica:

je nova drutvena f reeOpen.net mrea (aktivan portal), namenjena

Autor: freeOpen.net

prvenstveno GNU/Linux korisnicima i developerima, ali takoe su dobrodoli i svi oni koji na bilo koji nain podravaju slobodan i otvoren softver. Osmiljena je tako da vam prui potpunu slobodu prilikom prezentacije vae (ili omiljene) distribucije (blog, video i sl.).

kom broju sluajeva, korisnici distribucija se meusobno ne poznaju (koriste razliite forume, kreu se u razliitim krugovima, koriste razliite distribucije ), tako da nisu u prilici da razmenjuju iskustva kao ni da kvalitetno sarauju i da aktivno ire ideju o slobodnom softveru. Ba zbog toga je nastala ideja o freeOpen.net drutvenoj mrei, koja e na neki nain da okupi na jednom mestu sve one koji ire ideju o slobodnom softveru, bilo aktivno ili pasivno. Ne postoji osoba koja na ovoj mrei ne doprinosi irenju ideje slobodnog softvera (dovoljno je samo da se umreite i ve ste na taj nain doprineli njenom irenju). Svrha umreavanja zapravo lei u ideji da se sve distribucije kao i njihovi korisnici okupe na jednom mestu i da na taj nain neka nova distribucija nae put do budueg korisnika. Dakle, poenta je umreiti se, stvoriti odreeni krug prijatelja, kao i omiljenih aktivnih korisnika , a ujedno preporuivati omiljenu distribuciju drugim osobama. Aktivni korisnici imaju ulogu da kreiraju sadraj, da ga obogauju, da na neki nain ue korisnike novim stvarima, novim iskustvima, da ih upoznaju sa distribucijama i na taj nain jo aktivnije doprinesu irenju kako svoje distribucije tako i ideje o slobodnom softveru uopte. Rezultat bi trebalo

Trenutno ivimo u svetu u kojem postoji bezbroj distribucija, a svakim danom se pojavljuje neka nova. U najeem broju sluajeva, pojavljivanje manjih distribucija proe nezapaeno, tavie, mnoge i ne ugledaju svetlost dana jer developeri nemaju gde i kako da predstave svoju distribuciju iroj javnosti ili, to je jo ei sluaj, korisnici nikad i ne saznaju za postojanje odreene distribucije. Takoe, u veli-

2013.

Puls slobode
da bude jednostavan pregled velikog broja distribucija na jednom mestu, ali isto tako i uvid u razne forume, portale, blogove i sl., koji se bave slobodnim i otvorenim softverom. Ukratko, ceo sadraj mree vode i osmiljavaju sami lanovi koji su podeljeni na User i Active User i to iz jednostavnog razloga da bi im se omoguio najlaki nain za praenje ili predstavljanje neke distribucije, bloga, dogaaja Da pojasnimo (poto ovo najee buni ljude), User je krajnji korisnik neke od irokog spektra distribucija, koji ni na koji nain aktivno ne uestvuju u razvoju, ali voli da testira, da prokomentarie, s vremena na vreme da napie koji blog, ili jednostavno voli da testira nove distribucije i bude u toku, kao i onaj korisnik koji se tek upoznaje sa lepotama slobodnog softvera. User moe da pravi svoju listu zanimljivih Active User lanova i da prati njihove objave na svom zidu, preporuuje i komentarie, a takoe i da napravi listu svojih prijatelja (istomiljenici, poznanici i sl.). Sa druge strane, Active User je predstavnik neke distribucije ili korisnik koji aktivno uestvuje u razvoju, prezentaciji odreene distribucije. Takoe, u ovu grupu spadaju, svi koji na bilo koji nain aktivno doprinose irenju slobodnog softvera (portali, forumi, blogovi ). Oni mogu da se umree samo sa Active User lanovima i na taj nain da preporue druge Active User lanove (najee bi to trebalo da budu osobe sa kojima zajedno gradite odreenu distribuciju) svojim pratiocima (User lanovi). Tekstovi, video, download distribucije (ukratko skoro sav sadraj), uvek e biti dostupni i neregistrovanim posetiocima. Ali, radi lakeg pregleda i radi bolje informisanosti, ipak je potrebno da se registrujete.

Jedna od osnovnih namena freeOpen .net mree je predstavljanje odreene distribucije, a to je najbolji korak da se ira javnost upozna sa prednostima i kvalitetom vae distribucije ili distribucije koju svakodnevno koristite. Ukratko, postoji skoro sav alat koji vam je potreban da biste to uradili na kvalitetan nain i ne postoje skoro nikakva ogranienja u reklamiranju distribucija, ili vaih stranica koje su vezane za odreenu distribuciju (slobodno moete postavljati linkove ka vaim stranicama ili stranicama koje smatrate da su korisne u opisu vae distribucije). Takoe, postoji i deo Blog, gde moete da piete o svemu to je vezano za slobodan softver, nezavisno da li se radi o distribuciji, programu, radnom okruenju, najavama, vaem vienju odreenog problema i sl., ukratko, svi
LiBRE!

10

asopis o slobodnom softveru

freeOpen.net
tekstovi vezani za slobodan softver i za aktuelnosti i probleme koji ga prate. Dozvoljeno je copy/paste vaih kompletnih tekstova (sa linkovima) sa drugih blogova, portala, foruma. Takoe, ukoliko imate neke nedoumice vezane za slobodan softver, moete pokrenuti temu sa pitanjima, i dobiti odgovore u komentarima. Moete preporuiti odreene forume, portale koje poseujete, a koji se bave slobodnim i otvorenim softverom ili podeliti zanimljive vesti itd. Ukoliko ste aktivan lan neke zajednice, i aktivno doprinosite njenom irenju, podelite to i na naoj mrei. U zadnje vreme sve rasprostranjeniji i na neki nain potpuniji pregled odreenih distribucija i programa je video prezentacija. freeOpen.net vam omoguava da bez imalo truda postavljate svoj YouTube video automatski na freeOpen.net mreu. Dovoljno je samo da se registrujete kao Active User i da pristupite svom nalogu i unesete svoje korisniko ime sa YouTube-a i svaki sadraj koji dodate na YouTube bie automatski vidljiv i na naoj mrei. Takoe, moete i runo dodavati video, ukoliko imate neki svoj pojedinani zanimljiv video vezan za slobodan softver, kao i kratak opis ta video sadraj sadri. Sem nabrojanog, postoje jo i najave, komentari, chat, Active Room, zaista mnotvo opcija. Iako je u potpunosti funkcionalan, freeOpen.net se trenutno jo uvek nalazi u fazi razvoja. Uskoro bi trebalo da pree iz beta2 u beta3 fazu. Zato pozivamo sve da nam se prikljue, da podre ovu mreu, da pomognu da se mrea proiri, da zaista postane funkcionalna. Zauzvrat, vremenom ete imati pregrt informacija na jednom mestu, pregled distribucija, programa, raznih najava - ukratko, biete o svemu obaveteni iz prve ruke. Svaki novi lan je dobrodoao, a svaki aktivni lan je i vie nego dobrodoao, iz razloga to samo na taj nain moe mrea da se iri, da se radi na njoj, da podrimo nove ideje, da primetimo i ispravimo greke ili da dodamo neke nove mogunosti (opcije). Zato apelujemo na sve koji se registruju, da se umree. Predstavljajte svoje distribucije, portale, forume, najavljujte dogaaje, informiite se, razmenjujte ideje ukratko budite slobodni i kreativni.

Koristan link: http://freeopen.net

2013.

11

Puls slobode
Dogaaji:

14. VCFe Vintage Computer Festival Europe 2013

Autor: Aleksandar Vesi

Putovanje u prolost Evropski festival starih raunara

Minhenu je 27. i 28. aprila 201 3. odran 1 4-ti Evropski festival starih raunara skraeno VCFe. VCFe je najvei evropski skup posveen ouvanju zastarelih raunara i ostalih elektrinih ureaja. Kao i ranijih godina, i ovaj put su ljubitelji hardvera i raunarske tehnike imali priliku da ponovo doive staro dobro kameno doba raunara. Cilj samog skupa nije samo da promo-

stival je bio zanimljiv ne samo okorelim ljubiteljima ve i osobama koje se samo povrno interesuju onime to se nalazi u samom kuitu njihovog raunara. Glavna tema, a samim tim i moto ovogodinjeg skupa, je bilo Uenje

vie ouvanje starih raunara i druge raunarske opreme, ve i da kod ljudi pobudi interesovanje za iste. Sam fe-

sa i putem raunara. Kao i ranijih godina, za izlagae je vailo samo jedno pravilo, a to je da svi izloeni eksponati moraju biti stariji od 1 0 godina. Veliki deo, od oko dvadeset izlagaa, je u skladu sa temom izloio razliite primerke vezane za uenje i raunarsku istoriju, a 1 6 predavanja je bilo posveeno uenju uz pomo raunara. Tako je, na primer, na jednom starom IBM raunaru prikazan Minix (operativni sistem za obrazovne svrhe), koji je inspirisao mladog
LiBRE!

12

asopis o slobodnom softveru

14. VCFe
finskog studenta po imenu Linus Torvalds da stvori Minix klon, po imenu Linux. Na raunaru Commodore 64, sa kojim su neki od nas odrasli, je prikazan programski jezik Logo, koji je korien kao programski jezik pogodan za uenje programiranja namenjenog deci. Takoe je bilo mogue isprobati na jednom Power Macintosh 6100/60MHz raunaru, interaktivni tutorijal Kratka istorija vremena iz 1 994. godine, iji je autor Stephen William Hawking. Zabave je bilo i igranjem 8-bitnih igara, a ove godine su to bile Pong i Robotron 2084. Na tandu Ennos CSW-a, bilo je mogue besplatno dobiti AMIGA OCS igre Sqrxz i Sqrxz 2 na disketi. Da spomenemo ukratko jo neke od izloenih eksponata koji su se mogli ne samo posmatrati ve i isprobati na licu mesta: Memotech MTX 512, Enterprise 128, Sharp X68000, Apple II, Spectrum ZX, Amstrad NC100 Notepad i mnogi drugi. Pored ostalog, postojala je mogunost da se na buvljaku starih raunara kupi, proda ili razmeni stara raunarska oprema. Na kraju same manifestacije je odran NERD kviz, pod nazivom Nerd Trivia Challenge, u kome su uesnici mogli dokazati da su jedni od istinskih zaljubljenika u raunare. Koristan link: [1 ] http://www.vcfe.org/E/index.html

2013.

