IT Za Direktore PDF

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106
XX
"eSrbija"
Neboja Vasiljevi, pomonik ministra za elektronske komunikacije, informaciono drutvo i potanski saobraaj Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija
Stvaranje i unapreivanje uslova za razvoj elektronskog poslovanja i IKT industrije

Primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) ima kljuni znaaj za razvoj ekonomije i ukupnog drutva, a industrija IKT proizvoda i usluga je neophodna karika razvoja svake drave. Meu razvijenim dravama, u mnogima su IKT motor ekonomskog razvoja. Prema podacima Meunarodne unije za telekomunikacije (ITU), Srbija se po Indeksu razvijenosti IKT nalazi na 48. mestu od 155 zemanlja, a od toga meu evropskim zemljama na 31. mestu od 37 zemalja. Moemo rei da je nivo razvijenosti IKT u Srbiji u odnosu na druge zemlje neto bolji nego to je to sluaj sa optim ekonomskim pokazateljiva, ali ipak razvoj IKT u mnogome deli sudbinu ostatka ekonomije.
ko pogledamo podatke Republikog zavoda za statistiku o upotrebi IKT u Srbiji, moemo videti da se tehnologija i kada je dostupna jo uvek ne koristi dovoljno u ekonomskim aktivnostima. Na primer dve treine korisnika Interneta je aktivno na drutvenim mreama, a samo jedna etvrtina korisnika Interneta je ikada neto kupila preko Interneta, dok tek svaki jedanaesti korisnik Interneta koristi internet bankarstvo. Takoe, i pored toga to gotovo sva preduzea koriste raunare i Internet, mali broj preduzea omoguava naruivanje i plaanje naruene robe putem Interneta i nedovoljno se koristi tehnologija za automatizaciju procesa unutar preduzea. Pored toga to podaci ukazuju na neiskorien pocencijal koji nudi tehnologija, mnogi pokazatelji govore da nam se upravo deava ubrzani rast elektronskog poslovanja, to znai da je pred nama period u kome e se taj neiskorieni potencijal u znaajnoj meri realizovati. U navedenom istraivanju Republikog zavoda za statistiku, u odnosu na 2011. godinu je gotovo udvostruen broj ispitanika koji su pozitivno odgovorili na pitanje da li su u prethodna tri meseca kupovali preko Interneta. Moemo oekivati da se trend rasta elektronskog poslovanja nastavi i dobije dodatnu dinamiku u narednoj godini. U proteklom periodu drava je aktivno unapreivala uslove za razvoj IKT u Srbiji, ukljuujui razvoj telekomunikacija, e-trgovine i e-uprave. Liberalizacija trita elektronskih komunikacija je dovela do ponude novih i kvalitetnijih usluga, od br-
zog mobilnog Interneta, preko poveanja brzina i dostupnosti ADSL i kablovskog pristupa, do prvih ponuda za pristup preko optikih veza od kue. Za pristup Internetu je pored prikljuka potreban i stoni ili prenosni raunar ili drugi ureaj, to je takoe sve dostupnije zahvaljujui, izmeu ostalog. smanjenoj stopi PDV-a na raunare. Pitanje dostupnosti Interneta, kako od strane stanovnitva, tako i od strane preduzea i pruaoca usluga informacionog drutva, trenutno nije usko grlo za razvoj elektronskog poslovanja, ali je za uspean dalji razvoj digitalne ekonomije neopnhodno znaajno ulagati u razvoj irokopojasnog pristupa Internetu, to ostaje prioritet Ministarstva spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija. Nedavno je Vlada, na predlog naeg ministarstva, usvojila Plan namene radio-frekvencijskog opsega koji prdvi d s frekvencije k biti slbn p knnju prcs digitlizci tlvizi (tkzvn "digitln dividnd"), kriste z prunj uslug mbilng irokopojasnog pristup Intrntu i uvnj nv gnrci mbiln tlfni. Ddl digitln dividnd bzbdi nv invstici u rzv tlkmunikcin infrstruktur i pvnj dstupnsti tlkmunikcinih uslug u rurlnim, mnj rzvinim i udlnim blstim. U ovom trenutku u Srbiji se digitalno emituje televizijski signal u okviru jednog multipleksa, sa 15 lokacija inicijalne mree. Emitovanje se vri malim snagama i namenjeno je testiranju distribucione mree.
U konanoj mrei emitovanje e se vriti sa znatno veeg broja lokacija, u okviru 2 ili 3 multipleksa. U proteklom periodu je sprovedeno nekoliko mera koje su imale za cilj podsticanje e-trgovine, kao to je podizanje limita za uvoz robe bez carine, ukidanje nekih carinskih taksi i razjanjenje odreenih nedoumica oko izdavanja elektronskog rauna. Takoe je omoguen pojednostavljen izvoz za pakete ija vrednost ne prelazi 1.000 evra, za ta je Pota realizovala uslugu "PostEksport" koja se sve vie koristi. Opti pravni okvir za prihvatanje elektronskih dokumentata i elektronskog potpisa je veim delom realizovan, uz planirana dalja unapreenja u mnogim posebnim zakonima. Sledei korak je osposobljavanje dravnih organa da ravnopravno koriste papirna i elektronska dokumenta kao deo spisa predmeta, i tu je kljuni projekat uvoenje elektronske pisarnice dravnih organa. U planu je da se dravni organi osposobe za prihvatanje elektronskih faktura, to je predmet jednog od IPA projekata koje smo predloili i koji treba da pone da se realizuje naredne godine. Nedavno je putena u rad usluga produenja registracije motornih vozila uz izdavanje registracione nalepnice bez potrebe za posetom alteru Ministarstva unutranjih poslova, dok Poreskoj upravi sve vie preduzea predaju PDV prijave elektronski. Ponajvie zahvaljujui Portalu eUprava, Srbija se u odnosu na pre dve godine pomerila za 30 mesta u istraivanju Ujedinjenih nacija o razvoju e-uprave u svetu. Razvijene telekomunikacione usluge, e-trgovina i e-uprava ine po-
godno okruenje za primenu IKT u poslovanju preduzea. ta vie, primena tehnologije postaje sve vie nezaobilazna da bi preduzea odrala konkurentost. Ako rukovodite preduzeem, razmiljajte o tome da su vai konkurenti moda ve zapoeli projekte e-trgovine i modernizacije poslovanja uz pomo savremenih informacionih sistema. Treba imati u vidu da e-trgovina nije samo novi kanal za plasman proizvoda i usluga, ve podie zahteve u ukupnoj organizaciji posla, a pre svega po pitanju aurnosti i nivoa automatizacije. Prema nedavno objavljenoj NIN-ovoj publikaciji "Top 500" koja prikazuje listu 500 najveih preduzea u Srbiji, preduzea su svrstana u 18 sektora meu kojima se nalaze sektor telekomunikacija i sektor informacionih tehnologija. Sektor telekomunikacija ostvaruje oko 5%, a sektor IT oko 1,5% prihoda svih 500 preduzea na listi.
Moemo rei da IKT preduzea imaju primetan udeo u ukupnoj ekonomiji, ali i izrazit potencijal rasta, kao i infrastrukturni znaaj za ostatak ekonimije. To sve zajedno IKT sektor svrstava u glavne nove izvore ekonomskog rasta. Simboliko poreenje izvoza softvera sa izvozom maline je slikovita najava svrstavanja mladog industrijskog sektora u glavne ekonomske teme. Na kraju moramo podvui i znaaj obrazovanja, koje treba da pripremi nove generacije za ivot i rad u informacionom drutvu, a talentovani i osposobljeni kadrovi su glavna pogonska snaga modernizovane ekonomije. Jedan od najveih dosadnjih projekata naeg ministarsta je "Digitalna kola", u okviru koga su osnovne kole opremljene digitalnim kabinetima, a podrka unapreenju uloge IKT u obrazovanju ostaje jedan od naih prioriteta.
XX
XX
GM i IKT
Ni ko la Mar ko vi, DIS
ta di rek tor mo ra da zna

U sa vre me nim uslo vi ma di rek tor svo ju ulo gu mo e uspe no da ostva ri sa mo ako ume da is ko ri sti re le vant ne in for ma ci je o sta nju u kom pa ni ji i okru e nju, a ko je pru a pri me na in for ma ci on ih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja (IKT). In for ma ci je e mu omo gu i ti da: kre i ra vi zi ju raz vo ja, do e do kva li tet nih ide ja o pro gra mu, pro iz vo di ma, uslu ga ma, ka dro vi ma, me to da ma upra vlja nja i kon tro le i efi ka sno ostva ri svo je funk ci je po slo vod nog or ga na.
a direktora su kvalitetne pri me ne IKT osnov na in fra struk tu ra kom pa ni je od ko je za vi si funk ci o ni sa nje i op sta nak na tr i tu.
Direktor kao dobar korisnik IKT

U sa vre me nim uslo vi ma di rek tor mo ra da bu de sa mo do bar ko ri snik in for ma ci o nih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja. On ne mo ra da po zna je pro jek to va nje, pro gra mi ra nje, ar hi tek tu ru ra u nar skih mre a, veb di zajn, klaud kom pju ting i sl. Ali mo ra da zna ka ko pri me ne IKT mo gu da se is ko ri ste za kva li tet nu po dr ku svim pro ce si ma ra da u kom pa ni ji.
Di rek tor po vre me no tre ba da osve - a va svo ja ko ri sni ka zna nja i to sa mo to li ko da bi znao ta se mo e tra - i ti od kom pa nij ske IKT in fra struk tu re. Ne ka da je di rek tor bio za do vo ljan da ujutro na radnom stolu dobije po slov ne li stin ge, ali da nas on mo e da tra i pre ko smart te le fo na te ku e iz ve ta je o sta nju u kom pa ni ji to kom ce log da na, pa ak i kad je kod ku e ili na pu tu.
Una pre i va nje po slo va nja, efi ka sno sti i eko no mi no sti
Tr i na po zi ci ja kom pa ni je ni je da ta za sva vre me na. Okol no sti se me nja ju i nji ma se kom pa ni ja mo ra pri la go a va ti, stal no ra di ti na una pre
i va nju po slo va nja i raz vo ju efi ka sno sti i eko no mi no sti. Kom pa ni ja mo ra da bu de ospo so blje na za per ma nent no una pre i va nje po slo va nja, a ade kvat no osmi lje ne pri me ne IKT su osnov ni ge ne ra to ri efi ka snog i eko no mi nog poslovanja koje kao rezultat daje kon ku rent nost pred u ze a. Di rek tor od svo jih sa rad ni ka za du e nih za pri me ne IKT tre ba da tra i da se one ko ri ste za re in e nje ring rad nih pro ce sa, ka ko bi se eli mi ni sa li svi ne po treb ni po slo vi i obez be di lo efi ka sno i eko no mi no oba vlja nje rad nih pro ce sa. Pri me ne IKT su da nas osnov ni i naj mo ni ji i ni lac po ve a va nja efi ka sno sti i eko no mi no sti ra da. One dop rino se
po ve a va nju obr ta ka pi ta la, jer se svi pro ce si ra da ubr za va ju. Da nas se sve ma sov ni je ko ri sti klaud kom pju ting (cloud com pu ting) i to uti e na sma nji va nje ope ra tiv nih tro ko va ak za 50 %. Spro ve de ne ra ci o na li za ci je ra da i po seb no sma nji va nje ma nu el nog ra da do vo de i do sma nji va nja bro ja rad ni ka. Me u tim, ana li ze EU po ka zu ju da je na sva ko uki nu to rad no me sto kre i ra no 2,6 no vih rad
ko ri ste IKT. Kom pa nij ska po nu da mo ra da bu de pred sta vlje na na In ter ne tu. Mar ke ting je mno go efi ka sni ji, a i jef ti ni ji, na In ter ne tu. Po nu du ro ba i uslu ga tre ba or ga ni zo va ti pre ko elek tron skih ser vi sa, sa part ne ri ma i kli jen ti ma tre ba ko mu ni ci ra ti pre ko In ter ne ta i sl. Isto ta ko, kom pa ni ja tre ba da bu de ospo so blje na da sa dr a vom i ban ka ma ko mu ni ci ra pre ko In ter ne ta i od go va ra ju ih ser vi sa eUpra ve,
bor be na tr i tu ustva ri na la zi tak mi e nje kom pa ni ja u to me ko ja e bo lje is ko ri sti ti po ten ci ja le ko je pru a ju sa vre me ne IKT. Ipak, otvo re no go vo re i, ne ki me na de ri u uslo vi ma kri ze ute de po gre no tra e u sma nji va nju tro ko va za na bav ku IKT opre me i obra zo va nje ka dro va, ma da su svet ska a i do ma a is ku stva pokazala da se nakon odustajanja od ula ga nja u raz voj IKT in fra struk tu re kon ku rent nost kom pa ni je per
nih me sta. Ta ko e, u EU je kon sta to va no da su 2011. go di ne u ra stu pro duk tiv no sti ra da IKT ue stvo va le sa 50 %.
IKT kao an sa za raz voj i rast

Sa vre me ne kom pa ni je se or jen ti u da u sa rad nji sa po slov nim part ne ri ma i ko ri sni ci ma mak si malno
eBan kar stva, eTr go vi ne i sli no. Pri m e n e IKT su da n as po s ta le osnov ni iz vor eko nom skog ra sta. Di rek tor tre ba da raz u me i po dr i sve ove tren do ve.
Ra stu a ulo ga IKT u raz vo ju po slo va nja

Ulo ga IKT u po slo va nju da nas je toliko velika da se iza konkurentske
ma nent no sma nju je. Di rek tor ne pro jek tu je kom pa nij ski in for ma ci o ni si stem, ali se on prak ti no na la zi na nje go vom e lu i mo ra da raz u me ulo gu IKT u raz vo ju kom pa ni je, da kom pe tent no po sta vlja zah te ve pred IKT stru nja ke i kon tro li e di na mi ku raz vo ja svog in for ma ci o nog si ste ma. To je nje gov do pri nos stvaranju uslova da se iskoristi rast ulo ga IKT u raz vo ju kom pa ni je.
XX
XX
Analiza
Milovan Matijevi, Mineco
Srednja i velika preduzea kao IT korisnici

Cilj ove analize je dobijanje uvida u IT sisteme najznaajnijih srpskih privrednih drutava, kako bi se procenila njihova spremnost na budua IT ulaganja. U osnovi, analiza je raena da bi se dobio odgovor na pitanje ko kupuje IT u Srbiji. Ovo vano pitanje je sastavni deo SITO tema i standarnih izvetaja i ini celinu sa preostala dva pitanja koja SITO inicijativa obrauje: (2) ta se prodaje i (3) ko prodaje IT u Srbiji?
ato je ovo bitno? Konkurentnosti nacionalne ekonomije nema bez konkure-
ntnosti njenih najveih kompanija. Na narednoj slici je ilustracija tehnolokog zaostajanja srpskih
kompanija u odnosu na svetske. Procenat izdvajanja za IT domaih kompanija je 0,5% prihoda i nekoliko puta je nii od svetskog proseka (4%). Ako se zna da su proseni prihodi domaih kompanija daleko nii od svetskih, to je jaz domaih i svetskih kompanija u apsolutnom iznosu IT budeta jo vei. Takoe, uoava se i zaostatak srpskih kompanija u broju zaposlenih IT strunjaka.
Glavni nalazi PC upotreba

Skoro polovina (44,6%) od 726 anketiranih preduzea ima nisku PC upotrebu, tj. ima manje od 25% zaposlenih koji u svom poslu svakodnevno upotrebljavaju PC raunar. Instalirana PC baza u ovim firmama iznosila je 28,3% svih raunara u anketiranim preduzeima. S druge strane, istraivanjem je obuhvaeno i 114 preduzea (15,7%) sa instaliranom bazom raunara 23,6%, iji su zaposleni u velikom procentu (veem od 75%) koristili PC u svom poslovanju. U 27,5% anketira-
nih firmi, raunare u svakodnevnom poslu koristi 25-50% zaposlenih, a najmanje je firmi (12,1%) u kojima raunare koristi 50-75% radnika.
Interne IT slube
Dve treine anketiranih preduzea u Srbiji imalo je interne IT slube najee su to IT odeljenja (32%). Sloenije organizacione oblike prijavio je mali broj firmi, tako da centre ima 11 firmi, a direkcije samo 3 preduzea. Da bi se podigla konkurentnost firmi neophodno je da skoro sve imaju IT slubu, a sve velike firme IT slube u sloenijem obliku organizovanja. Globalni trendovi IT "outsourcinga" mogu malo da uspore razvoj internih IT slubi, ali ostaje veliki slobodan prostor za budue zapoljavanje IT strunjaka u anketiranim preduzeima.
Serveri u preduzeima
Preko dve treine anketiranih preduzea poseduje pojedinano manje od 5 servera. Do 10 servera ima oko 19% preduzea, dok 13% preduzea tvrdi da poseduje preko 10 servera. Ipak, dodatna analiza i modeliranje ukazuju na injenicu da je instalirana baza servera u preduzeima koja poseduju preko 10 servera bliska instaliranoj bazi u preduzeima koja poseduju do 5 servera.
Broj internih IT strunjaka

Kome je ova analiza vana? IT je u osnovi konkurentnosti, tako da veliki informatiki korisnici mogu da dobiju jasnu sliku svojih IT performansi u odnosu na ukupnu privredu i sektor kome pripadaju. IT dobavljaima moe da po mogne da realno sagledaju informatiko stanje i potrebe korisnika tako da mogu strateki da deluju.
Ukoliko anketirane firme podelimo prema broju strunjaka na one sa malom IT kritinom masom (do 5 zaposlenih IT strunjaka) i one sa potrebnom kritinom masom IT strunjaka (preko 5), uoljivo je da etiri petine firmi nema potrebnu IT kritinu masu.
Struktura IT ulaganja
Prema strukturi IT ulaganja u 2011. godini, u Srbiji je i dalje do-minirao IT hardver, sa ueem od 63%, sledile su usluge sa oko 25% i paketni softver sa 12 %. Bez znaajnijih softverskih projekata, srpskom IT tritu bie potrebne decenije da "sazri" do strukture koju danas imaju nai severozapadni susedi: Hrvatska i Maarska. Oko 80% anketiranih preduzea ima niska ili srednje niska softverska ulaganja, to jo jednom ukazuje na slabu konkurentnost domaih firmi u odnosu na globalne.
Ubijajte trokove, ali ne i ulaganja. Imajte na umu da ukoliko ukinete IT budet ove godine, sma-
Nekoliko injenica koje uvek vae, pa i u uslovima krize
1. IT ulaganja su uslov uspenosti. Danas i ubudue, orga nizacije e biti uspene samo ako dovoljno ulau u intelektualna dobra, informatika znanja i njihove primene. Veina preduzea ima slabo ureene i nedovoljno efi kasne poslovne procese, za ije su unapreenje potrebni reinenjering i odgovarajua informatika podrka.
dstavlja osnov za kontinuitet poslovanja u nesigurnom okruenju. Svakodnevno nam iz razvijenog sveta stiu sledee poruke: "Server je otkazao. Disk je otkazao. Dve nedelje bez podataka su dve nedelje van posla. Dve nedelje van posla, u razvijenom svetu, znae da ste van posla zauvek."
IT budeti
Od 2008. godine ponavlja se mantra "kriza je smanjujte trokove!" Mnoge kompanije pod ovom parolom neselektivno seku i to treba i to ne treba. Mnogi strateki IT projekti su ili e biti odloeni, to je POGRENO. IT je u osnovi optimizacije, a kriza je pravo vreme za
2. Pouzdana IT infrastruktura pre-
Kakav je kvalitet podataka u analiziranom materijalu? Ovaj tekst je izvod analize "Preduzea u Srbiiji kao IT korisnici". U toku 2011. i 2012. godine Mineco je dva puta sproveo telefonsku i veb anketu meu srpskim preduzeima, najznaajnijim IT korisnicima. Specifinost ove ankete je to se ona sprovodi na kompletnoj populaciji 2.500 privrednih drutava u Srbiji koja zapoljavaju vie od 50 radnika. U ovom radu su prikazani rezultati uzorka od 700 anketiranih preduzea. Planirano je da se narednom analizom obuhvate sva velika preduzea (oko 500) i oko 2.000 srednjih.
strateka ulaganja. Dakle, sve ove godine treba posmatrati kao period u kojem je optimizacija od stratekog znaaja. njiete ukupne trokove tek za oko 1%, ali e vam profitabilnost biti smanjena za treinu, jer toliko iznosi prosean oslonac biznisa na IT.
3. ta nam je initi? Treba iskoristiti prednosti domae IT zaostalosti. IT reenja su intenzivno razvijana poslednjih decenija; sada su ula u svoju zrelu fazu; nikada nisu bila pouzdanija ni jeftinija. Pogledajmo ta su to uvele evropske firme i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinih reenja. Srpskim firmama se nudi prilika da za pola i vremena i novca uhvate prikljuak. Bie tuno ako "prednost" nae IT zaostalosti ne budemo iskoristili u punoj meri.
Preduzee MINECO je osnovano 1990. Tokom 22 godine prisustva na domaem IT tritu steeno je bogato iskustvo. Od 2005. MINECO usmerava svoju delatnost na praenje trinih i tehnolokih kretanja na domaoj informatikoj sceni kao prvo i do danas jedino domae preduzee u toj oblasti. Na tritu je propoznato po najznaajnijoj analizi SITO (Srpska IT Osmatranica godinji pregled IT trita Srbije).
XX
XX
Opti trendovi
Pe tar Ko o vi, Gart ner
Mo i no vog do ba
i vi mo u no vom sve tu u ko me ra u na ri ko na no po i nju da ra de na na in na ko ji se lju di po na a ju. i vi mo u sve tu gde su teh no lo ki uti ca ji na dru tvo opi plji vi i mo ni... . Jo 2011. go di ne 350 or ga ni za ci ja je ula ga lo pre ko 700 mi li o na evra go di nje u IT. Za to? Za to to je to ve o ma va no za nji ho vo po slo va nje. In for ma ci o na teh no lo gi ja je pri mar ni po kre ta po slov nog ra sta. Dve tre i ne an ke ti ra nih ge ne ral nih di rek to ra ve ru je da e IT da ti ve i do pri nos u in du stri ji na red nih de set go di na ne go u bi lo ko joj pret hod noj de ce ni ji. IT or ga ni za ci ja ni je (i ne sme da bu de) pa siv ni po sma tra sve ta u ko me i vi. Obi mom i uti ca jem ak ci je da nas IT pro fe si o nal ci pre o bli ku ju na in na ko ji svet ska po li ti ka ra di i na in na ko ji se glo bal na eko no mi ja raz vi ja.
Prvo, oblak
Oblak (cloud) je no sa za osta le tri si le mo bil nost je li ni oblak, dru tve ni me di ji su mo gu i je di no u obla ku, a ve li ki po da ci su ubi stve na apli ka ci ja. Oblak je, da kle, osno va. Oblak kom bi nu je in du stri ja li za ci ju IT spo sob no sti i re me ti la ki uti caj no vih po slov nih mo de la ko je pred vo di IT. ta nam mo de li la na ca snab de va nja do no se? Da li je to ono to ra u nar stvo u obla ku ra di na IT in fra struk tu ri i apli ka ci ja ma "u ku i". To je omo gu i lo ko ri sni ci ma da op ti mi zu ju po slo va nje ta mo gde su mo gu no sti di fe ren ci ra ne. Ali, bu di mo ja sni. Uda lja va nje od tra di ci o nal nog mo de la IT na bav ke do jav nih uslu ga u obla ku su u ve o ma ra noj fa zi. Pro ce nju je se da je u 2010. na jav ne uslu ge po tro e no 52 mi li jar de evra. To je sa mo 3% od IT po tro nje pred u ze a. Pred vi a nja su da e do kra ja 2015. jav ne uslu ge ra u nar stva u obla ku ra sti pet pu ta br e ne go ce lo kup na ula ga nja u IT u pred u- ze u ili 19 % go di nje. Bez ob zi ra da li uslu ge pri vat nog ra u nar stva u obla ku ku pu je mo na tr i tu ili ih sa mi pra vi mo, oblak bi tre ba lo da bu de na pr vi pri stup ra u nar stvu.
o vo do ba do no si sa so bom hit ne i iz u zet ne mo i kao to su oblak (cloud com pu ting), dru tve no umre a va nje, mo bil nost i eks plo zi ja in for ma ci ja.
Dru tve no ra u nar stvo
Ove sna ge su ino va tiv ne i re me ti la ke. Po sma tra no zbir no, one ve vr e re vo lu ci ju po slo va nja i dru tva. Ova ve za se de fi ni e go di na ma ra u nar stva ko je sle de. Da bi smo raz u- me li pro me ne re spek tu je mo sva ku od sna ga. Po gle daj mo sva ku od njih.
Dru ga si la je dru tve na. Ona nas vo di od spo lja kao unu tra njo sti sa me or ga ni za ci je. Ona e u osno vi pro me ni ti ru ko vo e nje or ga ni za ci jom. Ona e na te ra ti i mo ti vi sa ti lju de da re a gu ju. Dru tve no ra u nar stvo e vo di ti pred u ze e od hi je rar hij ske struk tu re sa de fi ni sa nim ti mo vi ma ka or ga ni za ci ji ko ja ba zi ra na upo tre bi in for ma ci o ne teh no lo gi je. Sle de a fa za dru tve nog ra u nar stva je u ve zi: ma sov nih ku pa ca ma sov nih gra a na ma sov nog ue a za po sle nih u pred u ze i ma Sa 1,2 mi li jar de lju di na dru tve
nim mre a ma, to pred sta vlja jed nu e sti nu svet ske po pu la ci je, dru tve no ra u nar stvo se na la zi u no voj fa zi. Ono mo ra od mah da se ugra di u soft ver ske mo gu no sti i rom va eg pred u ze a. Uspeh sa dru tve nim me di ji ma je u osno vi li der stva u pred u ze u i pred sta vlja iza zov za me nad ment. Da li ste sprem ni za to?
unu tra njim sa go re va njem. Kon cept
Tre a si la - in for ma ci ja
Da nas 80 % iz vr nih di rek to ra ba zi ra do no e nje svo jih od lu ka na kri ti nim in for ma ci ja ma ko je se cr pu iz obi lja po da ta ka ko je po se du je sva ka kom pa ni ja. In for ma ci ja je po gon sko go ri vo 21. ve ka, a ana li ti ka je mo tor sa pred u ze a sa jed nim skla di tem po da ta ka, ko je sa dr i sve in for ma ci je po treb ne za do no e nje od lu ka je - mr tav. Vi e stru ki si ste mi, uklju u ju upra vlja nje sa dr a jem, skla di ta po da
ta ka, tr i ta po da ta ka (da ta marts, iz ve de no od Wal-Mart) i spe ci ja li zo va ne fajl si ste me ko ji e ve za ni za jed no sa po da ci ma uslu ga i me ta po da ci ma po sta ti "lo gi na" skla di ta po da ta ka pred u ze a. Po sma tra ju i ovo stra te ki, stvo ri e se ogrom na ko li i na in for ma ci ja bez pre se da na, ve li ke ra zno vr sno sti i slo e no sti. Ovo do vo di do pro me na u stra te gi ja ma upra vlja nja po da ci ma po zna toj kao "ve li ki po da ci" (engl. Big Da ta - ovo se od no si na ne struk tu ri sa ne po dat ke, kao to su mul ti me di jal ni po da ci ko ji i ne 95% svet skih baj to va). Na ovaj na in se stva ra ono to Gart ner na zi va Ar hi tek tu ra ba zi ra na na obra scu (Pat tern Ba sed Ar chi tec tu re). To je ar hi tek tu ra ko ja tra i sig na le: mo de li ra ju i ih da ima ju uti caj a za tim se pri la go a va ju i po slov nim pro ce si ma or ga ni za ci je
Mo bil nost
Po sled nja si la je mo bil nost. Mi da nas mo ra mo da gra di mo svo je po slo va nje na mo bil no sti. Ta mo nas vo de na i za po sle ni i kup ci. Do 2016. go di ne na svet skom ni vou e bi ti pro da to 1,6 mi li jar di pa met nih mo bil nih ure a ja. Dve tre i ne rad ne sna ge e ima ti pa met ne te le fo ne, a 40 % rad ne sna ge e bi ti mo bil no. ta bi tre ba lo da ura di mo na re la ci ji na i za po sle ni - na i kup ci? Mo bil nost je ve za na za pra vo vre me nost. To je ta ka ula ska za sve apli ka ci je, ko ja is po ru u je per so na li zo va no i kon tek stu al no is ku stvo. To zna i da e mar ke ting ima ti vi e vre me na sa kup ci ma, za po sle ni e bi ti pro duk tiv ni ji, to ko vi pro ce sa e bi ti dra ma ti no sre za ni. Mo bil nost me nja apli ka ci je, kao i na in na ko je su one is
XX
po ru e ne. Do 2016. e go di nje oko 3 mi li jar de apli ka ci ja da bu de ski nu to sa ta ko zva nih App sto ro va. (Pro iz vo a i mo bil nih apli ka ci ja e mo ra ti da po ve du do dat no ra u na o apli ka ci ja ma ko je su ko ri sne i si gur ne za upo tre bu.) Mo bil nost je pred vod nik kon zu me ri za ci je IT-a! Pre la zak na mo bil nost da je pred nost mno gim IT or ga ni za ci ja ma ko je mo gu da se kre
u do volj no br zo da na dok na de za o stat ke. IT in du stri ja je pro ve la dve de ce ni je ra da na desk top ra u na ri
pred vi a se da e do 2016. bi ti ku mu la tiv no pro da to pre ko 900 mi li o na ta ble ta po je dan na sva kih osam oso ba na sve tu. Ta ble ti su sa mo je dan ele ment mo ne sme ne ka mo bil nim ure a ji ma. Do 2014. in sta li ra na ba za ure a ja za sno va nih na no vim jed no stav ni jim mo bil nim ope ra tiv nim si ste mi ma, kao to su Ap ple iOS, Go o gle An droid i Mic ro soft Win dows 8, e pre ma i ti ukup no in sta li ra nu ba zu svih PC si ste ma. U 2015. e bi ti vi e ta ble ta u upo tre bi ne go Blac kbe rry te le fo na. Ta ble ti se po ru u ju mno go vi e ne go desk top ra u na ri. Za to? Po kre ta je pro duk tiv nost. Do 2020. go di ne ta ble ti e bi ti osnov no sred stvo za rad pro da va ca na te re nu, a ve do 2018. go di ne 70 % mo bil ne rad ne sna ge e ko ri sti ti ta ble te ili hi brid ne ure a je... No, mo bil no ra u nar stvo ne ba zi ra sa mo na pre no snim ure a ji ma. Bu du nost mo bil nih ra u na ra je - ra u nar stvo ko je ba zi ra na ve za ma (Con text-Awa re Com pu ting).
Nove veze
Oblak, dru tve ne mre e, in for ma ci je i mo bil nost - kom bi no va ni za jed no da ju no ve ve ze. Pri to me e cen tri sa po da ci ma ustu pi ti po dat ke obla ku. Mo bil ni ure a ji po sta ju pro zo ri u li ne obla ke. Per so nal ni ra u na ri e po sta ti ma sov ni u ko la bo ra tiv nom ra u nar stvu. Gart ner ve ru je da e uti caj tih sna ga ui ni ti ar hi tek tu re iz po sled njih dva de set go di na za sta re lim. Za jed no, oni ubr za va ju i vo ze nas ka ko bi stvo ri li post-mo der ni sti ko po slo va nje, na gla a va ju i jed no stav nost i sna gu kre a tiv ne de struk ci je...
ma. Ula zak mo bil nih ure a ja na tr i te ni je trend ko ji do la zi. To se ve de si lo! U 2010. in sta li ra na ba za mo bil nih ra u na ra i pa met nih te le fo na pre ma i la je ba zu PC ra u na ra. Raz mi sli te o me di ja ta ble ti ma za tre nu tak. Ma nje od 20 mi li o na ta ble ta je pro da to u 2010. go di ni, a
XX
XX
Internet identitet
Lzr Bkvi, AgitPROP
ii m nziv intrnt dmn?
U svtu svrmnih kmunikci sstvni d idntitt kmpni ili pdinc i nziv intrnt dmn, k d web drs i e-mail drs. Kmpni k vd run tm rgistrvnjm svih ptrbnih .RS i/ili . dmn ptpun tit idntitt, nziv firm ili brndv, prizvd ili uslug n srpskm intrnt prstru. utim, nk kmpni t n urd n vrm, v ih prduhitr firm ili pdinci ki ftin rgistruu dmn s nzivim ki zvu k nziv tu firm ili brnd, kk bi ih ksni skup prprdli. t mt d uinit d pvrtit sv intrnt idntitt?
gistrci intrnt dmn funkcini p principu "prvi u vrmnu, i u prvu", ili kk bi t n nrd rk "k prvi rgistru - njgv dmn". Rgistri dmn s uglvnm n bv utvrivnjm prv n rgistrciu drng nziv intrnt dmn, v s plzi d prtpstvk npstnj zl nmr. U uslvim rgistrci nziv dmn pi d rgistrnt
XX
Internet identitet
Lzr Bkvi, RNIDS
ii m nziv intrnt dmn?
U svtu svrmnih kmunikci sstvni d idntitt kmpni ili pdinc i nziv intrnt dmn, k d web drs i e-mail drs. Kmpni k vd run tm rgistrvnjm svih ptrbnih .RS i/ili . dmn ptpun tit idntitt, nziv firm ili brndv, prizvd ili uslug n srpskm intrnt prstru. utim, nk kmpni t n urd n vrm, v ih prduhitr firm ili pdinci ki ftin rgistruu dmn s nzivim ki zvu k nziv tu firm ili brnd, kk bi ih ksni skup prprdli. t mt d uinit d pvrtit sv intrnt idntitt?
gistrci intrnt dmn funkcini p principu "prvi u vrmnu, i u prvu", ili kk bi t n nrd rk "k prvi rgistru - njgv dmn". Rgistri dmn s uglvnm n bv utvrivnjm prv n rgistrciu drng nziv intrnt dmn, v s plzi d prtpstvk npstnj zl nmr. U uslvim rgistrci nziv dmn pi d rgistrnt
(krisnik nziv dmn) izvlu d, prm svm nblm znnju i svm iskrnm uvrnju, rgistrciom trng nziv dmn n vr tu prv intlktuln svin ili nk drug subktivn prv. k, izvlu d dmn n rgistru prtivn nlu svsnsti, ptnj i dbrih pslvnih bi, t d dmn n svsn d kristi prtivn vim nlim. Nlst, u prksi t ni
uvk istinit i iskrn. Ustl pv rgistrci nziv intrnt dmn rdi dl prprd, skupi i dugi sudski pstupci prd ndlnim sudvim, k i sln prblmtik utvrivnj mrdvng prv kd su intrnt dmni u pitnju dvli su d tg d ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) usvi Prvil z dnbrzn rvnj dmnskih
sprv (Uniform domain name Dispute Resolution Policy - UDRP). v pstupk prihvtili su i pdini ncinlni rgistri intrnt dmn, mu kim i n RNIDS (Rgistr ncinlng intrnt dmn Srbi). k mislit d nk pvrdi prv intlktuln svin, ili nk drug subktivn prv k pripd vm, rgistruui nki d nziv ncinlnih .RS i/ili . intrnt dmn, imt prv d
pkrnt pstupk prd Kmisim z rvnj sprv pvdm rgistrci ncinlnih intrnt dmn.
Prprd nziv dmn i sbr kriminl

n ki zruu tk t
rgistruu nziv dmn p rgulrn, nisk cni, ptm ih vistruk skupl prdu, nzivu rznim imnim: prprdvci dmn, trgvci dmnim, domainers, cybersquatters... Nsnii dmi pis t dltnsti bi bi "tpkri dmn", r prcs slin prprdi krt z vlik fudblsk utkmic ili kncrt. ni kup drni prpzntlivi nziv dmn, ki istvtn ili zbunjuu slin nzivu ni firm, brnd, prizvd ili uslug, ztim g pnud nim kim t nziv pslvn vm zni. k s z nziv dmn ki kt 10-20 vr pnkd dgvri prprd d nklik hild ili k i dstin hild vr. U prksi pst dv snvn rzlg zt nk rgistru nziv intrnt dmn ki "nisu njgvi", t st ki prdstvlu nii tui prpzntlivi, (n) ztini nziv. Z b slu zdnik t d kmpni k im prv intlktuln svin ili nk drug subktivn prv ni n vrm rgistrvl dgvru nziv dmn. U prvm sluu s ku zrd d prprd nziv dmn, ki sti prkirn d prprd, t st ni vzn z nki st. Prprdvc dmn k d s zintrsvn firm sm vi ili pkuv d ih sm kntktir. Drugi slu kd s nziv dmn kristi z sticnj zrd njgvim krinjm rdi izzivnj zbun kd pstilc st d s nlz n stu kmpni k vlsnik brnd. b v slu s smtru z nzknit i nmrln dltnsti. Ipk, istin rdi, trb pmnuti
XX
d pst i sluvi kd prprdvci dmn ssvim lgln rgistruu nziv dmn s nkim pt pzntim pmvim (putvnj, lubv, zdrvl...) i ptm ih nud n prdu nim ki l d rzviu intrnt biznis n tk znimlivim nzivim dmn. Pst i ni ki rgistruu nziv dmn ki su slvn grk pzntih brndv ili su k slini nkm pzntm brndu ili su prst nin izgvrnj tih nziv n lklnm ziku. N vkvim nzivim dmn s bin nlz stvi s utmtski gnrisnim sdrm (drsri, vsti...), ki zruu prdvnjm intrnt gls, t s n n snkcini. utim, vkv vrst psl m d bud knjiv k s kristi z sbr kriminl, tk t s, n primr, psticim st ln prdstvlu k st bnk i prikuplu pdtk krditnim krticm, ili s n njmu nud kpi nkg pzntg brnd, pri mu s pstilc dvdi u zbludu d r riginlu. Bitn prdnst ncinlnih intrnt dmn v bzbdnst p pstic stv. Nim, ni pruu vi stpn puzdnsti i bzbdnsti, r n mgu d ih rgistruu nidntifikvn firm ili pdinci, t k bitn u sprvnju zluptrb dmn (ln prdstvlnj, sbr kriminl...). N primr .COM dmn m d rgistru bil k i bz ikkv rln idntifikci, k i s ptpun izmilnim pdcim. Nsuprt tm, krisnici ncinlnih .RS i . dmn mru d imu dministrtivni kntkt iskluiv u Srbii, prilikm rgistrci dmn
mru d du tn, ptpun i v pdtk, ki s s vrmn n vrm prvrvu. v svdi n nmnju mguu mru mgunst prvr pri nln kupvini, lktrnskm bnkrstvu i drugim trnskcim n Intrntu.
Dsdnji dmnski sprvi

N ncinlnim intrnt dmnim .RS i . mntv vlikih strnih i dmih kmpni n vrm rgistrvl vi nziv dmn i tk ptpun ztitil nziv firm ili brndv, prizvd ili uslug n srpskm intrnt prstru. li, nk kmpni t nisu uinil n vrm, ili su iz drugih rzlg bil prinun d pvdu dmnski spr zbg nziv dmn z ki su smtrl d nruv njihv prv intlktuln svin ili nk drug subktivn prv. Ukrtk, rzultti dsdnjih rbitrnih pstupk pvdm .RS dmn su sldi: "Google" dbi spr z googlesrbija.rs, r tun strn zluptrblvl t nziv dmn z izzivnj zbun kd pstilc svg st "Hyatt" ni dbi spr z hyatt.rs, r s ispstvil d t nziv skrnic k nm vz s nzivm pzntg htlskg lnc, ni krin z zbunjivnj pstilc st, niti bil pku prprd "Danone" dbi spr z danone.rs DIS ni dbi spr z dis.rs i dis.co.rs, zbg istvtn skrnic ku kristi tun strn, li ,
izgld, ksni tkupi dis.rs "Buddha Bar" dbi spr z buddhabar.rs i buddhabar.co.rs "City 24" dbi spr z city24.rs "Vlv" dbi spr z volvo.rs i volvo.co.rs "Pirelli" dbi spr z pirelli.rs, pirelli.co.rs i pirelli.in.rs "Bfrst" dbi spr z bofrost.rs, k dkzn i pku prprd nziv dmn z 150.000 vr "krpvi" dbi spr z akrapovic.rs "hnmni" dbil spr z tehnomania.rs i tehnomania.co.rs, r su dvdili u zbludu pstic st, vdi ih pri tm n st knkurntsk firm iz ist brn rkvi rbitrng pstupk ktu d 2.000 vr p nvi, zvisn d duin pstupk i svih ptrbnih rdnji u tku pstupk. rnutn su u tku prcsi vzni z nziv dmn thebodyshop.rs i webasto.rs.
Pstupk rvnj dmnskih sprv

RNIDS i Privrdn kmr Srbi su 2010. zpli srdnju rdi fiksng i kmptntng rvnj sprv pvdm rgistrci nziv ncinlnih .RS i . intrnt dmn. Sprvi s rvu prd Kmisim z rvnj sprv pvdm rgistrci ncinlnih intrnt dmn pri Privrdn kmri Srbi, s sditm u Bgrdu, Rsvsk 15, pstupk rgulisn Prvilnikm pstupku z rvnj sprv pvdm rgistrci ncinlnih intrnt dmn. rbitrn v utvru d
XX
li rgistrcim i krinjm ncinlnih intrnt dmn tuni rgistrnt pvrdi prv intlktuln svin ili nk drug subktivn prv tuic. n m d dns dluku prstnku ili prnsu rgistrci sprng nziv dmn s rgistrnt n tuic uklik s dk d su zbirn ispunjni sldi uslvi: 1. d nziv ncinlng dmn istvtn ili zbunjuu slin ztinm brndu tuic 2. d tuni rgistrnt nm prv ili lgitimn intrs d kristi sprni nziv dmn 3. d tuni rgistrnt nziv dmn kristi prtivn nlim svsnsti, ptnj i dbrih pslvnih bi, dnsn d rgistrv nziv dmn u cilu prd ili dvnj u zkup tuicu ili tuivm knkurntu p nsrzmrn v cni d cn rgistrci dmn, kk bi spri tuic d g kristi k nziv dmn z sv ztini brnd ili nn ttu svm pslvnm
knkurntu, ili d kristi nziv dmn ki istvtn ili bitn slin ztinm brndu tuic, rdi zrd zbunjivnjm i privlnjm pstilc n sv st
Rkvi rgistrci nziv dmn

Rgistrnti intrnt dmn prvn gldn nisu i njihvi vlsnici, v prktin zkupci n drni vrmnski prid. Zt su prblmi i dmnski sprvi mgui i zbg istk rgistrci nziv dmn i njgvg ksnig pruzimnj d strn drugih lic. Nzivi .RS i . dmn mgu d s rgistruu n rk d dn d dst gdin, uz mgunst prdunj rgistrci. Rgistrci i prdunj rgistrci nziv dmn vr s n prid d cl gdin. Upzrnj istku rgistrci nziv dmn sti u vi nvrt d vlng rgistr i d RNIDS-. rb brtiti pnju n rkv z prdutk rgistrci
nziv .RS i . dmn, r u suprtnm nk drugi m d ih rgistru p istku dtih rkv. P istku rk rgistrci vri s dktivirnj nziv dmn, tk d drs i st n ki n upuu pstu nvidlivi n Intrntu. P istku nkndng rk d 30 dn prst rgistrci nziv dmn, t st krisnik gubi "vlsnitv" nd nzivm dmn i m bil k drugi d g rgistru.
Svti z vlsnik brndv

Nbzbdni i nftini d rgistrut n vrm dkvtn br .RS i . nziv dmn i tk ptpun ztitit sv idntitt ili brnd n srpskm intrnt prstru. Nmt d klvt s vim, r m nk drugi (knkurnci ili prprdvc dmn) d zuzm nziv dmn ki b vm k bitn! Prduhitrit n ki trguu intrnt dmnim i ftin rgistruu nziv .RS i/ili . dmn kk bi vm ih ksni skup prprdli. Nihv pstupk, pnkd, sm p sbi i ni knjiv dl, li d vs izisku nptrbn trnj vrmn i srdstv, ugrv i v krdibilitt n Intrntu. N intrnt stu www.nadjimelako.rs (dstupnm i n irilik drsi . ), bnjn zt dbr d imt sv nziv .RS i . dmn, kk d ih prviln dbrt i gd i kk d ih rgistrut.
XX
XX
ERP
Planiranje resursa preduzea

ERP (Enterprise Resource Planning) reenja predstavljaju poslovne informacione siste meko ji ob u hva ta ju sve stan dard ne po slov ne funk ci je i ima ju mo gu nost pri la go a va nja kon kret nim po tre ba mapred u ze a. To je skup ala ta za pred vi a nje, pla ni ra nje i ras po re i va nje re sur sa na ni vou pred u ze a ko ji po ve zu je kup ce i do ba vlja e u je dan la nac snab de va nja, pri me nju je do ka za ne naj bo lje prak se u do no e nju od lu ka, ko or di ni ra pro da ju, mar ke ting, ope ra ci je, lo gi sti ku, na bav ku, fi nan si je, raz voj pro iz vo da i upra vlja nje ljud skim re sur si ma, omo gu a va ju i pro duk tiv ni je, efi ka sni je i efek tiv ni je upra vlja nje po slo va njem . Re ju, ERP omo gu a va in te gra ci ju kom plet nog funk ci o ni sa nja po slov nog si ste ma po mo u je din stve nog soft ver skog re e nja.
e i na ERP si ste ma ima mo du lar nu struk tu ru, a naj e i mo du li su Fi nan si je, Pro iz vod nja, Ljud ski re sur si, Pro jek ti, Na bav ka, CRM, Bu si ness In tel li gence... Po sto je ERP si ste mi za ma la, sred nja i ve li ka pred u ze a.
ih re e nja ko ja uspe no mo gu da se no se sa svet skom kla som i zah te va nom iz vr sno u.
sle nih, pa e sto na i la zi na nji hov ot por.
Im ple men ta ci ja
Im ple men ta ci ja ERP si ste ma je kom p lek s an pro c es ko j i zah t e va vre me i stru nost, a pod ra zu me va uskla i va nje stra te gi je i pro ce sa u pred u ze u sa ERP si ste mom. Pre uvo e nja ERP-a po treb no je sre di ti unu tra nju struk tu ru, od no sno po slov ne pro ce se i ak tiv no sti u pred u ze u, su vi no eli mi ni sa ti a po treb no una pre di ti, ka ko ERP ne bi do neo "auto ma ti za ci ju ha o sa" ume sto da do ne se una pre e nje po slov nih pro ce sa. Uvo e nje ERP-a, osim re in e nje rin ga po sto je ih po slov nih pro ce sa, do no si i pro me nu kor po ra tiv ne kul tu re, a pod ra zu me va i tre ning za po
Ce na
In ve sti ra nje u ERP si ste me vi e stru ko se is pla ti kroz br i pla sman pro iz vo da i uslu ga, una pre e nje pro ce sa od lu i va nja i ostva re ne ute de, ali je nji ho va ce na ini ci jal no, kao i ka sni je tro ko vi odr a va nja, ne to to ko ri sni ci naj e e vi de kao te ko sa vla di vu pre pre ku. Iz la ze i im u su sret, ne ki od po nu a a ovog soft ve ra ume sto ku po vi ne ERP-a u po sled nje vre me nu de nje go vo iz najm lji va nje kao uslu ge (Soft wa re as a Ser vi ce). Ta da ERP ni je in sta li ran u kom pa ni ji, ve je u "obla ku" i nje go vim funk ci o nal no sti ma se pri stu pa pre ko In ter ne ta. Ko ri ste i ta ko "bla go de ti clo u da" ko ri sni ci mo gu zna aj no da sma nje ne sa mo ka pi tal ne ve i ope ra tiv ne tro ko ve.
Naj zna aj ni ji po nu a i
Vre me nom su pro iz vo di ERP kla se po sta li to li ko mo ni da uspeh kom pa ni je po i nje di rekt no da za vi si od pra vo vre me nog od go vo ra na in for ma ci o ne zah te ve po slov nog si ste ma. Nje go va slo e nost zah te va du go traj ni raz voj uz vi sok ni vo mul ti di sci pli nar nih po slov nih i teh no lo kih zna nja i is ku sta va. Zbog br zih i ve li kih pro me na u po slo va nju po seb no je ote a na nje go va ak tu e li za ci ja, ta ko da na tr i tu ima sve ga par do ma
Organizacija i plan
Zvezdan Horvat, ASEE
Preduslovi za uspeno ko ri e nje in for ma ci o nih teh no lo gi ja
Ovih da na sam go vo rio na in for ma ti koj kon fe ren ci ji na za da tu te mu o neo p hod no sti do brog or ga ni zo va nja pre uvo e nja ERP-a (En ter pri se Re so ur ce Plan ning), ili ka ko bi se re klo pro gra ma. Sa ma te ma je bi la ja sna; ve go di na ma je sa ko le ga ma pro po ve dam i sa ve tu jem, po go to vo u pred u zet ni kim or ga ni za ci ja ma. Za vr io sam sa po u kom iz far ma ci je sve je otrov, pi ta nje je do ze. To jest i ERP mo e da bu de otrov ako ga ne uvo di mo pa lji vo...
re iz ve snog bro ja go di na, jed na kom pa ni ja iz Ma ar ske ko ja se ba vi uvo e njem SAP-a e le la je da po sta ne pred stav nik Adi e so vog in sti tu ta za Ma ar sku. Na a lost aran man se ni je de sio, ali sam bio uklju en u raz go vo re i bi lo mi je ve o ma in te re sant no ka ko je do ce le pri e uop te do lo. Na i me, oni su utvr di li je dan ve li ki pro blem pri uvo e nju ovih kom plek snih pro gra ma ko ji po dr a va ju po slo va nje, a to je ako ih uve de na lo u or ga ni za ci o nu struk tu ru po sle ima ve li ke pro ble me. Za to su tra i li zna nja ka ko da to ura de.
Ko tu ko ga dr i?
uo sam i mno ge kli jen te ko ji se
i ko ga - ERP nas ili mi ERP? Da kle, flek si bil nost i mo gu nost pro me ne je kri ti na za vo e nje po sla, a ure e nje si ste ma je kri ti no za pri me nu in for ma ci o nih si ste ma. Isti na ni je ni ti cr na ni ti be la. Neo p hod no je da sre di mo si stem, ali i da mo e mo da ga me nja mo, jer bi ina e po sta li ro bo vi na eg in for ma ci o nog si ste ma. Ka da kom pa ni ja od re di svo je du go ro ne ci lje ve, na in da se oni ostva re je da bu du po dr a ni or ga ni za ci o nom struk tu rom. Ako ni ko struk tur no ne do bi je cilj, on ne e bi ti ostva ren. Na pri mer, ako e li mo da kre ne mo u osva ja nje tr i ta Ru mu ni je, ne ko mo ra or ga ni zo va no ti me da se ba vi. Ako to ga ne ma, ni ta se ne e de si ti. Ali ta ko e, ako sle de e go di ne me nja mo stra te gi ju, pa sa mim
ima ju upra vo ta kva oe ki va nja sa mo da do bi ju sve mo gu i in for ma ci o ni si stem ko ji e da sre di sve ume sto njih. I ako mo e da pra vi la ko ja se uve du ne va e za njih. Opet po u ve noj Pa i e voj: "Za ko ni su za pro tiv ni ke."
Da se iz beg ne no na mo ra
Ure e nje or ga ni za ci je je pred u slov za uspe no uvo e nje bi lo kog in for ma ci o nog si ste ma, a neo p hod no nam je da se ba vi mo i re zul ta ti ma i in for ma ci ja ma i unu tar kom pa ni je. Na pri mer po pro fit nim cen tri ma, a ne sa mo onim de lom ko ji dr a va oe ku je od nas. Pod ure e njem pod ra zu me vam po sta vlja nje or ga ni za ci o ne struk tu re, de fi ni sa nje nad le
po sle a le da je pro me na or ga ni za ci o ne struk tu re u ova kvim ERP-ovi ma ve o ma pro ble ma ti na. I ta ko do la zi mo do one pri e ka da o vek vo di kra vu na po vo dac, a kom i ja ga pi ta ko je tu ga zda. "Ja, na rav no", ka e o vek. "Do i da vi di ne to", po zva ga kom i ja. "Ne mo gu, po be i e mi kra va", od go va ra o vek. "Pa do bro, ko on da dr i ko ga?", pi ta kom i ja. Isto je i u ovom slu a ju. Ko dr
ti me i struk tu ru, to mo ra da bu de po dr a no i in for ma ci ja ma. Po red to ga po sto ji i i tav niz po zna tih pro ble ma u or ga ni za ci o nim struk tu ra ma ko ji mo ra ju pr vo da bu du re e ni da bi i in for ma ci o ni si stem funk ci o ni sao ka ko tre ba. To je ve po kla si nom prin ci pu sme e unu tra sme e na po lju. Ni su in for ma ci o ni si ste mi a rob ne pi lu le! A ve o ma e sto vla sni ci br zo ra stu ih kom pa ni ja
no sti, ovla e nja i po sta vlja nje pro ce sa. Ako to ne po sto ji u ra zum noj me ri uvo e nje in for ma ci o nog si ste ma po sta e no na mo ra. To je bio i raz log za to je kom pa ni je iz Ma ar ske e le la da ovla da i kom pa ti bil nim zna nji ma da bi re i la pro blem or ga ni za ci je. Ina e e mo uvo e nje sve sti na ra u no vod stvo tj. na gle da nje u pro lost, i mo da jo ko ju ope ra tiv nu funk ci ju, tj. gle da nje u sa da
njost, ali gle da nje u bu du nost e nam u pot pu no sti pro ma i.
Planiranje i(li) izvetavanje

