III VEBA 1.

OPTA METODOLOGIJA

ODREDJIVANJE MODULA ELASTINOSTI

Za svaki materijal i svaku vrstu naprezanja, u oblasti vanosti Hukovog zakona, postoje odredjeni odnosi izmedju napona i njima izazvanih deformacija. Kod naprezanja na zatezanje, pritisak i savijanje ovaj odnos dat je modulom elastinosti, a kod naprezanja na uvijanje modulom klizanja. Kao pokazatelji elastinih svojstava materijala, modul elastinosti i modul klizanja od najveeg su praktinog znaaja, na ta ukazuje i veliki broj obrazaca iz otpornosti materijala u kojima su zastupljene ove dve veliine. Metodologija odredjivanja modula elastinosti zasniva se na Hukovom zakonu:

= E, gde je: - normalni napon,

E modul elastinosti i

- relativno izduenje. Navedeni izraz, u matematikom smislu, predstavlja jednainu prave (eksplicitna jednaina prave je y = mx) u kojoj je modul elastinosti koeficijent pravca linearnog dela krive, (Sl.1a). Stoga se on moe izraziti na sledei nain: E = tg , gde je: - ugao nagiba linearnog dela krive sa slike 1a
Modul elastinosti E (Jangov modul) moe da se definie kao odnos normalnog napona u poprenom preseku epruvete i odgovarajueg izduenja (skraenja) u podruju proporcionalnosti: E= . Njegova vrednost predstavlja svojstvo materijala i moe da se odredi: grafikom metodom i

metodom ekstenzometra.

1.1 Grafika metoda Grafikom metodom se odredjuje priblina vrednost modula elastinosti. Kod materijala koji pokazuju linearnu zavisnost promene napona u odnosu na promenu izduenja, slika 1a, ugao ima konstantnu vrednost u podruju proporcionalnosti, a tg daje vrednost modula elastinosti. Kod ovih materijala modul elastinosti ne zavisi od optereenja. Kod materijala kod kojih nije izraena linearna zavisnost promene napona i izduenja, slika 1b, modul elastinosti se menja u zavisnosti od napona i moe se izraziti koeficijentom pravca tangente na krivu u taki koja odgovara datom naponu. U ovom sluaju modul elastinosti nije konstantna veliina ve opada sa porastom napona. Tano odredjivanje modula elastinosti obavlja se u laboratorijskim uslovima na bazi preciznog merenja sile i njome izazvane deformacije. Male deformacije, koje nastaju u toku ispitivanja, mere se preciznim mernim instrumentima - ekstenzometrima. Na epruvetu se privruju dva ekstenzometra koji rade nezavisno jedan od drugog i na kojima se oitavaju ostvareni prirataji duine epruvete L - Lo (Le - Leo) u toku poveanja optereenja. Radi lakeg naknadnog izraunavanja vrednosti modula izabira

se konstantni prirataj sile F = const i vodi rauna da se ne desi prekoraenje sile koja odgovara granici elastinosti (Sl.1c). Epruveta na koju su postavljeni ekstenzometri, na poetku ispitivanja se predoptereti silom ne veom od F0 2 kN, radi smanjenja uticaja proklizavanja epruvete u eljustima maine.

Napon

E = tg = const
Rel. izduenje

Napon

Ei = tgi const 2 1
Rel. izduenje

3 2 1 A1 A2 A3

F0

= F = const S 0 n A i A = i = 1 n
A

Slika 1. a) i b) grafika metoda odredjivanja modula elastinosti

c) metoda ekstenzometra

1.2 Metod ekstenzometra Prirataj duine epruvete za izraunavanje modula elastinosti uzima se kao srednja vrednost svih prirataja ostvarenih u toku ispitivanja:
n A i L = L L0 = i = 1 . n

Odredjivanje modula elastinosti na osnovu podataka iz vie uzastopnih merenja (poveanjem broja prirataja i/ili broja serija ispitivanja) znatno se smanjuje uticaj greke merenja. Zato je uobiajeno da se ispitivanje realizuje u dve serije s tim da se u drugoj primenjuje nova vrednost prirataja sile, F, a tako izabrane vrednosti se odravaju konstantnim u toku izvodjenja korespodentne serije ispitivanja. Za svaku seriju se izraunava odgovarajua vrednost modula elastinosti koristei sledei izraz:

F F F

L L eo . E = F eo = n F S L S n 0 0 A i i =1 Konana vrednost modula elastinosti izraunava se pomou izraza za harmonijsku sredinu primenjenog na reenja iz obe serije: 2 E1 E 2 , E= E1 + E 2 gde su: E1 i E2 - vrednosti modula elastinosti odredjene u prvoj, odnosno drugoj seriji ispitivanja

1.2.1 Instrumenti za precizno

merenje deformacija - ekstenzometri koriste se mehanikom,

Za precizno merenje malih promena duina deformacija odgovarajui instrumenti - ekstenzometri. Izradjuju se na optikom i elektrinom principu. 1.2.1.1 Martens-Kenedijev ekstenzometar

Mehaniki ekstenzometar tipa Martens-Kenedi (Martens-Kenedy), prikazan slici 2, sastoji se od dva u radu medjusobom nezavisna instrumenta.

na

Postavljaju se tako da zajednika ravan, zamiljena ravan u kojoj lee oba instrumenta, prolazi kroz osu simetrije epruvete. Registrovane deformacije (izduenja) medjusobom su nezavisne i istovremeno se oitavaju sa levog (L, tabela 1), odnosno desnog ekstenzometra (L, tabela 1). Nosa Martens-Kenedijevog ekstenzometra se, na jednom kraju, zavrava nepokretnim noem (seivom) a pokretnim na drugom, (Sl. 2b). Baza ekstenzometra, odnosno rastojanja izmedju pokretnog i nepokretnog noa (Leo) moe biti jednaka poetnoj mernoj duini proporcionalne epruvete (Lo). Pod dejstvom sile F dolazi do promene duine epruvete za vrednost L - Lo, (Sl.2b). Kako nema klizanja izmedju seiva i povrine epruvete, nastala promena duine izaziva zakretanje gornjeg, pokretnog, noa i pomeranje nonijusa u odnosu na glavnu skalu (prikazano isprekidanim linijama). Ostvareni broj podeoka odgovara promeni duine epruvete L (izduenje). Osnovna karakteristika ekstenzometra jeste "koeficijent uveanja" ija je uobiajena vrednost k = 100 kod mehanikih instrumenata tipa Martens-Kenedi (maksimalna vrednost dostie k = 1200). Njegova vrednost je vidno naznaena na svakom instrumentu. b) b)

L0 = Le0

F
Slika 2. Martens-Kenedijev mehaniki ekstenzometar sa nonijusom

L = Le

1.2.1.2 Mehaniki ekstenzometri sa satnim indikatorom Na epruvetu se postavljaju dva instrumenta sa satnim indikatorom, (Sl. 3), koji, kao i u prethodnom sluaju, rade potpuno nezavisno jedan od drugog. Za epruvetu, i medjusobom, privreni su pomou mehanizma sa oprugom. Deformacije se oitavaju nezavisno na oba instrumenta. Baza ekstenzometra (Leo) moe da se podeava pomeranjem gornjeg noa (nepokretan) u rasponu od 30 do 120 mm. Pokretni no je vezan za jedan kraj jednokrake poluge, dok njen drugi kraj preko spregnutih zupanika i zupaste letve, pomera kazaljke na skali indikatora, (Sl.3b). Kako nema proklizavanja izmedju seiva i povrine epruvete, doi e do zakretanja poluge proporcionalno izduenju L - Lo (Le - Leo) koje se viestruko uveava prenosom preko zupaste letve i zupanika, tako da kretanje velike kazaljke odgovara koeficijentu uveanja k = 100. Malom kazaljkom se registruje broj punih krugova koje naini velika kazaljka.

a)

b)

L0 Le0 Slika 3. Mehaniki ekstenzometar sa satnim indikatorom 1.2.1.3 Optiki ekstenzometar

Martensov optiki ekstenzometar se, saglasno slici 4a, sastoji od sklopa durbina sa mernim letvama koji se postavlja na rastojanju "a" od sklopa epruvete i ekstenzometra, (Sl. 4b i c). U zavisnosti od ostvarene vrednosti poetne merne duine epruvete (Lo) baza ekstenzometra (Leo) moe biti birana u okviru 50, 100, 150 i 200 mm, to odgovara raspoloivim duinama nosaa (2). Na epruvetu se postavljaju dva instrumenta rasporedjena u ravni koja prolazi kroz osu simetrije epruvete. U svakom oitavanju dobijaju se po dve vrednosti ostvarenog izduenja. Optiki ekstenzometar se, uglavnom, primenjuje za vrlo precizna laboratorijska merenja deformacija u postupku odredjivanja modula elastinosti, s obzirom da obezbedjuje vrlo visoku tanost merenja izduenja (0.0005 mm).

L Le

Princip rada se sastoji u sledeem. Poetni poloaj ogledala (3) koje je privreno za pokretni no instrumenta, treba da obezbedi da povrina ogledala i osa epruvete lee u istoj ravni - u neoptereenom stanju. Posmatranjem kroz durbin (5) na ogledalima (3) uoava se lik skale (4) u pravom izgledu (skala je inverzno izgravirana na mernim letvama, u mm). Poloaj konanice durbina na liku skale odredjuje taku A prikazanu na slici 4c.

a)

b)

c 1 B 4

Le0

Le

2 a

Slika 4. Izgled Martensovog optikog ekstenzometra;

a) medjusobni poloaj mernih letvi i durbina b) epruveta sa postavqenim ekstenzometrima c) shematski prikaz

U toku deformisanja epruvete, odnosno u toku rasta sile zatezanja, s obzirom na odsustvo proklizavanja seiva pokretnog i nepokretnog noa u odnosu na povrinu epruvete, dolazi do zakretanja ogledala tako da se na njima uspostavlja novi lik skale merne letve. U odnosu na poloaj konanice durbina uoava se taka B, slika 4c. Razlika relativnih poloaja taaka A i B na skali mernih letvi, oznaena sa "d", omoguuje izraunavanje ostvarenog izduenja epruvete: d = atg(2) i L - Lo = bsin.

Koeficijent uveanja ekstenzometra dobija se na osnovu slinosti trouglova sa istim zahvaenim uglom:
k= a tg (2 ) d = . L Lo b sin

Za sluaj malih deformacija, kada je << (tj. < 2), moe se uzeti da je tg(2)=2 i sin = , pa se prethodni izrazi svode na:
k= 2a b d k

L Lo =

Kao i kod mehanikih ekstenzometara i ovde se radi poveanja tanosti izvode analogna merenja, odnosno merenja sa dva ekstenzometra na bonim stranama epruvete. Baza optikog ekstenzometra moe biti 50, 100, 150 i 200 mm, to se obezbedjuje preko posebnih izmenljivih nosaa na nepokretnim i pokretnim noevima. Martensov optiki ekstenzometar se esto primenjuje u laboratorijskim radovima jer obezbedjuje vrlo visoku tanost (0.0005 mm). 1.2.1.4 Elektrini ekstenzometri (merne trake) Elektrini ekstenzometri (merne trake ili tenzometri) predstavljaju pretvarae mehanikih promena (deformacija) u elektrine veliine. Princip njihovog rada je zasnovan na promeni elektrinog otpora u provodniku velike duine i malog poprenog preseka (prenik oko 0.02 mm) kroz koji se proputa struja malog napona (oko 46 V). Omski elektrini otpor mernih traka kree se u intervalu 100200 (i do 250) a u odnosu na dimenzije provodnika odredjen je izrazom:
R= L S

gde je: , m - specifina elektrina otpornost materijala provodnika, L, m - duina provodnika i S, m2 - povrina poprenog preseka provodnika. Zamenom navedenih vrednosti parametara mernih traka u prethodni izraz (pri 8 m za konstantan: 60%Cu, 12%Mn, 4%Ni) dobie se duina = 49 10 L= 80200 mm. Kako ona moe biti i vea, konstrukcija merne trake se realizuje u obliku prikazanom na slici 5. Cik-cak savijeni provodnik zalepljen je na tanki specijalni papir ime se odrava njen oblik, osigurava izolacija provodnika od povrine materijala na koji je traka zalepljena a ije se naprezanje (deformacija) ispituje, obezbedjuje prikljuak za mernu instalaciju, itd. Duine mernih traka kreu se 2.5150 mm, a irine 360 mm. Mernim trakama se mogu registrovati deformacije u jednom ili vie pravaca. U svim sluajevima ostvarena deformacija se identifikuje na bazi promene duine provodnika i termogenog otpora, pa se osetljivost mernih traka izraava odnosom relativne promene otpora R/R i relativne promene izduenja (skraenja) L/L:
T= R / R L / L

, (-).

Osetljivost merne trake zavisi od vrste materijala provodnika i kree se od 1.92.1, a odredjuje je proizvodja. Za svaku traku moraju biti poznate vrednosti termogenog otpora (R) i duine (L). Tada se, na osnovu izraza za osetljivost, ostvarena deformacija ispitivanog materijala (ispitivane konstrukcije) odredjuje na osnovu:
L L = T R R

(a),

s tim da se, neposrednim merenjem, utvrdi promena elektrinog otpora (R). U tom smislu se primenjuje elektrina ema na bazi Vistonovog mosta, sa jednosmernom ili naizmeninom strujom, (Sl. 6).

a)

b)

Slika 5. Elektrini ekstenzometri - merne trake;a) iani provodnik, b) provodnik u

obliku folije (tampana tehnika)

Otpor merne trake je oznaen sa R (grana AB). Ostali otpori moraju imati istu vrednost otpora kao i merna traka, kako bi se obezbedila ravnotea mosta. Merna traka, sa otporom R1, lepi se na detalj od istog materijala od kog je izradjena ispitivana epruveta i na taj nain se obezbedjuje temperaturska kompenzacuja (otuda se R1 naziva kompenzacionim otporom). Ovo se ini iz razloga to je specifina elektrina otpornost zavisna od temperature:
T = 0 (1 + T ) ,

gde je: 0, m - referentna elektrina specifina provodnika (na normalnim uslovima), otpornost materijala

, 1/C - temperaturski koeficijent elektrine otpornosti i T, C - temperatura. Iz istih se razloga kroz elektrinu mernu emu proputa struja male jaine i napona ( u protivnom bi uslovila porast temperature). Elektrini otpori R2 i R3 koriste se za regulaciju Vistonovog mosta. Dijagonala mosta BD sadri osetljivi galvanometar (G) a druga dijagonala (AC) vezana je za elektrini izvor jednosmerne struje sa malim naponom od 4-6 V da ne bi dolo do zagrevanja merne trake. Pre nego to se epruveta izloi dejstvu optereenja, zatvaranjem prekidaa P, uspostavlja se elektrino strujno kolo i pristupa uravnoteavanju mosta promenom veliine otpora R2 i R3. Ravnotea mosta odgovara stanju kada u dijagonali BD nema struje, tj. kada je kazaljka galvanometra na nuli i kada je R3 = 0. Tada vai:
R = R3 R1 R2