13

Predstavljamo

7
P
Autor: Dejan Maglov osle 2 godine (stabilna verzija je objavljena 6.02.201 1 ) i 7 velikih unapreenja (update-a), Debian 6 Squeeze je preao na Older version, still supported granu a na njegovo mesto dolazi sa test grane Debian 7 Wheezy. Stabilna verzija Wheezy-a objavljena je zvanino 4.05.201 3. Zajedljivi kau, deda Debian se podmladio, a zapravo Debianu treba prii sa punim potovanjem jer je vrlo teko nabrojati sve superlative koji su vezani za ovu distribuciju. Da navedemo samo neke:
Debian je jedna od najstarijih Linux distribucija koju razvija i odrava iskljuivo zajednica.

14

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Debian 7Wheezy
Slika Vremenska linija Debian familije

2013.

15

Predstavljamo
Debian je distribucija sa najvie derivata (slika 1 ). Pokriva najvie platformi (osam: i386/amd64, armel, sparc, powerpc, ia64, mips, mipsel, s390) i moe da bude baziran osim na Linux kernelu eksperimentalno i na HURD i BSD kernelu. Decenijama je jedna od najpopularnijih distribucija meu privatnim korisnicima (meu prvih deset najpopularnijih distribucija na Distrowatchu). Meu poslovnim reenjima je moda jo popularniji.

preuzeti 3 DVD-a ili 7 CD-ova sa velikom kolekcijom programa, tako da mu za instalaciju nije neophodna internet konekcija. 3. ive CD/DVD ISO slike . Namenjene za testiranje Debian Linuxa bez instalacije na tvrdi disk. Pripremljeni su sa ak 6 ukusa, GNOME, KDE, LXDE, Xfce i 2 bez grafikog okruenja namenjeni za spasavanje sistema (rescue i standardni). Do sada najpopularniji Debian Linux, kod privatnih korisnika, je bio onaj sa ukusom GNOME grafikog okruenja, pa smo i mi odabrali taj ivi disk za prvi pogled na novi stabilni Debian 7.

Ova distribucija svoju popularnost moe da zahvali dobro postavljenim ciljevima u ijem je sreditu jednostavnost i apsolutna stabilnost (barem u Older version i Stable grani). Ovo predstavljanje ograniiemo samo na desktop verziju za Intel/AMD procesore. Ova verzija moe se preuzeti sa zvanine internet adrese http://www.debian.org/distrib/ . Ve u startu korisnika e doekati veliki izbor ISO slika. Debian je pripremio korisnicima 8 naina za instalaciju Wheezy-a:

1 . Minimalna ISO slika . Namenjena je

korisnicima koji imaju brz internet. Ovim metodom korisnik preuzima samo minimalne informacije koje su potrebne u lokalu da bi se mogla izvesti instalacija direktno sa interneta. 2. Kompletna instalaciona ISO slika . Namenjena korisnicima bez ili sa sporom internet vezom. Ovim metodom korisnik e sa interneta

Debian 7 GNOME

U odnosu na Debian 6 (Squeeze) najdrastiniju promenu Debian 7 (Wheezy) donosi upravo u ovom okruenju radne povri. Wheezy je napustio GNOME 2 i definitivno preao na GNOME 3. Korisnicima su sad dostupne dve sesije GNOME 3 okruenja. Korisnik bira sesiju na ekranu za prijavljivanje na sistem. Prva sesija je
LiBRE!

16

asopis o slobodnom softveru

Debian 7Wheezy
standardna GNOME 3 sa GNOME koljkom i druga GNOME classic koja podsea na stari GNOME 2. Naalost, ova classic sesija ne daje mogunost prilagoavanja kao kod starog GNOME 2 barem ne tako lako kao pre. U Debian zajednici radije ne bi menjali GNOME 2 okruenje ali moraju jer se vie ne odrava. U GNOME zajednici se opet nadaju da e svakako privui touch screen korisnike sa GNOME Shellom a da e zagrieni GNOME 2 korisnici prihvatiti classic sesiju GNOME 3 okruenja. povri, doekae vas dobri, stari, stabilni i jednostavni Debian. Ono to svakako od Debiana ne moete oekivati je da imate ijedan red kda koji je zatvoren ili vlasniki. To znai da nema vlasnikih kodeka, flash plugina, i sl. Debian zajednica ne ini to zbog freesoftware istunstva, ve iskljuivo zbog elje da napravi apsolutno stabilan sistem. To nije mogue ako postoji i malo kda koji je zatvoren i nije pod kontrolom Debian zajednice. Takav zatvoreni softver moe (a i ne mora) da utie na stabilnost sistema, jer ne moe da se proveri kako utie na ostale komponente sistema. Koliko to daleko ide vidimo po podrazumevanom internet browseru IceWeasel. Debian zajednici nije odobrena upotreba imena Firefox od strane Mozilla korporacije zbog uinjenih sigurnosnih promena u kdu koje su nainili a nisu dobili odobrenje od Mozilla korporacije. Ne elei kompromis da bilo koji deo softvera implementiranog u Debian Linux bude nedodirljiv i van kontrole Debian zajednice, ovako forkovan Firefox je preimenovan u IceWeasel. Ovo ne znai da na Debian nije mogue instalirati vlasnike kodeke i vlasnike programe ali to korisnici rade na svoju odgovornost. Takoe, korisnici stabilne verzije Debiana ne mogu oekivati najnoviji Linux kernel. Debian za stabilnu granu iskljuivo koristi proverene i malo starije verzije Linux kernela. Wheezy dolazi sa provereno dobrim 3.2 kernelom iako je aktuelni kernel 3.9.

Kad se oporavite od prvog oka vezanog za promenu okruenja radne

2013.

17

Predstavljamo
ivi DVD
3. internet (IceWeasel 10.0.12, Evolution 3.4.4, Empathy 3.4.2, Transmission 2.52) 4. kancelarija (Libre Office 3.5.4, Document Viewer 3.4.0, Dictionary 3.4.0) 5. grafika (GIMP 2.8.2, Inkscape 0.48.3, Image Viewer 3.4.2, Shotwell 0.12.3, Simple Scan 3.4.2) 6. zvuk i video (Brasero 3.4.1, Cheese 3.4.2, Totem Movie Player 3.0.1, Rhythmbox 2.97, Sound Jucer 3.4.0) 7. sistemski alati Iz samog popisa kolekcije programa koji dolazi na ovom ivom DVD-u vidi se da i Wheezy donosi standardnu kolekciju programa za GNOME distribucije bez posebnih iznenaenja. U odnosu na Squeeze programi su isti ali novije verzije.

ISO slika za ivi DVD sadri 1 ,3 [GB] podataka to je sasvim dovoljno za jedan fino izbalansirani desktop OS sa lepom kolekcijom programa koja moe zadovoljiti veinu prosenih korisnika raunara.

Sistemski alati

Wheezyjev glavni grafiki upravnik paketa je i dalje Synaptic 0.75.13.

Programi su lepo rasporeeni u 7 kategorija: 1 . pribor (file roller 3.4.2, gcalctool 6.4.2.1, GNOME Terminal 3.4.1.1, gnome-screenshot 3.4.1, Nautilus 3.4.2, gedit 3.4.2, Tomboy 1.10.0) 2. igre (standardna kolekcija GNOME igara)

Synaptic je mnogo bri grafiki upravnik paketa od recimo Ubuntu Software Centera a savreno obavlja
LiBRE!

18

asopis o slobodnom softveru

Debian 7Wheezy
svoj zadatak. Debian ne menja bez potrebe softver koji dobro obavlja svoj posao pod pritiskom novih trendova. I ostali sistemski alati su poznati jo iz Squeeze-a.
GNOME 3 classic neto neznatno manje oko 1 85 [MB]. Reakcija sistema na komandu je bez vidnih premiljanja (zastajkivanja). Instalacija poslovino jednostavna, iz grafikog okruenja, ali se mora paziti na particionisanje tvrdog diska pogotovu ako se Debian instalira kao drugi OS pored ve postojeeg.

Promene su uoljive samo u delu podeavanja samog GNOME 3 okruenja radne povri. Squeeze je dobio novi grafiki alat za podeavanje ovog grafikog okruenja. Novi alat je sada Advance Settings koji slui za instaliranje novih tema, instaliranje novih ikonica, izbor fonta i sva ostala podeavanja GNOME 3 okruenja radne povri.

Zakljuak je da e Debian Linux i dalje biti idealan operativni sistem za sve one kojima je stabilnost najvanija. Korisni linkovi: [1 ] http://www.debian.org/ [2] http://www.debian.org/distrib/

Za kraj

Rano je jo za neku pouzdanu ocenu Squeeze-a. Neophodno je da proe neko vreme i da se pokae kako korisnici reaguju na promene. Jedno je sigurno, Debian je i ovog puta napravio dobar posao. Za stabilnost ovog sistema ne morate da brinete, ona je garantovana. Potronja resursa je u granicama koje se mogu oceniti sa ocenom odlian. GNOME 3 koljka troi za svoj rad oko 1 90 [MB] RAM-a.

2013.

19

Predstavljamo

Xubuntu 13.04 Raring Ringtail

Autor: Aleksandar Brkovi a sve ljubitelje Ubuntua i slubenih derivata baziranih na ovom sistemu, 25. aprila 201 3. godine izala je nova serija 1 3.04, kdnog naziva Raring Ringtail. U ovom tekstu napraviemo pregled jednog od derivata iz Ubuntu porodice. U pitanju je distribucija Xubuntu 13.04.
developera koji su uspeno vodili ovaj projekat Cody A. W. Somerville, Lionel Le Folgoc, Charlie Kravetz.

Istorijat

Projekat je nastao spajanjem Ubuntu operativnog sistema sa Xfce okruenjem radne povri, prvenstveno namenjen korisnicima sa slabijim raunarima i onima koji trae brzo okruenje radne povri, koje u isto vreme koristi GTK+ programe. Ime Xubuntu prvobitno je korieno za metapaket xubuntu-desktop koji se mogao naknadno instalirati na sistem u verziji Ubuntua, kdnog naziva Breezy Badger (5.1 0). Prvo slubeno izdanje je objavljeno uz Ubuntu 6.06, 1 . juna 2006. godine, kdnog naziva Dapper Drake. Na elu tima, koji je upriliio ovo izdanje, nalazio se Jani Monoses. U kasnijim fazama razvoja smenilo se jo nekoliko

Sa zavretkom razvitka i prestankom podrke za GNOME 2 okruenje radne povri, te nastankom savremenih okruenja, Xubuntu stie popularnost u sve veoj meri, budui da svojim izgledom i funkcionalnou veoma podsea na stari GNOME desktop. Postaje logian izbor za korisnike koji nisu bili spremni da prihvate nove koncepte i ideje i koji su ostali verni klasinom pristupu koji nudi ova distribucija.
LiBRE!

20

asopis o slobodnom softveru

Xubuntu 13.04 Raring Ringtail

Verzija 1 3.04
verziji 4.1 0. Linux kernel je auriran na 3.8.0-1 9 verziju (baziran na uzvodnom Najnovije izdanje donosi neke nove Linux kernelu, izdanje 3.8.8). Nakon karakteristike. Aurirana je dokumen- pokretanja live reima doekae vas tacija. Podrazumevana tema za povr na kojoj preovladava plava boja. Xubuntu izdanje Greybird stie u naj- Set ikonica je standardan. Donji panel novijoj verziji. Uspeno je ispravljen je podrazumevano skriven, dok se na bug koji se pojavio u prethodnom gornjem panelu u isto vreme javljaju izdanju, a tie se prikaza particija. dve ikonice za Bluetooth program. Dvostruke particije se vie ne pri- Razlog lei u injenici da se u isto kazuju na radnoj povrini ili u Thunar vreme pokreu i Blueman Applet i upravniku datoteka. Ovo je prva Bluetooth Manager. Problem je to verzija Xubuntu distribucije koja e nije lako utvrditi koji odgovara crnoj imati podrku u periodu od svega de- ikonici, a koji sivoj. Meni je moderan, a vet meseci, umesto 1 8 meseci, kao to fontovi su jasni. Na prvi pogled je do sada bio sluaj. Ubuntu tim je ostavlja lep utisak. Minimalni time pokazao jasnu nameru da e sistemski zahtevi za rad na sistemu su meuizdanja poprimiti karakter distri- 51 2 [MB] RAM-a. Odzivnost programa bucija za testiranje. je veoma dobra. Proces instalacije je lagan i intuitivan, a prikaz procesa instalacije je modernizovan.

Od ovog izdanja, ISO datoteka ne moe vie da stane na CD, kao to je to do sada bio sluaj. Datoteka je velika 800 [MB], a ciljani mediji su DVD disk ili USB memorijski ureaj. Ova promena omoguila je da se u live mode ukljue dva programa koji prethodno nisu bili deo podrazumevane postavke, zbog ogranienog prostora. U pitanju su Gnumeric i GIMP. Xfce okruenje radne povri dolazi u

Programi

Lista programa je standardna za ovu distribuciju: Multimedija Gmusicbrowser, Parole. Kancelarija AbiWord, Gnumeric, Orage calendar, Orage Globaltime.

2013.

21

Predstavljamo
Internet Firefox, Thunderbird, Pidgin, XChat. Grafika GIMP 2.8.4, gThumb, Ristretto Photo Viewer. Dodatne komponente Archive Manager, Calculator, Tomboy, Screenshot, Terminal, Xfburn. Upravnik datoteka Thunar, nadograen na verziju 1 .6.2 . Pristojna, dobro izbalansirana, lagana i krajnje funkcionalna kombinacija programa. Iz programskih skladita bi naknadno trebalo dodati VLC media player, kao i kancelarijski program LibreOffice, ime e sistem dobiti na kvalitetu. Sva podeavanja sistema obavljaju se sa jednog mesta iz GUI programa System Settings. ak e i poetnicima biti lako da se snau u radu sa ovim programom za podeavanja sistema. koje nosi sa sobom. Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/Xubuntu [2] http://www.dedoimedo.com/ computers/xubuntu-ringtail-highend.html [3] http://mylinuxexplore.blogspot .com/201 3/04/xubuntu-1 304-raringringtail-review.html

22

Da rezimiramo: Xubuntu 13.04, Raring Ringtail je moderan, elegantan, veoma brz i stabilan sistem. Dolazi sa fokusom na efikasnost i produktivnost. Preporuka za sve korisnike koji cene klasian desktop, sa svim prednostima
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

GNOME3 okruenje radne povri

GNOME 3

kruenje radne povri

Autor: Aleksandar Brkovi

NOME Shell (GNOME 3) objavljen je 6. aprila 201 1 . godine kao podrazumevano okruenje radne povri za GNOME interfejs. Red Hat je glavni pokreta razvoja novog okruenja. Razlog je svima ve poznat: prestanak podrke i razvoja za, do tada, najpopularnije okruenje radne povri - GNOME 2. GNOME 3 donosi sasvim drugaiji pristup i nimalo slinosti sa svojim prethodnikom, a sve u skladu sa razvojem savremenih tehnologija koje odbacuju stara reenja i trae inovativniji pristup. Naime, sada je ve sasvim jasno da je GNOME Shell proizvod namenjen, pre svega tablet ureajima, gde e njegova koncepcija i doi do punog izraaja. Korisnici klasinih raunara, ukoliko pokuaju da ovo reenje pokrenu na svom hardveru, postae svesni mnogobrojnih ogranienja i manjkavosti koje proistiu iz smanjene korisnike kontrole. U zamenu za konfigurabilnost koju je imao stari projekat, dobili smo sasvim jednostavan korisniki interfejs koji je glavna odlika novog projekta. GNOME Shell je trenutno dostupan u veini Linux distribucija, BSD-u i OpenSolarisu, bilo kao podrazumevano okruenje radne povri, bilo kao opciona

mogunost. U maju 201 1 . godine, Lennart Poettering, predloio je systemd kao zavisnost u narednim izdanjima GNOME Shell verzija. Budui da je systemd dostupan samo na Linux platformi, to bi neminovno dovelo do pada podrke za druge platforme u buduim verzijama.

Karakteristike

Glavna karakteristika novog okruenja radne povri jeste redizajn korisnikog interfejsa. Naputen je klasini pristup, a glavne novine uvedene u GNOME Shell okruenje radne povri su: Podrazumevana tema u GNOME 3 okruenju postala je Adwaita, zamenivi dotadanju Clearlooks temu. Panel u podrazumevanoj konfigura-

2013.

23

Predstavljamo
ciji, desktop ima gornji panel. U levom uglu se nalazi dugme Activities, na sredini se nalaze sat i datum, u desnom uglu je System Status i korisniki meni. Klikom na dugme Activities, ili pomeranjem mia u gornji levi ugao, otvara se pregled radne povri na kojoj su vidljivi Launcher na levoj strani prozora, na sredini Search bar, u desnom uglu Application picker. Radna povr sastoji se iz nekoliko elemenata: Launcher nalazi se na levoj strani. Sadri osnovne programe koji se koriste pri radu na sistemu. Programi se na Launcher ne mogu dodati Drag & Drop (prevuci i pusti) nainom, ve se eljeni program pokrene, odradi se desni klik miem po njoj i izabere se opcija Add to Favorites. Klikom na dugme Show Applications na Launcheru, dobija se pregled svih instaliranih programa na sistemu, a u desnom uglu se pojavljuju grupe po kojima su programi razvrstani. Search opcija na sredini radne povri. Unoenjem karaktera vri se izbor potrebnog programa. Kako se poveava broj unetih karaktera, suava se i izbor pretrage za konkretnim programom. Window picker prua korisnicima brz pregled trenutnih aktivnosti i obezbeuje lako prebacivanje na druge otvorene prozore, ili zatvaranje vie prozora.

System - statusna oblast prikazuje razliite sistemske pokazatelje, kao to su oni za Bluetooth, mree, bateriju i sl. Korisniki meni ima instant indikator dostupnosti, preice do podeavanja sistema, zakljuavanje ekrana, ili prekid rada raunara. Izborom opcije Universal Access Settings, otvara se meni iz kojeg je mogui izvriti osnovna podeavanja sistema.

Application picker koristi se za pokretanje vie radnih povrina, budui

24

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

GNOME3 okruenje radne povri

da GNOME Shell podrazumevano nema mogunost minimiziranja prozora, ve se na prozorima nalazi samo dugme za zatvaranje istih. Da ne bi vie programa stvaralo pometnju na radnoj povrini, pribegava se otvaranju vie radnih povrina. Podrazumevani interfejs ima novi sistem obavetenja. U GNOME 3, popup obavetenja se prikazuju na dnu ekrana, umesto u gornjem uglu, kao u GNOME 2 okruenju radne povri. Mutter postaje podrazumevani upravnik prozora i zamenjuje Metacity koji je do tada korien. Naziv Mutter dolazi od Metacity Clutter, budui da ovaj upravnik prozora koristi grafiku biblioteku pod nazivom Clutter. Podrava OpenGL i hardversko ubrzanje, proiriv je dodacima i u stanju je da proizvede brojne vizuelne efekte. Projekat odravaju Owen Taylor i Tomas Frydrych. Classic mode - u martu 201 3. objavljena je verzija GNOME Shell 3.8 i u nju je ukljuen novi reim Classic mode, koji je vratio u upotrebu neto od starog koncepta. Opciono, GNOME Shell je postao neto konfigurabilniji uz ovaj dodatak i time izaao u susret korisnicima koji vie vole klasini izgled okruenja radne povri. Poseduje tradicionalni GNOME panel, koji sadri veinu starih karakteristika, ukljuujui postavljanje ogranienog broja programa na panel, dok je sam mehanizam za tu akciju neznatno izmenjen. Korisnik mora pritisnuti taster Alt. Moe se dodatno prilagoditi korienjem GNOME Tweak Tool alata, to korisnicima omoguava da povrate izgled tradicionalnog okruenja, promene teme i fontove i razne druge postavke.