Vr lo ma lo or ga ni za ci ja sti e da pro gram ski po dr a no gle da u bu du nost, ili po jed no sta vlje no re e no da pla ni ra. Za to je to ta ko te ko? Pre mno go go di na ba vio sam se ovom ob la u ko ju da nas na zi va ju ERP. Pre vo de i do slov no ERP do la zi mo do su ti ne - pred u ze e tre ba po mo u nje ga da pla ni ra re sur se. Ve sa mo ime ve o ma obe a va. Spo mi nje se tu i BPM (Bu si ness Pro cess Ma na ge ment), to je jo je dan lep na ziv ko ji uka zu je na ure e nje pro ce sa. Mi smo to ne ka da zva li in te gral nim in for ma ci o nim si ste mi ma (ma lo ma nje pre ten ci o zan na ziv, ali je mo da bio ta ni ji). Me to do lo gi ja iz grad nje in for ma ci o nih si ste ma je ta da go vo ri la da tre ba de fi ni sa ti iz ve ta je ko ji su po treb ni kli jen tu i da se na osno vu to ga kre i ra ba za po da ta ka i sve osta lo. Na gla a vam "iz ve ta ji ko ji su po treb ni kli jen tu", a ne bi lo ko ji, ni ti sve ta na sve tu mo e. Na rav no, to su bi la vre me na ka da ni je bi lo ve li ke flek si bil no sti soft ve ra i mo rao si stro go da de fi ni e ta ti tre ba. Da kle, sla e mo se da su iz ve ta ji va ni i da kli jent tre ba da ih usme ra va. Slu a ju i iz la ga nja uva e nih pro iz vo a a, ovaj de talj pra vlje nja iz ve ta ja je bio ve o ma iz ra en pa ak i ta ko da su ne ki po ja nja va li u de ta lje ka ko flek si bi lan kao kli jent mo e da bu de. Da pre tra u je sli no kao na Gu glu, pa da uklju u je ta e li, ho e li da u svoj iz ve taj uklju i tro ak rad ne sna ge, op tih tro ko va. Sve u sve mu iz u zet na flek si bil nost. I ov de mi je ne to za sme ta lo. Me na der or ga ni za ci o ne je di ni ce, na
XX
pri mer ve le pro da je, mo e da po e li da po gle da pro da ju pre ma pro iz vo di ma, pre ma kli jen ti ma, pre ma ge o gra fi ji, i to je sve u re du. Raz li i ti uvi di da ju mu bo lju mo gu nost od lu i va nja. Ali vra ti mo se na de fi ni ci ju u ko joj po sto ji re pla ni ra nje - ni ko ni je pri ao o to me ka ko svi ti si ste mi po dr a va ju pla ni ra nje, ve sa mo iz ve ta va nje. Ako ne po sto ji plan u is toj for mi kao iz ve taj ka ko mo e mo
Gle dao sam ne ke ERP-ove i vi deo da se, na pri mer, ne mo e tro ak sta vi ti na od re e nu or ga ni za ci o nu je di ni cu. To je op ci ja ko ja je za mr znu ta. Ka ko e mo da pla ni ra mo ako ne mo e mo pri ho de i ras ho de da do de li mo or ga ni za ci o nim je di ni ca ma? Ka kvo je to pla ni ra nje bez me sta tro ka? Ili je to sa mo auto ma ti za ci ja ope ra tiv nih funk ci ja, fak tu ra, skla di ta, ra u no vod stva? Na kra ju,
li da ras po de lju je op te tro ko ve i sli no. Za pra vo, iz na i na na ko ji se gle da na pri ho de i ras ho de po or ga ni za ci o nim je di ni ca ma mo e da se vi di stra te gi ja or ga ni za ci je. Na pri mer, ako je or ga ni za ci o na je di ni ca ge o graf ski de fi ni sa na, ta da su stav ke pri ho da naj ve ro vat ni je po vr sta ma kli je na ta ili po pro iz vo di ma. Po to me se pla ni ra i po to me se iz ve ta va. Ako jed na stav ka na ra ste, ona
da po re di mo? Ili ako je plan po e lji me na de ra, ka ko ga upo re di ti sa pla nom ko ji ne mo e da bu de ka ko ko ho e? Kao ka da ode te u Bel gi ju u piv ni cu i na ru i te pi vo oni vam pred lo e pe de set raz li i tih, a vi bi ste sa mo da po pi je te pi vo. To se zo ve paraliza usled preterane analize.
gde je mo dul pla ni ra nja? I, da li je to on da ERP? O svemu tome treba voditi rauna prilikom odabira ERP-a. Plan ni je ka ko ti ho e, ve ka ko je kom pa ni ja or ga ni zo va na i ka kva joj je stra te gi ja: ka ko e li da po re di or ga ni za ci o ne je di ni ce, ka ko e
se i ri i po sta je or ga ni za ci o na je di ni ca, na pri mer ko se bri ne za Ho re ca sek tor. I sa da su stav ke pro iz vo di. Na taj na in u zna ti u toj re gi ji, za tu vr stu ku pa ca, ko je pro iz vo de i ko li ko pro da jem. Da kle, ovo ni je slo bod na for ma; ovo je stav or ga ni za ci je; ova ko se kom pa ni jom upra vlja.
XX
ivotni ciklusi
Adi preduzea po
esu
Me ra u sve mu
Po sto ji re al no i dru gi pro blem ka da me na de ri uvi de da im to tre ba, pa po e le da od 0 do 100 po le te za tri se kun de. Sad ho e mo sve! i nje ni ca je da ni smo ima li ni ta, ali sa da bi smo sve. Sa da i od mah! a rob nim ta pi em. U prak si sam, i na oj na rav no, vi ao pro pa da nja uvo e nja sli nih si ste ma upra vo zbog pre ve li kih zah te
va da se ho e i ova ko i ona ko i sva ka ko. Ta da ne mo e da se obez be di in for ma ci o na po dr ka ta kvom si ste mu. I ni je pro blem u si ste mu, ve u lo gi ci raz vo ja sva ke kom pa ni je, zre lo sti za ta kve pro me ne. Za to, kao to i or ga ni za ci o ne struk tu re tre ba pla ni ra ti za ovu go di nu, pa za sle de u, i ta ko da lje, sle de i lo gi ku ko jom or ga ni za ci ja po sti e sve ve u i ve u zre lost, sli no tre ba da je i sa uvo e njem ra znih in
for ma ci o nih si ste ma. Na rav no, ne u ope ra tiv nom de lu, ve u nad grad nji za ko ju sma tram da mo ra da uklju i pla ni ra nje. Ina e ne oprav da va svo je ime. I ov de mo gu da se vra tim na po e tak. I da lje je sve otrov i pi ta nje je do ze, ali ta ko e ako se ne da je lek iz le e nja ne ma. A plan i struk tu ra su po treb ni i neo p hod ni uslo vi, ba kao i me ra iz me u flek si bil no sti i kontrolisanosti.
XX
XX
Praksa
DataLab iskustvo
Naj bo lja po tvr da kva li te ta ne kog IT re e nja je ka da ga u svom po slo va nju ko ri ste me na de ri kom panije koja ga je razvila. Zato umesto prostog opisa ERP reenja Pantheon slede iskustva direktora Da ta La ba, ko ja ne sa mo to ilu stru ju ne ke od mo gu no sti ovog po slov nog soft ve ra, ve i pod sti u dru ge na raz mi lja nje o zna a ju po slov nog iz ve ta va nja i po se do va nja stal ne kon tro le vla sti tog poslovanja.
Matt Mayfield, lan Upravnog odbora

Trenutna ekonomska kriza je mno go du a i mno go go ra ne go to je ve i na po slov nih lju di oe ki va la. Kao kom pa ni ja smo ose ti li ova kve efek te di rekt no, ali smo ima li sre e u dve stva ri: na a gra na in du stri je je imu ni ja na po slov ne ci klu se (fi nan sij ski i po slov ni ala ti su vam po treb ni da po pra vi te po sao ko ji sla bi) i ima li smo na u in ter nu kri zu pre ne ko li ko go di na i po pra vi li mno ge od na ih si ste ma pre ne go je re gi o nal na kri za uda ri la. Na i part ne ri i ko ri sni ci su mer lji vo po go e ni kri zom. an se su da 1% vi e na ih ak tiv nih ko ri sni ka sle de e go di ne pre sta ne sa ra dom. Sko ro svi na i part ne ri ko ji ne ma ju ja ke pro daj ne sna ge pri me u ju ne ga tiv ne pro daj ne tren do ve, to je u su prot no sti sa ume re nim ra stom pro da je ko ji vi di mo u ostat ku na eg eko si ste ma. Kod sla bi jih kon ku re na ta vi di mo po ve a nje osla nja nja na pla a nje uslu ga od stra ne nji ho vih po sto je ih ko ri sni ka.
Matt Mayfield, Member of the Board
This cur rent eco no mic cri sis has been far lon ger and wor se than I think most bu si ness pe o ple ex pec ted. We ha ve felt its ef fects di rectly, but we ha ve been for tu na te in two re spects: our in du stry is mo re bu si ness cycle im mu ne (you need fi nan cial and bu si ness tool to fix a we a ke ning bu si ness) and we had our own cri sis so me years ago and fi xed many of our systems be fo re the re gi on al cri sis hit. That said, our part ners and cu sto mers are me a su rably da ma ged by this cri sis. Our ac ti ve users are now 1% mo re li kely fail in the next year. Ne arly all of our part ners that do not ha ve strong sa les ex per ti se are se e ing ne ga ti ve sa les trends in con trast to the mo dest sa les growth in the rest of our ecosystem. In our we a ker com pe ti tors, we see in cre a sed re li an ce on paid ser vi ces from a shrin king ba se of le gacy cu sto mers.
Praxis
Da ta Lab Experience
The best confirmation of the quality of an IT solution is when it is used in business by managers of the company that developed it. So instead of a simple description of ERP solutions Pantheon following experience of datalab directors, which not only illustrate some of the capabilities of the business software, but also to encourage others to think about the importance of having business intelligence and constant control of their own business.
Ipak, vi di mo i uspe ne pri e - stva ra nje ne kih od njih smo in di rekt no po mo gli pu tem na e teh no lo gi je. Za one ko ji su sprem ni da se bo re i me nja ju stva ri u svo joj kom pa ni ji u na stav ku smo sa ku pi li na a is ku stva iz sva ke ze mlje u ko joj po slu je mo u ve zi sa re al nim krat ko ro nim re e nji ma ko je oni pro na la ze ra de i u vre me kri ze. Ma lo, ako ih i ima, ovih re e nja su no va. Nji ho va vred nost je u i nje ni ci da e sa da bi ti jo uspe ni ji. Klju ne te me u svim ovim tek sto vi ma: - Ne do sta tak pro fi ta i ni kom pa ni ju sla bom, ali ne do sta tak nov a nog to ka tj. ne li kvid nost ubi ja kom pa ni je. To zna i da su na pla ta, op ti mi za ci ja za li ha i uvid u iz da te ra u ne klju ni za po slo va nje. - Tra di ci on al ni iz vo ri fi nan si ra nja (kao to su ban ke i do ba vlja i) su iz u zet no opre zni. Ima nje ja sne, pra vo vre me ne i ta ne fi nan sij ske evi den ci je pod kon tro lom ni kad ni je bi lo zna aj ni je. - rt znti sv trkv: znati kd/gd mt vditi rt cn i kd/gd trb d prstnte d s brite d s fkusirte n prfitbilnost. - Uni fi ci ran me nad ment ni kad pre ni je bio to li ko kri ti an. Mo ra da po sto ji sa mo jed na isti na, da bi se po sti gao je dan do go vor o re e nju. In ter na po li ti ka je uvek bi la luk suz i u do bra vre me na, sa da je simp tom umi ra nja.
But, we are al so se e ing suc cess sto ri es-- so me of the se we in di rectly help ena ble thro ugh our tec hno logy. For tho se wil ling to fight and chan ge things abo ut your com pany, the pa ra graphs that fol low are from each of our co un try ma na ging di rec ti ons re gar ding what real, short term so lu ti ons they are se e ing work du ring the cri sis. Few, if any, of the se so lu ti ons sho uld be new. The ir va lue is in the fact that they are li kely to be mo re suc cessful now. Key the mes in all of the se are: - Lack of pro fits ma kes a com pany we ak, but lack of cash-flow/li qu i dity kills com pa ni es. This me ans col lec ti ons, in ven tory op ti mi za tion, and ac co unts payable in sight are all key. - Tra di ti o nal fi nan cing so ur ces (such as banks and sup pli ers) are ex tre mely ca re ful. Ha ving cle ar, ti mely fi nan cial re cords that are in con trol has ne ver been mo re cri ti cal. - You must know your costs: know when/whe re you can fight a pri ce war and when/whe re you sho uld stop fig hting to fo cus on the pro fi ta ble. - Co he si ve ma na ge ment has ne ver been so cri ti cal. The re must be only one truth if the re is to be one agre e ment on the so lu tion. In ter nal po li tics we re al ways a lu xury in the good ti mes, now they are a symptom of the dying.
Da vid e plak, Da ta lab SI

Po s lov n a in t e l i gen ci ja je du go vre me na bi la vi e-ma nje u do me nu sku pih ili na m en s kih ver t i k al n ih re e n ja. Dok me nad ment u ve l i k im kom pa n i j a ma do bi ja so fi sti ci ra ne iz ve ta je uglav nom pre ko nji ho vih kon trol nih ode lje nja i go di njih iz ve ta ja uz za jed ni ki na por mar ke tin ga, PR-a i fi nan si ja, di rek to ri ili pred u zet ni ci u sred njim pred u ze i ma mo ra ju da ima ju istu uslu gu sa ma nje sred sta va. Za to je po tre ban ERP sa in te gri sa nom Po slov nom in te li gen ci jom ko ja je ko ri sni ki ori jen ti sa na, in tu i tiv na i bo ga ta vi zu el nim po da ci ma. Po treb ni su a blo ni za go di nje iz ve ta je ba zi ra ni na pro fe si o nal nim stan dar di ma i auto mat skoj kon so li da ci ji iz ve ta ja. Ne ma mno go ERP-ova sa Po slov nom in te li gen ci jom ko ja nu di la ku i br zu po slov nu kon tro lu sa sa mo ne ko li ko kli ko va. Na i ko ri sni ci u Slo ve ni ji sa da tro e ma nje vre me na i re sur sa za do bi ja nje pre ci znih po da ta ka ka ko bi na vre me do ne li pra vu od lu ku. U sta nju su da pri pre me pro fe si o nal ne go di nje iz ve ta je na vi so kom ni vou. Svi ti ala ti su po god ni za ve li ke kom pa ni je. Mi smo je di ni ERP si stem ko ji se za la e za stan dar de pro fe si o nal nog iz ve ta va nja i kon tro le i za sred nja pred uz e a. Iz mog li nog is ku stva, stvar no ne mo gu da za mi slim ka ko bih lak e pro ve ra vao me se ne bi lan se uspe ha na ni vou kom pa ni je ili na ni vou pro fit nog cen tra. To je jed no sta van na in da se upo re de re zul ta ti sa bro je vi ma pret hod ne go di ne i isto vre me no sa pla nom. To se mo e ura di ti sa mo jed nim kli kom. Dru ga (iz me u osta lih) funk ci ja je ste auto mat ska ne delj na fi nan sij ska si tu a ci ja ko ju do bi jam na mail sva kog pet ka. Ja znam za sva ku ne de lju gde sto ji mo sa pla a njem sa svim na im kup ci ma i do ba vlja i ma.
Bu si ness in tel li gen ce has long been mo re or less a do main of ex pen si ve or se pa ra te ver ti cal so lu ti ons. Whi le top ma na ge ment in lar ge com pa ni es gets sop hi sti ca ted re ports usu ally tro ugh the ir con trol ling de part ments and an nual re port with a jo int ef fort of mar ke ting, PR and fi nan ce de part ments the ma na ging di rec tors or en tre pre ne urs in mid dles si zed com pa ni es need the sa me ser vi ce with less re so ur ces. That's why ERP with in te gra ted Bu si ness In tel li gen ce is ne e ded that is user fri endly, in tu i ti ve and rich with vi sual da ta pre sen ta ti ons. It ne eds tem pla tes for an nual re ports ba sed on pro fes si o nal stan dards and auto ma tic con so li da tion of re ports. The re are not many ERP's that in clu de the Bu si ness in tel li gen ce that of fer easy and qu ick bu si ness con trol ling with a few clicks. Our cu sto mers in Slo ve nia now spent less ti me and re so ur ces to get mo re pre ci se and de ep know led ge out of the ir da ta to ma ke on ti me pro per de ci si ons. They are able to pre pa re pro fes si o nal an nual re ports on a high le vel. All thou our to ols are su i ted to lar ge com pa ni es we are the only ERP de ve lo per who is laying down the cul tu re and the stan dard of pro fes si o nal re por ting and con trol ling in the mid dle si zed com pa ni es too. From my per so nal ex pe ri en ce I can't re ally ima gi ne how I wo uld be mo re com for ta ble to check the month ly pro fit and loss sta te ment eit her on com pany le vel or pro fit cen tre le vel. It is the sim ple way the com pa re the re sults with pre vi o us years num bers and at the sa me ti me with a plan. It can be do ne with one click. The se cond (among ot hers) fi ne fe a tu re is auto ma tic we ekly fi nan ce si tu a tion that I am re ce i ving on my email every Fri day. I know every we ek whe re we are stan ding with payments with all our buyers and ven dors.
XX
Ti ho mir Stri e vi, Da ta lab HR

Mi slim da je pr vi za da tak ERP si ste ma da op ti mi zu je po slov ne pro ce se, a za tim kre ir a uslo ve za or ga ni zo va nje pra e nja i pla ni ra nja. ERP uspe no od go va ra naj ve im iza zo vi ma, po seb no u si ste mi ma sa vi e ste pe nim fa za ma pro iz vod nje. U ta kvim si ste mi ma pla ni ra nje za li ha i pro iz vod nje je iz u zet no slo e no i po treb no je da se pra ti vre me ko je je po treb no za na bav ku si ro vi na, ob ra du po je di nih fa za pro iz vod nje i ras po lo i vost ka pa ci te ta. ERP funk ci o nal nost omo gu a va upra vlja nje pla ni ra nog vre me na za is pu nje nje na lo ga i na ta kav na in po jed no sta vlju je upra vlja nje pro iz vod nje i za li ha. Do bro vre men ski tem pi ra na ku po vi na i odr a va nje op ti mal ne za li he do vo de do sma nje nja tro ko va i oslo ba a nja re sur sa kom pa ni je, ko ji bi se ina e ve za li za za li he. Uspe no upra vlja nje za li ha ma ima po zi ti van efe kat na li kvid nost i sol vent nost pred u ze a. I think that the first task of ERP system is to op ti mi ze bu si ness pro ces ses and then cre a tes con di ti ons for the or ga ni za tion of a mo ni to ring and plan ning. ERP suc cessfully re sponds to ma jor chal len ges, espe ci ally in systems with mul ti-sta ge pro duc tion pha ses. In such systems, the plan ning of sup pli es and pro duc tion is ex tre mely com plex and it's ne ces sary to ke ep track of the ti me ne ces sary to ob tain the raw ma te ri als, pro ces sing ti me of cer tain pro duc tion sta ges and the ava i la bi lity of ca pa city. ERP fun cti on a lity al lows ma na ging of plan ned ti me re qu ir ed for or der ful fil lment, in that way sim plifying the ma na ge ment of pro duc tion and sup pli es. Well-ti med pur cha se of sup pli es and ma in ta i ning op ti mal stocks, le ads to cut down of com pany costs and re le a se the re so ur ces, which wo uld be ot her wi se bo und to the stocks. Suc cessful ma na ge ment of in ven tory tur no ver ha ve a po si ti ve ef fect on li qu i dity and sol vency of the com pany.
Ne dim Pa i, Da ta lab BA
U da na nje i bi lo ko je vre me efek ti pri me ne ERP-a su raz li i ti u za vi sno sti da li se ra di o ma lom, sred njem ili ve li kom pred u ze u. Kon kret no za sred n ja pred u z e a pr vi po zi tiv ni efek ti pri me ne ERP-a do la ze u pe ri o du od 1 do 3 me se ca, za vi sno od pri pre me pro jek ta. Is ku stvo po ka zu je da je va no ima ti pro jekt plan ka ko bi se mo gla pra ti ti di na mi ka im ple men ta ci je i pra vo vre me no pre po zna va ti even tu al na kri zna pod ru ja. Ka da se na pra vi stan dar di za ci ja uno sa po da ta ka, usa gla si ob ra da po da ta ka i re por ting po svim ni vo i ma u or ga ni za ci ji i rad nim me sti ma ta da se za pri me nu ERP-a otva ra ju ne slu e ne mo gu no sti.
In to days and any ot her ti mes, dif fe rent ef fects ap pli ca tion of the ERP, are de pen ding on whet her the re are small, me di um or lar ge com pa ni es. Spe ci fi cally for midsi ze com pa ni es, first po si ti ve ef fects of the ERP co me in pe riod of 1-3 months, de pen ding on the pro ject pre pa ra tion. Ex pe ri en ce shows that it is im por tant to ha ve a pro ject plan to be able to mo ni tor the dyna mics of im ple men ta tion and re cog ni ze po ten tial cri sis are as. When you cre a te a stan dar di za tion of da ta en try, da ta pro ces sing and har mo ni ze re por ting ac ross all le vels in the or ga ni za tion and work pla ces, then for the ap pli ca tion of the ERP are ope ning up en dless pos si bi li ti es.
XX
sva kog pred u ze a. Br zi na ko jom se in for ma ci je iz ta kvih ala ta do bi ja ju, kao i kva li tet ta kvih in for ma ci ja, osnov su za da na nje po slo va nje i op ti mal nu upo tre bu svih re sur sa. e ga je ne ka da bi lo u iz o bi lju da nas je ne sta i ca. Ne ke od klju nih stva ri ko je su br zo vi dlji ve je ste mo me nat ce lo vi to sti re e nja: to zna i da je zna aj je din stve nog i ce lo vi tog re e nja po stao klju za op ti mi za ci ju. Ne ka da smo mo gli da po je di ne slu be dr i mo po stra ni kao ne bit ne, da nas u vre me nu op ti mi za ci je tro ko va i iz u zet nih na po ra za po di za nje pro duk tiv no sti i efi ka sno sti neo p ho dan je alat ko ji e po ka za ti uska gr la kao i ge ne ra to re "ot pa da" u kom pa ni ji. Ima ti ne pro duk tiv na ode lje nja u fir mi je da nas luk suz, i alat ko ji da je 360 Over vi ew na po slo va nje fir me i te ka ko po ma e ot kla nja nju ovih ne do sta ta ka. Ako bih to upo re dio sa atle ti kom: da nas tr a nje is pod 8 se kun di pod ra zu me va i mno go pre po na na pu tu. Ni sam si gu ran ka ko bi se Usain Bolt sna ao na ta kvoj sta zi. Ono to vi di mo u po sled njih ne ko li ko go di ne kod na ih ko ri sni ka je ste va nost po ve zi va nje re zul ta ta sa na pla tom. Ne ta ko dav no pro daj na ode lje nja su ima la jed no sta van za da tak - da po stig nu re zul tat ne ve za no za na pla tu. U vre me ke pro ble ma li kvid nost je pri o ri tet i kom pa ni je se za i sta tru de da "po gu ra ju" pro dav ce u na pla tu po tra i va nja. Za to je jed na od naj e e ko ri e nih funk ci ja Na pla ta po tra i va nja. Za me ne li no otvo re nost Pant he o na je klju ni fak tor la ko e upo tre be. Po to sam in e njer u sr cu, za i sta vo lim da sa gle dam fir mu iz raz li i tih uglo va, a otvo re nost Pant he on a mi upra vo ovo i omo gu a va: ge ne ri sa nje na men skih/cu stom iz ve ta ja i ad hoc kal ku la ci ja na dnev nom ni vou. To mi omo gu a va pra vlje nje krat ko ro nih i du go ro nih od lu ka na ba zi spe ci fi nih iz ve ta ja skro je nih za dnev no ope ra tiv no po slo va nje DL.SR.
for every com pany. Speed of get ting in for ma tion that you need and qu a li ti es of such in for ma tion are ba sis for bu si ness ef fec ti vely and op ti mum usa ge of re so ur ces. What used to be plenty now it is scar se. So me of the key advan ta ges which are sig ni fi cant and can be seen on first sight are in te gra ted so lu tion which em po wers com pa ni es to op ti mi ze re so ur ces. In the past you co uld ha ve un pro duc ti ve and inef fi ci ent de part ment in the com pany, but now in ti mes of cost ef fi ci ency and tre men do us ef forts to ra i se pro duc ti vity in te gra ted so lu tion is ne e ded which will show bot tle necks and ti me wa sting ge ne ra tors. To hold such de part ment in a com pany to day is pu re lu xury and to ols which pro vi des 360 Over vi ew on Bu si ness cer ta inly helps eli mi na ting the se de fi ci en ci es. If it was com pa ra ble with at hle tes: ima gi ne Usain Bolt run ning 100 m hur dles un der 8 se conds. Not easy for su re. What we are se e ing in last co u ple of years is im por tan ce of con nec ting re sult with mo ney col lec tion. Not so long ago sa les de part ments goal was hit ting the tar get re gar dless of mo ney col lec ted. In ti mes of cash pro blems, li qu i dity is pri o rity so com pa ni es are re ally trying to push sa le smen in mo ney col lec ti ons. That is why one of most used fe a tu re is Debt Col lec tion. For me per so nally open ness of PA is the key fac tor for ease of use. Sin ce I am en gi ne er at my he art I re ally li ke lo o king the com pany from va ri o us an gles, and open struc tu re of PA al lows me exactly what I need to ge ne ra te cu stom re ports and dif fe rent ad hoc cal cu la ti ons in or der to ke ep DL.SR up and run ning on daily ba sis. This al lows me to ma ke short and long term de ci si ons ba sed on spe ci fic re ports ta i lo red for daily bu si ness ope ra ti ons DL.SR.
Dan ko Ob ra do vi, Datalab MN

Skra ti ti top i ni em me nad men tu vre me za ana li zu po da ta ka mo gu e je kroz Bu si ness in tel li gen ce. Br zi pre gle di, mo gu nost kom bi no va nja raz li i tih pa ra me ta ra, do bi ja nje ta be lar nih i gra fi kih pri ka za po slo va nja, da nas
Shor ten the top and lo wer ma na ge ment to da ta analysis is
XX
U ova ko ne iz ve snom okru e nju ERP nam mo e bi ti naj va ni ji alat da se su o i mo sa broj ka ma, do ne se mo od lu ke, raz vi je mo i u kraj njem slu a ju odr i mo po slo va nje na po vr i ni. No va ge ne ra ci ja me na de ra je sve sna da je od lu ka o iz bo ru ERP-a pri li ka za do bar re in e nje ring i ostva re nje unu tra njih or ga ni za cij skih ci lje va kao to su po di za nje pro duk tiv no sti, bo lja kon tro la, pla ni ra nje, auto ma ti za ci ja pro ce sa, pra e nje efek tiv no sti ra da... Ka ko me ni ERP Pant heon po ma e kod vo e nja po slo va nja Da ta lab BH? Pre de fi ni sao sam iz ve ta je ko ji su mi po treb ni na dnev nom ni vou, ne delj nom i me se nom. Ti iz ve ta ji mi do la ze na e-mail. Na ba zi iz ve ta ja ka kav je iz ve taj plan/re a li za ci ja za od jel pro da je mi ka e da je up gra de na 70 % pla ni ra nog. Re ci mo da imam jo pet da na do kra ja me se ca i pi tam od go vor nog: "Ka ko? Po a lji mi kon kret ne le ad o ve na ko ji ma ra di i ka kvu ak ci ju mo e mo da na pra vi mo da se to 100 % re al i zu je." Re ci mo iz fi nan sij skog re por tin ga mi na mail ne delj no do e re port "struk tu ra otvo re nih po tra i va nja 30, 60, 90 da na", i na kon pre gle da mo gu da dam na log u fi nan si ja ma: "Za sva po tra i va nja pre ko 30 da na do spe lo sti te le fon ski kon tak ti ra ti du ni ke, pre ko 60 da na pi sme na opo me na, pre ko 90 da na zad nja opo me na pred tu bu." To mi je ne kad bio po sao od par sa ti i 10 ite ra ci ja sa fi nan si ja ma, a sa da mi je to po sao od 5 mi nu ta ko ji mo gu da oba vim sa bi lo ko jeg me sta.
In this un cer tain en vi ron ment ERP co uld be our most im por tant tool to deal with num bers, ma king de ci si ons, de ve lo ping and in ex tre me ca ses, ma in tain bu si ness at the sur fa ce. A new ge ne ra tion of ma na gers is awa re that is the de ci sion on the se lec tion of ERP , good op por tu nity for re-en gi ne er ing and im ple men ta tion of in ter nal or ga ni za ti o nal go als such as ra i sing pro duc ti vity, bet ter con trol, plan ning, pro cess auto ma tion, mo ni to ring the ef fec ti ve ness of work How Pant heon ERP helps me in bu si ness ma na ge ment of Da ta lab BH? I re de fi ned the re ports that I need on a dai ly ba sis, we ekly re ports and monthly. The se re ports ha ve been co ming in my mail. On the ba sis of re ports such as the re port plan / re a li za tion for the sa les de part ment, tells me that up gra des sa les is on 70% of the plan ned "Let's say I ha ve 5 mo re days to the end of the month and I ask the re spon si ble per son: How? Send me con cre te le ads on which you work and what kind of ac tion we can do to re a li ze it 100% For exam ple, from fi nan cial re por ting I am re ce i ving a we ek re port Struc tu re of open cla ims 30,60,90 days" af ter the re vi ew I can gi ve an or der to fi nan ce "For all re ce i va bles over 30 days ma tu rity te lep ho ne con tact deb tors over 60 days writ ten no ti ce, 90 days last war ning be fo re law ac tion " That used to be a job for a few ho urs and 10 ite ra ti ons with fi nan ces, and now it is a job of 5 mi nu tes, which can be do ne from any pla ce.
Mi o drag Ra ni sa vlje vi, Da ta lab SR
Du go vre me na su pro fe si o nal ni po slov ni ala ti bi li po sma tra ni kao sku pi, vre men ski zah tev ni, kao te ki za usva ja nje i im ple men ta ci ju, no na mo ra. To je obi no zna i lo da ka da po me ne te ta kve ala te me na de ri ma i vla sni ci ma pred u ze a oni ustuk nu je dan ko rak una zad i po nu da vas po sma tra ju kao "pre va ran ta pro dav ca ma gle" Ipak, u vre me nu pre pu nom iza zo va, va nost kva li tet nih po slov nih ala ta i in for ma ci ja ko je se iz ta kvih ala ta mo gu do bi ti is pli va va ju na po vr i nu i po sta ju jed no od klju nih sred sta va za rad
For qu i te so me ti mes pro fes si o nal bu si ness to ols we re lo o ked as ex pen si ve, ti me con su ming, hard to adopt and im ple ment night ma re. That usu ally me ant that when you men tion such to ols to ma na gers and bu si ness ow ners they to ok a step back and lo ok you li ke you are try ing to che at on them. Ho we ver, in ti me li ke this im por tan ce of good af for da ble qu a lity bu si ness to ols and in for ma tion gat her from such to ols be ca me one of the key as sets
XX
sva kog pred uz e a. Br zi na ko jom se in for ma ci je iz ta kvih ala ta do bi ja ju, kao i kva li tet ta kvih in for ma ci ja, osnov su za da na nje po slo va nje i op ti mal nu upo tre bu svih re sur sa. e ga je ne ka da bi lo u iz o bi lju da nas je ne sta i ca. Ne ke od klju nih stva ri ko je su br zo vi dlji ve je ste mo me nat ce lo vi to sti re e nja: to zna i da je zna aj je din stve nog i ce lo vi tog re e nja po stao klju za op ti mi za ci ju. Ne ka da smo mo gli da po je di ne slu be dr i mo po stra ni kao ne bit ne, da nas u vre me nu op ti mi za ci je tro ko va i iz u zet nih na po ra za po di za nje pro duk tiv no sti i efi ka sno sti neo ph o dan je alat ko ji e po ka za ti uska gr la kao i ge ne ra to re "ot pa da" u kom pa ni ji. Ima ti ne pro duk tiv na ode lje nja u fir mi je da nas luk suz, i alat ko ji da je 360 Over vi ew na po slo va nje fir me i te ka ko po ma e ot kla nja nju ovih ne do sta ta ka. Ako bih to upo re dio sa atle ti kom: da nas tr a nje is pod 8 se kun di pod ra zu me va i mno go pre po na na pu tu. Ni sam si gu ran ka ko bi se Usain Bolt sna ao na ta kvoj sta zi. Ono to vi di mo u po sled njih ne ko li ko go di ne kod na ih ko ri sni ka je ste va nost po ve zi va nje re zul ta ta sa na pla tom. Ne ta ko dav no pro daj na ode lje nja su ima la jed no sta van za da tak - da po stig nu re zul tat ne ve za no za na pla tu. U vre me ke pro ble ma li kvid nost je pri o ri tet i kom pa ni je se za i sta tru de da "po gu ra ju" pro dav ce u na pla tu po tra i va nja. Za to je jed na od naj e e ko ri e nih funk ci ja Na pla ta po tra i va nja. Za me ne li no otvo re nost Pant he o na je klju ni fak tor la ko e upo tre be. Po to sam in e njer u sr cu, za i sta vo lim da sa gle dam fir mu iz raz li i tih uglo va, a otvo re nost Pant he o na mi upra vo ovo i omo gu a va: ge ne ri sa nje na men skih/cu stom iz ve ta ja i ad hoc kal ku la ci ja na dnev nom ni vou. To mi omo gu a va pra vlje nje krat ko ro nih i du go ro nih od lu ka na ba zi spe ci fi nih iz ve ta ja skro je nih za dnev no ope ra tiv no po slo va nje DL.SR.
for every com pany. Speed of get ting in for ma tion that you need and qu a li ti es of such in for ma tion are ba sis for bu si ness ef fec ti vely and op ti mum usa ge of re so ur ces. What used to be plenty now it is scar se. So me of the key advan ta ges which are sig ni fi cant and can be seen on first sight are in te gra ted so lu tion which em po wers com pa ni es to op ti mi ze re so ur ces. In the past you co uld ha ve un pro duc ti ve and inef fi ci ent de part ment in the com pany, but now in ti mes of cost ef fi ci ency and tre men do us ef forts to ra i se pro duc ti vity in te gra ted so lu tion is ne e ded which will show bot tle necks and ti me wa sting ge ne ra tors. To hold such de part ment in a com pany to day is pu re lu xury and to ols which pro vi des 360 Over vi ew on Bu si ness cer ta inly helps eli mi na ting the se de fi ci en ci es. If it was com pa ra ble with at hle tes: ima gi ne Usain Bolt run ning 100 m hur dles un der 8 se conds. Not easy for su re. What we are se e ing in last co u ple of years is im por tan ce of con nec ting re sult with mo ney col lec tion. Not so long ago sa les de part ments goal was hit ting the tar get re gar dless of mo ney col lec ted. In ti mes of cash pro blems, li qu i dity is pri o rity so com pa ni es are re ally trying to push sa le smen in mo ney col lec ti ons. That is why one of most used fe at u re is Debt Col lec tion. For me per so nally open ness of PA is the key fac tor for ease of use. Sin ce I am en gi ne er at my he art I re ally li ke lo o king the com pany from va ri o us an gles, and open struc tu re of PA al lows me exactly what I need to ge ne ra te cu stom re ports and dif fe rent ad hoc cal cu la ti ons in or der to ke ep DL.SR up and run ning on daily ba sis. This al lows me to ma ke short and long term de ci si ons ba sed on spe ci fic re ports ta i lo red for daily bu si ness ope ra ti ons DL.SR.
Dan ko Ob ra do vi, Da ta lab MN

Skra ti ti top i ni em me nad men tu vre me za ana li zu po da ta ka mo gu e je kroz Bu si ness in tel li gen ce. Br zi pre gle di, mo gu nost kom bi no va nja raz li i tih pa ra me ta ra, do bi ja nje ta be lar nih i gra fi kih pri ka za po slo va nja, da nas
Shor ten the top and lo wer ma na ge ment to da ta analysis is
XX
su ne za o bi la zan alat za sva kog ana li ti a ra i me na de ra. U vre me kri ze br zi na do no e nja od lu ka usko je po ve za na sa br zi nom iz ra de po treb nih iz ve ta ja, tre nut no sprem nih za od la zak u ban ku, pla ni ra nje na bav ke ili ana li zu pro da je. Sa gle da ti sva ki aspekt po slo va nja, ob li ko va ti po volj no po slov no okru e nje, bi ti u tren du sa svim no vi na ma ko je pru a mo de ran i po uz dan ERP si stem ko ji u se bi sa dr i mo du le po slov ne in te li gen ci je, da nas pred sta vlja im pe ra tiv uspe nog po slo va nja. Pant heon kao in for ma ci on i si stem okre nut me na de ri ma po ma e mi u pla ni ra nju, or ga ni za ci ji i vo e nju mog ti ma, kao i u kon tro li svih po slo va. Ana li zom ostva re nja pla na, Pant heon mi po ma e u po sti za nju za cr ta nog ci lja kroz pra vil no upra vlja nje ti mom. Uz pr vi ju tar nji aj pre gle dam otvo re ne po nu de kup ci ma, sor ti ra ne po sta tu si ma. Ovo ko ri stim kao od li an alat za br zu po de lu za da ta ka i mo gu u iz me nu dnev nih pri o ri te ta. Struk tu ra otvo re nih stav ki je ta ko e ne za o bi la zan i brz pre gled sta nja po tra i va nja sa mo gu im pla ni ra njem pri li va u te ku em pe ri o du, ko ji sa mo stal no de fi ni em u ro ku od 5 se kun di. Kra tak klik na kon trol nu ta blu "Br zi pre gled po slo va nja" ve om a br zo mi pri ka e gde se na la zi moj bi znis. Pre ne ko li ko go di na ni sam to li ko shva tao zna aj i ulo gu IS, a da nas ne mo gu ni da za mi slim da upra vljam bi zni som bez Pant he o na.
pos si ble thro ugh Bu si ness In tel li gen ce. Qu ick re vi ews, the pos si bi lity of com bi ning dif fe rent pa ra me ters, ob ta i ning ta bu lar and grap hi cal dis plays bu si ness to day are an in di spen sa ble tool for every analyst and ma na ger. In ti mes of cri sis, the speed of de ci sion-ma king is clo sely re la ted to the speed of ma king the re qu i red re ports, now ready to go to the bank, pro cu re ment plan ning and sa les analysis. Con si der every aspect of the bu si ness, to form a fa vo ra ble bu si ness en vi ron ment, will be the trend with all the pa pers that pro vi de a mo dern and re li a ble ERP system that in cor po ra tes Bu si ness In tel li gen ce mo du les, to day it is im pe ra ti ve to a suc cessful bu si ness. Pant heon, as an in for ma tion system ori en ted to ma na gers, helps me in plan ning, or ga ni zing and ma na ging my te am and con trol of all ope ra ti ons. With analysis of re al i za tion plan, PANT HEON helps me in ac hi e ving plan ned goal, thro ugh pro per ma na ge ment my te am. With the first mor ning tea, I re vi ew the open of fer to cu sto mers, sor ted by sta tus. I use this as a gre at tool for the ra pid di stri bu tion of tasks and pos si ble chan ges daily pri o ri ti es. The struc tu re of open items is al so ine vi ta ble and ra pid re vi ew of cla ims of pos si ble in flows in the cur rent plan ning pe riod, which I in de pen dently de fi ning, wit hin 5 se conds. Short click on the Con trol Pa nel "Qu ick Bu si ness re vi ew" show me very qu ickly whe re is my bu si ness. A few years ago, I did not un der stand the im por tan ce and ro le of IS, and now I can not ima gi ne run ning a bu si ness wit ho ut Pantheon.
Sa o Jo va nov ski, Da ta lab MK

Makedonska industrija se su o a va sa zah tev nim pe ri o dom. Glav ni spolj ni part ne ri za kom pa ni je ko je se ba ve pro iz vod njom su iz EU, uglav nom iz Ne ma ke i biv e Ju go sla vi je, a si tu a ci je u tim ze mlja ma kreiraju jak uticaj na do ma u pri vre du. Vldin ptrnj glvni izvr prihd z mng kmpni u psldnjih nklik
Ma ce do nian in du stry is fa cing with de man ding pe riod. Main ex ter nal part ners for do me stic com pa ni es are from EU, ma inly Ger many, and Ex-YU co un tri es and si tu at ion in tho se co un tri es cre a te strong in flu en ce on do me stic eco nomy. Go vern ment spen ding is main in co me for many com pa
XX
gdin. U tom kon tek stu, Da ta Lab Ma ke do ni ja pru a kom pa ni ja ma ala te i know-how kroz in ter ne re or ga ni za ci je, ka ko bi se po ve a lo ko ri e nje unu tra njih re sur sa. U po sled nje vre me naj po pu lar ni ji deo na eg ERP-a je ste mo dul za Na pla tu i ovaj mo dul po bolj a va li kvid nost kom pa ni ja ma. U ne ko li ko pri me ra u Ma ke do ni ji pro se ni da tum do spe a je sma njen sa 120 na 80 da na za dva me se ca. Ovaj re zul tat je pred sta vljen lo kal noj za jed ni ci na pre da va nji ma u or ga ni za ci ji CEED Ma ke do ni ja i da je pra vac mno gim kom pa ni ja ma. Dru gi va an do pri nos Da ta lab MK lo kal noj eko no mi ji je po ve zan sa pri zna njem ra u no vod stve nih funk ci ja iz Pant he o na, ka da kom pa ni je apli ci ra ju za kre di te od do ma ih ba na ka ili do na ci je ko je po dr a va EU. U oba slu a ja, ima ti kva li tet ne ra u no vod stve ne evi den ci je je zna aj na pred nost u pro ce du ra ma.
ni es in last few years. In this con text, Da ta lab MK is pro vi ding Ma ce do nian com pa ni es with to ols and know-how, thru in ter nal re or ga ni za tion to ma xi mi ze usa ge of in ter nal re so ur ces. In last pe riod, most po pu lar part of our ERP so lu tion Pant heon is Mo du le for Debt Col lec tion and this mo du le im pro ves com pany li qu i dity. In few exam ples in Ma ce do nia, ave ra ge due da te was re du ced from 120 to 80 days in 2 months. This re sult was pre sen ted to lo cal com mu nity, on lec tu res or ga ni zed by CEED Ma ce do nia, and gi ves di rec tion for many com pa ni es. Se cond im por tant con tri bu tion of Da ta lab MK to lo cal eco nomy is con nec ted with re cog ni tion of ac co un ting fi gu res from Pant heon, when com pa ni es apply for cre dits from lo cal banks or grants sup por ted by EU. In both ca ses, ha ving qu a lity ac co un ting re cords is sig ni fi cant advan ta ge in the pro ce du res.
An drej Mer telj, generalni direktor

e sto su mi po sta vlja li jed no stav no pi ta nje ka ko uspe vam da kon tro li em 8 kom pa ni ja+HQ u 8 ze ma lja sa raz li i tim za ko ni ma i pra vi li ma. Od go vor je sa svim jed no sta van - mo ra te ima ti pra vi alat za po sao. Po to mno go pu tu jem, iz jed nog gra da u dru gi, sa jed nog sa stan ka na dru gi, od do ga a ja do do ga a ja: PA kon fe ren ci je, M&A, PFC... po treb no je da bu dem in for mi san na vre me pra vom in for ma ci jom. Auto ma ti zo va ni iz ve ta ji iz ZE US-a sa KPI (klju ni po ka za te lji per for man si) se a lju dnev no i ne delj no u moj in boks. To je sko ro kao da ima ti ekran i po sma tra ti ui vo ta se de a va u sva kom kut ku na e gru pa ci je. Po de a va nje svih ovih ala ta ni je bio lak pro ces, i ni je sve bi lo u ve zi sa teh no lo gi jom ve sa pro na la e njem pra vog pu ta kroz mo re in for ma ci ja i na vi ga ci ju u ovim tur bu lent nim vre me ni ma. Sa svim ovim zna njem, is ku stvom i teh no lo gi jom gra di mo Pant heon u e lji da de li mo i di stri bu i ra mo naj bo lje prak se ko je smo ot kri li. Ue i iz sop stve nih gre a ka (naj te i na in), sa da smo efi ka sni ji, pro duk tiv ni ji i sva ka ko pro fi ta bil ni ji. A to ne bi bi lo mo gu e bez Pant he on a.
I was of ten asked a sim ple qu e sti on: how you ma na ged to over sight 8 com pa ni es + HQ in 8 co un tri es with 10 le gi sla ti ons? And the an swer is qu it e sim ple re ally: you ha ve to ha ve the right tool for the job. Sin ce I tra vel a lot, from one city to anot her, from one me et ing to anot her, from event to event: PA con fe ren ce, M&A, PFC it is a ne ces sity for me to be in for med on ti me with right in for ma tion. Auto ma ted re por ting from ZE US with KPI sent daily and we ekly in my in box. Its al most li ke ha ving dis play with li ve feed of what is hap pe ning in every cor ner of our gro up. Set ting it up wasnt easy pro cess, and it wasnt all abo ut tec hno logy, but fin ding a right path thro ugh sea of in for ma tion and na vi ga ting it in this tur bu lent ti mes. With this know led ge, ex pe ri en ce and tec hno logy we bu ild Pant heon wis hing to sha re and di stri bu te best prac ti ces that we di sco ver. Le ar ning from our own mi sta kes (har dest way) we are now mo re ef fi ci ent mo re pro duc ti ve and cer ta inly mo re pro fi ta ble. It wo uldnt be pos si ble wit ho ut Pant heon.
XX
ERP
Vla dan Pe tro vi
Naj e e gre ke pri li kom im ple men ta ci je ERP re e nja i ka ko ih iz be i

Tekst ko ji sle di je po ku aj da se u sa e tom ob li ku i na jed nom me stu pred sta ve is ku stva ste e na na mno gim pro jek ti ma pri li kom uvo e nja ERP re e nja. Gre ke, od no sno za blu de ko je e u nje mu bi ti po me nu te ni su je di ne, ali su sva ka ko naj e e. Ta ko e, ove gre ke ni su sa mo ka rak te ri sti ka ERP pro je ka ta, ve vi e ili ma nje va e za sve pro jek te uvo e nja in for ma ci on ih si ste ma. Sve uoe ne gre ke bi e krat ko opi sa ne i ob ja nje ne, na kon e ga sle de pre po ru ke ka ko ih iz be i.
Pred u ze e je sprem no za pro me ne

Ovo naj e e ni je ta no. Na po et ku sva kog pro jek ta uvo e nja ERP re e nja pred u ze e vi di sa mo cilj, ali ne vi di put i ne ma pra vu sli ku o op se gu pro jek ta. Ri zi ci na sta ju zbog po tre be uvo e nja no vih po slov nih pro ce sa u sa mo pred u ze e, jer ERP si ste mi do no se pro me ne i u or ga ni za ci ji i u ulo zi po je di nih sek to ra, a iz vo a im ple men ta ci je ne mo e sam me nja ti or ga ni za ci ju i po slov ne pro ce se na ru i o ca. Ve li i na ovog pro ble ma pro por ci o nal na je ve li i ni pre- d u ze a. Da kle, to je pred u ze e ve e i slo e ni je, slo e ni ji su i po slov ni pro ce si i nji ho ve pro me ne su kom plek sni je i ri zi ni je. Pre p o r u k a za im p le m en t a to ra je sle de a: od re di te oso bu ko ja je spon zor pro jek ta i re dov no ga oba ve ta vaj te o sta tu su pro jek ta. Pra vo vre me no ga upo zo ra vaj te na naj kri ti ni je neo p hod ne pro me ne u or ga ni za ci ji, po to spon zor pro jek ta (vla snik fir me ili di rek tor) ima mo da do no si efek ti ve od lu ke o pro me na ma i ta ko do pri ne se i kva li te tu i ro ko vi ma iz vo e nja pro jek ta. Za na ru i o ca je po ru ka jed no stav ni ja: po ve aj te pro duk tiv nost za po sle nih uz po mo do dat ne obu ke i ko lo va nja. Ta ko e te ih ob u i ti i mo ti vi sa ti da ak tiv no ue stvu ju u re a li za ci ji pro jek ta. Po red to ga, neo p hod no je po sta vlja nje pra vog pro jekt nog ti ma na obe stra ne, sa de fi ni sa nim ulo ga ma, una pred de fi ni sa nim fa za ma i re dov nim sa stan ci ma na ko ji ma e se raz re a va ti te ku i pro ble mi i vr i ti pre gled do ta da za vr e nih ope ra ci ja.
Uvo e nje ERP-a je pro je kat IT sek to ra

Da, pro je kat iz bo ra i im ple men ta ci je ERP re e nja se u ve li kom de lu iz vo di u IT sek to ru, ali ka ko po slov no re e nje po ve zu je pro ce se unu tar fir me uvo e nje ERP-a pre sve ga je po slov ni pro je kat. I ono to je naj va ni je, u im ple men ta ci ju mo ra ju bi ti rav
no prav no uklju e ni i "obi ni" ko ri sni ci i ru ko vod stvo pred u ze a. Jed na od e stih gre a ka je po sta vlja nje e fa IT sek to ra za vo u pro jek ta. Nje go vo pri su stvo je ste neo p hod no, ali je ta ko e neo p hod no da se za vo u pro jek ta od re di ne ko iz upra vlja ke struk tu re po slov nog de la, dok se ef IT-ja mo e od re di ti za nje go vog po mo ni ka. Jo jed na od gre a ka je fo ku si ra
nje pri li kom iz bo ra re e nja na iz bor sa mog pro gra ma, dok se ma nje pa nje po kla nja iz bo ru iz vo a a. Ta ko e, IT je e sto sklon da ve i zna aj da teh ni kim a ne po slov nim ka rak te ri sti ka ma re e nja, to je po gre no, pa sva ka ko istu pa nju tre ba po sve ti ti iz bo ru i sa mog re e nja i iz vo a a im ple men ta ci je.
Part ne ri u pro jek tu (na ru i lac i iz vo a) su rav no prav ni

To je jed no stav no ne ta no. Ve le ti mi an pre gled ka rak te ri sti ka iz vo a a i na ru i o ca po po je di nim obla sti ma uka zu je da to ni je ta no. Po i mo od ras po lo i vo sti vre me na za rad na pro jek tu. Za iz vo a a rad na pro jek tu im ple men ta ci je ERP-a je je di no za du e nje. To je nje go vo po slov no pod ru je i on za nje ga ima sve ras po lo i ve re sur se. Na ru i lac mo ra te melj no da pla ni ra svo je vre me, jer po red ra da na pro jek tu mo ra da is pu nja va i svo je osnov ne, sva ko dnev ne du no sti i oba ve ze. Iako mo da ne iz gle da ta ko na pr vi po gled, ne po zna va nje spe ci fi nih po slov nih pro ce sa na ru i o ca i ras te re e nost ko ja iz to ga pro iz i la zi pred sta vlja ju pred nost a ne sla bost iz vo a a im ple men ta ci je. Pred nost se sa sto ji i u to me to on do bro po zna je stan dard ne pro ce se re e nja ko je im ple men ti ra, a spo so ban je da vr lo br zo upo zna je i klju ne ka rak te ri sti ke spe ci fi nih pro ce sa u pred u ze u. S dru ge stra ne, na ru i lac do bro po zna je svo je pro ce se, ali e sto ne zna za to su oni ta kvi i da li ih je po treb no me nja ti. Ta ko e, po slov ni pro ce si se e sto ob li ku ju na osno vu ka rak te ri sti ka, od no sno ogra ni e nja sta
rog pro gram skog si ste ma, to mo e pred sta vlja ti pre pre ku im ple men ta ci ji no vog, i tre ba se to pre pre va zi i u sa rad nji na ru i o ca i iz vo a a. Na osno vu pret hod nih is ku sta va iz vo a sa ve tu je i pred la e na o ko ve li ke i ko re ni te pro me ne u po slo va nju, jer na osno vu sni mlje nog i pro jek to va nog sta nja on ima ja snu sli ku no ve or ga ni za ci je ko ja se osla nja na ERP. Na ru i lac se, pak, pri li kom de fi ni sa nja no ve or ga ni za ci je, osla nja na ose a je i e lje ko ji ne mo ra ju nu no bi ti i ta ni, ali ima va nu ulo gu i ve u kom pe ten ci ju u po zna va nju uskih po slov nih pod ru ja i pro ce sa. Is ku stvo vo e nja pro je ka ta je ne to to je svoj stve no iz vo a u im ple men ta ci je ERP si ste ma, iz me u osta log za to to je pre ma naj kva li tet ni jim is ku stvi ma or ga ni zo va no i nje go vo ce lo kup no pred u ze e. Za to on br e do no si kva li tet ne od lu ke. Ve li ku pre pre ku u pro ce su im ple men ta ci je mo e da pred sta vlja ot por po sto je e or ga ni za ci je za po sle nih i me nad men ta ko ji te ko pri hva ta ju no vi na in ra da i tre ba im vi e vre me na za do no e nje od lu ka i pri hva ta nje no vog. Iz sve ga na ve de nog i vi e je ne go ja sno da na ru i lac i iz vo a ni su u rav no prav noj po zi ci ji. Raz li ke po sto je i obe stra ne mo ra ju da ih bu du sve sne, jer se one jed no stav no ne mo gu pro me ni ti. Ali, mo e se ra di ti na nji ho vom ubla a va nju i pre va zi la e nju. Pre po ru ka za obe stra ne je da to kom pro jek ta odr a va ju in ten ziv nu i otvo re nu ko mu ni ka ci ju o svim pro ble mi ma. Pro ble mi se ne sme ju za ne ma ri va ti, ni po da ta va ti ili "gu ra ti pod te pih", ve se mo ra ju to pre de fi ni sa ti i za jed ni ki re a va ti. Ta ko e, kva li tet po stig nu te ko mu ni ka ci je je ve o ma va an. Od nje ga e sto za
XX
vi si sud bi na i ta vog pro jek ta.
Pot pis ugo vo ra zna i vr stu ve zu ("ven a nje") sa iz vo a em

U te o ri ji i prak si ovo je e sto ta no. Tre ba se se ti ti da su pre de set go di na na tr i tu bi la do stup na sa mo do ma a re e nja, i da se ku po vi nom ta kvog re e nja na ru i lac ne ras ki di vo ve zi vao za nje go vog pro iz vo a a ko ji je je di ni bio u sta nju da ga pu sti u funk ci ju. Da nas je pa le ta stan dard nih ERP re e nja ve a, pa za uvo e nje re e nja ovog ti pa uvek po sto ji vi e iz vo a a ko ji su pot pu no kva li fi ko va ni za im ple men ta ci ju. Pre po ru ka na ru i o ci ma je da pr vo iza be ru re e nje, i to to stan dard ni
je, a da na kon to ga iza be ru iz vo a a, gde e da va ti pred nost re e nji ma ko je nu di vi e iz vo a a.
Tro ak pro jek ta ne uklju u je tro ko ve in ter nih re sur sa

U po nu di za im ple men ta ci ju po slov nog re e nja ta no su de fi ni sa ni tro ko vi soft ver skih li cen ci za sa mo re e nje i uslu ga iz vo a a, ali na ru i lac e sto ne uzi ma u ob zir vla sti te tro ko ve, ko ji ni su ni ma lo za ne mar lji vi. Na ve di mo sa mo ne ke: pri pre ma i far ni ka, in ter ni sa stan ci za uskla i va nje i do no e nje od lu ka, obu ka za po sle nih, ome ta nje po sto je ih sva ko dnev nih ak tiv no sti (i sa mim ti me sma nje na pro duk tiv nost).
Is ku stvo go vo ri da su in ter ni tro ko vi obi no ekvi va lent ni tro ko vi ma iz vo e nja, a da tro ak vla sti tih re sur sa ide od 50% pa ak do 150 % tro ko va iz vo e nja. Na rav no, ovaj pro ce nat je u skla du sa ve li i nom pro jek ta, i kod ma njih pro je ka ta ima ni e vred no sti. Za to je neo p hod no da na ru i lac pri pre mi jed no stav nu kal ku la ci ju vla sti tih tro ko va pro jek ta, a naj pre da pri pre mi ta be lu za ob ra un tro ko va in ter nih re sur sa, za ne ma ru ju i sve ma te ri jal ne tro ko ve (iz u zev onih ko ji su oi gled ni). Ta ko e je po treb no da se raz de le za po sle ni (ko ji ue stvu ju na pro jek tu) u tri ka te go ri je, pre ma kri te ri ju mu vla sti te ce ne sa ta, ko ja je do bi je na na osno vu vla sti te ce ne za po sle nih (u ko ju ne ulazi
XX
sa mo bru to pla ta, ve i svi po ve za ni tro ko vi). Iz vo a e sva ka ko pri pre mi ti oce nu po tro nje in ter nih re sur sa na pro jek tu, ali je po treb no da je na ru i lac do pu ni i na pra vi to re al ni jom.
XX
Ana li zu po slov nih pro ce sa tre ba da iz vo de za po sle ni na stra ni na ru i o ca

Pr va fa za pro jek ta uvo e nja ERP
re e nja je ana li za. Njen re zul tat je do ku ment ko ji se e sto zo ve i DFZ (do ku ment fi nal nih zah te va), i ko ji je sa mo u ma njem de lu sni mak po sto je eg sta nja (oko 30 %), dok su va ni ji i ve i deo pred lo zi re e nja no ve
or ga ni za ci je i no vih po slov nih pro ce sa (oko 70 %). Sa mo stal nu ana li zu sop stve nih po slov nih pro ce sa mo gu pra ti ti ra zni pro ble mi i pro pu sti. Naj e i je taj da ana li za ni je iz ve de na po pro
XX
Kva li tet po da ta ka u po sto je em si ste mu je do volj no do bar

Ak tiv no sti pri li kom pre no sa po da ta ka iz sta rog u no vi in for ma ci o ni si stem mo gu se po de li ti na teh ni ki pre nos i sa dr aj nu pri pre mu. Sam pro ces teh ni kog pre no sa po da ta ka obi no ni je pro blem - iz vo a da je pi sa na uput stva za pri pre mu po da ta ka i una pred de fi ni e nji ho vu struk tu ru, a na kon to ga obez be u je pre nos pri pre mlje nih po da ta ka u no vo po slov no re e nje. Za ovaj deo od go vo ran je is klju i vo iz vo a i an sa za ne u speh je ma la. S dru ge stra ne, pri li kom sa dr aj ne pri pre me po da ta ka na ru i lac iz vo zi po dat ke iz po sto je eg pro gra ma i "i sti" ih za teh ni ki pre nos. Od go vor nost za sa dr aj nu pri pre mu po da ta ka je na nje mu, a ri zik ove ope ra ci je e sto mo e da bu de ja ko ve li ki. Ge ne ral no, na ru i o ci ima ju ve o ma do bro mi lje nje o kva li te tu svo jih po da ta ka, to se u prak si ne po ka zu je ta nim. Za to je iz u zet no va no da se re al no pla ni ra vre me po treb no za fa zu sa dr aj ne pri pre me po da ta ka, kao i da se obe stra ne po sve te pre gle du kva li te ta po da ta ka i re al no oce ne ri zi ke ove fa ze, ko ja mo e bi ti klju na za uspeh im ple men ta ci je ERP re e nja. Kao to vi di te, uvo e nje no vog po slov nog re e nja e sto pra te broj ne gre ke ko je se mo gu iz be i ili se ba rem mo e sma nji ti nji hov uti caj na ce lo ku pan pro je kat. Na da mo se da smo vam ovim spi skom naj e ih gre a ka i pred lo ga ka ko ih iz be i po mo gli da sa gle da te ce lo kup ni pro ces uvo e nja jed nog ERP re e nja i pod sta kli vas na raz mi lja nje o ulo zi ova ko ko ri snog ala ta u va em sva ko dnev nom po slo va nju.
ve re noj me to do lo gi ji, pa za to njen re zul tat ni je do volj no kva li te tan za ko ri e nje u sle de im fa za ma pro jek ta. Ta ko e, e sto raz li ke iz me u po slov nih pod ru ja i pro ce sa ni su do volj no ja sne, op ti opi si se pre e sto po na vlja ju, spe ci fi no sti po slov nih pro ce sa ni su do volj no ja sno opi sa ne, i (to se na me e kao naj ve i i te ko re iv pro blem) ja ko je iz ra e na li na no ta za po sle nog ko ji je vr io ana li zu. Za to je bit no da se ana li za po slov nih pro ce sa po ve ri iz vo a u. On se sva ko dnev no ba vi uvo e njem ERP re e nja i to ra di na ba zi is ku stva na ve li kom bro ju pro je ka ta, a po pre po ru e noj i pro ve re noj me to do lo gi ji. Na ru i lac tre ba da pri pre mi opis or ga ni za ci je i glav ne ci lje ve pro jek ta, pri o ri te te svih po slov nih i in for ma ti kih ci lje va pro jek ta, kao i kri te ri ju me ko ji de fi ni u uspe nost pro jek ta. Va ni su i ne ki ope ra tiv ni po da ci, npr. osnov ni po da ci o pred u ze u (or ga ni za ci o na struk tu ra, pro met), broj do ku me na ta i ko ri sni ka po pod ru ji ma ra da, kao i uzor ci is pi sa naj va ni jih do ku me na ta i iz ve ta ja.
XX
XX
Bezbednost
Vik tor Mol dvaji, Smart d.o.o.
Odgovor na pretnje
Svaki direktor kompanije bi morao da zna ta su to pretnje po pitanju IT bezbednosti kompanije ko jom upra vlja i na ko ji na in mo e da re i te ve o ma va ne pro ble me. Ka ko je bez bed nost uvek ak tu el na te ma, neo p hod no joj je po sve ti ti za slu e no vre me i pa nju.
aj va ni ja ulo ga do brog bez bed no snog re e nja u kom pa ni ji je spre a va nje neo vla e nih in fil tra ci ja u kor po ra tiv nu mre u i za ti ta po ver lji vih po dataka. Is ku stvo po ka zu je da je za odr a va nje vi so kog ni voa in for ma ti ke bez bed no sti po treb no gle da ti i ru sli ku od uobi a je nog pri stu pa an ti vi ru sne za ti te. i nje ni ca je da su pret
nje ne ka da bi le vr lo uo lji ve, uglav nom su slu i le za do ka zi va nje pi sa ca ma li ci o znog soft ve ra ili na ne ki na in de mon stra ci ju si le. Se ti mo se sa mo Bart Simp son vi ru sa ka da vam se u to ku ra da kod ivi ce ekra na po ja vi ma ju ni Bart ko ji vam od no si sa rad ne po vr i ne jed nu po jed nu iko ni cu. Ta da ste pri li no la ko mo gli do i do za klju ka da se ne to ud no de a va sa va im ra u na rom. Da nas su
pret nje vr lo ti he i skri ve ne od kraj njeg ko ri sni ka. Za na pa de i zlo u po tre be se uglav nom ko ri sti kom bi na ci ja raz li i tih ala ta, od ko jih sva ki ima svo ju spe ci fi nu svr hu. Kraj nji cilj na pa da je sa mo je dan pra vlje nje pa ra, bi lo kroz ne ki vid uce ne, na pri mer ran som wa re ma li ci o zni soft ver ko ji krip tu je re ci mo va MyDo cu ments fol der sa svim in for ma ci ja ma i tra i od vas da pla ti te par do la ra da bi ste
do bi li klju za pri stup, to se, na rav no, ni ka da ne de si. e sti su slu a je vi i pro da je po ver lji vih in for ma ci ja, bi lo da su to in du strij ske i po slov ne taj ne ili li ni po da ci. U ve li kom bro ju slu a je va lju di i dan da nas mi sle da se to ba nji ma ne e de si ti. Me u tim, ka da se to ipak de si, u po slov nom okru e nju mo e do ve sti u naj ma nju ru ku do za sto ja u ra du. Neo p hod na je da lja dez in fek ci ja ra u na ra, ote an je mre ni sa o bra aj sa po slov nom apli ka ci jom itd. A u da na nje vre me, sva ki za stoj u ra du kom pa ni je zna i di rek tan fi nan sij ski gu bi tak. Dru gi deo uzro ka pro ble ma je ne to to se u ve li kom bro ju slu a je va za ne ma ru je, a to je ljud ski fak tor. Vi mo e te do i u si tu a ci ju da po sta vi te naj bo lja do stup na teh no lo ka re e nja, a da ipak na mer nim ili slu aj nim ne ma rom za po sle nog do e do zna aj nog uda ra na bez bed nost in for ma ci ja. Pre no si vi ure a ji ko ji se na ne ki na in mo gu ko ri sti ti kao pre no si ve me mo ri je da nas su i ro ko i la ko do stup ni. Na isti na in ka ko va te le fon ili fo to a pa rat mo e da sa dr i fo to gra fi je sa le to va nja, ta ko mo e da sa dr i i ne ki ma li ci oz ni soft ver ko ji je za ra zio ure aj u me u vre me nu. USB me mo ri je ko ji ma pre no si te po dat ke mo gu vr lo la ko da se iz gu be, lap top ra u na ri ta ko e, a ko me bi oni ka sni je mo gli da do u u ru ke mo e mo sa mo da pret po sta vlja mo. Za klju ak je da je po tre ban i ri pri stup in for ma ci o noj bez bed no sti, ko ji e vo di ti ra
u na ka ko o teh no lo kom aspek tu za ti te, ta ko i o edu ka ci ji za po sle nih i po di za nju sve sno sti o to me ko li ko gu bi tak in for ma ci ja mo e da ima uti ca ja na sa mo po slo va nje kom pa ni je.
BYOD i bezbednost
Po se ban pro blem je ka ko po sti i vi sok ste pen bez bed no sti kod upo tre be raz li i tih per so nal nih mo bil nih ure a ja ko je za po sle ni, a u po sled nje vre me i vi i me nad ment, sve vi e ko ri ste. Pre sve ga, kom pa ni ja mo ra da se od lu i na ko ji na in e da pri stu pi ovom pro ble mu. Po sto je dva uobi a je na sce na ri ja. U pr vom slu a ju kom pa ni ja obez be u je za svo je za po sle ne kom pa nij ske mo bil ne ure a je. Ti me auto mat ski pre u zi ma pot pu nu kon tro lu nad nji ma, ali je pre to ga po treb no in ve sti ra ti u ku po vi nu sa mih ure a ja. Dru gi sce na rio da je mo gu nost za po sle ni ma da sa mi do ne su pri vat ni mo bil ni ure aj i da ga ko ri ste u po slov ne svr he (BYOD Bring Your Own De vi ce). U ovom slu a ju se po ve a va bez bed no sni ri zik, jer IT ne ma kon tro lu nad ure a jem na ni vou ko ji je po tre ban - ko ri snik je lo kal ni ad mi ni stra tor, ure aj je ro o to van i sl. Prak ti no u oba slu a ja kom pa ni ji je po tre ban po uz dan alat po mo u ko ga mo gu na uda lje ni na in da se uma nje ri zi ci od cu re nja po da ta ka. Upo tre bom na men skih si ste ma za kon tro lu mo bil nih ure a ja, po put Sop hos Mo bi le Con trol si ste ma, zna aj no
se uma nju ju ri zi ci od ne kon tro li sa nog gu bit ka in for ma ci ja. Kod ta kvih si ste ma bit no je da jed nim re e njem ob u- hva ti te sve ure a je ko ji se na la ze u upo tre bi (Win dows Mo bi le, An droid, iOS, Blac kbe rry) ra di lak e ad mi ni stra ci je i kon tro le. Tre ba re i da se kod upo tre be i po ve zi va nja ure a ja na kor po ra tiv nu mre u u po gle du ri zi ka vi e ne eks po ni ra od re e na plat for ma. Naj ri zi ni ji je onaj ure aj ko ji se ko ri sti na neo d go vo ran na in, ne bit no od to ga o ko joj se plat for mi ra di. Ta ko e, ana li ze ko je je ura di la bri tan ska kom pa ni ja Sop hos po ka zu ju zna a jan po rast pret nji za An droid i IOS plat for mu, to je i ra zu mlji vo s ob zi rom na sve ve i broj ure a ja u upo tre bi. To nam go vo ri da se si tu a ci ja ge ne ral no pro me ni la uko li ko je po re di mo sa vre me nom ka da je Win dows ap so lut no do mi ni rao kao ope ra tiv ni si stem. Ta da ni je bi lo ta ble ta, pa met nih te le fo na sa na pred nim funk ci ja ma... pa je sa mim tim on bio i naj za ni mlji vi ji za na pa de.
Pretnje sa Veba
Sur fo va nje Ve bom je i da lje naj kri ti ni ja ak tiv nost na In ter ne tu, a ko ri sti ga ve i na za po sle nih u kom pa ni ji. Po ne kim po da ci ma, adre se ko je sa dr e raz ne vr ste zlo na mer nih skrip ti, tro ja na ca i dru gih vi do va ma li ci o znog kda i ne ak 65% svih ukup nih pret nji.
ni ca ima le ga lan i au ran ope ra tiv ni si stem sa pri me nje nim si gur no snim za kr pa ma. Ta ko e je neo p ho dan si stem fil tri ra nja veb sa dr a ja ko ji bi za ti tio ko ri sni ka od even tu al nog zlo na mer nog pro gram skog kda ko ji po ku a va da se iz vr i na nje go vom ra u na ru. Sop hos re e nja ti te kraj njeg ko ri sni ka ta ko to mu one mo gu a va ju pri stup za ra e nim veb saj to vi ma ili ne do zvo lje nim saj to vi ma ko ji sa dr e ma li ci o zni kd. Na In ter ne tu se stva ri de a va ju ne ve ro vat nom br zi nom. Veb lo ka ci ja ko ja je do ju e bi la po u zda na i si gur na, ve ko li ko da nas mo e bi ti za ra e na ili zlo u po tre blje na na dru gi na in. Ovaj pro blem se mo e re a va ti na tri ni voa, a od go vor nost pa da i na vla sni ka veb saj ta i na po se ti o ca veb saj ta. Pr vi ni vo bio bi sam ser ver na ko me se ho stu je veb sajt. Bi lo da se ra di o iz najm lje noj lo ka ci ji ili o ser ve ru ko ji se na la zi u ra u nar skom si ste mu kom pa ni je, ja ko je bit no da se ra di o po u zda noj soft ver skoj plat for mi, da su sve si gur no sne is prav ke pri me nje ne i da se re dov no odr a va ju. Dru gi ni vo pred sta vlja sa ma veb stra ni ca. Pri li kom pro jek to va nja i iz ra de veb stra ni ce po treb no je ko ri sti ti pra vi la do bre prak se u do me nu veb bez bed no sti. Po sto ji ta ko e i na men ski soft ver na me njen ske ni ra nju veb ser ve ra i kda veb stra ni ca (web vul ne ra bi lity scan ner) ka ko bi se de tek to va li pro pu sti i pred u ze le od go va ra ju e me re. Tre i ni vo pred sta vlja sa ma rad na sta ni ca sa ko je se ra di pre gled veb sa dr a ja. Po treb no je da rad na sta
e li te da omo gu i te za po sle ni ma da ko ri ste ne ke od dru tve nih mre a, ima te mo gu nost da po li su po de si te ta ko da je pri stup do zvo ljen sa mo u pe ri o du pa u ze za ru ak ili dru gom vre men skom ter mi nu ko ji od re di te. Upo tre bom istog Sop hos re e nja za web fil tri ra nje do bi ja te i mo gu nost za bra ne ob ja vlji va nja na blog lo ka ci ja ma i upo tre bu veb mej la kao to su i ro ko upo tre blja va ni Gmail ili Yahoo.
Za dr a va nje kon tro le

Upo tre ba dru tve nih mre a je da nas u po ra stu. One mo gu da po mog nu u po slo va nju kom pa ni je, ali i da uzro ku ju raz ne bez be do no sne pro ble me. Pro blem dru tve nih mre
Sop hos pro tiv SPAM-a

Je dan od per ma nent nih pro ble ma sa ko jim je te ko no si ti se je ste i SPAM ili ne e lje na elek tron ska po ta ko ju sva ko dnev no svi do bi ja mo u na e in bok se. Pret nja ko ju pred sta vlja SPAM kre e se u ra spo nu od pro stog tra
a se pre sve ga re flek tu je u sma nje nju pro duk tiv no sti rad ni ka i u i nje ni ci da bez kon tro le mo gu bi ti ob ja vlje ne in for ma ci je ko je su pred met po slov ne taj ne. Ta ko e ve i na dru tve nih mre a ima sop stve ni si stem raz me na po ru ka, to osta vlja otvo re no pi ta nje ko je po ru ke se raz me nju ju in for ma ci je o ve er njem iz la sku ili po slov ni plan i tro me se na po slov na prog no za kom pa ni je. Upo tre bom Sop hos re e nja vi mo e te, na pri mer, za od re e nu gru pu ko ri sni ka pot pu no za bra ni ti mo gu nost po se te veb stra ni ca ma ka te go ri sa nim u gru pu dru tve nih mre a. Ako ipak
e nja vre me na (pro duk tiv nost), pre ko pri ma nja po ru ka uvre dlji ve sa dr i ne (prav na od go vor nost kom pa ni je), do ozbilj nih pret nji ko je pod ra zu me va ju di stri bu ci ju ma li ci o znog soft ve ra i pre va re raz li i tih vr sta. Upo tre bom re e nja za fil tri ra nje e-mail po ru ka, po put Sop hos Pu re Mes sa ge re e nja, vi mo e te na ve o ma jed no sta van i auto ma ti zo van na in da za ti ti te svo je za po sle ne. Pri me nom Pu re Mes sa ge soft ve ra isto vre me no ti ti te za po sle ne od vi ru sa i osta lih pret nji, ne e lje ne elek tron ske po te, ali ta ko e do bi ja te i efi ka snu kon tro lu nad mej lo vi ma ko ji se a lju iz va e kom pa ni je.
XX
XX
Zatita - studija sluaja
Bezbednost kao poslovni proces

Ovo je studija sluaja o sofisticiranom, multi-dimenzionalnom i ciljanom napadu u kojem je ukradeno, kako se procenjuje, preko 36 miliona evra od vie od 30.000 klijenata iz razliitih banaka irom Evrope. Napadi su poeli u Italiji, a ubrzo posle toga desetine hiljada zaraenih onlajn bankarskih klijenata su detektovane u Nemakoj, paniji i Holandiji. Napadi su bili potpuno neprimetni, i online banking klijenti nisu imali pojma da su zaraeni trojancima, da je njihovo onlajn bankarstvo kompromitovano ili da je novac ukraden direktno sa njihovih rauna. Priu o kampanji napada nazvanoj Eurograbber ne prenosimo da bismo korisnike odvratili od korienja usluga online bankarstva, ve naprotiv da bismo skrenuli panju na reenja koja mogu da obezbede sigurno obavljanje finansijskih transakcija online i isporue korisnicima sveobuhvatni odbrambeni mehanizam.
urograbber napad koristi novu i veoma uspenu varijantu ZITMO-a ili Zevsin-Mobile - trojanac. Do danas, ova zloupotreba je otkrivena samo u zemljama evrozone, ali varijacije napada bi potencijalno mogle uticati i na banke u zemljama van Evropske unije. rtve prevare su obavetene, a kompanija Check Point Softvare
Technologies aktivno radi sa agencijama za sprovoenje zakona da zaustave bilo koji trenutno aktuelni ili buduci napad.
Pregled Eurograbber napada

Istorijski gledano, klijentima banaka je potreban samo njihov bankov-
ni broj rauna i ifra za pristup online raunu. Jasno je da je ovaj jedan faktor identifikacije relativno lako zaobici, jer korisnici esto biraju slabe lozinke i lako izgube svoje akreditive, to vodi do toga da njihovi rauni budu kompromitovani. Da bi poboljale ovo stanje banke su dodale drugi mehanizam autentifikacije koji potvruje identitet
kupca i integritet online transakcije. Konkretno, kada korisnik poalje upit za onlajn bankarsku transakciju banka alje transakcijski indetifikacioni broj (TAN) putem SMS poruke na mobilni ureaj korisnika. Korisnik onda potvruje i dovrava svo je bankarske transakcije unoenjem dobijenog TAN broja na ekran svoje onlajn bankarske sesije. No, kao to cemo videti, Eurograbber je prilagoen da posebno zaobie ak i ova dva faktora za autentifikaciju. Problemi bankarskog korisnika poinju kada on klikne na "lo link" koji skida prilagoenog trojanca na njegov raunar. Ovo se deava ili tokom pretraivanja Interneta ili verovatnije od odgovora na tzv. "fiing" e-mail koji ga poziva da klikne na laan link. To je prvi korak napada, pa kada se sledeci put koris-
nik loguje (prijavi) na svoj bankovni raun, prethodno instalirani trojanac (prilagoene varijante Zeus, SpyEiy i CarBerp trojanci) prepoznaje prijavljivanje i pokree sledecu fazu napada. To je ta faza u kojoj Eurograbber prevazilazi dva faktora autentifikacije banke i odlian je primer sofisticiranog, ciljanog napada. Tokom prve online bankarske sesije korisnika, nakon to je njegov raunar zaraen, Eurograbber ubacuje uputstvo na sisiju koja podstie ko risnika da ostavi svoj broj mobilnog telefona. Onda ga obavetava da zavri "nadogradnju bankarskog softvera za bezbednost" prateci uputstva poslata na njegov mobilni ureaj putem SMS-a. Napada SMS-om nalae klijentu da klikne na link da zavri "nadogradnju bezbednosti" na svom mobilnom tele-
fonu, a klikom na link korisnik zapravo preuzima varijantu "Zeusa na mobilnom" (ZITMO) trojanca. ZITMO varijanta je specijalno dizajnirana da presretne SMS banke koji sadri sve vane podatke, autorizacioni broj (TAN). SMS iz banke koji sadri TAN je kljuni faktor dvojnog ovlacenja. Eurograbber trojanac na mobilnim ureaju korisnika u presretnutom SMS-u koristi TAN da zavri svoju transakciju sa rauna banke korisnika. Eurograbber napad se odvija potpuno neprimetno. Kada je "bezbednosna nadogradnja" zavrena, korisnik banke je praen i kontrolisan od strane Eurograbber napadaa i on na online banking sesiji ne dobija nikakve dokaze o nedozvoljenim aktivnostima. U cilju olakavanja takvog sofisticiranog, viestepenog napa-
da, morala je da bude stvorena Comand & Control (C&C) serverska infrastruktura. Ova infrastruktura je primala, skladitila i upravljala informacijama poslatim od strane trojanaca i takoe orkestrirala napadima. Prikupljene informacije su uskladitene u SQL bazi podataka za kasniju upotrebu tokom napada. Da bi se izbeglo otkrivanje, napadai su koristili nekoliko razliitih imena domena i servera, od kojih su neki proksi serveri dodatno oteavali detekciju. Ukoliko bi bili otkriveni, napadai su mogli lako i brzo da zamene svoju infrastrukturu, obezbeujui time integritet infrastrukture napada i kontinuitet svog rada i nelegalnih novanih tokova.
Kraa novca korak po korak
raunu. Korak 1: Klijent banke se prijavljuje na svoj online bankovni raun. Korak 2: Odmah po prijavljivanju korisnika banke, sajber kriminalci iniciraju Eurograbber raunarski trojanac da pone svoju transakciju prenosa definisanog procenta novca sa rauna kupca na "raunmazgu" u vlasnitvu napadaa. Korak 3: Nakon prijavljivanja nezakonite bankarske transakcije, banka alje broj transakcije (TAN ) preko SMS-a na mobilni ureaj korisnika. Korak 4: Meutim, mobilni Eurograbber trojanac presree SMS koji sadri TAN, to skriva od korisnika i dostavlja ga na jedan od mnogih releja broja telefona podeenih od strane napadaa. SMS je tada prosleen sa releja telefonskog broja u drop zonu u kojoj se uva u "Command and Control"
skladita od strane kompjuterskog trojanca koji ga alje natrag u banku da zavri nezakonito prebacivanje novca sa rauna korisnika banke na "mazgu" napadaa. Korisnikov ekran ne pokazuje bilo koju od ovih aktivnosti i oni su potpuno nesvesni lane akcija koja se upravo deava. itav ovaj proces se javlja svaki put kada se korisnik loguje na svoj bankovni raun .
Kako se zatititi
Eurograbber napad je usmeren ka onlajn bankarskim klijentima, a ne ka samim bankama. Najbolja zatita od napada kakav je Eurograbber je da online banking korisnici budu sigurni da imaju najviu zatitu u dve oblasti - na mrei koja im omogucava internet pristup nji hovoj banci i na raunaru koji koriste za obavljanje onlajn bankarstva. Zatitu ove vrste obezbeuju Check Point i Versafe proizvodi.
Zatita CheckPoint proizvodima

Postoji vie taaka du putanje Eurograbber napada gde se on moe detektovati i blokirati. Shodno tome, bezbednosni pristup "odbrana u dubinu" koji primenjuje Check Point, obezbeuje otkrivanje i blokiranje napada od faze pre infekcije do faze nakon infekcije. Kao to je reeno, zlonamerna aplikacija napadaa je postavljena na razliitim veb sajtovima. Kada korisnici pretrauju ove linkove, prilagoeni Zeus trojanac e biti tiho preuzet na njihov raunar. Meutim, Check Point Anti-Virus Softvare Blade ce detektovati loe
Kada su Eurograbber trojanci instalirani na raunaru korisnika banke i na njegovom mobilnom telefonu, malver lei skriven dok sledeci put kupac ne pristupi svom bankovnom
bazi podataka zajedno sa drugim informacijama korisnika. Ukoliko bi se SMS direktno prosledio drop zoni bio bi lake otkriven. Korak 5: TAN se potom povue iz
XX
adrese i blokirati zahteve u mrei pre nego to se zarazi raunar korisnika. Takoe, ako korisnik pokua da pristupi dodatnim zaraenim sajtovima, ovaj antivirus softver ce izraunati MD5 hash odgovor, prepoznati ga kao lo i blokirae preuzimanje zlonamerne aplikacije. Dalje, Check Point IPS Softvare Blade e iskoristiti vie potpisa za otkrivanje Zeus trojanca kako on prolazi mreu i blokirae ga pre nego to se moe preuzeti i instalirati na raunar korisnika, a Check Point Endpoint je anti-malvare sposobnost da se detektuju i blokiraju varijante Zeus trojanca pre nego to se njime zarazi korisnikov raunar. I Check Point ZoneAlarm proizvodi tite raunar kunog korisnika. Svi ZoneAlarm proizvodi koji sadre antivirusni softver, kao to je
Point Threat Cloud.
Zatita Versafe proizvodima

Versafe tehnologija detektuje i spreava sposobnosti Eurograbbera u realnom vremenu. Setom svojih komponenti instaliranih na veb sajt organizacije Versafe titi 100% online korisnika koji se loguje na veb sajt, radei to na transparentan nain. Krajnji korisnik ne mora da sarauje na bilo koji nain; nema daunlodovanja, nema kliktanja, praktino ni jedne akcije. Sa Versafe reenjem instaliranim na sajt, organizacija moe da zatiti 100 % svoje korisnike od Eurograbbera i raznih trojanaca i malvara od prvog minuta. Versafe titi sve kupce na svim pretraivaima i svim ureajima, ukljuujuci i raunare, pametne tele-
puste, pa je kritina preventivna mera redovno auriranje svih raunara koji se koriste za obavljanje onlajn bankarskih transakcija, na taj nain osiguravajui najaktuelnije bezbednosne zakrpe i potpise. Primarni elementi koje treba redovno aurirati su operativni sistem, antivirusni softver, Java, Adobe Flash, Adobe, Rader, internet pretraiva, kao i sve druge alatke ili programi koji se koriste za preuzimanje fajlova ili surfovanje Vebom. Druga mera opreza je nikada ne odgovarati na neeljenu potu. Socijalni inenjering je sutinski deo napada. E-mail koji usmerava klijenta na "kliknite na link da se pobolja bezbednost na bankarskoj mrei" je klju koji otvara Pandorinu kutiju, i tako poinju napadati. Poznat je kao "fiing" mejl, ali ako ga klijent banke
ZoneAlarm Free Antivirus+Firevall, mogu detektovati varijante Zeus trojanca, blokirati Eurograbber i na vreme upozoriti korisnika. U sluajevima kada je korisniki raunar vec zaraen, Eurograbber Zeus trojanac ce pokuati da se povee sa svojim Command & Control (C & C) serverom da zavri infekciju i sprovede finansijski transfer sa rauna banke korisnika. U ovoj fazi u pomo stie Check Point Antibot Softvare Blade, odnosno Check
fone , tablete i sl. Zatite radi, tu su Versafe vHTML, Versafe vCript, Versafe vToken.
Samozatita
Postoje i dve akcije koje online korisnik banke moe da preduzme kako bi bolje zatitio svoj raunar od napada poput Eurograbbera. Prva je - redovno auriranje. Naime, napadai neprekidno gledaju da iskoriste poznate bezbednosne pro-
prepozna kao neeljenu potu i ne klikne na link, njegov desktop nece biti zaraen i Eurograbber napad se nece desiti. Dakle, veoma je vano da nikada ne reagujete na neeljenu potu od vaih finansijskih institucija. Ako je poruka o vama, onda se obratite direktno instituciji. Koristite drugaiji izvor umesto koricenja telefona naveden u e-poti. Obavestite ih o e-poti i pratite smernice koje vam daju.
XX
Document Management System
DMS u fi nan sij skoj in du stri ji

Reenje za upravljanje dokumentima kompanije Asseco SEE Srbija ASEBA Banking Process Sui te (ASEBA BPS), sertifikovano je od strane kompanije EMC, svetskog tehnolokog lidera u oblasti upravljanja informacijama. Asseco SEE Srbija je jedna od prvih kompanija u Evropi koja ima na ovaj na in ser ti fi ko va no i naj sve o bu hvat ni je re e nje u obla sti ban kar skog po slo va nja, a ASE BA BPS je i zva ni no ula u ka ta log pro iz vo da kom pa ni je EMC.
lju ne ka rak te ri sti ke i ko ri sti ko je re e nje do no si su - In te gri tet po da ta ka (da ta in te grity) sa ban kar skim Co re si ste mi ma - Usa gla e nost sa za kon skim ak ti ma, pro ce du ra ma NBS kao i svet skim stan dar di ma u ban kar skim i do ku ment me nad ment po slo va nju kao to su BA SEL ili Mo Reg2 - Re vi zor na si gur nost ar hiv ske gra e - Auto ma ti za ci ja i op ti mi za ci ja po slov nog pro ce sa - Zna aj no sma nje nje ope ra tiv nih tro ko va uz po ve a nje efi ka sno sti - Efi ka sni je do no e nje po slov nog od lu ka na osno vu "real ti me" in for ma ci ja
ASEBA Banking Process Suite

Ase ba Ban king Pro cess Su i te (BP Su i te) pred sta vlja do ku ment ma na ge ment re e nje za fi nan sij ske in sti tu ci je, ko je svo jim ko ri sni ci ma pru a set auto ma ti zo va nih po slov nih pro ce du ra iz in du stri je ban kar stva i osi gu ra nja. Spe ci fi nost po slov nog pro ce sa ka rak te ri sti nih za ova kve in sti tu ci je je to u nji ma po sto ji ve li ki broj ue sni ka unu tar kom pa ni je kao i van in ter nog si ste ma - kli jen ti, po sred ni ci i prav ni re gu la to ri (Kre dit ni bi ro, NBS, rej ting ku e, Udru e nje ba na ka, Na ci on al na kor po ra ci ja za osi gu ra nje stam be nih kre di ta...).
Po red osnov nog i na pred nih funk ci o nal no sti kla si nog DMS si ste ma, ASE BA BP Su i te svo ju pred nost po sti e kroz in te gra ci ju sa po sto je im IT okru e njem Ban ke. Ase ba BP Su it e je re e nje raz vi je no u in te ziv noj sa rad nji sa bi znis ko ri sni ci ma po slov nog sek to ra ba na ka, uz ak tiv no ue e pred stav ni ka ode lje nja Com pli an cea, Ri ska i in ter ne re vi zi je. U sve o bu hvat noj ana li zi do lo se do de fi ni ci je sle de ih pred u slo va ko je Ase ba BPS si stem ga ran tu je svo jim ko ri sni ci ma: - In te gri tet po da ta ka - "da ta in te grity" - Com pli an ce pa pir nog i elek tron skog do si jea
ASEBA BPS Moduli:

- Com pli an ce pro ce du ra ra da - Re vi zor na si gur nost ar hiv ske gra e
Integritet podataka
In te gri tet po da ta ka eDo si jea (do si je kli je na ta, kre dit ni zah te vi) obez be u je isto vet nost po da ta ka u ba zi Co re ban kar skog si ste ma i ba zi DMS si ste ma. Isto vet nost po da ta ka je neo p hod no obez be di ti u re al nom vre me nu, to zna i da pro me na ne kog od po da ta ka u ba zi Co re ban kar skog si ste ma, ko ji ujed no opi su je eDo si je, mo ra isto vre me no (u re al nom vre me nu) da se re flek tu je i na ba zu DMS si ste ma i bu de vi dlji va kroz DMS in ter fa ce.
- Auto ma ti za ci ja pro ce sa otva ra nja ra u na kli je na ta ban ke - Auto ma ti za ci ja pro ce sa odo bra va nja kre di ta - Auto ma ti za ci ja de vi zno-do ku men tar nog po slo va nja - Auto ma ti za ci ja pro ce sa de po zit nog po slo va nja - Auto ma ti za ci ja pro ce sa iz da va nja kar ti ca - Auto ma ti za ci ja pro ce sa sla nja iz ve ta ja ka NBS - Auto ma ti za ci ja pro ce sa odr a va nja sed ni ca ban ke - In put Ma na ge ment
si je obez be u ju "du plu kon trolu" ula za sva kog no vog do ku men ta u eDo si je. omo gu a va jed no sta van uvid u kri ti ne ta ke u pro ce su, nji ho ve ne do stat ke i ukla nja nje bez uti ca ja na sta bil nost pro ce sa.
Compliance procedura rada

ASE BA BPS je raz vi jan na EMC Bu si ness Pro cess Ma na ge ment ala ti ma ko ji omo gu a va ju mo ni to ring pro ce du ra ko je se re a li zu ju od fa ze di zaj na, pa pre ko ko ra ka im ple men ta ci je, i na kra ju do sa mih mo ni to ring pro ce du ra u pro duk ci ji. Ova kav set ala ta uz ve ri fi ka ci ju sva kog po je di na nog ko ra ka ga ran tu je re a li za ci ju po sta vlje nih pro ce du ra, ostva re nje po sta vlje nih ci lje va uz si mu la ci ju i ana li zu sva kog po je di na nog ko ra ka. Ova kav pri stup auto ma ti za ci ji pro ce du ra
Revizorna sigurnost ar hiv ske gra e

Re vi zor na si gur nost ar hiv ske gra e je mo gu a sa mo kroz obez be i va nje re vi zor ne si gur no sti kom plet nog pro ce sa, apli ka tiv nog soft ve ra, har dver skih kom po nen ti i me di ja za skla di te nje. Re vi zor ne si gur no sti ar hiv ske gra e ga ran to va na je kroz re a li za ci ju pla na cen tral ne ar hi ve - "i far ske li ste do ku me na ta" i re vi zor no si gur nih ka rak te ri sti ka EMC Do cu men tum plat for me.
Compliance papirnog i elektronskog dosijea

Uskla e nost pa pir nog i elek tron skog do si jea u re al nom vre me nu obez be u je se uvo e njem "kon tro le uno sa" do ku me na ta u eDo si je. Auto ma ti zo va ne pro ce du re ve ri fi ka ci je no vo pri sti gle do ku men ta ci je u eDo
SharePoint reenja
Sne a na Va si, Smart d.o.o.
Pametno iz Smarta
Go di na 2012. je de fi ni tiv no pri pa la Mic ro soft Sha re Po int teh no lo gi ji. Od stra ne stru nih pro gra mer skih ti mo va raz vi je na su mno go broj na re e nja ko ja su re a va la bit na pi ta nja me nad men ta koji je nastojao da uspeno i produktivno vodi poslovanje kompanije i kvalitetnije planira resurse. Na osnovu mnogobrojnih zahteva i problema sa kojima su se klijenti susretali, kompanija Smart d.o.o. iz Novog Sada kreirala je niz reenja zasnovanih na SharePoint tehnologiji, koja reavaju upravo ove probleme.
Po ve a nje efi ka sno sti i uteda vremena

Jed no od tih re e nja je i Smart El pis koji predstavlja elek tron sku pi sar ni cu i reava problem brze pre trage arhiviranih dokumenata, ras po re i va nja i skla di te nja istih. Pre ma zakonima i uredbama Republike Sr bi je (Za kon o ra u no vod stvu, Za kon o radu, Uredba o kancelarijskom poslovanju, Zakon o kulturnim do bri ma i sl.) od re en je du gi niz go di na za ko je se mo ra ju u va ti od re e na do ku men ta de set, dva de set go di na ili ak traj no. Re e nje Smart Elpis je usaglaeno sa zakonodav stvom kojim se regulie kancelarij
sko i arhivsko poslo va nje i ono re a va po te ko e u ve zi s pre tragom i trokovima odlaganja i skladite nja ve li ke ko li i ne va nih do ku me na ta. Sa sto ji se od dve kom ponente: klijentskog prog ram a u pis ar Smart El pis elek tron ska pi sar ni ca nici i veb pretrage poda ta ka. Osnov na na me na je jednostavan obuhvat dokumentaci akata u elektronsku formu, dostavu je koja se prima u pisarnicu i arhivu, aka ta u rad, ad mi ni stra tiv no-teh ni kao i automatska raspodela i interna ku ob ra du aka ta, ot pre mu, raz vo e dostava u okviru svake organizaci nje, ar hi vi ra nje i u va nje aka ta, jed je, to podrazumeva: primanje i pre nostavnu i brzu pretragu i pronala gled akata, upisivanje akata, prenos e nje tra e nih do ku me na ta.
Svaki dokument koji ulazi ili iz lazi iz organizacije zavodi se pod od re e nim de lo vod nim bro jem, ske ni ra se i u svom elek tron skom ob li ku za vo di u ba zu po da ta ka. Na taj na in je for mi ra na cen tral na ba za dokumentacije i informacija i svi elektronski dokumenti su dostup ni u bilo kom vremenskom periodu bez ob zi ra na nji ho vu fi zi ku lo ka ci ju. Upo tre bom po nu e nih op ci ja pre tra ge ostva ru je se zna aj na ute da u vremenu potrebnom za obra du i pro na la e nje od go va ra ju eg do ku men ta. Do ku men ti su za ti e ni i uvek i tlji vi. Mi ni mi zo van je i ri zik gubljenja ili unitavanja dokumen ta usled lo ih uslo va u va nje. S ob zirom da su dokumenta zavedena u elek tron skom ob li ku, omo gu e no je jednostavno upravljanje dokumen ti ma kroz Do cu ment Ma na ge ment System.
se tokom rada na predmetima kon stant no be le e, i me se ot kla nja ju ne po u zda nost i ne ta nost. to se digitalizovana dokumenta pra te od momenta prijema do zatvara nja predmeta i smetanja kompletne do ku men ta ci je u ar hi vu. Ovo ko ri sno re e nje omo gu a va ge ne ri sa nje elek tronskih dostavnih knjiga, elektron sku pri mo-pre da ju iz me u pi sar ni ce i od go va ra ju ih or ga ni za ci o nih je di ni ca, elek tron sko ras po re i va nje do ku men ta tj. pred me ta na ob ra i va e, elek tron sko au ri ra nje pred me ta od stra ne ob ra i va a (do pu ne pred me ta), elek tron sko sta vlja nje i uzi ma nje pred me ta u i iz Ro kov ni ka, elek tronsko arhiviranje predmeta i dalje postupanje sa dokumentom u arhi vi u elek tron skoj for mi. Di gi ta li za ci jom dokumenata i upotrebom Smart Elu pis re e nja, sma nje na je mo gu nost pravljenja greaka, gubitka do kumenata, smenjeni su trokovi ko pi ra nja i tam pa nja, kao i odr a va nja kopir aparata/tampa a. Pre tra ge za po sle nih su ubrzane i pojednosta vlje ne, ta ko da im osta je vi e vre me na da se po sve te stru nom re a va nju pred me ta. Pu tem veb sajta stranke jednostav no i br zo pre tra u ju po datke o svojim predme tima i dobijaju povratnu informaciju o stanju i sta tusu reavanja predme ta. Ta ko se na efi ka san i tran spa ren tan na in uva a va ju in te re si stra na ka. Da bi se is pu ni li zah te vi pre ma po sto je im pro pisima o izvetavanju o radu organa na reavanju upravnih i ostalih pred meta, Smart Elupis reenje generie izvetaje automatski iz podataka koji
Efi ka sno pra e nje to ka iz vr e nja za dat ka na svim nivoima

Savremeni uslovi rada zahteva ju rad na velikom broju zadataka sa pre ci zno od re e nim ro ko vi ma iz vr e nja. Za da ci ob u hva ta ju ve li ki broj iz vr i la ca, kao i raz li i te na i ne me u sob ne ko mu ni ka ci je, ko ju je te ko pra ti ti. Ve li kim si ste mi ma je neo phodna kontrola rada na zadacima u ci lju po ve a nja efi ka sno sti i ute de vre me na. Upra vo ovaj pro blem re ava Smart Eltam Task Ma na ge ment, re e nje ko je omo gu a va pra e nje za dat ka od mo men ta do de le do momenta kada je zadatak izvr en, sa ja sno de fi ni sa nim ue sni ci ma, odgovornostima, rokovima i sta tu som re a va nja za dat ka.
Tran spa ren tan i brz rad or ga na dr av ne upra ve

Na osno vu do dat nih zah te va or ga na dr av ne upra ve i or ga ni za ci ja ko je vr e jav na ovla e nja raz vi je no je modifikovano reenje Smart Elu pis uprav na pi sar ni ca. Kod ovih or ga na i organizacija problem se javljao u toku svakodnevnog rada prilikom za pri ma nja i ob ra de ve li ke ko li i ne do ku men ta ci je gra a na i pri vred nih su bje ka ta, ko ja se da lje umno a va la, pro la zi la kroz mno gu ru ku a da pri tom nije postojao transparentni sistem koji bi dao informaciju o to me u ko joj se fa zi pred met na la zi i kod ko ga se kon kret no na la zi. Zbog manjkavosti povratnih informacija, stran ke su bi le ne za do volj ne... Re e nje Smart Elu pis omo gu a va pot pu nu kontrolu toka dokumenata tako
Smart El tam do de la za dat ka
Kroz re e nje su ja sno de fi ni sa ni i pri ka za ni svi ue sni ci na za dat ku, gde je i za be le en ui nak sva kog po je din ca na za dat ku.
Putem e-maila automatizovana su oba ve te nja svim ue sni ci ma o oba vezama na tom zadatku, o promena ma sta tu sa za dat ka, kao i alar mi pri pri bli a va nju kraj njeg, za vr nog ro ka za dat ka.
Rad rad nih gru pa i pre tra ga ba ze zna nja

Or ga ni za ci ja se sa sto ji od gru pa a ne od po je di na ca. Me na de ri naj ve i deo svog po sla oba vlja ju upra vo u rad nim gru pa ma. Smart Elrag re enje obuhvata veoma kompleksan proces formiranja radnih grupa i rad nih timova, kreiranje prostora za rad sva ke po je di na ne rad ne gru pe, pra e nje nji ho vog ra da po fa za ma i ro kovima, obavetavanje o aktivnosti ma i alarme o rokovima za zavre tak, kao i for mi ra nje i ko ri e nje ba ze zna nja ko ja pri tom na sta je. Rad ne gru pe i ti mo vi se uobi a je no for mi raju u cilju brzog i efikasnog rada na pro na la e nju re e nja za ne ku po slov nu si tu ac i ju. Sa ve li i nom or ga ni zacije raste i potreba za formiranjem ovih gru pa. Pro blem na sta je ka da u istom vremenskom periodu posto je i funkcioniu raznorodne radne gru pe, za to to se sma nju je mo gu nost pra e nja i kon tro le nji ho vog ra da. Me u sob na ko mu ni ka ci ja u re al nom vre me nu i raz me na ili rad na is tom do ku men tu je ote a na, po go tovo kad su radne grupe sastavljene od zaposlenih iz teritorijalno udalje nih or ga ni za ci o nih je di ni ca. Smart El rag reenje predstavlja poseban por tal unutar organizacije na kome se nalaze svi elementi potrebni za efi kasno upravljanje radom svih formi ra nih rad nih gru pa. Kre i ra ju se no vi pro sto ri za rad rad ne gru pe, sa ka lendarom tima, planom rada, radnim
i finalnim dokumentima, indikatori ma koji ukazuju na trenutno stanje vremenskog izvrenja u odnosu na pla ni ra ne fa ze, fo ru mom za me u sobnu komunikaciju, kao i izvetaji ma o ra du rad ne gru pe. Vi e lo ka cij ski i vi e ko ri sni ki rad po sta je tran spa ren tan i jed no sta van za pra e nje. To kom vre me na stva ra se im pre sivna baza znanja organizacije sa stavljena od finalnih dokumenata, izvetaja i radnih dokumenata koji na sta ju u to ku ra da. Ba za zna nja se ko ri sti ra di br eg pro na la ska re e nja novog problema i upoznavanja no vozaposlenih u organizaciji sa po slov nim pro ce si ma.
jed ni ki rad na do ku men ti ma si ste ma kva li te ta. Za to je pri uvo e nju, pri me ni i odr a va nju si ste ma upra vljanja kvalitetom u skladu sa zah te vi ma ISO stan dar da i dru gih stan darda kvaliteta Smart Eliso pravo re e nje. Ba za do ku men ta ci je i in formacija je centralizovana, omogu e na je br za i la ka di stri bu ci ja do ku menata, kontrola upotrebe validne verzije dokumenta i pristupa doku men ta i za pi sa. Pre ma zah te vi ma ISO stan dar da, pri li kom nji ho vog uvo e nja, neo phodno je da postoje evidentirane baze dokumentacije, procesa, obu ke zaposlenih, provera, organiza
Smart El rag - pro stor za rad rad ne gru pe
Efi ka sno re e nje pri uvo e nju i pri me ni si ste ma upra vlja nja kva li te tom u skla du sa ISO stan dar di ma
Pri li kom uvo e nja stan dar da kva li te ta is po lja va ju se sle de i pro ble mi: teka i spora distribucija doku me na ta, vi so ki tro ko vi odr a va nja, kontrola pristupa dokumentima, kontrola upotrebe validne, isprav ne verzije, obavetavanje korisnika o svim iz me na ma u si ste mu i za
cija, upravljanja kvalitetom, neusa gla e no sti ma i ri zi ci ma. Upo tre bom ovog reenja svi moduli su obuhva e ni i pri la go dlji vi pre ma zah te vi ma klijenta, odnosno zahtevima stan dar da ko ji se uvo di. Pre gled i rad na do ku men ti ma je ogra ni en ovla e nji ma tj. auto ri za ci jom za po sle nih unutar organizacije koja uvodi i da lje pri me nju je stan dar de. Iz ve ta va nje o promenama verzije podignu tih dokumenata i postavljanja novih, vri se automatski prema postavlje nom zah te vu ko ri sni ka.
XX
XX
WebBib
Suzana Ivkovi, Tehnicom
Digitalna biblioteka
Pisana re je oduvek predstavljala nain da se kulturno blago jednog naroda i celog oveanstva sauva, sa ciljem da se nagomilano znanje i iskustvo preda narednim generacijama na korienje. Svedoci smo da se danas sve ee ta pisana re izvorno formira u elektronskoj formi, uz pomo raunara i Interneta. Sve vie italaca tradicionalne vidove itanja zamenjuje elektronskim. Ovaj trend je naroito primetan kod mlaih generacija, kojima je ovo podrazumevani vid komunikacije. Sve sfere ivota i poslovanja trae naine da svoju ponudu uine dostupnom i na ovaj nain. Tako je i sa bibliotekom i izdavakom delatnou. Aplikacija WeBib je namenjena pre svega bibliotekama i knjiarama, ali i organizacijama i ustanovama koji ele da svoju kolekciju naslova ponude korisnicima na uvid, pretraivanje, itanje i preuzimanje. Korienje aplikacije moe biti javno i besplatno, ili se aplikacija moe nuditi strogo ogranienom krugu korisnika, uz napredne mogunosti kontrole pristupa aplikaciji, kako italaca, tako i samih administratora (zaposlenih).
Evidencija publikacija omoguava klasifikaciju naslova po tipu literature, a u okviru tipa po vrstama literature. Izbor i nazive tipova i vrsta definiu sami zaposleni u biblioteci, te je na ovaj nain omoguena velika fleksibilnost sistema i njegova primena za najrazliitije situacije.
Sm unos podataka i knjiga (odnosno fajlova) administratori obavljaju putem Interneta, to omoguava fleksibilnu organizaciju (u smislu radnog vremena, fizike lokacije i raspodele poslova). Mogue je, takoe, razdvajanje poslova vezanih za odravanje italakih na-
loga i poslova vezanih za unos i odravanje literature. S obzirom da se radi o veb aplikaciji, italac moe u par jednostavnih koraka da doe do eljene knjige, bez fizikog odlaska u biblioteku, bez preturanja po policama, otvaranja i listanja gomile knjiga, i
nezavisno od radnog vremena biblioteke, u bilo koje doba dana i noi, sa bilo kog mesta i bilo kog raunara sa internet konekcijom. Pretraivanje naslova moe da se vri po tipu, vrsti, naslovu, autoru, ISBN-u... Nakon pronalaenja eljenog naslova dobijaju se detaljniji podaci o knjizi (na primer: jezik na kom je pisana, broj strana, izdava,
posetama biblioteci. Osnovne funkcionalnosti koje aplikacija nudi: 1. Administratorski deo: a. Evidentiranje italaca b. Evidentiranje administratorskih privilegija c. Evidentiranje literature d. Klasifikacija literature po tipovima i vrstama
Digitalizacija knjiga
Puna funkcionalnost WeBib digitalne biblioteke postie se kreiranjempoetne baze digitalizovanih sadraja po izboru korisnika. Posebna pogodnost WeBib digitalne biblioteke je pratea usluga skeniranja knjiga, delova knjiga, naslovnih strana, strunih radova i asopisa, koja proizvod digitalne biblioteke ini kompletnim.
Zato WeBib?
Cilj svakog kolekcionara knjiga je da svoje briljivo pripremano i uvano blago ponudi na itanje. U veitoj dilemi da li da ljubomorno uva svoju kolekciju naslova ili je d na korienje, uz rizike od oteenja i gubitka, svaki kolekcionar, bibliotekar, izdava trai pravu meru i balans da zadovolji obe tenje. Digitalizacija sadraja mu u tome mnogo moe pomoi. Samim pretvaranjem literature u elektronsku formu izbegava se dalje fiziko oteenje knjiga usled nepaljivog rukovanja. Aplikacija koja vodi evidenciju o naslovima i omoguava dalje pretraivanje i online itanje je pravo reenje za sve probleme koji prate rad sa papirom i odravanje fonda knjiga. Na ovaj nain ostvarene su na savremen i moderan nain obe tenje. Da li ste spremni da svo marljivo sakupljano knjievno blago pribliimo novim itaocima? Iskoristite nove puteve da se iroj publici priblii vaa kolekcija. Pomozite globalni trend popularizacije itanja preko Interneta. Ponudite i Vi svoju kolekciju online!
broj i godina izdanja, krai opisi), zavisno od raspoloivih podataka. Takoe je omogueno itanje knjige ili delova knjige putem Interneta. italac, kao dodatnu pogodnost, ima mogunost dodavanja eljenih knjiga na sopstvenu "policu", dodavanje napomena o izabranim knjigama, pa ak i voenje sopstvene belenice. Sve to treba da mu olaka pretraivanje i pojednostavi pristup knjigama: njegova polica i beleke ga ekaju i pri narednim virtuelnim
e. Upload sadraja i povezivanje digitalnog zapisa sa podacima o knjizi 2. Korisniki deo: a. Pretraivanje naslova po vie razliitih kriterijuma b. Online itanje c. Mogunost dodavanja omiljenih knjiga na "policu" d. Mogunost dodavanja napomena o knjigama sa police e. Mogunost voenja sopstvene belenice
Cloud Computing
Cloud Com pu ting ili "ra u nar stvo u obla ku" je po slov ni mo del gde se IT in fra struk tu ra, plat for ma i(li) soft ver iz najm lju ju u vi du ser vi sa ((In fra struc tu re as a Ser vi ce IaaS, Plat form as a Ser vi ce Pa aS, Soft wa re as a Ser vi ce Sa aS), pri e mu se ovi IT re sur si is po ru u ju pre ko In ter ne ta, a uslu ga na pla u je na osno vu po tro nje. Za hva lju ju i to me kom pa ni je ko ri sni ci mo gu da se u pot pu no sti po sve te svom osnov nom bi zni su, dok ih u ovom do me nu ser vi si ra ju is po ru i o ci uslu ga. Na ovaj na in one pre ba cu ju te i te sa ka pi tal nih tro ko va (ula ga nje u opre mu, ure a je...) na ope ra tiv ne, a i ove po to nje zna aj no sma nju ju, jer bri gu o odr a va nju i funk ci o ni sa nju vo di is po ru i lac ser vi sa.
Ra u nar stvo u obla ku

o sto ji vi e de fi ni ci ja ra u nar stva u obla ku, ali mi e mo iz dvo ji ti dve. Po Gart ne ru, to je "skup di sci pli na, teh no lo gi ja i po slov nih mo de la ko ji se ko ri ste da is po ru e IT mo gu no sti (soft ver, plat for ma i har dver) po zah te vu, da bu de ska la bil na i ela sti na uslu ga", dok za ame ri ki Na ci o nal ni in sti tut za na u ku i teh no lo gi ju (NIST) ra u nar stvo u obla ku je mo del ko ji omo gu a va je din stven, pre ci zan i pri stup na zah tev po de lje nom pu lu ra u nar skih re sur sa ko ji mo gu da se kon fi gu ri u (kao to su mre e, ser ver, sto ri di, apli ka ci je i uslu ge) ko je mo gu da se br zo re a li zu ju i ko ji ma se upra vlja sa mi ni mal nim re sur si ma ili sa mi ni mal nom in ter ak ci jom sa pro vaj de ri ma uslu ga..." Ovaj mo del obla ka pro mo vi e do stup nost i kom po no van je od pet bit nih ka rak te ri sti ka, tri mo de la uslu ga i e ti ri mo de la uvo e nja.
Atributi ra u nar stva u obla ku

Pet atri bu ta ko ji opi su ju ra u nar stvo u obla ku su: * ba zi ra nost na uslu zi: po tro a bri ne sa mo o i nje ni ci da se ovo is po ru u je kao uslu ga * ska la bil nost i ela sti nost: uslu ge na zah tev mo gu da po ve a ju i sma nje re sur se, po po tre bi * po de lje nost: uslu ge mo e da de li ve i broj ko ri sni ka i da ta ko gra di ono to na zi va mo ska la bil nom eko no mi jom * me tri ka ko ri e nja: ovo omo gu a va raz ne me tri ke za na pla tu ko ri e nja * in ter net teh no lo gi je: sve teh no lo gi je su do stup ne pre ko In ter ne ta Re al nost je da se ko ri sni ci IT uslu ga fo ku si ra ju na ono to im uslu ge nu de, ume sto ka ko se uslu ge uvo de i ho stu ju. Ba kao to elek tro di
stri bu te ri a lju stru ju po tro a i ma a te le fon ske kom pa ni je glas i po dat ke ko ri sni ci ma, IT uslu ge se a lju i na pla u ju kraj njim po tro a i ma. Ovo se de fi ni e ugo vo ri ma o is po ru ka ma. Kon cept ni je nov, ali pred sta vlja raz li ku u od no su na mo del pro da je li cen ci i mo del pru a nja uslu ga na sa mim lo ka ci ja ma, ko ji su do mi ni ra li IT in du stri jom ja ko du go. I jo ne to - ove uslu ge sa da mo gu da se is po ru u ju glo bal no. Uslu ge ra u nar stva u obla ku mo gu da se svr sta ju u pet ka te go ri ja (e sta se od no si na kon tro lu i bez bed nost).
mo de lu "as a Ser vi ce "kao uslu ga" pre ko veb cen tri ne ar hi tek tu re ka pre tra i va i ma ili RIA front-end - to su apli ka ci o ne uslu ge u obla ku. Ovo obi no zah te va kre i ra nje ar hi tek tu re ko ja mo e da po dr i vi e fir mi. In for ma ci ja: uslu ge za pri stup i pre tra i va nje se is po ru u ju pre ko RSS/ATOM ili veb mo de la. Po slov ni pro ce si: sva ki po slov ni pro ces se is po ru u je kao uslu ga pre ko In ter ne ta. Upra vlja nje i bez bed nost: uslu ge ko je omo gu a va ju pri stup, upo tre bu i is po
Si stem ska in fra struk tu ra: to su vir tu e li zo va ni soft ver ski si ste mi na ko ji ma ko ri sni ci mo gu da po kre nu bi lo ko ju apli ka ci ju, pre ko ve ba. Od ziv apli ka ci je je di na mi an. Mi ni mal ni veb stan dard je po sto ja nje si stem skog in fra struk tur nog slo ja Apli ka ci o na in fra struk tu ra: skup uslu ga ko je su pa ra lel ne tra di ci o nal nom mi dlve ru i raz voj nim teh no lo gi ja ma. Uslu ge mo ra ju da se gra de ta ko da ko ri ste veb-cen tri nu ar hi tek tu ru i di zajn svet ske kla se. Ka te go ri ja Plat for ma kao uslu ga je u po ra stu. Apli ka ci je: di zaj ni ra ne za is po ru ku na glo bal nom ni vou, is po ru ka po
ru ku na svim ni vo i ma uslu ga u obla ku.
Oblak nu di e ti ri ka te go ri je uslu ga Ra u nar stvo u obla ku ba zi ra na jed nom ili vi e od pet mo de la. Jav ni oblak - IT mo gu nost kao uslu ga ko ju pro vaj de ri obla ka nu de bi lo kom dru gom pre ko jav nog In ter ne ta. Pri me ri: Sa les for ce.com, Go o gle App En gi ne, Mic ro soft Azu re i Ama zon EC2. Pri vat ni oblak - IT mo gu nost kao uslu ga ko ju pro vaj de ri obla ka nu de iza bra noj gru pi ko ri sni ka. Pro vaj de ri uslu ga u obla ku mo gu da bu du in ter ne or ga ni za ci je (npr. ista or ga ni za ci ja kao to je i po tro a) ili tre a stra na. Mre a ko ja nu di uslu gu mo e da bu de jav ni In ter net ili pri vat na mre a, ali pri stup mre i omo gu en je sa mo auto ri zo va nim ko ri sni ci ma. Pri mer: bol ni ce ili uni ver zi te ti ko ji na stu pa ju za jed no u ku po vi ni in fra struk tu re i gra de uslu ge u obla ku za nji ho vu pri vat nu po tro nju. In ter ni oblak - pod skup pri vat nog obla ka i in ter nog obla ka je IT spo sob nost ko ja se nu di kao uslu ga pre ko IT or ga ni za ci ja ka ko bi se lak e od vi ja lo po slo va nje. Na pri mer: IT or ga ni za ci ja gra di vi so ko vir tu e li zo va no okru e nje ko je tre ba da po sta
XX
ne in fra struk tur ni pro vaj der za in ter ne apli ka ci o ne pro gra me re. U ti pi noj IT or ga ni za ci ji, oni ko ji raz vi ja ju apli ka ci je zah te va ju da se ra di pre ko IT in fra struk tur nog ope ra ci o nog ti ma ka ko bi se na ba vi la ade kvat na raz voj na i pro iz vod na apli ka ci o na plat for ma (har dver, OS...) ko ja je neo p hod na za no vu apli ka ci ju. U ovom mo de lu, in fra struk tur ni tim na ba vlja IT in fra struk tu ru na lik obla ku za svoj raz voj ni apli ka ci o ni tim (ili bi lo ko ji dru gi tim). Spo lja nji oblak - mo gu nost IT-a ko ja se nu di kao uslu ga po slo va nju ko je ni je ho sto va no u vla sti toj IT or ga ni za ci ji. Spo lja nji oblak mo e da bu de jav ni ili pri vat ni, ali mo e da ga im ple men ti ra i tre a stra na. Hi brid ni oblak - spo sob nost ko ju nu di IT kao uslu gu i ko ja se osla nja i na unu tra nje i na spo lja nje IT re sur se.
Ka da se od lu i ti za jav ni, a ka da za pri vat ni oblak?

Uslu ge pri vat nog obla ka ni su pra va me ra za sva ko pred u ze e i za sva ku kom pa nij sku uslu gu. Pi ta nje je po vrat ka in ve sti ci ja. Klju le i u shva ta nju va eg pri vat nog sta nja: ko je uslu ge vi nu di te, ta je eks pli cit ni, a ta im pli cit ni ni vo uslu ga, da li ste kon ku rent ni na tr i tu... Sva ka uslu ga e ima ti raz li i tu pu ta nju u bu du no sti. Ne ke bi tre ba lo da se fo ku si ra ju na in te gra ci ju, in tim nost ili di fe ren ci ja ci ju po slo va nja. Dru ge bi tre ba lo da se fo ku si ra ju na ne za vi snost, jed no stav ne in ter fej se, stan dar di za ci ju... Po sled nji bi tre ba lo da bu du po ten ci jal ni kan di da ti u obla ku. Za sva ki od tih kan di da ta, tre ba lo bi oce ni ti nji ho vu po nu du u obla ku. Ako ne po sto je, to zna i da ni su sprem ni. Ba zi ra no na
XX
ovom vre men skom okvi ru pred u ze e bi tre ba lo da iz gra di i pro ce ni da li da ide na pri vat ni ili jav ni oblak, ili jed no stav no da sa e ka da ne ki od obla ka po sta ne zreo. Ra u nar stvo u obla ku uklju u je: mo gu nost da adre si ra vi so ko po elj ne, ne pred vi di ve i pro jekt no ori jen ti sa ne zah te ve, br zu iz ra du pro to ti po va, raz voj, in sta la ci ju i pro me
nu, bes ko na no do sti za nje vr nih op te re e nja, do bit od ma siv nih jef ti nih sto ri da, ko ri sni ku sa mo po slu gu, po ve a nje li ne i grup ne pro duk tiv no sti i part ner sku in ter ak ci ju. Ra u nar stvo u obla ku ta ko e do zvo lja va po mak sa fik snih na pro men lji ve ope ra ci o ne tro ko ve, br zi po vra tak in ve sti ci je, ma nje tro ko ve raz vo ja, in sta la ci je, ra da i pro me na i
mo gu nost da ne ke od uslu ga bu du bes plat ne. Ra u nar stvo u obla ku ta ko e do pu ta po jed no sta vlje nu na bav ku, tran sak ci o ni mo del ce ne, ugo va ra nje i ni voe uslu ga ba zi ra ne na pri stu pu pre ko pre tra i va a, sa mo gu no u da se po dr e mo bil ni i uda lje ni rad ni ci. Da lje, ohra bru je se upo tre ba stan dar di zo va nih re sur sa i
XX
apli ka ci ja. Ra u nar stvo u obla ku do zvo lja va da se ras te re te ne bit ni pro ce si i da fo kus bu de na po slov noj vred no sti i no vim pro jek ti ma ume sto na ukup nom fo ku su na do la ze ih ope ra ci ja. Na kra ju, ovi no vi mo de li do zvo lja va ju ko ri sni ci ma da bu du sa stav ni deo pro vaj de ro vih stal nih ino va ci o nih uslu ga pod obla kom, ko je po di u ni vo ino va ci ja i spu ta ju ce ne. S dru ge stra ne, pred u ze a su za bri nu ta za sle de a pi ta nja: po dat ke i lo ka ci je pro ce sa i izo la ci ju u po de lje nim okru e nji ma, za re gu li sa nje prav nih pi ta nja, na pa de ha ke ra pre ko upra vlja kih in ter fej sa, ne kom plet no bri sa nje po da ta ka i upra vlja nje iden ti te tom. Osta li za bri nja va ju i fak to ri uklju u ju tran spa rent nost ope ri sa nja pro vaj de ra i rad sa ne zre lim is po ru i o ci ma sa ne do volj nim re fe ren ca ma ili sa sla bom ser ti fi ko va no u. Ra zu mljiv strah eks po ni ra se u pro ble mi ma sa uslu ga ma, gu bit ku po da ta ka, is cr plji va njem re sur sa i za bri nu to u za sa mu in ter net ve zu (to uklju u je br zi nu in ter ne ta, po sto ja nost i sl). Por ta bil nost kda i pre nos po da tka su ta ko e na vi so kom me stu u gla va ma ru ko vo di la ca pred u ze a. Na kra j u, ne f lek s i b il n e i ne p o sto je e uslu ge i ne mo gu nost da se upra vlja uslu ga ma i in te gra ci jom sa vi e do ba vlja a obla ka i iz me u sa m ih pred u z e a u okvi ru obla ka su fak to ri ko ji, za ne ke or ga ni za ci je, deluju kao kal dr ma na vonju.
vi lo nor me za no ve IT mo gu no sti ko je po je din ci ma i kom pa ni ja ma omo gu a va ju da iza be ru ka ko e da is po ru e IT uslu ge, a da mo de li od stu pe od tra di ci o nal nih mo de la li cen ci ra nja ko ji su po zna ti do sa da. Rast plat for mi pod obla kom/ ve bom omo gu a va po slo va nje kom po zit nim apli ka ci ja ma i ima po ten ci jal i uti caj na IT po slo va nje. Da bi po gu ra li in for ma ci je ve za ne za is po ru ku, veb saj to vi i veb ba zi ra ne apli ka ci o ne funk ci o nal no sti kao kom po zit ne uslu ge su klju ni ka ta li za tor ko ji omo gu a va is po ru ku po mo de lu "sve kao uslu ga." Soft ver kao uslu ga (Soft wa re as a Ser vi ce -Sa aS) Mo gu nost ko ja do zvo lja va da se pro vaj der ske apli ka ci je kreu na in fra struk tu ri obla ka. Apli ka ci ja ma se pri stu pa pre ko ra znih kli jent skih ure a ja, pre ko tan kih kli je na ta kao to su veb pre tra i va i (npr. web email). Po tro a ne upra vlja ni ti kon tro li e in fra struk tu ru obla ka, uklju u ju i mre u, ser ve re, ope ra tiv ne si ste me, sto ri de ili ak po je di na ne apli ka ci o ne mo gu no sti, sa mo gu im iz u zet kom ogra ni e nih po de a va nja od stra ne ko ri sni ka. Plat for ma kao uslu ga (Plat form as a Ser vi ce - Pa aS) Mo gu nost ko ja je da ta ko ri sni ku da on in sta li ra svo je apli ka ci je na in fra struk tu ri pod obla kom ili da ko ri sti apli ka ci je ko je je na pra vio ko ri ste i pro gram ske je zi ke i ala te ko je po dr a va pro vaj der. Ko ri snik ne upra vlja ni ti kon tro li e in fra struk tu ru kao to je mre a, ser ve ri, ope ra tiv ni si ste mi ili sto ri di, ali kon tro li e ui ta va nje apli ka ci ja i kon fi gu ri sa nje okru e nja ho stin ga.
In fra struk tu ra kao uslu ga (In fra struc tu re as a Ser vi ce - Iaas) Mo gu nost ko ju ima ko ri snik je da bu de uklju en u ob ra du, sme taj, mre u i osta le osnov ne ra u nar ske re sur se, gde je u mo gu no sti da ui ta i iz vr a va soft ver ko ji uklju u je ope ra tiv ni si stem i apli ka ci je. Po tro a ne upra vlja ni ti kon tro li e in fra struk tu ru obla ka, ali ima kon tro lu nad ope ra tiv nim si ste mom, sto ri di ma, apli ka ci ja ma ko je su nje go ve i ogra ni e nu kon tro lu nad iza bra nim mre nim kom po nen ta ma (npr. fi re wall za ho sting).
Pra va i oba ve ze ko ri sni ka ra u nar stva u obla ku

U pe ri o du ko ji je iza nas po ku a va lo se sa de fi ni ci jom prav nog okvi ra ko ji bi za ti tio ka ko da va o ca ta ko i pri ma o ca uslu ga. No, tre ba lo bi re i da ovaj mo del i ni je to li ko nov. Na i me, pri is po ru ci elek tri ne ener gi je i ob ra u nu te le fon skih uslu ga ko ri e ne su ne ke od op ci ja ko je pot pa da ju pod da na nji prav ni okvir uslu ge ra u nar stva u obla ku. Osnov ne po stav ke ovog mo de la su: pra vo da se za dr i vla sni tvo, upo tre ba i kon tro la ne i jih vla sti tih po da ta ka, pra vo na ugo vor ko ji se ti e ni voa pru e nih uslu ga ko ji adre si ra vla sni tvo, na i ne ot kla nja nja gre a ka u uslu ga ma i po slov ne po sle di ce, pra vo da se oba ve sti ko ri snik uslu ga od stra ne is po ru i o ca uslu ga o pro me na ma ko je uti u na po slov ne pro ce se ko ri sni ka, pra vo da se una pred ob ja sne i shva te teh ni ka ogra ni e nja ili no vi zah te vi po treb ni za re a li za ci ju uslu ge, pra vo da se shva te prav ni okvi ri ju ris dik ci je u ko ji ma ope ra ter oba vlja svo je po slo va nje, pra vo da se zna ko je bez bed no sne pro ce du re pro vaj der sle di
Ra u nar stvo u obla ku "kao uslu ga" ("as a Ser vi ce")

Ra u nar stvo u obla ku je po sta
XX
i ko ri sti i od go vor nost da se shva te zah te vi za li cen ca ma ka ko na stra ni pro vaj de ra ta ko i na stra ni ko ri sni ka Ra u nar stvo u obla ku no si sa so bom spe ci fi ne ri zi ke ko ji uspo ra va ju pri la go a va nje kor po ra ci ja. Na pri mer, pro vaj de ri obla ka ko ji op slu u ju ve li ki broj kli je na ta ne uzi ma ju u ob zir spe ci fi ne po tre be po tro a a i svi ma nu de iste ni voe ugo vor nih uslu ga. Kao re zul tat, mno ge jav ne uslu ge u obla ku ope ri u na isti na in za sve po tro a e (tip ski ugo vo ri), sa ma lim raz li ka ma. Pre tva ra nje ove uslu ge u ro bu i ro ke po tro nje (po zna to kao ko mo di za ci ja) uvo di ri zi ke za po tro a e, ko ji ima ju ma lo mo i u slu a ju da pro vaj de ri ne is po ru e uslu gu ko ju su obe a li. Da bi sma nji li ove ri zi ke pro vaj de ri i po tro a i uslu ga mo ra ju da se do go vo re i da po sta ve za
jed ni ke ci lje ve i oe ki va nja. Ako se
tva po da ta ka i u teh ni kom do me
Glav ni do ba vlja i cloud computing uslu ga

uslu ge obla ka ko mo di zu ju, pro vaj de ri bi tre ba lo da po nu de ja e ga ran ci je ko ri sni ku, na ro i to u de lo vi ma vla sni nu uslu ga. Da nas pro vaj de ri uslu ga va ri ra ju u ni vou uslu ga ko je nu de, a e sto ne nu de za ti tu u ce li ni.
XX
XX
Zato biste razmiljali o cloudu?

Si ni a Pe ro vi, Mic ro soft
Poslovanje i IT bez ogra ni e nja

Ve do volj no du go po sto ji po jam, po sto ji uslu ga, po sto ji na na em tr i tu, pa ipak kao da na sa mom po et ku ni je do volj no re e no oda kle za pra vo taj Cloud, za to bi ste ga uop te ko ri sti li, ka ko ga dru gi ko ri ste i, na kra ju, ono to je naj bit ni je ka ko mo e po mo i ili od mo i ako se ne raz mi lja o istom na vre me. Bi lo da ste po klo nik AWS, Go o gle, Mic ro soft, Sa les For ce, Rac kspa ce.... ili ne kih dru gih teh no lo gi ja, ovaj tekst vam mo e po mo i da shva ti te za to uop te tre ba da raz mi lja te o to me se lek ci ja ven do ra do la zi ka sni je.
ajde da krenemo redom, uz opa sno st da ova pri a bude nesnosno dosadna, pa da ve od u sta ne te na kra ju pr vog pa ra gra fa. No, pre u zi mam ri zik za to. Da kle Cloud. Ve li ki broj de fi ni ci ja, a opet do volj no raz li i tih i na
pro sto sko va nih da vas zbu ne. Ve ro vat no ne na mer no, ma da u po sled nje vre me, gle da ju i ta po je di ne svetske kompanije govore o ovoj te mi, usu u jem se da po mi slim da ipak donekle jeste namerno zbog ogra ni e no sti i uzro ko va no sti po nu dom ko ju sva ka od tih kom pa ni ja
ima na raspolaganju. Ka em ne na mer no, jer po jam ko ji ima i po slov ni i teh ni ki zna aj ve kao ta kav je osu en da ga in ter pre ti ra ju na raz li i te na i ne; da ima raz li i te de fi ni ci je shod no to me iz kog ugla ga gle da te: po slov nog, teh ni kog ili ne kog dru gog.
Virtuelizacija i cloud
No, ono to je bit no zna ti je da bez ne kih osnov nih atri bu ta (uzmi mo ov de Gart ner kao pri mer, ma da se mo e di sku to va ti i na te mu dru gih re le vant nih te la) clo u da, a to su Ser vi ce-Ba sed, Sca la ble-and-Ela stic, Sha red, Me te red-by-Use, Uses-In ter net-Tec hno lo gi es, bi lo ko je re e nje, bi lo ono Pu bllic ili Pri va te, se ne mo e zva ti cloud re e njem, ne go na pro sto naj o bi ni jom vir tu e li za ci jom. Ka em naj o bi ni jom iz dva raz lo ga: vir tu e li za ci ja je ste osnov cloud re e nja ka kvo da nas po zna je mo u IT-ju i kao ta kva je vr lo va na i da to je ste
pret po sta vi ti da je 10 mi nu ta bi lo re i o clo u du, a po tom se pre lo na vir tu e li za ci ju i ono to je toj kom pa ni ji bi lo naj in te re sant ni je da pred sta vi u to vre me. Da kle, tih pet atri bu ta uz do da tak irine ponude konkretnog vendora daje vam neku od definicija koja bi mo gla da gla si: "Is po ru ka in for ma ci o nih teh no lo gi ja kao stan dar di zo va nog servisa". To bi i bila definicija sa ko jom bih e leo da vas osta vim na kraju ovog teksta.
Sutinske promene
Da se vra ti mo te mi za to uop te
di uvek ra di osva ja nja no vog tr i ta, ali isto ta ko i ra di za ti te po sto je eg. To do ne kle, na a lost onih ko je vi de pr venstveno "greater good" u svom ra du a ne ka pi tal i ta je pot pu no re le van tan osnov, pred sta vlja sva ko dne vi cu po slov nog okru e nja i pro ce sa od lu i va nja. Ono to pri tom ni ka ko ne sme mo izgubiti iz vida je socijalni momenat, ka ko se to da nas po pu lar no na zi va, ili jed no stav ni je re e no dru tve ni od no si i osve e nost po je din ca, ko ri sni ka uslu ga a ima ju i u vi du sve ve u kon ku ren ci ju na tr i tu. ta to zna i? Po jed no sta vlje no go vo re i, bi znis e mo ra ti ko na no
ta vir tu e li za ci ja ko jom se slu e po je di ne kom pa ni je da bi na do me sti le ne do sta tak pret hod no po me nu tih atri bu ta cloud re e nja. Ona ti me sa ma po se bi po sta je pot pu no po gre no pred sta vlje na, do ne kle oma lo va e na re kao bih, ka da se pred sta vlja kao cloud re e nje. Imao sam pri li ku da pri su stvu jem skupu jedne velike kompanije sa cloud na zi vom u osno vi mo ete
raz mi lja ti o to me? Nesumnjivo je, kad malo bolje po gle da te, da cloud do no si ja ko pu no do brih stva ri, na i na raz mi lja nja, pro me na u na i ni ma raz mi lja nja, ali i pro me na ma u na i ni ma na ko je kom pa ni je do la ze do no vih kli jenata. Uko li ko po gle da te jed no ti pi no po slov no okru e nje da nas, shva ti e te da se sva ko dnev na bit ka vo
da se po za ba vi sa mnom kao ko ri sni kom uslu ga, jer na pro sto ja imam mo gu nost iz bo ra da is ko ri stim ne kog dru gog pru a o ca uslu ga na tr i tu. Za me ne kao ko ri sni ka uslu ga ja ko je bit no da uvi dim da je ne kom na benzinskoj stanici, u prodavnici hra ne, ode e ili obu e, ali isto ta ko i kod mog pro vaj de ra uslu ga, sta lo do me ne kao ko ri sni ka. Da me slu a i uzi ma u ob zir mo je po tre
be, da ne e ka ne go pro ak tiv no nu di nove, dodatne ser vise ili usluge za ko je sam spre man da iz dvo jim no vac. Kom pa ra tiv na pred nost ova kvog pru a o ca uslu ga na tr i tu je ogrom na i tu ne tre ba pu no do dat nih ar gu me na ta. Za to? Pa, jed no stav no iz raz lo ga to lju di ku pu ju od dru gih lju di, do brog is ku stva dru gih, ne od re klam nih pro sto ra ili pa noa. Do ne kle od bren da da, ali opet ne to li ko ko li ko od do bre, po zi tiv ne re i po slov nog sa rad ni ka, pri ja te lja ili ne kog tre eg. Uko li ko se sa da vra ti mo na cloud i jed nu od osnov nih pret po stav ki da mo der no po slo va nje ne mo e da se za mi sli bez in for ma ci on ih teh no lo gi ja, do la zi mo do i nje ni ce da je po treb no vi e ne go ikad otvo ri ti ko mu ni ka ci ju iz me u Po slov nog i IT sve ta, a za rad osi gu ra va nja po sto je eg i osva ja nja no vog tr i ta.
Opet to za to
Cloud, kao jed na od teh no lo gi ja u sr cu mo der nog IT-ja, pred sta vlja osnov nu po kre ta ku sna gu u do sti za nju i ostva ri va nju no vih po slov nih mo gu no sti. Od jed nom ima mo situaciju da su najmoderniji svetski da ta cen tri i opre ma na uslu zi svi ma. Ta pri vi le gi ja, re kao bih, isto rij ski gle da no, bo ga tih kom pa ni ja ni je vi e re zer vi sa na sa mo za njih na pro sto do lo je vre me kad je sva ta teh no lo gi ja na ne ko li ko kli ko va od bi lo kog star tup biznisa ili kompanije u sve tu. Ako to me do da mo fi nan sij ski pot ko va ne SLA pa ra me tre, mi ni mal no ili ne po sto je e (u Pa aS okru e nju) odr a va nje, Opex ume sto Ca pe xa itd, do la zi mo do za klju ka da je po slov na pri li ka vi e ne go oi gledna i realna.
Vra a ju i se na tra di ci o nal no po slovanje sigurno jo uvek imate u pro ce si ma im ple men ta ci je no vih ide ja i pla si ra nja no vih ini ci ja ti va ili proizvoda procese procene, nabavke i im ple men ta ci je opre me ili sred sta va ko ja e te ide je po dr a ti i ui ni ti ih mo gu im sa IT aspek ta. Ta kvi pro ce si si gur no mo gu po tra ja ti i ne ko li ko me se ci, pa i go di na, u za vi sno sti od kompleksnosti implementacije i sa mog pro ce sa na bav ke. Even tu al no, i u naj sre ni jem sce na ri ju, na kon ne ko li ko te kih me se ci iz la zi te na tr i te sa no vim pro iz vo dom, po ne kad na vre me, e e ka sno. U do ba cloud teh no lo gi ja taj pro ces ko na no po sta je sve den na po slov no ra zu man mi ni mum i pot pu no oslo bo en svih ili ve li ke ve i ne pret hod no po me nu tih pa ra me ta ra im ple men ta ci je. Od vre men skog pa ra me tra od ne ko li ko me se ci do la zi mo do ne ko li ko ne de lja ili kra e. Do zvo lja va vam da se usred sre di te na svo ju ini ci ja ti vu i po zi ti van uti caj ko ji e ima ti na va e po slo va nje, a bez mno go raz mi lja nja i po drob nih ana li za ko ta nja re e nja, te ne kad te kih fi nan sij skih od lu ka ili kom pro mi sa. Ne ko e re i: "Mi mo ra mo da zna mo da li e na a ide ja ili pro iz vod ima ti e lje ni fi nan sij ski uti caj i ko li ko e nas to ko ta ti." Sla em se, ali sa dru ge stra ne bo ja zan od ne u spe ha i mo gu nost eko nom ski pri hva tlji vi jeg eks pe ri men ta pred sta vlja ne dvo smi sle nu pred nost ko ja vam ko na no da je mo gu nost da is pro ba te no ve ide je, da budete inovativni i tako stvorite raz li ku na tr i tu u svo ju ko rist. Ne gu ju i ova kvu star tup kul tu ru u va oj kom pa ni ji stva ra te osnov okru e nja u ko me se vred nu je ne e ka nje na promene po spoljnim uticajima, ve pre in ter ne ini ci ja ti ve i ino va ci je
ko je mo gu da pro me ne spolj ni svet i ti me u ve o ma po zi tiv nom smi slu va u po zi ci ju na tr i tu. Tre ba ta ko e zna ti da je tr i te da nas ta kvo da uko li ko vi ne is ko ri sti te pred nost cloud teh no lo gi ja za svo je po slo va nje vr lo je mo gu e da dru gi ho e a ti me se vra a mo do osnov ne pre mi se osva ja nja no vih tr i ta, ali i sva ka ko za ti te po sto je ih. ta me ne kao ko ri sni ka uslu ga, bi lo da sam pojedinac ili kompanija, spre a va da pro me nim pro vajde ra? Verovatno nita.
Apel
Kao po slov ni lju di tre ba da po zo ve te svo je IT stru nja ke i na pro sto ih pitate za miljenje kako upotrebiti IT teh no lo gi je za rad ostva ri va nja no vih po slov nih re zul ta ta. Uko li ko ne bu du ima li ide ju pro me ni te ih. U da na nje vre me je neo pro sti vo da se IT i da lje ba vi in sta la ci ja ma a ne kre i ra njem po slov ne vred no sti za svoj bi znis. Ipak ne ret ko, isti ti IT lju di ima ju ideju kako bi mogli iskoristiti nove teh no lo gi je. Sa dru ge stra ne, ape lu jem na IT lju de da slo bod no iza u pred svoj management i biznis korisnike sa novim idejama i inovacijama. Vrlo je ve ro vat no da e po slov ni lju di ima ti slu ha za va e ide je, ali sa mo uko li ko ih do bro po ja sni te i pra vil no pred sta vi te tj. ko li ko bu de te us pe li u to me da ono to vi naj bo lje zna te, a to je IT, mapirate na poslovne potrebe i ukup ne pla no ve i stra te gi ju kom pa ni je u ko joj ra di te. Uko li ko vas ne bu du po slu a li, u bi lo ko joj me ri, vre me je da raz mi lja te o pro me ni kom pa ni je za ko ju ra di te, jer ta u ko joj ste sa da je osu e na na stag na ci ju i even tu al ni ne sta nak sa tr i ta.
XX
XX
Za ma la i sred nja pred u ze a

Velj ko Ko va e vi, Internet ogledalo
Koristi od SaaS-a
Usva ja nje cloud ra u nar stva je do ne lo ob no vlje ni fo kus na Sa aS mo del is po ru ke soft ve ra. Ipak, dok ne ka ma la i sred nja pred u zeca vi de Sa aS (soft ver kao uslu ga) kao ekvi laj zer ko ji im obez be u je istu funk ci o nal nost apli ka ci je uz vecu kon ku rent nost, bez po tre be za ogrom nim ini ci jal nim ula ga nji ma u sop stve nu teh no lo gi ju i re sur se, dru ga jo uvek ne raz u me ju u pot pu no sti ta je Sa aS, ka ko ra di i za to da je no vi smi sao po slo va nju. U po sled nje vre me In ter net je pre pla vljen di sku si ja ma na ovu te mu, po je din ci joj po sve u ju iz u zet nu pa nju na svo jim blo go vi ma, a mi e mo u ovom lan ku po ku a ti da na jed nom me stu su mi ra mo po en te ne kih od njih, osvr u i se na raz voj Sa aS-a i ko ri sti ko je SMB sek tor mo e da ima od ku po vi ne i pri me ne cloud ba zi ra nih Sa aS apli ka ci ja.
tra d i c i o n al n om mo d e lu is po ru ke soft ve ra, soft ver ku pu je te una pred, pod stal nim ugo vo rom o li cen ci ra nju. Ta ko e obi no placate go di nju na kna du za odr a va nje da bi se ot klo ni li even tu al ni ba go vi ili une la iz ve sna po bolj a nja. Soft ver je u da ta cen tru kom pa ni je. Naj ve ro vat ni je, za uslu ge im ple men ta ci je mo ra te da an ga u je te part ner sku kom pa ni ju ko ja ima po treb na zna nja u pri me ni soft ve ra. Ovaj mo del je i da lje za stu pljen kod ven do ra ve li kih en ter pri se apli ka ci ja, i neci ove apli ka ci je ne do stup nim
SMB sek to ru zbog vi so ke ce ne i obi ma im ple men ta ci je. i re njem In ter ne ta i mo gu no sti ko
je on do no si, soft ver ski ven do ri su po e li da tra e dru ga i ji pri stup is po ru ci soft ver skih re e nja. Sa da ste mo gli i da
uz me te li cen ce od pro iz vo a a soft ve ra, a za tim ku pi te do dat ne uslu ge od pro vaj de ra (ASP), da ga ho stu je te. U ovom slu a ju, vi ne tre ba da in ve sti ra te u in fra struk tu ru, ali i da lje ima te svo ju (sin gle te nant) ver zi ju apli ka ci je. ASP je imao vr hu nac kra jem de ve de se tih go di na pro log ve ka i po et kom ovog, ali ho sting tak se, tro ko vi li cen ci i stal ne po dr ke i ni li su da uku pan tro ak vla sni tva bu de iz u zet no vi sok. Pro vaj de ri soft ve ra su ubr zo pre po zna li bo lji na in is po ru ke soft ve ra iz da ta cen tra, i ta ko je ro en Sa aS (Soft wa re as a Ser vi ce). U Sa aS pri stu pu, soft ver sko re e nje da se is po ru u je pre ko In ter ne ta ko ricenjem za jed ni kog veb bra u ze ra. Sa aS apli ka ci je se obi no ho stu ju u dis kret nim da ta cen tri ma ko ji su u vla sni tvu ili su za ku plje ni od stra ne ven do ra. Sa aS mo del ko ri sti kom plek snu ar hi tek tu ru, to zna i da Sa aS ko ri sni ci de le za jed ni ke de lo ve apli ka ci je, a svo je po dat ke i kon fi gu ra ci je po slov nih pro ce sa u va ju po seb no. Kod Sa aS mo de la ko ri snik pla a pret pla tu, ce na ko je uklju u je ko ricenje soft ve ra, po dr ku i pri stup svim na do grad nja ma, za kr pe i ser vi sne pa ke te. Iz per spek ti ve ko ri sni ka, ma nje je va no da li je apli ka ci ja iz na men skog da ta cen tra ili "u obla ku", ma da oblak nu di po vecanje po u zda no sti i sma nje nje za sto ja zbog mo gucih pa do va. Da nas, po jam "Sa aS" ob u hva ta bi lo ko je apli ka ci je ko je se is po ru u ju kao ser vis, pu tem veb brov se ra, bi lo iz da ta cen tra pro iz vo a a, jav nog ili ak pri vat nog "obla ka".
do vo ljan da se shva ti za to je Sa aS atrak tiv na op ci ja ba za SMB sek tor. Za to sle di na vo e nje od re e nih oso be no sti ovog mo de la ko je su od stra ne broj nih op ser ve ra ali i ko ri sni ka sprem nih da svo je is ku stvo po de le pu tem In ter ne ta naj e e pominjane kao pred no sti. Osnov na pred nost, ko ju svi oni is ti u, je da Sa aS do zvo lja va ma lim i sred njim pred u zecima da do bi ju pri stup funk ci o nal no sti ma ko je su pret hod no bi le do stup ne sa mo ve li kim fir ma ma sa "du bo kim de po vi ma". Jer, ka da se eli mi ni u ka pi tal ni iz da ci i tro ko vi ko je tre ba pla ti ti una pred, sva ka or ga ni za ci ja mo e da pla ti pret pla tu i do bi je en ter pri se-class apli ka ci ju kao ser vis. No, osim ove oi gled ne pred no sti, Sa aS omo gucava i broj ne do dat ne be ne fi te.
Jed no stav ni ja pri me na

Pret po stav ka je da im ple men ta ci ja mo e da bu de skup i du go tra jan po du hvat. Po red ula ga nja u teh no lo ku in fra struk tu ru za po kre ta nje apli ka ci je, mo ra te odvo ji ti sred st va i za in sta li ra nje i pri la go a va nje apli ka ci je. Na kna da za kon sal ting mo e do dat no po vecati tro ko ve. No, da na nje or ga ni za ci je ko je e le da bu du kon ku ren te ne mo gu se bi da pri u te du ge i kom plek sne pro jek te to kom ko jih do la zi do pre ki da ili po re me a ja osnov nog pro ce sa ra da. Za to je pred nost Sa aS-a i u to me to vecina Sa aS in stan ci mo e da bu de obez be e na za par mi nu ta i br zo kon fi gu ri sa na za bren di ra nje, tok pro ce sa, do dat na po lja, iz ve ta je i dru ga po de a va nja. Vi so ko kon fi gu ra bi lan pro iz vod nu di ve li ku flek si bil nost, bez vre me na i tro ko va za re di zajn i ko di ra nje soft ve ra.
Ni zak fi nan sij ski ri zik

Mno ge tra di ci o nal ne on-pre mi se apli ka ci je pod ra zu me va ju po et ne pret pla te i, na kon to im ple men ta ci ja bu de za vr e na, pe ri o di ne na kna de za po dr ku i odr a va nje, za jed no sa po re mecajem po ve za nim sa na do grad njom pro iz vo da na no vu ver zi ju. Sa aS je dru ga i ji. Tu ne sa mo to ne po sto ji pr vo bit na in ve sti ci ja u IT in fra struk tu ru ili teh no lo ki raz voj, ve su i pe ri o di ni tro ko vi pred vi dlji vi. Ne ma skri ve nih tro ko va za na do grad nju i odr a va nje to sve je uklju e no u pret pla tu. Ovo ima za po sle di cu ni e ukup ne tro ko ve vla sni tva i iz be ga va nje ve li kih ka pi tal nih iz da ta ka u ko rist ni ih ope ra tiv nih tro ko va. Ta ko e, ne ma ogrom nog "po to nu a" u iz dat ke. Po is te ku pret pla te ili okon a nju ugo vo ra, ko ri snik je slo bo dan da iza be re da li e da ih pro du i ili ne.
Sve o bu hvat na po dr ka
Mno gi Sa aS ven do ri for mi ra ju ce ne za raz li i te ni voe po dr ke i uslu ge. Na ovaj na in, mo e te da iza be re te naj bo lje pa ke te, bez placanja za vi e ili pri ma nja ma nje ne go to vam je po treb no. Za raz li ku od tra di ci o nal ne soft ver ske li cen ce, Sa aS mo del uklju u je u pret pla tu sve ob u hvat nu po dr ku, kao i odr a va nje pro iz vo da i up gra de. Da kle, kao to je ve re e no, ne ma skri ve nih tro ko va ili do dat nih iz da ta ka, ni ti mo ra te da bri ne te o odr a va nju har dve ra ili is pa di ma.
Oi gled na pred nost

Ovaj ma li pri kaz evo lu ci je mo de la is po ru ke soft ve ra sma tra li smo ko ri snim uvo dom, ali on si gur no ni je
Olak i ce za IT oso blje

U ve i ni or ga ni za ci ja IT oso blje je vec pre op te receno. Za to je vr lo zna aj no i to to Sa aS ne po sta vlja
do dat ne zah te ve pred IT tim u kom pa ni ji, jer ne po sto ji teh no lo ka in fra struk tu ra ili apli ka cij sko okru e nje za po dr ku. Po red osta log i zbog to ga, za ma la i sred nja pred u zeca ko ja e sto ne ma ju po svecene IT re sur se, Sa aS apli ka ci je su atrak tiv no re e nje. Ako vam je po treb na do dat na po moc, Sa aS ven do ri e e sto po nu di ti svo je uslu ge di rekt no ili kroz kon sal ting part ne ra.
Pri stup sa bi lo ko je lo ka ci je
Sa aS apli ka ci ja omo gucava da se stek ne uvid u po dat ke i do ku men ta sa bi lo kog me sta ko je ima in ter net ko nek ci ju. Rad ni ci ko ji ra de na te re nu ili u po kre tu mo gu efi ka sno da sa ra u ju sa ko le ga ma i da de le in for ma ci je ko ri e njem bi lo ko jeg mo bil nog ure a ja.
Vi so ka bez bed nost

Ka d a iz m e s ti t e va ne po d at ke offsi te do ne kog ser vis pro vaj de ra, po treb no vam je vr sto uve re nje da je si stem bez be dan. Sa aS ven do ri sme ta ju svo je apli ka ci je u da ta cen tri ma svet ske kla se, sa naj po uz da ni jim si ste mom na pa ja nja, ven ti la ci je i bez bed no sti. Oni ta ko e ko ri ste en krip ci ju i naj no vi je si gur no sne pro to ko le za obez be i va nje si gur no sti i za ti tu in te gri te ta po da ta ka. Ovo ta ko e va i i za ven do re clo u da, i ji ser ve ri se na la ze u istim da ta cen tri ma. Ven do ri ko ji ko ri ste jav ne "obla ke" za is po ru ku apli ka ci ja ta ko e ugra u ju bez bed no sne funk ci je za za ti tu po da ta ka u tran zi tu.
Prelaz na SaaS
Prak ti no sva ki tip apli ka ci je se mo e is po ru i ti kao Sa aS. Upra vlja nje od no si ma sa kup ci ma, upra vlja nje do ku men ti ma, ra u no vod stvo i fi nan si je, ljud ski re sur si - sve ove kri ti ne apli ka ci je mo gu se do bi ti od Sa aS pro vaj de ra. No, po sta vlja se pi ta nje ko li ko njih je sprem no da oba vi ovu tran zi ci ju.
Pa met na in ve sti ci ja
Ako bi se iz broj nih po me nu tih ob ser va ci ja na te mu Sa aS-a iz vu kle sa mo pre po ru ke (ko je ne ke od njih iz la u kao su vi sle pred lo ge, a u ne kim slu a je vi ma se "i ta ju iz me u re do va") i gru pi sa le na jed nom me stu u
vi du je din stve nog sa ve ta ka ko da ne ko pre po zna svo ju po tre bu za pre la zak na Sa aS i lak e se od lu i na ovaj ko rak, on bi mo gao da bu de da tre ba re al no da sa gle da te: - da li je va po sao efi ka sno pre ra stao apli ka ci je ko je su usme re ne ka ma lim i sred njim pred u zecima; da li vam tre ba vi e sna ge i vi e funk ci o nal no sti da vam po mog ne da ra ste te - da li ima te sve veci broj rad ni ka na te re nu i onih ko ji su mo bil ni, a ko ji ima ju po te koca sa po ve zi va njem pre ko VPN i da li vas bri ne bez bed nost tih ve za - da li je va a teh no lo ka in fra struk tu ra do ra sla za dat ku po kre ta nja da na njih apli ka ci ja i da li ste u mo gucno sti da in ve sti ra te u au ri ra nje opre me - da li su va i za po sle ni u IT-u za tr pa ni po slo vi ma pru a nja po dr ke ili mo da i ne ma te IT re sur se na me nje ne to me i mo ra te da aut sor su je te taj po sao. Oni ko ji od go vo re po tvrd no na vi e od dva od ovih pi ta nja tre ba da raz mi lja ju o Sa aS ba zi ra nim apli ka ci ja ma kao o mo gu em re e nju za nji ho vu or ga ni za ci ju. Da lja pre po ru ka je da po nu sa jed nom apli ka ci jom, kao to je re ci mo upra vlja nje do ku men ti ma, i da is pro ba ju ka ko to funk ci o ni e. Mno gi pro vaj de ri nu de prob ni pe riod za ko ri e nje Sa aS-a od tri de set ili e zde set da na, ta ko da ma li tim mo e da pro ce ni apli ka ci ju. A ako bu du za do volj ni po u zda no u, bez bed no u i jed no stav no u ko ri e nja apli ka ci je, on da mo gu da uklju e i dru ge i da apli ka ci ju in te gri u sa dru gim front and back-of fi ce si ste mi ma. Go to vo si gur no je da e ot kri ti da Sa aS ima do sta do brih stra na i ve o ma ma lo ne do sta ta ka. Za ma la pred u zeca ko ja e le da ra stu i osta nu kon ku rent na, Sa aS je pa met na in ve sti ci ja.
XX
XX
Cloud servisi
Dragan Todorovi, Extreme
Globalni razvoj poslovnih IT reenja poslednjih godina je usmeren prema cloud servisima kao konceptu obezbeivanja hardversko-softverske podrke uz predefinisane servise na strani cloud provajdera. Na ovaj nain celokupna infrastuktura kao osnov za realizaciju poslovnih aktivnosti koje zahtevaju tehniku podrku nalazi se kod dobavljaa cloud usluga. Nabavka hardvera, postavka sistema, backup podataka i sl. prestaju da budu deo obaveznih aktivnosti iz razloga kontinuiteta i praenja koje obavlja prethodno pomenuti provajder, to za posledicu ima i smanjenje internog IT odravanja. Skalabilnost u okviru koje korisnik "plaa koliko troi" u znaajnoj meri utie na smanjenje trokova i planiranje IT budeta. Garantovana dostupnost aplikacija, redudantnost sistema i bezbednost podataka dodatni su razlozi zbog kojih se sve vei broj kompanija odluuje za ovaj model.
ompanija Microsoft poetkom 2012. godine uspeno je predstavila Office 365 kao cloud servis koji integrie vie softverskih reenja neophodnih u svakodnevnom poslovanju. Aktuelna ponuda definisana je kroz pakete koji sadre odreene funkcionalnosti i ogranienja, a nabavka se obavlja direktno na stranici servisa putem online kupovine. Sve prethodne nedoumice u vezi naina plaanja ili kupovine u meuvremenu su razreene i prezentovane na Microsoft skupovima sa zakljukom da je celokupan
proces usaglaen sa domaim zakonodavstvom. Najvanije pitanje odnosi se na funkcionalnosti koje donosi Office 365. Kroz standardne aplikacije i servise kao to su Microsoft Exchange, Share Point, Office Web ili Lync, moete na jednostavan nain upravljati vaom dokumentacijom, porukama, aktivnostima, kontaktima i sl. sa posla, od kue ili iz vaeg omiljenog letovalita, sa prenosnog raunara ili mobilnog telefona. Mail kvota od 25 GB po korisniku predstavlja dovoljno prosto-
ra za kvalitetno upravljanje porukama, kalendarom, zadacima i kontaktima sa bilo kog mesta i ureaja. Istovremeno, automatsko online arhiviranje poruka obezbeuje dodatne kopije, kao i bolju organizaciju aktivnog mail sadraja. Posredstvom Lync servisa na vrlo jednostvan nain moete da poveete sve zaposlene u jednu virtuelnu zajedni cu koristei prednosti audio-vizuelne konferencije uz messaging funkcionalnosti, deljenje radne povrine ili ak pregled prisutnosti drugih uesnika.
SharePoint platforma predstavlja pravo reenje za izgradnju kompanijskih portala ili internet prezentacija u skladu sa poslovnim potrebama. Upravljanje dokumentacijom i procesima uz unapred definisana prava i dozvole kao i automatizovane procese u znaajnoj meri smanjuje potrebno vreme za realizaciju aktivnosti. OfficeWebApps kao standardna komponenta Office 365 reenja predstavlja mogunost pregleda i izmene Office dokumenata direktno iz vaeg Internet Explorera.
Bezbedan i pouzdan
Office 365 podrazumevano ima zatitu od virusa i neeljene pote, to obezbeuje potreban nivo zatite
za korisnike. Uz strandardnu antivirus i antispam zatitu nije neophodna nabavka dodatnih programa iste namene. Za razliku od lokalne mrene i serverske infrastukture koja zbog razliitih hardverskih i softverskih kvarova i potrebnog vremena za odravanje kreira kontinuirane trokove, Office 365 ima zagarantovanu dostupnost od 99,9% vremena, to u praktinom smislu znai da vai servisi potencijalno nee biti dostupni maksimalno osam sati godinje zbog nepredvienih okolnosti ili vie sile.
Viestruke utede
Da li ste se ikada zapitali koliki su
trokovi elektrine energije za napajanje od 400 W koje koristi prosena radna stanica? U sluaju jednog ili vie servera vrednosti su mnogo vee i znatno skuplje. Neophodna klimatizacija prostora pomenute trokove dodatno poveava i utie na ukupne trokove odravanja IT infrastukture. Sa Officeom 365, pomenuti trokovi prosto nestaju, jer se sve nalazi u Microsoft data centrima u kojima je bezbednost i redudantnost svih servisa na mnogo veem nivou od onog koji moemo obezbediti u bliem okruenju. Uvoenjem Office 365 servisa na raspolaganju vam je kvalitetno i pouzdano reenje, uvek u najnovijoj verziji i uz obezbeenu podrku kako Microsofta, tako i lokalnih partnera.
Goran Miloevi, HP
HP CloudSystem
Integrisana i otvorena platforma za kreiranje i upravljanje cloud servisima i najkompletniji cloud si stem za pred u ze a i pro vaj de re
tprilike svakih deset go dina deavaju se tekton ske promene koje menja ju na in na ko ji se ko ri ste teh no lo ka reenja, kao i vrednost koju tehno lo gi ja mo e do ne ti. Mo bil nost, dru tve ne mre e, ve li ke ko li i ne po da ta ka i cloud com pu ting pru a ju no ve na i ne na ko je IT mo e po mo i or ga ni za ci ja ma da ubr za ju pre va zi la e nje naj ve ih iza zo va - br e ino vi ra nje, ve a agil nost i bo lje upra vlja nje fi nan si ja ma. Cloud je klju na kom po nen ta za mo gu nost or ga ni za ci ja da ostva re neometan pristup informacionim tehnologijama, odnosno da infra strukturi, aplikacijama, informacija ma, ili bo lje re e no uslu ga ma, pri stu pe sa bi lo kog me sta. Da bi ostva ri le tu mo gu nost or ga ni za ci je e mo ra ti da pro me ne na in na ko ji mi sle o IT-u. Ne e vi e bi ti u si tu a ci ji da sami grade svoju internu infrastruk
tu ru i ser vi se, ve e mo ra ti da ku pe i ko ri ste eks ter ne uslu ge. Klju e bi ti razumevanje jedinstvenih zahteva sva kog ser vi sa, me u ko ji ma su do stupnost, cena, performanse i regu latorni zahtevi, a potom da ih isko ri ste na naj e fi ka sni ji i naj e ko no mi ni ji na in. To e bi ti ostva re no kre i ra njem pra ve kom bi na ci je ser vi sa sa interne i sa eksterne lokacije, koji ko ri ste naj bo lje od tra di ci o nal ne IT in frastrukture i privatnog, upravljanog i jav nog cloud okru e nja, od no sno ko ji stva ra ju hi brid no okru e nje. Ko ri sni ci e ubr za ti pre la zak i u potpunosti iskoristiti cloud onda ka da pro iz vo a i is pu ne osnov ne uslo ve, kao to je pojednostavljena, in tegrisana arhitektura kojom se lako upra vlja i ko ja je do volj no flek si bil na i mo e se pre ba ci va ti iz me u pri vat nih, jav nih i upra vlja nih cloud okru e nja. HP CloudSystem je najkomplet
nija, integrisana i otvorena platfor ma ko ja omo gu a va pred u ze i ma i provajderima da kreiraju i upravljaju cloud ser vi si ma. Baziran na dokazanim HP Con ver ged In fra struc tu re i Cloud Ser vi ce Automation reenjima, HP Clo udSystem ob u hva ta ser ve re, sto rid, mre na re e nja i plat for mu za upra vlja nje ra di auto ma ti za ci je i vot nog ciklusa od infrastrukture do aplika ci je u hi brid nom okru e nju. Ta ko na staje kompletno reenje koje pred u ze i ma omo gu a va da po stig nu agil nost i br zi nu, a pro vaj de ri ma da pod stak nu rast. S ob zi rom da je ovo re e nje deo HP Converged Cloud arhitekture, ko ri sni ci do bi ja ju jed no stav nu, in tegrisanu platformu kojom se lak e upra vlja i ko ja pru a flek si bil nost i mo gu nost pre ba ci va nja iz me u pri vatnog, javnog i upravljanog cloud okru e nja.
O HP Con ver ged Cloud arhitekturi

HP Con ver ged Cloud je ba zi ran na otvo re nim stan dar di ma i po dr a va he te ro ge ni soft ver i har dver raz li i tih pro iz vo a a. Za sno van je na vo de im HP Con ver ged In fra struc tu re, HP Con ver ged Ma na ge ment and Se cu rity, HP Con ver ged In for ma tion i Open Stack teh no lo gi ja ma. HP Clo udSystem je za sno van na dokazanim HP Cloud Ser vice Auto ma tion i HP Con ver ged In fra struc ture reenjima, i upravlja privatnim ili hi brid nim cloud okru e nji ma uz otvo re nu, he te ro ge nu ar hi tek tu ru. Kom plet no re e nje, ubr za va po kretanje clouda In t e l i g ent n a auto m a t i z a c i ja omo gu a va po kre ta nje kom plek snih servisa za svega nekoliko minuta, od infrastrukture do aplikacije Pru a kom plet no upra vlja nje i
votnim ciklusom ser visa, od pokre ta nja, pre ko pra e nja, do is klju i va nja Ob je di nju je i upra vlja re sur si ma u re al nom vre me nu, i rom fi zi kih, vir tu el nih, he te ro ge nih i hi brid nih okru e nja Po dr a va sve ti po ve ser vi sa - in frastrukturu kao usluga, platforma kao uslu ga i soft ver kao uslu ga Za sno van na do ka za nom HP Con ver ged In fra struc tu re re e nju i softveru za automatizaciju, upravlja nje i zatitu Otvoreno reenje, ne zavisi od jed nog pro iz vo a a Po dr a va raz li i te teh no lo gi je za vir tu e li za ci ju, uklju u ju i VMwa re, Mic ro soft, KVM i HP In te grity vir tu el ne ma i ne, kao i fi zi ke ser ve re Po dr a va vi e ope ra tiv nih si se ma, uklju u ju i Win dows, Li nux i Unix Po dr a va ser ve re, sto rid i mre na re e nja raz li i tih pro iz vo a a Do la zi s oja a nim Open Stack
teh no lo gi ja ma ko je omo gu a va ju proirivanje Omo gu a va vam da is ko ri sti te po sto je u in ve sti ci ju In t e g ri s a n o re e n je, sma n ju je kompleksnost Kom plet no re e nje in te gri e i po dr a va je dan pro iz vo a Pre ko 200 cloud ma pa - una pred pri pre mlje nih a blo na za po pularne aplikacije koji korisnicima omo gu a va ju da per so na li zu ju i br zo automatizuju svoje cloud servise Pri stup eks ter nim re sur si ma uz pla a nje po obi mu upo tre be Op ci o na WMwa re i Mic ro soft in tegracija radi optimizacije reenja
Diferencijacija CloudSystema
HP CloudSystem je integrisan si stem ko ji ob u hva ta kon tro lu i po kre ta nje cloud ser vi sa, bez ob zi ra da li
se na la ze u va em da ta cen tru ili u eks ter nom si ste mu kao to su HP Cloud Ser vi ces ili Ama zon Web Ser vi ces. Uz HP Clo udSystem do bi ja te
gu br zo na pra vi ti sve o bu hvat ni ka talog aplikacija radi jednostavnog pokretanja uz HP CloudSystem, to vreme pokretanja novih aplikacija
bez bed no, ska la bil no cloud re e nje ko je ob u hva ta: naj kom plet ni ji in te gri sa ni si stem za kreiranje i upravljanje cloud servisima je din stven pre gled ser vi sa u pri vat nim, jav nim i hi brid nim cloud okru e nji ma he te ro ge nu in fra struk tu ru ko ja po dr a va vi e hi per vi zo ra i ope ra tivnih sistema in te li gent nu auto ma ti za ci ju i upra vlja nje i vot nim ci klu som; od infrastrukture do aplikacije po kre ta nje ser vi sa u vi e cloud sistema sa jednog mesta ska la bil nost i ela sti nost una pred upa ko va ne ala te za pripremu servisa Pokrenite aplikacije u roku od ne koliko minuta Uz HP Cloud Maps, ko ri sni ci mo
skra u je sa vi e ne de lja ili me se ci na ma nje od jed nog sa ta. HP Cloud Maps su a blo ni i do dat ni sa dr a ji ba zi ra ni na in te lek tu al nom vla sni tvu ko je je re zul tat hi lja da a so va razvoja i testiranja, i decenija part ner stva iz me u HP-a i klju nih pro iz vo a a soft ve ra, si stem in te gra to ra i ko ri sni ka. Jedna platforma - tri integrisane ponude Za sno van na do ka za nim, vo de im re e nji ma HP Con ver ged In fra struc ture i Cloud Service Automation, HP Clo udSystem je pri la go en po treba ma pred u ze a i pro vaj de ra u raz li i tim fa za ma pri me ne clo u da: HP Clo udSystem Ma trix pru a infrastrukturu kao uslugu u privat nim i hi brid nim cloud okru e nji ma, to ko ri sni ci ma omo gu a va da fi zi ku i virtuelnu infrastrukturu dodelju
ju u ro ku od ne ko li kom mi nu ta. Kom plet na in sta la ci ja pri vat nog i hi brid nog cloud okru e nja sa HP CloudSystem Enterprise ponudom omo gu a va ko ri sni ci ma da po kre u apli ka ci je i da do da ju ser vi se za upra vlja nje i vot nim ci klu som od in fra struk tu re do apli ka ci je. Na pred ne mo gu no sti za pro vajdere dostupne su u ponudi HP Clou dSystem Ser v ic e Prov id er, a omo gu a va ju po kre ta nje jav nih i hostovanih privatnih cloud okru e nja ko ja pred sta vlja ju kom plet no agre gi ra nje i upra vlja nje. HP CloudSystem je optimizovan za HP Con ver ged In fra struc tu re teh no lo gi ju, uklju u ju i HP 3PAR Sto re Serv Sto ra ge - Flex Net work ar hi tek tu ru sna nih per for man si sa HP-UX ope ra tiv nim si stem i sve o bu hvat nim mo gu no sti ma za ti te. HP Clo udSystem po dr a va i ser ve re, sto rid i mre u opre mu dru gih pro iz vo a a, ka ko bi ko ri sni ci mo gli da is ko ri ste po sto je e in ve sti ci je. Ko ri sni ci ko ji su ve in ve sti ra li u HP Con ver ged In fra struc tu re i HP Soft wa re teh no lo gi ju, mo gu la ko pro i ri ti po sto je u ar hi tek tu ru ka ko bi kre i ra li pri vat no, jav no ili hi brid no cloud okru e nje. Ko ri sni ci ma ko ji su re i li da po kre nu VMwa re ili Mic ro soft re e nja u sklopu svoje cloud strategije, HP nudi integrisano CloudSystem re enje optimizovano za partnerska cloud okru e nja. HP Clo udSystem po dr a va i in te gra ci ju sa part ner skim softverom za upravljanje cloud okru e njem kroz Clo udSystem Ma trix mo gu nost auto mat sku do de lu. Za hva lju ju i to me Clo udSystem auto m at s ki alo c i r a fi z i k u in f ra struk tu ru VMwa re vCloud ili Mic ro soft System Cen ter cloud okru e nji
XX
ma na osno vu zah te va, sma nju ju i kompleksnost kreiranja i upravljanja cloud si ste mi ma. Tehnologija iza clouda HP Clo udSystem po dr a va ve liki broj apli ka ci ja i omo gu a va or ga nizacijama da upakuju, dodeljuju i upra vlja ju cloud ser vi si ma bez ob zi ra gde je iz vor tih ser vi sa - Clo udSystem "na lokaciji" korisnika ili eks ter ni cloud. Mo gu nost auto matskog upravljanja garantuje da su per for man se, uskla e nost i tro ko vi u skladu sa ciljevima, kroz alociranje pri vat nih i jav nih cloud re sur sa. Kao rezultat korisnici mogu kreirati i po kretati nove servise u roku od neko li ko mi nu ta. CloudSystem proirenja Da bi ste za do vo lji li ra zno vr sne IT po tre be mo e te pro i ri ti osnov ne HP Clo udSystem mo gu no sti flek si bil nim ni zom do ka za nog HP soft ve ra i har dve ra. Ne ka od pro i re nja ob u hva ta ju: HP 3PAR Sto re Serv Sto ra ge HP 3PAR Sto re Ser ve Sto ra ge teh no lo gi ja se mo e ko ri sti ti za na pred n u cloud in f ra s truk t u r u. HP 3PAR Sto re Ser ve je pro gla en za li de r a u Gart n e ro vom ma g i n om kva dran tu. HP Tip ping Po int za ti ta Kroz in te gra ci ju HP Tip ping Po int
reenja sa HP CloudSystemom kori snici mogu lako iskoristiti prednost vo de e za ti te od upa da u si stem i reenja za upravljanje opasnosti ma, radi automatskog dodeljivanja i omo gu a va nja bez bed no snih kon tro la kad ko ri sni ci na ru e cloud ser vi se. HP Net wor king Cloud com pu ting me nja na in na ko ji se po kre u i ko ri ste apli ka ci je, to uti e i na pro jek to va nje mre a u da ta cen tri ma. HP Clo udSystem, za jed no sa HP Flex Net work re e nji ma, mo e kre i ra ti mre u za ob je di njen i otvoren data centar optimizovan za cloud solutions, to vreme prenosa in for ma ci ja skra u je za 80 % i du pli ra performanse aplikacija u vir tuel nim ma i na ma. Si stem za kri ti ne po tre be Uz po mo re e nja kao to je Ma trix Ope ra ting En vi ron ment za HPUX. HP Soft wa re HP Soft wa re re e nja omo gu a vaju CloudSystem korisnicima da una pre de svo ja cloud okru e nja i obez be de upra vlja nje op te re e njem na ba zi po li sa uz MO AB Adap ti ve Com pu ting, du bin ski pra e nje i upravljanje uz HP Business Ser vi ce Ma na ge ment (BSM) i do de lji va nje i upra vlja nje ba za ma po da ta ka uz HP Da ta ba se Ma na ge ment Auto ma tion (DMA).
Uz HP do clo u da Bez ob zi ra oda kle kre e te, HP vam pru a ja san put do clo u da, a taj put mak si mal no is ko ri a va va u po sto je u in fra struk tu ru i ta ko ti ti va e ra ni je in ve sti ci je u teh no lo gi ju. HP Clo udSystem je mo no re e nje za una pre i va nje va eg po sto je eg sistema, za transformaciju virtuelne infrastrukture u potpuno automa ti zo va na hi brid na cloud okru e nja i za omo gu a va nje agil nog po kre ta nja ser vi sa na ce loj IT in fra struk tu ri.
XX
Ako ste ve in ve sti ra li u HP Con ver ged In fra struc tu re teh no lo gi ju, kao to je HP Bla deSystem, la ko mo e te do da ti Clo udSystem Ma trix soft ver ili an ga o va ti HP Clo udSystem Ma trix Con ver sion Ser vi ce da pro i ri te po sto je u ar hi tek tu ru u pri vat no, jav no ili hi brid no cloud okru e nje. HP CloudSystem Matrix softver Na me njen ko ri sni ci ma ko ji ve ko riste prednosti virtuelizacije i koji su sprem ni da na sta ve da lje ka cloud okru e nju, no vi Clo udSystem Ma trix soft ver omo gu a va da cloud na pra vi te za je dan dan, kao i da kre i ra te va ka ta log ser vi sa. Ova soft ver omo gu a va kom plet nu im ple men ta ci ju in frastrukture kao usluga u virtuelnim okru e nji ma uz ala te za pro jek to va nje ser vi sa, por tal za sa mo us lu i va nje i automatsko dodeljivanje i plani ra nje ka pa ci te ta. Ko ri sni ci mo gu in sta li ra ti soft ver ko ji e ra di ti na bi lo kom ser ve ru ko ji po dr a va ju VMwa re i Mic ro soft Hyper-V, bez ob zi ra da li ga je na pra vio HP ili ne ki dru gi pro iz vo a. Prob na ver zi ja je do stup na na adre si
hp.com/go/trycloudsystem. Ekspertiza iza clouda sa CloudSystem uslugama HP nudi konsalting, edukaciju i po dr ku za Clo udSystem, to ob u hva ta i HP Clo ud Start ra di br zog po kre ta nja pri vat nog cloud okru e nja za sa mo 30 da na. Uslu ga HP Clo udSystem Ma trix Con ver sion omo gu a va uklju i va nje po sto je eg Bla deSystem okru e nja u Clo udSystem Ma trix, dok uslu ge za im ple men ta ciju pripremaju CloudSystem za kre i ra nje ser vi sa. Me u klju nim uslu ga ma su: Uslu ge kon sal tin ga i im ple men ta ci je cloud okru e nja Uslu ge pla ni ra nja, pro jek to va nja i im ple men ta ci je cloud okru e nja, uklju u ju i HP Clo ud Start, omo gu a va ju va oj or ga ni za ci ji da is ko ri sti HP CloudSystem za pokretanje hi brid nog mo de la kao pot pu no ope ra tiv nog cloud re e nja uskla e nog sa va im po slov nim po tre ba ma. HPovi stru nja ci po ma u sa tran zi ci jom lju di, pro ce sa i teh no lo gi ja ra di br eg pri hva ta nja clo u da.
Ra di o ni ca HP Con ver ged Cloud Ova ra di o ni ca se fo ku si ra na klju ne faktore uspeha i komponente neophodne da se razvije cloud re e nje, ostva ri sa gla snost me u klju nim oso ba ma i omo gu i im da raz u me ju im pli ka ci je za po slo va nje i IT okru e nje. To kom jed no dnev ne ra dionice, primenom vizuelnih reenja, vii HP-ovi konsultanti prelaze teme kao to su cloud kon cept, ar hi tek tu ra i klju ne teh no lo gi je, uklju u ju i Clo udSystem. Osta le te me ob u hva taju ponudu usluga, upravljanje, fi nan sij ski aspekt i dru go. Uslu ga HP Clo udSystem Ma trix Conversion Ova usluga za konverziju Bla deSystem okru e nja u pri vat ni cloud omo gu a va da mak si mal no is ko ri sti te va u po sto je u in ve sti ci ju. Ovom uslugom BladeSystem infra struktura postaje automatizovano, pri vat no cloud okru e nje. Do dat ne HP-ove cloud uslu ge mo gu do pu ni ti tu osno vu i pro i ri ti va u HP Bla deSystem plat for mu u hi brid nu HP Clo udSystem in fra struk tu ru.
XX
XX
Izazovi
Mar ko Ta li jan, Internet ogledalo
Prelazak "u oblak"

Pre la zak sa tra di ci o nal nog na ra u nar stvo u obla ci ma je je din stve na pri li ka za IT sek tor da po ve a vred nost or ga ni za ci je u ko joj ra di. Kao i kod sva ke ve li ke sme ne teh no lo gi ja, ova pro me na do no si iza zo ve ko ji ma tre ba pro ak tiv no upra vlja ti. Ka da se me nad ment su o a va sa pre la skom na cloud com pu ting, tre ba da pro ce ni tri stva ri ka ko bi bi li si gur ni da je kom pa ni ja sprem na: pla ni ra nje pre me ta nja od go vor no sti u IT-ju, raz vi ja nje no vih ve ti na i re gru to va nje, tre ning, za po lja va nje i za dr a va nje cloud pro fe si o na la ca. In for ma ci je iz ovog lan ka po mo i e me nad men tu da sma nji po sle di ce tran zi ci je na cloud.
e lji da to sli ko vi ti je ob ja sne cloud com pu ting oni ma ko ji ga jo ne raz u me ju mno gi pri be ga va ju raz li i tim ana lo gi ja ma i pa ra le la ma. U kon tek stu obra a nja me nad men tu mo da je naj pri me re ni ja pa ra le la sa ra u no vod stvom. Na i me, do sko ro su ra u no vo e ra di le na isti na in kao i du go pre to ga - pro ce si su bi li ru ni, pa pir na do ku men ta su u va na u
ve li kim skla di ti ma, a mo gu nost za pra vlje nje pra vo vre me nog iz ve ta ja o ra du je bio sa mo san. Ipak, po ja vom per so nal nih ra u na ra, ra u no vo e su se oslo bo di le ve li kog de la svo jih sva ko dnev nih oba ve za i po e le da se vi e ba ve stva ri ma ko je do no se do bro bit kli jen tu. PC era je do ve la do to ga da se fi nan sij ske in for ma ci je mo gu pro ce si ra ti u re al nom vre me nu, to je za po sle di cu ima lo pro me nu i una pre e nje ra da kli je na ta. I dok je po sao ko ji su ra u no vo e oba vlja le ru no iz gu bio svo ju vred nost po ja vom per so nal nih ra u na ra, pro fe si ja kao ce li na je do bi la ve u vred nost pre u zi ma ju i ne ke no ve, va ni je za dat ke. Cloud com pu ting, po uve re nju mno gih, pred sta vlja pro me nu u IT-ju sli nu onoj ko ja se de si la u ra u no vod stvu po ja vom ra u na ra, a me nad ment stra te gi je ko ri e ne u pr vom pre la sku mo gu bi ti is ko ri e ne i ovom slu a ju.
bo ri sa ovim, va no je da ode lje nje za ljud ske re sur se bu de ume a no u ovu tran zi ci ju. Deo ovog pre la ska je usva ja nje no vih ve ti na.
Usvajanje novih vetina

Ka da se ka e da pre la zak na cloud pred sta vlja ve li ku pri li ku za one ko ji ra de u IT in du stri ji uglav nom se mi sli na ve ti ne kao to su od no si sa ven do ri ma, no ve teh no lo gi je i ve ti ne stra te kog po slo va nja.
Od no si s ven do ri ma
Cloud com pu ting ni je stvo rio kon cept IT aut sor sin ga, ko ji je ras tu i trend u IT-ju du i niz go di na, ali sva ka ko pred sta vlja ko rak na pred, jer uklju u je aut sor sing vi e ser vi sa na vi e ni voa. Ta ko e te i da uklju i ve i broj ven do ra ne go to je ra ni je bio slu aj. Sa da po sto ji od li na pri li ka za za po sle ne u IT-ju da na u e no ve ve ti ne i spe ci ja li zu ju se za od no se sa ven do ri ma. Re je o ko mer ci jal nim ve ti na ma ko je mo gu da slu e lju di ma ko ji su vi e za in te re so va ni za po slov nu stra nu in du stri je. Pre po ru u je se da or ga ni za ci je usme re od go va ra ju eg za po sle nog iz IT sek to ra ko ji ima oso bi ne po treb ne za oba vlja nje ovog po sla.
Pomeranje odgovornosti
Pre u zi ma ju i deo ope ra ci ja ko je su ra e ne unu tar or ga ni za ci je, cloud com pu ting omo gu a va lju di ma u or ga ni za ci ji da se vi e usred sre de na stra te ke za dat ke, to uvo di i rok spek tar ve ti na i spo sob no sti u or ga ni za ci ju. Stru nja ci sa ve tu ju or ga ni za ci ja ma ko je raz mi lja ju o pre la sku na cloud com pu ting da an ga u ju ode lje nje za ljud ske re sur se ka ko bi u ra noj fa zi ot kri le ko ga tre ba an ga o va ti za rad u no vim uslo vi ma, kao i ko je po zi ci je u or ga ni za ci ji vi e ne e bi ti po treb ne. Kao i kod sva kog pre la ska ko ji uti e na za po sle ne i pro fil po treb nih rad ni ka, sle de iza zo vi i no ve pri li ke unu tar or ga ni za ci je. Iako bi IT ode lje nje mo da mo glo sa mo da se iz
No ve teh no lo gi je
Za po sle ni u IT-ju naj e e ne ma ju mno go in te re so va nja za po slov ne aspek te IT-ja, pa se de a va da sma tra ju da e pre la zak na cloud osta vi ti ma lo po sla i an si za njih. One ko ji spa da ju u ovu gru pu stru nja ci pod se a ju da po sto je pri li ke ve za ne za in ter fejs iz me u raz li i tih apli ka ci ja i ser vi sa ko je e or ga ni za ci ja ko ri sti ti. Na i me, dok si stem in te gra tor kom panije ni u na sve stra ne, i da lje po
sto ji po tre ba za si stem in te gra to rom u okvi ru fir me, ko ji tre ba da po ve e raz li i te cloud ser vi se ko je or ga ni za ci ja ko ri sti. Ta ko e, oni se mo gu spe ci ja li zo va ti u obla sti ma mo ni to rin ga i kon tro le, jer sa ve li kim bro jem ala ta od stra ne tre ih li ca uvek e bi ti po tre be da ne ko unu tar or ga ni za ci je ra di sa ovim ser vi si ma. Isti na, to se ti e stru nog usa vr a va nja ove vr ste prak ti a ra, jo uvek ne ma mno go for mal nih mo gu no sti za ue nje. Za to se or ga ni za ci ja ma pre po ru u je flek si bi lan pri stup, gde bi se za po sle ni ma do zvo li
lo po se i va nje sku po va na me nje nih Cloud Com pu tingu i i ta nje od go va ra ju ih blo go va.
Ve ti ne stra te kog po slo va nja

Po seb no kod Cloud Com pu tin ga je to to on pru a pri li ku IT ode lje nju da mi ni mi zi ra ume a nost u teh ni ke aspek te IT-ja i po sta ne stra te ki part ner u po slo va nju. Ume sto da se na IT gle da kao na tro ak, IT ode lje nje mo e da po stane ono ko je do da je vred nost or ga ni za ci ji. Kao i kod od no sa sa ven do ri ma, po sto ji obi lje mo gu no sti za raz voj no vih ve ti
na. Or ga ni za ci je tre ba da upa re IT ode lje nje sa za po sle ni ma ko ji do no se stra te ke od lu ke, ka ko bi za po sle ni u IT-ju mo gli da pre po zna ju re e nja ko ja su u skla du sa ci lje vi ma or ga ni za ci je, pre po ru u je se.
Regrutovanje i negovanje cloud profesionalca

Kao to to obi no bi va kod uvo e nja ne eg no vog, po sto je stva ri ko je ko e pre la zak na Cloud. Ka da se ra di o ka dro vi ma kao ta kve naj e e se na vo de ne do sta tak for mal nih kva li fi
XX
ka ci ja i ma li broj kva li tet nih ka dro va. Cloud com pu ting je u raz vo ju, pa i ne u di to ovoj obla sti ne do sta je for mal nih kva li fi ka ci ja. Cloud com pu ting prak ti a ri ula ze u nov, ne is tra en pro stor i uglav nom ue us put, dok se cloud raz vi ja. Ka ko cloud pred sta vlja ve li ku ino va ci ju, or ga ni za ci je ima ju pro blem sa an ga o va njem kva li fi ko va nih za po sle nih ko ji e ura di ti pre la zak na cloud. Sre om, po sto ji al ter na tiv ni na in pro na la e nja kan di da ta po dob nog za ovaj po sao. Kao i kod dru gih pi o nir skih po du hva ta, cloud com pu ting je stvo rio ja ku za jed ni cu prak ti a ra ko ji de le zna nja, a or ga ni za ci je bi tre ba lo da u ovim za jed ni ca ma pro na u od go va ra ju u oso bu ko ja ue stvu je u i re nju zna nja o cloud com pu tin gu pu tem blo go va, Twit te ra ili sli nih veb saj to va, ko ji su, u ne do stat ku for mal nih kva li fi ka ci ja, do kaz o an ga o va nju u in du stri ji. Ma li broj kva li tet nih ka dro va ta ko e pred sta vlja pro blem. Cloud com pu ting je glav na te ma u IT sve
tu, zbog e ga do bar cloud pro fe si o na lac br zo na la zi po sao u ja kim or ga ni za ci ja ma, to ma nji ma osta vlja sla bi ji iz bor. Iz tog raz lo ga, or ga ni za ci je bi tre ba lo da se okre nu stva ra nju cloud pro fe si o nal ca iz po sto je ih ka dro va, sma tra ju stru nja ci, i da ohra bre za po sle ne u ko jim pre po zna ju po ten ci jal da po sta nu kva li tet ni cloud pro fe si o nal ci da ue stvu ju u cloud za jed ni ci. Po sto ji ve li ki broj on li ne re sur sa ko je oni mo gu ko ri sti ti, kao to su li sta Top 50 blo ge ra u Cloud com pu tin gu (http://cl ou dcomputing.sys-con. com/node/1505800) ili za jed ni ca na Twit te ru (http://twitter.com/#!/clou derati).
Odgovor protivnicima cloud computinga

Ne mo e se po re i da je cloud com pu ting no vi pri stup u ra u nar stvu, zbog e ga pred sta vlja iza zov ne kim prak ti a ri ma. Mno gi tra di ci o nal ni IT rad ni ci ima ju stav da se
teh no lo ka re e nja mo ra ju pra vi ti "u ku i". Oni sma tra ju da ne to to je na pra vi lo tre e li ce ne mo e bi ti do volj no do bro im ple men ti ra no kao "do ma i" pro iz vod. Ali, ako se upo re di cloud com pu ting sa elek tri nom ener gi jom, to je ve o ma e sto ko ri e na ana lo gi ja, ja sno je da or ga ni za ci ja ma od go va ra da ko ri ste stru ju ka da i ko li ko im je po treb no, bez po tre be da je sa mi pro iz vo de, to im osta vlja pro sto ra da se kon cen tri u na stva ran po sao ko jim se ba ve. Isto ta ko, po sao or ga ni za ci je ko joj to ni je osnov na de lat nost ne bi tre ba lo da bu de upra vlja nje i odr a va nje mail ser ve ra, ba za po da ta ka ili apli ka ci o ne in fra struk tu re. Pro tiv ni ci cloud com pu tin ga da lje po sta vlja ju pi ta nje bez bed no sti, za kon skih re gu la ti va i sli no, na vo de i ih kao raz lo ge zbog ko jih sma tra ju da je on ne po do ban za po sao, ali ve sa da po sto ji ve li ki broj re e nja kao od go vo r na ova pi ta nja, pa ovi ar gu men ti po la ko gu be na zna a ju.
XX
Planiranje tranzicije "u oblak"

Cloud com pu ting de fi ni tiv no pred sta vlja no vo do ba u eri ra u nar stva ko je sa so bom do no si ve li ki broj po god no sti. One se mo gu svr sta ti u ne ko li ko raz li i tih ka te go ri ja. To su vir tu e li za ci ja, de mo kra ti za ci ja ra u nar stva (ma la i sred nja pred u ze a ra de na in fra struk tu ri ko ja je do sa da bi la do stup na sa mo ve li kim), ska la bil nost, ko mo di za ci ja in fra struk tu re (IT ode lje nju je omo gu e no da se ba vi stra te kim aspek ti ma po slo va nja). Za j ed n o, ove pred no sti do no se re vo lu ci ju u or ga ni za ci ja ma. Me u tim, or ga ni za ci je su za bri nu te zbog mo gu ih ne e lje nih pro ble ma i po sle di ca pre la ska "u oblak". Mi e mo ovom pri li kom opi sa ti tri klju ne stva ri o ko ji ma one tre ba da raz mi sle pre no to pri stu pe tran zi ci ji. Ra di se o teh ni kim pi ta nji ma u ve zi sa spe ci fi nim teh no lo kim iza zo vi ma ve za nim za cloud com pu ting, eks ter nim po slov nim pi ta nji ma ve za nim za sa rad nju sa cloud pro vaj de ri ma i in ter nim pi ta nji ma ve za nim za ne-teh no lo ki uti caj na bi znis kao po sle di cu pre la ska na cloud.
na cloud. Ko je apli ka ci je? Ka ko od lu i ti? Or ga ni za ci je su u ne do u mi ci ko je apli ka ci je bi tre ba lo pre me sti ti na cloud. Po sto je dva raz lo ga za ovu kon fu zi ju. Pr vi je taj to tra di ci o nal ni ven do ri osu u ju pre la zak na cloud plat for mu, a dru gi to cloud pro vaj de ri pred la u pre no e nje i ta ve IT in fra struk tu re u cloud. Iako je ra u nar stvo u obla ci ma si gur na bu du nost IT-ja, or ga ni za ci je bi tre ba lo do bro da raz mi sle o pri stu pu pri li kom se lid be apli ka ci ja ''u oblak'', opo mi nju stru nja ci. Pri o ri tet za pre ba ci va nje na cloud su apli ka ci je ko je ve ima ju in ter ak ci ju sa eks ter nim apli ka ci ja ma i ser vi si ma i ne pra ve kom pe ti tiv nu raz li ku u od no su na kon ku ren ci ju.
Bez bed no sna pi ta nja

Po treb no je pre ci zno utvr di ti ko ja bez bed no sna pi ta nja su od go vor nost or ga ni za ci je a za ko ja je za du en ven dor, pre po ru ka je za ovaj seg ment.
Pi ta nje per for man si

Ka da raz mi lja te da pre ne se te po sao u cloud, po treb no je pro ve ri ti ko je per for man se nu di ven dor. Apli ka ci je ko je ko ri ste ve li ku ba zu po da tka ili zah te va ju ve li ku br zi nu pro ce so ra ili ka pa ci tet RAM me mo ri je mo da ni su naj bo lji iz bor za cloud, jer bi nji ho vo po kre ta nje i ko ri e nje bi lo pre sku po. Za to je naj bo lje pro ve ri ti de ta lje sa cloud pro vaj de rom, ge ne ral na je pre po ru ka.
Preporuka organizacijama
Si gur no da cloud com pu ting do no si iza zo ve za me nad ment or ga ni za ci je. No, tre ba lo bi da oni, ume sto da gle da ju na cloud kao na pro blem, vi de pri li ku u to me da edu ku ju za po sle ne. Stva ra ju i ja e IT ode lje nje, do da e vred nost or ga ni za ci ji. Iako e tran zi ci ja stvo ri ti ten zi je i pro ti vlje nja, ona je ne mi nov na, jer je cloud com pu ting iz ve sna bu du nost, ta ko da je or ga ni za ci ja ma bo lje da pre la zak iz vr e to pre.
Migraciona strategija
e sto se pre vi de tro ko vi i vre me po treb no za mi gra ci ju. Po treb no je pro ce ni ti tro ko ve pre no sa ve li kih ko li i na po da ta ka na cloud kao i vre me po treb no da se po da ci pre
Teh ni ka pi ta nja
Po sto ji vi e teh ni kih pi ta nja na ko ja tre ba od go vo ri ti pre pre la ska
XX
ba ce. U slu a ju da se ra di o apli ka ci ji, po treb no je vo di ti ra u na o za sto ji ma, kon ti nu i te tu po slo va nja, obu ci...
Ar hi tek tu ra za cloud
Apli k a c i j e ko j e se pre ba c e na cloud mo ra ju bi ti po de e ne da is ko ri ste sve pred no sti ska la bil ne pri ro de cloud com pu tin ga. Dok se no ve apli ka ci je mo gu pra vi ti s ovim zna njem, tra di ci o nal ne apli ka ci je se mo ra ju pri la go di ti. Pri la go a va nje apli ka ci je e se raz li ko va ti u od no su na pro vaj de ra za ko jeg se od lu i te.
Tre ba lo bi da or ga ni za ci je ipak ima ju ne ku pro ce nu tro ko va, a s ob zi rom da cloud pro vaj de ri naj e e ima ju is tak nu te ce ne po je di ni ci za skla di te nje po da ta ka, ko ri e nje sa o bra a ja i ope ra tiv ne me mo ri je, kom pa ni ja la ko mo e da iz ra u na pri bli ne me se ne tro ko ve za ko ri e nje cloud uslu ga.
Ve zi va nje za ven do ra
Mno gi su (s pra vom) za bri nu ti da e pre la skom na cloud bi ti ve za ni za jed nog pro vaj de ra. Ov de bi tre ba lo obra ti ti pa nju na vi e stva ri: da li pro vaj der ko ri sti stan dard ni API, da li pru a uslo ve za br zo pre la zak kod dru gog uko li ko se or ga ni za ci ja na to od lu i, da li pro vaj der ra di po stan dar di ma ili ima svo je na i ne i da li cloud com pu ting ser vi som mo e bi ti upra vlja no pa ne li ma na pra vlje nim od tre ih stra na.
Eksterna poslovna pitanja

Po sle od go vo ra na teh ni ka pi ta nja po treb no je od go vo ri ti i na eks ter na po slov na pi ta nja ka ko bi ste do ne li pra vu od lu ku. ta sa po to nu lim (nepovratnim) tro ko vi ma? Po to nu li tro ko vi su uvek te ma kad se or ga ni za ci ja uda lja va od in fra struk tu re u ko ju je ulo i la ozbi ljan no vac. Iako je e sto raz mi lja nje da ne tre ba ba ca ti no vac i na sta vi ti sa po sto je im, u ovom slu a ju ula ga nja u IT su oprav da na i po treb no je pre a li ti po to nu le tro ko ve na IT. U eko no mi ji te o ri ja ka e da po to nu le tro ko ve ne tre ba uzi ma ti u ob zir pri li kom do no e nja od lu ka, ali u prak si to e sto ni je slu aj.
Iz bor ven do ra
Sva ko ko pla ni ra pre la zak na cloud tre ba pa lji vo da iza be re ven do ra kod ko jeg e iz najm lji va ti cloud uslu ge. Tre ba lo bi da ven dor omo gu i do volj no flek si bil ne pa ke te ko ji e od go va ra ti i ro kom spek tru raz li i tih ko ri sni ka, jer to di rekt no uti e na ce nu pre la ska na cloud. Tre ba bi ti opre zan sa pro vaj de ri ma ko ji ima ju mi ni mal nu ce nu na pla te za me se nu uslu gu. Ni vo po dr ke ko ju pro vaj der pru a je ve o ma bi tan, jer u za vi sno sti od okol no sti mo e do sta olak a ti tran zi ci ju.
ro no na or ga ni za ci ju. Si gur no je da Cloud me nja sli ku IT-ja unu tar or ga ni za ci je, ko ja ne e jo du go ima ti za po sle ne si stem ad mi ni stra tore, email ser ver ad mi ni stra tore i sli no IT oso blje. Iako e se ne ki ose ti ti ugro e nim i upla e nim za svo je rad no me sto, tre ba da raz u me ju da cloud otva ra no ve mo gu no sti za IT oso blje, jer e ono mo i da po sve ti vi e vre me na stra te kim IT pi ta nji ma unu tar or ga ni za ci je. Kao to je re e no, pre po ru u je se ne for ma lan pri stup obra zo va nju za po sle nih. Cloud com pu ting mo da za tva ra vra ta od re e nim IT ve ti na ma, ali otva ra no va, kao to su cloud me nad ment, ka sto mi za ci ja apli ka ci ja i raz voj, a to bi tre ba lo da mo ti vi e IT oso blje da is tra i ove no ve, uz bu dlji ve obla sti. Na a lost, od re e ni broj lju di e se uvek bu ni ti pro tiv mi gra ci je na cloud, na ro i to oni ko ji se ose a ju ugro e nim. No, me na de ri tre ba objek tiv no da sa gle da ju si tu a ci ju i do ne su od lu ku bez ob zi ra na pro ti vlje nja i od boj nost na ko je na i u u in ter nom okru e nju.
Iz ve sna bu du nost
Ra u nar stvo u obla ci ma e si gur no ubr zo po sta ti do mi nan tan me tod pru a nja kom pju ter skih ser vi sa. No, tran zi ci ja na cloud sa so bom no si od re e ne ri zi ke, pa bi sva ka or ga ni za ci ja mo ra la do bro da pro ce ni ka ko, ka da, kod ko ga i pod ko jim uslo vi ma e li da pre ba ci svo je po dat ke u "oblak". Tre nut ni pro ble mi ve za ni za cloud ni su ne re i vi, a ka da se usta no vi me to do lo gi ja re a va nja tri pi ta nja po me nu ta i u ovom tek stu, sla u se ana li ti a ri, mi gra ci ja na cloud e sa svim si gur no bi ti uspe na.
Va ri ja bil ni tro ko vi
Na cloud com pu ting ne tre ba gle da ti sa mo kao na pro me nu ko ja do no si ute du, ve i po rav na va tro ko ve sa pri ho di ma. Cloud com pu ting e mo da ak i po ve a ti IT tro ko ve, ali si gur no i uku pan pri hod. Ka da se ne ko ri ste apli ka ci je on ne e stva ra ti tro ko ve, dok tra di ci o nal na in fra struk tu ra ima tro ko ve amor ti za ci je i ka da sto ji.
Interna poslovna pitanja

Iako e teh ni ka pi ta nja kao i pi ta nja iz bo ra pro vaj de ra bi ti vi tal na pri li kom pre la ska na cloud, tre ba re i ti i in ter na pi ta nja, jer ona uti u du go
XX
XX
XX
Mobilnost
Mobilno umreeno drutvo

Kom pa ni ja Eric sson spro ve la je is tra i va nje svet skog tr i ta mo bil nih uslu ga za tre i kvar tal 2012. go di ne. Naj in te re sant ni ji po da tak je da je do pret po sled njeg kvar ta la ove go di ne pe ne tra ci ja mo bil nih ko ri sni ka do se gla broj ku od ak 6,4 mi li jar di pret plat ni ih ugo vo ra i rom sve ta. S ob zi rom da ve li ki broj ko ri sni ka ima i po ne ko li ko pret plat ni kih ugo vo ra, broj stvar nih ko ri sni ka je ne to ma nji i iz no si 4,3 mi li jar de. Naj ve i rast u do me nu mo bil nih pret plat ni ka ima la je Ki na sa 38 mi li o na no vih ko ri sni ka. Sle de je Bra zil sa de vet mi li o na, In do ne zi ja sa se dam i Fi li pi ni sa pet...
o po ra sta je do lo i u seg mentu mobilnih irokopo ja snih uslu ga ko je su, u po re e nju sa re zul ta ti ma ovog is tra i va nja iz pro le go di ne, po ra sle za ak 55 % Raz log za ova kav rast je i nje ni ca da pa met ni te le fo ni da nas pred sta vlja ju 40 % svet ske pro da je mo bil nih te le fo na. Mo bil ne mre e e tvr te
generacije (LTE) su bogatije za 13 mi li on a no vih pret plat ni ka, tre e ge ne racije (WCDMA/HSPA) za 65 miliona i GSM/ED GE mre e sa 20 mi li o na no vih korisnika. Eric sson pred vi a da e do kra ja 2012. broj ko ri sni ka pre i 6,6 mi li jar di, dok e do kra ja 2018. taj broj do sti i ak 9,6 mi li jar di pret plat ni kih na lo ga.
Broj pretplatnika mobilnih irokopoja snih uslu ga tre ba lo bi da po ra ste sa 1,5 mi li jar di na lo ga u 2012. go di ni na ak 6,5 mi li jar di u 2018. Mo bil ni te le fo ni e za dr a ti pri mat u ko ri e nju mo bil nih uslu ga u bu du em pe ri o du, ali e do i i do po ve a nja bro ja dru gih ure a ja ko ji ko ri ste te uslu ge, kao to su mo bil ni ra u na ri i ta ble ti.
Mo bil ni sa o bra aj u naglom porastu

Eric sso no vo is tra i va nje ta ko e sve do i da je svet sko tr i te mo bil nih mre a za be le i lo zna a jan rast u pro te klih go di nu da na. Pro tok sa o bra a ja kroz mo bil ne mre e se udvo stru io u pe ri o du iz me u tre eg kvar ta la pro le go di ne i tre eg kvar ta la ove go di ne. Rast u pe riod od dru gog do tre eg kvar ta la ove go di ne je ak 16 %. Oekuje se da ovaj trend ra sta po tra je i do kra ja 2012. go di ne. Poreenja ra di, prema procenama Ericssona, mo bil ni sa o bra aj e ra sti znat no br e ne go sa o bra aj kroz kla si ne i a ne mre e, iako e po to nje za dr a ti pr vo me sto po ko li i ni pre ne se nih po da ta ka. Pre ma istom is tra i va nju, utvr e no je da e upra vo mo bil ni ure a ji bi ti po kre ta i tr i ta bu du no sti i da e u pe ri o du od 2012. do 2018. go di ne ostva ri ti rast sa o bra a ja od ak 50 % ude la. Do i e i do po ve a nja ko li i ne pre ne se nih po da ta ka na mo bil nim ure a ji ma, upravo zbog njihove moderniza ci je i pri bli a va nja per for man sa ma PC ra u na ra. U pro se ku, je dan ra u nar na pra vi oko se dam pu ta vi e sa o bra a ja ne go pa met ni te le fon. Pred sta vlje no u broj ka ma, pro se ni ra u nar je u 2012. pra vio oko tri gi ga baj ta pro me ta, dok je ta broj ka za pa met ne te le fo ne iz no si la 450 me ga baj ta. Pred vi a se da e do kra ja 2018. ove broj ke iz no si ti 10 gi ga baj ta za PC ra u na re i 2 za pa met ne te le fo ne. Re zul ta ti do bi je ni is tra i va njem po kazuju da trendovi variraju od regije do re gi je, pa je ta ko azij sko-par ci fi ko tr i te bi lo vo de e u mo bil nom sa dr a ju. Oe ku je se da e ovo tr i te do 2018. pro iz vo di ti ak jed nu tre i nu svet skog mo bil nog sa ob ra a ja. Pro tok je bio vi sok i na tr i ti ma Se ver ne Ame ri ke i
Zapadne Evrope upravo zbog jake pe ne tra ci je 3G i 4G mre a.
za ope ra to re. Usko gr lo u ko mu ni ka ci ji iz me u ope ra to ra i ko ri sni ka mo
va vi e br zi ne, ure aj ne e bi ti u sta nju da ih iskoristi.
Mo bil ni ure a ji ula ze u do men te le vi zi je

Poj avom nov ih mob iln ih tehnologija dolo je do pro mene navika ponaanja po tro a a. Ko ri sni ci ne pre sta ju da ko ri ste ser vi se kao to su Fej sbuk i Tvi ter sa mo za to to su seli da gledaju televizi ju. Na pro tiv, is tra i va nje Eric sson ConsumerLaba "TV i vi deo trendovi" pokazalo je da vi e od 80 % ko ri sni ka gle da te le vi zi ju dok sur fu je In ter ne tom, a dok ih pre ko 60 % re dov no ko ri sti fo ru me i blo go ve dok pra ti pro gram. Ovo nam go vo ri da su ove dve aktivnosti sada konvergirane i da zajedno stvaraju no vi vid ko ri sni kog ponaanja. Gleda nje raz li i tih vi deo materijala je odu vek bilo drutvena aktivnost, samo to ona ovaj put do bi ja i komponentu dru tve nih mre a. Ova dodatna drutvena komponenta prili kom gled an ja te le v i z i j e obo g a u je i sam sa dr aj ko ji pratimo. Prema is tra i va nju, 30 % is pitanika je reklo da su puno spremni ji da pla te od re e ne sa dr a je ako je dodatna drutvena komponenta prisutna.
Pro boj no vih teh no lo gi ja

Pokrivenost teritorija mobilnim mre a ma je u sva ko dnev nom po ra stu. Tre nut no vo de a je GSM/ EDGE tehnologija sa ukupnom po kri ve no u od 85 % svet ske populacije. WXDMA/HSPA mre e su u ovoj go di ni po kri va le oko 50 % svet ske po pu la ci je, a pro jek ci je za 2017. go di nu pred vi a ju po kri ve nost od 85 % ovom vr stom mre a. Tre nut no ak tu el ne LTE mre e, ili mre e e tvr te ge ne ra ci je, su po lo vi nom 2012. go di ne pokrivale oko 455 miliona korisni ka na oko 100 tr i ta. Ujed no, LTE mre e be le e naj ve i rast u isto ri ji mo bil ni ko mu ni ka ci ja, a do 2017. go di ne oe ku je se da e po kri va ti pre ko 50 % svet ske po pu la ci je. Brzina predstavlja jedan od naj bit ni jih ele me na ta mo bil ne mre e za ve i nu ko ri sni ka. Sve na pred ni ji te le fo ni me nja ju sva ko dnev ne na vike korisnika, pa su njihovo za do volj stvo i is ku stvo ja ko bi tan fak tor
gu da pred sta vlja ju i sa mi ure a ji. Ure a ji po dr a va ju od re e ne br zi ne pre
no sa po da ta ka, pa iako mre a po dr a
XX
XX
Mo bil na bu du nost
"Informatica Postmoderna"
Sve postaje "pametno"

Mo bil ni pre no sni ure a ji, naj broj ni ji ra u nar ski ure a ji na pla ne ti, pred sta vlja ju ve li ki po slov ni iza zov ko ji se i ri van tra di ci o nal nih tr i ta pre no snih i ko mu ni ka ci o nih ure a ja. U bu du no sti, mo bil nost e bi ti sa mo kom po nen ta ce log si ste ma ko ja uklju u je mno ga pre kla pa nja i no ve po slov ne mo de le ko ji se na la ze i ro ko ras pro stra nje ni u po sto je im teh no lo gi ja ma. Ove tr i ne pro me ne e ta ko e re de fi ni sa ti ono to zna mo pod ime nom "mo bil ni is po ru i lac", to vi e ne e bi ti en ti tet ko ji pro iz vo di ru ne ure a je ili obez be u je ko mu ni ka ci o ne uslu ge, ve e to bi ti kom pa ni ja ko ja ima i rok port fo lio uslu ga i teh no lo gi ja, na ja vlju je Gart ner.
perativni sistemi pamet nih telefona su preli gra ni cu pa met nih te le fo na, a veliki broj dananjih platformi podr a va i pa met ne te le fo ne i ta ble te. Go o gle je, zbog svo je An droid plat for me otvo re nog ko da, po stao mno go agre siv ni ji sa An droid TVom, a oe ku je se da za ne ko li ko go di na Win dows 8 uje di ni PC i ta blet oblast i pre ne se ovo na pa met ne te
le fo ne. Ta ko e se oe ku je da 2013. go di ne svi ure a ji ko ji su ko ri sti li Win dows Mo bi le pre u na Win dows 8 operativni sistem. Poto sve po sta je "pa met ni je", to zna i da po sto ji ve li ko tr i te apli ka ci ja ko je kom bi novano sa uslugama u oblaku da je iroku podrku onima koji rade na raz vo ju. Na IT-u je iza zov da to po sma tra ho i li sti ki kao i ri rang ure a ja ko je mo e da po dr i. Mo bil ni
te le fon i TV u sa li za sa stan ke raz li ku ju se po svo joj ve li i ni, a ne po poslovima koje obavljaju. Stoni tele fon i pametni telefon razlikuju se je dino po svom obliku. Izazov koji stoji pred kompanijama je ste za ti ta mno go ve eg bro ja ure a ja. Da bi to us pe le, kom pa ni je mo raju da se reorganizuju pritiskuju i ru ko vod stvo i po dr a va ju i ta kve ure a je ko je mno ge gru pe in di vi
ve i ekran, ve i pro ce sor i vi e pro sto ra. Kao re zul tat, ti pi an ko ri snik mo ra da ima vi e od jed nog mo bil nog ra u na ra na ras po la ga nju, to je mo gu e jer ce ne pro iz vo da pa da ju. Tim ra u na ri ma kraj nji ko ri sni ci e bi ti stal no pri sut ni i u po slo va nju i u drutvenoj interakciji za jedne prednost za druge propast...
dualno nabavljaju. Sa mo na taj na in e kom pa ni je bi ti u mo gu no sti da iz begn u hip ok riz i ju nekonsistentne bezbednosti i iza zo va ko j e pru a ju raz ne plat for me, opominje Gartner. aj ko ji za do vo lja va sve po tre be. Ume sto to ga mo ra mo da se opre de li mo iz me u vi e ob li ka ba zi ra nih na prioritetima koje dizajneri imaju u gla vi ka da ra de na nji ho vom kon cep tu. Ini ci jal no, iz bor e zah te va ti "tr go vi nu" iz me u por ta bil no sti i kom pa ti bil no sti - ma nji ob li ci e bi ti portabilniji (mogu da se koriste i za vre me vo nje), dok se oni ko ji zah te va ju 100% kom pa ti bil nost sa pro iz vodima u kancelariji koriste da krei ra ju sa dr aj na da tom ure a ju (obi no ko ri ste Win dows), a to zah te va
Ra u nar ski kon ti nu um

Od kad su se po ja vi li no te bo o ko vi, do ba vlja i su na pra vi li vi e po ku a ja u prav cu no vog di zaj na ko ji bi mno go efi ka sni je za do vo ljio o ve ko ve ergonomske potrebe. Poto smo uli u dru gu de ka du 21 ve ka, iz bor di zaj na je po stao vr lo zreo, u su ti ni uje di nju ju i se oko fak to ra ob li ka. Da nas ne po sto ji je din stve ni ure
Izbor prenosnog ureaja

Dejan Ili, Internet ogledalo
Laptop, tablet ili smartphone?

Da li va po sao ili pri vat no interesovanje zahteva mobil nost? Da li e li te uvek da ima te pri stup In ter ne tu? ta on da da ko ri sti te - pre no sni ra u nar, "pametni" telefon ili tablet? Od go vor na ovo pi ta nje po ku a va da d i To ni Bra dley u svom ne dav nom pri lo gu za PC World. Na vo di mo nje go ve ar gu men te ko ji ma pred nost da je ta blet ra u na ri ma. Mo da e ba oni po mo i ne kom od na ih i ta la ca da re i vla sti tu di le mu i do ne se is prav nu od lu ku.
ra dley is ti e pet raz lo ga za to je (po nje go vom mi lje nju) ta blet ra u nar bo lji od laptopa ili smartphona.
Kom pakt nost

Ta ble ti su tan ki i la ga ni. Ako ipak ve po se du je te Mac Bo ok ili ne ki ul tra bo ok raz li ke mo da ni su to li ko zna aj ne, ali u po re e nju sa ve i nom pre no snih ra u na ra, ta blet ra u na ri zna aj no su ta nji i lak i, ali i kom pakt ni ji. Ka da ste pri mo ra ni da ceo dan no si te lap top u tor bi, raz li ka iz me u 500 gra ma i 2,5 ki lo gra ma po sta je sve zna aj ni ja iz mi nu ta u mi nut, na vo di se u kom pa ra ci ji, uz "uz gred nu" na po me nu da, ka da se ve po mi nju tor be, ve i na pre no snih ra u na ra zah te va sop stve nu, za raz li ku od ta ble ta ko ji mo e te "po ku pi ti" i po ne ti kao klju e ve sta na ili na o a re za sun ce. de za pre no snim ra u na rom u auto bu su, tak si ju ili za vre me le ta avi o nom uve ri li su se da to ni je ni ma lo pri jat no. Pre sve ga, ta kav na in ra da zah te va pro stor za ure aj. Za tim, zah te va re la tiv no rav nu i sta bil nu po vr i nu za po sta vlja nje ure a ja. Pri to me neo ph od no je otvo ri ti ure aj i na i od go va ra ju i po lo aj da bi se na ekra nu ja sno vi de lo ta se ra di. Taj uslov one mo gu a va i bi lo ka kvu upo tre bu za vre me ho da nja. Tu je ta blet u ve li koj pred no sti. Jed no stav no se uklju i i spre man je za upo tre bu u sva kom okru e nju. ri sti ka, pa i ka da je flek si bil nost u pi ta nju. U mno gim pri li ka ma ta blet ra u nar mo e u pot pu no sti da za me ni pre no sni ra u nar. Ta blet nu di mno go ra zno vr sni je sa dr a je. Ve i na ima in te gri sa nu ka me ru od li nih ka rak te ri sti ka. Po mi sli te sa mo na za pa njen po gled ne kog ko ga bi ste hte li da sli ka te pre no snim ra u na rom! Ta ko e, ta blet ure a ji omo gu a va ju i sni ma nje vi deo za pi sa kao i vi deo raz go vo ra u po kre tu. Ne za men lji vi su kao ure a ji za i ta nje elek tron skih knji ga. U mno gim slu a je vi ma, upra vo su iz elek tron skih i ta a na sta li ta blet ure a ji. Za mi sli te se pred di le mom ta po ne ti na od mor: de se tak knji ga u svom pr tlja gu ili je dan ta blet ure aj, pred la e Bra dley, ali od mah i da je od go vor: "Ve i nu ovih mo gu no sti ima ju i pre no sni ra u na ri, ali na nji ma po sta ju be smi sle ni. Zar ne?"
Funk ci o nal nost

U po re e nju sa pre no snim ra u na rom, ta blet ra u nar ipak je skrom ni jih mo gu no sti. Me u tim, u po re e nju sa pa met nim te le fo ni ma, nje go ve mo gu no sti su mno go ve e. Ta ko, ta blet ra u na ri ima ju ne u po re di vo ve i ekran ko ji omo gu a va zna aj no kom for ni ji rad. Ta ni je, ne to ve i ta blet ra u na ri ima ju jed na ko ve li ki dis plej kao i ma nji pre no sni ra u na ri. Ipak, vir tu el na ta sta tu ra ta ble ta za u zi ma po lo vi nu ekra na, ta ko da ima te ma nje pro sto ra za re a lan rad. Za to, u ovoj ka te go ri ji u po gle du funk ci o nalnosti ta blet ra u na ri su bo lji iz bor ne go "pa me tan" te le fon.
Vre me tra ja nja ba te ri je

Kod ve i ne ta blet ure a ja ba te ri je tra ju ne u po re di vo du e u po re e nju sa bi lo ko jim pre no snim ra u na rom. In e nje ri u fir ma ma ko je pro iz vo de pre no sne ra u na re ima ju per ma nent no za du e nje da po bolj a va ju ka rak te ri sti ke ova kvih ure a ja. Je dan od naj bit ni jih uslo va je to du a auto no mi ja ra da pri na pa ja nju ba te ri ja ma. "Ne mo gu a mi si ja" je ce lo dnev ni rad. Na su prot nji ma, ta blet ra u na ri de lu ju kao da im ba te ri je ima ju neo gra ni e no vre me tra ja nja, ak i ka da po mi sli te da im je ve vre me da se po no vo na pu ne, iz no si svo je za pa a nje Bra dley.
Sva ko pre ma po tre ba ma

Ta blet PC je ide a lan za ne ke, a ve o ma po go dan za mno ge za dat ke, ali jo uvek po sto je raz li i te si tu a ci je gde pre no sni ra u nar ili smart te le fo ni mo gu da bu du bo lji iz bor. Na kra ju, sva ko mo ra da raz mi sli o pred no sti ma i ma na ma ure a ja ko ji su mu po treb ni. Tek na kon to ga mo i e da iza be re onaj ko ji e mu bi ti naj bo lji alat za oba vlja nje za da ta ka. Ide ja ovog pri lo ga i ni je bi la da ne kog na go vo ri da se opre de li za ta blet, ve da ot klo ni bar ne ke ne do um i ce oko ovih ra u na ra.
Flek si bil nost

Re al no je da ta blet re e nje bu de ne gde iz me u "pa met nog" te le fo na i pre no snog ra u na ra u ve i ni ka rak te
Glo ma znost
Svi oni ko ji su ika da pro ba li da ra
Petar Koovi, Gartner
No te bo ok ili ta blet? ka ko od lu i ti
re nut no, za me na lap to po va je vr lo pri sut na, ali je ja ko te ko de mon stri ra ti ROI. Ov de se ne po sta vlja pi ta nje da li ko ri sni ci tre ba da ui va ju u ko ri e nju po sto je ih, ve da su, uz po tre bu za po sle nih za PC ili no te bo ok ra u na rom ra di kom pa ti bil no sti i pa met nim te le fo nom zarad mo bil nosti, te ble ti po seb ni ure a ji ko ji sa mo po ve a vaju po tro nju po za po slenom. Da lje, ni ko pred uz e i ma ne mo e da ga ran tu je pot pu nu kom pa ti bil nost sa Mic ro soft Of fi ce faj lo vi ma, na kon to kon ver te ri do ku me na ta za ta ble te ni su pro iz ve de ni od
stra ne Mic ro sof ta i ne spe ci fi ci ra ju sve te funk ci je ko je bi bi le upa re ne sa nji ho vim pro iz vo di ma... Dok su ne ki ku plje ni za za po sle ne, naj ve i broj ta ble ta se ko ri sti za po tre be po je di na ca. Ta ble ti ima ju so li dan ROI ka da se ko ri ste za za po sle ne ko ji svoj po sao oba vlja ju u po kre tu. Is tra i va nja, po pu nja va nja ra znih obra za ca su de li mi no pro duk tiv na. Na kra ju, ipak, u si tu a ci ja ma pro da je, no te bo ok o vi uvek ima ju ba ri je ru na sta lu iz me u pro dav ca i kup ca. Sa ta ble ti ma su ove ba ri je re uklo nje ne i po ten ci jal no do pu ta ju pro dav ci ma da se de sa kup ci ma i da de le in for ma ci je.
Da nas su u po nu di ta ble ti ra znih ce na i ve li i na, pa se po sta vlja pi ta nje ko ja je pra va ve li i na ta ble ta za po sao. Kao to po sto je ra zni for ma ti har ti je, ta ko po sto je i ra zni for ma ti ta ble ta. Di sku si ja se na sta vlja oce nom ko ja apli ka ci ja mo e da se naj bo lje pri ka e na ko jim ekra ni ma. Ve li i na ta ble ta od 7 in a je ve ro vat no mi ni mum kom fo ra za i ta nje e-knji ga i mo e da pred sta vlja op ti mum od no sa ko ri sno st/te i na. Ta ble ti od 10 in a su ve ro vat no naj bo lji kad je po treb no za me ni ti funk ci je lap top ra u na ra, a ta ble ti od 5 in a su ve ro vat no ma nje u upo tre bi i ko ri ste se za osnov no pre tra i va nje.
XX
XX
Mobilnost na radu
Tehnoloki i drutveni tren do vi ko ji po kre u konzumerizaciju

"Mobilni rad" nije jednostavno definisan koncept. Rangira se od neformalnog posmatranja "pod ra da rom" li nih mo bil nih ure a ja, pre ko kor po ra tiv nih apli ka ci ja na pra vlje nih da po dr e do bro de fi ni sa ne po slov ne ulo ge, na pri mer auto ma ti za ci ju pro da je. Or ga ni za ci je mo ra ju da pla ni ra ju i po dr e ne ko li ko raz li i tih sti lo va mo bil nog ra da i mo bil nih rad ni ka. Sva ka ka te go ri ja mo e da zah te va raz li i te sti lo ve upra vlja nja i teh no lo kih re e nja. Na pri mer, na i ni na ko je or ga ni za ci je upra vlja ju iPa dom ge ne ral nog di rek to ra i pa met nim te le fo nom pro dav ca po et ni ka mo gu da bu du ve o ma raz li i ti...
2012. evidentiran je jak porast konzumerizacije, ko ji e bi ti na sta vljen. IT je iz gu bio kon tro lu nad iz bo rom plat for mi, a sa dru ge stra ne mno gi CIO-i ne e le da po dr a va ju li ne ure a je i stra te gi je kao to je BYOD (Bring Your Own De vi ce - do ne si vla sti ti ure aj). Rang po tro a ke mo
bil ne teh no lo gi je mo e da ima ne ku re le vant nost u pred u ze i ma i da dovede do porasta prodaje raznih ure a ja i i ro kog ran ga uslu ga pod "obla ci ma".
Bring Your Own De vi ce

Pre ma is tra i va nji ma Gart ne ra, broj
za po sle nih ko ji e mo i da ko ri ste svoj ure aj na po slu e na sta vi ti da ra ste do 2016. go di ne. Na ro i to e to bi ti iz ra e no u obla sti ta ble ta, i je e ce ne na sta vi ti da pa da ju. Tre ba zna ti da e or ga ni za ci je na sta vi ti da pru a ju ot por ovom vi du "uno e nja" vla sti tih ure a ja u or ga ni za ci ju, a osnov ni raz log to me je bez bed nost apli ka cija.
i nje ni ca da je bez bed nost ugro e na na te ra e mno ge or ga ni za ci je da raz mo tre bez be do no sne pro ce du re i donoenje novih polisa. S druge stra ne, strauje se od opa snosti da mo bil ni tro jan ski vi ru si ui ne ove ure a je ne prak ti nim za upo tre bu. Osim za ure a ji ma, bi e po ve a na po tra nja i za soft ve rom BYOA (Bring Your Own Ap pli ca tion). Re la tiv no no vi aspekt konzumerizacije dovodi do rasta tzv. "personalne informatike", aplikacija koje su napravljene da po bolj a ju li no zna nje ili pro me ne li no okru e nje. Ne ki za po sle ni e ko ri sti ti takve aplikacije dok rade, ili mogu da upo tre be ta kve apli ka ci je za ana li zu korporativnih informacija. Takve aplikacije mogu da donesu do bit ne kim za po sle ni ma, ali isto vre meno stavljaju korporacije pred iza zove, na primer kada koristiti analizu e-mailova. Ostali izazovi konzumeriza ci je uklju u ju rast u obla sti vi deo ma te ri ja la i no ve ti po ve mo bil nih ure a ja. .
Mo gu no sti i ri zi ci ko ji ma se or ga ni za ci ja iz la e
Kao skup novih principa arhitektu re je rast ko ji se bo lje ukla pa sa kon zumerizacijom nego sa tradicional nim stra te gi ja ma pred u ze a u pro lo sti. Na primer, fokusiranje na forma te podataka u prolosti, pre nego na alate koji doputaju korisnicima slo bo du ka ko da kre i ra ju po dat ke. Ako je e lje ni for mat sli ka jpeg, da li je bit no ko je e apli ka ci je da se ko ri ste da se ovaj format kreira ili edituje? Pro me ne u ar hi tek tu ri su du go ro ne investicije, ali sa njima mogu jed no stav ni je da se eks plo a ti u ure a ji i uslu ge, sma nje ri zi ci i lak e uve du ko ri sni ci da ko ri ste po tro a ku teh nologiju.
Da lje, di stri bu ci ja soft ve ra i li cen ciranje postaju mnogo izazovni ji u svetu konzumerizacije. Na pri mer, mno ge app rad nje (apps sto re) ne po dr a va ju ku po vi ne od stra ne kor po ra ci ja i li cen ci ra nje ve e ko li i ne aplikacija u svim regionima. Tako e, po je di ni za po sle ni mo gu da ku pe apli ka ci je iz rad nji i da ih na pla te od fir mi, ali to po sta je u ne kim slu a j ev im a komplikovano. Kada se a p l ik a ci je is po ru u ju B2B pa r tn e ri ma ili u ure a je zap os le nih ne mate mo gu n ost da ih is po ru u je te preko javnih app rad nji. U stva ri, to je kompleksna, nestan dardna radnja koja zah teva nove primene promene auten ti no sti ko ri sni ka i kon tro lu. Isto ta ko, vla sni tvo vi e ure a ja zah te va li cen ci ra nje po oso bi a ne po ure a ju i mo e da do ve de do pre go vo ra o ne koliko licenci za dati proizvod. I ko na no, BYO li cen ce za li ne apli ka ci je ne mogu da se recikliraju kada zapo sleni napusti kompaniju. Dru gi aspekt kon zu me ri za ci je je da ak i po je din ci ko ji ima ju ogra ni e no IT is ku stvo mo gu da na pra ve apli ka ci ju. Ve li ki broj mo bil nog tr i ta je ohra brio kom pa ni je da po sto je im soft ver skim ala ti ma kre i ra ju nove proizvode za razvoj jednostav nih mo bil nih apli ka ci ja i sa dr a ja. Ne ki ma je po treb no sa mo ma lo IT is ku stva. Ta kve lju de nazivamo "gradskim programe ri ma". Uop te no go vo re i, kre i ra nje sa dr a ja ni je no vi iza zov i ne pred sta vlja nove rizike. Svakako, proizvodi kao to su ala ti za mo bil ne for me e bi ti pri me
nje ni la ko i re zul ti ra e u kor po ra cij ske po dat ke sme te ne u uslu ge "obla ka" van kontrole same korporacije.
Mnogo sofisticiranije SaaS usluge kao to su Go o gle "co or di na te" e bi ti primenjene lako na vlasnike poslov nih jedinica. Kompleksni alati su tako e la ko do stup ni, e sto pre ko li cen ci otvo re nog kda i ima ju ni ske ula zne ba ri je re.
bu du za do volj ni) po slov ne ci lje ve (da se pro ce si od vi ja ju) fi nan sij ske ci lje ve (da upra vlja mo ci lje vi ma) ci lje ve upra vlja nja ri zi ci ma (da za ustavimo da se deavaju loe stvari
met ni te le fon ili ta blet.
Kom pro mis zah te va i kon tro le

Konzumerizacija pretpostavlja nove zah te ve pre ma bez bed no sti i upra-
No vi prin ci pi upra vlja nja

BYOD i kon zu me ri za ci ja do vo de do novih principa upravljanja. Kada im plementiramo koncept novog vlasni tva ure a ja, po dr ku i upra vlja nje, mo ra mo da upo zna mo e ti ri klju na cilja: dru tve ne ci lje ve (da za po sle ni
kao to je gu bi tak po da ta ka) Vidimo da iri spektar CIO stavova prema konzumerizaciji varira od onih gde se ova kav kon cept od ba cu je do onih gde se konzumerizacija vidi kao mo gu nost da se ute di. Ve ru je se da e u na red nim go di na ma tro ak ko ji se zo ve opre ma ne sta ti, jer e sva ko mo ra ti da do ne se svoj lap top, pa
vljanju podataka i aplikacija preko ure a ja ko ji vi e ni su u po se du sa me or ga ni za ci je. Ra zum ni rang op ci ja stoji na raspolaganju, a smatra se da po sto ji "tr go vi na" iz me u po je di na nih zahteva i korporacijske kontrole, tj. ure aj e bi ti udo ban za upo tre bu ono li ko ko li ko to kor po ra cij ska bez bed nost do zvo li...
XX
XX
BYOD
Darko Bogojevi
Pretnje ili prilike

Ta ko zva ni "Bring Your Own De vi ce" trend, od no sno omo gu a va nje za po sle ni ma da ko ri ste sop stve ne ra u na re ili dru ge ra u nar ske ure a je na po slu, po kre e ne ko li ko me u sob no po ve za nih i ni la ca. Me u nji ma je ra stu a po pu lar nost smart fo na i ta blet ra u na ra, po ve an udeo oso ba sta sa lih i sa zre lih na di gi tal nim teh no lo gi ja ma (tzv. di gi tal na ti ves) u ukup noj rad noj sna zi na tr i tu, i us pon ra u nar stva u obla ku kao al ter na tiv nog mo de la is po ru ke apli ka ci ja i po slov nih ser vi sa. Us po sta vlja nje efi ka sne po slov ne po li ti ke u ovom do me nu mo e do ne ti or ga ni za ci ji zna aj ne ko ri sti.
ez "BYOD politike" mno gi in for ma ci o ni me na de ri pred u ze a su o a va ju se sa IT in fra struk tu rom "u sen ci", u ko ju ima ju sa svim ma lo, ili uop te i ne ma ju uvi da. Za po sle ni bez eks pli cit nog odo bre nja me nad men ta ko ri ste i
tav va ri je tet ure a ja i me to da za pri stup i skla di te nje po da ta ka da bi se po ve za li na kor po ra tiv ne mre e i oba vlja li svoj po sao. Iz per spek ti ve IT-ja, to do no si mno ge bez bed no sne i or ga ni za ci o ne iza zo ve, a ta ko e i iz la e kom pa ni je do dat nom ri zi ku.
U tom kon tek stu, ne iz ne na u je pod ra zu me va na re ak ci ja onih ko ji do no se IT od lu ke - da iza be ru gre ku na "bez bed ni joj stra ni", od no sno da se od lu e za oprez i po ku a ju da na met nu ogra ni e nja u na i nu na ko ji za po sle ni ko ri ste teh no lo ke
ala te ko ji su im na ras po la ga nju. ta vi e, ovaj pri stup je na du e sta ze i kon tra pro duk ti van.
Su o a va nje sa iza zo vi ma
Dr Do zef Re ger, glav ni teh no lo ki stra teg i me na der kom pa ni je Fu jit su Tec hno logy So lu ti ons, sma tra da "ovo ni je vre me za za ba da nje gla ve u pe sak, ve na pro tiv, pri li ka za kom pa ni je da do ne su i us po sta ve ne ka strikt na pra vi la u ve zi sa BYOD-om. To je je di ni na in da se ru ko vo di o ci od go vor ni za in for ma ci o ni si stem (CIO) raz u ve re da e bi lo ko ji ure a ji u vla sni tvu za po sle nih u or ga ni za ci ji ko ji se po ve u na kor po ra tiv nu mre u bi ti u naj ma nju ru ku re gu li sa ni ume sto da se "uu nja ju" na mre u pre ko ne kog "zad njeg ula za". U stva ri, iza zo vi u vi du "cu re nja po da ta ka" i pri stu pa mre i pre ko ure a ja ko ji ni su auto ri zo va ni ni su ni ta no vo, i do stup no je mno tvo kor po ra tiv nih re e nja ko ja mo gu da po mog nu da se ta kvi slu a je vi iz beg nu. Na pri mer, upo tre bom vir tu el ne sli ke desk top okru e nja ko je se iz vr a va na kli jent skim ure a ji ma u po se du bi lo kor po ra ci je ili in di vi due ko ja ra du u njoj mo e da se obez be di pot pu no si gur no okru e nje. ta vi e, ta kvo okru e nje mo e da se po stig ne na i ro kom op se gu ure a ja, uklju u ju i lap top ra u na re, ta blet ra u na re ili smart fon ure a je. Po red to ga, omo gu a va nje flek si bil no sti sa aspek ta BYOD tren da ta ko e nu di me na de ri ma in for ma ci o nih si ste ma pri li ku da sma nje bre me upra vlja nja raz re a va njem od go vor no sti za ma nje va ne IT re sur se kao to su desk top PC ra u na ri. To osta vlja mno go vi e re sur sa do stup
nim za efi ka snu is po ru ku IT uslu ga ko ri e njem in ter nog ili eks ter nog "oblak" okru e nja. To ta ko e omo gu a va do no si oc i ma od lu ka po pi ta nji ma IT-ja da us po sta ve i ogra ni e mak si ma lan iz nos tro ko va za har dver do zvo lja va njem za po sle ni ma
da ko ri ste sop stve ne ure a je pre ko "IT do zvo le".
No va rad na nor ma
Ipak, mo da naj ve i iza zov je taj da da na nji rad ni ci e le i sve vi e oe kuju
flek si bil nost kod ko ri e nja ure a ja po sop stve nom iz bo ru. To se po seb no od no si na rad ni ke ko ji su od ra sli ko ri ste i pa met ne mo bil ne ure a je i apli ka ci je za sno va ne na klaud kon cep tu. Oni zah te va ju br zi nu, flek si bil nost i la ko u ko ri e nja da bi bi li pro duk tiv ni, i ak tiv no tra ga ju za po slo dav ci ma ko ji im to omo gu a va ju. Sve vi e se ista ta kva oe ki va nja od no se i na osta le za po sle ne, svih uz ra sta i po zi ci ja u or ga ni za ci ji. Iz ne nad no, ta ko, BYOD po li ti ka fir me po sta je i klju ni i ni lac u pri vla e nju i za dr a va nju naj ta len to va ni jih.
Po bed ni ka stra te gi ja
Fu jit su ima ho li sti ki ali flek si bi lan pri stup ka da ra di sa kor po ra tiv nim kli jen ti ma na pro ce ni nji ho ve sprem no sti za BYOD eru. To zna i da je pri hva ta nje "big bang" pri stu pa u op ti mal nom im plementiranju BYOD politike retko iz vo dlji vo. Ume sto to ga, ova kom pa ni ja po ma e or ga ni za ci ja ma da is pro jek tu ju evo lu tiv ni pro gram na ba zi ma njih pro je ka ta, ko ji po me ra ju or ga ni za ci ju ka BYOD-u u nje nom sop stve nom rit mu. To ta ko e po ma e or ga ni za ci ja ma da obez be de da se nji hov po ste
pen pri stup BYOD tren du na za do vo lja va ju i na in in te gri e u kor po ra tiv nu IT po li ti ku ko ja, na pri mer, ob u hva ta ser vi se za sno va ne na klaud kon cep tu, i dru tve ne me di je. Po i nja njem sa ide jom o je din stve nom ure a ju po ko ri sni ku, a on da po ste pe no evo lu i ra njem upra vlja nja tren dom BYOD ta ko da mo e da po dr i va ri ja ci je i rom mul ti-plat form ske BB, ope ra tiv nih si ste ma, apli ka ci ja i mo de la is po ru ke, or ga ni za ci je mo gu da ra de na ul ti ma tiv nom ci lju: po dr a ti za po sle ne da bez bed no iz vr e bi lo ko ji za da tak sa bi lo kog ure a ja.
XX
XX
BYOD - izazovi za IT odeljenja
Strategije za reavanje problema

Dok sve ve i broj lju di slo bod no ko ri sti ve li ki broj raz li i tih kom pju ter skih ure a ja za raz li i te za dat ke, or ga ni za ci je se, s dru ge stra ne, su o a va ju sa di le mom: ko li ko da le ko tre ba iza i u su sret zah te vi ma i li nim iz bo ri ma ko ri sni ka ka da su u pi ta nju na bav ka i im ple men ta ci ja ure a ja? Pred sta vlja mo vam pet al ter na tiv nih stra te gi ja...
1 Ozbiljno ograniiti
iz bor ure a ja ko ji se ko ri ste u rad nom okru e nju
Za : Ovo preds tav lja prir odn u sklonost mnogih donosioca odlu ka. Ti me to ogra ni a va ju za po sle ne da u svakodnevnu upotrebu uvedu ure a je pro ble ma ti ne za kom pa niju, oni mogu da smanje trokove, po ve a ju kon tro lu nad ure a ji ma ko ji se ko ri ste, kao i da u naj ve oj mo gu oj me ri za ti te ose tlji ve po slov ne po dat ke, apli ka ci je i mre u.
Pro tiv: na me ta nje ogra ni e nja mo e ne ga tiv no da uti e na pro duk tiv nost za po sle nih, na ro i to ako pri stup i bezbednosna procedura nisu "ka na li sa ni", re ci mo, ko ri e njem sa mo jednog naloga. Sigurnost korpo ra tiv nih re sur sa ak mo e bi ti ugro e na uko li ko se ko ri sni ci pri dr a va ju svojih neusaglaenih poslovnih ruti na. Pored toga, zaposleni mogu da postanu nezadovoljni i ako ne mo gu da ra de na na in ko ji im od go va ra, da ko ri ste ure a je na ko je su na vi kli i ko ji re a va ju nji ho ve spe ci fi ne zahteve.
2 Zahtevajte da se
po sto jei ure a ji za me ne no vim tek na kra ju rad nog ci klu sa

Za: Ovo reenje potencijalno mo e da sma nji tro ko ve, na ro i to ako se notebook zameni novim tablet ra u na rom ili desk top PC-jem. Ta ko e, za po sle ni ma do zvo lja va od re e nu flek si bil nost u iz bo ru ure a ja. Pro tiv: Svaki zaposleni koji je do bio no vi no te bo ok vr lo ve ro vat no e mo ra ti da sa e ka ne ko li ko go di na pre ne go to do bi je do zvo lu da za
me ni ra u nar. To ta ko e zna i da e pre la zni pe riod bio pri li no dug, to kom ko jeg se po sto je i in ven tar tro i i za sta re va, stva ra ju i IT ode lje nju dodatne trokove administriranja, odr a va nja i po dr ke.
3 Preite na infrastrukturu
"ra u nar skog obla ka" ko ri ste i tan ke i zi ro kli jente za pri stup
Za: Mno ge or ga ni za ci je ve pre me ta ju svo je kri ti ne po slov ne apli ka ci je u "oblak", ge ne ri u i du go ro
ne utede, jer im tranzicija omogu a va da ku pu ju spe ci ja li zo va ne kli jent ske ure a je, teh no lo ki pro sti je od PC-ja. Za me na ra u na ra tan kim klijentima generie dodatne ute de na tro ko vi ma ure a ja, ra da (ni om po tro njom ener gi je), po dr ke, upra vlja nja i odr a va nja, ak i na pro sto ru za rad nim sto lom. Tan ki kli jen ti ta ko e do pri no se ras te re e nju pro sto ra i ti em rad nom okru e nju zbog svo jih ma lih di men zi ja i ne znat ne bu ke pri ra du. Fu jit su ak nu di istin ske Ze ro Cli ents (nul te kli jen te), ko ji re du ku ju tro ko ve jo vi
e, jer u potpunosti eliminiu proce sore, operativne sisteme, upravljanje i me mo ri ju ure a ja kraj njih ko ri sni ka. Pored toga, organizacije mogu da od lu e da ute de ostva re ne na ovaj na in oprav da no in ve sti ra ju u ta blet ra u na re ili dru ge mo bil ne ure a je za neke od zaposlenih. Pro tiv: Ova kav na in ra da je jo uvek stran velikom broju zaposle nih, i or ga ni za ci je mo gu da na i u na zna a jan ot por kod ko ri sni ka zbog gu bit ka mo nih kli jent skih ure a ja, njihovih baza podataka i aplikaci ja. Za to je va no da IT ode lje nje
demonstrira sve prednosti koncep ta tan ki kli jen ti/oblak-ra u nar stvo i po ka e u ko joj su me ri za pra vo bez bed ni, jed no stav ni za ko ri e nje i visokoproduktivni. Kako bi egzakt no pokazali kako se korisnicima is ku stvo u ra du ne raz li ku je, ak i po boljava u odnosu na tradicionalno rad no okru e nje, prak ti ne de mon stracije pre same inkorporacije mo e bi ti od po mo i.
4 Poveajte ulaganje u
teh no lo gi ju po za po sle nom
Za: In ve sti ci je ko je e ko ri sni ci ma da ti flek si bil nost da ra de ka ko e le ko ri e njem ra znih ure a ja naj ve ro vat ni je e do pri ne ti vi so kom ni vou sa tis fak ci je. Ta ko e se mo e po ve a ti i pro duk tiv nost, po seb no kod zaposlenih koji rade van kancelarije i/ili vr lo mo bil nih rad ni ka kao to su vii rukovodioci. Poboljan pristup mobilnim aplikacijama, dostupnost i do bar od ziv ta ko e mo gu po mo i da se pospei prodaja i pobolja mi ljenje klijenata. Pro tiv: Ova op ci ja e naj ve ro vat ni je bi ti fi nan sij ski neo dr i va za ve i nu or ga ni za ci ja, i njen uspeh naj vi e za vi si od spo sob no sti da se ta no odrede potencijalne koristi od pro duk tiv no sti ko ri sni ka, po ve a ne pro daje i zadovoljenog klijenta.
5 Instalirajte pristupni
sred nji sloj na per so nal ne ure a je svo jih za po sle nih
Za: Ova op ci ja nu di jef tin na in za omo gu a va nje za po sle ni ma da ko ri ste ure a je ko ji im naj vi e od go va raju, ali bez velikih ulaganja. Poten ci jal ne ko ri sti su iste kao pod ta kom 4. Pro tiv: Per so nal ne ure a je, po de finiciji, ne kontrolie organizacija, i sko ro je ne mo gu e iz be i sve po tencijalne bezbednosne rizike ili te te po sam brend ko ji mo gu da is kr snu ako se, na pri mer, ure aj iz gu bi,
ili ako do e do ne na mer nog ot kri va nja li nih po da ta ka ili apli ka ci ja u kli jentovom prisustvu.
Za klju ak
Ko ri e nje ve li kog bro ja raz li i tih ure a ja u rad nom okru e nju bi e dik tirano zahtevima korisnika u dogled noj bu du no sti, jer raz li i ti ure a ji od govaraju kompjuterskom stilu i zahte vi ma raz li i tih lju di na raz li i te na i ne i u raz li i to vre me. Na or ga ni za ci ja ma je da od lu e ka ko e se pri la go di ti ovim zahtevima, a da ne ugroze bezbednost niti produktivnost.
XX
Zastupamo najbolje...
XX
Kolaboracija
Gart ner
Prednosti novih mogunosti

U pro lo sti, pred u ze a su po dr a va la ko la bo ra ci ju, pre ko e-ma i lo va i vi so ko struk tu ri sa nih apli ka ci ja. E-mail je bi la plat for ma za ne struk tu ri sa ne ko mu ni ka ci je. Struk tu ri sa ne ko mu ni ka ci je, kao to su ERP si ste mi, fo ku si ra li su se na po tre be ba zi ra ne na po slo vi ma ko je je tre ba lo za vr i ti. Ni jed na od njih ni je za hva ta la ve li ki va ri je tet ko la bo ra tiv nih in ter ak ci ja ko ju su bi le ka rak te ri sti ne za lju de u rad nom okru e nju. Da nas, i ro ki spek tar mo gu no sti do la zi iz obla sti ko mu ni ka ci ja, dru tve nog ve ba i mo bil nih mre a, omo gu a va ju i lju di ma da pro i re ko la bo ra ci ju do naj i reg mo gu eg ni voa. Dru tve ne mre e, blo go vi i vi ki sa dr a ji su do stup ni pre ko ra znih ure a ja (uklju u ju i pa met ni te le fon i ta blet) i ko ri sti e se i u bu du no sti ka ko bi omo gu i li pu nu ko la bo ra ci ju, efek tiv no i efi ka sno rad no me sto. Lju di e le da ko ri ste mo bil ne ure a je za ko la bo ra ci ju ka ko bi de li li sa dr aj, in for ma ci je i is ku stva sa ostat kom za jed ni ce. Dru tve na pa ra dig ma kon ver gi ra pre ko e-ma i lo va, pri sut no sti na dru tve nim mre a ma, kre i ra njem no vih ko la bo ra ci o nih sti lo va.
zvorni e-mail klijenti na mno gim pametnim telefonima uve liko integriu kolaboracione elemente u svoje aplikacije. Svaka ko, ni ta ne e da se pro me ni dok pred uz e a ne ui ne te apli ka ci je i ro ko do stup nim i ko ri sni ci ne po nu da ih koriste komforno. Fleksi bilnost e-mailova vodi ljude u kori
e nje istih u sa mo jed nu svr hu. Br a in ter ak ci ja, di sku si o ni pa nel ili vi ki sa dr aj omo gu a va de ba te. Dru tve ne mre e slu e za dru e nje i po de lu is ku stva. Ko la bo ra tiv no okru e nje i kultura su pre rekvizit za organiza ciju da iskoristi prednosti novih mo gu no sti. Apli ka ci je ko je ima ju mo gu nost
vi e stru ke ko la bo ra ci je po dr a va ju ne ko li ko raz li i tih sti lo va in ter ak ci je (npr e-mail, prisustvo, drutvene mre e...) kod sa mo jed nog kli jen ta i to na vi e me di ju ma kao to su PC, veb i mo bil ni ure a ji. Dok mo bil nost po kre e ko la bo ra ci o nu ino va ci ju, ko la bo ra ci ja po kre e mo bil nu inovaciju.
e ti ri di men zi je ko la bo ra ci je
Svi zaposleni kolaboriraju oko ne kih sa dr a ja. U slu a ju rad ni ka ko ji se ba ve zna njem, to je cen tral ni deo njihovog posla. Kolaboracija je kom plek sni kon cept ko ji uklju u je e ti ri
glavne aktivnosti: komunikaciju (de lje nje i ro kog spek tra in for ma ci ja), koordinaciju (planiranje i upravljanje is po ru ka ma i pro jek ti ma), za jed ni ce (odr a va nje ko he zi je za jed ni ca i de ljenje informacija relevantnih za in teres zajednica; koncepti "zajednica" i "zna nje" su po ve za ni kao te lo zna nja i obi no su vla sni tvo za jed ni ce i
evo lu i ra ju sa njom) i dru tve nu in ter ak ci ju pu no ko mu ni ka ci je ne slu i di rekt nom ci lju, ali vi e slu i for mi ra nju "drutvenog lepka". Primeri uklju u ju mi kro blog, SMS itd. U po slov nom kon tek stu, to bi mo gao da bu de i "kul tur ni le pak" ko ji po ma e odr a nju osnov nih kul tur nih vred no sti u okvi ru or ga ni za ci je. Raz li ka iz me u
drutvenih interakcija i zajednica mo e da ne sta ne, ali uglav nom le i u i njenici da osoba kolaborira sa timom, grupom, zajednicom ili kolektivom. Mo bil ni ure a ji po dr a va ju i rok rang kolaboracionih tehnologija. Mno ge, kao to su in stant po ru ke ili mobilni e-mailovi, mogu da se koriste za vie namena (npr. strukturne ko mu ni ka ci je ili ne for mal no dru e nje).
Bu du nost ko la bo ra ci je - mi kro blog

U po sled njih dva de set go di na or ganizacije su sakupljale formalizova no zna nje, upra vlja le tim zna njem i razvijale sisteme i alate za kolabora ci ju i na i ne ka ko da za po sle ni me u sob no de le in for ma ci je. Naj ve i broj po ku a ja je za ta jio, de li mi no i zbog toga jer su sistemi kreirani na prede ter mi ni sa ni na in ka ko bi za do vo lji li od re e ni tre nu tak. Si ste mi ni su bi li flek si bil ni u od ra a va nju da te si tu a ci je. Dru tve ni ala ti kao to je mi kro blog omo gu i li su ko ri sni ci ma da dr e zaposlene zajedno i da sami konstru i u okru e nje za po de lu in for ma ci ja. Mi kro blo ging omo gu a va ko mu ni ka ciju preko pretplata na publikacije i tag i filter tehnika da kreiraju vremen ski okvir podele informacija u okvi ru grupe. Sintaksa za komuniciranje omo gu a va ko ri sni ci ma da kre i ra ju jedan-na-jedan ili vie-na-vie asoci jacija u okviru zadatog vremenskog okvira. Neki mikroblog sistemi omo gu a va ju da se sa gle da ju re le vant ni po gle di na od re e ne te me - ova oso bina dolazi sa diskusionih foruma i sa e-ma i lo va. Naj e a po nu da je pri stup pre ko SMS-ova, mo bil nih pre tra i va a ili mo bil nih kli jent skih apli ka ci ja: korisnici treba da publikuju, unose u blog, sli ke i vi deo sa dr aj.
Twit ter je po tro a ka mi kro blog usluga koja sve vie prodire u korpo racijsko poslovanje. To forsira mno ge prodavce kompanijskog softve ra da uklju e mi kro blog ka rak te ri sti ke za zaposlene i njihove proizvode. Na ro i to su eks po ni ra ni do ba vlja i Yam mer, Socialcast, QikCom i Presently. Ta ko e po sto je i dru tve ne plat for me kao to su So ci al text i Ji ve, apli ka cione platforme kao to je Salesfor ce.com, portal i kolaboracione plat for me kao to su Lo tus Con nec tion i Mic ro soft Sha re Pint. Sve do ne dav no lju di su raz dva jali komunikacione aplikacije na nji ho vim te le fo ni ma, kao to su glas, email, in stant me sin de ri, SMS, i dru tve ne mre e: kli jen ti su raz li i ti, kon takt detalji i magacini za poruke rastu velikom brzinom i postaju sve kom pleksniji. Ova fragmentacija nije ide alna za korisnika, ali konvergencija se raz vi ja i za ove ure a je, do no se i ko ri sni ci ma jed no stav ni ju upo tre bu i fo ku si ra ih sa mo na sla nje i pri jem po ru ka. Raz li i ti si ste mi za po ru ke i dru tve ne mo gu no sti kon vergiraju u jedinstvenu klijentsku apli ka ci ju in te gri u i va ri je te te uslu ga "pod obla kom" od raz li i tih pro vaj de ra. Pro i re nja sti u ili od pro iz vo a a pre no snih ure a ja ko ji ima ju sopstvene aplikacije za slanje poruka ili soft ver skih do ba vlja a sa nji ho vim plug-inovima za klijentske softvere. Mno gi pro dav ci ko ji ue stvu ju u ovoj obla sti na raz li i tim su raz voj nim putevima, a jo niko nije kompletirao sve ni voe in te gra ci je. Mic ro soft, Re se arch in Mo tion i No kia in te gri sa li su korporativni e-mail, instant mesin de re i pri su stvo na raz li i tim ure a ji ma. No kia E7 i HP Palm Pre in te gri u kalendare i kontakt informacije iz jav nih uslu ga (kao to su Go og le i Fa ce
bo ok). Al ter na tiv no, Xob ni nu di plugin za mo bil ne te le fo ne ka ko bi Blac kBe rryjev e-mail pri bli io dru tve nim mre a ma. Mic ro soft nu di So cial Outlook Connector koji povezuje Fa cebook i Twiter. Integrisani sistemi za poruke bi trebalo da lako napreduju ka kontekstualnim informacijama na mo bil nim ure a ji ma i da spo je li ne i korporacijske podatke u jednu celinu.
Po li se ko je sa dr e ri zi ke od kon zu me ri za ci je
Li ni ure a ji do no se no ve iza zo ve u samoj organizaciji. Organizaci je imaju potrebu da identifikuju opti mal ni skup IT po li sa ka ko bi po dr a le korporativne aplikacije na personal nim ure a ji ma - stva ra ju i pret po stavke u mobilnom domenu, zahte va ju i bez bed nost ko ju mo ra da ima sva ka apli ka ci ja i sva ki ko ri snik. Do davanje kontrole personalnim ure a ji ma, za re strik tiv ni pri stup kor po racijskim uslugama i aplikacijama, predstavlja kompleksan zadatak, jer ure a ji ko ji se ko ri ste ni su kor po ra cij sko vlasnitvo. Na primer: * Bez bed no sni pri stup kor po ra cij skoj infrastrukturi na strani servera. Per so nal ni i kor po ra cij ski sa dr aj ko eg zi sti ra na stra ni ure a ja i kor po ra tivne aplikacije imaju direktan pristup kompanijskim serverima. * Koegzistencija personalnog i kor po ra tiv nog sa dr a ja na istom ure a ju mo e da do ve de do ote e nja li nog sa dr a ja (kao to je mu zi ka ili fo to gra fi je) * Ogra ni e nja upo tre be. Po li se mogu da budu neprihvatljive za vla sni ka ure a ja (npr. kon tro la nad apli ka ci ja ma ko je su pre ba e ne iz apli ka ci on ih du a na, ka ran ti ni...) * Uti caj na per for man se, pro uz ro
XX
kovane alatima za upravljanje koji uspo ra va ju li ni ure aj * Tro ko vi me u na rod nog ro min ga za podatke. Do 3Q10 bi lo je vi e od 30 glo bal nih pro iz vo a a pa met nih te le fo na i vi e od 10 mo bil nih plat for mi. Vo de a e ti ri (Ap ple, An droid, RIM i Symbian) kon tro li u 89% svet skog tr i ta. Kom pa ni je ko je su se naj vi e adaptirale na mobilne platforme (na pri mer, Blac kBe rry u Se ver noj Ame ri ci i Symbian u Za pad noj Evro pi) sa da bi tre ba lo da po dr e vi e stru ke operativne sistema, a sa Appleom i
Androidom postaju sve popularni je. Mno ge or ga ni za ci je ne ma ju od go vor ne slu be ko je su za du e ne za upra vlja nje mo bil nim ure a ji ma. Do sada je zadatak javnih nabavki bio da odbace zahteve finansijskog ili IT sek to ra i da se ne do zvo li na bav ka ovih ure a ja van stan dar da sa me kom pa ni je. I to se me nja. Da nas su pametni telefoni u upotrebi bez ob zira da li je kompanija to propisala kao stan dard ili ni je. Na pri mer Blac kBe rry Ex chan ge Ser ver (BES) kon tro li e upra vlja nje ovim har dve rom. Dok mnoge kompanije upravljaju hardve
rom kao to je PC ili te le fon, tre nut no je slabo pokrivena teritorija pametnih te le fo na, na ro i to u po gle du si gur nosti. Jednostavno, IT osoblje za to ni je uve ba no.
Pr vo raz mi ljaj te o po slov nim pro ce si ma, a ne o teh no lo gi ji

Komunikacije i kolaboracija su kri ti ni za po slov ni uspeh i tre ba lo bi da omo gu e mno go efek tiv ni je pro ce se. Svaka organizacija bi trebalo da pri hvati inovaciju, investira u ove oblasti
XX
i omo gu i mno go efek tiv ni je or ga ni zacione ili radne promene. Rang ko munikacija i kolaboracioni alati i teh nologije su dostupni za dostizanje po slov nog do bit ka. Dru tve ne mre e, blo go vi, vi ki sa dr a ji, RSS, in stant po ru ke to su sa mo naj e i pri me ri alata nove generacije koji pobolja va ju rad no okru e nje, ali bi mo ra li da bu du mno go efek tiv ni ji i br i u do sti zanju ciljeva. E-mailovi su najstariji alat, ali kom plementaran sa ostalim alatima. To je
vi svakog poslovnog procesa i sa mim tim je apli ka ci ja sa kri ti nom mi sijom. Radnici znanja dobijaju e-ma ilove svaki dan i, u proseku, deseti ne njih zahtevaju momentalnu akciju. Br zi na od go vo ra ima di rek tan uti caj na uspeh or ga ni za ci je. U me u vremenu, mnogi mobilni radnici - a to su oni ko ji pro vo de vi e od 20% vre me na van svog rad nog sto la - na ra sta ju do oko 40% ba ze za po sle nih. Oni in ten ziv no tra e pri stup e-ma i lo vi ma ka da su u po kre tu. Za to je do
kro blo go ve tre ba lo bi da po ve a ju dobit od produktivnosti i efikasnosti.
ta sve uti e na stva ra nje no vog okru e nja?

Kulturna demografija i kultura po lo va kao i ra zno vr snost su no va vred nost za kompanije i njihovu inovativ nost. Mla i za po sle ni za me nju ju sta ri je ko ji od la ze u pen zi ju, zah te va ju i i oe ku ju i mno go ve u teh no lo ku podrku. Po prirodi su digitalna ge ne ra ci ja i pred sta vlja ju klju ni ele menat kolaborativne kulture u uvo e nju no vih teh no lo gi ja. Oni uvo de no vu kul tu ru, is ku stva i oe ki va nja, for si ra ju i kom pa ni je da ne pre kid no tra e ta len te i na pre do va nje na ra du. Nji hov uti caj u or ga ni za ci ji e rasti kako njihova iskustva i kompe tencije u IT-u i tehnologiji napre duju. Znanje i upotreba drutvenih mre a i mo bil nih te le fo na, fa mi li jar nost sa ino va tiv nim po tro a kim proizvodima i poslovnim modeli ma, po ve a na spo sob nost da se pre tra u ju in for ma ci je i po zi tiv ni stavovi prema radu i projektima su im pe ra tiv za bu du eg za po sle nog. Oe ku je se i ve a hi je rar hij ska struktura i vie globalizacije u tim skoj kolaboraciji i projektnim rad nim grupama. To kreira nove iza zo ve, jer je ori jen ta ci ja mla ih gru pa nalik digitalnim imigrantima koji dominantno rade na reavanju pro blema prvo na individualnom pla nu, pa tek on da ko lek tiv no. Di gi tal ni nomadi donose fundamentalno no ve rad ne sti lo ve u rad no okru e nje. Oni vi e upra nja va ju dru tve ne aplikacije i alate nego tradicio nalne alate. Organizacije moraju da pro na u re e nja za ino va ci je, pa lji vo se su o a va ju i sa ri zi ci ma.
ta ko e pri mar ni ko mu ni ka ci o ni alat ko ji po dr a va po slov ne ak tiv no sti. To je esen ci jal ni si stem ko ji je u osno
bra stra te gi ja uvo e nje mo bil ne ko la bo ra ci je (osim e-ma i la). Be i ni email ko ri sni ci ko ji ta ko e ko ri ste mi
XX
XX
Big Data
Zo ran Ko va e vi, Internet ogledalo
Problemi i mo gu no sti
Big Da ta, na go mi la ne ko lek ci je po da ta ka ko je su to li ko ve li ke i slo e ne da je nji ma sve te e upra vlja ti, po sta le su re al nost i pro blem sa ko jim e IT ode lje nja mo ra ti da se ba ve sa da i u bu ducno sti. Po pro ce na ma Gart ne ra, ove go di ne e tr i te po da ta ka do stici 106 mi li jar di, a pre ma ne dav nom is tra i va nju Comp TIA, ne pro fit nog udru e nja za una pre e nje glo bal nih in te re sa IT pro fe si o na la ca i kom pa ni ja, mno ga pred uz e a se ve te ko bo re sa obi ljem svo je ras tuce in for ma ci on e ac ti ve. Pa da po gle da mo ta ge ne ri e ovaj trend...
re m a re z ul t a t i m a po m e nu tog is tra i va nja, u ko jem je ue stvo va lo ukup no 435 ru ko vo di la ca iz ame ri kih IT fir mi, ova kvoj si tu a ci ji ku mu je jo uvek ogro man obim sa o bracaja e-po te, e- do ku me na ta, ala ta za ana li ti ku ku pa ca i mul ti me di jal ni sa dr a ji. Zna a jan do pri nos da je joj ta ko e i ras tu i no vi trend u in for ma ti ci na zvan BYOD (Bring Your Own De vi ce - do ne si svoj sop stve ni ure aj), ko ji pod ra zu me va ko ri e nje vla sti tih ure a ja na po slu. Me u tim, iz
ne na u ju e je ot kri e da bez ob zi ra na oi gled nost ovog po ten ci jal nog pro ble ma, vr lo ma lo ru ko vo di la ca je upo zna to sa poj mom Big Da ta. Ta ko je sa mo jed na e tvr ti na op tih ru ko vo di la ca upo zna ta sa kon cep tom Big Da ta, u po re e nju sa 44 % IT ru ko vo di la ca. Za to je za klju ak ana li ti a ra da je sa da pra vo vre me za iz vr ne di rek to re i IT me na de re da se pro bu de i ubr za ju osmi lja va nje prak ti nih, ska la bil nih re e nja. "Ne tre ba sva kom bi zni su da ima ve li ku stra te gi ju kad je u pi ta nju po
ve a nje po da ta ka", ka e Tim Her bert, pot pred sed nik is tra i va nja u Comp TIA, "ali sko ro sva ki bi znis ce mo ra ti da efi ka sno agre gi ra, skla di ti, upra vlja i ana li zi ra po dat ke ko ji ma ras po la e, i to bez ob zi ra na nji hov obim, ra zno vr snost i br zi nu sa ku plja nja."
Jo interesantnih rezultata
Ka ko se na vo di u is tra i va nju, ak 87% ue sni ka se sla e da e Big Da ta bi ti ve om a va na stav ka u po slo
va nju u na red ne dve go di ne, ali sa mo 6 % pred uz eca sma tra da su oni "ta no" gde e le da bu du u ko ricenju po da ta ka. Ne to vi e od po lo vi ne (59 %) an ke ti ra nih oe ku ju vece tro ko ve u ve zi sa po da ci ma za na red ne dve go di ne. Na pi ta nje ko ja vr sta Big po da ta ka zna aj no ra ste oko 62% is pi ta ni ka je od go vo ri lo da je to na pr vom me stu e-mail, za tim CRM /za pi si ku pa ca (55%), Word, Po wer Po int i dru gi do ku men ti (47%), log faj lo vi (45%) i sli ke (45 %).
Kako Big Data uzima svoj danak

Pro tra e no vre me ko je bi se pro ve lo u dru gim obla sti ma po slo va nja naj e a je po sle di ca ko ju osta vlja Big Da ta. Ta ko bar na vo di 50% is pi ta ni ka. Sle de ne ef i ka snost i ne do sta tak agil no sti (43 %), in ter na za bu na oko pri o ri te ta (31%) i sma nje nje mar i (30%) ak 53 % is pi ta ni ka je re klo da za po sle ni do pri no se stva ra nju Big Da ta si tu ac i je za o bi la e njem odo bre ne po li ti ke svo je kom pa ni je ili ko ri ste i ne do zvo lje ne apli ka ci je.
vir tu e li za ci ji ili de du pli ka ci ji da bi se bo lje is ko ri stio po sto jeci har dver, a od IT za po sle nih sa da se u naj ve oj me ri tra e ve ti ne i spo sob no sti ko je omo gu a va ju uspe nost u ra du sa Big Da ta, kao to su spo sob nost da se raz vi ju du go ro ni pla no vi za skla di te nje po da ta ka (to je na ve lo 51% is pi ta ni ka), zna nje da ta-sto ra ge/ne tvor king ad mi ni stri ra nja (45 %), te u va nje bac kup po da ta ka i opo ra vak, od no sno obez be i va nje kon ti nu i te ta po slo va nja (45 %)
Za klju na raz mi lja nja

Or ga ni za ci je svih vr sta su sve sne i nje ni ce i oe ku ju da e po da ci bi ti jo vi e kri ti ni za uspeh nji ho vog po slo va nja. Ta ko e, mno ge kom pa ni je pri zna ju da tre ba da ra de mno go vi e i bo lje na po lju uskla i va nja po da ta ka ko ji su im na ras po la ga nju. Dve trecine ru ko vo di laca u ovoj Comp TIA Big Da ta is tra i va koj stu di ji se slo i lo sa po nu e nom for mu la ci jom "ako bi smo mo gli da is ko ri sti mo sve na e po dat ke, ima li bi smo mno go bo lji po sao". Op ti za klju ak je da e se, po to rast po da ta ka ne po ka zu je zna ke uspo ra va nja, BigData trend sa mo intenzivirati.
Ko upravlja Big Data inicijativom?

Na ovo pi ta nje 49% is pi ta ni ka je od go vo ri lo da su to CI Os/IT oso blje, di rek to ri IT sek to ra i osta li IT za po sle ni. Njih 43% je sma tra lo da su to di rek to ri, a 20% da su to CFO (fi nan sij ski di rek to ri).
Me ha ni zam pre i vlja va nja

Dok se bo re sa ve li kom ko li i nom po da ta ka 46 % kom pa ni ja se okrece
Big Da ta dru go li ce
Zoran Kovaevi, Internet ogledalo
Podaci kao korporativna imovina

Big Da ta kao naj no vi ji in for ma ti ki trend za da je gla vo bo lju svim kom pa ni ja ma sve ta bez ob zi ra na nji ho vu ve li i nu. i nje ni ca da je sa mo u po sled nje dve go di ne ge ne ri sa no pre ko 80 % svih po da ta ka do volj no go vo ri o ve li i ni i zna a ju ovog pro ble ma. Ni je po treb na pre ve li ka mu drost da bi se shva ti lo ka kve pro ble me u bu du no sti mo e da do ne se ova kav rast po da ta ka. On uti e na to da se, kao i u i vo tu lju di ta ko i u po slo va nju, me nja sve. Tr i na kon ku ren ci ja na me e kom pa ni ja ma neo p hod nost tran sfor ma ci je u po slo va nju, do da va nje no vih vred no sti ko ri e njem naj sa vre me ni jih IT plat for mi i ala ta, kao i pro me nu ulo ge IT-ja ko ji sa da bo lje raz u me i uklju u je se u kom plet no po slo va nje kom pa ni je. To ujed no pred sta vlja si ne qua non tr i nog op stan ka sva kog bi zni sa.
z r az "ve l i k a ko l i i n a po d a ta k a" (Big Da t a) iz softver- skoginenjerstva iko mpjuters kih nauk a, op is uje s et ove podata ka koji se po veav aju tako br zo da pos ta je muno raditi pomou "onhand" tj. trenutno dostupnih alata za ureivanjeba za podatak a. Teko e ukljuuju: prihvata n je , smjetaj, traen je, deljenje , anali zu i graf i ki prika z. Ova j tren d se n as tavlja, jer ko rist rada s a sve vei m sku po vima
pod ataka do zvoljav a an alitia ri ma da u o e poslovne trendove, spree bolestii bore se protiv kriminala. Granice veliinebaza p od ata kase s ta lno menj aju , tak o d a su danas u r ang u teraba jt a , ek sa bajta i z et ab ajta. Naunici se redovno susreu sa ovim problemom u meteorologi ji, istraivanju gena, biolokim istraiva nji ma, tra e nju po da ta ka na Inter netu, f inansijskoj i pos lo vnoj inf orm atici. Baze po datak a t ak o-
e rastu i za to jer se dopunj a - v a ju neprestani m r a stom bro ja informa cio no osjetljivih mobilnih ureaja, kao i softverskih dnevnikih evidencija (log),kamera, mi kro fo na, RFID i ta a, mre a be i nihsen zora is lino. O br a da "v elike k ol iine po dataka " je o tean a k ad a se koris te relacione ba ze pod at ak a i stoni stati stiki -v i- z ueliz aci oni paketi, jer zapravo zahtevaju softver koji omoguava
masivno paral el no r auna n j e n a deset inama, stotina m a , pa ak i hilja da ma s er ve ra.Iz n os " Big Data" va ri ra za v i s no od k a p a c i teta or ganizacij e koja up ra vlja pod acima. U nek im organ iz aci jama, suo ava- n je sa st ot inama gig abajtapodat ak a po prvi pu t moe da izazove ponov no promiljanje o reenjima za up ravljanje podacima. Za neke dru ge, desetine ili stotineterabajtapo dataka tek postaju razlog znaajnog promiljanja o novim reenjima.
Uloga IT-a
Mla den Jev tic, di rek tor kom pa ni je EMC za Sr bi ju, ve ru je da IT mo ra da pre u zme vo decu ulo gu u do da va nju vred no sti u po slo va nju u ob li ku Big Da ta - "ana li ti ku za vi snost". "Sa mo IT ima kom plet nu sli ku svih po da ta ka u pred u zecu. U isto vre me, IT da nas ne mo e da ima mo no pol nad in for ma ci ja ma. To me nja ulo gu i od go vor no sti IT-a i bi zni sa. Mi u IT-u e li mo da in for ma ci je is po ru u je mo
vi e kao uslu gu i do bro je to i bi znis ta ko e e li da ih ko ri sti sve vi e kao uslu gu. I IT i bi znis sve vi e de le ala te i mo gucno sti", na po mi nje Jev tic. Kao pri mer na vo di alat ku Gre en plum Cho rus, ko ja je za sno va na na sku pu ala ta BI-Da ta wa re ho u singanalytics tool, gde da ta-stru nja ci ra de u IT-ju u sa rad nji sa da ta-stru nja ci ma ko ji se ba ve po slo va njem. Ako po sto ji ne to to mo e mo ura di ti bo lje, pre u ze e mo ga na se be; ako po sto ji ne to to oni mo gu da ura de bo lje, kao to je kre i ra nje sop stve nog ana li ti kog iz ve ta ja, oni ce to i ui ni ti. Ono to je ja sno je da IT i bi znis ni ka da ni su bi li bo lje uskla e ni, ka e Mla den Jev ti.
Arhitektura velikih podataka

Pra vo je vre me da se osvr ne mo i po gle da mo ko ji su to pet klju nih slo je va ar hi tek tu re ve li kih po da ta ka. Pr vi je iz vor po da ta ka. Na ro i to no vi iz vo ri po da ta ka, kao to su dru
tve ni po da ci, spolj ni po da ci, kao i mas hi ne-to-mas hi ne ko mu ni ka ci ja. Ni je bit no u kom ste po slu, po sto ji mno tvo po da ta ka ko ji se da nas ge ne ri u kroz sen zor ske feedove. Da kle, na pra vi te ko rak na zad od tran sak ci o nih po da ta ka s ko ji ma ste upo zna ti i po gle daj te i dru ge iz vo re po da ta ka ko ji su ili tre ba da bu du je zgro va eg po slo va nja. Dru gi sloj je upra vlja nje po da ci ma. Su vi e du go upra vlja nje po da ci ma je bi lo lo a re. Po treb no je da ima te sa vre me ni ji po gled na to ka ko upra vlja ti va im po da ci ma - ako su po da ci ko ji cir ku li u ne pot pu ni ili ne i sti, to e se od ra zi ti na ana li ti ku. U EMC-u, ima mo ko mi si ju za upra vlja nja po da ci ma ko ja uklju u je is ku sni je lju de i stru nja ke sa ci ljem da nam po mog nu da se us po sta vi od go va ra juci pro ces. Treci sloj je da iza be re te i im ple men ti ra te Big Da ta plat for mu za va u kom pa ni ju. Po treb no je da iza be re te onu ko ja ra di sa struk tu ri ra nim, ne struk tu ri ra nim, po lu-struk tu
ri ra nim po da ci ma i ob u hva ta ih sa sca le-out spo sob no sti ma. Obra ti te pa nju da ne go vo ri mo o sto ri du. To gde po dat ke u va te je u funk ci ji ono ga ta ra di te s nji ma. Da lje, iz nad sve ga raz mi sli te o ala ti ma za ana li ti ku. Lju di obi no bi ra ju ono to se svi a nji ho vim stru nja ci ma za po dat ke. Ja ne mi slim da po sto ji ne ka re li gi ja oko to ga, i do kle god ko ri sti te po sta vlje ne stan dar de, vi ste na do brom me stu. I ta da mo ra te da mi sli te o stru nja ci ma za po dat ke, ko ji bi tre ba lo da sa ra u ju i sa po slov nim i sa IT sek to rom kom pa ni je. Raz mi sli te ta ko e o svo jim mo gucno sti ma vi zu e li za ci je, va em tre nin gu, back-end i front-end ala ti ma. Po dat ke mo ra te da upa ku je te ta ko da bu du la ki za po slov nu upo tre bu. Mi to zo ve mo BI-kao-ser vis, ali mo e te ga zva ti ka ko god ho ce te. Klju je da raz mi sli te o ovih pet slo je va i iz gra di te svo ju stra te gi ju oko njih. I ja bih re
sred stvo sa kon ku rent skog aspek ta. Po sao IT-ja je da se uskla di sa po slo va njem i da mu do ne se vred nost, do no se i mu i ste sku po ve po da ta ka i sve u per spek ti vu o in for ma ci o noj imo vi ni kom pa ni je, jer je IT je di ni ko ji je u sta nju da vi di sve in for ma ci je, s kra ja na kraj. A bi znis tre ba da shva ti da je Big Da ta do bra re, a ne ru na. Ako po da ci se de ne gde na sto lu i ne ko ri ste se, to je iz gu blje na po slov na pri li ka." Da je to ta ko Jev ti pot kre plju je do dat nim ob ja nje njem: "To zna i da se vred ni po da ci sa da mo gu pre tvo ri ti u kor po ra tiv nu imo vi nu na su prot frag men ti ra nom sku pu po da ta ka ko ji je ne gde sa kri ven. Bi znis mo e do bi ti od go vo re na svo ja pi ta nja mno go br e ne go ra ni je. Lju di ko ji vo de bi znis ima ju slo bo du da is tra u ju, da se igra ju u pe sku na vr hu kor po ra tiv nog skla di ta po da ta ka. A vi de li smo u pro se ku 30 % sma nje nja tro ko va ana li ti ke za po
Go-to-market
No vi pri stup upra vlja nja IT-jem je bor ba sa no vim IT mo de lom go-tomar ket. Gde le e od go vo ri na pi ta nja: ta je li ce no vog IT-a za bu ducnost? Ka ko Cloud me nja sve to? Ka ko mo bil ni ure a ji me nja ju sve to? Naj bo lji od go vo ri do la ze od lju di ko ji su u IT-u da nas, jer oni raz u me ju da su re e nja u no vim na i ni ma is po ru ka IT uslu ga, sma tra pr vi o vek EMC-a za Sr bi ju. Ci kli ne pro me ne u po slo va nju iz i- sku ju neo p hod nost tran sfor ma ci je IT or ga ni za ci ja, a sva ka tran sfor ma ci ja IT or ga ni za ci ja ne mi nov no na i la zi na broj ne pre pre ke. "Na sle e ni si ste mi su pre pre ka. Ako je kom pa ni ja spo ra u kre ta nju ka cloud za sno va nom flek si bil nom mo de lu in fra struk tu re, on da oni ne mo gu da pro me ne svo ju ba zu apli ka ci ja. Ako oni ne mo gu da pro me ne svo ju ba zu apli ka ci ja, oni ne mo
kao, ho daj te pre ne go to po tr i te. Ne ra di ti to je ist kri mi nal, savetuje di rek tor EMC-a za Sr bi ju.
Vrednost informacija
i nje ni ca je da su po da ci ne ve ro vat na vred nost za sva ku kom pa ni ju, jer pred sta vlja ju ne na me tlji vu imo vi nu. Go vo re i o eks po nen ci jal nom ra stu po da ta ka u po sled njih par go di na Mla den Jev ti is ti e i nji ho vu vred nost: "Pre du go su IT or ga ni za ci je sa me se be tap a le po le i ma zbog to ga ka ko su ma lo pu ta li po dat ke da ra stu. Rast po da ta ka je od u - vek sma tran kao lo a stvar. Da nas, kom pa ni je ko je raz u me ju Big Da ta koncept vide ga kao neverovatno
slo va nje, za raz li ku od sta rog mo de la gde i IT i bi znis to ra de sa mo stal no". Pro me nje na ulo ga IT-ja se ogle da u to me da je ma nje fo ku si ran na vo e nje in fra struk tu re a vi e na po ma ga nje bi zni su da na e vred nost u po da ci ma, jer je to nje go va naj va ni ja imo vi na. Pre du go su lju di za ra i va li no vac go vo re i o to me ka ko da se uskla de bi znis i IT. Mi smo u eri gde su bi znis i IT u is toj rav ni. Ako ima te cloud in fra struk tu ru, ta ra di te na njoj, ka ko je po kre e te, ko ji je tro ak upra vlja nja. Ova stvar je do ku men to va na, do stup na i is po ru u je se kao uslu ga. Haj de da ne gu bi mo vre me na to, haj de da bri ne mo o to me ka kve vred no sti e li bi znis", ka e Jev ti.
gu da is po ru e vred nost mo bil nog kom pju tin ga itd. Lju di te kom pa ni je i ve u pro lo sti. Oni ima ju jed nu no gu traj no uko re nje nu u na sle u dok po ku a va ju da fler tu ju sa no vim na i ni ma oba vlja nja stva ri kao to je cloud com pu ting. Za IT lju de je ve o ma te ko da ra de u ova kvoj si tu a ci ji", pod se a Jev ti i opo mi nje: Mo ra te na pra vi ti ula ga nja ka ko bi ste do bi li flek si bil nu in fra struk tu ru, mo ra te pri la go di ti svo je is po ru ke mo de la po prin ci pu just-in-ti me, mo ra te po e ti da gle da te na go mi lu Appsova. I mo ra te da re a gu je te br zo. Ako pro vo di te mno go vre me na ko le ba ju i se ko je teh no lo gi je da ko ri sti te, va i lju di e osta ti za gla vlje ni u pro lo sti ume sto da idu na pred."
XX
XX
Za Big Da ta
Darko Bogojevi
In-memory computing
Ako se re sur si za ana li zi ra nje po da ta ka ne po ve a va ju sra zmer no sa ra stom ko li i ne po da ta ka iz vi e stru kih iz vo ra bi e po treb no vi e vre me na za do no e nje po slov nih od lu ka, a to je po ten ci jal na sla bost u od no su na kon ku ren ci ju. Pro ce si ra nje na me mo rij skom ni vou, tzv. In-me mory com pu ting mo e da po mog ne ...
ks plo zi ja ko li i ne di gi tal nih po da ta ka, po zna ti ja kao Big Da ta, je dan je od naj zna aj ni jih IT tren do va u ovoj de ce ni ji. Ali ova pli ma na di ru ih po da ta ka do vo di i do po ja ve uskih gr la u mno gim or ga ni za ci ja ma, s ob zi rom da je po treb no vi e vre me na za nji ho vo ana li zi ra nje. Na sre u, In-me mory com pu ting nu di re e nje. Kon ku rent nost u di gi tal noj eri sve vi e ima ve ze sa ve o ma br zim do no e njem do brih od lu ka ak i u si tu a ci ja ma ka da de li i se kun de mo gu da pred sta vlja ju raz li ku iz me u uspe ha ili ne u spe ha. Na pri mer, u tr ci For mu le 1 sen zo ri na auto mo bi li ma auto mat ski ge ne ri u i oda i lju ve li ke ko li i ne in for ma ci ja o per for man sa ma. Br za in ter pre ta ci ja tih po da ta ka mo e bi ti klju na za do no e nje stra te kih od lu ka, kao to su na pri mer one o aero di na mi ci vo zi la pri li kom na red nog re dov nog pit-sto pa. Ili, u ma lo pro daj nim okru e nji ma, neo e ki va na pro me na lo kal nih vre men skih uslo va mo e da na ve de po je di nu pro dav ni cu da zna aj no pro me ni ko li i ne i/ili is ti ca nje po je di nih ar ti ka la na po li ca ma ka ko bi se mak si mi zi ra la pro da ja. U ovim ili sli nim sce na ri ji ma us pe an is hod ko ji po spe u je kon ku rent ske pred no sti za vi si od spo sob no sti da se ana li zi ra ju ve li ke ko li i ne po da ta ka u se kun di. To je za da tak pro ce si ra nja na ni vou me mo ri je (in-me mory com pu ting).
Ubr za va nje do no e nja od lu ka

U tra d i c i o n al n im ra u n ar s kim okru e nji ma, ana li zi ra nje po da ta ka pod ra zu me va se ri je i sku pi ne re pre zen ta tiv nih po da ta ka sa raz li i tih skla di ta na dis ko vi ma, nji ho vo pre ba ci va nje u me mo ri ju na ana li ze, a on da po nov no vra a nje u skla di te. In-me mory ana li za se za sni va na skla di te nju i ana li zi ra nju kom plet nih sku po va po da ta ka sa raz li i tih iz vo ra isto vre me no u cen tral noj me mo ri ji. U stva ri, ana li zi ra nje na ni vou me mo ri je je to li ko br e i mo ni je od tra di ci o nal nih teh ni ka da po da ci ak ni ne mo ra ju da bu du struk tu ri ra ni da bi se upi ti nad nji ma re a li zo va li br zo. To zna i da or ga ni za ci je mo gu br zo i la ko da se pre ba cu ju iz me u pot pu no raz li i tih ti po va ne struk tu ri ra nih po da ta ka. I to se br e ana li zi ra skup ade kvat nih po da ta ka, br e e se do ne ti kva li tet ne po slov ne od lu ke.
struk tu ru u kom pa ni ji Fu jit su, iz no si uver ljiv pri mer. "Uzmi mo za pri mer kom pa ni ju ko ja po slu je u obla sti di stri bu ci je i/ili pro da je elek tri ne ener gi je, i ja pro fi ta bil nost za vi si od spo sob no sti da pre ci zno pred vi di kre ta nje ce na stru je na tr i tu. Ko ri e nje pro ce si ra nja na ni vou me mo ri je za ana li zi ra nje te ra baj ta po da ta ka iz "pa met nih mre a" mo e da po mog ne u pre ci zni jem pred vi a nju pro me na ce na ener gi je ak i u in ter va li ma od ne ko li ko sa ti. To do no si zna aj nu pred nost i omo gu u je im da ne pre sta no mak si mi zu ju pro fi te. Tra di ci o nal no re e nje za ana li zi ra nje po da ta ka to ne mo e da pru i."
Fujitsu i SAP HANA za jed ni ko po me ra nje gra ni ca

Upra vo ova vr sta ko ri sti za kli jen te je u cen tru part ner stva kompanija Fu jit su i SAP oko po dr ke SAP HA NA in-me mory com pu ting plat for mi. Za sno va no na otvo re nim stan dar di ma, Fu jit su je na pra vio pr vo okru e nje na sve tu za HA NA plat for mu, ko je se mo e ska li ra ti do 8 TB pro ce sor ske sna ge, sa ver zi jom do 16 TB ko ja je pla ni ra na za maj 2012. Fu jit su o vo go to vo re e nje pod ra zu me va i uslu ge in te gra ci je za br zi start u kli jent skim da ta cen tri ma, ko je omo gu u ju da se si stem po krene
za kon ku rent sku pred nost

Or ga ni za ci ja ma u po da ci ma-in ten ziv nim de lat no sti ma, kao to su fi nan sij ske uslu ge, far ma ci ja, tr go vi na na ma lo ili ko mu nal ne de lat no sti, ovo pred sta vlja po seb no atrak tiv nu mo gu nost. Tho mas Bek tel, port fo lio me na der za HA NA in fra
u ro ku od ne ko li ko da na. Ko ri sni ki spe ci fi na po stav ka zna aj no do pri no si br zi ni im ple men ta ci je, a ta ko e i sve uk up nom kva li te tu. Ne sa mo da Fu jit su ov de mo e da bu de je din stve na ta ka kon tak ta za kup ca, ve re a va i in fra struk tur ne iza zo ve. Ka da se si stem in sta
stu pan je glo bal no pre ko da ljin skog pri stu pa). Na rav no, ob ra da po da ta ka re da ve li i na te ra baj ta je je di no re le vant na ve li kim or ga ni za ci ja ma. Me u tim, Fu jit su ov no vi ure aj za sno van na Fu jit su Pri mergy ta u er-ser ver teh no lo gi ji mo e be ne fi te SAP
li ra, Fu jit su ov kon cept jed no stav nog ad mi ni stri ra nja omo gu u je la ku nad grad nju i odr a va nje HA NA in fra struk tu re, to sma nju je i vre me upra vlja nja. Or ga ni za ci je mo gu ak i da vi de re e nje na de lu i uve re se u efi ka snost pre ko pr vog SAP HA NA de mo cen tra na sve tu (do
HA NA plat for me da omo gu i i ma lim i sred njim pred uz e i ma, po re al noj ce ni. Na ovaj na in SAP i Fu jit su po ma u da be ne fi ti in-me mory com pu ting teh no lo gi je bu du do stup ni to i rem di ja pa zo nu kom pa ni ja, to pre.
XX
XX
Datacentri
Sa nja Mi lo va no vi, Enel PS
Podrka stratekom planiranju poslovanja i trendu tednje

Vla snik da ta cen tra je u si tu a ci ji da tre ba da urav no te i do stup nost i ne pre kid nost ra da sa po tre ba ma po slo va nja, isto vre me no an ga u ju i no ve teh no lo gi je. Pr ven stve na bri ga je do stup nost ka ko IT opre me ta ko i fi zi ke in fra struk tu re ko ja nju po dr a va. Da bi se ne pre kid no do da va la vred nost kom pa ni ji, bri ga o IT i fi zi koj in fra struk tu ri mo ra da bu de sve ue ko or di ni sa na. Glav ni sa stoj ci po treb ni za uspeh su do stup nost na pa ja nja i pla ni ra nje ka pa ci te ta hla e nja i po tro nje elek tri ne ener gi je. (IDC)
log a besp rek idn og na pajanja (UPS) u datacen tru je krucijalna i ostvaru je se kroz is po sta vlja nje "i ste" elek tri ne ener gi je ti te i IT in fra struk tu ru od po re me a ja i ne pra vil no sti u mre nom na pa ja nju. U slu a ju ne stan ka na pa ja nja iz elek tri ne mre e, UPS e snab de va ti IT opre mu i si ste me za hla e nje do pre la ska na re zer vno na
pa ja nje (di zel elek tri ni agre gat). Zahtev za kvalitetnim napajanjem u da ta cen tru je pra en zah te vom za UPS reenjem koje zauzima manje pro sto ra a efi ka sni je je, i ovi zah te vi su klju ni raz lo zi ko ji do vo de do po tra nje mo du lar nog ti pa UPS re e nja kod kraj njih ku pa ca, vla sni ka da ta cen ta ra. Apli ka ci je gde ova kvi mo du larni i skalabilni UPS sistemi bespre
kidnog napajanja nalaze primenu su ban kar ske i fi nan sij ske ope ra ci je, in for ma ci o no ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je, da ta cen tri, in fra struk tu ra, te le ko mu ni ka ci je i zdrav stve ni si ste mi. Mo du lar ni UPS si ste mi obez be u ju ener get sku efi ka snost, i stu elek tri nu ener gi ju i ne u po re di vu flek si bil nost u smislu tednje prostora i jednostav nog proirenja dodavanjem modu
la. Pro iz vo a i e se tak mi i ti ce nom, kva li te tom, po u zda no u i do stup no u. "Iako je ka pi tal na in ve sti ci ja vi so ka, ukup na ce na ko ta nja je ni ska", pri me u ju ana li ti a ri. "Osim ni e TCO, sma nje nje emi si je ugljen-di ok si da, nad mo na flek si bil nost i vi so ka po u zda nost e po kre ta ti tr i te mo du lar nih UPS-ova." (Frost & Sul li van, 2011, Euro pean Mo du lar and Sca la ble UPS Mar ket, mar ket analysis and fo re cast un till 2017) Sva ki teh no lo ki seg ment fi zi ke in fra struk tu re u da ta cen tru, bio to UPS, kli ma ti za ci ja, re ko vi, nad zor ili dru gi, pod le u zah te vi ma za flek si bil nou, upra vlji vou, po u zda nou, ras po lo i vosti i jed no stav nosti ser vi si ra nja.
flek si bil nost je pr vi zah tev ko ji se po sta vlja radi adekvatne podrke sve manje predvidljivim promenama u poslovnim modelima i njihovoj primeni kroz po
Pouzdanost se kao primaran zahtev pod ra zu me va, ali do nje go vog ostva re nja do vo di kom plek sno i pa lji vo is punjenje prethodno navedenih pred
Ut icaj ef ik asn osti U PS-a u ir okom o ps egu i sk or i en osti sn age na ef ik asnost d at ace ntra
slov nu prak su. Flek si bil nost do vo di do ute da i op ti mi za ci je po slo vanja. Upravljivost je neophodna radi vidlji vo sti svih ele me na ta fi zi ke in fra struk tu re ko ja vo di ka vi oj po u zda no sti. u slo va. Naj zad, te i te u sve tlu fi nan sij ske isplativosti mora da bude na ukup noj ce ni ko ta nja (TCO) ume sto na ula znoj ce ni.
Zahtevi za UPS sisteme napajanja u datacentru

U da ta cen tri ma i uop te IT sek to ru
Zahtevi za sisteme pr ec iznog hl a enja u datacentru

Na jpre se p ost avlj aju f ina nsi jski za ht evi. K ap ita lne i nv est ic ije i te dnja prostora u datacentru diktiraju modularnost sistema koji raste zajedno sa p otr eb ama. Brzina instalacije i putanja u rad se p ost ie pr oje kt ov anjem g ot ovog r eenja i tako se izbegava ili pojednostavljuje veliki deo posla u planiranju i pr oje kt ov anju. Dobro dimenzionisani sistemi koji m ogu b r zo da se uv e aju pr at ei n ove za ht eve n ee d ov esti do tr ok ova ug ov ora o od r av anju n ed ovol jno i sk or i enog s ist ema hl a enja. Standardizacija projektovanog re enja kod kog pe rfo rma nse m ogu da se pre dv ide i pr ec izno kva nt if ik uju d ov ode do ta ne ka lk ul ac ije p ovra tka investicije u poboljanje sistema hla enja. Druga grupa zahteva se odnosi na fle ks ibi lnost d osle dno pr ome nlj ivim usl ov ima, na m ogu n osti d ime nz i on is anja r adi b rzog pr il ag o enja r ast uoj g ust ini p otr onje ele ktri ne ene rg ije, na sm anj enje p otre bnog pr oje kt ov anja za p oj ed ina ne i nst al ac ije i na m ogu nost pr o ir enja k ap ac it eta hl a enja un utar p ost oj eeg pr ost ora. Ost ale gr upe za ht eva obr a aju se d ostu pn osti, upr avlj iv osti i od r av anju.
Enel PS pr ua pr of es i ona lno r e enje "klju u r uke" u obl asti i nfr astru kt ure d at ace ntra. T ak oe n ud i ou ts ou rcing na dz ora d at ace nt ara kl ij en ata. Sa osv oj enom akr ed it ac ijom am eri kog U pt ime i nst it uta za pr oje kt ov anje d atace nt ara pr ema T ier Sta nda rd ima, n ud i ko nsu ltan tske usl uge kl ije nt ima k oji ele sta nda rd iz ovan, pre dv idljiv n ivo p o uzd an osti svog d at ace ntra.
kv al ite tno r e enje m oe da p on udi o b uhv ata g en er is anje t ar if ir anja za p otr onju ele ktri ne ene rg ije sv akog
la, a d ime nz ije s obe su fle ks ibi lne. Ostv ar ena je z at ita od p o ara i pr at eih g as ova, p opl ave, EMG p olja, pr ov a-
Pitanja na koja odgovara sistem nadzora datacentra: - K ol iki je P ower Us age E ff ic iency fa ctor (PUE) u d at ace ntru? - Da li je SLA i sp unjen? - K ol iko ene rg ije je p otr oio sv aki moj kl ijent k oji k or isti t el eh o using usl uge, s amo za ICT opr emu? - K ol ika je r eze rva u k ap ac it etu mog d at ace ntra?
p oj ed ina nog t el eh o using kl ije nta, ko ntr olu pe rfo rma nsi kroz SLA, pr a enje ene rge tske ef ik asn osti (kroz fa ktor P ower Us age E ff ic iency PUE), a standardni zadaci su prikupljanje pod at aka o usl ov ima okr u enja i g en er is anje k or isni ki d ef in is anih ala rma.
le, kr ae, va nd al izma, ek spl oz ije, pr a ine, ur u av anja. I nst al is ano pr eko 25 MW UPS ur e aja I nst al is ano pr eko 1 MW s ist ema pr ec iznog hl a enja Pr eko 100 idejnih r e enja za d at ace- ntre U p osle dnje 2 godine ur a eno pr eko 35 pa rc ija lnih r e enja za d at ace ntre i pr eko 15 po pri nc ipu "klju u r uke"
Modularni datacentar sigurna soba

Ko mple tna i nfr astru kt ura p otre bna za o pt im iz ovan rad IT ba ckb onea i
Uloga sistema nadzora u datacentru

Pr venstveni zadatak sistema nadz ora usl ova okr u enja u d at ace ntru je pr eve nc ija pr egr ev anja i dr ugih fa kt ora koji dovode do potencijalnog prek ida r ada IT i nfr astru kt ure. D oda tne sp ec ifi ne pre dn osti k oje
aplikacija je u najsavremenijem obliku realizovana kroz modularni datace ntar, o dn osno s igu rnu s obu. Pod, z id ovi i pl afon su fo rm ir ani od p an e-
Jo jedna inovacija se realizuje kao mini datacentar za jedan rek za smetaj opr eme, fle ks ib ilan, be zb edan i m ob ilan.
XX
XX
Drutveno raunarstvo
Petar Koovi, Gartner
Mogunosti novih alata

Drutveni mediji su doiveli eksplozivan rast. Istraivanje Business Review Analytic Servicesa, koje je obuhvatilo 2.100 organizacija, je pokazalo da 58% njih koristi drutvene medije, a da je dodanih 21% spremno da lansira inicijative vezane za drutvene medije u svakodnevnom poslovanju. Ipak, mnogi napori su jo uvek u eksperimentaloj fazi, a samo 12% organizacija opisuje sebe kao efektivne korisnike drutvenih medija.
rutveno voeni procesi rue tradicionalni pristup poslovanju. Drutvene tehnologije doputaju ljudima da se povezuju, da budu u interakciji brzinom i jednostavnou bez presedana. Pa ipak, postoji konfuzija oko vrednosti koju drutvene tehnologije pruaju. Zdravorazumski, poslovni i IT rukovodioci ne doputaju sebi da gledaju sa strane na sadraj koji se generie na ovaj nain. Oni postaju mudriji vezano za ozbiljno istraivanje i moguu eksploataciju ovih alata. Mogunosti koje im stoje na raspolaganju obeavaju dinamiku veza.
etiri glavna trenda

Drutvene mree postaju "zarazne" i oekuje se da e do kraja ove godine na njima biti oko milijardu korisnika. Preduzea e morati da se pozabave rudarenjem podataka kako bi otkrila informacije i obavetenja unapred. Entuzijazam korisnika bi trebalo kanalisati da pokrene procese u oblastima kao to su inovacija, generisanje potranje, marketing, distribucija i korisnika usluga. Prodavci poslovnih aplikaci ja su integrisani u drutvene tokove i njihove aplikacije su granina
linija izmeu transakcionih alata i drutvenog okruenja. Bolje reeno - ta granica se polagano gubi. Broj ljudi na drutvenim mreama je sve vei (preko 800 miliona samo na Fecebooku), pa ova oblast prerasta u nove drutvene alate podrane Internetom. Svedoci smo milijardu tvitova i lanova na drutvenim sajtovima, kao i milionskih poseta na YouTubeu. Akumulacija ove konverzacije, komentari, ocene i rangiranje ve je definisno kao "drutveno obavetavanje"... S druge strane, eksponencijalni rast u drutvenim medijima, od blogova, Facebooka i Twittera
do LinkedIna i Youtubea, nudi organizacijama ansu da se pristupi razgovorima sa milionima korisnika u svetu svaki dan.
koristi YouTube i Twitter u viral marketing kampanjama kako bi oiveo stari ukus svojih brendova; Twiter koriste na primer @DellCares ili @DeltaAssist i
sa i primera merenja kljunih performansi: * marketing - udeo na tritu * korisnike usluge - odgovor kupca
Tri pokretaa poslovanja preko drutvenih mrea

Prvi pokreta je "Facebook" efekat koji zahvata nove tipove poslova-nja. Drutveni mediji eksponencijalno rastu, ali oni za mnoge nisu zabava. To je novi poslovni kanal za povezivanje sa trenutnim i potencijalnim klijentima, partnerima i onima koji imaju uticaj na poslovanje. Drutveno prisustvo postaje kritino za poslovanje. Bitna komponenta je i lokacija. Ako elite da stupite u kontakt sa drugim pojedincima, najbolja strategija je da idete tamo gde su oni, a danas pojedinci "ive na drutvenim medijima (P&G
esto dobijaju mnogo bre odgovore nego iz tradicionalnih kanala...) Pokreta broj dva je ekonom-ski pritisak da se uradi optimizacija. Mnogi klijenti su nesposobni da artikuliu koje dobiti oekuju od uvoenja drutvenih medija kako bi postali kolaborativniji, to smanjuje elju za dostizanjem uspene implementacije. Najuspenije inicijative u drutvenim medijima reavaju realne poslovne probleme. KPI (Key Performance Indicator) uticaj je realan i relevantan za poslovanje. Mora da bude jasno kako e kolaboracioni projekat pozitivno da utie na kljunu metriku preduzea. Evo i kratke liste odnosa poslovnog foku-
* razvoj proizvoda - vreme do izlaska na trite * ljudski resursi - efikasnost regrutovanja * prodaja - procenat zakljuenja prodaje * vodstvo - operaciona efikasnost Drueljubivost mrea je sledei pokreta. Naime, prenoenje poruka preko drutvenih medija je lako. Ovaj pojednostavljeni prilaz iri se kompa-nijskim komunikacijama na ostale kanale. Upotreba drutvenih medija za komunikaciju je dobro mesto za poetak. Danas, komunikacija preko drutvenih medija postaje osnovni kanal. Do 2015. preduzea bi trebalo da ukljue drutvene medije u njihove standardne komunikacione procese...
Dru tve ne mre e

Adizes Southeast Europe
Poslovna primena
Da nas sve ma nje ima di le me da li su dru tve ne mre e na In ter ne tu zgu bi dan ska apli ka ci ja za ar e nje rad nog vre me na ili re al na po slov na pri li ka. Po go to vo ve e kor po ra ci je ne ma ju tu di le mu. MSP sek tor se jo uvek dvo u mi - de lom zbog po treb nih ula ga nja, a de lom zbog to ga to ne ve ru ju da je do volj no nji ho vih kli je na ta ak tiv no uklju e no u dru tve ne mre e. Is tra i va nje ko je je spro veo eMar ke ter po ka zu je da je 57% pu no let nih ame ri kih on li ne ko ri sni ka ak tiv no na dru tve nim mre a ma, a prog no za je da e do 2014. taj pro ce nat do sti i 66%. Pre ne go to po mi sli te "da le ko je Ame ri ka" pod se a mo vas da je Fa ce bo ok ko ri sni ka u Sr bi ji kra jem ja nu a ra 2011. bi lo pre ko 2.460.000,to je Sr bi ju po zi ci o ni ra lo na vi so ko 43. me sto me u 213 ze ma lja, uz po rast bro ja na lo ga od 8% za sa mo me sec da na.
ro blem je to je ova po slovna prilika sasvim nova u mno gim svo jim po javnim oblicima, a realna po slovna iskustva se tek skuplja ju kod onih do volj no od va nih da za ko ra e u no vo i ne is pi ta no pod ru je. Mi li o ni po ten ci jalnih klijenata koji se okuplja ju na ne kim za jed ni kim vir tu elnim lokacijama jesu prima mljiv iza zov. Oni pred u zet ni ci i direktori koji nisu a priori od bacili ideju o poslovnom na stu pu na dru tve nim mre a
ma, pri vu e ni oma mlju ju im bro je vi ma o lan stvu, sklo ni su da svo je pr
ve korake (pokuaju da) naprave kao i sve do sa da nje - po sla e mo no vo
go di nju e stit ku, kao i na ka ta log, a pri de i Mi si ju i Vi zi ju na e kom pa ni je, na jo 600 mi li o na adre sa....
Prvi korak
Oni opre zni ji, ili ma lo bo lje ver zi ra ni u teh no lo gi ju, zna ju da to ne ide ba ta ko - njih za ni ma da li je bo lje da otvore na Facebooku Fan Strani cu ili Fan Gru pu. Ovo on to lo ko pi tanje iz oblasti internetskih drutve nih mre a auto ra ovog tek sta naj e e osta vi bez tek sta. Iako ne vo lim da na pitanja odgovaram pitanjima, u ovoj si tu ac i ji obi no pre o kre nem astal na kojem se odvijaju poslovni pregovori i uzvratim bujicom pita nja, kao to su: A za to mi sli te da je upra vo Fa ce bo ok pra vo okru e nje za va na stup u dru tve nim mre a ma? Ko jom ana li zom ste do li ba do ta kve di le me? Ko je ta no va a kli jen te la? ta va i kli jen ti go vo re o va ma? Ne na va em saj tu, ne u va oj FAQ (Fre qu ently Asked Qu e sti ons - e sto Po sta vlja na Pi ta nja) ru bri ci, ve me u so bom, ta mo gde oni sa mi e le da se dru e i raz me nju ju uti ske,
miljenja, ocene! Kako znate ta va i kli jen ti (i oni za ko je bi ste vi vo le li da to po sta nu) za i sta e le od vas, ali za i sta? Ko na no, da li ste volj ni, ali i sposobni (osposobljeni), da stu pite u pravi razgovor sa vaim klijen ti ma? Ako pi ta mo za pra vi raz go vor, zar po sto ji i onaj ko ji to ni je? Upra vo u ko mu ni ka ci ji sa kli jen ti ma naj e e mo e mo da vi di mo ka ko izgleda komunikacija koja je sve sa mo ne "raz go vor". Bi lo da se ra di o slu bi po dr ke ko ja, ume sto od go vo ra na na e pi ta nje, pru a od go vor na pretpostavljeno (dozvoljeno) pi tanje koje bi "trebalo" da postavimo, ili o predsedniku Kompanije (mesne za jed ni ce, dr a ve) ko ji u svom obra a nju ce nje nim kli jen ti ma (kom i ja ma, gra a ni ma) za hva lju je na po dr ci ko ju ne ui va i obe a va da e is pu ni ti ono to mu ni ko i ne tra i, jer ni ko me ni je ni po treb no. Svi smo po ne kad do i ve li da se i na pri vatnom okupljanju neko od gostiju po ne da po na a kao pre zen ter u tr nom cen tru svi ma de li svo je vi zitkar te, a po ku a va da vas usre i i mi ni katalogom preostalim sa posled
njeg saj ma. Ume sto raz go vo ra slu a mo pri vat no-po slov nu Vi zi ju i Mi si ju, u ko joj je na sa go vor nik ju nak ko ji o se bi pri a u tre em li cu. Ta kve su sve e e i bi og ra fi je kan di da ta za posao koje primamo ablonizira ne re klam ne bro u re ko je u de da se pri dru e ne ve se loj go mi li a re nih re klam nih li sti a u pla sti noj kan ti po red na ih po tan skih san du i a. Iz ve ta e nost se po seb no vi di u onom de lu bi o gra fi je u ko me kan di da ti pri a ju o svo jim ljud skim kva li te ti ma i po seb nim in te re so va nji ma. e sto sam, kao zainteresovani poslodavac, bio zaplaen tim beskrajnim nizom hobija od strane savrenih timskih igra a vi so kog mo ral nog in te gri te ta, pi ta ju i se da li e ti sve ci ko ji ho da ju me u na ma, obi nim pro fe si o nal ci ma, uop te ima ti vre me na da se po ja ve na rad nom me stu i ura de ne to to bi mo glo da na ve de kli jen te da nam po klo ne po ve re nje, a ko na no mo da ne to i ku pe od nas. Ako je i li na ko mu ni ka ci ja u ta kvoj krizi iskrenosti i smislenosti, kako da oe ku je mo da ko mu ni ka ci ja iz me u or ga ni za ci je (kom pa ni je) i okru e nja (kli je na ta, ali i do ba vlja a, pa i kon ku ren ci je) po sta ne re le vant na za one zbog ko jih or ga ni za ci ja i po sto ji? Da li e pr vi ko rak u ko mu ni ka ci ji sa klijentima biti iskreni razgovor (dvosmerna komunikacije) i ka ko ga uop te spro ve sti u vir tu el nom pro sto ru? Ne ra di se sa mo o pro me na ma u na i nu pla si ra nja po sto je ih re klam nih poruka, niti promene sa mo u jed nom seg men tu funk
cionisanja organizacije mogu da da ju za do vo lja va ju i re zul tat. Po ni te od to ga da ne po jednostavljujete prepoznava nje vaih klijenata kao demo graf skih seg me na ta, ve da ih pre po zna je te kao lju de/li no sti/, kao to i va u or ga ni za ci ju ne i ne sa mo slu be ve po je din ci ko ji svo jim an ga o va njem ue stvu ju u ostva re nju svrhe postojanja vae organiza ci je. Osno va za is kre nu ko mu ni ka ci ju sa va im kli jen ti ma je em pa ti ja. Ka da ste, u sva kom tre nut ku, sve sni ta je za i sta po treb no va im kli jentima, uspostavili ste osnovni preduslov za svrsishodnu komunikaci ju. Ovo iz gle da jed no stav no, ali se ti mo se da je de ce ni ja ma mno go ve i napor ulagan u to da se potencijalni kli jen ti (po tro a i, tr i te) uve re ka ko je ono to vi ima te ili zna te ba ono to je njima potrebno, nego u ispiti va nje ta je to to za i sta e le na i kli jen ti. Oi gled no je po treb no da pre sve ga slu a te, i to da na u i te da slu a te u teh no lo ki no vom okru e nju. Iako je slu a nje neo p hod no, ono sa mo po se bi ni je do volj no. ta e te ura di ti sa in for ma ci ja ma ko je ova ko do bi je te? Pre ne go to po ne te da aktivno sluate, morate da ima te cilj s ko jim to ra di te. Ko ji e bi ti va sle de i ko rak, ko ji va i za po sle ni e bi ti uklju e ni u ko mu ni ka ci ju i na ko ji na in? Da li su va i za po sle ni ob u e ni za sa mo stal ni na stup u dru tve nim mre a ma - mi sli mo na for mal ni pro gram obu ke, ne na su bjek tiv no ose a nje da se "do bro sna la
ze sa kom pju te ri ma". Da li ste pre obu ke za po sle nih for mu li sa li po li ti ku poslovnog nastupa vae organizaci je u dru tve nim mre a ma? Da li e te ofor mi ti gru pu pri vi le go va nih ko ri sni ka sa ko ji ma e te ima ti po se ban odnos u razvoju i implementaciji no vih pro iz vo da i uslu ga? Da li e te va e najbolje klijente pretvoriti u po a sne kon zu le va e ze mlje (fir me) u do ma oj/me u na rod noj po slov noj za jed ni ci? Ili e li te da pro i ri te svest o va em je din stve nom bran du me u to ve im bro jem lju di? ta e se za i sta pro me ni ti ka da za vr i te sva ku fa zu realizacije vaeg projekta nastupa u dru tve nim mre a ma? Go vo ri mo o fa za ma za to to smo sve sni da ni ko ne poseduje dovoljne resurse da uradi sve odjednom, da se kvalitetno po ja vi u svim dru tve nim mre a ma i da ostvari pozitivne merljive rezulta te u svim okru e nji ma. Ne se lek tiv no ue stvo va nje u svim no vim ka na li ma za ko mu ni ka ci ju sa okru e njem e raz vu i va e ne do volj ne re sur se do ta ke u ko joj e te bi ti pri sut ni svu gde i pri me e ni nig de. A naj go re od sve ga je to i ta mo gde e te bi ti pri me e ni ne e te ima ti vre me na/sna ge
za kva li tet nu ko mu ni ka ci ju. Ka da ste si gur ni da ste do li do kvalitetnih odgovora na sva posta vlje na pi ta nja mo e te da se okre ne te iz bo ru od go va ra ju e teh no lo gi je/dru tve nog okru e nja na In ter ne tu. Vi de e te da su upra vo di le me (Fa ce bo ok ili YouTu be ili Twit ter ili Lin ke dIn, itd. itd) ko je su vam na po et ku iz gle da le kao klju ni fak to ri za od re i va nje va eg na stu pa na dru tve nim mre a ma u stva ri naj ma nji pro blem. Ve ro vat no je da teh ni ka zna nja ne ma te, ali ona mo gu da se ku pe na do ma em IT tr i tu (kon sul tan ti, di zaj ne ri, pro gra me ri). Ono to ne mo e te da ku pi te su od go vo ri na pi ta nja o smi slu va eg po slov nog po sto ja nja na njih mo ra te sa mi da od go vo ri te. Ka da pro na e te odgovore neophodno je da sprove dete duboke promene u kulturnom mo de lu po ko me funk ci o ni e va a or ga ni za ci ja. Pro me na kul tur nog modela je mnogo vie od prome ne vae organizacione eme, jer je potrebno odgovoriti na zahteve kli jenata koji intenzivno komuniciraju me u so bom ne do la ze i u kon takt sa va om or ga ni za ci jom.
XX
Da li smo od go vo ri li na pi ta nje o to me ko ji je pr vi ko rak u ko ri e nju dru tve nih mre a na In ter ne tu? Ume sto ja snog i ne dvo smi sle nog od go vo ra po sta vi li smo vam i tav niz pitanja, koja su vas verovatno podstakla na razmiljanje, ali vam ni su pru i la od go vor na to ta e te da ura di te pr vog sle de eg rad nog da na na va em rad nom me stu. Ne e mo vam osta ti du ni za obe a ni od go vor, ali on ne e bi ti ni ona ko adi e sov ski jed no sta van (autor ovog lan ka ne pre ten du je da ima Itcha kove sposobnosti intelektualne sin teze, a jo manje njegovog jezgro vitog misaonog poentiranja), to ne zna i da od go vor ne e bi ti upo tre bljiv. Za nas je pr vi ko rak u na stu pu or ga ni za ci je na dru tve nim mre a ma pre po zna va nje i kva li fi ko va nje te aktivnosti kao poslovnog poduhva ta ko ji se mo e i mo ra me ri ti uobi a je nim po slov nim pa ra me tri ma. Ve da nas e te po sto je im ana li ti kim alatima saznati koliko su vam va i poslovni napori u virtuelnom sve tu doneli klikova, retvitova, Facebo ok pri ja te lja ili Twit ter pra ti la ca. Ono to vas stvarno interesuje je kakav
je novi kvalitet, novu vrednost, va oj or ga ni za ci ji do ne lo ue stvo va nje u dru tve nim mre a ma. Ne ke stva ri je ja ko te ko kvan ti fi ko va ti u po et ku. Ko li ko vre di pre po ru ka za do volj nog kli jen ta? Ko li ku vam te tu mo e na ne ti je dan twe et ne za do volj nog kli jen ta? Ka kvo je do mi nant no ose a nje (mre ni sen ti ment) ko je iza zi vaju komentari o vama na drutve noj mre i - ne ve za no za to da li ste uop te ak tiv no pri sut ni ili ne? Ka kvi su fi nan sij ski re zul ta ti? Od lu ka da ak tiv no ue stvu je te u kon ver za ci ji na dru tve nim mre a ma e ima ti za po sle di cu ja sno de fi ni sa ne tro ko ve (do dat no op te re e nje za po sle nih, promene poslovnih procesa, dodat ni soft ver...). Pri rod no je da oe ku je te da se va a ula ga nja vra te.
Ue stvo va ti ili ne?

Ako ne ue stvu je te ima e te ilu zi ju ve e kon tro le va e kor po ra tiv ne po ru ke, jer ona je sa mo va a i vi je za i sta pot pu no kon tro li e te. Ali, ako kontroliete vau poruku, to ne zna i da kon tro li e te jav nu kon ver za ci ju, nju su ve pre u ze li umre e
ni kli jen ti. Kon ver za ci ja iz me u va ih kli je na ta (a i kon kurencije) se odvija neveza no od to ga da li ste i vi volj ni da ue stvu je te. Ako vas ne ma na dru tve nim mre a ma kli jen ti e za ko mu ni ka ci ju sa vama morati da koriste samo po sto je e ko mu ni ka ci o ne ka nale (koje vi kontroliete), ali to ih ne e spre a va ti da me u sob no ko mu ni ci ra ju ta mo gde to nji ma od go va ra. Na rav no, ne e bi ti ni svih onih do dat nih po slov nih tro kova (zaposleni, izmene procesa, soft ver), ali ni no vih po slov nih pri li ka. Od su stvo sa dru tve nih mre a e u bli skom vre me nu pred na ma po sta ti isto ta ko uo lji vo kao to je da nas nepostojanje veb sajta ili i-mejl adre sa. S dru ge stra ne, ako ostva ri te aktivno prisustvo na drutvenim mre a ma mo ra te da ra u na te sa tim da e te bi ti uklju e ni i u kon ver za ci je ko je vam mo da ne e bi ti pri jat ne, a na ko je e te jed no stav no mo ra ti da od go vo ri te, ako ni zbog e ga dru gog a ono zbog to ga to ne pri jat nog sa go vor ni ka ne mo e te jed no stav no da uut ka te, jer ne ko mu ni cirate preko kanala na kome vi imate kon tro lu. Ali, isto ta ko mo e te ak tiv no da pod sti e te po zi tiv ne ko men tare o vama, da poboljavate isku stvo ko je va i kli jen ti ima ju sa va om slu bom po dr ke i po ka zu je te da ko ri e njem naj no vi jih teh no lo gi ja u vir tu el nom okru e nju ima te am bi ci ju da va u tr i nu po zi ci ju stal no una pre u je te. ko ne po sta je mo bo lji, po sta je mo go ri.
XX
Social Media kampanje

Vesna Kovaevi, Internet ogledalo
Kreiranje globalne strategije

U trenutku kada nacionalne granice postanu suvie tesne za poslovne ambicije svako se nae u poziciji da mora da osmisli strategiju svog globalnog nastupa. Za one koji se u tome oslanjaju na drutvene medije HubSpot, pionir in inbound marketinga, predlae konkretne korake za skretanje panje i generisanje saobraaja na vlastitom sajtu...
rilikm krirnj mrktinkih kmpnj bil k vrst osnovno je rzumti k ti publik. Drutvni mdii su dlin nin d s pvt s svm publikm i obezbeuju dvsmrnu komunikaciju. utim, esto se zaboravlja d nee svi oni kji nu vae social media strnic gvriti va zik ili biti familijarni sa nnviim trndvima u vm rginu, upozorava na svom blogu Diana Urban, rukovodilac Internacionalnog marketinga u HubSpotu, odgovor-
na za generisanje saobraaja izvan SAD, kreiranje sadraja za globalnu publiku i razvijanje marketinke strategije za meunarodnu ekspanziju. "k cilt sm lklnu publiku, t u redu", kae ona, "ali t k cilt glblnu?" U tom sluaju, slau se mnogi, valjalo bi imati na umu nekoliko izazova na koje odgovor treba potraiti jo prilikom planiranja. Ukratko, kd cilt vi ncija, bitno je postii razumevanje sa auditorijumom koji gvri vi zik, uvaiti injenicu da ljudi ive u vi vrmnskih zn, podravati
rzliit intrs, kulture i regulative, uraditi segmentaciju social media npra prema odreenom auditorijumu i utvrditi prioritetne napore u skldu s svim rsursim.
Korak po korak
to pre kreirate globalnu social media strategiju to ete lake i bolje moi da napravite plan za sve navedene izazove, to e vas uvati od prenaprezanja vaih resursa. HubSpot, koji donosi celokupan marketing svet u jednom monom,
integrisanom sistemu, kreirao je poseban "vodi" koji treba da pomogne marketarima irom sveta da kreiranju social meda strategiju koja e njigovom auditorijumu obezbeivati ono to mu je potrebno, bilo u nekoj odreenoj zemlji ili u vie zemalja. Definisao ju je kroz est neophodnih koraka, sugeriui odreivanje ukupne social media strategije pre nego to se krene sa tvitovanjem, auriranjem statusa na Facebooku na vie jezika ili kreiranjem tone novih stranica za svaku ciljnu zemlju. "Postavljanje strategi-
je unapred e obezbediti da moete da pokrenete, optimizujete i merite uspeh vae globalne kampanje bez oseaja preplavljenosti", tvrde strunjaci. A social media nikako ne bi trebalo da preplavi auditorijum. Ona bi trebalo da bude zabavna, ba onako kako to zagovara HabSpot koji za cilj i ima da pomogne korisnicima svog reenja da osmisle marketing "koji ljudi vole".
Definisanje publike
Od krucijalnog znaaja je da prvo
utvrdite kako da segmentirate svoj auditorijum na osnovu njegovog regiona ili jezika. Pre nego to ponete rad na vaoj social media strategiji potrebno je interno odgovoriti na pitanja: - Na koje zemlje elite da se fokusirate? - Gde ivi veina vaih trenutnih korisnika? - Gde ivi veina vaih ne-domicilnih korisnika? - Da li postoji mogunost da se va proizvod ili usluga proiri na druge nacije?
- Da li ve dobijate zahteve od drugih nacija ili imate u izgledu njihovo interesovanjea?
Odreivanje social media ciljeva

Prethodno definisanje ciljeva social media strategije je izuzetno bitno, jer e vam unapred postavljeni ciljevi pomoi da ouvate va social media tim odgovornim i da poveate anse za uspeh. Posedovanje snanog kompaktnog koncepta bie od ogromne pomoi i za oblikovanje strategije za svaku zemlju koju targetirate. Odluite li da je primarni cilj vae social media kampanje da generiete vie saobraaja na vaem veb sajtu na social media platformi, poveate eksponiranost vaeg brenda pridobijanjem veeg broja sledbenika i povezanih, prodrete na nova trita putem drutvenih odobrenja i plaenog oglaavanja, obezbedite platformu korisnikog servisa na svojim drutvenim profilima, vi se moete opredeliti da jedan od ovih ciljeva ima vei prioritet od ostala tri, i ovo bi moglo da vam pomogne pri odluivanju kako da mobiliete publiku u vie zemalja.
"Imajte na umu da devet od deset evropskih internet korisnika preferira pretraivanje na svom vlastitom jeziku, tako da ako elite da ukljuite publiku u ne-englesko govorno podruje, trebalo bi da govorite njihov jezik", upozorava Diana Urban sve one koji bi da stignu do marketinkog cilja preko drutvenih medija, uz rezervu da odluka u ovom domenu ipak najvie zavisi od njihovih resursa i irine opsega njihovog tima. Naravno, u svemu ovom nikako se ne sme zaboraviti fokus na ROI. Na primer, ako imate jako male anse u paniji, to nee biti vred-
Izbor drutvenih mrea

Ovo je peti, ali jednako bitan korak koji strunjaci HubSpota preporuuju u procesu kreiranja social media strategije. "Potrebno je da indentifikujete najvanije drutvene mree u svakoj zemlji na koju ciljate. Ne treba da oseate pritisak kako morate da podesite novi profil na svakoj drutvenoj mrei u svakoj zemlju na koju ciljate.Ovo je pogrean nain da implementirate vau globalnu social medija strategiju. Umesto toga, mudro izaberite svoje drutvene mree. Uvek moete da poveate va domet preko vie platformi, kao to dokazuje ROI od mrea sa kojim ste startovali", preporuuje Diana Urban. Naravno, ne treba se plaiti kuanja razliitih drutvenih mrea. Ako imate kapacitet da testirate novu drutvenu mreu, samo napred. Nakon par meseci moete da pogledate podatke i uverite se da li je vredno nastavka vaih napora na toj mrei.
no postavljanja zasebnog panskog bloga. Meutim, ako vaa kompanija ima veliki potencijal rasta u paniji, to bi moglo biti vredno testiranja.
Upoznavanje sa kulturnim razlikama

Ako je vaa ciljna grupa poslovnih korisnika u stranim zemljama, uite o razliitim kulturama tih zemalja kako biste razumeli ta njih privlai za razliku od onih u vaoj zemlji. Na jedna trita je mnogo tee prodreti nego na druga, i ona mogu zahtevati agenciju koja e vam pripremiti startovanje. Strunjaci su sloni u stavu da, ako poslovna kultura zahteva agenciju koja bi vam omoguila poetak, ne treba se libiti takve saradnje niti strahovati od nje.
Mogunosti lokalizacije na svakoj drutvenoj platformi

Vrlo je vano da znate koju od drutvenih mrea ete biti u mogunosti da segmentirate po lokaciji ili jeziku. Na primer, Facebook vam dozvoljava da segmentirate svaki post po zemlji ili jeziku, omoguavajui korienje samo jedne Facebook stranice za vau ukupnu globalnu publiku. Kada to znate sigurno e vam biti drago to niste pojurili i kreirali deset razliitih Facebook stranica za svaku zemlju na koju ciljate.
Izbor eljenih jezika

Ako odluite da ciljate na vie nacija koje priaju razliitim jezicima, moraete da donesete par odluka. Izmeu ostalog, moraete da odluite da li vai blogovi treba da budu na vie jezika. Takoe, da li bi trebalo da kreirate novi drutveni profil za svaki jezik i da li bi trebalo da nadgledate social media platforme na vie jezika.
XX
XX
ta bi sva ki di rek tor tre ba lo da zna...

Dar ko Bo go je vi
... o efi ka snom ogla a va nju na Fej sbu ku

Za po e tak, su ti nu ko ju ina e zna - sa mo kam pa nja ko ja ostva ri e lje ni efe kat je uisti nu efi ka sna. Ogla a va nje na Fej sbu ku se po to me ne raz li ku je od ogla a va nja u naj i rem smi slu. I sa mo ogla si ko ji naj bo lje bu du "ra di li" na ostva re nju po sta vlje nog ci lja kam pa nje od lu i e o nje noj is pla ti vo sti. Dru gim re i ma, ne ma pre vi so ke "ce ne po kli ku" uko li ko se ostva ri e lje ni efe kat.
gla a va nje na Fej sbu ku (Fa ce bo ok) za sni va se na tzv. "per for man ce" mo de lu, to zna i da ogla i va i pla a ju sa mo on da ka da ko ri sni ci klik nu na nji hov oglas. Ta ni je, sa mo ta da se "bu det" upla en Fej sbu ku za taj oglas uma nju je za una pred de fi ni
san iz nos. Zbog to ga i broj nih op ci ja po de a va nja ko ji ma se po ve a va ve ro vat no a da upra vo e lje na cilj na gru pa ko ri sni ka klik ne na oglas - Fej sbuk ogla si po seb no u po re e nju sa tam pa nim, mo gu da bu du ne u po re di vo efi ka sni ji u po gle du ce ne i mer lji vo sti efe ka ta.
Iste pred no sti su iz ra zi te ak i u od no su na naj bli e srod ni ke - ba ne re na veb saj to vi ma: za hva lju ju i su tin ski so ci jal nom ka rak te ru mre e na ko joj se "vr te", od no sno i nje ni ci da ih upra vo po se ti o ci naj po pu lar ni je dru tve ne svo jim ak tiv no sti ma pod sve sno i sup til no po ve zu ju sa svo jim
srod nim du a ma, ogla si na Fej sbu ku su od li ni za seg men ti ra nje, po zi va nje ko ri sni ka na kon kret ne ak ci je, "laj ko ve" i dru ge vi do ve di rekt nog an ga o va nja po put gla sa nja, an ke ti ra nja i sl. Uz po mo osnov nih ala ta ko je omo gu a va sa ma dru tve na mre a, ne kog di zaj ner skog i "adver taj zing" is ku stva, po sti u se za vid ni re zul ta ti. A do kle sve to "mo e da ode" pri me nom na pred nih teh no lo kih re e nja, ogla i va i e sto ne mo gu ni da pret po sta ve.
Slu aj "Ci pe li i"

Jed na tr go vi na obu om iz Be o gra da ko ja je pre ko Fej sbu ka ogla si la ak cij sku pro da ju en ske i mu ke se zon ske ko lek ci je ni je ni pret po sta vi la da e kam pa nja ka kvu je za mi sli la po slu i ti da pot pu no ras pro da i svo je za li he de je obu e. I to pre pla ni ra nih mo de la za od ra sle. Ogla si su za in te re so va li i pri vu kli e lje nu po pu la ci ju e na od re e ne sta ro sne do bi, ali su tek pr ve ana li ze ak ci je ob ja sni le tok ko jim je kre nu la pro da ja. "Po go e na" pri mar na cilj na gru pa - e ne od re e nog obra zov nog pro fi la i sta ro sne do bi - is po sta vi lo se, ima i de cu sli nog uz ra sta, a po sle di no i kon fek cij skih bro je va obu e, tzv. "se kun dar nu cilj nu gru pu". Pri li kom po se te pro dav ni ci one su "re a va le" po tre be svo je po ro di ce na na in na ko ji to ina e i ne: ku po va le su prvo obu u za svo ju de cu, a tek se za tim vra a le za dat ku zbog ko ga su i do le u pro dav ni cu. "Ve pr va ana li za efi ka sno sti ogla snih re e nja na Fej sbu ku, ne kih 24 do 48 sa ti na kon to su ogla si bi
li ak tiv ni, uka za la je na no vu pri li ku", opi su je sled do ga a ja Una a i Alek si iz agen ci je Pri ma Me dia ko ja je spro ve la ovu kam pa nju. "Skre nu li smo pa nju kli jen tu na od li nu pri li ku ko je to kom de fi ni sa nja ci lje va kam pa nje ni sa mi ni smo bi li sve sni, a to je pro da ja de je obu e. Kli jen to va br za i is prav na od lu ka da i de ja ko lek ci ja bu de ob u hva e na ak cij skim po volj no sti ma do ve la je do za do volj stva pri mar ne cilj ne gru pe ku po vi nom, ko je je do dat no pod u pr lo e lje ni, ini ci jal no pla ni ra ni tok pro da je", ka e ona. Si gur no je da je pro da ja de la mu ke ko lek ci je ta ko e po zi ti van "ko la te ral" uspe ne ku po vi ne pri mar ne
gru pe su pru ge su i svo je mu e ve uklju i va le u ku po vi nu, to ni je za ne mar lji vo ali je va ni je to da su i ov de sa mi ogla si oba vi li po sao.
"Hip no ti u i oglas" ili ne to dru go?

Ogla si na Fej sbu ku su re la tiv no ma lih di men zi ja, ima ju dva osnov
na ele men ta sli i cu i kra tak tekst is pod nje. Ova for ma pri la go e na je ne sa mo "neo p te re u ju em" ka rak te ru dru tve ne mre e, ve pre sve ga ekra ni ma i teh no lo gi ja ma po ve zi va nja pre ko mo bil nih te le fo na, sa ko jih se sve vi e pri stu pa Fej sbu ku. Gde je on da, sa ta kvim mi ni ma li zmom, pro stor za "kre a ti vu"? Ili, ka ko da di zaj ner na pra vi oglas ko ji e bi ti efi ka san? "Kre a ti va je va na, ali ne i pre sud na za uspeh kam pa nje", na po mi nje Uro Ig nja e vi, ge ne ral ni di rek tor agen ci je Pri ma Me dia. "Naj va ni je je is prav no de fi ni sa ti cilj kam pa nje, a za tim po sto je na i ni da se kre a ti va sta vi u slu bu po sti za nja za cr ta nog ci lja". Pi ta nje kre a ti ve, od no sno efi ka sno sti di zaj na ogla snih re e nja be o grad ska agen ci ja Pri ma Me dia re a va na pred nim kon cep tom op ti mi za ci je ko ji nu di u sa rad nji sa auto ri zo va nim Fej sbuk part ne rom, izra el skom kom pa ni jom Mejpl (Ma ple). Pri ma Fej sbuk je na ziv kon cep ta ko ji u prak si po ve a va efi ka snost ogla sa na Fej sbu ku. i ni ga teh no lo ka plat for ma, apli ka tiv no spreg nu ta di rekt no sa naj po pu lar ni jom dru tve nom mre om na sve tu, i stan dar di zo van skup sa ve to dav nih uslu ga to u sa dej stvu ogla i va i ma do no si niz po god no sti pri kre i ra nju i re a li za ci ji kam pa nja. Si stem funk ci o ni e ta ko to plat for ma sa ma i auto mat ski kre i ra sto ti ne va ri ja ci ja od ne ko li ko sa stav nih ele me na ta ogla sa, sli ka i tek sta, i u re al nom vre me nu me ri per for man se sva ke va ri ja ci je; auto mat ski od ba cu je ogla se sa naj sla bi jim pro cen tom kli ko va i kon ver zi jom (CTR i kon ver zi ja), i na kra ju, na kon za da tog pe ri o da, osta vlja ak tiv nim sa mo ogla
Ci lje vi i re zul ta ti
Iz ne po sred nog agen cij skog is ku stva, kli jen ti ko ji ima ju svo ju stra ni cu na Fej sbu ku ogla snim kam pa nja ma obi no ci lja ju na po ve a nje bro ja fa no va, to im za tim omo gu a va da du go ro no ko mu ni ci ra ju sa nji ma, u svoj stvu po ten ci jal nih ko ri sni ka, od no sno kli je na ta ili ku pa ca. Ra zu mljvo s ob zi rom da se, sta ti sti ki, kup ci e e od lu u ju na ku po vi nu bren da ko ji im je po znat sa Fej sbu ka ili su ve nje go vi fa no vi. Pro ce nat po zi tiv nog na klo na, u za vi sno sti od iz vo ra is tra i va nja tr i ta, mo e da se kre e iz me u 30-40%, to je ve do volj no va li dan ar gu ment s ob zi rom da je uni ver za lan cilj go to vo sva ke pred u ze te ak tiv no sti po ve a nje pro da je i/ili pro fi ta kom pa ni je. Sa dru ge stra ne, kli jen ti ko ji ne ma ju svo ju Fej sbuk stra ni cu ne ma ju ni ka pa ci te te da gra de svo ju Fej sbuk za jed ni cu, pa kao cilj naj e e po sta vlja ju po ve a nje bro ja po se ta svom veb saj tu ili po ve a nje di rekt ne pro da je. Ako kli jent ima stra ni cu na saj tu ko ja is ti e ar ti kle/uslu ge na ak cij skoj po nu di, obi no se od lu u je na pro mo vi sa nje te po nu de.
se ko ji da ju naj bo lje re zul ta te. Pred no sti teh no lo gi je do pu nju ju se is ku stvom, ta ko to tok sva ke kam pa nje nad zi re tim pro fe si o na la ca ko ji bes plat no pred la e kli jen ti ma kre a tiv na re e nja za po bolj a nje efe ka ta po sta vlje nih Fej sbuk ogla sa. "Sa istim re sur si ma, sve to je go to vo ne iz vo dlji vo ru no", na vodi Uro Ig nja e vi osnov ni raz log zbog ko ga je nje go va agen ci ja i stu pi la u part ner stvo sa po me nu tom izra el
ti zo va ne op ti mi za ci je po sta ju sa svim iz ra zi te", ka e on.
Te sti ra nje seg men ta ci je

Ulaz u ovaj si stem, ka u u Pri ma me di ji, pri la go en je na em tr i tu mi ni mal ni bu det ogla sne kam pa nje za cr tan je na 300 evra. A ve ro vat no naj u pe a tlji vi ji pri mer upo treb ne vred no sti sti e iz is ku stva "Izra e la ca", kom pa ni je Mejpl: u Tur skoj je kom ple tan me dia plan pri pre mlje ne kam pa nje za iz ve sni tip vot ke pro me njen u po sled nji as, na kon to je ve pr vi ta las ogla sa na Fej sbu ku ot krio da je naj za in te
Pri me ri: kli jent cilj - re zul tat

Wink sport (ma lo pro da ja obu e) po spe i va nje pro da je pro da ja ceo la ger ras pro dat ve li kom br zi nom za hva lju ju i is prav nom tar ge ti ra nju. Uni ve rex port - pro mo vi sa nje no ve uslu ge on li ne ku po vi ne "E-la ko li je" i po ve a nje bro ja fa no va - sa ma lim bu de tom po stig nut ve li ki po rast bro ja fa no va i ko ri sni ka. Ivan i i si no vi - brand awa re ness kam pa nja sa ci ljem po ve a nja bro ja po se ta saj tu - pa lji vim tar ge ti ra njem ostva re ni e lje ni re zul ta ti.
Ja sno - ja sni je
I sam kli jent pre ko Pri ma Me dia plat for me do bi ja vi i ste pen kon tro le i uvi da u svo ju kam pa nju, kao i pri men lji vu ana li ti ku. Pri mer je opi sa na "ne uo e na pri li ka" za ras pro da ju ko lek ci je de i je obu e. Ceo si stem je pro sti ji i "pri zem ni ji", pri jem i vi ji ov da njem po slov nom okru e nju i po to me to ne zah te va on lajn pla a nje ogla snog pro sto ra Fej sbu ku kar ti ca ma, una pred, ve omo gu a va kla si no pla a nje pre ko ra u na, po ne kad i tek po re a li za ci ji kam pa nje.
skom ku om. "Te or et ski, iste re zul ta te za kli jen ta mo gu e je po sti i i kon ven ci o nal nim Fej sbuk ala ti ma, ali sa ti mom od ne ko li ko lju di, ko ji bi to kom svih 24 sa ta nad gle da li per for man se ogla sa, me nja li ih i ko ri go va li spram tre nut nih per for man si. Ali ka da agen ci ja isto vre me no re a li zu je vi e po je di na nih kam pa nja za svo je kli jen te, pred no sti auto ma
re so va ni ja cilj na gru pa za pra vo di ja me tral no su prot na pret po sta vlje noj. Ume sto sre do ve nih mu ka ra ca, za ovaj pro iz vod na ba zi vot ke naj vi e se za in te re so va la mla da en ska po pu la ci ja. Ti me je "Pri ma"- plat for ma od li no po slu i la kao "lak mus-test" za pre o sta le ko mu ni ka cij ske i mar ke tin ke ka na le kam pa nje, pre us me ri la re e nja i ogla a va nje na pra vu stra nu i spa si la sto ti ne hi lja da evra ini ci jal no pred vi e nih za re kla mi ra nje u ozbilj nim "mu kim" ma ga zi ni ma, emi si ja ma i saj to vi ma. Do volj no.
XX
XX
Predlozi za 2013.
Vla di mir Vu i ni, Net++ tec hno logy
"vru ih" IT pro je ka ta

Vre me za pla ni ra nje IT ak tiv no sti za 2013. go di nu je mo da pri kra ju, ali po gle daj te i na ih dva na est pred lo ga za IT pro jek te. Mo da do bi je te ne ku ide ju ta bi ste jo mo gli (mo ra li) da re a li zu je te u narednom periodu.
Virtuelizacija
Mo da e se ne ko me ui ni ti da je vir tu e li za ci ja sta ra te ma, ali je i da lje vi e ne go ak tu el na. Har dver no vih ser ve ra ni ka da ni je bio mo ni ji i ni ka da ni je ma nje is ko ri en ne go sa da, ako se ko ri sti sa mo za je dan ope ra tiv ni si stem. Vir tu e li za ci ja ser ve ra se da nas pod ra zu me va kao lo gi an ko rak ka bo ljem, pot pu ni jem is ko ri e nju har dve ra i jed no stav ni jim upra vlja njem ser ve ri ma, uz sve po god no sti ve e ras po lo i vo sti i po u zda no sti ko je vir tu e li za ci ja no si. Pr vi ko rak vir tu e li za ci je, kon so li da ci ja ser ve ra, u mno gim pred u ze i ma je za vr en ili je u to ku. Oni ko ji su kon zer va tiv ni ji mo da je tek pla ni ra ju. Naj e e pred u ze a od lu u
ju da vir tu e li zu ju ma nje va ne ser ve re, dok se kri ti ne i bit ne apli ka ci je u ve i ni slu a je va jo uvek po kre u na fi zi kim ser ve ri ma. Sre om, vo de i pro iz vo di ko ji omo gu u ju vir tu e li za ci ju uli su u zre lu fa zu i po ka za li su sta bil nost i po u zda nost, ta ko da vi e ne ma raz lo ga da se ak i kri ti ne apli ka ci je i ser vi si ne vir tu e li zu ju, po seb no uz re e nja ko ja pru a ju do dat nu vi so ku ras po lo i vost apli ka ci ja. Po red vir tu e li za ci je ser ve ra, po ka za lo se da po sto je osno ve i za vir tu e li za ci ju rad nih sta ni ca. Ko ri e njem tan kih i ze ro kli je na ta ume sto desk top ra u na ra i od go va ra ju om in fra struk tu rom za vir tu e li za ci ju po sti u se ute de kroz bo lje upra vlja nje, lak e odr a va nje i ser vis, br i od ziv na po tre be pred u-
ze a (pri pro i ri va nju po treb nog bro ja rad nih me sta) i vi u ras po lo i vost ova kvih si ste ma. Na kra ju, pro je kat vir tu e li za ci je mo e da ob u hva ta i vir tu e li za ci ju apli ka ci ja, ko ja omo gu a va za po sle ni ma da im po treb ne apli ka ci je bu de ras po lo i ve pre ma po tre bi, na zah tev, bez pret hod nog in sta li ra nja na sva ki ra u nar na ko me bi se even tu al no upo tre bi le. Na pri mer, ako je za po sle nom po treb no da upo tre bi Mic ro soft Vi sio, to e ura di ti ta ko to e jed no stav no za tra i ti tu apli ka ci ju sa ser ve ra za vir tu e li za ci ju apli ka ci ja, pa ma kar to bi lo i sa mo jed nom go di nje, bez po tre be da Vi sio bu de una pred in sta li ran. Ovim na i nom vir tu e li za ci je mo gu e su ute de kroz bo lje i ta ni je upra vlja nje li cen ca ma i lak e upra vlja nje apli ka ci ja ma.
Upravljanje sistemima i soft verom (system and patch management)

U pred u ze i ma i or ga ni za ci ja ma ko je ima ju vi e od de se tak ra u na ra, uvo e nje si ste ma za upra vlja nje ra u na ri ma i soft ve rom je neo p hod no. Ta an in ven tar od no sno po pis opre me (ser ve ra, mre ne opre me, rad nih sta ni ca itd.), ko ji po red de talj nih in for ma ci ja o har dve ru sa dr i i de talj ne in for ma ci je o in sta li ra nom soft ve ru i nje go voj upo tre bi, je osnov ni alat za upra vlja nje IT si ste mi ma. Pe ri o di ni pre gle di i iz ve ta ji ko ji pru a ju uvid u pro me ne (ka ko u har dve ru, ta ko i u soft ve ru) su va ni ka ko za sa mo upra
vlja nje istim, ta ko i za pla ni ra nje (na pri mer pre la zak na Win dows 7 ili 8), ali i za si gur nost si ste ma. Mo gu nost upra vlja nja za kr pa ma za soft ver (patch ma na ge ment) je iz u zet no va na sa sta no vi ta bez bed no sti IT si ste ma, pri e mu tre ba obra ti ti pa nju da da nas vi e ni je do vo ljan sa mo patch ma na ge ment si stem ko ji po dr a va Win dows i Of fi ce, ve si stem ko ji e omo gu i ti upra vlja nje i patche vi ma za osta le pro gra me, apli ka ci je (na pri mer, Ado be Ac ro bat Re ad er, ko ji je po sle sa mog Win dow sa naj e i na me ti zlo na mer nog soft ve ra ko ji po ku a va da na e pro pu ste ili ra nji vo sti ove apli ka ci je i na taj na in in fi ci ra si stem), pa na kra ju i za sa me ope ra tiv ne si ste me (pro dor Mac OS X si ste ma
ak i u pred u ze i ma je sve vei, kao i Li nux/Unix si ste ma).
Bring Your Own Device (BYOD) ili Mobile Device Management (MDM)
BYOD je tre nut na bri ga i mu ka IT-ja sred njih i ve ih pred u ze a. Zah te vi za po sle nih da mo gu sa sop stve nim mo bil nim ure a ji ma (smart te le fo ni, ta ble ti i sl.) da pri stu pa ju po slov nim po da ci ma i apli ka ci ja ma su sve e i, a u nji ma pred nja e obi no di rek to ri i ru ko vod stvo. Dok je sa mo po ve zi va nje ovih ure a ja u lo kal nu mre u ma nji pro blem, nji ho vo upra vlja nje (Mo bi le De vi ce Ma na ge ment MDM) je pra vi iza zov. Od IT-ja se oe ku je
da obez be di po slov ne po dat ke ko ji do la ze na ove ure a je, da ih za ti ti, krip tu je ako je po treb no ili ak ob ri e u slu a ju da se ure aj iz gu bi ili ga ne ko ukra de. IT tre ba da omo gu i i in sta la ci ju apli ka ci ja za ove ure a je ko je se ko ri ste u pred u ze u kao i da spro ve de pra vi la pred u ze a i nad ovim ure a ji ma (na pri mer, za bra nu sni ma nja po da ta ka ve znih za po slo va nje pred u ze a u jav ne cloud si ste me, ti pa Drop Box). Na kra ju, po treb no je da po dr ka va i za i tav niz plat for mi, po ev od iOS-a (iPad, iP ho ne, iPod), Blac kBe rry-ja, pre ko ra znih ver zi ja An dro i da i no vog Win dows RT-a. Sre om, ve sa da na tr i tu po sto je re e nja ko ja omo gu a va ju kva li tet no upra vlja nje mo bil nim ure a ji ma i ko ja pru a ju od go vor na ve i nu na ve de nih iza zo va.
nom i de du pli ra nom ob li ku, a ko ji e isto vre me no omo gu i ti pri stup ovim do ku men ti ma, kao i nji ho vo pre tra i va nje. Ute de ko je se do bi ja ju kroz de du pli ka ci ju, kom pre si ju i iz me ta nje na jef ti ni je sto ra ge si ste me e sto su do volj ne da oprav da ju uvo e nje ar hi vi ra nja. Do dat no, ar hi vi ra njem se sma nju je obim e-ma i lo va, faj lo va i Sha re Po int do ku me na ta na pro duk ci o nim si ste mi ma, to obez be u je nji hov bo lji rad, bo lje per for man se i sma nju je po treb no vre me i pro stor za bac kup pro duk ci o nih si ste ma. Po red to ga ar hi vi ra nje omo gu a va pre tra gu po da tka za po tre be prav ne slu be ili ka drov skog. Na kra ju, ar hi vi ra nje e ve ro vat no po sta ti i oba ve za u po slo va nju pred u ze a.
ifrovanje (enkripcija)
Bit ni po da ci za po slo va nje sva kog pred u ze a da nas se naj e e na la ze u elek tron skom ob li ku. Po red svih pred no sti ko je ovaj ob lik po da ta ka nu di, mo gu nost kra e i iz me ne po da tka u elek tron skom ob li ku je ve a i po sta vlja iza zov pred IT od ko jeg se oe ku je da po dat ke za ti ti. Sa sve ve om upo tre bom lap top/no te bo ok ra u na ra, ta ble ta, pa met nih te le fo na, otva ra njem mre a za pri stup part ne ri ma, kon sul tan ti ma i kup ci ma iz lo e nost po ver lji vih po da ta ka je zna aj no ve a, kao i mo gu nost nji ho vog gu bit ka. Je di ni na in za ti te je ste i fro va nje ovih po da ta ka i/ ili ce lih di sko va kod lap top/no te bo ok ra u na ra. i fro va nje one mo gu a va pri stup po ver lji vim po da ci ma ak i u slu a je vi ma da sa mi po da ci bu du ukra de ni i/ili iz gu blje ni. i fro va nje po da ta ka tre ba da bu de tran spa rent no za ko ri sni ka, ali i da omo gu a va pri stup auto ri zo va nim oso ba ma (ko
je ima ju pra vo da im pri stu pa ju). Za pred u ze a je va no da po sto ji mo gu nost cen tra li zo va nog upra vlja nja si ste mom i fro va nja, po seb no si ste mom klju e va ( jav nih i taj nih klju e va ko ji se ko ri ste u po stup ku asi me tri nog i fro va nja), kao i mo gu nost opo rav ka i fro va nih po da ta ka i opo rav ka klju e va. Naj e e je po treb no omo gu i ti i fro va nje ce log di ska ili par ti ci je di ska za lap top/no te bo ok ra u na re, za tim i fro va nje faj lo va/fol de ra na mre nim dis ko vi ma ili dis ko vi ma rad nih sta ni ca i ta ko e i fro va nje e-mail po ru ka. Bu du i da su da na nje pret nje (u smi slu zlo na mer nog ko da) usme re ne pr ven stve no na kra u po da ta ka, i fro va nje (en krip ci ja) je oba ve zan pro je kat za IT sva kog pred u ze a ko je e li da sa u va po ver lji ve po dat ke.
Arhiviranje e-mail poruka, fajlova, SharePoint dokumenata

Sta ti sti ke go vo re da se obim ne struk tu ri ra nih po da ta ka (MS Of fi ce do ku men ti, PDF faj lo vi i sl.) u pred u- ze i ma sva ke go di ne udvo stru u je. Ono to sta ti sti ke ne po ka zu ju je ste da se vi e od po lo vi ne ovih po da ta ka na la zi du pli ra no u e-mail ser ve ri ma, fajl ser ve ri ma ili Sha re Po int ser ve ri ma. Sta ti sti ka ta ko e ne po ka zu je da se ovim po da ci ma ret ko ili ni ka da ne pri stu pa. Za to je to ta ko? Od go vor je jed no sta van. S po ra stom ras po lo i vog pro sto ra za po dat ke, ko ri snik vi e ne ma di le mu da li da ne ki e-mail, fajl ili do ku ment obri e jed no stav no je bo lje da ga sa u va. Si ste mi za ar hi vi ra nje e-ma i lo va, faj lo va i Sha re Po int do ku me na ta omo gu a va ju da se isti sme ste na po se ban si stem ko ji e ih u va ti u kom pri mo va
AntiVirus i AntiSpam
Da li je va e an ti vi rus i/ili an ti spam re e nje do volj no efi ka sno? Mo da je sle de a go di na pra vo vre me da se na po kon re i te sta rog an ti vi rus i/ ili an ti spam re e nja i pre e te na no vo, efi ka sni je i bo lje re e nje. Mo da je vre me da raz mi sli te i o uvo e nju cloud re e nja za an ti spam, spre a va ju i da ne e lje na po ta (spam) do e do va ih e-mail ser ve ra. Bu du i da da nas vi e od 75% e-mail po ru ka spa da u ne e lje nu po tu, zar ni je lo gi no da spre i te op te re e nje svo jih in ter net lin ko va i e-mail ser ve ra spre a va ju i spam po ru ke do do u do vas i sve to bez in ve sti ci ja u opre mu i soft ver za ope ra tiv ne si ste me. An ti vi rus re e nja ta ko e nu de hi brid no cloud upra vlja nje to pru a do dat ne ute de u opre mi i soft ve ru uz za dr a va nje istih funk ci o nal no sti, a od re e na vo de a an ti vi rus re e nja ak ima
XX
ju i ta ko flek si bil no li cen ci ra nje da ko ri sni ku pru a ju mo gu nost iz bo ra cloud upra vlja nje ili upra vlja nje sa sop stve nim ser ve rom!
Data Loss Preventio (DLP spre a va nje gu bitka podata ka)

Naj sla bi ja ka ri ka u si ste mu za ti te je kao i obi no o vek. Ne ho ti ce ili na mer no, lju di ko ji ima ju pri stup po ver lji vim po da ci ma mo gu ih po sla ti van pred u ze a (sni ma njem na USB, sla njem pri vat nim e-ma i lom, pre ko Ve ba, cloud sto ra ge si ste ma i sl.). Ra di lak eg ru ko va nja, za po sle ni e ne sve sno iz lo i ti po ver lji ve po dat ke sni ma ju i ih na pa met ne ure a je (te le fo ne, ta ble te i sl.) ili na ne pla ni ra nu lo ka ci ju (desk top svog ra u na ra, na pri mer). DLP Da ta Loss Pre ven tion re e nja pru a ju mo gu nost da se po ver lji vi po da ci pro na u, pra te, za ti te (na pri mer i fro va njem) i na kra ju spre e nji ho vo sla nje i/ili sni ma nje. Kva li tet na DLP re e nja tre ba da bu du u mo gu no sti da pre po zna ju de lo ve po ver lji vih do ku me na ta, to vi e for ma ta i da po dr a va ju kre i ra nje i de fi ni sa nje od go va ra ju e to ka oba ve ta va nja o na sta lom in ci den tu. DLP re e nja tre ba da omo gu e i spre e od liv/gu bi tak po da ta ka po ev od rad nih sta ni ca, pre ko ser ve ra i e-mail si ste ma do veb sa o bra a ja.
kup zah te va ju no va, bo lja re e nja za bac kup ko ji e uz de du pli ka ci ju omo gu i ti ute de u pro sto ru po treb nom za bac kup, uz po ve a nje br zi ne bac ku pa i pot pu nu po dr ku za vir tu el nu in fra struk tu ru. Uko li ko va plan uklju u je i ar hi vi ra nje, pri rod no je po tra i ti i re e nje za bac kup ko je se in te gri e sa re e njem za ar hi vi ra nje po da ta ka. Ne tre ba za bo ra vi ti ni bac kup rad nih sta ni ca i lap top ra u na ra ko ji po sta vlja pred IT po seb ne iza zo ve (ko ri sni ci ko ji ni su stal no u lo kal noj mre i, po da ci ko ji se ne na la ze uvek u pod ra zu me va nom fol de ru i sl.)
Disaster Recovery (DR)

Deo pred u ze a kao to su fi nan sij ske in sti tu ci je, osi gu ra nja i dr. ima ju oba ve zu (re gu li sa nu pra vi li ma Na rod ne ban ke Sr bi je) da us po sta ve di sa ster re co very lo ka ci ju, tj. da obez be de funk ci o ni sa nje i u slu a ju da glav na ili pri mar na lo ka ci ja do i vi ot kaz. U za vi sno sti od pro ce ne ri zi ka po po slo va nje i pro ce ne do zvo lje nog vre me na za opo ra vak, DR je mo gu e re a li zo va ni na vi e na i
na. Po je di na bac kup re e nja omo gu a va ju da se pri kre i ra nju bac ku pa auto mat ski kre i ra i ko pi ja ko ja se iz me ta na DR lo ka ci ju i ko ja je sprem na za opo ra vak u slu a ju po tre be na DR lo ka ci ji. Ova kvo naj e ko no mi ni je re e nje ne mo e uvek da za do vo lji po tre be po slo va nja, po seb no u slu a je vi ma ka da vre me opo rav ka tre ba da bu de kra e, i u tim slu a je vi ma se zah te va re pli ka ci ja po da ta ka na DR lo ka ci ju i od go va ra ju i me ha ni zmi za tzv. fa i lo ver ili pre ba ci va nje si ste ma na re zer vne, ko ji su sprem ni na DR lo ka ci ji. Or ga ni za ci ja pre ba ci va nja si ste ma zah te va do sta pa nje i od go va ra ju e ala te, a pro ve ra spa da u jed nu od oba ve znih rad nji, ko ju je ujed no i vr lo te ko re a li zo va ti.
Backup
Bac kup je jo jed na te ma ko ja na pr vi po gled de lu je kao "sta ra", ali zbog po me nu te vir tu e li za ci je i ta ko e po me nu te eks plo zi je po da ta ka ima no ve iza zo ve. Pra vo je vre me da re di zaj ni ra te bac kup re e nje! Vir tu e li za ci ja, ve li ki obim po da ta ka i ma li vre men ski pro stor za bac
Help desk
Ka ko bi se obez be dio ne sme tan rad za po sle ni ma, u sred njim i ve im pred u ze i ma uobi a je no je da se or ga ni zu je help desk slu ba ko ja e od go va ra ti i re a va ti pro ble me za po sle nih to kom ko ri e nja IT si ste ma. Rad ova kve slu be (ak i onih ko je ni su for mal no us po sta vlje ne) je
XX
ne mo gu bez od go va ra ju eg soft ver skog re e nja za evi den ci ju zah te va, sa ba zom zna nja i mo gu no u po ve zi va nja sa pret hod no po me nu tim re e njem za upra vlja nje si ste mi ma i in ven tar. Na rav no od go va ra ju e iz ve ta va nje je neo p hod no da bi se pra tio rad ova kve slu be, a bo lja re e nja pru a ju ak i mo gu nost an
a nje uslu ga bac ku pa i opo rav ka po da ta ka i sl. MSP se mo e po sma tra ti i kao iz najm lje no, uda lje no IT ode lje nje. Pred no sti ko ri e nja MSP su ja sne ma nji i bo lje kon tro li sa ni tro ko vi kao i ma nja ula ga nja u opre mu, ali i lju de. MSP se tek po ja vlju ju na na em tr i tu, ali pra te i ten den ci je u sve tu, mo da je sle de a go di na pra
od pu kog pri ku plja nja lo go va. Do bra SI EM re e nja e omo gu i ti bo lju vi dlji vost ana li zom u me do ga a ja i ko re la ci jom istih, ka ko bi uka za li na po ten ci jal ne pro ble me. Uz in te gra ci ju sa ske ne ri ma ra nji vo sti IT si ste ma (vul ne ra bi lity scan ners) mo gu e je ostva ri ti pot pu ni uvid u sta nje IT si ste ma sa sta no vi ta bez bed
ke ti ra nja za po sle nih u ci lju pro ve re kva li te ta uslu ga. Za na e pod ne blje va no je da re e nje za help desk ima i po dr ku za srp ski je zik, ka ko bi za po sle ni la ko mo gli sa mo da kre i ra ju zah te ve za re a va nje pro ble ma ili da sa mi pre tra u ju ba zu zna nja sa od go vo ri ma na uobi a je na pi ta nja.
vo vre me za raz mi lja nje o an ga o va nju MSP za pru a nje IT uslu ga.
Security Information and Event Management (SIEM, log management i vulnerability scaning)
Ne iz o stav ni deo upra vlja nja bez bed no u po da ta ka je ste i upra vlja nje i pri ku plja nje dnev ni ka do ga a ja (log/event ma na ge ment) sa ser ve ra, mre nih ure a ja, fi re wall ure a ja, e-mail ser ve ra, kri ti nih rad nih sta ni ca i svih dru gih bit ni jih ele me na ta IT in fra struk tu re. U ne kim dr a va ma log ma na ge ment je za kon ska oba ve za (na pri mer u Tur skoj), dok se na dru gim me sti ma zah te va od re e ni mi ni mum pri ku plja nja i u va nja lo go va od in ter net pro vaj de ra. Kva li tet na SI EM re e nja nu de i vi e
Managed Services
Ma la pred u ze a sa ne do volj nim IT re sur si ma ili sred nja pred u ze a ko ji ma ne do sta ju spe ci fi na zna nja i deo IT re sur sa mo gu po tra i ti re e nje u pre pu ta nju upra vlja nja ce lim ili de lom IT-ja dru gim pred u ze i ma, tzv. Ma na ged Ser vi ces Pro vi ders (MSP). MSP su fir me ko je su se spe ci ja li zo va le za pru a nje po dr ke u ko ri e nju IT teh no lo gi ja, za da ljin sko upra vlja nje i nad gle da nje IT si ste ma, za pru
no sti, ak i iz vr i ti iz ve ta va nje o sta nju u ci lju do ka zi va nja uskla e no sti sa stan dard ni ma bez bed no sti (kao to je ISO 27001, PCI DSS i dru gi). Od li na SI EM re e nja e omo gu i ti i ge ne ri sa nje po ten ci jal nih in ci de na ta (ka da se pro na u kri ti ni do ga a ji), po ve zi va nje sa si ste mi ma ko ji ana li zi ra ju sta nje bez bed no sti na svet skom ni vou i pru a ju uvid u me sta oda kle po ti u pret nje (bi lo da su u pi ta nju spam mre e, bi lo da se ra di o zom bi/bot mre a ma) i in te gra ci ju sa si ste mi ma za upra vlja nje i DLP.
Reenja postoje
Sa vo de im pro iz vo a i ma na tr i tu VMwa re, Syman tec, LAN Desk i Ma na ge En gi ne i nji ho vim pro iz vo di ma mo e te da re a li zu je te sva ki od na ve de nih pro je ka ta.
XX
... danas poslovni uspeh jedne kompanije zavisi pre svega od njene sposobnosti da se na pravi nain prilagodi datim okolnostima. Trina pozicija nije jednom za svagda data konstanta, pa ignorisanje trendova u poslovanju moe da dovede do dalekosenih negativnih posledica. Da bi se ovakva neeljena situacija izbegla, neophodna je ne deklarativna nego stvarna elja i odlunost menadmenta kompanije usmerena ka permanentnom unapreenju poslovanja. To ukljuuje neophodne promene u smislu inovacija u svim sektorima i u nainu organizacije poslovnih procesa kljunih za funkcionisanje kompanije ( Mission Critical Business Processes). A poslovni procesi vie ne mogu da budu uspeni ako nemaju kvalitetnu IT podrku. Direktor kao lider kompanije ima posebnu odgovornost da ovu injenicu prepozna.
XX

IT Za Direktore PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

IT Za Direktore PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Stvaranje i unapreivanje uslova za razvoj elektronskog poslovanja i IKT industrije

ta di rek tor mo ra da zna

Direktor kao dobar korisnik IKT

IKT kao an sa za raz voj i rast

Ra stu a ulo ga IKT u raz vo ju po slo va nja

Srednja i velika preduzea kao IT korisnici

ato je ovo bitno? Konkurentnosti nacionalne ekonomije nema bez konkure-

Glavni nalazi PC upotreba

Broj internih IT strunjaka

Nekoliko injenica koje uvek vae, pa i u uslovima krize

2. Pouzdana IT infrastruktura pre-

Dru tve no ra u nar stvo

unu tra njim sa go re va njem. Kon cept

u do volj no br zo da na dok na de za o stat ke. IT in du stri ja je pro ve la dve de ce ni je ra da na desk top ra u na ri

ii m nziv intrnt dmn?

ii m nziv intrnt dmn?

Prprd nziv dmn i sbr kriminl

Dsdnji dmnski sprvi

Pstupk rvnj dmnskih sprv

Rkvi rgistrci nziv dmn

Svti z vlsnik brndv

Planiranje resursa preduzea

ih re e nja ko ja uspe no mo gu da se no se sa svet skom kla som i zah te va nom iz vr sno u.

sle nih, pa e sto na i la zi na nji hov ot por.

Preduslovi za uspeno ko ri e nje in for ma ci o nih teh no lo gi ja

njost, ali gle da nje u bu du nost e nam u pot pu no sti pro ma i.

Planiranje i(li) izvetavanje

Matt Mayfield, lan Upravnog odbora

Matt Mayfield, Member of the Board

Da vid e plak, Da ta lab SI

Ti ho mir Stri e vi, Da ta lab HR

Dan ko Ob ra do vi, Datalab MN

Shor ten the top and lo wer ma na ge ment to da ta analysis is

Mi o drag Ra ni sa vlje vi, Da ta lab SR

Dan ko Ob ra do vi, Da ta lab MN

Shor ten the top and lo wer ma na ge ment to da ta analysis is

Sa o Jo va nov ski, Da ta lab MK

An drej Mer telj, generalni direktor

Naj e e gre ke pri li kom im ple men ta ci je ERP re e nja i ka ko ih iz be i

Pred u ze e je sprem no za pro me ne

Uvo e nje ERP-a je pro je kat IT sek to ra

Part ne ri u pro jek tu (na ru i lac i iz vo a) su rav no prav ni

vi si sud bi na i ta vog pro jek ta.

Pot pis ugo vo ra zna i vr stu ve zu ("ven a nje") sa iz vo a em

je, a da na kon to ga iza be ru iz vo a a, gde e da va ti pred nost re e nji ma ko je nu di vi e iz vo a a.

Tro ak pro jek ta ne uklju u je tro ko ve in ter nih re sur sa

Ana li zu po slov nih pro ce sa tre ba da iz vo de za po sle ni na stra ni na ru i o ca

Kva li tet po da ta ka u po sto je em si ste mu je do volj no do bar

Za dr a va nje kon tro le

Sop hos pro tiv SPAM-a

Zatita - studija sluaja

Bezbednost kao poslovni proces

Pregled Eurograbber napada

Kraa novca korak po korak

Zatita CheckPoint proizvodima

Point Threat Cloud.

Zatita Versafe proizvodima

Document Management System

DMS u fi nan sij skoj in du stri ji

ASEBA Banking Process Suite

ASEBA BPS Moduli: