UPRAVNO PRAVO II KOLOKVIJUM

49.POJAM I VRSTE UPRAVNOGPOSTUPKA Pojam uprave odreuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom smislu uprava podrazumeva poslove dravne uprave: sprovoenje Ustava i zakonskih propisa koji reguliu upravnu materiju, reavanje u upravnim stvarima, vrenje upravnog nadzora i strune poslove kao to je priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tie se organa koji vre funkcije u okviru upravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature dravne uprave. Kod nas su to ministarstva, organi uprave u okviru ministarstva, administrativne i dravne agencije, javna preduzea, kao i nedravne institucije sa javnim. Upr.postupak je postupak donoenja upravnih akata, to jest donoenja reenja. Upravni postupak je zapravo skup proceduralnih pravila koja se primenjuju prilikom donoenja upravnih akata. Ova pravila proistiu iz Zakona o upravnom postupku. ZUP je klasian procesni zakon jer propisuje nain sprovoenja i pravila postupanja prilikom primene materijalnih zakona kojima se ureuje oblast uprave. U upr.postupku se reava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke. Organi UPRAVE To su, pre svega, dravni organi ali i preduzea i druge organizacije koje u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke.Prema odredbama ZUP-a proizlazi da se organom uprave smatra organ koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima kao i preduzee i druga organizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja. lica na koja se primenjuje ZUP Iz odredbe lana 1. ZUP-a proizlazi da su to fizika lica, pravna lica ili druge stranke kada se reava o njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima u upravnim stvarima. Upravna stvar je pojedinana ivotna situacija sa neposredno angaovanim javnim interesom, koju je na osnovu zakona neophodno autoritativno i konkretno pravno urediti. Postoje 4 podruja upravnog rada kojima se blie opredeljuje sutina ove kategorije: a.)reavanje o pravima, obavezama i pravnim interesima stranke u upravnom postupku, koje se manifestuje u donoenju konstitutivnih i deklarativnih upravnih akata; b.)izdavanje uverenja i drugih dokumentarnih isprava (potvrda, certifikata i si. ), kao dokaznih sredstava pomou kojih stranka u svakodnevnom ivotu ostvaruje razna prava i regulie svoje zakonom utvrene obaveze; c.)vrenje nadzora uz upotrebu upravnih ovlaenja, koji obuhvata nadzor na zakonitou upravnih akata, inspekcijski nadzor, slubeni nadzori itd.; d.)sprovoenje administrativnog izvrenja koje se po ovom zakonu odredbama posebnog zakona odnosi na ispunjenje nenovanih obaveza, a izuzetno i novanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa po pristanku izvrenika Upravni postupak se sprovodi od strane organa uprave i drugih dravnih organa i preduzea i drugih organizacija kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica, kao i kad obavljaju i druge poslove utvrene ZUP-om. Odstupanje od opt. up. postupka - zbog specifine prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju se neophodna odstupanja od pravila opteg upravnog postupka. Ona ipak moraju biti u saglasnosti sa osnovnim naelima utvrenim ZUP-om. Posebni upravni postupci regulisani su posebnim materijalnim zakonima i ne postoje posebni procesni zakoni koji ih reguliu. ZUP se ovde upotrebljava kao dopunski zakon. Posebni su recimo upravno patentni postupak i upravno-racunski postupak u okviru koga je znacajna revizija(nje nema u ZUP-u)

50.OSNOVNA NAELA OPTEG UPRAVNOG POSTUPKA Osnovna naela su ideje koje ine duh zakona. Poznavanje osnovnih naela je neophodno za pravilno razumijevanje svih odredbi zakona, jer se sve te odredbe i naslanjaju na osnovna naela i u sutini predstavljaju njihovu konkretizaciju.Iz tih razloga usvajanju optih naela treba posvetiti posebnu panju. Osnovna naela upravnog postupka su: Naelo zakonitosti, zatite prava graana i zatite javnog interesa, pruanja pomoi stranci, istine, sasluanja stranke, ocene dokaza, efikasnosti, ekonominosti postupka, samostalnosti u reavanju, dvostepenosti u reavanju (pravo na albu), pravnosnanosti reenja, upotrebe jezika i pisma u postupku. 51.NAELO ZAKONITOSTI I NAELO SAMOSTALNOSTI U RJEAVANJU Naelo zakonitosti i naelo samostalnosti u reavanju- u upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu ovlaen da reava po slobodnoj ocjeni reenje mora biti donijeto u granicama ovlaenja u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato.Naelo zakonitosti u upravnom postupku podrazumijeva materijalno pravnu da je pravilno primijenjen materijalnizakon i formalno pravnu zakonitost upravnih akata da su potovana proceduralna zakonska pravila u pogledu nadlenosti, postupka i forme akta. Ustav CG propisuje da o zakonitosti pojedinanih akata, kojima organi dravne uprave i organi sa javnim ovlaenjima reavaju o pravima ili obavezama,odluuje sud u upravnom sporu, ako za odreenu stvar nije predviena druga sudska zatita. Naelo samostalnostiu u reavanju-organ vodi postupak i donosi reenje samostalno, u okviru ovlaenja utvrenog zakonom, odnosno drugim propisom.Ovlaenoslubeno lice samostalno utvruje injenicei okolnosti i na osnovu utvrenih injenica i okolnosti primjenjuje propise na konkretan sluaj naelo samostalnosti zasniva se na naelu zakonitosti i suprostavlja se naelu hijerarhijske subordinacije.Duni su da se pridravaju zakona.Samostalnost organa uprave treba razlikovati od nezavisnosti sudova.Nezavisnost sudova je ira od samostalnosti organa uprave, jer osim to podrazumijeva samostalnost (usmislu da se ne moe uticati na neku odluku pojedinanimnalogom), nezavisnost podrazumijeva da se nalozi i instrukcije kako rijeiti sudski spor ne mogu davati ni u jednom vidu. 52.NAELO ZATITE PRAVA GRAANA I ZATITA JAVNOG INTERESA I NAELO EFIKASNOSTI I NAELO EKONOMINOSTI POSTUPKA Naelo zatite prava gradjana i zatita javnog interesa- po vienju postupka i reavanju organi su duni da strankama omogue da to lake zatite i ostvare svoja prava vodei pri tome rauna da ostvarivanje njihovih prava ne bude na tetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesima.Kako se istie u ranijem upravnom postupku osnovna dunost lica koje je vodilo postupak bila je briga za ostvarenje javnog interesa dok je briga o interesima stranke bila preputena njima samima.Za razliku od toga,ZUP propisuje da se po slubenoj dunosti mora voditi rauna da se stranci omogue ostvarenje i zatita njenih prava i interesa u upravnom postupku.Iz ovog naela proizilazi dvostruka obaveza organa odnosno organizacije koja vodi postupak.Prvo da strankama omogui da to lake i potpunije zatite i ostvare svoja prava u upravnom postupku. Drugo da uisto vrijeme vodi rauna da ostvarivanje prava stranke nedoe u suprotnost sa javnim interesom. Naelo efikasnosti-organi koji vode postupak odnosno reavaju u upravnim stvarima duni su da obezbijede uspjeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa fizikih lica, pravnih lica ili drugih stranaka.Naelo efikasnosti unijeto je kao posebno osnovno naelo upravnog postupka u postojei tekst ZUP-a izmjenama i dopunama iz 1977.godine. Naelo ekonominosti postupka- postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku s tim da takvo postupanje ne sme da utie na pribavljanje svih dokaza potrebnih za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja.

53.NAELO MATERIJALNE ISTINE, NAELO SASLUANJA STRANKE I NAELO (SLOBODNE) OCJENE DOKAZA Naelo materijalne istine- Osnovno naelo ZUP-a je da se u postupku moraju utvrditi sve injenice i okolnosti od znaaja za donoenje odluke. To je naelo materijalne istine. Razlika izmeu materijalne istine i vjerovatnoe je u stepenosti ubijeenosti slubenog lica u istinitost injenice i okolnosti. Kod materijalne istine ta ubijeenost mora biti potpuna, zasnovana na rezultatima provedenih dokaza o emu se u obrazloenju moraju dati razlozi.Vjerovatnoa je nii stepen ubijeenosti u istinitost injenice i okolnosti i moe se definistati kao ubijeenost slubenost lica da je vea mogunost da stranka ima odreeno pravo, nego mogunost da to pravo nema. Naelo sasluanja stranke- Prije donoenja rjeenja stranci se mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su znaajne za donoenje rjeenja.Stranka izjavu po pravilu daje usmeno, ali kada se radi o sloenoj upravnoj stvari moe joj se naloiti da podnese pisanu izjavu, a to joj se moe dozvoliti i na njen zahtjev. U ispitnom postupku, stranka moe da daje podatke, da pobija tanost navoda koji se ne slau sa njenim navodima, da se izjasni o stavljenim predlozima i ponuenim dokazima, da postavlja pitanja drugim strankama, svjedocima i vjetacima. Na pravo da stavlja primjedbe u ispitnom postupku stranka mora biti upoznata od strane slubenog lica i upozorena da e se ukoliko ne stavi primjedbe, smatrati da istih nema, a koja injenica je znaajna prilikom ocjene provedenih dokaza.Izuzetno rjeenje se moe donijeti bez prethodnog sasluanja stranke samo,ukoliko su ispunjeni uslovi za donoenje rjeenja u skraenom postupku Naelo ocjene dokaza- nakon provedenog dokaznog postupka slubeno lice po svom uvjerenju, a na osnovu savjesne i briljive ocjene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno odluuje koje e injenice uzeti kao dokazane. Za takav svoj zakljuak slubeno lice je duno navesti razloge u obrazloenju rjeenja.U upravnom postupku organ je vezan presudom suda u pogledu postojanja krivinog djela i krivino pravne odgovornosti uinioca. 54.PRAVO NA ALBU (NAELO DVOSTEPENOSTI) Protiv prvostepenog rjeenja nezadovoljna stranka ima pravo albe. Ovo naelo je saglasno naelu prava na djelotvorni pravni lijek.Pravo albe moe biti suspendovano samo izriitom zakonskom odredbom i to pod uslovom da je na drugi nain obezbijeena zatita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zatita zakonitosti.Protiv drugostepenog rjeenja alba nije doputena, a kontrola zakonitosti tog akta vri se u upravnom sporu. 55.DUNOST STRANKE DA GOVORI ISTINU dato ovlaenje slubenom licu koje vodi postupak da moe narediti izvoenje svakog dokaza ukoliko nae da je to neophodno radi utvrivanja pravog injeninog stanja.U postupku, stranka je duna da govori istinu i da ne zloupotrebljava svoja prava.Ukoliko stranka svojim neistinitim navodima organ dovede u zabludu i na taj nain izdejstvuje za sebe povoljno rjeenje, organ ima ovlaenje da po slubenoj dunosti u ponovljenom postupku takvo rjeenje poniti ili ukine. 56.POMO NEUKOJ STRANCI I UPOTREBA JEZIKA I PISMA Pri voenju upravnog postupka i rjeavanju, organ je duan omoguiti stranci da to lake zatiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali pri tome ne smije dozvoliti da to bude na tetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesom. A organ koji vodi postupak ima obavezu staranja da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju. Upravni postupak se vodi na jeziku koji je Ustavom propisan kao slubeni jezik u Republici Crnoj Gori, a u ravnopravnoj upotrebi su irilino i latinino pismo. U optinama u kojima veinu ili znaajan dio ine pripadnici nacionalnih ili etninih grupa u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma u skladu sa Ustavom i posebnim zakonom. Ukoliko stranka ne zna jezik na kojem se postupak vodi, a dravljanin je Crne Gore ili Republike Srbije, organ je duan da joj preko tumaa obezbijedi prevoenje toka postupka na njen jezik, kao i 3

dostavljanje poziva i pismena na tom jeziku. Ukoliko pak, takva stranka nije dravljanjin Republike Crne Gore ili Republike Srbije ima pravo da postupak prati preko tumaa. 57-59.NADLENOST,ODREIVANJE STVARNE I MJESNE NADLENOSTI PO ZUP-u Svaki organ uprave duan je da u toku voenja upravnog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju nadlenost. Ako pre pokretanja postupka ustanovi da nije nadlean, onda nee ni pokretati postupak, a ako ustanovi svoju nenadlenost tokom voenja postupka ustupie predmet nadlenom organu. Postoje dve vrste nadlenosti a tosu: stvarna i mesna nadlenost. Stvarna nadlenost se odreuje na osnovu konkretne materije, to jest materijalnih propisa koji regulisu konkretne upravne poslove ili regulisu konkretne nadleznosti organa. U okviru stvarne postoje 3posebna modaliteta: delegacija n., supstitucija n., funkcionalna n. Za ostvarenja ovih modaliteta potrebno je da postoje izriiti zakonski osnovi. Delegacija mogucnost prenosenja ovlascenja na nize organe. Supstitucija vii organ preuzme od nieg(ministarstvo-lokal). Funkcionalna odredjivanje tane jedinice ili dela organa zaduzenog za resavanje. Mesna nadlenost se odreuje: u up. st. koje se odnose na nepokretnost- prema mestu u kome se ona nalazi; u up. st.koje se odnose na poslove iz nadlenosti dravnog organa, delatnost preduzea, preduzetnika ili drugog pravnog lica - prema seditu; u up.st. koje se odnose na delatnost dela preduzea kada ono obavlja delatnost van sedita tog preduzea - prema mestu obavljanja; u ostalim up.st - prema prebivalitu stanke. Ako se mesna nad. ne moe odrediti po pobrojanim osnovama, odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. Sukob n.:pozitivan i negativan(niko ne prihvata nadlenost). Sukob Rep.org-sudovi reava Ustavni, kao i repub-opt., rep-rep reava Vlada. 60.IZUZEE SLUBENOG LICA Zakon o optem upravnom postupku predvidja mogunost izuzea slubenog lica koje vodi postupak.Postoje dvije vrste izuzea obavezno izuzee fakultativno(neobavezno) izuzee Obavezno izuzee propisano je zakonom i mora se sprovesti im se utvrde zakonom predvieni uslovi .Za razliku od njega fakultativno izuzee nije obavezno i sprovee se samo ako se u konkretnoj situaciji procijeni da bi izuzee, prema okolnostima sluaja,bilo neophodno da se obezbijedi potreba objektivnosti i nepristrasnosti slubenog lica.Postoje dva modaliteta a to su: pretjerani animozitet-to jeste neprijateljstvo prema stranci pretjerani afinitet-slubeno lice i stranka ive u vanbranoj zajednici 61.UESNICI U UPRAVNOM POSTUPKU Glavni uesnici u postupku su organ koji ga vodi i donosi reenje i Stranka. Eventualni uesnici u sporu su zastupnik i privremeni zastupnik, zajedniki predstavnik vie stranaka, punomonik stranke, struni pomaga stranke, vetaci, tumai,svedoci.. Stranka je lice po ijem zahtevu je pokrenut postupak (aktivna stranka), ili protiv koga se vodi postupak (pasivna stranka) ili lice koje radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica, i dr. koji nemaju svojsvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava o postupku. Stranka u postupku mora imati stranaku sposobnost koja se ogleda u mogunosti da bude nosilac prava i obaveza o kojima se odluuje u upravnom postupku(pravna sposobnost). Mora imati procesnu sposobnost koja odgovara poslovnoj sposobnosi. Stie se punoletstvom a sastoji se u mogunosti vrenja procesnih radnji u up.post. tako da ona proizvode pravna dejstva. Stranka mora imati i stranaku legitimaciju, to jest mora postojati konkretna povezanost izmeu lica i predmeta upravnog postupka. Zastupnici: Za pravna lica odreuju se zakonom ili optim aktom organa ili firme. Za fizika zakonom(roditeljstaratelj) ili aktom organa zasnovanim na zakonu. Privremeni zastupnik: Za procesno nesposobne stranke koje nemaju zakonskog, za lica ije je boravite nepoznato a nemaju punomonika. Zajedniki zastupnik ili punomonik za vie stranaka. PUNOMONIK:Moe ga odrediti stranka ili njen zakonski zastupnik. Punomonikovi postupci se smatraju postupcima stranke i 4

punomonik u potpunosti menja stranku osim kada mora da da izjavu. Kada punomonik izvri radnju ili da izjavu stranka je moe opozvati. Punomo se moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Punomonik mora imati poloen pravosudni ispit. Za obim punomoja merodavna je sadrina punomoja. 62.ROKOVI I POVRAAJ U PREANJE STANJE Rok je odreen razmak u vremenu u kojem treba da se izvri neka radnja ili vreme koje treba da protekne da bi se mogla preduzeti. To je protok vremena usled koga nastaje ili prestaje neko pravno dejstvo. Rokovi se dele na zakonske(propisani) i slubene(odreuje ih lice). Bitna je i podela na subjektivne(''od trenutka saznanja''-subjektivni, psihiki momenat) i objektivne(objektivne okolnosti). Produivi(slubeni i tano odreeni zakonski, i to samo u sluaju opravdanosti podnoenjem pravovremene molbe) i neproduivi. Po preciznosti apsolutni i relativni. U odnosu na posledice koje nastupaju proputanjem roka razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Protekom prekluzivnog roka stranka gubi pravo na preduzimanje odreene procesne radnje, a isto to vai i za upravni organ. Kod dilatornog roka ukoliko nije preduzeta odgovarajua radnja u postupku, pravo na njeno obavljanje se ne gubi, jer ovlaeno slubeno lice moe odrediti za njeno izvrenje novi rok. Instrukcioni rok slui kao okvirni rok u kome ovlaeno lice bi trebalo da izvri odreenu procesnu radnju, to znai da isto radnju u pitanju moe izvriti i po proteku instrukcionog roka. Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saoptenje izvreno ne uraunava se, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno. Poetak i tok rokova ne spreavaju neradni dani, nedelje i dani dravnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika rok istie istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje poti odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upueno. Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omoguava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvrenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila odreeno pravo, da se po njenom predlogu izvri povraaj u preanje stanje. Radi se, znai, o vanrednom pravnom sredstvu da se proputanje izvrenja odreene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraaj u preanje stanje se nikada ne vri po slubenoj dunosti, ve samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi postupak e joj dozvoliti povraaj u preanje stanje iz opravdanih razloga, iz neznanja ili oiglednom omakom predala nenadlenom organu. Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omoguava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvrenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila odreeno pravo, da se po njenom predlogu izvri povraaj u preanje stanje. Radi se, znai, o vanrednom pravnom sredstvu da se proputanje izvrenja odreene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraaj u preanje stanje se nikada ne vri po slubenoj dunosti, ve samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi postupak e joj dozvoliti povraaj u preanje stanje ako je uinjeno iz opravdanih razloga, iz neznanja ili oiglednom omakom predala nenadlenom organu, kad je stranka oiglednom omakom prekoraila rok, a podnesak ipak primi nadleni organ najdociiije tri dana od dana isteka roka. Povraaj u preanje stanje moe se dozvoliti na predlog stranke u prvostepenom i drugostepenom postupku, a ne i na rokove za primenu vanrednih pravnih sredstava predvienih ZUP-om. U predlogu za povraaj u preanje stanje stranka je duna da iznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini bar verovatnim. Predlog! za povraj u preanje stanje podnosi se u roku od 8 dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Posle isteka 3 meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.

63. TROKOVI UPRAVNOG POSTUPKA Su relativno mali pa onda svaka strana snosi svoje trokove. Ni u sluaju odbijanja zahteva stranke ona ne snosi posledice u plaanju trokova. Meutim, postoje i posebni trokovi organa i oni uvek padaju na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao.Lice koje uestvuje u postupku a prouzrokuje svojom krivicom ili obeu trokove pojedinih radnji u postupku duno je da samo snosi te trokove. Posebni izdaci su: putni trokovi sl.lica, vetaenje, tumaenje i sl. Kada je postupak pokrenut po slubenoj dunosti i ako se isti zavri povoljno po stranku onda sve nastale posebne trokove snosi organ koji je postupak i pokrenuo. Zahtev za naknadu trokova mora biti stavljen blagovremeno kako bi organ mogao o njemu da odlui u reenju. U sluaju proputanja roka, stranka gubi pravo na naknadu. Slubeno lice koje vodi postupak uvek duno je da upozori stranku na njeno pravo da zahteva trokove. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik, a u sluaju da se ti trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno. U reenju kojim se postupak zavrava, organ koji donosi reenje je uvek duan da odredi ko snosi trokove postupka, koliki je njihov iznos i kome se i u kom roku moraju isplatiti. Organ koji vodi postupak moe osloboditi stranku od plaanja trokova u celini ili delimino, ako nae da ih ne moe podneti bez tete po svoje nuno izvravanje, odnosno po nuno izvravanje svoje porodice(siromako pravo). 64.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE U vrsenju upravne delatnosti,uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima,tako I po pravnoj prirodi. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.propisima odredjeno.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne,I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori). Pravni poredak,osim pravnih,obuhvata I materijalne akte,odnosno ljudske materijalne radnje,to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave,koje se nazivaju upravne radnje. 65.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera,sup o svojoj sadrzini akti-pravila.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju,odnosno ukidaju,postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.Normtativne akte donose skupstina I vlada,a mogu ih donositi I organi uprave,samo kada su za to ovlasceni. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik,naredba I upustvo.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba,zakona I dr.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.situaciji koja ima opsti znacaj. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.drz.uprave,kao I preduzeca,ustanova I dr.organizacija kada vrse poverene poslove drz.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.propisa.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.uprave,donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom. 6

Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa,kao I preduzeca,ustanova I dr.organizacija,kada vrse poverene poslove drz.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.uprave I dr.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.uprave. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.propisa. 66.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.slucaj I odr.lice. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta. Upravni akt je akt koim drz.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu,obavezi ili pravnom interesu odr.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.Prema nasem zakonu o upravnom sporu,sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta,vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno. Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.zajednice.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.konkretnu pravnu situaciju.Ova situacija nije trajna I ponovljiva,vec jednokratna I neponovljiva.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta. Autoritativnost,bitno obilezje upravnog akta,podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost,dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja ,s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava,a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.prava. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta,odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije,bilo da ih uspostavlja,bilo da ih menja,bilo da ih ukida. Zasnovanost na zakonu proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.akata,odnosno pravilo da upr.akt mora biti donet ne samo na osn.zakona,vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.Svi upr.akti u trenutku donosenja su zakoniti.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu,upr.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.da neko lice smatra da je upr.akt koji se odnosi na njega nezakonit,odnosno da su nezakonitim upr.aktom povredjena neka njegova prava. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji. 7

Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar,tj.pravna situacija,u kojoj se resava o pravima,obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.lica u pojedinacnom slucaju. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.priznavanju nekog prava ili, b.utvrdjivanju neke obaveze ili, c.ostvarivanju prav.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta,I to: a.odlucivanje o priznavanju prava,ili b.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega,ali ne samo u pojedinacnom slucaju.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima,obavezama I pravnim interesima,vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.licna stanja gradjana,ili kada uprava donosi svoje propise.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave,u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke,akte ili radnje. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.Ovlascenje za donosenje upr.akata imaju samo drz.organi,pre svega org.uprave,ali I dr.drz.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se,u konkretnom slucaju,na osnovu zakona:ili a.priznaje neko pravo ili b.utvdjuje neka obaveza 67.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.vrste upr.akata: 1.pozitivni I negativni, 2.konstitutivni I deklarativni, 3.vezani I slobodni, 4.jednostavni I slozeni, 5.formalni I neformalni, 6.trajni I trenutni, 7.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke, 8.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.pogresni upravni akti. 68.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.akt proizvodi u prav.poretku.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.poretku.Donose se kako po zahtevu stranke,tako I sluzbenoj duznosti.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.stvaranje nove prav.situacije b.menjanje postojece prav.situacije c.ukidanje postojece prav.situacije. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.poretku.Negativan je onaj upr.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja,njima se niti sticu neka prava,niti se namecu neke obaveze.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.Uvek su deklarativni.

Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se,u slucaju da donosilac upr.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt,ima uzeti da upr.akt donet I da je negativan, tj.da je njime odbijen zahtev stranke.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.akta sadrzi u sebi: a.fikciju da je doneti upr.akt koji u stvari ne postoji I b.da je doneti upr.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke. 69.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.aktom stvara novo stanje u prav.poretku il se upr.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja. Konstitutivni upravni akt je upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce. Deklarativni upravni akt je upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.situaciju,vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.situacija.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.Imaju tzv.povratno dejstvo.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Vrste konstitutivnih upr.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku,mogu se razlikovati konstitutivni upr.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.situaciju. Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni. Prema sadrzini mogu biti naredjenja,akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva,akti kojima se priznaju prava I obaveze.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti Vrste deklarativnih upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.cinjenice koje imaju prav.posledice kao I oni kojima se utvrdj.prav.odnosi. 70.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.Sadrzina upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju. Vezani upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni,dok su slobodni upr.akti uvek I konstitutivni upr.akti. Vezani upr.akt je upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom. Slobodni upr.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.akt,ako ga donese,kakava ce biti njegova sadrzina.Njihovo donosenje u prav.drzavi nije apsolutno slobodno.Svaki slobodni upr.akt ima I tzv.pravno vezane delove.Donosenjem slobodnih upr.akata uvek je prav.vezano sledecim momentima: 1.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.akata, 2.slobodni upr.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku, 3.pri donosenju slobodnih upr.akata mora se postovati forma akta, 4.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.ovlascenje slobodnih upr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato. Slobodni upr.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.akti.Mesoviti upr.akt predstavlja upr.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.

71.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta,odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari. Jednostavni upr.akt je upr.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.Zbirni upr.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.efekat,kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.akta,uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta. Tzv.generalni upr.akti su upr.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena,ali koja sup o nekom osnovu odrediva. Zbirni upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akta,a drugi ga izdaje.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.akt.Moze nastati tako sto jedan org.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.organa,u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt,a dr.naknadno daje saglasnost,potvrdu ili odobrenje,u kom slucaju upr.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost,potvrda ili odobrenje nije dato.Bitno je da se misljenje dr.org.trazi. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti, za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva. 72.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.Pogresan upr.akt je opsti naziv za svaki upr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.akata. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.akti u trenutku njihovog donosenja prav.perfektni.Nedostatak upr.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.Opste je pravilo da se nedostaci upr.akta otkloniti.Pravna situacija se mora sanirati,bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti,bilo tako sto ce se,ukoliko sanacija nije moguca takav upr.akt ukloniti iz prav.poretka. 73.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.akt sadrzi.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji,dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci,koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.neuredni upravni akti.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati,koji je pocepan,jezicki ne razgovetan.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.Razlikuju se 2 vrste p.p upr.akata:nezakoniti I necelishodni upr.akti. 74.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.

10

Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona,dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu,ali koja je suprotna javnom interesu.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona,sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit,iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje. 75.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona,dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.Mogu vremenom konvalidirati,tj.steci punu pravnu snagu,pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku,takav akt se moze srusiti tj.bice uklonjen iz pravnog poretka.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti. Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.Nikada ne mogu konvalidirati,sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti. 76.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen,bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva,kao sto su zalba ili tzv.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu. Razlikuju se tzv.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.ponistavanje, 2.ukidanje, 3.menjanje I 4.oglasavanje nistavim. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce. 77.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu,iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem,odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti,odnosno promene u postojecem pravnom poretku. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.

11

Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah,vec posle odredjenog vremena. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja. 78.PRAVOSNAZNOST,KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.akta koje oznacava njegovu prav.nepromenjivost. Svi pozitivni upr.akti mogu da postanu pravosnazni.Negativni upr.akti nikada ne sticu pravosnaznost.pozitivni upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti,sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati,niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze. Dve vrste pravosnaznosti upr.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.akta I oznacava nemogucnost org.da naknadno ponistava,ukida ili menja vec doneti upr.akt). Konacnost oznacava svojstvo upr.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.sporu.Predstavlja uslov za pokretanje upr.spora. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke,a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po stranku,izvrsenje upr.akta ce zavisiti od same stranke.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti,a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku,ivrsenje upr.akta moze se sprovesti I prinudnim putem. Zalba o upr.postupku ima tzv.suspenzivno dejstvo,odlaze izvrsenje resenja. 79.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.tehnol. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.prikupljanje,memorisanje,pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.stvarima, b.prikupljanje,memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima, c.prav.ekspertni sistem, d.tehn.obrada upr.akata. mogucnost programiranja upr.odluka I donosenje automatskih upr.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.postupak u oblastima kao sto su finansije,zatim PIO,izracunavanje plata itd.Moguce je razlikovati dve vrste upr.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.stvari.Racunarske primerene upr.stvari predstavljaju one upr.stvari koje odlikuje jednostavnost,masovnost I mogucnost formalizacije. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju,memorisanju,prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.stvari. Komp.tehnol.kod ovakvih upr.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija. 80.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.donosi ili obavlja,a koji nemaju neposredno prav.dejstvo.Obuhvataju pojed.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo,to se materijalni akti upr.mogu nazvati I upr.radnje. Za upr.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.pruza gradjanima tzv.javne usluge. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upravnih radnji: 12

a.dokumentovanje, b.saopstavanje, c.primanje izjava i d.prinudne radnje. 81.UPRAVNI UGOVORI Za upr.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno,te da bi upr.ugovor imao biti na podrucju javnog prava,ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava. Razlika izmedju upr.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani,tako I razlicitosti prav.efekata koje proizvode.Dok je upr.akt u osnovi jednostrani akt,ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani,tako I dvostrani.Pri zkljucivanju ugovora drz.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.statusom kao I pojedinac.Pri donosenju upr.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.Upr.akt nije prav.posao koji sklapaju org.drz.upr.na podrucju gradjanskog prava.

13