Programi

U ovom delu teksta predstaviemo programe karakteristine za GNOME okruenje radne povri. Transmission BitTorrent klijent poetno izdanje pojavilo se septembra 2005. godine. Autori projekta su Jordan Lee i Mitchell Livingston. U pitanju je besplatan softver, licenciran pod uslovima GNU GPL licence, sa delovima licenciranim pod MIT licencom. Prenet je na Unix sisteme (BSD, Linux, Mac OS X) a napisan u C programskom jeziku. Program ima viejezinu podrku. Program omoguava korisnicima da preuzmu datoteke sa interneta i izvre otpremanje istih. U okviru menija, korisnici mogu da prilagode i nain preuzimanja datoteka. Postoji mogunost odreivanja prioriteta, odnosno odabir koje e datoteke i torrenti biti prvo preuzeti.

2013.

25

Predstavljamo
Od verzije 1 .80, uvedena je podrka za magnetne linkove. Peer konekcije su ifrovane. Automatsko mapiranje porta (koristi UpnP/NAT-PMP). Postoji mogunost planiranja ogranienja propusnog opsega. Uvedena je delimina podrka za IPv6, kao i HTTPS tracker podrka. okruenjem i Nautilus upravnikom datoteka. Omogueno je generisanje video datoteka prilikom pretraivanja u Nautilusu, kao i videoplugin za Firefox web pregleda. Zahvaljujui velikom broju dodataka za GStreamer, Totem je u stanju da reprodukuje sve glavne formate, kako otvorene tako i vlasnike.
GNOME Shell okruenje radne povri, nema za primarni cilj implementaciju na desktop. Desktop raunar je u ovoj prii samo poligon za testiranje, dok je akcenat stavljen na primenu na tablet raunarima, savremenim ureajima koji zadovoljavaju osnovne potrebe.

Totem audio i video media player. Nastao je u februaru 2003. godine za GNOME platformu. Ima viejezinu podrku. Napisan je pod GNU LGPL licencom, za Unix platformu (Linux, Solaris, BSD). Koristi GStreamer za reprodukciju, ali alternativno moe biti konfigurisan da koristi i Xine biblioteke umesto GStreamera. Verzija koja koristi GStreamer, koji je zasnovan na plugin multimedijalnoj podrci, podrava vei broj medijskih formata. Kada je poboljana podrka za GStreamer, ukljuujui i mogunost reprodukcije ifrovanih DVD medija, razvojni tim koji radi na projektu je podrku za Xine stavio u drugi plan. Znaajna karakteristika Totem playera je bliska integracija sa GNOME

Stara pria o godini koja e biti godina Linuxa na desktopu nikada nije zaivela. Moda e projektanti GNOME 3 ili Unity okruenja, ostvariti svoj san o godini koja e biti godina Linuxa na tablet ureajima. Korisni linkovi: [1 ] https://en.wikipedia.org/wiki/ GNOME [2] http://en.wikipedia.org/wiki/ Controversy_over_GNOME_3 [3] http://en.wikipedia.org/wiki/ GNOME_Shell

26

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Kako da?
Mala kola: Sigil (1 . deo)

U vo d

Autor: Dejan Maglov vedoci smo ekspanzije mobilnih ureaja, pametnih telefona sa Android (uskoro FirefoxOS i Ubuntu Phone) operativnim sistemom, tableta, netbookova i mobilne internet konekcije koja postaje dostupna svima. Ova ekspanzija je toliko intenzivna da e broj korisnika pametnih ureaja i mobilnog interneta uskoro premaiti brojku korisnika desktop raunara i brzog fiksnog interneta (ADSL, kablovski internet). Ovakav trend zahteva i od autora internet sadraja da mu se prilagode. Mobilni ureaji i mobilna konekcija imaju sasvim drugaije principe korienja u odnosu na fiksni brzi internet. Jedno vreme, pod uticajem fiksnog brzog interneta sa neogranienim protokom i ureajima sa ekranima od preko 20 ina, autori internet sadraja su prestali da vode rauna o koliini i formatu informacija koje postavljaju na internet. Sad je vreme da se opet presaberu i da ponovo ponu da vode rauna o korisnicima sa malim ekranima i ogranienim pristupom internetu (plaanje po protoku). Osim toga, stasala je i generacija kojoj su Facebook i Twitter poetne stranice za pretragu i informisanje na internetu, a ne Google ili neki drugi pretraivai. To je razlog da autori koriste one formate koji su pogodni za oglaavanje i

preuzimanje direktno sa drutvenih mrea. Sve se prilagoava ovoj novoj tehnici i novim navikama, pa i okruenja radne povri operativnih sistema. Desktop korisnici negoduju zbog pojava okruenja radne povri kao to su GNOME 3, Unity ili Metro na Windowsu 8, pokuavajui da one ogromne dugmie uganjaju miem. Treba ta okruenja probati na touch screen ureajima i odmah e biti jasno emu slue i zato izgledaju tako kako izgledaju. Poto su veliki ve shvatili odakle vetar duva i gde nosi, krajnje vreme je i da se pojedinci prilagode i ukljue u tu struju.

ePUB

PDF (Portable Document Format) je mnogo kvalitetan format za bilo kakvu vrstu elektronske publikacije. Osim toga, odlian je poluproizvod u lancu izrade tampanih publikacija. On je direktni ulazni materijal za tampu. I pored svih tih dobrih osobina, nije dobar za mobilne ureaje i mobilni internet. PDF je fiksiran format i ne prilagoava se razliitim ureajima (ekranima). Da bi imale savren kvalitet, PDF datoteke su esto previe velike za mobilni internet. To je razlog da autori razmisle o korienju nekog drugog, fleksibilnijeg formata za svoje

2013.

27

Kako da?
publikacije. dnoj datoteci ePUB-a bi mogle da izgledaju vrlo komplikovano. U stvari, iskoriene su stare dobro poznate tehnologije i lepo su upakovane. Kod ePUB-a nita nije skriveno. Ako uzmete bilo koju ePUB datoteku i preimenujete .epub ekstenziju u .zip, dobiete sve na dlanu. Ovakva ZIP arhiva moe da se raspakuje i da se vidi od ega se sastoji ePUB. Zapravo, to su samo lepo sloene HTML datoteke (ili XHTML), slike, video i audio materijal, centralizovani CSS format HTML datoteka, dodatni fontovi i XML datoteka koja to sve dri na okupu i e-book itau objanjava gde je ta i kojim redom da prikazuje. Kada se ovako iznutra pogleda, ePUB vie lii na obinu HTML web prezentaciju, bez JavaScripta, PHP i ostalih novih tehnologija, nego na neku publikaciju. Jo jedna razlika je to ne postoji index. html datoteka kao poetna, ve je za to zaduen XML. Iskusniji internet dizajneri bi mogli ePUB napraviti uz pomo samo tekst editora i eventualno nekog programa za obradu slika (GIMP). Koliko komplikovan i atraktivan e biti ePUB, zavisi dosta od samog dizajnera, a zahvaljujui CSS kaskadnom formatiranju, mogunosti su velike. Ovom demistifikacijom ePUB-a, moda smo obradovali web dizajnere i dali im ideju kako jo da upotrebe svoje znanje. Ovim informacijama ne bi trebali da budu razoarani oni koji se nisu do sada susretali sa web dizajnom, HTMLom, CSS-om, XML-om. Njima u pomo stie program Sigil.

ePUB je samo jedan od e-book formata u koje spada, izmeu ostalih, i PDF. Posle PDF-a, ePUB je najzastupljeniji ebook format. Podrava skoro sve funkcije kao PDF i kompatibilan je sa gotovo svim e-book itaima. Kao i kod PDF-a i ePUB je kompaktan format i sve se nalazi u jednoj datoteci. Ono to razlikuje PDF i ePUB je prilagodljivost ePUB-a ureaju na kome se dokument ita. PDF ostaje u istom obliku i formatu bez obzira na ureaj, operativni sistem, kao i program za pregled PDF sadraja i to mu daje mogunost da bude ulazni dokument za tampu. ePUB, kao i PDF, zadrava osnovna formatiranja teksta i ostalog sadraja identinim na svim ureajima, ali se takoe prilagoava prostoru poput internet stranice. Osnovna formatiranja internet stranice ostaju nepromenjena, ali se stranica prilagoava pregledau, rezoluciji ekrana i tako dalje. Tako je i kod ePUB-a. Kad tome dodamo da je to potpuno slobodan format, dobijamo da je to idealan format za elektronske publikacije.

Demistifikacija

Na prvi pogled, sve te funkcije u je-

28

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Sigil

Sigil - uvod
Sigil je namenski ePUB editor. Objavljen je pod GNU GPLv3 licencom. Moe da se preuzme sa zvanine internet stranice i to u obliku binarnih paketa za Windows i Mac X OS, kao i u obliku izvornog kda za kompajliranje na svim sistemima. Mnoge Linux distribucije imaju ve pripremljene binarne pakete u svojim ili u posebnim programskim skladitima koja mogu naknadno da se dodaju sa binarnim paketima Sigila. CSS moe da bude implementiran u publikaciju, to dizajneru nudi vie mogunosti, ali nije neophodan, poto i samo formatiranje kroz editor daje sasvim pristojne rezultate. Na korisniku je samo da otvori i napravi potreban broj stranica, sve ostalo Sigil radi sam. Pod stranicama se podrazumevaju celine (lanci, poglavlja), a ne fizike stranice. Fizike stranice zavise od pregledaa (ePUB itaa) koji ih generie u odnosu na raspoloivi prostor. HTML stranice koje formira Sigil su zasebne celine od kojih naknadno moe automatski formirati sadraj sa navigacijom za lake pronalaenje informacija u publikaciji. Kroz editor se mogu dodavati slike, video i audio sadraji po elji. Sigil snima dokument direktno u .epub datoteku. To podrazumeva snimanje svih napravljenih HTML stranica, uvezenih slika, video i audio materijala, automatsko formiranje XML datoteke koja sve to povezuje u celinu i kompresovanje svega toga u ZIP arhivu sa ekstenzijom .epub. Zavrena i snimljena .epub datoteka je spremna za objavljivanje. Sigil daje punu pomo svom korisniku pri izradi eljene ePUB publikacije. To je WYSIWYG program (What You See Is What You Get), bukvalan prevod na srpski: ta vidi, to e i da dobije. Zahvaljujui ovoj tehnologiji, HTML stranice se formiraju jednostavno kao u tekst procesoru, a sam HTML se u pozadini automatski generie. Znanje HTML-a se zbog toga svodi samo na nadgledanje, ili ak i nije potrebno.

Za kraj epizode

Nadamo se da smo vam dali dovoljno informacija za poetak i da smo vas zainteresovali za ovaj program. U narednih par nastavaka uputiemo vas kako da ponete, napravite svoju elektronsku publikaciju sa multimedijalnim sadrajem, kako da je ulepate, dodate navigaciju i sadraj. Za nestrpljive dajemo i linkove ka internet

2013.

29

Kako da?
dokumentaciji na engleskom jeziku, pa moete i sami da se upoznate sa principima rada u ovom programu.

Ko li ko Linux ko ri s n i ka j e p o t re b n o d a s e p ro m e n i s i j a l i c a ?
1 da postavi temu na forumu sa na-

Slika Calibre epub pregleda Nastavie se Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/ Comparison_of_e-book_formats [2] http://en.wikipedia.org/wiki/Sigil_ (application) [3] http://code.google.com/p/sigil/ [4] http://sigil.googlecode.com/files/ Sigil_User_Guide_0_7_2.epub

30

slovom Sijalica je izgorela. 1 da predloi da preko komandne linije upali lampu. 1 da se ali na prethodnog da je promaio temu topica u kojoj je re o sijalici a ne o lampi. 1 da pita koju novu sijalicu treba instalirati. 1 da ispravi da se ne kae izgorela (nije bila u vatri) nego pregorela usled elektrinog udara. 25 da predloi sve mogue vrste novih sijalica. 5 koji e rei da problem pregorele sijalice nije problem distroa. Problem sa pregorelim sijalicama je ve prijavljen bug na mailing listama developera. 1 poetnik da predloi instaliranje Microsoftove sijalice. 250 da zatrpa mailovima poetnikovo mail sandue. 300 da kae da Microsoftova sijalica stalno poplavljuje i da se stalno mora restartovati da bi se vratila u normalu. 1 bivi Linux korisnik, koji je jo aktivan na forumu, da predloi instaliranje Apple-ove iSijalice inovaLiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Zabavne strane
tivnog dizajna za samo 250 dolara. 20 da kae da iSijalica nije slobodna i da ima manje funkcija nego 20 puta jeftinija obina sijalica. 1 5 da predloe instalaciju sijalice domae proizvodnje. 30 da reaguju i kau da su sijalice domae proizvodnje samo osakaene verzije originalnih uvoznih sijalica i da ne bi dobio nita instalacijom domaih sijalica. 23 da se slau da mora da bude ili mlena (bela) ili prozirna (transparentna) sijalica. 1 da podseti sve da je pravilno ime GNU/ sijalica. 1 da kae da je sijalica samo mamac za bubice, a da se pravi Linux korisnik ne boji mraka. 1 e objaviti taan model sijalice koju eli da instalira. 21 7 da diskredituje izabran model i da predloi neki drugi. 6 da upozori da izabrani model ima neslobodne elemente i da treba koristiti neki drugi slobodni model. 20 e potvrditi da modeli, koji su 1 00% slobodni, nisu kompatibilni sa prekidaima. (prethodnih 6 predlae zamenu i prekidaa) 1 da zaurla: PREKINITE RASPRAVU, ZAMENITE TU SIJALICU, ZA MILOG BOGA! 350 da pita prethodnog korisnika to pominje Boga. Bog je nauno neutemeljena pojava. 1 da kae da on ne veruje sijalicama koje prave korporacije. Veruje samo sijalicama koje proizvodi zajednica. 1 e u post postaviti link ka ODF dokumentu, kako napraviti sam sijalicu pomou nacrta. 1 4 e se aliti na format dokumentacije i traiti istu u txt ili LaTeX formatu. 5 da se jave i kau kako im se ne svia dotadanja diskusija i da e oni forkovati kunu elektrinu instalaciju i instalirati bolje lampe. 1 da postavi seriju komandi za zamenu sijalice. 1 se ali da je pokrenuo komande, ali dobija error poruku. 1 da objasni da komande mora da pokrene sa root privilegijama. Ukupno: 1 296 (odnosno svi itaoci LiBRE! asopisa)

Na kraju

Otac prvog korisnika ode u prodavnicu i kupi najjeftiniju sijalicu.

2013.

31

Oslobaanje

S l o b o d n e a l t e rn a t i ve Windows Exploreru

Autor: Aleksandar Stanisavljevi

indows Explorer je podrazumevani upravnik datoteka na operativnom sistemu Microsoft Windows, poev od verzije Windows 95 pa nadalje. Imajui u vidu da sam u proteklom periodu morao da radim na operativnom sistemu Windows XP, veoma mi je nedostajao Delfin (engl. Dolphin), upravnik datoteka kojeg koristim na Kubuntuu. Kako bih u Windowsu to udobnije radio, poeo sam da istraujem slobodne alternative Windows Exploreru.

Xenon je upravnik datoteka koji se veoma brzo pokree. Odlikuje ga i prenosivost, jer je isti mogue instalirati na USB fle memoriji, a zatim ga, po potrebi, pokretati na bilo kojem raunaru koji ima instaliran Windows operativni sistem.

Xenon

Slika 1 Xenon upravnik datoteka

32

Ovo je program minimalistikog dizajna, ali pored toga, poseduje dosta korisnih mogunosti. Meni lino, veoma je znaajna mogunost otvaranja vie jeziaka u okviru jednog prozora programa, kao i podrazumevana preica na tastaturi za tu radnju Ctrl + T. Ugraena pretraga datoteka radi veoma brzo i kvalitetno, ali ne radi ba u realnom vremenu jer akcija pretrage poinje tek kada pritisnete taster Enter, a ne dok kucate kljune rei. Rezultati pretrage se pojavljuju u bonom panelu, pa kada elite da zatvorite te rezultate, morate to peaka uraditi izborom opcije iz menija, ili, ako vam je lake, moete samo smanjiti veliinu panela na nulu i on e se i na taj nain zatvoriti (nestati). Standardne opcije za kretanje kroz fascikle (nazad, napred, gore,) kao i osnovne operacije nad njima (kopiraj, iseci, nalepi i obrii) su lako pristupane u obliku ikonica.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Slobodne alternative Windows Exploreru

Istovremeno baratanje fasciklama i datotekama ne radi. Na primer, ukoliko elite da prekopirate fasciklu u kojoj se nalazi vie datoteka, bie prekopirana samo fascikla, bez datoteka u njoj. Mogue je baratati sa vie datoteka ili fascikli odjednom, ali nije mogue izvriti brisanje datoteke ili fascikle. Program ne poseduje mogunost smanjenog prikaza slika, pa mu je i to jedna od mana. Na osnovu svega navedenog, ovaj program ne moe da se koristi kao primarni upravnik datoteka, ali moe da poslui kao njegova privremena zamena. Program poseduje i ugraen kalkulator MD5 suma, pa veoma lako moete proveriti verodostojnost neke datoteke. Nije mogu umanjeni prikaz slika to je, moda, i jedini nedostatak ovog programa. No, imajui u vidu da je ovaj program prenosiv, jer uopte nije potrebno instalirati ga, ve je dovoljno samo ga pokrenuti (bilo sa vrstog diska ili prenosne memorije), moe se koristiti i kao primarni upravnik datoteka.

SurF

ultraMaGe

ultraMaGe je upravnik datoteka iji se interfejs zasniva na podeljenom prikazu prozora. Prozor je podeljen na dva dela, koji predstavljaju zasebne celine, sa ciljem da se maksimalno olaka manipulacija fasciklama i datotekama. Za razliku od programa Xenon, ultraMaGe omoguava istovremeno baratanje sa vie datoteka ili fascikli. Ne poseduje mogunost otvaranja novih jeziaka, ali su zato sve ostale mogunosti koje program nudi funkcionalne, tj. rade.

SurF je upravnik datoteka koji posveuje veliku panju to boljoj preglednosti i funkcionalnosti. Za razliku od drugih upravnika datoteka, SurF stavlja veliki akcenat na hijerarhijsku strukturu fascikla, pa je mogue bukvalno videti hijerarhijsko stablo svih otvorenih fascikli.

Slika 3 SurF upravnik datoteka Program poseduje mogunost umanjenog prikaza slika, pri emu je mogue definisati veliinu takvih prikaza u irokom opsegu definisanih vrednosti. Mogunosti za otvaranje novog

Slika 2 ultraMaGe upravnik datoteka

2013.

33

Oslobaanje
jezika su brojne. Jednostavno, ne postoji klasino otvaranje novog jezika sa adresom u kojoj se trenutno nalazimo, ve se novi jeziak otvara izborom opcije iz menija. Na taj nain se moe u novom jeziku otvoriti tana apsolutna putanja, na nain koji vama najvie odgovara, bilo da je to izborom apsolutne putanje koju ste prethodno zapamtili u privremenu memoriju (clipboard), ili izborom odreene fascikle iz stabla fascikli. Ovaj program je takoe prenosiv i nije potrebno instalirati ga, pa ima sve uslove da se koristi kao primarni upravnik datoteka.
muCommander je veoma konfigurabilan. Veliki akcenat je stavljen na korienje preica sa tastature. Mana mu je to to nema ugraen smanjeni prikaz slika, kao i to to nije prenosiv, ve se mora klasino instalirati. No, i pored toga, verujemo da e ovaj program nai put do mnogih korisnika.

Explorer++

muCommander

muCommander akcenat stavlja na to bolju organizovanost u radu. Kao i kod programa ultraMaGe, prozor je podeljen na dva jednaka dela, ali pored toga, ovaj program poseduje i pregrt novih mogunosti. U oba dela prozora se zasebno moe otvoriti proizvoljan broj jeziaka. U statusnoj traci je pokazan slobodan prostor za particiju koja je trenutno aktuelna u programu. Takoe, tu su i preice za rad sa fasciklama i datotekama koje se mogu koristiti i putem preica sa tastature.

Explorer++ se ne razlikuje puno od Windows Explorera, bar vizuelno. Meutim, za razliku od Windows Explorera, Explorer++ je prilino konfigurabilan. Opcija koja se posebno izdvaja pri upotrebi ovog programa je mogunost otvaranja vie jeziaka, to se moe uiniti i podrazumevanom preicom sa tastature Ctrl + T.

Slika 5 Explorer++ upravnik datoteka Program poseduje ugraeni smanjeni prikaz slika. Uz to je i prenosiv, jer nije potrebno instalirati ga da bi se koristio, ve je dovoljno samo pokrenuti izvrnu datoteku. Ukoliko zanemarimo malo slabiji odziv u radu programa, kao i retka, ali iritirajua krahiranja programa, moemo da vam preporuimo ovaj upravnik datoteka kao poLiBRE!

Slika 4 muCommander upravnik datoteka

34

asopis o slobodnom softveru

Slobodne alternative Windows Exploreru

drazumevani program te namene na vaem raunaru.

CubicExplorer

CubicExplorer akcenat stavlja na to veu upotrebnu vrednost programa. Mogunost otvaranja vie jeziaka je centralna aktivnost oko koje se izgrauju i mnoge druge pogodnosti ovog programa. Program je dosta konfigurabilan pri emu se i najsitnijim opcijama moe upravljati jednostavnim zadavanjem parametra true ili false .

nas pitate koji je od navedenih upravnika datoteka najbolji, moemo da vam kaemo da su to ipak dva programa, muCommander i CubicExplorer. Nismo mogli da se odluimo koji je od ova dva bolji, pa vam zato preporuujemo oba. Najbolje bi bilo kada bi postojao trei, koji bi uzeo samo najbolje i od jednog i od drugog (odzivnost i konfigurabilnost od CubicExplorera, kao i preglednost i jednostavnost od muCommandera) i tada bi takav program bio idealna zamena Windows Exploreru. Korisni linkovi: [1 ] http://xenonportable.sourceforge.net/ [2] http://ultramage.sourceforge.net/ [3] http://surf.svprogramming.net/ [4] http://www.mucommander.com/ [5] http://explorerplusplus.com/ [6] http://www.cubicreality.com/ce/

Slika 6 CubicExplorer upravnik datoteka Program poseduje i ugraeni ureiva teksta. Ukoliko izuzmemo to to program nije prenosiv, ve se prvo mora instalirati da bi se koristio, moemo ga preporuiti kao podrazumevani upravnik datoteka na vaem raunaru, jer se pokazao kao veoma brz i stabilan u svakodnevnom radu. Ukoliko se pitate koji je od navedenih upravnika datoteka najbolji za vas, kao alternativa Windows Exploreru, najbolje je da svaki pojedinano lino testirate i donesete odluku sami. Mi smo samo hteli da vam ukaemo da alternative postoje. Meutim, ukoliko

2013.

35

Slobodni profesionalac

1 0 p ra vi l a Zen p ro g ra m e ra
Prevod: Vladimir Cicovi Autor: Christian Grobmeier 1 0 pravila Zen programera nastala su prilikom razmiljanja samog autora o efikasnom programiranju. Sam autor je poeo da praktikuje Zen 2006. godine. Uzeo je najbolje od Zen filozofije i poeo da koristi unutar svog posla. Ovih 1 0 pravila su take vodilje za sve programere koji se pitaju kako postati bolji programer. problem, onda ne dozvolite da utie na vas. Ako je problem toliko teak, onda nemojte raditi. Ako ima neto zanimljivo na nekom sajtu, na vaem instant mesengeru, IRC-u, ili emailu ostavite to za kasnije. Ako znate kakav je to osjeaj kada se probudite ujutru, a va mozak je smiren i prazan, onda ste na dobrom putu da postignete prazninu koja vam omoguava vei efekat rada.

Pravilo 3: Poetniki um

Pravilo 1 : Fokus

Ako radi na jednom zadatku, onda radi samo na njemu. Zapoinjanje vie zadataka ne donosi brzinu, naprotiv, stvara vie greaka. Ako spavate spavajte, ali ne sanjajte linije kda.

Pravilo 2: Drite glavu praznom

Sjetite se trenutka kada ste bili poetnik. Sve vas je zanimalo. Taj poetniki um je bio radoznao, traio je nova saznanja o tehnologiji i kako neto radi unutar vaeg software-a. Uvijek pokuajte vidjeti software sa take poetnika. Svaki software, ak i kada se kopira, uvijek je razliit. Uvijek ima drugaiju upotrebu, korienje i svrhu, tako da je potrebno da se gleda malo vie iz ugla poetnika.

Ako morate raditi na vaem software-u obavezno ispraznite vae pamenje. Prije nego ponete, izbacite iz glave sve gluposti i razmiljanja. Ako vas zaokuplja

Pravilo 4: Bez ega

Neki programeri imaju veliki ego, i to im predstavlja problem. Jednostavno, nema vremena da se razvija ego. Zato troiti
LiBRE!

36

asopis o slobodnom softveru

10 pravila Zen programera

vrijeme da se postane poznati programer? Ko odluuje o vaem kvalitetu kao programera vi? Drugi? Vjerovatno. Ali, zato porediti abe i babe? Svaki ovjek je individua, tek poneka zajednika osobina je prisutna kod veine. Dobar si u Java-i. Druga osoba je dobra u kuglanju. Ko odluuje ta je bolje, ako u odreenom trenutku odreeni kvalitet utie pozitivno? Uite od poetnika, uite iz svog iskustva u isto vrijeme. Kodo Sawaki jednom je rekao: Nisi bitan. Razmislite o tome. jednostavno napustite. Pronaite onu kompaniju koja vam odgovara. Takoe, ako nemate cilj odlazak iz takve kompanije je vrlo jednostavan.

Pravilo 6: utite

Pravilo 5: Bez ciljeva u karijeri

Ako idete na odreeni cilj koji treba postii u ivotu, onda ste ve izgubili igru. Radite najbolje to moete, cilj ete sigurno postii nakon dueg vremena. Ne idite direktno prema cilju, ve uloite trud da radite jako dobro to to radite. Postizanje cilja e doi samo od sebe. elite raditi narednih 20 godina kako biste postali ef odjeljenja? Zato ne biste radili naporno svaki dan, jer je naporan rad ponekad i zabava? Zen kae: dan bez rada je kao dan bez hrane. Nema potrebe da poslije 20 godina budete zadovoljni i sretni. Moete biti sretni upravo sad. Stvari se mjenjaju. Moete se razboliti, moete biti otputeni. Niko vam ne garantuje da e narednih 20 godina ii kako ste planirali. Zato budite sretni sada. Radite naporno. Svaki dan e vam biti izazov i predstavljae najbolje u vaem ivotu. Poslije 20 godina rado ete se sjeati tih dana. Moda postignete cilj, moda odete i dalje od toga ali zasigurno sva sjeanja vam ostaju, i predivnih 20 godina. Ako vam posao u vaoj kompaniji oduzima sreu, ne donosi vam zadovoljstvo ve pretjeranu brigu i probleme

Ako nemate nita pametno da kaete, utite. Ne troite vrijeme vaih kolega. Zamislite da svako uti i da svako gleda svoja posla, da ne postoji troenje tueg vremena glupostima. Pokuajte da to manje idete na nerve vaim kolegama. Ako ne razvijate ego i pritom govorite stvari koje se tiu vas, ve ste na dobrom putu. Ne mjeajte ego sa vaim iskustvom i uvijek upamtite: vi ste poetnik. Ako neko ima dobru ideju, podrite je.

Pravilo 7: Ispunjenost. Briga. Svjesnost.

Svaki programer die, jede, ivi. Trebate izbjegavati stvari koje ne volite u svom radu. Nemojte dozvoliti da radite stvari koje vas ne ispunjavaju. Nekad je potrebno utroiti vrijeme na provod, zabavu, ali naravno ne sve onoliko koliko vas ispunjava. Budite umjereni u svemu. Budite svjesni svog postojanja. Ne dozvolite da vas odvuku stvari koje ne volite da radite. Budite svjesni svake vae sekunde rada i postojanja.

Pravilo 8: Ne postoji ef

Ako dozvolite efu da vam upropasti va ivot onda ste vi sami krivi za to. Jednostavno, na odreene poslove koje stvarno ne elite da radite recite Ne. Najgore to moe da vam se desi jeste da vam da otkaz. Naravno, dobar programer uvijek moe i

2013.

37

Slobodni profesionalac
uvijek e nai posao. Kad ponete da gubite sebe zbog posla zapitajte se ko je osoba koja treba da kae Ne. Naravno vi. Radite 40 sati sedmino i ni minute vie.

Apache

Pravilo 9: Radite neto drugo

Programer je vie od programera. U slobodno vrijeme bavite se bilo kojim hobijem koji nema veze sa raunarima. Pecajte, trite, igrajte koarku bilo ta. Ako vam je neko rekao da hobiji nisu bitni, to je prevara. I tek kako su bitni. Ti hobiji ine da se osjeate kao ljudi.

Korak do Google
Autor: Dejan ugalj

Pravilo 1 0: Ne postoji nita specijalno

ta je stvarno Lucene?

Rua je samo cvijet. I to je to. Nema nita specijalno u toj rui. Ona e uvenuti, doi e novo proljee i sve ispoetka. Tako i va software. On e raditi na milionima raunara irom svijeta, a onda e se sve promjeniti. I sve tako u krug. Va software je proizvod koji ima poetak, ivot i kraj. Ne pravite od obinih trivijalnosti i sluajnosti neto specijalno. Prosto prihvatite da je tako i uvijek moe biti drugaije. ivite i sa promjenama.

ucene je Java-ina biblioteka za pronalaenje informacija (engl. Information Retrieval IR). Apache Lucene korak do Google-a (1 . deo), lanak koji je izaao u broju 1 2, samo je zagrebao led ispod kilometarske ledene povrine pokuajem pribliavanja ta sutinski znai informacija, i kada kaemo IR mislimo na proces traenja informacija u dokumentima koji su u elektronskoj formi. lanak u prolom broju je uvodni deo, vie kao teorijska priprema za dublje uputanje u opis Lucene biblioteke. Lucene nije ve predefinisan i spreman za upotrebu (ready to use) program, ve vie predstavlja ablon (freamework) za mogunost sopstvene implementacije pretrage u bilo koji od programa, nebitno da li smo ga napisali mi ili neko drugi. Iz ovog se vidi da je potrebno neko poetniko programersko znanje programskog jezika Java (Python ili C#), ali stvarno poetniko, za korienje i implementaciju osnovnih delova ove biblioteke. itaoci e moda, a esto se i deava, da pomeaju Lucene sa web pretraiLiBRE!

38

asopis o slobodnom softveru

Internet mree i komunikacije

ta stvarno moe Lucene?
Napomenuli smo da Lucene nije gotov, spreman za upotrebu program za pretragu, ve predstavlja samo podlogu, pozadinu na kojoj se programiraju programi, to moemo predstaviti slikom.

(2. deo)
vaima, moda ak i da je uporede sa njima, to ona u sutini nije. Kao to smo rekli, pretraivai su sklop ujedinjenih i sinhronizovanih modula kojima se pripisuje velika sloenost, pa tako i Lucene predstavlja samo jedan deo, modul, koji taj sklop ini izvodljivim i koji emo pokuati da implementiramo kako se budemo pribliavali kraju serijala o Lucene. Naravno, ovde spominjemo samo web pretraivae, ali u sutini, pretraga i dobijanje informacija se osim na internetu koristi i u raznim drugim naunim oblastima, poevi od: data mininga, biologije, meteorologije (utvrivanje raznih klimatskih obrazaca), finansija (berze), itd. Apstraktnost sa kojom se borimo samo piui o Lucene dovodi do momenta koji glasi: gde smo to mi ikada koristili Lucene? Samo par primera: MySpace, LinkedIn, Fedex, Apple, Eclipse IDE (programerima poznato razvojno okruenje), MITs OpenCourseWare, Disney itd. Spisak svih, trenutno Powered by Lucene projekata moete videti na web adresi: http://wiki.apache.org/lucenejava/PoweredBy .

Trenutno prepoznajemo samo glavni (core) deo, ali ve u sledeem broju e biti sve jasnije. Ovde je bitno napomenuti da biblioteci Lucene nije presudna lokacija podataka koje prima: dokumenti na lokalnom tvrdom disku, web serveru, bazi podataka. Takoe, nije bitno ni koju ekstenziju imaju: .XML, .HTML, .PDF, ili bilo kojeg drugog formata, iz prostog razloga to je programer zaduen za ekstrakciju samog teksta iz dokumenta. Drugim reima, da bi Lucene bila u mogunosti da odradi posao indeksiranja, programer je taj

2013.

39

Internet mree i komunikacije

koji mora da spremi podatke za Lucene. U zavisnosti od domena samog problema i zahteva korisnika, mogu da se koriste razne pomone biblioteke za samu ekstrakciju teksta iz e-dokumenta, web stranice ili baze podataka itd.
tagovima (desni klik na web stranicu, pa pregled kda (View Source), mislimo da e vam biti jasnije). Vidimo da je u ovom domenu pretrage web parser internet stranice jako bitan i ovde se najvie daje na znaaju ba njima dok je sam rad sa Lucene mnogo laki.

Pretpostavimo da imamo web stranicu na kojoj bi trebalo da pretraimo tekst. U ovom sluaju bismo morali da napiemo ili da iskoristimo ve napisanu biblioteku koja mora da oisti (parsira) tu web stranicu; drugim reima, morali bismo da oistimo sve HTML tagove koji nam ne trebaju da bismo na kraju doli do teksta koji se obino nalazi izmeu
<body> </body>

tagova HTML jezika, pa u sledeem koraku da se oiste paragrafi, podebljan tekst, pa moda ako elimo linkove da izvuemo koji se nalaze u
<a href="http://www.w3schools.com/ ">Visit W3Schools</a>

Prilikom pisanja programa verovatno ete duplo vie vremena izgubiti pripremajui, parsirajui e-dokumenta nego to je sama implementacija i indeksiranje Lucene bibliotekom. To samo govori o snazi Lucene biblioteke (prim. aut). Takoe, u sluaju da elimo da pretraimo nae PDF dokumente koji se nalaze na tvrdom disku, prvo to treba da uradimo je da iskoristimo ve napisanu biblioteku koja je u mogunosti da izvue tekst iz te vrste e-dokumenata, pa tek onda da prosledimo Lucene da indeksira. Spisak ekstenzija elektronskih dokumenata veoma je veliki (.PDF, .DOC, .DOCX, .ODT, .TXT ). Koristan link ekstenzija datoteka http://www.fileinfo.com/filetypes/comm on.
LiBRE!

40

asopis o slobodnom softveru

Apache Lucene
Ideja kojom se vodimo i koja e, nadamo se, na kraju ukrasiti ovaj serijal o Lucene je projekat napisan u Java programskom jeziku, a korist samog programa je pretraga PDF dokumenata po sadraju, te iz toga proizilazi savet za one koji su se ve susreli sa Lucene da za ekstrakciju teksta koriste predivnu biblioteku Apache Tika jer je to Java-ina biblioteka koja podrava najvei broj ekstenzija e-dokumenata, i koja je takoe pod Apache Software License, Version 2.0 (open source) licencom. Koristan link je http://tika.apache.org.

Ovoj veoma korisnoj biblioteci, a i takoe prvom koraku implementacije Lucene biblioteke ekstrakcijom teksta (malo programiranja), emo se pozabaviti ve u sledeem broju LiBRE! asopisa!

2013.

41

Server
N a p re d n i j e ko n fi g u ri s a n j e Lighttpd s e rve ra (3 . d e o )

Pro g ra m i ra n j e plugina

Autor: Vladimir Cicovi ovom dijelu emo napraviti na prvi plugin za lighttpd server. Programiranje plugina trai dosta vie posveenosti nego to emo ponuditi u ovom lanku, ali itaocima dajemo mogunost da krenu od ovog lanka kao osnove. Od itaoca se oekuje da poznaje jezik C, kompajliranje na Linuxu i osnove konfigurisanja Lighttpda. Pretpostaviemo da itaoci imaju Debian ili Ubuntu (sistem pod virtual boxom je idealno reenje). Komande prije nego krenemo sa programiranjem plugina su sljedee:
apt-get install libtool automake pkg-config libbz2-dev libpcre3-dev zlib1g-dev make -y

mogue iskompajlirati:
cd lighttpd-1.4.32 ; ./configure ; make

Ako poslije ovog konfigurisanja i kompajliranja ne bude problema, znai da imamo sources koji moemo da postavimo na na operativni sistem. Sljedei korak bie kopiranje skeletona koji e posluiti kao baza za na plugin. Pretpostavka je da se nalazimo u fascikli lighttpd- 1. 4. 32 .
cd src ; cp mod_skeleton.c mod_hello.c

Zamjeniemo mod_skeleton unutar datoteke mod_hello. c sa:

sed -i 's/mod_skeleton/mod_hello/g' mod_hello.c

Poslije instalacije biblioteka preuzeemo sources lighttpda:

wget http://download.lighttpd.net/li ghttpd/releases-1.4.x/lighttpd1.4.32.tar.gz

Sada emo otvoriti naim omiljenim editorom (pico, vi):

pico mod_hello.c

Pa raspakujemo sources:
tar -xf lighttpd-1.4.32.tar.gz

Idemo do funkcije:
URIHANDLER_FUNC(mod_hello_uri_h andler) {

42

Rutinska provjera da li je sources

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Lighttpd
... }

Unutar ove funkcije postoje linije kda koje briemo tako da ostane samo:
URIHANDLER_FUNC(mod_hello_uri_h andler) { }

n->write_queue); //ovde dodajemo sa API-jem na pokaziva na string hello buffer_append_string_len(l, CONST_STR_LEN(hello)); //Obavijetavamo server da je prenos svih datoteka zavren con->file_finished = 1; //Na modul alje da je zavrena obrada i da moe poslati klijentu return HANDLER_FINISHED;

Sada izmeu zagrada dodamo:

plugin_data *p = p_d; char *hello ="hello"; buffer *l; UNUSED(srv); if (con->mode != DIRECT) return HANDLER_GO_ON; if (con->uri.path->used == 0) return HANDLER_GO_ON; mod_hello_patch_connection(srv, con, p); if ( strstr(con->uri.path>ptr,hello) == 0) return HANDLER_GO_ON; //Ako hello nije u putanji predaj izvravanje drugom modulu //Sreujemo Header za na odgovor response_header_overwrite(srv, con, CONST_STR_LEN("ContentType")CONST_STR_LEN("text/plain ")); //uzimamo buffer kao pokaziva kako bismo izvrili dodavanje naeg string-a l = chunkqueue_get_append_buffer(co

U datoteci
file. am

dodamo sljedee (negdje gdje je prikladno):

lighttpd- 1. 4. 32/src/Make

linije

lib_LTLIBRARIES += mod_hello.la mod_hello_la_SOURCES = mod_hello.c mod_hello_la_LDFLAGS = -module -export-dynamic -avoid-version -no-undefined mod_hello_la_LIBADD = $(common_libadd)

Sada pokrenemo niz komandi kako bismo iskompajlirali lighttpd sources (u fascikli /lighttpd- 1. 4. 32 ):
make clean ./autogen.sh ./configure make make install

U konfiguracijskoj lighttpd:

datoteci

za

server.modules = ( "mod_access",

2013.

43

Server
"mod_alias", "mod_compress", "mod_redirect", #Na modul hello "mod_hello", ) server.document-root = "/var/www" erver.upload-dirs = ( "/var/cache/lighttpd/uploads" ) server.errorlog = "/var/log/lighttpd/error.log" erver.pid-file = "/var/run/lighttpd.pid" erver.username = "www-data" erver.groupname = "www-data" erver.port = 80 index-file.names = ( "index.php", "index.html", "index.lighttpd.html" ) compress.cache-dir = "/var/cache/lighttpd/compress/" ompress.filetype = ( "application/javascript", "text/css", "text/html", "text/plain" ) include_shell "/usr/share/lighttpd/createmime.assign.pl" nclude_shell "/usr/share/lighttpd/includeconf-enabled.pl"

Gdje je vraeni rezultat:

hello

Sa ovim lankom smo zavrili seriju o Lighttpdu. Preporuujemo itaocima da pregledaju module koji ve postoje, kako bi moda napravili jedan koji bi mogao da se doda u lighttpd.

Da bismo testirali na modul, iskompajliranu datoteku /lighttpd- 1. 4. 32/ src/lighttpd pokreemo sa:
lighttpd -f lighttpd.conf

Testiramo sa:
curl http://127.0.0.1/hello

44

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

Git (5 . d eo)

O rg a n i z a c i j a

Autor: Zlatan Vasovi ako moemo napraviti Git programsko skladite i menjati kd, ali da li smo se ikada zapitali, kakvu organizaciju kda imamo? Organizacija je potrebna da bismo lake razvijali projekte i da bi korisnici mogli lako da nau ono to im je potrebno.

Oznake

Razvojne grane

Kada smo priali o Git terminologiji, pomenuli smo i razvojne grane. One su veoma bitne za razvoj. Master je glavna razvojna grana. Svi commiti sa ostalih razvojnih grana na kraju dolaze do njega. Nestabilnim verzijama nije mesto na masteru, jer on slui samo za stabilne verzije programa. Development je neto slino trunku u Bazaaru. On je stalna razvojna grana. Vrlo esto su verzije programa koje se nalaze na njemu veoma nestabilne. Kada program doe do nove stabilne verzije, onda ona odlazi na master. Postoje i alternative za development, kao to su: RC (Release Candidate), alpha, beta i WIP (Work In Progress). Jedina razlika je nain razvoja, koji je opisan u 3. delu ovog serijala. Razne alatke koje ine program mogu takoe biti na posebnoj razvojnoj grani.

Trebalo bi da svaka verzija bude oznaena, kako bi korisnici mogli da preuzmu odreenu verziju programa. Oznaene verzije ne moraju biti uvek stabilne, tu mogu doi i nestabilne verzije kao to je beta. Verzije se oznaavaju samo kada su zavrene. Treba izbegavati nazive oznaka kao to su first version (prvo izdanje), alpha, beta i sline, jer tada korisnik ne moe da sazna za koju je to verziju oznaka. Oznake mogu sadrati naziv programa u obliku <na program> x.y.z.

Kd

Kd naravno treba biti organizovan, dok umanjene (engl. minified) verzije datoteka treba ostavljati samo ako je to neophodno. Uputstva o organizaciji kda u nekom jeziku moete pronai na internetu. Na GitHubu se nalazi odlino uputstvo za CSS, HTML, JS i Ruby .

Dokumentacija

esto postoje nejasnoe oko korienja programa. Zato je preporuljivo napraviti wiki ili sajt na kome e se

2013.

45

Sam svoj majstor

nalaziti dokumentacija. Ukoliko ne moete da napravite sajt, onda samo u podeavanjima programskog skladita ukljuite wiki opciju. Dokumentacija treba da sadri PP (FAQ) - esto postavljana pitanja, uputstva za instalaciju i poetno podeavanje (setup). 2. feature - zahtevi za dodavanje neega to nedostaje programu 3. help - nejasnoe pri korienju programa 4. wontfix - neto neizvodljivo ili ve ispravljeno, pa je onda nepotrebno reavati takve probleme.
Milestone-ovi predstavljaju naredne verzije koje treba da sadre ispravke odreenih problema. Organizuju se po nazivu verzije. Naziv milestone-a treba da bude u x.y.z obliku.

Issue tracker

Issue tracker slui za praenje problema korisnika (ukljuujui i autora). Procedura je jednostavna - ukljuite Issues opciju u podeavanjima programskog skladita.

Nastavie se Koristan link: [1 ] https://github.com/styleguide Slika Organizacija Gita

Najbitnije je podesiti oznake (labels). One za jedan klasian program mogu izgledati ovako: 1 . bug - greke u kdu

46

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Hardver

Arduino ko n tro le r
(5 . deo)

Autor: Stefan Noini ovom broju vam dajemo uvid u to, kako se koriste tasteri, koliko je zapravo njihova funkcionalnost jednostavna, ta je pull-up resistor i kako to sve da ukombinujete sa prethodnim znanjem da biste napravili jo zanimljiviju stvar.

Napomena: Ako je potencijal u toj

taki izmeu gornje i donje granine vrednosti, onda se smatra da je vrednost neodreena (moe biti ili 0 ili 1 bez ikakvog pravila).

Tasteri

Malo o potencijalu

Ako se dobro seate gradiva iz Osnovne kole onda ete se setiti i one famozne definicije napona. Zapravo, napon je razlika potencijala. Mi smo ve pominjali napone i Omov zakon. Ako uzmemo neko kolo sa dve take, napon izmeu te dve take je razlika potencijala na prvoj i drugoj taki. Sada pokuajmo da teorijski opiemo ta u stvari predstavlja onaj 1 ulazni pin za Arduino. Njega najbolje moemo zamisliti kao taku. Vrednost na tom ulaznom pinu bie 1 (HIGH), ako je potencijal u toj taki vei od neke granine vrednosti, a 0 (LOW) ako je potencijal u toj taki manji od neke donje granine vrednosti.

Svi vi ste sigurno uli za tastere i prekidae. Razlika izmeu tastera i prekidaa je ta, to je taster aktivan samo dok je pritisnut, a prekida je aktivan dok je u aktivnom poloaju. Kao to vidimo, razlika je mehanike prirode a ne toliko elektronske. Softverski se moe od tastera napraviti funkcionalnost prekidaa i, dodue malo tee, obrnuto. Kako se taster softverski lako pretvara u prekida, mi emo se fokusirati striktno na upotrebu tastera. Najblae reeno, taster je ica koja pritiskanjem spaja dve take u kratak spoj. Dakle, taster moete zamisliti kao komad ice kojom samo poveete dve take u kolu (pritisnut taster) i prekinete dve take u kolu (taster nije pritisnut).

Projekat 1

Ne bismo vie da dosaujemo sa teo-

2013.

47

Hardver
rijom te emo uraditi mali projekat. Stvar je vrlo jednostavna pa ak nije potrebno pisanje kda. Ovo je mogue odraditi i na drugi nain (delom softverski) koji emo opisati kasnije i koji e biti osnova za kasnija unapreenja. elimo da napravimo da nam LED dioda zasija kada je taster pritisnut, a da u ostalim sluajevima ne sija. Ovo je prilino jednostavno. Kako taster prekida strujno kolo kada nije pritisnut i ponovo ga uspostavlja kada je pritisnut, sve to treba da uradimo, jeste da veemo redno izvor - taster - otpornik - LED - GND. Dakle, 5 [V] veemo za taster a drugi kraj na otpornik. Trebalo bi da otpornik bude onolike otpornosti koliko je potrebno da LED dioda ne pregori (opisano u prethodnim tekstovima). Drugi kraj otpornika treba vezati na anodu LED diode a katodu na GND (0 [V]) pin koji se nalazi na Arduino-u. Kada se Arduino napaja, recimo sa USB-a i kada je taster pritisnut, protie struja, u suprotnom nema struje. Sada emo pokazati i kako ovo moe da se uradi i na drugaiji nain uz malo programiranja. Za poetak je potrebno napraviti ovakvo povezivanje:

Kada je taster pritisnut pin 7 e se postaviti na vrednost 0, a kada nije pritisnut, onda je vrednost 1 . Anodu LED diode poveite na pin 8 a katodu na GND. Algoritam: Kada je vrednost na pinu 7 jednaka 0, onda postavi vrednost na pin 8 na 1 , u suprotnom postavi na 0. Kd: void setup() { pinMode(7, INPUT); pinMode(8, OUTPUT); } void loop() { if (digitalRead(7) == LOW) { digitalWrite(8, HIGH); } else { digitalWrite(8, LOW); }
} LiBRE!

48

asopis o slobodnom softveru

Arduino
Napomena: Ovo moe da se dodatno
optimizuje, ali mi to ovde neemo raditi jer bi optimizacija znaila i kd koji je teko razumeti.

Projekat 2

Sada emo da nadogradimo prethodni projekat na poboljanu verziju koji e ukljuiti LED diodu kada se taster pritisne, a sledei put kad se pritisne, iskljuiti je. Potrebno je samo izmeniti nekoliko stavki u kdu: int state; // uva trenutno stanje int timer; void setup() { state = 0; timer = 0; pinMode(7, INPUT); pinMode(8, OUTPUT); } void loop() { if (digitalRead(7) == LOW) { timer++; if (timer >= 1 0) { 0; (state + 1 ) % 2; digitalWrite(8, state); } }
}

Sada kompajlirajte program i prebacite ga na Arduino kao i ranije i eksperimentiite ta sve moete da uradite sa tasterom i PWM-om. U narednom broju emo kombinovati upotrebu tastera i PWM-a da postignemo poveavanje i smanjivanje intenziteta svetlosti pomou tastera na LED diodi. Do tada eksperimentiite jer se tako najbolje ui!

timer = state =

2013.

49

50

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru