P. 1
Regionalizacija_brosura-srpski

Regionalizacija_brosura-srpski

|Views: 1|Likes:
Published by Zvonko Damnjanovic

More info:

Published by: Zvonko Damnjanovic on Jun 29, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/10/2014

pdf

text

original

RARIS - Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije

Evropska dokumenta o regionalnoj autonomiji/demokratiji - Iniciranje primene u Srbiji -

„Evropska dokumenta o regionalnoj autonomiji/demokratiji - iniciranje primene u Srbiji-

Zajeÿar, oktobar 2009.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Mila Vujiý predsednica Evropskog pokreta u Srbiji – Niš Dr Jovan Živkoviý. prof. red. Departman za pravne i ekonomske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru Brošura je izraĀena u saradnji sa Centrom za regionalnu politiku iz Niša Izdavaÿ: Brošura se izdaje u okviru projekta «Podrška procesu regionalizacije – Timoÿka inicijativa» Projekat su podržali: 1. Balcan Trust for Democracy Mišljenja i stavovi izneti u ovoj brošuri predstavljaju stavove autora i ne mogu se vezivati za zvaniÿne stavove organizacija koje su podržale realizaciju ovog projekta. red. Canada Fund ambasade Kanade u Beogradu 2. prof.RARIS – Regionalna agencija za razvoj istoÿne Srbije Za izdavaÿa: Vladan Jeremiý Autori: Dr Stevan Liliý. 2 . Font za otvoreno društvo 3.

..................... .. ODNOSI U LOKALNIM ZAJEDNICAMA – ZADACI ZA PRAKTIþNU POLITIKU......... 15 7.................................................................................................. ZAKLJUþAK............................................. 13 6......... 4 2.......... REGIONALNI KONCEPT I LOKALNA SAMOUPRAVA ............................................................................. 9 4...............UVOD.............................................. 6 3..... NACIONALNE MANJINE I DRUŠTVENI PROCESI U SRBIJI... UTICAJ EVROPSKE POVELJE O REGIONALNOJ AUTONOMIJI NA IZMENU PRAKTIþNE POLITIKE U SADAŠNJOJ DRUŠTVENO-POLITIþKOJ PRAKSI............................................. 12 5.....SADRŽAJ 1........... 18 3 ....................................... REVIZIJA POSTOJEüEG PRAVNOG OKVIRA U KONTEKSTU REGIONALIZACIJE U SRBIJI...

Council of Europe. ”Princip supsidijarnosti”. 2007.UVOD Uprkos odreĀenim društvenim promenama koje nagoveštavaju da se Srbija restrukturira. U odnosu na ÿinjenicu da Srbija nema obavezu da se odreĀuje prema bilo kom dokumentu koje su usvojile institucije koje okupljaju regionalne i lokalne vlasti Evrope. U Ka regionalnoj državi. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i dr Nadija 1 4 . 07. 2009. godine na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. sve u zavisnosti od tradicije i neposrednih savremenih uslova date sredine6. te da nije obavezujuýi za zemlje ÿlanice SE. decentralizacije i afirmacije pluralistiÿkog društvenog sistema. Decentralizacija vlasti i organizovanje regionalnih jedinica. Utoliko su i ova dokumenta integralni deo u obradi ove teme. ”Regionalni izabrani organi”. do 2012. Samoorganizacija regionalnih organa vlasti”. ”Odnos sa lokalnim vlastima”. ”Ustavna ili pravna osnova regionalne samouprave”.2006. juna 2002. 6 O iskustvima zapadnoevropskih zemalja prema modelima regionalnog organizovanja ima više tekstova. meĀuregionalnu saradnju i spoljne odnose”. ”Princip dobrog upravljanja i uprave”. Struÿna javnost u ovom zakonu nije videla veliki korak napred ka decentralizaciji Srbije – jer je u njemu iznova uspostavljena administrativna dekoncentracija koja se oslanja na centralistiÿki princip. ”Pravo na inicijativu”. 3 European Charter of Regional Self-Government. ”Uslovi obavljanja funkcije izabranih predstavnika koji saÿinjavaju regionalne organe”. 4 Helsinška deklaracija o regionalnoj samoupravi usvojena je od strane prisutnih ministara na 13. Strategiji regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. Ovom prilikm informativno navodimo dva: dr Irena Pejiý. Svakako. ”Princip kohezije”. odnosno sada aktuelnija (mada još u vidu nacrta) Evropska povelja o regionalnoj demokratiji (2008). U osvrtu na ovu Povelju sagledani su pojedini aspekti Helsinške deklaracije o regionalnoj samoupravi (2002)4 i Nacrta Evropske povelje o regionalnoj demokratiji (2008)5 koji su nastali kao rezime razmatranja odreĀene pravno-politiÿke prakse u pojedinim zemljama ÿlanica Saveta Evrope. i Zakon o regionalnom razvoju (2009)1. pre svega kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). godine. pošto se propustilo da se regionalizije novim ustavom iz 2006 godine2. tim pre ako se zna da i meĀunarodna zajednica ovaj aspekt društvene ureĀenosti pretvara u konvenciju kojom se sugerišu pravila za svaku zemlju koja je na putu demokratizacije. ”Princip lojalnosti i poštovanja teritorijalnog integriteta”. to je svaki dalji razgovor vezan za Povelju ili druga dokumenta stvar afirmativnog i instruktivnog karaktera za buduýi period razvoja srpskog društva prema normama i standardima koji se ustoliÿavaju u zemljama Evrope. 2 Ustav Republike Srbije proglašen je u Narodnoj skupštini 08. ”Pravo na udruživanje. 1997. odmah se moraju istaýi dve napomene: (a) da je apostrofiranje Evropske povelje o regionalnoj autonomiji zato što je to prvi dokument kojim su se sintetizovala relevantna evropska iskustva u oblasti regionalne samouprave. Congress of Local and Regional Authorities of Europe. ”Delokrug regionalne samouprave”. ”Pravo na konsultovanje”. U tom smislu ýe za sve društvene nivoe odluÿivanja biti uputna Evropaska povelja o regionalnoj autonomiji3. sigurno je da ýe i Srbija u bliskoj buduýnosti biti u situaciji da preduzme korake u njenoj regionalizaciji. Sednici konferencije evropskih ministara nadležnih za skup lokalnih i regionalnih vlasti u Helsinkiju od 27-28. ”Uÿešýe graĀana”. ”Nadzor nad aktima regionalne vlasti” i ”Zaštita regionalne samouprave”. 5 Nacrt Evropske povelje o regionalnoj demokratiji u “Glavne elemente regionalne demokratije” apostrofira: ”Princip demokratskog upravljanja”. kao i da (b) ovaj dokument nije usvojen od Komiteta ministara i ratifikovan od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. godine. Istiÿuýi znaÿaj regionalizacije kroz Evropsku povelju o regionalnoj autonomiji (demokratiji) ukazuje se na njenu specifiÿnost u nameri da se izmeni ukupna pravnopolitiÿka praksa srpskog društva ka novim sistemskim opcijama. može se istaýi da je praksa posrednog politiÿkog prava stvorila takvu društvenu Zakon o regionalnom razvoju usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 08. ”Koncept i definicija regionalne vlasti”. ”Resursi regionalnih organa vlasti”.11. Kako je primena koncepta regionalizma našla svoje opravdanje u mnogim zemljama razvijene demokratije i državama koje su se nedavno prikljuÿile EU.

ali i po pitanjima znaÿaja daljeg širenja lokalne samouprave i položaja nacionalnih manjina. U kontekstu naznaÿenog sadržaja analizom se istiÿu predlozi za novo delovanje praktiÿne politike u Srbiji. pred zakonima (izonomija) i u pravima na uÿešýe u vlasti (izokratija). odnosno u vidu regionalne decentralizacije (Francuska. demografskom i drugim aspektima koji odlikuju druge delove Srbije osim Beograda i Novog Sada.Evropskoj povelji o regionalnoj autonomiji. U Sandžak multietniÿka regija – evropska iskustva. üuk se naglašava da se regionalizacija odvija u naÿelu kroz tri aspekta: kao regionalizacija prilagoĀavanjem postojeýih institucija (Holandija. Skenderoviý-üuk. koja je u meĀuvremenu postala federalna država). U tekstu N. Italija i Belgija). Nemaÿka i Velika Britanija). 5 . Evropske koncepcije regionalizma.Novi Pazar i NIŠP “Sandžaÿke novine”. pre svega kroz aspekte kakvi su društvenopolitiÿka i ustavno-zakonska praksa. Portugalija i u izvesnom smislu Grÿka i Turska). te i u formi institucionalne (politiÿke) regionalizacije (Španija. Buduýi da se u našoj javnosti regionalizmu kao društvenom konceptu ne prilazi kao urgentnom cilju uprkos pogubnim ÿinjenicama o ekonomskom. socijalnom. ovom prilikom se ÿini osnovni pregled glavnih aspekata odreĀenja regionalizacije prema prvom celovitom dokumentu Saveta Evrope . Novi Pazar: Centar za regionalizam . 2002.konstelaciju da je evidentno proširenje sistemskih moguýnosti prema jednakosti u slobodama (izolefterija).

Novi Sad: Centar za regionalizam. Znaÿaj Evropske povelje o regionalnoj autonomiji je u tome što ona zahteva promene u delovanju praktiÿne politike u društveno-politiÿkoj praksi kroz nekoliko aspekata: (a) Demokratizaciju institucija vlasti Koncept regionalne ideje promoviše sistemske društvene promene koje oznaÿavaju demokratizaciju društva izmenom karaktera institucija vlasti. 8 Drugi stav Preambule Evropske povelje o regionalnoj autonomiji. o Madridskoj konvenciji o prekograniÿnoj saradnji (1980) ili Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (1985). 2008. kao i da dobiju zakonske nadležnosti i 7 6 . veý su sredinom 1997.» (M. uz taksativno navoĀenjem nadležnosti kojima raspolažu viši nivoi vlasti. a da regija favorizuje ostvarenje tog prava”8.” (taÿka 3). na Konferenciji posveýenoj bilansu reorganizacije u Evropi. 10 þetvrti stav Preambule Evropske povelje o regionalnoj autonomiji. 34). 9 U definisanju ovog pojma Marijana Pajvanÿiý navodi: «Princip supsidijarnosti definiše se kao opšta pretpostavka nadležnosti u korist lokalne zajednicekao primarnog oblika samouprave graĀana. Primena ovog principa pri raspodeli nadležnosti nalaže da se nadležnosti svih drugih vidova vlasti utvrĀuju metodom enumeracije (taksativnim navoĀenjem). regionalna samouprava je deo demokratske uprave i na taj naÿin regionalne vlasti. stvorili poÿetni prostor za donošenje Evropske povelje o regionalnoj autonomiji (kroz Preporuku br. uloženi napori za izradu dokumenata vezanih za regionalnu autonomiju (poÿev od 1993. pošto su se uspostavili osnovni standardi za sve zemlje koje žele proširenje demokratskih prncpa i prikljuÿak Evropi.”10 Savet Evrope je. moraju da zadovolje minimalne standarde demokratskog ureĀenja. Helsinške deklaracije stoji: “tamo gde ona postoji (regionalizacija – nap. pored donošenja Helsinške deklaracije o regionalnoj samoupravi(2002).proces decentralizacije i devolucije (prenošenja vlasti na niže nivoe) odražava zajedniÿko uverenje da je privredni razvoj. UTICAJ EVROPSKE POVELJE O REGIONALNOJ AUTONOMIJI NA IZMENU PRAKTIþNE POLITIKE U SADAŠNJOJ DRUŠTVENO-POLITIþKOJ PRAKSI Radi izlaska iz društvene krize koja se osetila pre i nakon 1980-ih godina. pošto je on “zasnovan na jednakoj legitimnosti raznih nivoa vlasti: lokalne. regionalne.. Time je okvirni proces za reorganizaciju Evrope zaokružen i posebnim zadacima za naredni period – jer je reÿ o inicijaciji institucionalizacije autonomnog principa – kroz prava na donošenje pravnih akata kojima se definišu izvorne nadležnosti širih jedinica od lokalne samouprave. ÿime bi se omoguýilo “. J. U Helnsiškoj deklaraciji ovaj stav je još eksplicitniji: “. održanoj u Ženevi). Ustavni okvir regionalne države. i predstavlja znaÿajan doprinos izgradnji demokratije u Evropi. evropski napori su rezultirali izradom niza dokumenata kritiÿki usmeravanih prema centralizovanim zajednicama. državne i evropske. konceptom regionalizacije inauguriše se decentralizacija unitarnih društvenih sistema principom subsidijarnosti9. MeĀutim. primera radi. Njihova intencija je bila da se uspostave dodatni nivoi subjektivnosti graĀana kao potreban uslov za realizaciju demokratski ustrojene vlasti. sve u nameri da se afirmišu i drugi oblici ureĀenja društva. pošto to spada u zajedniÿke demokratske principe svih država ÿlanica Evropskog saveta. održivo obnavljanje i kvalitetne javne usluge i potpuno demokratsko uÿešýe moguýe efikasnije ostvariti ukoliko državne institucije nisu u prevelikoj meri centralizovane. Odnosno. kada su ideje unitarnih nacionalnih država poÿele da daju regresivne rezultate.1.pravo graĀana da uÿestvuju u voĀenju javnih poslova. kao znaÿajnog pravnog dokumenta7. U lokalnoj zajednici se obavljaju svi poslovi koji izriÿito nisu stavljeni u nadležnost drugim nivoima vlasti. U taÿki 9. nastavio da dograĀuje ovaj aspekt društvene ureĀenosti i time što je usvojio i sledeýa dokumenta kroz Ministarski savet: Deklaraciju iz Valensije (2007) i nacrt Evropske povelje o regionalnoj demokratiji (2008). Nsdležnosti regiona ne smeju ograniÿiti niti zadirati u izvorne nadležnosti lokalnih vlasti. U Decentralizacija u kontekstu novog ustava Srbije i EU integracija.Ž). Pajvanÿiý. nakon što su uspostavljene. Ovim pristupom direktno je prozvan centalistiÿki društveni sistem koji ne pruža neposredan naÿin ukljuÿivanja pojedinaca u upravljanje.. pa radilo se to.

ali i osnova u otklanjanju svake vrste zabrana ka posebnoj saradnji koje su unitarne zemlje ÿesto praktikovale. (d) Omoguýavanju integracionih prosesa na principu meĀuregionalne saradnje. smatrajuýi da integracija manjina ne može da bude zaobiĀen društveni aspekt ureĀenja demokratskog društva. 6 i 7). što iziskuje dodatno usmeravaje postojeýe regionalne posebnosti ka ujednaÿavanju vrednosti i principa kojima Evropa kreira zajedniÿki prostor. znaÿajan dio poslova u javnom interesu. kojom meĀunarodna zajednica inauguriše novi oblik društvene organizovanosti. najpre.] dragocen i neophodan doprinos (daljoj) izgradnji Evrope”13. da prihvate stav koji glasi: “Izjavljujuýi da izgradnja odgovarajuýih evropskih institucija mora pri izradi i izvršenju politika koje se sprovode na evropskom nivou da uzme u obzir postojanje regija u okviru evropskih država i da moguýnost. potom. pošto kroz princip regionalizacije zagovara utemeljenje država na regionalnom konceptu. odnosi se na integracione prosese zasnovane na principu meĀuregionalne saradnje. Reÿ je. u interesu svojih graĀana.”11 (c) Inauguraciju šireg shvatanja pojama autonomije U nastojanju da se ostvari veýi stepen demokratizacije društava Evropska povelja o regionalnoj autonomiji doprinosi afirmaciji i proširenju pojma autonomije. uoÿavaju se dva relevantna aspekta savremenog društva. bilo prerogative državne prirode. u vezi sa meĀunarodnim pregovorima na nivou države i sprovoĀenjem sporazuma koji utiÿu na njihove nadležnosti ili obim regionalne samouprave. i tek na toj osnovi. u skladu sa principom subsidijarnosti”. jer je evidentno da se u zaokruživanju institucija saradnja mora da širi.) u okviru svake države ÿlanice. regionalne vlasti i/ili njihova predstavniÿka tela zastupljena su ili se konsultuju. a u skladu sa principom subsidijarnosti”.(b) Afirmaciju politiÿkog pluralizama srednjim nivoom vlasti NavoĀenjem sintagme politiÿki pluralizam. da obavljaju pod svojom sopstvenom odgovornošýu i u interesu svog stanovništva. precizira da region može “da se ostvari odgovarajuýim predstavljanjem u zakonodavnim ili upravnim organima. da proistiÿu iz konsultacije državnih organa i jedne strukture koja predstavlja region. ÿlanice Saveta Evrope. putem odgovarajuýih tela i/ili procedura. ali i na ÿetvrti predlog praktiÿnoj politici. taÿka 3. Poslednji navedeni aspekt kojim se skreýe pažnja na znaÿaj Evropske povelje o regionalnoj autonomiji..3) 12 Evropska povelja o regionalnoj autonomiji. o podrazumevanom dosezanju politiÿkog društva. Evropske povelje o regionalnoj autonomiji regulišu se vidovi uÿestvovanja regiona u državnim poslovima. taÿka 11. Zbog toga je Evropska povelja obavezala postojeýe države.Ž. Preambula. MeĀunarodna zajednica se opredelila za takav pristup sa uverenjem da je “meĀuregionalna i prekograniÿna saradnja [. ÿlan 3. u ustavnom i zakonskom okviru. bilo da se uspostave postupci dogovaranja i konsultacije izmeĀu zainteresovanih državnih i regionalnih organa. Radi uspostavljanja društvene ravnoteže nacrt Evropske povelje o regionalnoj demokratiji dodatno ovaj aspekt obrazlaže u Preambuli (taÿke 5. sa izabranim organima koji se nalaze izmeĀu države i lokalnih zajednica i koji imaju prerogative samouprave. Ovakav zakljuÿak je moguý na osnovu definicije o regionalnoj autonomiji: “Pod pojmom regionalne autonomije podrazumeva se pravo i stvarna sposobnost najširih teritorijalnih zajednica (podvukao J. 7 . moguýoj afirmaciji potisnutih ÿinilaca strukture društva koji su u centralizovanoj i nacionalnoj državi bili marginalizovani. da ureĀuju i vode deo javnih poslova u njihovoj nadležnosti. za razliku od društva sa karakteristikama zajednice.. odnosno. 13 Isto.” (Ukljuÿivanje u proces donošenja odluka na državnom nivou. U tom smislu i ÿlan 9.12 Ovim pozicioniranjem društvena zajednica stavlja akcenat na promenu pojma državnog suvereniteta. 11 þlanom 9. U tom smislu se moraju i razumeti tela koja je ona oformila radi oficijelnog koordinacionog odnosa. Helsinška deklaracija takoĀe definiše saradnju nivoa vlasti: “U onoj meri u kojoj je to omoguýeno ustavom i/ili zakonom. taÿka prva.

I Helsinška deklaracija istiÿe da “Savet Evrope predstavlja povlašýeno mesto okupljanja evropskih vlada na kojem one rešavaju pitanja vezana za lokalne i regionalne vlasti i ukljuÿuju u dijalog na evropskom nivou sa izabranim predstavnicima lokalnih i regionalnih vlasti zajedno okupljenih u okviru Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope (CLRAE).podstiÿe uÿestvovanje regija u svojim institucijama. 8 . taÿka 12. Preambula.14 14 Isto. posebno u okviru Veýa regija Evropskog kongresa lokalnih i regionalnih vlasti (KLARAE) i Komiteta regija Evropske Unije”.” (taÿka 6).

Ustava. nego paralelni pojmovi”. izmeĀu ostalog: „razmatra (…) naÿelna pitanja primene Ustava”. sa stanovišta demokratizacije i „Evropske buduýnosti“ Srbije. REVIZIJA POSTOJEüEG PRAVNOG OKVIRA U KONTEKSTU REGIONALIZACIJE U SRBIJI Regionalizacija nije izriÿito predviĀena važeýim Ustavom Srbije. u struÿnoj javnosti su se pojavila tumaÿenja koja istiÿu da Ustav Srbije dopušta regionalizaciju. meĀutim. Izvor. „razvojne asocijacije“ i druge institucije koje doprinose regionalnom razvoju. sve je više javno izraženih struÿnih mišljenja da je za regionalizaciju Srbije potrebna promena Ustava16. pre svega. Vojvodina ima odreĀena regionalna ovlašýenja u odnosu na ostatak zemlje. dok druga tumaÿenja tvrde da je Ustav koÿnica ideji regionalizacije koja je izražena u okviru Evropske unije. politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije. jula 2009. Sliÿnog smo mišljenja i mi. Lider SVM (Savez vojvoĀanskih maĀara) I. Iako za regionalizaciju države postoji osnov u odredbi ÿlana 182. Regioni se kod nas razumeju kao srezovi. Ustav Republike Srbije. Kada je u pitanju Ustav Srbije. osim autonomne pokrajine Vojvodine i Kosova i Metohije. što je teško uklopiti u sadšnji ustavni okvir Srbije. koja predviĀa osnivanje novih autonomnih pokrajina kroz komplikovanu i donekle protivreÿnu proceduru. Govoreýi o tome da se regionalizacija može sprovesti tako da se teritorija regiona ne podudara sa pokrajinom i da u pokrajini može biti više regiona on je naglasio da “Pokrajina i region nisu sinonimi. Alternativa relativno složenom postupku promene Ustava. koji je prema ÿlanu 44. a ne samo žitelja Beograda ili Novog Sada. moglo bi da bude tumaÿenje koje bi dao odgovarajuýi skupštinski odbor. Evropska unija snažno podržava regionalizaciju u cilju boljeg integrisanja stanovnika. 12). Prema pojedinim ustavnim odredbama. Ustav Republike Srbije15 posvetio je posebnu pažnju obavezi države da se stara o ravnomernom regionalnom i održivom razvoju: „Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju. nego o tzv. U Pastorovom intervjuu jedan detalj zaslužuje pažnju. godine Zakon o regionalnom razvoju (2009) koji. taÿ. Republika Srbija ureĀuje i obezbeĀuje “razvoj Republike Srbije. 97. Tako. jer: “Nije nebitno ni da li se upotrebljava termin pokrajina ili region. dozvoljava i osnivanje novih autonomih pokrajina. Osnovni cilj politike regionalnog razvoja je porast životnog standarda svih stanovnika. dok se u Evropi više i ne govori samo o regionima. Ustav je i jedan vrednosni sistem. izmeĀu ostalog predviĀa „razvojne regione“ (u skladu sa NUTS-2 standardom).Pastor. koji. veý samo govori o regionalnom razvoju. sa pozicija „regionalnog (ekonomskog) razvoja“ veý je uÿinjen – Narodna skupština usvojila je 8. konkretno Odbor za ustavna pitanja. sa ciljem da se stvori jedan pravni okvir i jedan skup pravila koja su jasna. br. Prvi korak u tom pravcu. stav 3. jer ne postoji politiÿka volja za poštovanjem Ustava i to kod onih koji su ga doneli”. podsticanja razvoja i što uspešnije realizovanje kompleksnih ekonomskih.rs 15 16 9 . www. 94).politika. dok je Kosovo i Metohija pod posebnim režimom Rezolucije saveta bezbednosti UN br. Pitanje regionalizacije Srbije po evropskim standardina (naroÿito „koliko i kakvih“ regiona je optimalno za Srbiju) od posebnog je znaÿaja ne samo sa stanovišta decentralizacije i „dobre teritorijalne organizacije“ Srbije. jer osim što je pravni akt. veý. ukljuÿujuýi i razvoj nedovoljno razvijenih podruÿja” (ÿl. u skladu sa zakonom.2. 98/2006. Po pitanju regionalizacije. Poslovnika Narodne skupštine. jer je i to pokazatelj suštine njene funkcije”. može se jasno videti da Ustav eksplicitno ne pominje regionalizaciju. ali ne govori o regionalizaciji kako se o njoj govori u Evropskoj uniji. 1244. “Službeni glasnik RS”. naglasio je da je za njega “u ovom trenutku mnogo veýi politiÿki problem to što se ustavnopravni okvir ne primenjuje. Ustav dopušta moguýnost osnivanja novih pokrajina. politiÿkih i socijalnih programa. evroregionima koji prelaze granice postojeýih država. potrebna je njegova generalna rekonstrukcija.“ (ÿl.

Ovi regioni neýe biti administrativne teritorije i neýe imati pravni subjektivitet. Regionalne razvojne agencije ýe zajedno sa opštinama i drugim korisnicima samo biti u moguýnosti da koriste sredstva iz IPA fonda a neýe uÿestvovati u sistemu koji upravlja trošenjem tih sredstava. sistem upravljanja istaje centarlizovan. 51/2009. br. odnosno koji nemaju regionalne organe vlasti koji bi se ustanovili na neposrednim izborima. 23 grada (minimalan broj stanovnika je 100. Nacionalna agencija za regionalni razvoj ýe upravljati mrežom regionalnih agencija i koordinirati aktivnosti na nacionalnom. koji nemaju politiÿkih atributa. uglavnom 17 18 Zakon o regionalnom razvoju. podsticanje regionalne.Naravno. veý samo odreĀuje opštine i gradove koji ulaze u okvire nadležnosti regionalnih razvojnih agencija. ulaganja u infrastrukturu. centralni i južni region i Kosovo i Metohija. uspostavljena za potrebe planiranja i sprovoĀenja politike regionalnog razvoja. u ovom trenutku na politiÿkoj sceni podeljena su mišljenja o tome da li ýe ovaj tehniÿko-administrativni potez otvoriti put ka suštinskoj decentralizaciji i regionalnoj autonomiji u okviru koje bi regioni kroz sopstvene institucije mogli da odluÿuju o važnim pitanjima iz svakodnevnog regionalnog života. br. a formiranje regionalnih razvojnih agencija kao udruženja nekoliko opština do sada je bilo na ad hoc osnovi. Prema Zakonu o regionalnom razvoju. Izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Dakle.18 teritorijalnu organizaciju Republike Srbije ÿine: 150 opština (minimalan broj stanovnika je 10. “Službeni glasnik RS”. i koja nije administrativna teritorijalna jedinica i nema pravni subjektivitet” (ÿl. to podrazumeva investicije. Ovaj Zakon uvodi “statistiÿke regione”. Iako je Zakonom o regionalnom razvoju donekle postavljen temelj za poÿetak regionalizacije u Srbiji. ali ýe svaki imati svoju javnu agenciju za regionalni razvoj koja ýe biti zadužena za sprovoĀenje politike regionalnog razvoja. Regionalne razvojne agencije ýe biti nadležne za sprovoĀenje politike regionalnog razvoja Republike Srbije na regionalnom nivou. kao i dve autonomne pokrajine (Vojvodina i Kosovo i Metohija) kao oblik teritorijalne autonomije. „Službeni glasnik RS“. ali i društveni konsenzus i saradnju svih subjekata – na nacionalnom i lokalnom nivou. regionalnom i lokalnom nivou. zapadni.17 pod regionom se podrazumeva “statistiÿka teritorijalna celina. Zakon o regionalnom razvoju predviĀa formiranje sedam statistiÿkih regiona: Vojvodina. U predpristupnom periodu „statistiÿki regioni“ neýe imati autonomiju nad sredstvima koja budu bila odobrena iz EU fondova za regionalne projekte. istoÿni. U skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije. U cilju smanjivanja regionalnih razlika u ekonomskoj razvijenosti i podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih podruÿja. u skladu sa NUTS standardom. Zakonom o regionalnom razvoju predviĀeno je i osnivanje Nacionalne agencije za regionalni razvoj kao institucije na državnom nivou za sprovoĀenje politike regionalnog razvoja kao i mreže regionalnih razvojnih agencija na regionalnom nivou. Nad regionalnim agencijama konaÿni nadzor i kontrolu imaýe Vlada Srbije i njene institucije. 129/07. koja se sastoji od jedne ili više oblasti. taÿ. Beograd. 4. Prema ovom Zakonu. 1).000) i grad Beograd kao teritorijalne jedinice. meĀuregionalne i prekograniÿne ekonomske saradnje.000). otvaranje novih radnih mesta. jer prema pravilima korišýenja predpristupnih sredstava ne mogu da uÿestvuju u upravljanju decentralizovanog sistema implementacije EU fondova. Statistiÿka regionalizacija ne podrazumeva politiÿku autonomiju regiona. smanjenje negativnih demografskih kretanja. nije predviĀeno uspostavljanje statistiÿkih regiona. i u okviru koje bi regoni imali suštinsku finansijsku samostalnost. 10 .

S obzirom na formulaciju odredbe o kriterijumima za obrazovanje gradova. tako da imaju sigurne. bukoliko se regioni uvedu u ustanki poredak Srbije. pri ÿemu se poboljšava položaj fiskalno siromašnijih jedinica lokalne samouprave. treba razotriti eventualnu potrebu donošenja posebnog Zakona o regionima koji bi podrobnije regulisati položaj. b) na utvrĀivanje stope tih prihoda i c) na prikupljanje izvornih prihoda. 11 . br. Osim izmene veý postojeýih zakona. niti kriterijumi institucija EU (EUROSTAT jedinice po NUTS nomenklaturi). ovlašýenja i nadležnost regiona.potpomognuto od strane donatora i bez adekvatnog pravnog i institucionalnog okvira koji bi taj proces uredio. stiÿe se utisak da se time pokušalo uvoĀenje neke vrste regiona preko gradova. 62/2006. stalne izvore prihoda. bez ikakvog razložnog objašnjenja. iako nisu poštovani ni nauÿni postulati (npr. posebno u odnosu na usvojeni Zakon o regionalnom razvoju. 19 Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Novi zakon o teritorijalnoj organizaciji bi morao da dâ okvire za formiranje ili menjanje podruÿja pojedinih opština ili gradova. To se posebno ogleda u sledeýem: Zakon o teritorijalnoj organizaciji u pravni i politiÿki sistem Republike Srbije uvodi kriterijume koji se uzimaju u obzir prilikom definisanja veliÿine jedinica lokalne samouprave i odreĀivanja podruÿja opština. Visina transfera za svaku jedinicu lokalne samouprave za narednu godinu utvrĀuje se u memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Zakonom se. utvrĀuje stopa udela opština i gradova u porezu na zarade. Zakon o teritorijalnoj organizaciji ipak predstavlja korak nazad u odnosu na promovisanje demokratije i približavanja lokalne vlasti graĀanima jer je u nekim svojim delovima u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. osim toga. Ovaj Zakon morao bi biti izmenjen tako da ureĀuje i finansiranje regiona. mogu ih predviĀati i ukljuÿiti graĀane u rasprave o budžetu. što je iskorišýeno za odreĀivanje statusa grada pojedinim opštinama i zadržavanje prevelikih jedinica lokalne samouprave. Kriterijumi za osnivanje jedinica lokalne samouprave postavljeni su preširoko. kao i da predvidi formiranje statistiÿkih regiona. “Službeni glasnik RS”. Visina transfera je precizno utvrĀena i uspostavljeni su precizni kriterijumi raspodele kako osnovnih davanja tako i sredstava za ujednaÿavanje materijalnog položaja jedinica lokalne samouprave. Zakon o regionima. Prema trenutno važeýem Zakonu o finansiranju lokalne samouprave19 propisano je da gradovi i opštine imaju pravo na: a) izvorne prihode. postojanje šire urbane zone). Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

s jedne. veýoj efikasnosti upravljanja društvenim resursima. uzajamno uvažavanje i graĀansku solidarnost u politiÿkoj zajednici. Politiêko-ekonomsko nadmetanje i meĀusobna kontrola svih nivoa vlasti podrazumeva još i legitimnost državnog poretka. odnosno tipa vlasti. neposredniju komunikaciju vlasti sa konkretnom konfiguracijom interesa i prepoznavanje odgovornosti servisa graĀana. Kada govorimo o regionalnoj samoupravi neophodno je podsetiti se na tri najÿešýa modela regionalizacije koja se sreýu u evropskim državama. odgovornosti. onda u njoj nema ni stvarne demokratije u modernom smislu reÿi. Sam pojam regiona je definisan veoma rastegljivo. u užem smislu.3. Regionalizam kao politiÿki koncept treba razumeti kao pojam koji oznaÿava intencije da se realizuje politiÿko-pravno priznanje za veýi ili manji stepen autonomije specifiÿnih zajednica i njihovih teritorijalnih jedinica vlasti. izraz regionalizacije u kojoj je region teritorijalna vlast koja se može dalje diferencirati prema njenom ustavnom statusu. i regionalne i lokalne autonomije. odnosno nadležnosti. ukljuÿujuýi regione koji su samo subordinirani nivoi centralne vlasti ili su. „meke granice“. Tako dolazimo do zakljuÿka da se može reýi da ukoliko nema razvijene lokalne i regionalne demokratije u državi. U tom sluÿaju je reÿ o uvoĀenju regionalnog društvenog koncepta u zamenu za centralizovan koji ne retko prerasta u oligarhijski i autoritaran pristup društvenom ureĀenju. oÿuvanje i razvoj vrednosnih obrazaca. ali više od pukih administrativnih funkcija. zajedniÿko samopoštovanje. Tu se pre svega imaju u vidu nadležnosti koje regionalne vlasti mogu da imaju sa manje od punog suvereniteta. Sledeýi najnovije odredbe o regionalizmu istiÿemo da Stalni komitet lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope pojmovno definiše regionalizaciju kao stvaranje novog nivoa u državnoj teritorijalnoj organizaciji. govori o manjim ili veýim autonomijama specifiÿnih populacija i teritorijalnih jedinica vlasti. a u drugi se regionalna decentralizacija unitarne države realizuje kroz formalno konstituisanje regiona sa institucijama koje nemaju viši ili drugaÿiji status od drugih lokalnih organa vlasti kao u Francuskoj i Portugaliji. moýi. Dok u prvi model evolutivne regionalizacije unutar postojeýeg sistema lokalne samouprave spadaju Švedska i Nemaÿka. smanjenju troškova upravljanja ekonomskim i drugim podsistemima društva. Neophodnost je i poveýana participacija graĀana u poslovima od javnog znaÿaja uz isticanja relevantnosti ublažavanja granica – tzv. ali su uvek instalirane iznad nivoa postojeýih lokalnih institucija. s druge strane. REGIONALNI KONCEPT I LOKALNA SAMOUPRAVA Zadatak savremenih demokratskih društava usmeren je na uspostavljanje prave ravnoteže izmeĀu nadležnosti centralne vlasti. dotle je treýi model institucionalne ili politiÿke regionalizacije karakteristiÿan po visokom stepenu regionalne autonomije i konstitutivnosti – Italij i Španija. ukljuÿujuýi i zadovoljavanje rastuýih potreba graĀanstva za socijalnom sigurnošýu i kvalitetom života. odnosno uvoĀenje novih institucija koje mogu široko varirati u pogledu tela. Socijalno-politiêki aspekt o svrhama i funkcijama regionalnog nivoa. 12 . pluralizaciju društva.

garantovan Ustavom i zakonom. onda je u prvom sluÿaju to u nadležnosti Komisije za donošenje novog ustava. kao druga preporuka praktiÿnoj politici. U uspostavljenim konstelacijama sa lokalnim zajednicama regije primenjuju princip subsidijarnosti. U tom sluÿaju je to u nadležnosti Komisije za donošenje novog ustava ili kroz pitanja dopune Ustavnog zakona kojim se definišu prinadležnosti regiona.4. da se uspostavljenim regionima omoguýe suštinske nadležnosti prema novom konstitucionalnom položaju u upravljanju njegovim ukupnim potencijalima koje razvijaju u saradnji sa centralnom vlasti prema državnoj politici. 3. Kako definisanje kompetencija regiona podrazumeva ili donošenje novog ustava ili njegovu izmenu u delu teritorijalnog ureĀenja. da sve poštuju duh samouprave u odnosima sa tim zajednicama. stvaranje institucionalnog uticaja regiona na politiku centralne vlasti. Izvršnom veýu regiona. Od evropskih dokumenata koji su se direktno bavili ovom problematikom treba svakako izdvojiti Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi20. definiše da regije koje imaju nadležnosti u vezi sa zajednicama i na koje se one odnose. tj. a istovremeno da pregovaraju sa centralnom vladom. sagledavajuýi pojedinaÿne aspekte i ÿlanove kojima se inaugurišu predlozi praktiÿnoj politici u cilju jaÿanja regionalne i lokalne samouprave. što ne mogu opštine ili zajednice opština. i upravljanjem ukupnim potencijalima. ODNOSI U LOKALNIM ZAJEDNICAMA – ZADACI ZA PRAKTIþNU POLITIKU Imajuýi u vidu analizirana evropska dokumenta – ali pre svega analizu Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. da se telima u regionu (npr. Jaÿanje regionalne samouprave proširenjem i povezivanjem samouprave na nivou kompetncija lokalnih institucija. usvojena od strane Komiteta Ministara Evropskog Saveta marta 2008. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi u ÿl. 7. Regioni takvog nivoa mogu da odgovore zahtevima šire zajednice. odborima koje ovo telo ili Skupština regiona formiraju) prepuste ovlašýenja da obezbede dalju samostalnost po svim pitanjima oko kojih se dogovore sa lokalnim zajednicama. Strategija za inovacije i dobru upravu na lokalnom nivou. to se po principu od opšteg ka posebnom navode sledeýi zadaci: 1. Regije mogu da prenesu deo nadležnosti na lokalne zajednice u okviru zakona. godine. Zbog svega ovoga prva preporuka politiÿkom delovanju je da sa ustavnim ili zakonskim izmenama nove nadležnosti postanu deo regionalnih odreĀenja. Poštovanjem ovog principa poveýava se kredibilitet regiona i u donošenju odluka na centralnom nivou (obrazovanjem posebnog doma u Narodnoj skupštini – Veýa regiona). tj. što je takoĀe predlog i moguýnost prema ovoj Povelji. Definisanost kompetencija regiona nužno podrazumeva ili donošenje novog ustava Republike Srbije ili njegovu izmenu u delu teritorijalnog ureĀenja. Karakteristiÿan aspekt u ovoj Povelji je i taj što se smatra da se regionalizacijom uspostavlja jedan intermedijalni nivo institucija. koja je prvi dokumenat koji pokušava da sintetizuje relevanta evropska iskustva bez nametanja odreĀenog modela. kao i uÿešýe u prekograniÿnoj saradnji koja predstavlja pravni osnov uspostavljanja Euroregiona. Utoliko je. OdreĀivanjem konstitucionalnog statusa regiona. Ustavnim ili zakonskim izmenama regionalne nadležnosti moraju biti institucionalno definisane u okviru novih (regionalnih) kompetencija. a u drugom kroz dopunu Ustavnog zakona kojim se definišu prinadležnosti regiona. strukturiše principe ka boljoj lokalnoj 20 Recomendation 34 (1997) of the CLRAE on the Draft European Charter of Regional Self-Government 13 . držeýi se naÿela postavljenih ÿlanom 5. 2.

Dosledno upravljanje finansijama. Shodno tome definiše se i treýa preporuka praktiÿnog delovanja politici u cilju permanentnog stimulisanja akcija nacionalnih i lokalnih zainteresovanih strana za neprekidno poboljšanje kvaliteta lokalnih javnih službi. kako bi se obezbedilo da lokalni predstavnici i zvaniÿnici preuzmu odgovornost i da se smatraju odgovornim za svoje postupke. 6. 9. kako bi se obezbedilo da lokalni predstavnici i zvaniÿnici budu potpuno kadri da izvršavaju svoje dužnosti. vršenje samo-procene. Ova Povelja je relevantna i iz ugla obavezivanja lokalne vlasti da neprestano poboljšavaju svoj rad. U 12 principa dobre demokratske uprave na lokalnom nivou iz Deklaracije iz Valensije ubrajaju se: 1. UvoĀenje evropskih oznaka za kvalitet i nagraĀivanje za izuzetnost kojom se prepoznaje i primenjuje evropska praksa na polju regionalne i lokalne samouprave.. Struÿnost i sposobnost. što je ÿetvrta preporuka praktiÿnoj politici. kako bi se obezbedilo da javni interes bude iznad liÿnog. itd. 2. pre svega imajuýi u vidu «dvanaest principa» 21. 11. kako bi se obezbedilo promišljeno i efikasno korišýenje javnih sredstava. nadograĀujuýi njihove postojeýe obaveze u skladu sa Evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi i drugim standardima Saveta Evrope. ukljuÿivanje stanovništva i neposredne politiÿke akcije. Odgovornost. Da graĀani . kako bi se obezbedilo da svi graĀani budu zaštiýeni i poštovani i da niko ne bude diskriminisan ili iskljuÿen. 22 Primenu Strategije na evropskom nivou pratiýe i usmeravati (tako da svi budu ukljuÿeni i svi imaju koristi) predstavnici Komiteta ministara. Da lokalne vlasti neprestano poboljšavaju svoju upravu u skladu sa «dvanaest principa» dobre demokratske uprave. Otvorenost i transparentnost.upravi na osnovu podeljenih odgovornosti vlada. Asocijacija predstavnika opštinske uprave i t. kulturna raznovrsnost i socijalna kohezija. 3. kako bi se obezbedilo da lokalna vlast izlazi u susret legitimnim oÿekivanjima i potrebama graĀana. Da takav pristup nije formalnog karaktera potvrĀuju programi akcija koji ukljuÿuju pravne i institucionalne reforme. Efikasnost i delotvornost. Akcije nacionalnih programa moraju imati integrisan dogovor sa lokalnim vlastima. kako bi se javnosti obezbedio pristup informacijama i olakšalo razumevanje naÿina na koji se vode javni poslovi. Inovativnost i otvorenost za promene. 10. Evropskog komiteta za lokalnu i regionalnu demokratiju (CDLR) i Konferencije. (budu) smešteni u centar svih demokratskih institucija i procesa. trening i izgradnja kapaciteta. U nastojanju da se ostvare demokratske pretpostavke. 3. kako bi se obezbedilo ostvarenje ciljeva uz najbolje korišýenje resursa. 4. 8. Kongresa. 12. kako bi se obezbedile prave moguýnosti svim graĀanima da se izjasne o javnim poslovima na lokalnom nivou. Održivost i dugoroÿna orijentacija. Akteri u realizaciji ove odredbe mogu biti institucije nadležne po prirodi stvari – Skupština opštine.. Pravedno sprovoĀenje izbora. asocijacija lokalnih uprava i pojedinaca u lokalnoj upravi. Zbog toga je i Savet Evrope pozvao sve lokalne vlasti da se ukljuÿe u ovu inicijativu i da se dobrovoljno obavežu prema svojim graĀanima da ýe da izvršavaju svoje obaveze u skladu sa «dvanaest principa» dobre demokratske uprave. institucionalni dijalog. kako bi se osigurala praviÿnost. 4. to kao generalni pravac svake graĀanske države navodimo i njena tri cilja: 1. 2. Da državne i/ili regionalne vlasti stvore i održe institucionalne preduslove za poboljšanje uprave na loklanom nivou. nepristrasnost i predvidljivost. zastupanja i uÿešýa. Ljudska prava. Etiÿko ponašanje. 21 14 .sl. Parlamentarne skupštine. Pouzdanost. kako bi se obezbedilo da iz novih rešenja i dobre prakse proistiÿe korist. Vladavina prava. 7. kako bi se vodilo raÿuna o interesima buduýih pokolenja. izradu akcionih planova. da se za sve oblike delovanja uvede evropska oznaka kvaliteta i nagrada za izuzetnost kojom se prepoznaje i primenjuje evropska praksa na polju lokalne samouprave. što je i deo Strategije za inovacije i dobru upravu na lokalnom nivou22. 5. S obzirom na znaÿaj ovog dokumenta praktiÿno politiÿko delovanje ima za zadatak da primeri.

U prilog ovoj napomeni ide i to što je jezik koji se koristi i kojim se saopštava ovako formulasana zaštita i odbrana prava manjinskih zajednica deo unitarnog konceptualnog prilaza prema svakoj drugoj i drugaÿijoj zajednici (nacionalnoj. te da se situiranje nacionalnih manjina iz ugla kolektivnih prava u Ustavu može smatrati nedeovoljno eksplicitnim. ÿl. 3). s obzirom da je naÿin implementacije prava takoĀe deo naknadne dorade odreĀenih zakonskih pretpostaki. tj. godine. da se odreĀuje samo prema veýinskom narodu. izrazito spoljašnja implementacija odreĀenih prava. ÿl. i 181. zasnovanom na naÿelu vladavine prava» (Ustav RS. u vreme kada je Srbija bila deo SRJ. 1). otvorenom i demokratskom društvu. 75. 26). 23 15 . a ne da su izraz unutrašnje kohezije i ustrojstva. 80. kao najviši pravni akt iz koga proizilaze ostala zakonska i podzakonska akta. 19). 27 «Jemstva neotuĀivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe oÿuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom.” (ÿl. u oblasti zaštite životne sredine. veý i bez organskog utemeljenja i institucionalnih moguýnosti za pravu integisanost. 14). 2). 24 Uprkos što se u ovoj Konvenciji (dokumentu Saveta Evrope iz Madrida 1980) podstiÿe saradnja izmeĀu teritorijalnih zajednica ili vlasti u oblastima regionalnog. najblaže reÿeno. ÿl.5. Pošto je prethodna napomena fokusirana na Ustav Republike Srbije. 27).”(ÿl. Pošto prava nacionalnih manjina nisu reealizovana sa konstitucionalnim znaÿenjem. b) Sledi li se pristup u ustavnom odreĀenju srpske države iz prvog ÿlana. ali ni jasne poruke o “ohrabrivanju inicijative teritorijslnih zajednica ili vlasti” (ÿl.. 19) direktno dovode u pitanje. onda se mogu navesti odreĀene sugestije koje bi bile stvar dalje dorade položaja pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. onda se može smatrati da je obuhvatanje nacionalnih manjina kroz deo – “i svih graĀana koji u njoj žive”. u delu koji se neposredno odnosi na prava nacionalnih manjina. uprkos tome što su i oni deo ravnopravnog i domicilnog graĀanskog korpusa stanovništva. Država jemÿi posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarenja potpune ravnopravnosti i oÿuvanja njihovog identiteta» (Ustav RS. da nije usvojen Zakon o prihvatanju Evropske okvirne konvencije o prekograniÿnoj saradnji izmeĀu teritorijalnih zajednica ili vlasti (European Outline Convention on Transfrontier Cooperation between Territorial Communities or Authorities)24 – zbog ÿega su i odredbe ÿlanova 26 i 2725 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o lokalnoj samoupravi na nivou formalnog karaktera. Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina usvojen je 2002. zbog toga se i ustavna jemstva27 (Ustav. preko Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. u ÿlanovima 26 i 27 stoji da «Predstavnici nacionalnog saveta uÿestvuju u pregovorima ili se konsultuju povodom pregovora o zakljuÿivanju bilateralnih sporazuma sa matiÿnim državama. a) Kako se Republika Srbija definiše kao “država srpskog naroda i svih graĀana koji unjoj žive” (ÿl. to je pravno-politiÿki posmatrano nedopustivo. 19. ipak stoji da bez njenog prihvatanja nema “jaÿanja dobrosusedskih odnosa izmeĀu teritorijalnih zajednica ili vlasti” (ÿl.. Utoliko je pristup nacionalnim manjinama. u njegove kritiÿne taÿke ubrajamo sledeýe ÿlanove Ustava Republike Srbije: 1. Kako je ovaj Zakon i danas na priruÿni naÿin u upotrebi. izveden sa spoljašnje strane. a ne manjinskim nacionalnim zajednicama.. kao i i da “Predstavnici nacionalnih manjina. primer po kome se status i prava kolektiviteta supstituišu ne samo kroz ograniÿeni pristup. 14. 25 U Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina – poglavlje o MeĀunarodnoj i regionalnoj saradnji. ruralnog i urbanog razvoja. uÿestvuju u postupku zakljuÿivanja. 26 «Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina. onda je i zaštita nacionalnih mnjina26 u istotoj ravni – prema ÿl. verskoj i jeziÿkoj) koja nije iz korpusa nacionalno veýinske. meĀunarodnim ili regionalnim sporazumima koji se odnose na položaj i zaštitu prava nacionalnih manjina. poboljšanja rada javnih ustanova i preduzeýa i omoguýavanja brzog reagovanja prilikom prirodnih nepogoda i nesreýa. odnosno da se status identitetnih razliÿitosti ljudi u zaokruživanju ustavne definisanosti realizuje na mehaniÿki naÿin. odnosno pristupanja. NACIONALNE MANJINE I DRUŠTVENI PROCESI U SRBIJI Zna li se da Srbija nema Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina23.

kao i sa nacionalnim savetima ili sliÿnim telima nacionalnih manjina u drugim državama. neposredno ili preko svojih predstavnika. Ni jedan aspekt u potrebi poveýavanja prava graĀana i kolektiviteta ne ukazuje više na nužnost regionalizacije Srbije – pa i kroz prava nacionalnih manjina. onda mu nedostaju ne samo osnovna zakonska utemeljenja. organizacijama i ustanovama u matiÿnim državama. tj. obrazovanju. Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi. obrazovanje. stavovi 2 i 3). pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete. 03. 28 29 16 . 2009. 2. uprkos tome što prema Ustavu RS takva moguýnost postoji po ÿl. veý i ona koja nacionalnim manjinama omoguýavaju punu propulzivnost – u izjednaÿavanju u pravima na saradnju koju oni smatraju relevantnim za njih.Ž). Izradu Predloga zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. u skladu sa zakonom (podv. 08. 30 „Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave saraĀuju sa odgovarajuýim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih država. 26. sa državnim organima. tim pre što se u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina doslovno kaže: “Nacionalni savet. ako se zna da na sadašnjem nivou asimetriÿnosti u položaju graĀana i pripadnika nacionalnih manjina postoji drastiÿna razlika izmeĀu graĀana koje žive u AP Vojvodini i niže od Beograda. obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 31. obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma. J. stav 1). 2009. da nacionalne manjine u Srbiji ne mogu prekograniÿno da saraĀuju prema stepenu razumevanja potreba nacionalnalnih manjina mimo ustanovljene državne politike. Jer. saraĀuje sa meĀunarodnim i regionalnim organizacijama. temelji na veýim pravima koja bi trebalo da ima regionalna i lokalna zajednica. odnosno njihova strukturna zastupljenost u okviru podnacionalnih zajednica i po pitanju ekonomsko-privredne participacije u društvu. u skladu sa zakonom“ (ÿl. Iniciranje Predloga zakona o prihvatanju Evropske okvirne konvencije o prekograniÿnoj saradnji izmeĀu teritorijalnih zajednica ili vlasti (European Outline Convention on Transfrontier Co-operation between Territorial Communities or Zakon o zabrani diskriminacije usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 18. uÿestvuju u odluÿivanju ili sami odluÿuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu. pošto se takva saradnja. ali tako i u tom opsegu da položaj nacionalnih manjina zadobije konstitucionalni znaÿaj i na nivou države i u okviru regiona. Predlozi praktiÿnoj politici Prema Deklaraciji zadaci za praktiÿnu politiku obuhvataju sledeýa predloge: 1. može se reýi da „Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina. da ýe se tek sa donetim zakonima koji sada ne postoje zaokružiti položaj predstavnika manjinskih nacionalnih zajednica. po politici EU. mora se istaci.” (ÿl. d) U sklopu sugestija o promenama pravno-zakonske regulative relevantnim stoji i to da su jednakost i ravnopravnost manjinskih kolektiviteta na lokalnom nivou dovedeni u pitanje. 18130. Ako je delimiÿno sistemski položaj nacionalnih manjina poboljšan. ipak ostaje otvorenim pitanje kako ta prava mogu biti u potpunosti ostvarivana bez Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina i Zakon o Evropskoj okvirnoj konvenciji o prekograniÿnoj saradnji izmeĀu teritorijalnih zajednica ili vlasti. uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije“. Ova alternativa ostaje na papiru zato što pripadnici nacionalnih manjina ne mogu da se povežu preko lokalne samouprave sa drugim zainteresovanim stranama izvan politike koju kontroliše država (jer sadašnji ugovori koji se sklapaju ili zakljuÿuju nisu više do protokolarnog karaktera).c) Buduýi da se odnos prema kolektivnim pravima nacionalnih manjina poboljšao – usvajanjem Zakona o zabrani diskriminacije28 i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina29. u skladu sa zakonom. Imajuýi u vidu da je ovaj zakon usvojen. 75. u okviru spoljne politike Republike Srbije.

preregulaciji ponašanja ne samo centralnih. Miloševiýa donet Zakon o sredstvima u svojini republike. kada je u vreme S. godine. ekonomske. te veýem stepenu moguýnosti da se kolektivna prava nacionalnih manjina realizuju kroz prava na svaku njihovu identitetnost. redefinisanju politiÿke. pošto ni jedna garnitura vlasti to nije uÿinila posle 2000. 31 17 . konaÿno. jer ni oživotvorenje izvornih prava i sloboda nema bez raspolaganja dobrima koja su neotuĀiva od ljudi koji ih stvaraju i njime rukovode. Lokalne zajednice su izgubile pravo na raspolaganje imovinom 1995. 3. pored drugih dokumenata. tim pre što se ponajviše involvira podsistemska sfera. Samo u sluÿaju ako se slede navedeni predlozi u definisanju položaja nacionalnih manjina. kako bi se uspostavili kompatibilni odnosi prema onome što predviĀaju i Ustav Republike Srbije i Zakon o lokalnoj samoupravi. Povratak svojine lokalnim zajednicama31. veý i regionalnih vlasti. buduýi da bi osnov za novu definisanost moralo da bude u skladu sa paradigmom društva graĀanske provenijencije. socijalne i svake druge participacije ka veýem stepenu delotvornog uÿešýa pripadnika nacionalnih manjina. državi prava. ÿime bi se poveýao stepen subjektivizacije nacionalnih manjina. odnosno ÿijim bi se prihvatanjem omoguýilo potpuno zaživljavanje strukturne zastupljenosti prema sastavu stanovništva na nivou pod-nacionalnih zajednica. ali i transparentnosti procesa prekograniÿne saradnje za predstavnike nacionalnomanjinskih kolektiviteta.Authorities). samo tada može biti reÿi o drugaÿijem pristupu i alokaciji dobara i usluga. Drugim reÿima. utoliko se o Srbiji može govoriti kao funkcionalnoj tvorevini i. 4. 1. Izmenu ustavnog odreĀenja Srbije u ÿl.

dijalog. Relevantnost ove Povelje ogleda se i u tome što se njome definitivno ustoliÿavaju standardi za izgradnju društvenih odnosa za svako društvo koje teži razvoju demokratije. vrednostima. veý je po sebi samom znaÿajan i to radi graĀana i same Srbije u kojoj su disproporcije u razvijenosti pojedinih njenih delova veý takve da je jasno da su unitarni koncept i centralistiÿki pristup ugrozili samu supstancu – ÿoveka po bilo kom osnovu: egzistencijalnom. odgovornost i sl. utoliko je zakljuÿak da se u vremenu tranzicije srpskog društva ne insistira na urgentnom regionalnom zahvatu. preciziraju dalje odredbe u prevazilaženju stanja u društvima koja i nisu potpuno izgradila politiÿki ustrojeni društveni sistem u kome je graĀanin subjekt svakog društvenog angažmana. saradnja. 18 . kao i šta bi oznaÿavalo dalje unapreĀenje lokalne samouprave i poboljšanje položaja nacionalnih manjina. kako bi moglo da se kaže da je Srbija regionalizovana. veý da se njome postigne nešto sasvim drugo: ostvare ravnomerni regionalni razvoj i poveýa participacija graĀana u društvenim procesima u sredinama u kojima žive i stvaraju. Odnosno. izvlaÿe novi zakljuÿci i donose nove – preciznije odredbe koje ýe obavezivati buduýe države koje se opredele za regionalizaciju. eksplicitno je da se Evropska povelja o regionalnoj autonomiji ispostavlja krucijalnim dokumentom za dalji razvoj graĀanskog i otvorenog društva. jeziÿkom i svakom drugom aspektu kroz koji se izvesna veýina uvek ponaša kao da ne postoje i druge ustoliÿene kategorije iz novovekovne paradigme: inicijativa. socijalnom ponašanju. solidarnost. da je deo svesti znaÿajne veýine graĀana. Drugim reÿima. I ne samo to. prekograniÿne saradnje itd). Regionalizacija mora da bude proces. kao što je istaknuto za cilj u uvodu. veý i da se na osnovu nje. nezavisno da li je veý evidento kandidat ili se priprema za ÿlanstvo u Evropskoj uniji. verskom. ali i po nacionalnom. Evropskom poveljom o regionalnoj autonomiji se. obrazovnom. Taj zadatak je autonoman i nezavistan od bilo kakvog uslovljavanja od strane EU ili nekog njenog tela. ako se slede potonja iskustva iz zemalja koje veý praktikuju regionalni koncept. kao i drugim dokumentima ovog tipa (za unapreĀenje organizacije lokalne samouprave. moralu. regionalizacija ni srpskom društvu nije potrebna radi nje same. kooperacija. nije uslov za pristupanje EU ili da je stvar unitrašnje politike. Oba ova momenta su kauzalna i deo jedinstvene društvene prakse. tolerancija. imajuýi u vidu da usvajanje ove ili neke naredne povelje koja ýe se baviti još striktnijim odredbama regionalne problematike.ZAKLJUþAK Analizom društveno-politiÿke i ustavno-zakonske prakse. ali i politiÿko-pravnih nosilaca funkcija na naÿin da se u njoj vidi sredstvo ka svakom boljitku položaja graĀana.

19000 Zaječar.org www.raris. Srbija tel/faks + 381 (0) 19 426-376.Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije Trg oslobodjenja 1.org Kanadski Fond Ambasade Kanade u Beogradu .Projekat podržan od strane: RARIS . 426-377 office@raris.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->