B R R1 G R D E R3 p C

R2

Slika 6. Elektrina shema merne instalacije na bazi Vistonovog mosta Kada se ostvari prirataj optereenja za F, istovremeno e doi do promene merne duine trake za L, odnosno do promene elektrinog otpora u mernoj traci za R. Zatvaranjem prekidaa P, uspostavlja se strujno kolo, a Vistonov most dovodi u ravnoteu regulacijom otpora R3 (kazaljka galvanometra se ponovo dovodi u nulti poloaj). Iz uslova ravnotee mosta dobija se:
R + R = R 3 + R 3

)R

R1
2

= R3

R1 R2

+ R 3

R1 R2

Posle sredjivanja, dobija se izraz za izraunavanje promene otpora u radnoj mernoj traci:
R = R 3 R1 R2

. odredjivanja vrednosti

Na ovaj nain su zaokrueni potrebni uslovi ostvarene deformacije (izraz oznaen sa a).

Tanost odredjivanja vrednosti deformacije (izduenje ili skraenje) u relaciji je sa tanou izmerene promene otpora R, pa kako vrednost otpora zavisi od duine provodnika merne trake, tanost moe da se povea primenom traka sa provodnikom vee duine. POSTUPAK ZA ODREDJIVANJE MODULA ELASTINOSTI Da bi se odredio modul elastinosti sa zadovoljavajuom tanou najee se primenjuje postupak eksperimentalno-raunskog odredjivanja. U sutini postupak je jednostavan, jer se sastoji samo u praenju promene izduenja epruvete pod dejstvom optereenja i analitikoj obradi dobijenih vrednosti na nain kako je napred objanjeno. Za odredjivanje modula elastinosti potrebna je jedna epruveta, maina i ekstenzometri. Epruveta za odredjivanje modula elastinosti, posle izvedenih osnovnih merenja, postavlja se u eljust maine za ispitivanje. Na nju se privruje ekstenzometar i podesi poetni poloaj i proveri ceo sistem za registrovanje izduenja i optereenja. Tehnika rada sastoji se u sledeem: 1. Izbor veliine maksimalnog optereenja bira se samo u oblasti elastinih deformacija (priblino oko 20% manje od veliine granice teenja); 2. Odabrano maksimalno coptereenje proverava se sa nekoliko merenja, sa istim priratajem sile i sa vraanjem u nulti poloaj (u cilju provere da li je ta sila u podruju elastinosti);

3. Radi smanjenja uticaja proklizavanja epruvete u eljustima maine izvodi se predoptereenje; 4. Izduenje epruvete se meri ekstenzometrima, sa obe bone strane. Zatim se iz izmerenih vrednosti izraunava srednja vrednost izduenja; 5. Obavlja se vie serija ispitivanja (najmanje dve); 6. Konana vrednost modula elastinosti izraunavanjem po poznatim izrazima; se dobija analitikim

7. Izmerene veliine se obino prikazuju tabelarno.

PRIMER 1.
Odrediti modul elastinosti visoko ugljeninog elika. Od probnog uzorka izradjena je proporcionalna epruveta: poetni prenik epruvete poetna merna duina epruvete do = 10 mm Lo = 100 mm So = 78.5398 mm2

poetna povrina poprenog preseka epruvete

Izduenje se meri mehanikim ekstenzometrom tipa Martens-Kenedi ija je : baza ekstenzometra koeficijent uveanja Leo = 100 mm k = 200

Prirataj sile u prvoj seriji F = 2500 N, a u drugoj F = 2000 N. Rezultati merenja navedeni su u tabeli 1. Tabela 1. Rezultati merenja pri odredjivanju modula elastinosti metodom ekstenzometra

Prirataj sile F kN

Broj podeoka na ekstenzometrima LEVI L' DESNI L"

L '+ L" 2 k

Ei105 N/mm2

mm

PRVA SERIJA ISPITIVANJA 2 4.5 7 9.5 12 4 6 9 13 16 2 3 4 3 3 6 10 13 16 3 4 3 3 0.015625 2.038

Srednja vrednost: L'/4 = 3.0 podeoka i L"/4 = 3.25 podeoka DRUGA SERIJA ISPITIVANJA 2 4 6 8 10 4 6 8 10 13 2 2 2 3 3 6 9 11 14 3 3 2 3 0.0125 2.038

Srednja vrednost: L'/4 = 2.25 podeoka i L"/4 = 2.75 podeoka KONANA VREDNOST: E = 2.038105 N/mm2

Izraunavanje ispitivanja.

vrednosti

modula

elastinosti na levom,

ilustruje odnosno

se

na

primeru

za

prvu u

seriju

Ukupno izduenje instrumenta:

L' =

epruvete

oitano

desnom

ekstenzometru,

podeocima

16 4 2 + 3 + 4 + 3 = 3.00 4 4 16 3 3 + 4 + 3 + 3 L" = = 3.25 4 4

podeoka podeoka

Srednje aritmetiko izduenje epruvete u mm:

L = L' + L" 3.00 + 3.25 = = 0.015625 mm. 2k 2 200

Modul elastinosti za prvu seriju ispitivanja:

2500 100 2 E1 = = 2.038 105 N/mm . 78.5 0.015625

Na slian se nain odredjuje vrednost modula elastinosti za drugu seriju ispitivanja (E2 = 2.038105 N/mm2, tablica 2). Konana vrednost modula elastinosti, na osnovu harmonijske sredine i rezultata za obe serije ispitivanja, izraunava se pomou izraza:
E= 2 E1 E2 E1 + E2 = 2.038 105 N/mm2

U tabeli 3 date su vrednosti modula elastinosti za vie vrsta materijala. Tabela 2. Vrednost modula elastinosti za neke tehnike materijale MATERIJAL Aluminijum Bakar Mesing Sivi liv Ugljenini elik Legirani elik MODUL ELASTINOSTI E105 N/mm2 0.703 0.1125 1.05 1.00 2.15 2.20

PRIMER 2.
Odrediti modul elastinosti niskougljeninog elika 0361 (ReH = 240 N/mm2). Od probnog uzorka izradjena je proporcionalna epruveta: poetni prenik epruvete poetna merna duina epruvete do = 10 mm Lo = 100 mm So = 78.5398 mm2

poetna povrina poprenog preseka epruvete

Izduenje se meri mehanikim ekstenzometrom tipa Martens-Kenedi ija je : baza ekstenzometra koeficijent uveanja Leo = 100 mm k = 100 N, a u drugoj F = N. Rezultati merenja navedeni su u

Prirataj sile u prvoj seriji F = tabeli 3.

10

Tabela 3. Rezultati merenja pri odredjivanju modula elastinosti metodom ekstenzometra PRAKTINI RAD Prirataj sile F kN Broj podeoka na ekstenzometrima LEVI L' DESNI L"
L '+ L" 2 k

Ei105 N/mm2

mm

PRVA SERIJA ISPITIVANJA

Srednja vrednost: L'/4 =

podeoka i L"/4 =

podeoka

DRUGA SERIJA ISPITIVANJA

Srednja vrednost: L'/4 =

podeoka i L"/4 = 10 N/mm

se
5 2

podeoka

KONANA VREDNOST: E =
Izraunavanje ispitivanja. vrednosti modula elastinosti

ilustruje

na

primeru

za

prvu

seriju

Ukupno izduenje instrumenta:

epruvete

oitano

na

levom,

odnosno

desnom

ekstenzometru,

podeocima

L' = ...... podeoka L" = ...... podeoka

Srednje aritmetiko izduenje epruvete u mm:

L =

L' + L" = ...........mm . 2k

Modul elastinosti za prvu seriju ispitivanja:

5 E1 = .......... .......... .......... .. = .......... 10 , N mm 2

Na slian se nain odredjuje vrednost modula elastinosti za drugu seriju ispitivanja (E2 = ..........105 N/mm2, tablica 2). Konana vrednost modula elastinosti, na osnovu harmonijske sredine i rezultata za obe serije ispitivanja, izraunava se pomou izraza:

E=

2 E1 E2 , N / mm 2 . E1 + E2

11